Metodika tehnickog

8/12/2019 Metodika tehnickog

http://slidepdf.com/reader/full/metodika-tehnickog 1/116

METODIKA NASTAVE

TEHNIČKIH NASTAVNIHPREDMETA KAO NAUČ NADISCIPLINA I KAO

NASTAVNI PREDMET



Šta je Metodika nastave tehnič kih nastavnih predmeta u sistemu nauč nih disciplina?Tehnika (starogrčki τεχνη [téchne]; sposobnost, zanat) to je postupak ili

sposobnost proizvodnje zanatskih, industrijskih i umetničkih proizvoda uz

praktičn upotrebu prirodnih nauka

Metodika nastave tehničkih nastavnih predmeta je interdisciplinarna nauka kojaizučava zakonitosti procesa

institucionalnog i vaninstitucionalnogtehničkog obrazovanja.



Osnovne komponente procesa tehničkogobrazovanja su:1. ciljevi i zadaci obrazovanja,

2. nastavni sadržaji,

3. nastavne metode,

4. oblici rada,

5. tehnologije nastave,

6. pozicija i aktivnost studenta u procesu uč enja i

7. obrazovna delatnost nastavnika



Kakav je odnos Metodike nastave tehnike sa drugim nauč nim disciplinama?

Metodika nastave tehnike najtešnje jepovezana sa Didaktikom sa jedne strane,i Tehnič kim nauč nim disciplinama sa

druge strane



Metodika nastavetehnike

Didaktika tehnika



Šta je to što Metodiku nastave tehnike izdvaja

u posebnu nauku?



Svaka nauka ima:- predmet istraživanja,

- cilj istraživanja iz koga proizilaze zadaci,- nauč ne metode koje koristi u istraživanju,i- teorijske okvire .



Šta je PREDMET istraživanja Metodike nastave tehnike?

• Predmet istraživanje Metodike nastavetehnike su zakonitosti koje se javljaju u

procesu učenja sadržaja iz tehnike. Pri tomese u najvećoj meri oslanja na zakonitostiDidaktike, ali ima i svoje specifičnezakonitosti koje su uslovljene sadržajem istrukturom tehnike (tipovi znanja u raznimoblastima tehnike).



U okviru svog predmeta proučavanja Metodikanastave tehnike rešava tri osnovna problema:

ŠTA UČITI, KAKO UČITI I KAKOOBUČAVATI ?



Šta je CILJ istraživanja Metodike nastave tehnike?

• Cilj Metodike nastave tehnike kao naučnediscipline je da primenjujući opšte didktičke principe i zahteve na konkretne nastavne sadržajeiz tehnike razradi modele za efikasno obrazovanje.



Zadaci Metodike nastave tehnike su:

• Proučavanje procesa obrazovanja tehničkih disciplina idefinisanje njegovih teorijskih okvira,• Definisanje ciljeva i zadataka tehničkog obrazovanja u

uslovima brzog razvoja nauka i tehnologija• Usavršavanje odabira tehničkih nastavnih sadržaja, metoda

obučavanja i metoda učenja tehnike• Proučavanje odnosa tehnike i drugih nastavnih predmeta u

obrazovnom sistemu

• Proučavanje mogućnosti primene savremenih obrazovnihtehnologija u tehničkom obrazovanju

• Usavršavanje modela evaluacije tehničkog obrazovanja



Koje NAU Č NE METODE koristi Metodika nastave tehnike?

• U naučnim istraživanjima u okviru Metodikenastave tehnike koriste se različite naučnemetode. To su:

1. Opšte nauč ne metode, i

2. Specifič ne nauč ne metode.



Opšte naučne metode koje koristi Metodika nastavetehnike su:

• Deskriptivna metoda• Analitička metoda• Metoda modelovanja(modelovanje

eksperimentalnih sistema učenja tehnike)• Metoda pedagoškog eksperimenta u

tehničkom obrazovanju (laboratorijski ili pilot-eksperiment i prirodni pedagoškieksperiment)



Specifične naučne metode Metodika nastavetehnike koristi:- kod izbora materijala za uč enje,

-kod metodič kih transformacija nauč nih

sadržaja iz oblasti tehnike u nastavne sadržaje,



Šta su osnovni TEORIJSKI OKVIRI Metodike nastave tehnike?

Osnovni teorijski okviri Metodike nastave tehnike sudidaktič ke teorije primenjene na uč enje sadržaja

tehnič kih nauč nih disciplina. To su:

• Teorije učenja primenjene u nastavi tehnike,

• Teorije izbora tehničkih nastavnih sadržaja,

• Teorije instrukcije u nastavi tehnike,

• Didaktički principi u nastavi tehnike i drugo



Zaključak:METODIKA NASTAVE TEHNIKE JE

INTERDISCIPLINARNA NAUKA ČIJI JE CILJ

DA PRIMENJUJUĆI OPŠTE DIDAKTIČKEPRINCIPE I ZAHTEVE NA KONKRETNE

NAUČNE SADRŽAJE IZ OBLASTI TEHNIKEOMOGUĆI, U PROCESU TEHNIČKOG

OBRAZOVANJA, FORMIRANJEFLEKSIBILNOG SISTEMA ZNANJA.



METODIKA NASTAVETEHNIKE

TEHNIČKE NAUČNEDISCIPLINE

DIDAKTIKA

PEDAGOGIJA PSIHOLOGIJA

Urbanizam

MehanikaNacrtna

geometrija

Noseće

konstrukcije

DigitalnaObrada

slike

Mašinskielementi

Metodikanastave

nrirodnihnauka

........



Šta je Metodika nastave tehnike kao nastavni predmet?

Metodika nastave tehnike je osnovniužestručni predmet u obrazovanju za oblast

tehnike.



Cilj Metodike nastave tehnike je da osposobinastavnike za uspešno uključivanje u nastavni procestehničkih nastavnih predmeta.



Osnovni zadatak Metodike nastave tehnike je da predavačima pruži osnovna znanja iz oblastisavremenog tehničkog obrazovanja i da kod njihformira neophodne nastavničke kompetencije.



U procesu izučavanja Metodike nastave tehnikeslušaoci stiču profesionalna znanja, veštine i navikeza efikasno obučavanje i vaspitanje studenata unastavnom procesu tehničkih nastavnih predmeta.



Profesionalna priprema nastavnika tehnikeomogućava polaznicima:

- uključuje teorijsku i praktičnu pripremu nastavnikaza uspešno izvođenje tehničkih nastavnih predmeta,- svestrano razumevanje ciljeva i zadataka nastavetehnike,- aplikaciju savremenih dostignuća psihološko-

pedagoških nauka u tehničkom obrazovanju,

- aplikaciju savremenih obrazovnih tehnologija unastavi tehnike, i drugo.



U okviru teorijske pripreme razrađuju se:

• Ciljevi i zadaci nastave tehnike,• Nastavni programi konkretnog nastavnog

predmeta i nastavni sadržaji,

• Nastavne metode,

• Nastavni proces,i drugo.



Praktična priprema nastavnika se odvi ja kao razrada:

• Sistema auditornih i laboratorijskih vežbi,• Seminarskih radova i

• prakse.



TEHNIKA U SISTEMUSAVREMENOGOBRAZOVANJA



• TEHNIKA KAO GRUPACIJA NAUKA

• TEHNIKA KAO GRUPACIJANASTAVNIH PREDMETA



Osnovna karakteristika doba u kome živimo jenaučno –tehnička revolucija. Ona se ogleda ubrzom razvoju:

• Razvoju svih vidova saobraćaja,• Razvoju svih vidova komunikacija,

• Novih materijala,

• Novih tehnologija,

• Naglom napretku nauka.



Koliko je tehnika važna za savremeno društvo?



Tehnika je od najveće važnosti za savremenodruštvo. Područ je tehnike je veoma široko iobuhvata:

• Velik broj struka i zanimanja ,• Opasnosti zbog nekontrolisanog razvoja i

prekomerne proizvodnje,

• Zaštitu životne sredine, s obzirom na to da

prekomerna proizvodnja može da nanosi štetu

sredini u kojoj živimo.

• Uticaj na sociološko psihološke parametre.



U saznajnom domenu, tehnika je nadogradnja

prirodnih nauka i pruža priliku njihove

primene.



prirodaPrirodne

nauketehnika



Po čemu se razlikuju pristupi izučavanjaprirodnih nauka i tehnike

• Fizika izučava izolovane sisteme• Hemija izučava zatvorene sisteme

• Biologija izučava otvorene sisteme

• Tehnika proširuje i primenjuje znanja

prirodnih nauka, s tim da na tehniku imaju

uticaj i društvene nauke.



Za koji period vezujemo početke razvoja tehnike?

Tehnika je stara koliko i ljudsko društvo.



Organizovana i sistematska proizvodnja javlja se još u drevnim civilizacijama.



U Starom Egiptu bile su razvijene tehnikebojenja tekstila indigom i alizarinom,

vršena je eksploatacija minerala iz jezera,dobijani su zlato i srebro, građeni su trajni

velelepni objekti .....



Za civilizaciju Antič ke Grč ke je tekao daljirazvoj proizvodnje i gradnje.



Period Srednjeg veka obeležile su alhemija i

jatrohemija, čiji je najveći doprinos biorazvoj laboratorijskih tehnika, razvojtehnike je bio usporen.



Period Velikih otkrić a je uticao na razvoj

tehnike

• Pronalaskom parne mašine i Watovogmehenizma je počela druga tehnološkarevolucija.



Savremenu tehniku karakteriše:

• Nagli razvoj,• Širenje, razdvajenje i pojava novih struka ,

kao i nestajanje prevaziđenih,

• Sveprisutnost u svim oblastima ljudskogdelovanja.



NASTAVNI PREDMETI U OBLASTITEHNIKE



Šta je osnovna razlika između tehnike i

nastavnih predmeta iz tehnike?

• Saznavanje u tehnici je otkrivanje novih, ljudskomdruštvu još nepoznatih, znanja. To je otkrivanje i

upotpunjavanje domenskih znanja.

• Saznavanje u nastavi tehnike je “prenošenje” već

poznatih naučnih znanja studentima. To nije

prosto prihvatanje poznatih logičko-gnoseoločkih

kategorija, to je konstrukcija individualnog znanjakretanjem kroz domen naučnih tehničkih znanja.



Savremena naučna delatnost najčeće se odvija uinterdisciplinarnim i multidiscplinarnimpodruč jima, uslovljavajući da međusobna

povezanost nastavnih predmeta postaje jedan odnajaktuelnijih problema savremene nastave.



Interdisciplinarna povezanost u nastavi

značajno utiče na:

• Kvalitet nastave,• Celovitost predstava i pojmova o objektima

i pojavama,

• Razvoj kognitivnih sposobnosti kod

učenika,

• Optimizaciju i racionalizaciju celokupnognastvanog procesa.



Tehnička znanja učenici ne stiču samo kroznastavni proces tehničkih premeta. Neka tehnička

znanja formiraju se kao spontana znanja usvakodnevnom životu, a neka druga u

vaninstitucionalnom obrazovanju.



Zato, pre nego što definišemo cilj nastavnihpredmeta tehnike, moramo odrediti cilj tehnič kog

obrazovanja:

• Cilj tehničkog obrazovanja je formiranjefleksibilnog sistema tehničkih znanjametodama savremene nastavne

tehnologije



Šta je cilj tehničkih nastavnih predmeta?

• Cilj je da studenti ovladaju osnovamanaučnog metoda u tehnici i da steknuznanja o osnovnim teorijama tehnike.



Da bi se cilj nastave tehničkih predmetauspešno realizovao potrebno je

konkretizovati ga u zadatke.



Zadaci nastave tehničkih predmeta mogu se

klasifikovati u:

• Osnovne zadatke, koji su prisutni u svim profilima obrazovanja, i

• Specifič ne zadatke, koji su uslovljeni

profilom obrazovanja



Osnovni zadaci nastave tehničkih predmetasu da osposobi učenike da:

• Primenjuju naučni metod u posmatranjufenomena iz oblasti tehnike• Razumeju osnovne tehničke koncepte• Razviju tehničku pismenost• Razumeju istorijski i savremeni društveno-

ekonomski značaj tehnike• Razumeju blagodeti i rizike koje tehnika nudi

• Razumeju potrebu zaštite životne sredine koja je ugrožene savremenom tehnikom itehnologijama.



Specifični zadaci nastave tehničkihpredmeta su:

• Razvijanje naučnog pristupa uobjašnjavanju pojava i procesa

• Razumevanje uloge pojedinaca i timova u

uslovima naglog tehnološkog razvoja

• Razumevanje potrebe za permanentnim

obrazovanjem u domenu tehnike



DIDAKTIČKI PRINCIPI UNASTAVI TEHNIČKIH

PREDMETA



Šta je “princip”?

Princip se definiše kao: “ zakon usubjektivnom smislu koji proizilazi izzakona u objektivnom smislu”.



Principi, načela ili pravila su smernice za uspešno

odvijanje određene ljudske delatnosti.



U svakoj svojoj delatnosti čovek se rukovodiodređenim principima. Što je delatnost složenija, to je više principa potrebnih za njeno uspešnoodvijanje.



Šta su didaktički principi?

Didaktički principi su opšti zahtevi zauspešnu nastavu svih nastavnihpredmeta.



Da li to znači da su didaktički principiuniverzalni i uvek isto važni u svim nastavnimpredmetima?

Opštost, ali ne i potpuna univerzalnost, jeosnovno obeležje didaktičkih principa. Toznači da, iako oni predstavljaju opšta načelauspešne nastave, postoji izvesna asimetrijau njihovoj zastupljenosti u pojedinimnastavnim predmetima.



Opšti didaktičari pojam “didaktički principi”

najčešće se razumeju upravo u njihovojuniverzalnosti. Zbog asimetrije u zastupljenosti iasimetrije u primeni pojedinih didaktičkihprincipa u različitim nastavnim predmetima, onise konkretizuju u pojam “didaktička pravila”.



Kako se mogu klasifikovati didaktički principi?



Različiti autori daju različite klasifikacije

didaktičkih principa.



V.Poljak ističe da je najpogodnija klasifikacijadidaktičkih principa zasnovana na jedinstvusuprotnosti koji u njima postoji. Tako postoje:

• Princip konkretnosti i apstraktnosti,• Princip diferencijacije i integracije,

• Princip individualizacije i socijalizacije,

• Princip istoricizma i savremenosti,

• Princip odmerenosti i akceleracije, i drugi.



Za nastavu tehničkih predmeta prihvatljiva jeklasifikacija didaktičkih principa po Lj.Krneti iN. Potkonjaku na:

• Princip naučne usmerenosti nastave,• Princip odmerenosti nastave prema uzrastu

(spremnosti za prihvatanje znanja),• Princip individualizacije nastavnog rada,• Princip racionalizacije i ekonomičnosti

vremena i materijala,• Princip sistematičnosti i postupnosti,• Princip očiglednosti u nastavi, i• Princip trajnosti znanja.



Princip nauč nosti nastave ističe da se učenicima unastavnom procesu izlažu samo ona znanja kojasu su sigurno potvrđena u savremenoj nauci.



Šta to znači u nastavi tehnike?

U nastavi tehnike to znači da nastavnisadržaji moraju da odgovaraju savremenimnaučnim saznanjima iz tehničkih disciplina.



Princip naučnosti u nastavi tehničkih predmetakonkretizuje se u konceptima kao na primer:

• Konceptu održanja mase i energije,• Konceptu stalnog povećanja entropije

• Konceptu prelaska toplote sa toplijih nahladnija tela

• Konceptu stabilnosti kroz ravnotežu sila



Princip odmerenosti nastave prema uzrastuuč enika ističe da postignuće učenika u nastavizavisi od razvojnih karakteristika učenika.



Princip odmerenosti nastave prema uzrastu

učenika jedan je od najstarijih didaktičkihprincipa, a istovremeno i jedan od najaktuelenijihdidaktičkih principa koji je utkan u mnogesavremene teorije učenje (na primer Pijažeovastrukturalna teorija).



U nastavi tehničkih predmeta, zbog specifičnostisaznavanja u tehnici, princip odmerenosti nastaveprema uzrastu studenata ističe da:

Nastavni sadržaji tehnike, njihov obim i načinrealizacije nastave mora da bude usklađen sapredznanjima, sposobnostima i saznajnimkarakteristikama slušaoca.



Saznajne karakteristike studenata su:

• Otvorenost prema realnostima objektivnog sveta,• Zainteresovanost za uzroke i zbivanja pojava u tehnici,

• Zainteresovanost za tehničko-tehnoločke procese i

• Razvijeno apstraktno mišljenje.



Princip individualizacije nastave zahteva da se unastavnom radu poštuju individualnekarakteristike svakog učenika.



Nije li princip individualizacije već sadržan uprincipu odmerenosti nastave prema uzrastuučenika?

Nije, jer se psihofizički razvoj učenika, koji tečeprema određenim opštim zakonitostima, zbivau svakoj konkretnoj individui.



Individualne razlike među studentima iste godinemogu da budu veoma velike:

• Predznanje studenata je veoma različito,• Neki od studenata raspolažu velikim fondom

reči i razvijenim pojmovima, dok je kod drugihizražavanje oskudno, a pojmovi nepotpuni isiromašni,

• Među studentima iste godine postoje i znatne

razlike u sposobnostima posmatranja,sposobnostima za učenje , misaonimsposobnostima.



Šta uzrokuje individualne razlike u gotovosti zaučenje kod studenata iste godine?

Individualne razlike mogu da budu genetskiuslovljene, ali su u velikoj meri uslovljene irazličitim društvenim sredinama iz kojihpotiču.



Najvažnija aktivnosti nastavnika zaprilagođavanja nastave individualnimkarakteristikama svakog studenta je :

Odabir metodičkih postupaka koji odgovarajukognitivnom stilu studenta.



Nastavnik treba da vrši sistematsko i

organizovano posmatranje studenta i da vodidosije u koji se unose podaci o psihofizikimkarakteristikama , sklonostima i radnimnavikama studenta, o uočenim problemima uučenju.



Princip racionalizacije i ekonomič nosti ističe

potrebu za efikasnošću nastave. To znači da se uraspoloživom nastavnom vremenu i saograničenim i planiranim materijalnimsredstvima ostvare definisani ciljevi i ishodinastave.



O didaktičkom principu racionalnosti iekonomičnosti nastave u nastavi tehničkihpredmeta možemo da govorima sa dvaaspekta:možemo

• Sa aspekta racionalizacije i ekonomičnostivremena, i

• Sa aspekta racionaliacije i ekonomičnostimaterijala.



Racionalno korišćenje nastavnog vremena u nastavi

tehničkih predmeta zahteva dobro planiranje i preciznu pripremu svake nastavne jedinice. Pripremase odnosi na teorijsku i praktičnu pripremu.



Racionalizacija i ekonomičnost materijala dolaze

do izražaja u laboratorijskom radu. Nastavniktreba da ukaže studentima i da im demonstriranajracionalnije izvođenje pojedinihlaboratorijskih operacija.



Princip sistematič nosti i postupnosti zahteva

da se nastavni sadržaji tehničkih predmeta izlažuu logičkom poretku i da se postupno obrađuju, jerse samo tako može formirati fleksibilni sistemtehničkih znanja, kao i određenih veština i navika.



Tehnički nastavni predmeti, predstavljaju izvod iz

sistema tehničkih naučnih disciplina. Obim,sadržaj i struktura nastavnog predmeta u velikojmeri zavisi od nivoa obrazovanja i potrebastudenta kao korisnika znanja.



Bez obzira na nivo obrazovanja i specifičnepotrebe studenta kao korisnika znanja, tehnički

nastavni predmeti treba da odslikavaju logičkustrukturu tehnike.To znači da činjenice igeneralizacije u tehničkim predmetima treba dabudu raspoređene u sistem koji odgovara logičkojstrukturi tehnike.



Komponenta postupnosti u didaktičkom principu

sistematičnosti i postupnosti znači da se u nastavitehnike ne prelazi na izučavanje novog gradivadok predhodno nije inkorporirano u postojećustrukturu znanja učenika (Brunerova teorijainstrumentalnog konceptualizma).



Koje su aktivnosti nastvanika u okviru principasistematičnosti i postupnosti?

• Pripremajući se za nastavu nastavnik kons truiše poželjne strukture znanja na osnovu nastavnog programa,

• Nastavnik bira objekete učenja koji za studentaimaju veliku informacionu vrednost i

• Nastavnik instrukcijama upravl ja procesom

učenja, pomažući studentu da u situaciji učenjasagleda i uoči suštinske veze i odnose.



Princip oč iglednosti u nastavi tehničkihpredmeta zahteva se da se kod studenta formiraju

predstave i pojmovi na osnovu direktnogpercipiranja konkretnog tehničko tehnološkogprocesa.



Za poštovanje principa očiglednosti u nastavi

tehničkih predmeta od najvećeg značaja je čulnapercepcija. Pri tome se mora uvek voditi računao bezbednosti učenika u nastavnom procesu.



Princip trajnosti znanja podrazumeva da seznanje koje učenici stiču u toku nastavnog procesatehničkih predmeta organizuje u fleksibilni sistemtehničkih znanja, primenljiv u različitimsituacijama.



Trajnost tehničkog znanja zavisi od:

• Percepcije nastavnog materijala,• Shvatanja,

• Zapamćivanja, i

• Inkorporacije znanja u već postojeći sistem.



Svi ovi faktori koji utiču na trajnost tehničkogznanja zahtevaju da nastavni sadržaji budulogički osmišljeni i uređeni.



Da bi se znanje trajno inkorporiralo u sistem

znanja neophodno je sistematsko ponavljanje iutvrđivanje gradiva.



Kako se konstruiše dobar test znanja iztehnike?

Testovi znanja iz tehnike mogu seuspešno konstruisati na principima

Bloomove taksonomije obrazovnihci ljeva i zadataka, jer ona omogućujepostavku preciznih i određenih zahteva

u pogledu kvantuma i kvaliteta

studentskog znanja.



Šta je to Bloomova taksonomi ja?

• To je hijerarhijski sistem obrazovnih ciljeva

i zadataka uređen u područ ja: kognitivno,afektivno i psihomotorič no, prema

konstitucionim elementima ličnosti.



B. Bloom ističe da je osnovni cilj izrade

Taksonomije bio efikasnija komunikacija,

odnosno podsticanje razmene ideja imaterijala u obrazovnom procesu.

Ona omogućuje: preciznije određivanje

nastavnih sadržaja , oblika nastavnog rada imerenje rezultata (ishoda) uč enja



Područ ja Bloomove taksonomije ( kognitivno,

afektivno i psihomotorično) su hijerarhijski

uređena u kategorije, a kategorije u

subkategorije zasnovane na sopstvenim

strukturnim principima.



Prvi Bloomov pokušaj bio je definisanje i

konkretizacija obrazovnih zadataka ukognitivnom područ ju (domenu mišljenja) , i ovo

je za nastavu tehnike najznačajnije područ je.



Kako je uređeno kognitivno područ je?Kognitivno područje je uređeno u šest kategorija:

• znanje (1),

• shvatanje(2),

• primena znanja (3),

• analiza (4),

• sinteza (5), i

• evaluacija (6).



Kategorije su u kognitivnom područ ju

hijerarhijski uređene, tako da svaka naredna

uključuje u sebe sve predhodne kategorije



Hijerarhijski niz kategorija u kognitivnom

područ ju može i grafički da se predstavina sledeći način:



znanje(1)

sinteza (5)

analiza (4)

shvatanje(2)

primena (3)

evaluacija (6)



Obrazovni ciljevi jedne kategorije nadograđuju

se i uključuju u sebe oblike ponašanja iz svihpredhodnih kategorija.



Finu strukturu kognitivnih kategorija čine

subkategorije.



Znanje Bloom određuje kao sposobnoststudenta da se seti i reprodukuje:

• pojedinisti ili izolovane informacije,

• navede metode ispitivanja ili modele

organizovanja i klasifikovanja nastavnog

gradiva,

• definiše osnovne tehničke pojmove,

zakone i teorije.



Subkategorije kategorije znanja su:

• 1.10- znanje pojedinosti U okviru ove subkategorije za nastavu

tehnike je važno: tehnič ka pismenost i tehnič ke simbolike (1.11) iznanje specifič nih č injenica1 (1.12),

• 1.20- znanje tretiranja pojedinosti Za nastavu tehnici bitno je:

poznavanje konvencija (1.21), smerova i nizova (1.22), klasifikacija i

kategorija (1.23), kriterijuma (1.24) i metodologija (1.25

• 1.30- znanje opštih pojmova i univerzalija u nastavi tehnike se

odnosi na: znanje principa (1.31) i znanje teorija i struktura (1.32)



Kategorija shvatanja (2.0) obuhvata takvezadatke koji zahtevaju razumevanje nastavnih

sadržaja i transformaciju primeljenih informaija

u neku drugu formu, koja za studenta ima već u

informativnu vrednost.



Kategorija shvatanja uključuje sledeće

subkategorije:

• 2.1- prevođenje (transformacija) Ova subkategorija u nastavitehnike podrazumeva prevođenje informacija sa jednog oblika u

drugi. U nastavi tehnike to je najčešće transformacija simboličkihiskaza u verbalne, i obrnuto.

• 2.2- tumač enje Tumačenje Bloom određuje kao prevođenjepojedinačnih informacija u kontekst ideje.To od studenta zhtevarazvijenu sposobnost za prepoznavanje bitnih delova komunikacije,koje student preuređuje sa ciljem sticanja opšteg pogleda na sadržajkomunikacija dovodeći je u vezu sa ranije usvojeni znanjima. Unastavi tehnike sposobnost tumčenja najčešće se meri esejskimzadacima u kojima se od studenta zahteva tumačenje grafikona,

shema ili crteža• 2.3- ekstrapolacija Odnosi se na sposobnost studenta da proširi

granice komunikacije, da zaključuje sa izvesnim stepenomverovatnoće



U hijerarhijskom nizu kognitivnog područ ja

kategorija primene znanja(3.0) je iznad

kategorije znanja(1.0) i shvatanja(2.0). Bloom

ističe da je bitna razlika između kategorijeprimene znanja i kategorije shvatanja to što

rešavanje problema u kategoriji shvatanja od

studenta zahteva znanja koja može da

upotrebi onda kada se to od njega neposredno

zahteva. Drugim rečima, student se za

rešavanje problema služi zadatomapstrakcijom. Rešavanje problema na nivou

primene znanja zahteva od studenta samostalni

izbor apstrakcije za rešavanje problema.



Specifičnost usvajanja znanja iz tehnike u

nastavnom procesu koja se pre svega odnosi na

razumevanje pojavnih, strukturnih i simbolič kih

formi tehnič kih struktura i procesa uslovljava da

rešavanje problema u kategoriji primene znanja

zahteva od studenta i razvijne sposobnosti

analize, sinteze i evaluacije. Tako se sve ove

više kategorije iz Bloomove taksonomije

obrazovnih ciljeva i zadataka ugrađuju u

kategoriju primene znanja.



Prema tome, kategorija primene znanja uključuje

u sebe uz subkategorije iz ove kategorije, još i

subkategorije analize, sinteze i objektivne

evaluacije.Za nastavu tehnike važne subkategorije su:

• idetifikovanje i klasif ikacija tehničkih elemenata ,• utvrđivanje odnosa među tehničkim elementima,

• utvrđivanje organizacionih principa u celini,

• rekombinacija elemenata znanja u novu strukturu,

• sposobnost evaluacije prema unutrašnjim, i

• sposobnost evaluacije prema spol jašnjim

kriterijumima.



Bloomova taksonomija pruža izvanredne

mogućnosti za pripremu zadataka kojima se

procenjuje kvalitet studentskog znanja iz

tehnike. Za njeno uspešno korišćenje potrebno je da nastavnik dobro vlada stručnim tehničkim

sadržajima i da poznaje osnovne principe i

pravila za konstrukciju ispitnih zadataka i

samog testa.



PRIPREMA ZA ÈASNastavni predmet:...........nastavna tema:........nastavna jedinica:......Obrazovni, vaspitni i funkcionalni ciljevi i zadaci:......

ISHODI......

VRSTE NASTAVE

-KLASIÈNA

-PROBLEMSKA -PROGRAMIRANA -INDIVIDUALIZIRANA -SA ELEMENTIMA:------------------------------------------------------------------------

TIP ÈASA

-OBRADA NOVOGGRADIVA -UTVRÐIVANJE

-VEŽBANJE I

PONAVLJANJE-PROVERAVANJE IOCENJIVANJE-PISMENI ZADACI-KOLOKVIJUM-KOMBINOVANITIP ÈASA

OBLIK RADA

-FRONTALNI

-GRUPNI

-RAD U

PAROVIMA

-INDIVIDUALNI

NASTAVNE METODE

-PREDAVANJE

-PRIÈ ANJE

-OPISIVANJE

-OBJA ŠNJAVANJE

-RAZGOVOR

-CRTANJE

-PRAKTÈNI RAD

-DEMONSTRACIJA ILUSTRACIJOM-DEMONSTRACIJA MODELOM-LABORATORIJSKA DEMONSTRACIJA -POSMATRANJE-IZRADA ZADATAKA

NASTAAVNA

SREDSTVA

VIZUELNA

-CRTEŽ-SLIKA -DIJAGRAM-DIJAPOZITIV -GRAFOFOLIJA -MODELI-MAKETE-KONSTRUKCIONIMATERIJAL-UZORCI-SIMULATORI-FILM

AUDITIVNA

-ZVUÈNISNIMCI

AUDIO VIZUELNA

-TV EMISIJE-ZVUÈNI

FILM

SREDSTVO ZA PROGRAMIRANOUÈENJE

-PROGRAMIRANIMATERIJAL-KOMPJUTERSKICENTAR SA PROGRAMOM

POMOÆNA ITEHNIÈKANASTAVNA SREDSTVA

-ŠKOLSKA TABLA -MAGNETNA TABLA

-GRAFOSKOP-DIJAPROJEKTOR-INTERAKTIVNA TABLA -KOMPJUTER-VIDEOBIM

AUDITIVNANASTVNA SREDSTVA

-KOMPJUTER SAOZVUÈENJEM-CD PLEJER

AUDIO VIZUELANA NASTAVNA SREDSTVA

-KOMPJUTER

SA OZVUÈENJEMI VIDEO BIMOM-MULTIMEDIJSKA UÈIONICA

plan table



OVO JE PRIMER PRIPREME ZA NASTAVNI ČAS SA TEMEOM IZ HEMIJE. NASLIČAN NAČIN SE PRAVI PRIPREMA I ZA NASTAVU TEHNIČKIH PREDMETA

PRIPREMA ZA NASTAVNI ČAS

NASTAVNA JEDINICA

SASTAVLJANJE JEDNAČINA HEMIJSKIHREAKCIJA

NoviSad, l2012.



PRIPREMA ZA IZVOĐENJE NATAVNOG ČASA

Nastavna tema: Hemijske reakcijeNastavna jedinica: Sastavljanjejednačinahemijskih reakcija Vaspitno-obrazovni cilj i zadaci nastavne jedenice: Formiranje sistema znanja o načinu sastavljanja

jednačina hemijskih reakcija Obrazovni zadaci: 1 .Usvajanje znanja o pojmu hemijske jednačine2.Usvajanje znanja o načinu pisanja hemijskihjednačinaFunkcionalni zadaci: 1.Razvijanje analitičkog mišljenja

2.Razvijanje veštine uočavanja i prepoznavanja 3-Razvijanje sposobnosti primene stečenog znanjaVaspitni cilj: 1.Formiranje i razvoj naučnog pogleda na svet

• razvijanje apstraktnog mišljenja• razvijanje sposobnosti samostalnog zaključivanja na osnovu eksperimenta

2.Razvijanje maste i apstraktnih predstava3-Razvijanje estetskih navika (tabla, modeli, eksperiment)4-Shvatanje materijalnog svetaNastavne metode: Kombinovani tip časa l.Verbalne metode: - dijaloška metoda (pitanje-odgovor)

- monološka metoda 2.11ustrativno-grafičkametoda - upotreba Allyn-Becon-ovih modela 3.Eksperiinentalnametoda- demonstracioni ogled Nastavna sredstva:

• Tabla • Hemikalije: rastvor srebro-nitrata, rastvor natrijum-hlorida, rastvor barijum-hlorida, rastvor

natrijum-sulfata• Pribor: epruvete, stalak za epruvete• Allyn-Becon-ovi modeliKljučni pojmovi: 1. hemijskajednačina 2. reaktanti

3. proizvodi4. koeficijent5. kvalitativno značenje hemijskih jednačina 6. kvantitativno značenje hemijskihjednačina



Ishodi: l. Učenici će znati da hemijska jednačina predstavlja skraćen način za prikazivanje hemijskihreakcija.2. Učenici će znati da na levoj strani hemijske jednačine pišu simboli i formule supstanci koje reaguju (reaktanata).3. Učenici će znati da na desnoj strani hemijske jednačine pišu simboli i formule supstanci koje nastaju hemijskom reakcijom, proizvoda.4. Učenici će znati da se između hemijskih simbola i formula reaktanata i proizvoda piše strelica 5. Učenici će znati da se, ukoliko reaguje više supstanci, između simbola i fbrmula reaktanata ^ piše

znak +.6. Učenici će znati da se, ukoliko hemi jskom reakcijom nastaje više proizvoda, u hemijskoj jednačini između simbola i formula proizvoda reakcije piše znak +. 7. Učenici će znati da, pi-ema zakonu održanja mase, u svakoj jednačini broj atoma bilo kogelementa sa leve strane jednačine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane

jednačine. 8. Učenici će znati daje koeficijent broj koji se piše ispred simbola odnosno formule, predstavlja

broj atoma, odnosno molekula.9. Učenici će razumeti da se prilikom sredivanja hemijske jednačine ne mogu menjati brojevi uindeksu u ispravno napisanim formulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao

proizvodi reakcije.10. Učenici će znati da hemijske reakcije imaju kvalitativno i kvantitativno značenje za hemijskereakcije.

Struktura znanja:

Vrcmenska artikuladja časa: 1. Uvodni deo časa: 10 min

2. Glavni deo časa: 30 min 3. Završni deo časa: 5 min



SASTAVLJANJE JEDNAČINA HEMIJSKIH REAKCIJA

(obrada novog gradiva)

l.UVODNI DEO ČASA (10 minuta)

U uvodnom delu časa učenicima će biti postavljena pitanja u cilju uvođenja u odgovarajuću nastavnu jedinicu. Pri tome će se koristiti verbalno-dijaloška metoda. Pitanja će se odnositi na hemijste simbole iformule, hemijske reakcije, tipove reakcija i zakon održanja mase.

1.Kako se skraćeno predstavljaju hemijski elementi? Hemijski elementi se skraćeno predstavljaju hemijkim simbolima. 2.Kako se predstavljaju molekuli elemenata i jedinjenja? Molekuli elemenata ijedinjenja se predstavljaju hemijskim formulama, odnosno molekulskimformulama.3.Kako se zove broj koji označava tačan broj atoma nekog elementa u molekulu i gde se piše? Broj koji označava tačan broj atoma nekog elementa u molekulu se zove indeks i piše se sa donje desne strane simbola elementa.4.Šta predstavlja kvalitativno znacenje hemijske (pormule? Kvalitativno značenje hemijske formule predstavlja elementami sastav molekula, odnosno od kojih elemenataje sastavljen molekul.5. Šta predstavlja kvantitativno značenje hemijske normule? Kvantitativno značenje hemijske formule predstavlja tačan broj atoma pojedinih elemenata u molekulu.

6.Date su hemijske formule odrediti im kvalitativno i kvntitativno značenje?

He H2OKvalitativno značenje: helijum molekul vode koji se sastoji iz vodnika i kiseonika

Kvantitativno značenje: jedan atom jedan molekul vode koji se sastoji iz dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika

7.Šta su hemijske reakcije? Hemijske reakcije predstavljaju trajne promene polaznih supstanci i nastajanje novih supstanci koje se

po

sastavu i svojstvima razlikuju od polaznih supstanci.8.Kako nazvamo polazne supstance u hemijskoj reakcji? Polazne supstance u hemijskoj reakciji nazivamo reaktanti.9.Kako nazivamo supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji? Supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji nazivamo proizvodi.lO.Staje reakcija analize? Analizaje reakcija rastavljanja složene čiste supstance na dve ili više čistih supstanci. ll.Staje reakcija sinteze? Sintezaje reakcija stvaranja nove čiste supstance od dve ili više čistih supstanci. 12.Kako glasi zakon održanja mase? Zbir masa svih supstanci koje stupaju u hemijsku reakcijujednakje zbiru masa svih proizvoda hemijskereakcije.iliUkupna masa reaktanatajednakaje ukupnoj masi proizvoda reakcije.



2.GLAVNI DEO ČASA (30 minuta)Hemijskejednačine predstavljaju

skraćeni način za prikazivanje hemijskih reakcija.

Na levoj strani hemijske jednačine se pišu simboli i formule svih supstanci koje reaguju, reaktanata,dokse na desnoj strani pišu simboli i formule proizvoda reakcije. Ukolik o reaguje više supstanci između njihovih hemijskih formula se piše znak plus (+), isto tako ukoliko nastaje više proizvoda izmeđunjihovih formula se piše znak +. Između hemijskih formula reaktanata i proizvoda se piše strelica (—

>).

Primer 1: Reakcija vodonika i hlora u k ojoj nastajehlorovodonik

H2 + Cl2 —>HCl

Na osnovu zakona održanja mase, u svakoj hemijskoj jednačini broj atoma bilo kog elementa sa levestrane jednačine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane jedanačine. Ovo znači dameđusobno uvek reaguje tačno određen broj atoma, molekula ilijona i da nastaje tačno određen brojovih elementarnih čestica. Taj broj se piše ispred simbola, odnosno formule i naziva se koeficijent.

Primer 1: Na levoj strani jednačine se nalazi fonnula molekula vodonika, odnosno dva atoma vodonika,i molekula hlora, dva atoma hlora. Pošto se na desnoj strani nalaze po jedan atom hlora i vodonika,

potrebnoje ispred molekulske formule hlorovodonika napisati koeficijent dva da bi bio zadovoljen

uslov o jednakom broju atoma istog elementa sa obe strane hemijske jednačine:Hz + Cl2 —>2HC1Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati reakciju dobijanja

hlorovodonika.

Prilikom sređivanja hemijskih jednačina ne mogu se menjati brojevi u indeksu u ispravno napisanimformulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao proizvodi reakcije.

Ogled 1. Reakcija natrijum-hlorida i srebro-nitrata Hemikalije: vodeni rastvor natrijum-hlorida, vodeni rastvor srebro-nitrataPribor: epmveta, stalak za epruvetePostupak: U epruvetu sipati rastvor natrijum-hlorida i dodati vodeni rastvor srebro-nitrata.Zapažanje: Izdvaja se beo talog.Zaključak: Došloje do hemijske reakcije između natrijum-hlorida i srebro-nitrata.

Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom natrijum-hlorida i srebro-nitrata nastao srebro-hlorid i natrijum-nitrat, i naglasiti da talog potiče od srebro-hlorida. Hemiiskaiednačina: NaCl + AgNOa —- AgCl + NaN03

Ogled 2. Reakcija barijum-hlorida i natrijum-sulfata Hemikalije: vodeni rastvor barijum-hlorida, vodeni rastvor natrijum-sulfata

Pribor: epruveta, stalak za epruvetePostupak: U epruvetu sipati vodeni rastvor barijum-hlorida i dodati vodeni rastvor natrijum-sulfata.Zapažanje: Izdvaja se beo talog.Zaključak: Došloje do hemijske reakcije između natrijum-sulfata i barijum-hlorida. •



Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom barijum-hlorida i natrijum-sulfata nastao barijum-sufat i natrijum-hlorid, i naglasiti da talog potiče od barijum-sulfata. Hemiiska

jednačina: BaCl2 + Na2S04 —> BaS04 + 2NaCl

Hemijskejednačine itnaju kvalitativno i kvantitativno značenje za hemijske reakcije.

Primer 2. Reakcija sinteze amonijaka iz vodonika i azotaRad sa modelima: Upotrebom modela pokazati daje hemijskom reakcijom molekula azota i trimolekulavodonika nastaje dva molekula amonijaka.Hemijska jednačina: N2 + 3H2 —> 2NH3 Primer3. Reakcija analize vode Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da reakcijom analizevode nastaju vodonik i kiseonik.Hemijska jednačina: 2H20 —> 2H2 + Oz

3. ZAVRŠNI DEO ČASA (5 minuta) U završnom delu časa učenici će biti pitani o gradivu izloženom u toku glavnog dela časa i rešavatizadatke iz udžbenika (u zavisnosti od preostalog vremena zadatke eventualno dati za domaći).

1. Šta su hemijskejednačine? 2.. Sa koje strane hemijskejednačine pišemo reaktante a sa koje proizvode?3. Kako se zove broj koji se piše ispred simbola odnosno formule u hemjskoj jednačini?

IZGLED TABLE

CACTВЉ AЊE JE Д HAЧИ HA XEMИ JCKИ X

PEAKЦИ JA

H2 + Cl2 —> 2HC1

NaCl + AgNO3 —>AgCl + NaNOs

BaCl2 + Na2S04 —> BaS04 + 2NaCl

N2 + 3H2 —> 2NH3

2H20 —>2H2 + 02



LITERATURA

Za učenike:

1. Lj. Mandić, J. Korolija, D. Danilović, ,,Hemija ", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd,2009, str. 118-121.

Za nastavnika:

1. Lj. Mandić, J. Korolija, D. Danilović, ,,Hemija ", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd,2009, str. 118-121.2. N. Perišić-Janjić, T. Đaković-Sekulić, S. Gadžurić, ,,0pšta hemija", Univerzitet u Novom Sadu,

Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 2008, str. 14-17.

PRILOG:

AKO JE POTREBNO U PRILOGU MOGU DA SE NAĐU :

GRAFOFOLIJE, SLAJDOVI, ŠEME , DIJAGRAMI I DRUGO.

Documents

Metodika tehnickog