Monetarna politika

Monetarna politika je skup propisa, mera kojima se regulie nivo, struktura, dinamika novane mase tj. regulie i snabdeva sistem reprodukcije potrebnom koliinom novca to je njen zadatak.

Razvojni ciljevi:

- ubrzati stopu privrednog rasta

- poveati proizvodnju i zaposlenost

Stabilizacioni ciljevi:

- stabilne cene

- uravnoteen platni bilans

- protivrenost u njihovom ostvarivanju, za razvojne ciljeve koristi se ekspanzivna monetarna politika (rast novane mase i kredita), a za stabilizacione ciljeve koristi se restriktivna.Novac pojam I funkcijeEkonomisti definisu novac kao svako opsteprihvaceno sredstvo placanja dobara I usuga, kao I otplate dugova.

Bez obzira da li je u pitanju kovani ili papirni novac, zlato ili hov, on ima tri osnovne funkcije u svakoj ekonomiji: sredstvo je razmene, obracunsko sredstvo I sredstvo ocuvanja vrednosti. Funkcija sredstva razmene je ono po cemu se novac razlikuje od ostalih oblika imovine, poput akcija, obveznica I kuca.

Novac u formi gotovine ili cekova predstavlja sredstvo razmene u skoro svim trzisnim transkacijama u nasoj privredi, koristi se za placanje dobara I usluga. Koriscenje novca kao sredstva razmene utice na ekonomsku efikasnost jer znatno skracuje vreme utroseno u razmeni dobara I usluga. Vreme utroseno na pokusaj da se razmene dobra ili usluge naziva se transakcionim troskom. U naturalnoj privredi transakcioni troskovi su visoki jer ljudi treba da zadovolje zelje koje su dvostruka koincidencija odnosno treba da nadju nekoga ko ima robu ili ko pruza usluge koje oni zele, a da ta osoba istovremeno zeli robu ili usluge koje oni nude.

Druga uloga novca je da bude obracunska jedinica tj on se koristi za merenej vrednosti u ekonomiji. Vrednost dobara I usluga merimo novcem, jednako kao sto tezinu merimo u kiogramima ili daljinu kiometrima.

Novac funkcionise I kao sredstvo ocuvanja vrednosti, odnosno ocuvanja kupovne moci tokom vremena. Dakle kao srestvo ocuvanja vrednosti novac odrzava kupovnu moc od momenta kada se ostvari dohodak do vremena kada se on potrosi, Ta funkcija novca je korisna jer ljudi uglavnom ne zele da potrose dohodak odmah nakon sto ga dobiju vec radije cekaju pogodan trenutak za kupovinu, na primer kupuju tek kada im nesto zatreba ili kada imaju dovoljno vremena.Monetarni agregati - pojamMonetarni agregati predstavljaju merila ukupne koliine novca u opticaju i najee se definiu kao skup finansijksih aktiva istog stepena likvidnosti. Poto promene u ukupnoj ponudi novca i stopa rasta ponude novca jesu povezane vanim makroekonomskim veliinama, tako je i jedan od osnovnih zadataka monetarne politike postizanje optimalne ponude novca.

Monetarna politika prilikom defninisanja agregata ima tri zahteva:

vrsta veza izmeu teorijske i empirijske definicije novca,

postojanje mogunosti kontrole empirijski definisanog novca sa instrumentima koji stoje na raspolaganju nosiocima monetarne politike,

empirijski definisan novac mora biti usko povezan sa glavnim ekonomskim ciljevima.

Monetarni agregati su zapravo razliite definicije novca. Novac je varijabla koje utie na sve bitne ekonomske veliine u privredi stopu privrednog rasta, nivo nacionalnog dohotka i drutvenog proizvoda, nivo cena, kamatne stope, S obzirom na to, Centralna Banka moe preko promena novane mase da utie na ostvarenje osnovnih ciljeva ekonomske i monetarne politike. Ti ciljevi vezani su za viu stopu rasta, veu zaposlenost, stabilnost cena i ravnoteu u meunarodnim plaanjima. Uspeh u ostvarivanju ovih ciljeva zavisi od mogunosti Centralne Banke da precizno definie ta je novac i kontrolie stopu rasta.

Centralna banka pojam I funkcijeU finansijskom sistemu, najvanija institucija je centralna banka. Ona je odgovorna za voenje monetarne politike, a to podrazumjeva upravljanjem kamatnim stopama i koliinom novca u opticaju. Centralna banka je neprofitna institucija i kao takva ona ima i nezavisan poloaj jer je nosilac monetarne vlasti. Ona sprovodi kontrolu nad kljunim aspektima finansijskog sistema i obavlja aktivnosti poput: emitovanja valute, upravljanja deviznim rezervama, obavljanja transakcija sa MMF-om i obezbjeivanje kredita ostalim depozitnim korporacijama. Centralna banka se takoe moe i nazvati emisiona banka ili banka banaka. Centralna Banka ne moe uspostavljati direktne odnose sa neobankarskim sektorom osim sa dravom, te samim tim ona ne predstavlja konkurenta ostalim bankama.Osnovne karakteristike centralne banke su: 1.to da je ona vrhovna monetarna institucija 2 da ima monopol nad izdavanjem novca 3.njen osnovni cilj je odravanje finansijske stabilnostiCentralna banka preko svojih organa emituje gotov novac, ali i primarni novac, tako to odobrava kredite poslovnim bankama ili mogu od njih da kupuju nedospela potraivanja i na taj nain ona utie na koliinu novca u opticaju i na visinu kamatnih stopa na finansijskom tritu. Centralna banka emituje novac preko tri osnovna kanala: 1. davanje kredita poslovnim bankama 2. davanje kredita dravi 3.i preko devizne transakcijeCentralna banka pored toga to mora uticati na stabilnost privredne aktivnosti jedne zemlje, ona takoe mora i da odrava odnose sa finansijskim organizacijama, kao sto su Meunarodni monetarni fond (MMF) i Grupom Svjetske banke(World Bank Group). Efekti monetarne politike, koju sprovodi centralna banka ima znaajne uticaj na cjelokupnu ekonomiju jedne zemlje. Iz ovoga proizilazi odgovornost centralne banke i njena odgovornost je vea ukoliko je i njena nezavisnost velika. Nezavisnost centralne banke podrazumjeva visok stepen slobode odluivanja pri voenju monetarne politike. Osnovne funkcije centralne banke su :- ona je kreator monetarne politike zemlje- brine za zdravlje finansijskog sistema- u nekim zemljama ima ovlaenja agencije za bankarstvo- ona je banka banaka tj. daje kredite komercijalnim bankama- brine o glatkom funkcionisanju sistema platnog prometa- ona je banka drave- dravi prebacuje deo emisione dobiti[1]- fiskalni agent drave- investicioni agent drave- kreditor dravePrimarni novac (monetarna baza)

Proces kreiranja primarnognovcanaziva se primarnom emisijom i on predstavlja monopolsko pravoCentralne Banke. Proces kreiranja novane mase naziva se primarnom emisijom i taj proces sprovode poslovne banke.

Primarni novac se definie kao zbir obaveza Centralne Banke prema nebankarskom sektoru i poslovnim bankama.

B primarni novac(M0)R rezerve depozitnih institucijaG gotovinaU analizi primarnog novca koriste se dve metode:

metod upotrebe koji polazi od pasive bilansa Centralne Banke i upuuje na strukturu(gotovina i depoziti) ili raspored primarnog novca,

metod kreiranja koji polazi od aktive bilansa Centralne Banke i ukazuje na tokove kreiranja primarnog novca.

Osnovni tokovi formiranja primarnog novca:

operacije na otvorenom tritu,

krediti Centralne Banke poslovnim bankama,

kreditiranje neposrednih komitenata Centralne Banke,

devizne transakcije Centralne Banke.

Instrumenti monetarne politike

Sredstva kojim centralna banka sprovodi monetarnu politiku.

1. Eskontna (diskontna) stopa, najnia kamatna stopa po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama da bi bile likvidne.

2. Stopa obaveznih rezervi, sredstva koja uplauje poslovna banka na raun kod centralne banke. Ovu stopu odredjuje centralna banka. Na ovu stopu utie kreditini potencijl. Ako je stopa obaveznih rezervi rastua, kreditni sistem opada i ako je manji od kreditnih plasmana banka je nelikvidna.

3. Selektivni reskontni krediti, namenski krediti za ostvarenje ciljeva ekonomske politike (ulagati u poljuprivredu, industriju).

4. Operacije na otvorenom tritu, tj. kupovina i prodaja hartija od vrednosti, da bi se regulisala koliina novca u opticaju.