METODIKA SPORTSKE GRANE – RVANJE

METODIKA SPORTSKE GRANE – RVANJEMETODIKA SPORTSKE GRANE – RVANJE

Predavač: dr Milorad DokmanacPredavač: dr Milorad Dokmanac

1) Metodika u odnosu na sadržaj rvačkog treninga1) Metodika u odnosu na sadržaj rvačkog treninga1. Metodika u odnosu na tehniku rvanja1. Metodika u odnosu na tehniku rvanja2. Metodika u odnosu na taktiku rvanja2. Metodika u odnosu na taktiku rvanja3. Metodika opšte fizičke pripreme 3. Metodika opšte fizičke pripreme

2)2) Planiranje i programiranje treningaPlaniranje i programiranje treninga3) Škole rvanja3) Škole rvanja

1. Osnovni principi škole rvanja1. Osnovni principi škole rvanja2. Specifičnosti rada sa pionirima, kadetima, 2. Specifičnosti rada sa pionirima, kadetima,

juniorama i ženamajuniorama i ženama4)4) Metodski pristup selekciji i testiranju u rvanjuMetodski pristup selekciji i testiranju u rvanju

1. Testiranje i kontrola pripremljenosti1. Testiranje i kontrola pripremljenosti2. Korišćenje sprava i rekvizita u testiranju i 2. Korišćenje sprava i rekvizita u testiranju i

treningutreningu

METODIKA SPORTSKE GRANE - RVANJEMETODIKA SPORTSKE GRANE - RVANJE

1. Metodika u odnosu na sadržaj rvačkog treninga1. Metodika u odnosu na sadržaj rvačkog treninga

1.1. Metodika u odnosu na tehniku rvanja1.1. Metodika u odnosu na tehniku rvanja

Metodski pristup u obuci i primeni rvačkih tehnika je od izuzetnog značaja za celokupni trenažni proces. Posebno je od velikog značaja u učenju i obuci rvačke tehnike kod mladih rvača.

Rvačke tehnike u olimpijskim disciplinama dele se na:1. Tehnike grčko rimskog stila2. Tehnike slobodnog stila3. Stavovi i kretanja u rvanju

Svaka od rvačkih tehnika u osnovi se deli na;1. Napad 2. Odbrana 3. Kontranapad 4.Kombinacije

U odnosu na položaj tehnike se dele na:1. Tehnike u stojećem položaju

2. Tehnike u partnernom položaju


Bilo bi veoma teško na jednom mestu nabrojati sve rvačke tehnike, Bilo bi veoma teško na jednom mestu nabrojati sve rvačke tehnike, a još više da se za svaku rvačku tehniku prikaže metodski a još više da se za svaku rvačku tehniku prikaže metodski postupak obuke tehnike, odbrane, kontranapada i kombinacije.postupak obuke tehnike, odbrane, kontranapada i kombinacije.

U Teoriji sportske grane – rvanjeU Teoriji sportske grane – rvanje,, sistematizovane su rvačke sistematizovane su rvačke tehnike, a na ovom mestu biće dat samo kao primer metodske tehnike, a na ovom mestu biće dat samo kao primer metodske obuke tri tehnike iz grčko-rimskog stila.obuke tri tehnike iz grčko-rimskog stila.


BOČNO BACANJE – ČIPEBOČNO BACANJE – ČIPE

Potrebno je kod metodskog postupka za ovu tehniku Potrebno je kod metodskog postupka za ovu tehniku primeniti sledeće korake:primeniti sledeće korake:

1.1. Samo ulazak u zahvat bez bacanja sa akcentom na Samo ulazak u zahvat bez bacanja sa akcentom na okret noge, položaj kuka, glave i obe rukeokret noge, položaj kuka, glave i obe ruke

2.2. Ulazak u zahvat, okret do kolena i bacanjeUlazak u zahvat, okret do kolena i bacanje

3.3. Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha, ali na Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha, ali na debeli sunđer od minimalno 20 cm,debeli sunđer od minimalno 20 cm,

4.4. Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha, ali trener Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha, ali trener radi asistenciju i drži bacanog rvača za ruku i radi asistenciju i drži bacanog rvača za ruku i amortizuje pad oba rvača na podloguamortizuje pad oba rvača na podlogu


PREDNJI POJASPREDNJI POJAS


1.1. Samo ulazak u zahvat bez bacanja sa akcentom na Samo ulazak u zahvat bez bacanja sa akcentom na pravilan ulaz kukom, pravilno postavljanje nogu, pravilan ulaz kukom, pravilno postavljanje nogu, pravilan položaj glave i pravilan hvat rukamapravilan položaj glave i pravilan hvat rukama

2.2. Ulazak u zahvat, asistencija sparing partnera da izbaci Ulazak u zahvat, asistencija sparing partnera da izbaci nogu prema napred i zadržava napadača koji radi nogu prema napred i zadržava napadača koji radi uvinuće prema nazad. Gornji rvač zadržava napadačai uvinuće prema nazad. Gornji rvač zadržava napadačai lagano odlazi u kolut napredlagano odlazi u kolut napred


4.4. Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha, ali trener Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha, ali trener radi asistenciju i drži bacanog rvača za ruku i radi asistenciju i drži bacanog rvača za ruku i amortizuje pad oba rvača na podloguamortizuje pad oba rvača na podlogu


PARTER - REBURPARTER - REBUR


1.1. Izvođenje rebura bez amplitude. Protivnik se nalazi u Izvođenje rebura bez amplitude. Protivnik se nalazi u visokom parteru. Napadač kleči na jednom kolenu i visokom parteru. Napadač kleči na jednom kolenu i vrši izvođenje reburavrši izvođenje rebura

2.2. Potrebno obtatiti pažnju na pravilan hvat rukama od Potrebno obtatiti pažnju na pravilan hvat rukama od strane napadača, položaj glave prilikom izvođenja i strane napadača, položaj glave prilikom izvođenja i završnica,završnica,


4.4. Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha prvo sa Ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha prvo sa manjom amplitudom, a posle povećavati amplitudumanjom amplitudom, a posle povećavati amplitudu


1.2. Metodika u odnosu na taktiku rvanja1.2. Metodika u odnosu na taktiku rvanja

Taktika rvanja je nezaobilazni deo obuke rvača u svim fazama razvoja. Taktika rvanja je nezaobilazni deo obuke rvača u svim fazama razvoja.

Definicija taktike:Definicija taktike:

““TAKTIKA RVANJA JE TEORIJA I PRAKSA TAKTIKA RVANJA JE TEORIJA I PRAKSA PRIMENJIVANJA, OBEZBEĐENJA I VOĐENJA KROZ PRIMENJIVANJA, OBEZBEĐENJA I VOĐENJA KROZ TAKMIČENJE I RVAČKU BORBU U SVIM USLOVIMA TAKMIČENJE I RVAČKU BORBU U SVIM USLOVIMA I SITUACIJAMA, KAO I SKUP POSTUPAKA, NAČINA I SITUACIJAMA, KAO I SKUP POSTUPAKA, NAČINA I SREDSTAVA KOJI SE PRIMENJUJU DA BI SE I SREDSTAVA KOJI SE PRIMENJUJU DA BI SE POSTIGLI ODREĐENI ŽELJENI REZULTATI U POSTIGLI ODREĐENI ŽELJENI REZULTATI U RVAČKOM TAKMIČENJU I U RVAČKOJ BORBIRVAČKOM TAKMIČENJU I U RVAČKOJ BORBI”.”.



OSNOVNA PODELA TAKTIKEOSNOVNA PODELA TAKTIKE

I TAKTIKA NASTUPA NA TAKMIČENJIMAI TAKTIKA NASTUPA NA TAKMIČENJIMA

II TAKTIKA VOĐENJA BORBEII TAKTIKA VOĐENJA BORBE

III TAKTIKA PROVOĐENJA TEHNIKEIII TAKTIKA PROVOĐENJA TEHNIKE


I TAKTIKA NASTUPA NA TAKMIČENJIMAI TAKTIKA NASTUPA NA TAKMIČENJIMA

I-1. I-1. Taktika na ekipnim takmičenjima Taktika na ekipnim takmičenjima

I-2. Taktika na pojedinačnim takmičenjimaI-2. Taktika na pojedinačnim takmičenjima


II TAKTIKA VOĐENJA BORBEII TAKTIKA VOĐENJA BORBE

II-1 Taktika napadaII-1 Taktika napada

II-1.1. Taktika tempaII-1.1. Taktika tempa

II-1.2. Taktika sa promenom tempa borbeII-1.2. Taktika sa promenom tempa borbe

II-1.3. Taktika eksplozivnih napadaII-1.3. Taktika eksplozivnih napada

II-1.4. Taktika iznenađenjaII-1.4. Taktika iznenađenja

II-1.5. Taktika nametanja stila borbeII-1.5. Taktika nametanja stila borbe

II-1.5.1. Taktika borbe sa snažnim rvačimaII-1.5.1. Taktika borbe sa snažnim rvačima

II-1.5.2. Taktika borbe sa brzim i pokretljivim rvačimaII-1.5.2. Taktika borbe sa brzim i pokretljivim rvačima

II-1.5.3. Taktika borbe sa eksplozivnim rvačimaII-1.5.3. Taktika borbe sa eksplozivnim rvačima

II-1.5.4. Taktika borbe sa kondiciono spremnim rvačimaII-1.5.4. Taktika borbe sa kondiciono spremnim rvačima

II-1.5.5. Taktika borbe sa tehnički superiornijim rvačimaII-1.5.5. Taktika borbe sa tehnički superiornijim rvačima

II-1.6. Taktika prema načinu ostvarivanja povoljnog rezultataII-1.6. Taktika prema načinu ostvarivanja povoljnog rezultata

II-1.6.1. Taktika za pobedu tušemII-1.6.1. Taktika za pobedu tušem

II-1.6.2. Taktika za pobedu tehničkim tušemII-1.6.2. Taktika za pobedu tehničkim tušem

II-1.6.3. Taktika za pobedu na poeneII-1.6.3. Taktika za pobedu na poene

II-1.6.4. Taktika pozitivnog porazaII-1.6.4. Taktika pozitivnog poraza


II-2. Taktika odbraneII-2. Taktika odbrane

II-2.1. Taktika odbrane od zahvataII-2.1. Taktika odbrane od zahvata

II-2.2. Taktika protivnapadaII-2.2. Taktika protivnapada

II-2.3. Taktika prekidanja borbeII-2.3. Taktika prekidanja borbe

II-2.4. Taktika raskidanja hvataII-2.4. Taktika raskidanja hvata

II-2.5. Taktika nedozvoljenih odbranaII-2.5. Taktika nedozvoljenih odbrana

II-2.6. Taktika pasivne odbrambene II-2.6. Taktika pasivne odbrambene forme rvanja forme rvanja


II-3. Taktika u odnosu na period borbeII-3. Taktika u odnosu na period borbe

II-3.1. Taktika u II-3.1. Taktika u prvojprvoj rundi rundi

II-3.1.1. II-3.1.1. Taktika u prvih 30 sek borbe Taktika u prvih 30 sek borbe

II-3.1.2. II-3.1.2. Taktika od 30-90 sek borbe Taktika od 30-90 sek borbe

II-3.1.3. II-3.1.3. Taktika od 90-120 sek borbe Taktika od 90-120 sek borbe

II-3.2. Taktika u II-3.2. Taktika u drugoj drugoj rundi rundi

II-3.II-3.22.1. .1. Taktika u prvih 30 sek borbe Taktika u prvih 30 sek borbe

II-3.II-3.22.2. .2. Taktika od 30-90 sek borbe Taktika od 30-90 sek borbe


II-3.3. Taktika u II-3.3. Taktika u trećojtrećoj rundi rundi

II-3.II-3.33.1. .1. Taktika u prvih 30 sek borbe Taktika u prvih 30 sek borbe




II-4. Taktika u odnosu na rezultat u mečuII-4. Taktika u odnosu na rezultat u meču

II-4.1. Taktika kod vodstva u bodovimaII-4.1. Taktika kod vodstva u bodovima

II-4.2. Taktika kod protivnikovog vodstvaII-4.2. Taktika kod protivnikovog vodstva

II-4.3. Taktika kod nerešenog rezultataII-4.3. Taktika kod nerešenog rezultata

II-5. Taktika prostornog vođenja borbeII-5. Taktika prostornog vođenja borbe

II-5.1. Taktika vođenja borbe u centralnom deluII-5.1. Taktika vođenja borbe u centralnom delu

II-5.2. Taktika vođenja borbe u zoni pasivnostiII-5.2. Taktika vođenja borbe u zoni pasivnosti

II-6. Taktika vođenja borbe u zavisnosti od položajaII-6. Taktika vođenja borbe u zavisnosti od položaja

II-6.1. Taktika u stojećem položajuII-6.1. Taktika u stojećem položaju

II-6.2. Taktika u parternom položajuII-6.2. Taktika u parternom položaju


III TAKTIKA PROVOĐENJA TEHNIKEIII TAKTIKA PROVOĐENJA TEHNIKE

III-1. Taktika narušavanja ravnotežeIII-1. Taktika narušavanja ravnoteže

III-2. Taktika pretnjeIII-2. Taktika pretnje

III-3. Taktika izazovaIII-3. Taktika izazova

III-4. Taktika manevraIII-4. Taktika manevra

III-5. Taktika ponovljenog napadaIII-5. Taktika ponovljenog napada

III-6. Taktika okivanjaIII-6. Taktika okivanja


NAJZNAČAJNIJI DELOVI TAKTIKE U DANAŠNJEM NAJZNAČAJNIJI DELOVI TAKTIKE U DANAŠNJEM RVANJURVANJU

II-1.2. Taktika sa promenom tempa borbeII-1.2. Taktika sa promenom tempa borbe

II-1.4. Taktika iznenađenjaII-1.4. Taktika iznenađenja

II-1.6.3. Taktika za pobedu na poeneII-1.6.3. Taktika za pobedu na poene

II-3.1. Taktika u prvoj rundiII-3.1. Taktika u prvoj rundi

II-3.1.1. Taktika u prvih 30 sek borbeII-3.1.1. Taktika u prvih 30 sek borbe

II-3.1.2. Taktika od 30-90 sek borbe II-3.1.2. Taktika od 30-90 sek borbe

II-3.1.3. Taktika od 90-120 sek borbeII-3.1.3. Taktika od 90-120 sek borbe

II-5.2. Taktika vođenja borbe u zoni pasivnostiII-5.2. Taktika vođenja borbe u zoni pasivnosti

III-1. Taktika narušavanja ravnotežeIII-1. Taktika narušavanja ravnoteže

1.3. Metodika opšte fizičke pripreme1.3. Metodika opšte fizičke pripreme

Govoreći o opštoj fizičkoj pripremi misli se prvenstvno Govoreći o opštoj fizičkoj pripremi misli se prvenstvno na trening snage i kondicioni trening.na trening snage i kondicioni trening.

Trening snageTrening snage

Treninzi snage mogu da se održavaju kao samostalni Treninzi snage mogu da se održavaju kao samostalni treninzi, ali veoma često i u kombinaciji i sa treninzi, ali veoma često i u kombinaciji i sa tehničko/taktičkim treningom i to na kraju kad se završi tehničko/taktičkim treningom i to na kraju kad se završi rad na strunjači. Isto tako trening snage se može rad na strunjači. Isto tako trening snage se može kombinovati i sa kondicionim treningom.kombinovati i sa kondicionim treningom.

Treninzi snage prevladavaju u fazi bazične pripreme i Treninzi snage prevladavaju u fazi bazične pripreme i koriste se sve do 10-12 dana pre održavanja koriste se sve do 10-12 dana pre održavanja najznačajnijeg takmičenja za koje se tempira forma.najznačajnijeg takmičenja za koje se tempira forma.


Opterećenje kod treninga snage u početku kreće od 80%, Opterećenje kod treninga snage u početku kreće od 80%, zatim se penje do 100% i završava na 50%zatim se penje do 100% i završava na 50%


PROCENAT OPTEREĆENJA - TRENING SNAGE

8090

100 95 90 9080 80

70 70 65 60

0

50 50

0

20

40

60

80

100

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV

nedelja

% o

d m

ax

Postoje razne metode rada na snazi, piramidalnog Postoje razne metode rada na snazi, piramidalnog sistema (jednostrana uzlazna piramida, jednostrana sistema (jednostrana uzlazna piramida, jednostrana silazna piramida, dvostrana piramida i dr.)silazna piramida, dvostrana piramida i dr.)

Predložena opterećenja za razvoj maksimalne snage u Predložena opterećenja za razvoj maksimalne snage u bazičnom periodu kroz trening sa tegovima su:bazičnom periodu kroz trening sa tegovima su:

2-6 serija2-6 serija 1-6 ponavljanja po seriji1-6 ponavljanja po seriji 90-100% od maksimalnog opterecenja90-100% od maksimalnog opterecenja 3-4 osnovne vežbe3-4 osnovne vežbe Pauza 3-5 minuta izmedju serija Pauza 3-5 minuta izmedju serija

Nakon odrađenih osnovnih vežbi snage, rade se još 4-5 Nakon odrađenih osnovnih vežbi snage, rade se još 4-5 dopunskih vežbi ali sa manjim težinama i sa većim dopunskih vežbi ali sa manjim težinama i sa većim brojem ponavaljanja, a uključene su i vežbe za trbušne brojem ponavaljanja, a uključene su i vežbe za trbušne mišiće, zgibovi, sklekovai, kao i razne vežbe sa mišiće, zgibovi, sklekovai, kao i razne vežbe sa tegovimategovima


Kondicioni treningKondicioni trening

Kondicioni treninzi se primenjuju od početka priprema Kondicioni treninzi se primenjuju od početka priprema pa sve do neposredno pred početak najznačajnih pa sve do neposredno pred početak najznačajnih takmičenja. takmičenja.

U početku priprema kondicioni trening se sastoji od U početku priprema kondicioni trening se sastoji od dugotrajnih trčanja od 8-10.000 metara. Nakon toga dugotrajnih trčanja od 8-10.000 metara. Nakon toga kreće se sa trčanjem po deonicama 4.000 m, 3.000 m, kreće se sa trčanjem po deonicama 4.000 m, 3.000 m, 2.000 m, 1.000 m. Broj ponavljanja deonica kreće se od 2.000 m, 1.000 m. Broj ponavljanja deonica kreće se od 2 do 4.2 do 4.

Nakon toga se dužina skraćuju na 600 mm, 400 m, 200 Nakon toga se dužina skraćuju na 600 mm, 400 m, 200 m, sa 4-8 ponavljanja.m, sa 4-8 ponavljanja.

Što se više približava najvažnije takmičenju u završnim Što se više približava najvažnije takmičenju u završnim pripremama su deonice od 100 m, 50 m, 30 m, 20 m, pripremama su deonice od 100 m, 50 m, 30 m, 20 m, sa 8-12 ponavljanja.sa 8-12 ponavljanja.


Opterećenje kod KONDICIONOG treninga u početku se kreće od Opterećenje kod KONDICIONOG treninga u početku se kreće od 10.000 metara a završava se sa kratkim deonicama od 50 do 20 m10.000 metara a završava se sa kratkim deonicama od 50 do 20 m


DEONICE ZA TRČANJE - KONDICIONI TRENING

10000

80007000

60005000

40003000

20001000800 600 400 50

1002000

50010001500200025003000350040004500500055006000650070007500800085009000950010000

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV

nedelja

metr

i

2. Planiranje i prograiranje treninga2. Planiranje i prograiranje treninga

Planiranje i programiranje je od izuzetnog značaja za svaki rad, a posebno Planiranje i programiranje je od izuzetnog značaja za svaki rad, a posebno za područje sporta, odnosno rvanja.za područje sporta, odnosno rvanja.

Bez planiranja i programiranja nemoguće je upravljati tako osetljivim Bez planiranja i programiranja nemoguće je upravljati tako osetljivim područjem, kao što je to upravljanje sportskom formom, ili planski rad na područjem, kao što je to upravljanje sportskom formom, ili planski rad na obuci tehike.obuci tehike.

Svaki trener koji zanemari ovo područje imaće bar za 50% slabije rezultate Svaki trener koji zanemari ovo područje imaće bar za 50% slabije rezultate u svom radu.u svom radu.

Planiranje treningaPlaniranje treninga podrazumeva: određivanje ciljeva i zadataka trenažnog podrazumeva: određivanje ciljeva i zadataka trenažnog procesa, izbor mernih instrumenata za kontrolu pripremljenosti, potrebni procesa, izbor mernih instrumenata za kontrolu pripremljenosti, potrebni materijalni i kadrovski uslovi.materijalni i kadrovski uslovi.

Programiranje treningaProgramiranje treninga je izuzetno složen posao. On se radi na osnovu je izuzetno složen posao. On se radi na osnovu postavljenih ciljeva kao i materijalnih uslova u kojima će se obavljati postavljenih ciljeva kao i materijalnih uslova u kojima će se obavljati proces treninga. proces treninga.

U odnosu na trajanje sportske pripreme programiranje treninga se deli na U odnosu na trajanje sportske pripreme programiranje treninga se deli na 7 celina koji su prikazane na narednoj strani.7 celina koji su prikazane na narednoj strani.


U najprostijim crtama planiranje možemo U najprostijim crtama planiranje možemo podeliti na:podeliti na:

- Višegodišnje planiranjeVišegodišnje planiranje- Godišnje planiranjeGodišnje planiranje- Planiranje po makrociklusima (6-12 meseci)Planiranje po makrociklusima (6-12 meseci)- Planiranje po mezociklusima (3-6 nedelja)Planiranje po mezociklusima (3-6 nedelja)- Planiranje po mikorciklusima (2-7 dana)Planiranje po mikorciklusima (2-7 dana)- Planiranje po danimaPlaniranje po danima- Planiranje po treninzimaPlaniranje po treninzima

Svako od ovih planiranja je od velikog značaja i Svako od ovih planiranja je od velikog značaja i sva ova planiranja se rade na poseban način i u sva ova planiranja se rade na poseban način i u drugačijoj formi.drugačijoj formi.


Višegodišnje planiranjeVišegodišnje planiranje se obično radi za period jednog ili dva olimpijskog se obično radi za period jednog ili dva olimpijskog ciklusa kad je reč o kadetima, juniorima i seniorima (4 ili 8 godina). Kad je ciklusa kad je reč o kadetima, juniorima i seniorima (4 ili 8 godina). Kad je reč o pionirima tu je potrebno praviti plan i na 2 godine.reč o pionirima tu je potrebno praviti plan i na 2 godine.

Godišnje planiranjeGodišnje planiranje je moguće raditi po usvajanju godišnjeg kalendara je moguće raditi po usvajanju godišnjeg kalendara takmičenja. Nakon što se usvoji kalendar takmičenja (potrebno je da se takmičenja. Nakon što se usvoji kalendar takmičenja (potrebno je da se kalendar usvoji do kraja godine za narednu godinu). Bez kalendara kalendar usvoji do kraja godine za narednu godinu). Bez kalendara takmičenja nemoguće je praviti godišnji plan rada.takmičenja nemoguće je praviti godišnji plan rada.

Planiranje po makrociklusimaPlaniranje po makrociklusima prvenstveno zavisi da li u sezoni imamo prvenstveno zavisi da li u sezoni imamo jedno ili dva takmičenja za koji se mora sportista dovesti u top formu.jedno ili dva takmičenja za koji se mora sportista dovesti u top formu.

Planiranje po mezociklusimaPlaniranje po mezociklusima obično se pravi po određenim fazama obično se pravi po određenim fazama pripreme i pravi se u periodima od 3 do 6 nedelja. Obično za razne vrste pripreme i pravi se u periodima od 3 do 6 nedelja. Obično za razne vrste pripreme (bazične, situacione, završne..).pripreme (bazične, situacione, završne..).

Planiranje po mikrociklusimaPlaniranje po mikrociklusima se pravi u periodima od 2 do 7 dana, se pravi u periodima od 2 do 7 dana, eventualno do 10 dana. Ovde je posebna osetljivost kad je u pitanju eventualno do 10 dana. Ovde je posebna osetljivost kad je u pitanju opterećenje-odmor. Ako mikrociklus traje 7 dana potrebno je voditi računa opterećenje-odmor. Ako mikrociklus traje 7 dana potrebno je voditi računa o smenjivanju treninga sa submaksimalnim, maksimalnim ili graničnim o smenjivanju treninga sa submaksimalnim, maksimalnim ili graničnim opterećenjima, kao i treninzima rastrećenja.opterećenjima, kao i treninzima rastrećenja.Planiranje po danimaPlaniranje po danima se radi za 1,2 ili 3 treninga u toku dana. se radi za 1,2 ili 3 treninga u toku dana.

Planiranje za pojedinačni treningPlaniranje za pojedinačni trening je od izuzetnog značaja u ukupnom je od izuzetnog značaja u ukupnom planiranju i potrebno mu je posvetiti najveću pažnju.planiranju i potrebno mu je posvetiti najveću pažnju.



Ovo je primer operativnog Ovo je primer operativnog planiranja jednog planiranja jednog treninga. Ova tabela je treninga. Ova tabela je pripremljena u “exelu” i pripremljena u “exelu” i ona automatski izračnava ona automatski izračnava intenzitet opterećenja za intenzitet opterećenja za planirani trening.planirani trening.

Opterećenje se Opterećenje se izračunava na osnovu izračunava na osnovu uslovnih jedinica (po A. uslovnih jedinica (po A. Novikovu)Novikovu)

3.3. Škole rvanja Škole rvanja

3.1. Osnovni principi škole rvanja3.1. Osnovni principi škole rvanja

Školu rvanja možemo podeliti na:Školu rvanja možemo podeliti na:

3.1.1. Pripremna škola rvanja3.1.1. Pripremna škola rvanja

3.1.2. Osnovna škola rvanja3.1.2. Osnovna škola rvanja

3.1.3. Napredna škola rvanja3.1.3. Napredna škola rvanja


3.1.3.1.11. Pripremna škola rvanja. Pripremna škola rvanja

Uzrast – deca od 7 do 10/11 godina (učenici Uzrast – deca od 7 do 10/11 godina (učenici nižih razreda osnovne škole I do IV razred)nižih razreda osnovne škole I do IV razred)

Osnovni sadržaji: Osnovni sadržaji: - GimnastikaGimnastika- Plivanje Plivanje - AtletikaAtletika- Sportske igreSportske igre- Elementarne igreElementarne igre- Borilačke igreBorilačke igre- Rvanje (samo u IV razredu)Rvanje (samo u IV razredu)


Testiranje, selekcijaTestiranje, selekcijaU ovom uzrastu je dovoljno obaviti testiranje putem U ovom uzrastu je dovoljno obaviti testiranje putem

poligona i to 2-3 puta godišnje.poligona i to 2-3 puta godišnje.

Poligon se sastoji od sledećih delova:Poligon se sastoji od sledećih delova:

1.1. Bočno kotrljanje po strunjači 2 m,Bočno kotrljanje po strunjači 2 m,

2.2. Preskok preko gornjeg dela švedskog sandukaPreskok preko gornjeg dela švedskog sanduka

3.3. Hodanje četveronoške 4 m (preko 2 strunjače)Hodanje četveronoške 4 m (preko 2 strunjače)

4.4. Trčanje između 4 stalaka na 1 m razmak (2 m od Trčanje između 4 stalaka na 1 m razmak (2 m od švedskog sanduka)švedskog sanduka)

5.5. Provlačenje kroz element švedskog sanduka (razmak Provlačenje kroz element švedskog sanduka (razmak od 2 m od stalka za okret)od 2 m od stalka za okret)

6.6. Trčanje oko stalka i nazad 20 metaraTrčanje oko stalka i nazad 20 metara


33..1.2.1.2. Osnovna škola rvanjaOsnovna škola rvanja

Uzrast – deca od 10/11 godina do 14/15 godina Uzrast – deca od 10/11 godina do 14/15 godina (učenici viših razreda osnovne škole V do VIII razred).(učenici viših razreda osnovne škole V do VIII razred).

Višegodišnji plan od 4 godine bi bio najidelaniji, ali je Višegodišnji plan od 4 godine bi bio najidelaniji, ali je on u našim okolnostima teško ostvariv.on u našim okolnostima teško ostvariv.

Iz tog razloga svaki trener mora pre svega da ima Iz tog razloga svaki trener mora pre svega da ima godišnji plan rada i da ga onda prilagođava za svaku godišnji plan rada i da ga onda prilagođava za svaku novu sezonu.novu sezonu.

Osnovno je to da u ove četiri godine rvači moraju Osnovno je to da u ove četiri godine rvači moraju celovito pređi svu rvačku tehniku, ali ne samo napad, celovito pređi svu rvačku tehniku, ali ne samo napad, nego i tehnike odbrane, kontranapada i kombinacije.nego i tehnike odbrane, kontranapada i kombinacije.

U ovom uzrastu takmičenja se nezaobilazan deo U ovom uzrastu takmičenja se nezaobilazan deo godišnjeg programa rada.godišnjeg programa rada.


Četvrerogodišnji i godišnji program radaČetvrerogodišnji i godišnji program rada

Pogledati u knjizi:Pogledati u knjizi:

Milorad DokmanacMilorad Dokmanac

““Pripremna i osnovan škola rvanja” Beograd Pripremna i osnovan škola rvanja” Beograd 2005.g.2005.g.


Testiranje, selekcijaTestiranje, selekcijaU ovom uzrastu je potrebno obaviti testiranje putem U ovom uzrastu je potrebno obaviti testiranje putem

sledeće baterije testova:sledeće baterije testova:

1.1. Skok u dalj iz mestaSkok u dalj iz mesta

2.2. Trčanje na 60 mTrčanje na 60 m

3.3. Poligon natraškePoligon natraške

4.4. Taping rukomTaping rukom

5.5. Podizanje trupa za 60 sekPodizanje trupa za 60 sek

6.6. Ispravljanje trupaIspravljanje trupa

7.7. Sunožno podizanje noguSunožno podizanje nogu

8.8. Izdržaj u zgibuIzdržaj u zgibu

9.9. Trčanje na 800 mTrčanje na 800 m

10.10. Pretklon trupaPretklon trupa


Osim testiranja neophodno je redovno Osim testiranja neophodno je redovno pratiti i antropometrijske mere i to:pratiti i antropometrijske mere i to:

1.1. VisinaVisina

2.2. Težina Težina

3.3. Obim grudi – izdahObim grudi – izdah

4.4. Obim grudi – udahObim grudi – udah

5.5. Obim nadlakticeObim nadlaktice

6.6. Obim vrataObim vrata

7.7. Raspon rukuRaspon ruku


Četvrerogodišnji i godišnji program radaČetvrerogodišnji i godišnji program rada

Pogledati u knjizi:Pogledati u knjizi:

Milorad DokmanacMilorad Dokmanac

““Pripremna i osnovan škola rvanja” Beograd Pripremna i osnovan škola rvanja” Beograd 2005.g.2005.g.


3.1.3.1.3. Napredna 3. Napredna škola rvanjaškola rvanja

Nakon što se savladaju osnovne tehnike rvanja, Nakon što se savladaju osnovne tehnike rvanja, a to je period oo 13-14 godine moguće je preći a to je period oo 13-14 godine moguće je preći na naprednu školu rvanja.na naprednu školu rvanja.

Akcenat u radu sa ovim rvačima je prvenstveno Akcenat u radu sa ovim rvačima je prvenstveno na uvežbavanju, kako na treningu ali isto tako i na uvežbavanju, kako na treningu ali isto tako i na takmičenju:na takmičenju:

KombinacijaKombinacija TaktikeTaktike

Najpodesniji uzrast za ovo učenje je 15-16 Najpodesniji uzrast za ovo učenje je 15-16 godina.godina.


3.23.2. Specifičnosti rada sa pionirima, . Specifičnosti rada sa pionirima, kadetima, juniorama i ženamakadetima, juniorama i ženama

PIONIRIPIONIRI

Ovo je izuzetno osetljiv uzrast po svim Ovo je izuzetno osetljiv uzrast po svim parametrima. Iz tog razloga treneri koji parametrima. Iz tog razloga treneri koji rade sa pionirima moraju imati kako rade sa pionirima moraju imati kako potrebno znanje iz tehnike i taktike, ali potrebno znanje iz tehnike i taktike, ali isto tako i iz psihologije i pedagogije.isto tako i iz psihologije i pedagogije.


KADETIKADETI

Ovo je uzrast 16-17 godina i period kad Ovo je uzrast 16-17 godina i period kad dolazi do prvog velikog osipanja rvača u dolazi do prvog velikog osipanja rvača u odnosu na pionirsku populaciju.odnosu na pionirsku populaciju.

Potrebno je motivisati mladiće da u ovom Potrebno je motivisati mladiće da u ovom uzrastu budu uporni. Kao motiv osim uzrastu budu uporni. Kao motiv osim nekog vrhunskog rezultata treba biti želja nekog vrhunskog rezultata treba biti želja da izgrade svoje telo. Raditi na da izgrade svoje telo. Raditi na homogenizaciji grupe i stvaranje timskog homogenizaciji grupe i stvaranje timskog duha.duha.


JUNIORIJUNIORI

Kao i kod kadeta i kod juniora dolazi faza Kao i kod kadeta i kod juniora dolazi faza značajnog osipanja. Naročito nakon značajnog osipanja. Naročito nakon završetka srednje škole i odlaska na završetka srednje škole i odlaska na fakultete ili osigiravanje životne fakultete ili osigiravanje životne egzistencije.egzistencije.Trener je taj koji mora prevazići sve te Trener je taj koji mora prevazići sve te probleme. Osnovno je da se kod mladih probleme. Osnovno je da se kod mladih ljudi probudi ljudi probudi “motiv”“motiv” za dalje bavljenje za dalje bavljenje rvanjem, unatoč mnogobrojnim drugim rvanjem, unatoč mnogobrojnim drugim obavezama i izazovima.obavezama i izazovima.


ŽENEŽENE

Žene u rvanju su izborile svoje mesto i Žene u rvanju su izborile svoje mesto i status. Neophodno je shvatiti status. Neophodno je shvatiti specifičnosti žena kako u smislu psihe specifičnosti žena kako u smislu psihe tako i u smislu motoričkih i funkcionalnih tako i u smislu motoričkih i funkcionalnih sposobnosti.sposobnosti.

Rad sa ženama je nešto sasvim drugo Rad sa ženama je nešto sasvim drugo nego što su se naši treneri susreli u radu nego što su se naši treneri susreli u radu sa muškarcima. sa muškarcima.


44. . Metodski pristup selekciji i testiranju u Metodski pristup selekciji i testiranju u rvanjurvanju

4.1. Testiranje i kontrola pripremljenosti4.1. Testiranje i kontrola pripremljenosti

U svakom planskom radu neophodno je plnaski raditi na testiranju i na U svakom planskom radu neophodno je plnaski raditi na testiranju i na taj način upravljati procesom treninga, odnosno sportskom formom taj način upravljati procesom treninga, odnosno sportskom formom rvača.rvača.

U poglavlju kod škola rvanja prikazani su testovi koje je potrebno U poglavlju kod škola rvanja prikazani su testovi koje je potrebno sprovoditi u cilju pravljanje selekcije i praćenja razvoja mladih rvača.sprovoditi u cilju pravljanje selekcije i praćenja razvoja mladih rvača.

Kad se radi o juniorima i seniorima, a pogotovo o reprezentativcima Kad se radi o juniorima i seniorima, a pogotovo o reprezentativcima neophodno je vršiti mnogo opsežnije i kvalitetnije testiranje, a na neophodno je vršiti mnogo opsežnije i kvalitetnije testiranje, a na osnovu toga i raditi planove i programe rada i korekcij eoperativnih osnovu toga i raditi planove i programe rada i korekcij eoperativnih planova rada.planova rada.

Osnovno testiranje potrebno je sporovoditi u Zavodu za sport, ali mnogo Osnovno testiranje potrebno je sporovoditi u Zavodu za sport, ali mnogo je važnije specifično testiranjeje važnije specifično testiranje


Za rvanje se predlaže sledeće specifično testiranje koje se izvodi u sali i teretani i to:Za rvanje se predlaže sledeće specifično testiranje koje se izvodi u sali i teretani i to:1. Testovi snage1. Testovi snage2. Testovi funkcionalnih sposobnosti2. Testovi funkcionalnih sposobnosti

4.1.1. TESTOVI SNAGE4.1.1. TESTOVI SNAGEPredlaže se tetiranje snage putem 9 testova koji na sveobuhvatan način mogu dati Predlaže se tetiranje snage putem 9 testova koji na sveobuhvatan način mogu dati procenu snage svakog pojedinog rvača:procenu snage svakog pojedinog rvača:

1. BENČ1. BENČ2. NABAČAJ2. NABAČAJ3. ZADNJI ČUČANJ3. ZADNJI ČUČANJ4. MRTVO VUČENJE4. MRTVO VUČENJE5. ZADNJI POTISAK5. ZADNJI POTISAK------------------6. Nabačaj s butine6. Nabačaj s butine7. Trzaj7. Trzaj8. Prednji čučanj8. Prednji čučanj9. Rvačko dizanje (veslanje u pretkolonu)9. Rvačko dizanje (veslanje u pretkolonu)

Prvih 5 testova se uzima za izračunavanje Indeksa rvačke snage (IRS), koji se Prvih 5 testova se uzima za izračunavanje Indeksa rvačke snage (IRS), koji se izračunava tako da se podignuta težina izračuna na osnovu % od svetskih normativa izračunava tako da se podignuta težina izračuna na osnovu % od svetskih normativa snage za svaku vežbu. Za izračunavanje IRS se ne uzimaju vežba sa najvećim i vežbasnage za svaku vežbu. Za izračunavanje IRS se ne uzimaju vežba sa najvećim i vežbasa najmanjim procentom. Od ostale 3 vežbe se dobija IRS.sa najmanjim procentom. Od ostale 3 vežbe se dobija IRS.IRS = (V1 + V2 + V3) : 3 / IRS se dobije u procentima /IRS = (V1 + V2 + V3) : 3 / IRS se dobije u procentima /


4.1.2. Testovi funkcionalnih sposobnosti4.1.2. Testovi funkcionalnih sposobnostiNajprimereniji je 6-minutni test bacanja lutke ili rvača.Najprimereniji je 6-minutni test bacanja lutke ili rvača.

Ovaj test se može izvoditi sa bacanjem rvačke lutke (bila), što je bolja varijanta u Ovaj test se može izvoditi sa bacanjem rvačke lutke (bila), što je bolja varijanta u odnosu kad se za test koriste 4 rvača.odnosu kad se za test koriste 4 rvača.

Test se radi po sledećem pricipu:Test se radi po sledećem pricipu:

1.1. Ispitanik baca jednom lutku na: 0, 10,20, 30 sekundi. U periodu od 40-60 sekundi Ispitanik baca jednom lutku na: 0, 10,20, 30 sekundi. U periodu od 40-60 sekundi ispitanik baca maksimalan broj bacanja (za ispravno bacanje se uzima samo ispitanik baca maksimalan broj bacanja (za ispravno bacanje se uzima samo bacanje koje je završeno do isteka 60 sekunde).bacanje koje je završeno do isteka 60 sekunde).

2.2. Nakon isteka prve minute ciklus se ponavlja u drugoj minuti i baca se po jednom Nakon isteka prve minute ciklus se ponavlja u drugoj minuti i baca se po jednom lutka na: 0, 10,20, 30 sekundi. U periodu od 40-60 sekundi ispitanik baca lutka na: 0, 10,20, 30 sekundi. U periodu od 40-60 sekundi ispitanik baca maksimalan broj bacanja.maksimalan broj bacanja.

3.3. Nakon 2 minute sledi pauza od 30 sekundi. U prvih 10 sekundi se meri Nakon 2 minute sledi pauza od 30 sekundi. U prvih 10 sekundi se meri maksimalni puls.maksimalni puls.

4.4. Nakon pauze sledi nastavak bacanja u II rundi po istom principu kao u I rundiNakon pauze sledi nastavak bacanja u II rundi po istom principu kao u I rundi

5.5. Po završetku II runde sledi pauza od 30 sekundi. U prvih 10 sekundi se meri Po završetku II runde sledi pauza od 30 sekundi. U prvih 10 sekundi se meri maksimalni puls.maksimalni puls.

6.6. Nakon pauze sledi nastavak bacanja kao što je to bilo u I i II rundi. Nakon pauze sledi nastavak bacanja kao što je to bilo u I i II rundi.

7.7. Po završetku III runde odmah se u prvih 10 sekundi meri maksimalni puls, zatim Po završetku III runde odmah se u prvih 10 sekundi meri maksimalni puls, zatim sledi odmor do 60 sekunde nakon završetka bacanja i meri se ponovo puls.sledi odmor do 60 sekunde nakon završetka bacanja i meri se ponovo puls.

Na osnovu broja bacanja i izmerenog pulsa izračunava se Index pripremljenosti na Na osnovu broja bacanja i izmerenog pulsa izračunava se Index pripremljenosti na

sledeći način:sledeći način:


IP = IP = (Pm1 + Pm2 + Pm3) + PO1(Pm1 + Pm2 + Pm3) + PO1

UB + (K x (Pm3 – PO1)UB + (K x (Pm3 – PO1)

Oznake:Oznake:

IPIP - Indeks pripremljenosti- Indeks pripremljenosti

Pm1Pm1 - Puls maksimalni nakon I runde- Puls maksimalni nakon I runde

Pm1Pm1 - Puls maksimalni nakon II runde- Puls maksimalni nakon II runde

Pm3Pm3 - Puls maksimalni nakon III runde- Puls maksimalni nakon III runde

PO1PO1 - Puls nakon 1 minute oporavka- Puls nakon 1 minute oporavka

UBUB - Ukupan broj bacanja- Ukupan broj bacanja

KK - Konstanta koja iznosi 5- Konstanta koja iznosi 5

Na ovaj način se dolazi do indeksa pripremljenosti u pojedinoj fazi Na ovaj način se dolazi do indeksa pripremljenosti u pojedinoj fazi priprema. Rvač koji uspe baciti veći broj bacanja i uz to da ima priprema. Rvač koji uspe baciti veći broj bacanja i uz to da ima manje vrednosti pulsa, kako maksimalnog nakon svake runde manje vrednosti pulsa, kako maksimalnog nakon svake runde bacanja, kao i nakon 1 minute oporavaka, imaće bolji indeks bacanja, kao i nakon 1 minute oporavaka, imaće bolji indeks pripremljenosti.pripremljenosti.


U slučaju da nema rvačke lutke, ovo testiranje U slučaju da nema rvačke lutke, ovo testiranje se može raditi i sa sparing partnerima i to tako se može raditi i sa sparing partnerima i to tako da 4 sparing partnera stoje u pravougaoniku od da 4 sparing partnera stoje u pravougaoniku od 4 metra. Rvač koji izvodi bacanje nalazi se kod 4 metra. Rvač koji izvodi bacanje nalazi se kod prvog sparinga i na početku (0 sekundi) baca prvog sparinga i na početku (0 sekundi) baca ramensko bacanje (šulter). Diže se i odlazi do ramensko bacanje (šulter). Diže se i odlazi do sparinga u drugom uglu i baca ga na znak od sparinga u drugom uglu i baca ga na znak od 10 sekundi i tako redom, kao kod bacanja sa 10 sekundi i tako redom, kao kod bacanja sa rvačkom lutkom.rvačkom lutkom.

Ceo postupak brojanja bacanja i merenja pulsa Ceo postupak brojanja bacanja i merenja pulsa isti je kao što je to opisano kod bacanja lutke.isti je kao što je to opisano kod bacanja lutke.


2. Korišćenje sprava i rekvizita u testiranju 2. Korišćenje sprava i rekvizita u testiranju i treningui treningu

- TegoviTegovi- GireGire- GumeGume- Lutke za bacanjeLutke za bacanje- Traka za trčanjeTraka za trčanje


KRAJKRAJ


Documents

METODIKA SPORTSKE GRANE – RVANJE