PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA 2011/2012 (II kolokvijum)

Tijana Araan

MONETARNA POLITIKAPredstavlja vano podruje ekonomske politike. Centralna banka je glavna monetarna institucija i ona vodi monetarno politiku, definie ciljeve monetarne politike samostalno ili na drugi nain. Po naem zakonu CB definie ciljeve i odreuje elemente samostalno. Gotov novac je najlikvidnija finansijska aktiva, zajedno sa depoziti po vienju (odnosno novane rezerve koje KB dre kod CB) ini primarni novac H (MONETARNA BAZA) = GO + DE koji je pod najneposrednijom kontrolom CB. Tradicionalni agregat (novana masa) postao je preuzak u svojoj definiciji sa razvojem mogudnosti prvog konvertovanja raznih oblika finansijske aktive u likvidne oblike koji ne predstavljaju intrumente pladanja. Razlog za njihovo dranje u finansijskoj aktivi jeste to to oni donose kamatu ali nisu sredstvo pladanja tj nemaju karakter transakcionog novca. Dobari primeri likvidnih formi finansijske aktive, koji nisu instrumenti plaanja i nemaju karakter transakcionog depozita, su vrednosni papiri drave i tedni depoziti bez otkaznog roka. Smanjuje se uede transakcionog novca u korist kamatonosnog novca u savremenoj privredi. Dri se samo minimalna koliina transakcionog novca za potrebe odraavanja tekude likvidnosti. BILANS CENTRALNE BANKE

AKTIVA- Dravne HOV Devizne rezerve (HOV u stranoj valuti, specijalna prava vuenje, zlatne rezerve...) Krediti (zajmovi finansijksim institucijama) -

PASIVA- Depoziti po vienju drave Depoziti po vienju finansijskih institucija Obavezne rezerve

Presudnu ulogu u kreiranju H ima CB i ona tu ulogu izvrava na osnovu sredstava iz svoje aktive. U modernim privredama glavni kanal kojim CB menja koliinu primarnog novca jesu: Kupovina i prodaja dravnih obaveznica na finansijskom tritu (sprovodi CB) OPERACIJE NA OTVORENOM TRITU. Operacije na otvorenom tritu predstavljaju vaan trino orijentisani instrument CB kreiranja i ponitavanja H. Kupovinom vrednosnih papira povedava se koliina primarnog novca i povedava se vrednost aktive CB, dok se u pasivi povedavaju obaveze odnosno povedava se Go kojim ja ona kupila dravne obaveznice. Kreiranje H znai povedavanje kreditnog potencijala KB. Komercijalne banke prodajom dravnih HOV menjaju struktru svoje aktive i dolazi do onog oblika finansijske aktive koji moe koristiti u odobravanju kredita svojim komitentima. Sa dravnim HOV ne moe odobriti kredit, ali moe ih prodati na finansijskom tritu CB, CB vri otkup, odnosno reotkup tih HOV i time praktino povedava kreditni potencijal KB koje su prodale dravne HOV. Suprotno se deava kada CB prodaje dravne HOV time se vri sterilizacija odnosno ponitava se raniji emitovan primarni novac. Najedi vrednosni papiri koji se koriste u takvim transakcijama jesu dravne obaveznice i kratkorone HOV emitovane od strane CB (blagajniki zapisi). Drava finansira deficit u budetu. MF da bi obezbedilo potrebna sredstva za finansiranje svojih obaveza izvan prihoda u budetu = deficit emituje dravne obaveznice. Njih na finansijrkom tritu kupuju fizika i pravna lica. Tako se pokriva deficit u budetu. Kupovinu tih hartija od vrednosti ne ini CB (ne kupuje ih na primarnom tritu) ved de CB uzeti u reeskont te HOV (kupide ih od fizikih i pravnih lica koja poseduju te HOV) i to emitovanjem novca. Time de oni koji su prethodno kupili te HOV od drave dodi do transakcionog novca koji de modi koristiti za finansiranje svojih obaveza. Do povedanja i ponitavanja H

dolazi samo onda kada CB uestvuje u kupovini i prodaji dravnih HOV na finansijskom tritu. Inae je to samo promena oblika aktive izmeu drugih subjekata KB. CB u operacijama na otvorenom tritu nije u direktnoj vezi sa dravom u finansiranju njenog deficita i to ini na indirektan nain. Svaka kupovina CB na otvorenom tritu povedava koliinu H i obrnuto. To se odraava na nivo likvidnosti. Zajmovi odobreni finansijskim institucijama bankarskom sektoru (za odravanje njihove likvidnosti ili povedavanja kreditnog potencijala). CB te kredite moe odobriti putem eskontnog prozora. Jo jedan nain za kreiranje primarnog novca. Ako KB ispunjava uslove po kojima moe obezbediti dodatna sredstava iz alternativnih izvora i eli da poveda svoj kreditni potencijal kako bi CB odobrava kredite finansijskim institucijama putem eskontnog prozora. Eskonti prozor podrazumeva da kroz odobravanje kredita. Kada CB kupuje finansijske instrumente u ulozi monetarne vlasti povedava H, kada odobrava kredite privatnim finansijskim institucijama formira H putem eskontnog prozora kroz odobravanje kredita povedava se kreditni potencijal bankarskog sistema. KB pozajmljuju novac kod CB kako bi odrale svoju likvidnost ili povedale svoj kreditni potencijal. Ako je KB obezbeuje uslove po kojima moe obezbediti dodatna sredstava iz alternativnih izvora na finansijskom tritu tako to de na meubankarskom tritu obezbediti potrebnu koliinu (postoji velika tranja za kreditima od strane klijenata banka a banka nema dovoljno sredstava). KB procenjuje ta joj je jeftinije: da li da se zadui kod CB putem eskontnog prozora po kamati koju odreuje CB ili da ta sredstva obezbedi na finansijskom tritu. CB vodi politiku primarnog novca tako to ako su KB suvie zaduene po osnovu eskontnog prozora (uzele mnogo kredita i povedale kreditni potencijal i time povedale ponudu novca na finansijskom tritu) onda CB moe da sterilizujeponiti efekat povedanja eskontnih operacija preko prodaje HOV i time ponititi deo potencijala poto de KB kupovati deo tih HOV koje emituje CB ako im se to isplati i time de se smanjiti taj potencijal koji je pregrajan i ugroava cenovnu stabilnost. Obavezne rezerve su intsrument kojim CB regulie minimalni nivo koeficijenta Predstavljaju instrument banake koji nije tritno orijentisan. Najmanje se koristi u savremenim tritni privredama (najvie se koriste operacija na otvorenom tritu i eskontni prozor). Za iznos stope obaveznih rezervi smanjuje se kreditni potencijal banaka. Sa povedanjem OR dolazi do smanjivanja kreditnog potencijala KB, a sa smanjivanjam OR dolazi do povedanja kreditnog potencijala. Devizne rezerve druga vana stavka u aktivi CB. Predstavljaju sredstva za zatitu imovine CB i koriste sa za intervencije na deviznom tritu (kako bi ouvala likvidnost domadih subjekata u pladanju njihovih obaveza prema inostranstvu koje se izmiruju na deviznom tritu a na njemu CB regulie kretanje deviznog kursa u nekom koridoru). To su potraivanja koja CB ima prema inostranim bankama kod kojih dri svoje devizne rezerve. (sva pladanja se obavaljaju u dinarskoj protivvrednosti). Ukoliko CB kupuje devizne rezerve dolazi do povedavanja primarnog novca, a ukoliko ih prodaje dolazi do ponitavanja primarnog novca. Time se obezbeuje spoljanja likvidnost subjekata i kreira ili ponitava primarni novac. Devizne rezerve su vrlo osetljiv instrument CB kojim ona izmeu ostalog kreira ili ponitava primarni novac. Novac prua usluge likvidnosti koja druga sredstava ne obezbeuju. Razlog zbog koga graani vole da dre novac jeste njegova upotrebljivost kao transakcionog sredstva, ali kamata i kamatna stopa predstavljaju oportunitetni troak (izgubljena zarada, dobit) dranja gotovog novca. (gotov novac ne donosi nikakav prihoda, dok se dranjem sredstava u obliku De moe ostavriti kamata). Meutim, ljudi ni privreda ne mogu bez gotovog novca zbog likvidnosti pladanja mogudnost izvrenja dospelih odluka. Ne moe se odlagati izvrenje dospelih obaveza u nedogled. To je mogude u jednoj neureenoj privredi ili nestabilnoj kakva je naa pa onda obaveze prema dobavljaima se izmiruju posel 120, 150 dana, a za to vreme da se svoja finansijska aktiva dri i da se pretvara u oblike kamatonosnog novca, i zaraujete dok vai dobavljai kojima vi dugujete moraju uzeti kredit i pladati kamatu da bi finansirali proizvodnju. To je jedna ekonomska nelojalna aktivnost privrednih subjekata koja se mora spreiti putem zakona.

Svaki oblik finansijske aktive iznad transakcionog novca donosi nekakav prinos, firme i graani biraju onaj oblik finansijske aktive u kome de drati svoju imovinu (tednja, HOV...). Sami donose odluke, snose rizik i uivaju od donetih odluka. Najvaniji insturment jeste kratkorona kamatna stopa koja se primenjujem prilikom reotkupa dravnih HOV. Ta kamatna stopa utie na cenu kredita koje de KB odobravati svojim komitentima. CB je ne zavisna monetarna institucija koja ima zadatak da odrava cenovnu stabilnost i stabilnost finansijskog sistema. Ciljevi monetarne politike: tokom 60-tih godina vedina ekonomista bi odgovorila da je postizanje optimalnog nagodbe izmeu inflacije i nezaposlenosti glavni cilj monetarne politike. Verovalo se da se ekonomski rast moi kupita sa malo viom stopom inflacije. Meutim, ta nagodba je moguda samo u kratkom roku ali ne i u dugom roku. I danas se vode rasprave o dometu monetarne politike i samim tim otvorena je i rasprava o ciljevima CB. Glavna dilema je da li CB treba da vodi iskljuivo politiku cenovne stabilnosti ili svojim instrumentima treba da podri i druge ciljeve kao to su ekonomski rast i zaposlenost. Ako bi cilj bio samo niska stopa inflacije onda bi se tako definisani cilj mogao stvariti relativno jednostavno povedavanjem realne kamatne stope do eljenog nivoa cena tj inflacije (time bi smanjili investicije i porasla bi nezaposlenost, a ta dva cilja se ne mogu iskljuiti). MMF sugerie da cilj monetarne politke treba da bude cenovna stabilnosti i neinflatorni rast. Ne iskljuuju mogunost da se instrumentima monetarne politike podri ostvarivanje drugih ciljeva ekonomske politike ali da se ne dovodi u pitanja osnovni cilj cenovna stabilnost, kao i da se ovaj cilj za koji je odgovorna CB treba da se utvrdi kao cilj zakonom da se ne bi esto menjao. Cilj CB nije rast zaposlenosti i proizvodnje ved ostvarivanje cenovne stabilnosti. CB de dati svoj najvedi doprinos ako obezbedi makroekonomsku stabilnost (rast proizvodnje i zaposlenosti). Ona je nezavisna sa stanovitva ciljeva i istrumenata monetarne politike. Glavna dilema: Ako bi cilj CB bio samo nista stopa inflacije onda bi se on mogao ostvariti relativno jednostavno preko visoke kamatne stope koja bi smanjila tranju, to bi smanjilo investicije i povedalo nezaposlenost. Ciljevi CB trebaju da budu jasno definisani, objavljeni, definisani zakonom da se ne bi esto menjali i da bi obavezali monetarnu vlast da potuje zakon. Glavni cilj je postizanje i odravanje cenovne stabilnosti. Stabilnost finansijskog sistema ovde se taj cilj CB uzima sa rezrevom zato to CB nema instrumente i mogudnosti da utie na pojedine delove finansijskog sistema (npr. na osiguravajuda drutva, fondove). NBS nije indiferenta prema ciljevima kao to su zaposlenost i ekonomski rast ali preovlauje miljenje da je najvedi doprinos njihovom ostvarivanju CB moe dati preko odravanja makroekonomske stabilnosti. Osnovna obeleja savremene monetarne politike: 1. CB ima monopol nad emisijom novca; 2. CB direktno utie na nivo rezervi KB i na taj nain utie na nivo kamatne stope i trite novca; 3. Rasprostranjeno je miljenje da je glavna funkcija CB odreivanje kratkorone kamatne stope. Te promene prouzrokuju itav niz akcija prilagoavanja ekonomskih subjekata koje utie na ekonomske varijable kao to su cene i proizvodnja. Taj proces prilagoaavnja ekonomskih subjekata kratkoronim kamatnim stopama nazivamo

monetarnom transmisijom. Voenje monetarne politike znai razmatranje CB da li treba uticati na nivo kratkorone kamatne stope u zavisnosti od date ekonomske situacije. Danas u ekonomskoj teoriji postoji koncenzus po pitanju dugorone neutralnosti novca koji je preuzet iz monetarne teorije. Taj stav podrazumeva da su dugorono posmatrano realne varijable (rast proizvodnje, zaposlenosti...) determinante realnih faktora. Na njih se moe uticati relnim faktorima (investicijama, tehnikim i tehnolokim progresom, preferencijama potroaa). Novac je sa tog stanovitva neutralan. To znai da CB ne moe u dugom roku uticati na rast preko promena ponude novca. CB dugorono ne moe uticati na promenu realnih varijabli putem ponude novca, odnosno instrumentima monetarne politike. U kratkom roku moe TARGETIRANJE INFLACIJE ECB u voenju monetarna politika ima dosta slinosti sa targetiranjem inflacije. FED jo nije preao na taj koncept. Koncept targetiranja inflacije se definie kao okvir monetarne politike koji karakterie javno objavljivanje numerinog targeta (zone) inflacije i tvrdnja da niska i stabilna sopta inflacije predstavljaju osnovni cilj monetarne politike. Naa CB se opredelila za ovaj model. Za sprovoenje targentirane inflacije potrebno je ispuniti odreene pretpostavke: 1. Obaranje inflacije je cilj CB; 2. Izbegavanje situacije da obaranje inflacije bude podreeno nekom drugom cilju. Veoma je vano da se izbegne situacija u kojoj de obaranje inflacije, ili odravanja niske stope inflacije biti podreeno nekom drugom cilju, odnosno da de neki drugi cilj ekonomske politike imati prioritet u odnosu na stabilnost cena (nisku stopu inflacije); 3. Finansijski sistem je razvijen i stabilan; 4. Upotreba adekvatnih instrumenata moneterne politike koji su usmereni ka obaranju inflacije, odnosno odravanja niske stope inflacije 5. Da bi targentiranje infalcije bilo uspeno potrebno je da postoji visok stepen nezavisnosti CB. Druga je stvar pritisaka na CB od strane drugih kreatora ekonomske politike ili privrednih subjekata jer oni trae od nje da im pomogne u ostvarivanju ciiljeva za koje su oni odgovorni. Tom pritisku CB moe da se odupre samo u uslovima potpune nezavisnosti CB u voenju monetarne politike. Ali to ne znai da CB ne sarauje sa drugim subjektima prilikom kreiranja ekonomske politike (Vlada i drugi uesnici u ostvarivanje monetarne politike); 6. Koncept po kome CB ima slobodu izbora intrumenata za ostvarivanje targentirane stope inflacije, bez obzira ko je odreuje (mogu je odrediti ili CB, ili drava ili zajedno). 7. NBS definie stopu inflacije i vri izbor instrumenata. Taj koncept podrazumeva visok stepen transparentnosti i kredibiliteta CB. Ako CB u jednoj godini ne ostavari zadate ciljevi njen kredibilitet de se smanjiti, odnosno smanjide se poverenje u projekcije CB. Najvedi broj zemalja je prihvatio reenje da indeks koji treba targetirati bude Indeks potroakih cena i to koncept bazine inflacije. (NBS primenjuje ovaj model) Najedi broj inflatornih targeta je u zoni 1-4%. Intermedijarni targeti postoji vie razloga zato su intermedijalni ciljevi znaajni za voenje monetarne politike: 1. Predstavljaju smernice kreatorima monetarne politike kako da reaguju u odnosu na specifine situacije kada instrumentima monetarne politike utiu na ciljnu funkciju sa

duim vremenskim kanjenjem, odnosno instrumentima monetarne politike se ne postiu odmah eljeni ciljevi. Ti instrumenti imaju odloeno dejstvo na ciljnu funkciju. 2. Intermedijarni targeti predstavljaju vane signale finansijskim tritima u kom smeru de idi monetarna politika 3. Predstavljaju signal javnosti koji moe uticati na smanjnje inflatornih oekivanja. Poput nekog kompasa ukazuju u kom smeru se mogu oekivati kretanja inflacije. Njihove promene se deavaju pre promene inflacije. Zato oni i signaliziraju. Da bi neka varijabla bila intermedijarni target mora ispuniti dve bitne pretpostavke: 1. Mora postojati veza izmeu targeta i inflacije; 2. CB svojim instrumentima moe uticati na kretanje vrednosti intermedijarnog targeta. TRANSPARENTNOST MONETARNE POLITIKE CB su tradicionalno okruene nekom vrstom politikom mistikom. MMF instistira na transparentnosti monetarne politike. vrsta opredeljenost za transparentodu rada namede jasnu vrstu samodiscipline kretaotra monetarne politie. injenica da je njihova politika predmet javnog razumevanja i posmatranja ini monetarnu vlast vie odgovornom za politikom koju vodi. Utie na to da finansijska trita bolje razumeju politiku koju vodi CB. Transparentnost neugroena nezavisnost CB. MONETARNI REIM U SRBIJI - od 2006 godine monetarni odbor NBS usvaja mere i insturmente koji su slini reimu targentirane inflacije. Ciljanu stopu inflacije nastoji da ostvari preko korekcije kamatne stope, ostali instrumenti kod nas imaju pomodnu ulogu. Glavni instrument NBS jeste korekcija kamatne stope kojom nastoji da ostvari ciljeve monetarne politike. NBS je zadrala nezavisnost cilja i instrumenata koje koristi za ostvarivanje tog cilja. Kao indeks cena koji de biti targentiran uzima se bazina stopa inlacije. Iz obrauna bazine stope inflacije izbaeni su: svee vode i povrde, ulje, lekovi, derivati nafte, komunalne i stambene usluge itd, odnosno cene proizvoda koji su pod kontrolom drave, cene proizvoda na meunarodnom tritu i sezonskih proizvoda jer na te cene nemaju uticaj instrumentima monetarne politike.

SOCIJALNA POLITIKAIVOTNI STANDARD se na poetku svodio na linu potronju. Prva istraivanja ivotnog standarda javljaju se jo u XVII veku. Vremenom dolazi do irenja definicije ivotnog standarda sveukupni uslovi ivota i rada ljudi tj dostignuti stepen zadovoljavanja potreba ljudi. Sadri tri bitna elementa: 1. ivotni uslovi stepen zadovoljenja potreba ljudi kroz upotrebu materijalnih dobara i kroz koridenja usluga. Obuhvataju linu i zajedniku potronju. Lina potronja je primarna potronja materijalnih dobara dok se zajednika potronja vezuje za koridenje usluga koje pruaju dravna (drutvene) institucije. Lina potronja predstavlja zadovoljenje linih potreba, a zajednika zadovoljenje kolektivnih potreba (zdravstvo, obrazovanje...) 2. Radni uslovi sloena komponenta koja u sebi sadri mogudnost zapoljavanja, higijenske i tehnike uslove rada, duinu radnog i slobodnog vremena. Slobodno vreme je bitna komponenta ivotnog standarda jer se u njemu ovek ispoljava kao svestrana linost. 3. Drutveni uslovi uslovi pod kojima stanovnitvo ivi i radi. Predstavljaju proces unutar kojeg se ostvaruju ivotni i radni uslovi. Primarno su opredeljeni karakterom drutvenog odnosa. Imaju razliite pojavne manifestacije u smislu drutvenog poloaja oveka, stepen njegove politike angaovanosti. Znaaj ivotnog standarda se oglada u injenici da je cilj svakog privrednog sistema porast ivotnog standarada poto se u centru svakog privrednog sistema nalazi pojedinac i njegove potrebe. ivotni standard je usko povezan sa priverdnim razvojem koji je potreban ali ne i dovoljan uslova ivotnog standarda. Privedni razvoj je kompleksni fenomen koji obuhvata: privredni rast rast drutvnog proizvoda tokom vremena kvantitativni fenomen, i strukturalne promene u ekonomiji. Privredni razvoj kroz ukljuivanje strukturalnih promena predstavlja kvalifikativni fenomen. Privredni razvoj dovodi do povedanja ivotnog standarda ako je to prethodilo adekvatnim promenama u raspodeli drutvene proizvodnje. Potrebna ja takva raspodela da u rezultatima moe uivati vedina drutva. ivotni standard opredeljuje privredni razvoj kroz rast tednje i potronje. SIROMATVO predstavlja jedan od osnovnih problema sa kojima se u manjoj ili vedoj meri suoava svako drutvo. Kada govorimo o siromatvu teko ga je definisati zato to siromatvo sadri veliki broj dimenzija. Kada kaemo re siromatvo naa prva asocijacija je na materijalno siromatvo kada pojedinac ne moe da zadovolji svoje materijalne potrebe. Meutim, siromatvo pored materijalne dimenzije podrazumeva i nematerijalnu (loe obrazovanje, zdravstvo, politika ranjivost, istrebljivanje od strane drugih ljudi). S obzirom da postoji vie dimenzija siromatva postoji i vie definicija. U najiroj definiciji siromatvo predstavlja stanje kada pojedinac ili domadinstvo ne raspolae sa dovoljnom koliinom dobara za zadovoljavanje minimalnog ivotnog standarda. Dok u uem smislu (predlae je Svetska banka) siromatvo predstavlja stanje kada je dohodak pojedinca ispod oreenog minimalnog nivoa za zadovoljavanje osnovnih potreba. Taj minimalni nivo se naziva linija siromatva. Ona moe da varira u vremenu i prostoru. Razlikuje se od zemlje do zemlje... u razvijenijim zemljama linija siromatva je na viem nivou i obrnuto. Sa protokom vremena povedava se nivo ivotnog standarda i time se povedava iri se linija siromatva i obrnuto ako se smanjuje nivo ivotnog standarda.

Vrste siromatva: apsolutno siromatvo apsolutna linija siromatva predstavlja dohodak ili potronji pojedinca ili domadinstva ispod odreenog apsolutnog nivoa ne zavisno od dohotka i potronje ostalih lanova drutva. Ona se vezuje za osnovne potrebe u ekonomije postoji razlikovanje izmeu osnovnih i viih potreba. Osnovne potrebe slue za obezbeivanje egzistencijw pojedinca a vie potrebe omogudavaju razvoj pojedinca. Linija varira u zavisnosti od privrednog razvoja zemlje. Vedi privredni razvoj vii je nivo apsolutne linije. Apsolutna linija siromatva zavisi od dohotka, potronje i od nivoa cena. Uticaj cena na nivo siromatva cene su vede za siromane nego za bogate ak i kada se radi o nominalnim cenama. Potrebno je praviti razliku izmeu primarnog i sekundarnog siromatva. Primarno siromatvo sa naziva BEDA i predstavlja nemogudnost pojedinca da se prehrani a sekundarno siromatvo predstavlja nemogudnost pojedinca da zadovolji i iri aspekt potreba. U primarnom siromatvu pojedinac nema dovoljno ekonomskih resursa, dok sekundarno siromatvo se moe posmatrati kada pojedinac ima dovoljno ekonomskih resursa ali ih ne koristi na efikasni nain. Drugaije se sprovodi politika borbe protiv siromatva u zavisnosti o kom se obliku apsolutnog siromatva radi nezavisno do dohotka i potronje drutva. Relativno siromatvo predstavlja stanje kada je dohodak ili potronja pojedinca ili domadinstava ispod prosenog dohotka ili potronje. Povezan je sa drutvenim ivotnim standardom jer je bitno koliko i ostali lanovi drutva zarauju i troe. Koncept relativno siromatvo je povezano sa konceptom ekonomskih nejednakosti. Koncept relativnog siromatva je razvijen u razvijenim zemljama, u kojima postoji mali procenat stanovnitva iji dohodak, odnosno potronja je ispod apsolutnog nivoa siromatva. Apsolutno siromatvo je mogude iskoreniti odgovornom socijalnom politikom, ali relativno nije mogude iskoreniti poto de uvek postojati pojedinci koji de imati vedi dohodak od prosenog dohotka koji postoji u drutvu. Pri izraavanju relativnog siromatva se koristi linija relativnog siromatva. Ona se definie kao odreeni procenat dohotka ili potronje u odnosu na medijalni dohodak i potronju. Linija relativnog siromatva se ne definie u odnosu na proseni dohodak zato to je potrebno iskljuiti veoma bogato stanovnitvo. (medijana je srednja vrednost po poloaju koja deli jednu grupu na dva jednaka dela) U Evropskoj Uniji pojedinac je siromaan ako je njegov dohodak ispod 60% medijalnog nacionalnog dohotka. Prema Svetskoj banci pojedinac je siromaa ako je njegov dohodak ispod 50% prosenog medijalnog dohotka. Nedostaci medijalnog dohotka dohodak kada jedno drutvo postaje sve bogatije ili sve siromanije. Ako bi svi pojedinci postali u drutvu sve bogatiji gledajudi kroz medijalni dohodak tada se ne bi smanjilo siromatvo izraeno kroz pokazatelj relativnog siromatva. Ako se koristi koncept relativnog siromatva moguda je situacija da se u drutvu povedava broj siromanih a da stopa siromatva opada:Medijana u prvoj zemlji iznosi 4,5. Po EU ako se uzme da su siromani oni koji imaju dohodak manji od 60% onda ta granica dohotka iznosi 2,7 i po tome postoji samo jedna siromana osoba. Medijana u drugoj zemlji iznosi 1, 60% od nje je 0,6 tako da po tome u drugoj zemlji nema siromanih, iako bi se rekla da je prema raspodeli dohotka zemlja B siromanija od zemlje A. Ovo se deava kada prosean dohodak opada u odnosu na najvii dohodak.

A B

2 1

3 1

4 1

5 1

6 1

10 1

Znai nedostatak medijalnog dohotka je to to kada siromatvo postaje sve bogatije ili sve siromanije a ne menja se redistribucija dohotka, tada siromatvo izraeno kroz stopu realativnog siromatva ostaje isto i drugi nedostatak jeste mogudnost da u uslovima kada se povedava nivo siromatva na nain da proseni dohodak se smanji u odnosu na najvii dohodak tada de se siromatvo smanjivati a izgledade kao da se siromatvo povedava. U zavisnosti da li u dravi postoji apsolutno ili relativno siromatvo vidi de se drugaija socijalna politika.

Mogude su dve osnovne forme socijalne politike: 1. Rezidualni model vezuje se za apsolutno siromatvo; 2. Institucionalni model vezuje se za relativno siromatvo. U rezidualnom modelu postoje dva prirodna kanala za zadovoljavanje ljudskih potreba. To su TRITE I PORODICA. Kada oni ne mogu da zadovolje potrebe intervenie drava ali je ona ograniena privremena. Smisao drave blagostanja iz ugla rezidualnog modela je da naui ljudi da ive bez drave blagostanja. Teorijska osnova je liberalno ekonomsko uenje iji su glavni predstavnici M. Fridman i Fridrih Haik. U praksi se javlja u liberalnim modelima drave blagostanja(anglosaksonske zemlje SAD, UK, Novi Zeland, Kanada...) Institucionalni model polazi od pretpostavke da je socijalna politika kljuna integrativna institucija u drutvu. U sluaju ovog modela pruaju se univerzalne socijalne usluge koje se relativno nezavisne od delovanja trinog mehanizma. Teorijsku osnovu ine teorije pravde i teorije o viestrukim negativnim problemima u privrednom sistemu. U praksi se ispoljava u socijalno-demokratskom modelu drave blagostanja (Skandinavske zemlje, vedska, Finska, Danska...) Siromatvo je mogude podeliti na: Dohodovno siromatvo, Nedohodovno siromatvo. Dohodovno siromatvo predstavlja nemogudnost zadovoljavanja minimalnih drutvenih potreba dok se nedohodovno siromatvo vezuje za ostale aspekte blagostanja pojedinca (nivo pismenosti, zdravstveno stanje. Siromatvo moe biti privremenom (u jednom trenutku) i hronino (u odreenom periodu) u zavisnosti od vremenskog trajanja. Privremeno siromatvo je posledica ekonomskih okova (ciklina nezaposlenost), a hronino je posledica strukturalne dugorone nezaposlenosti. Izmeu siromatva i nezaposlenosti postoji vrsta veza. Osnovni izvor siromatva u svim zemljama se jeste nezaposlenosti jer stanovnitvo kroz zapoljavanje obezbeuje radni dohodak, a u strukturi dohotka dominira radni dohodak. Meutim, siromatvo nije isto to i zaposlenost jer postoji mogudnost da pojedinac ima posao a da je siromaan radno siromatvo, kao i da nema posao ali je bogat dobrovoljna nezaposlenost.

MERENJE SIROMATVAOvo predstavlja specifian problem poto je siromatvo viedimenzionalan fenomen. Siromatvo se obino razume kao ekonomska deprivacija (odstupanje, nazadovanje) pojedinac ne raspolae sa dovoljno dobara za zadovoljavanje svojih potreba. Kada tako govorimo o siromatvu ono se iskazuje kroz pokazatelje dohotka, odnosno potronje. Mere mogu biti: Jednostavne stopa siromatva; Kompleksne uzimaju se i drugi oblici neekonomske deprivacije indeks ljudskog razvoja.

Stopa siromatva (Po) pokazuje procenat stanovnitva iji se dohodak ili potronja nalaze ispod linije siromatva.

Np-broj siromanih, N-ukupna popilacija drave.

Prednost stope siromatva je u tome to je jednostavan pokazatelj za raunanje i tumaenje. Ako se kae da je Po = 10% to znai da 10% ukupna populacije drave ivi ispod linije siromatva. Nedostatak je u tome to: o ne ukazuje na intezitet siromatva - pod pretpostavkom da je potronja u zemljama A i B jednaka: 150 150 150 150Na osnovu ovoga zemlja A je siromanija od zemlje B. Linija siromatva Z=125novanih jedinica. Poa = 2/4 = 50% dok je i Pab = 50%.

A B

100 124

100 124 o o

Ne pokazuje dubinu siromatva koliko je pojedinac udaljen od linije siromatva, ako je udaljeniji vede je siromatvo Pojedinac domadinstva mogude je da pojedinac bude siromaan kroz Po ali ako ivi u bogatoj porodici bide bogat i obrnuto dohodak pojedinca moe da odstupa od dohotka domadinstva

Indeks ljudskog razvoja HDI je razvijen od strane UN i meri dostignude drutva na tri podruja: 1. Dug i zdrav ivot (oekivano trajanje ivota je 65 godina); 2. Znanje (stopa pismenosti odraslog stanovnitva); 3. Pristojniji ivotni standard (izraen kroz GDP per cappita, izraeno u paritetu kupovne snage, odnosno kupovne modi novca). Indeks se rauna na sva tri podruja.

HDI d.z. = 65-35/85-35 = LEI HDI = 1/3 LEI + 1/3 EI 1/3 GDP per cappita

HDI se moe kretati u intervalima od 0-1. Skala: 1-0.8 visok nivo humanog razvoja, 0.8-0.6 srednji nivo humanog razvoja, 0.6-0.4 nizak nivo humanog razvoja. HDI u Srbiji iznosi 0,7, Norveka ima najvedi 0,97, a Avganistan najmanji 0,35 (2011 godina).

SOCIJALNA ISKLJUIVOST

predstavlja viedimenzionalan proces koji slabi vezu izmeu

pojedinca i zajednice. Veze mogu biti ekonomske, socijalne, kulturne, politike... Posveduje joj se sve vie panje. U pojedinim zemljama po stepenu znaajnosti stavlja ispred siromatva i ekonomskih nejednakosti. Predstavlja zaarani krug koji sadri tri dimenzije: 1. Nezaposlenost 2. Siromatvo 3. Socijalna izolacija. NEZAPOSLENOST SIROMATVO SOCIJALNA ISKLJUENOST NEZAPOSLENOST Osnovni uzrok siromatva je nezaposlenost. Kada pojedinac ostane bez posla gubi radni dohodak a toje glavna komponeneta uskupnog dohotka. Sa gubitkom radnog dohotka opada ivotni standard i pojedinac u dugom periodu iz stanja nezaposlenosti ulazi u stanje siromatva. Kada je siromaan oteavaju se mogudnosti pronalaenja posla. Ako traje dui period poprima karakter dugorone nezaposlenosti i tada se suoava sa problemom socijalne iskljuenosti. Kada je pojedinac siromaan dolazi do kidanja drutvenih veza u poetku sa svojim okruenje, ako potraje due vremenski period kidaju se porodine veze i onda se jo vie smanjuje mogudnost pronalaenja posla. Osnovni uzrok socijalne iskljuenosti je nezaposlenost, ali nezaposlenost socijalne iskljuenosti poto postoje pojedinci koji su zaposleni i suoavaje se sa problemom socijalne iskljuenosti u zavisnosti od mere ueda radnog dohotka u ukupnom dohotku vede uede radnog dohotka u ukupnom dohotku vedi je uticaj nezaposlenosti na pojavu socijalne isljuenosti i obrnuto. Najbolji lek za socijalnu iskljuenost je obrazovanje, zato to iri mogudnost za zapoljavanje. Ali takoe obrazovanje smanuje socijalnu iskljuenost ak i ako pojedinac nije zaposlen jer se tee kidaju drutvene veze, ali to ne znai da de kroz reformu obrazovanja nestati problem socijalne iskljuenosti poto nije obrazovanje nije dovoljan uslov. Potreban je ali ne i dovoljan.

POLITIKA DOHOTKA I TRITE RADATrite rada je samo jedno od tri trita na kojima firme moraju uspeno poslovati da bi opstale. Firme se nalaze i posluju na tritu roba i usluga na kom se nalaze potroai i potroai pladaju cenu proizvoda, u zavisnosti od svojih preferencija, iz prihoda od prodaje proizvoda firme pokrivaju svoje trokove. Da bi proizvodile robu i usluge moraju da posluju na tritu kapital. Na njemu se firme suoavaju sa vlasnicima kapitala. Oni de od vlasnika kapitala kupovati faktore proizvodnje i platiti te faktore proizvodnje iz prihoda koji dobiju prodavajudi proizvedene proizvode. Na tritu rada se nalaze radnici koji iznajmljuju svoju radnu snagu firmam da bi one mogle da proizvode odreenu koliinu proizvoda i usluga. Iznajmljivanje radne snage je troak za firme a prihod za radnike koji de se pokriti iz cene robe koja se prodaje na tritu roba i usluga. Uslov opstanka firmi na tritu je da uspeno posluju na sva tri trita. Neoklasina teorija nas ui da da trite rada funkcionie na isti nain kao i druga trita. Rad se tretira kao i svaki drugi faktor proizvodnje. Stanovitvo savremene teorije: rad nije poput drugih inputa u proizvodnji. Rad kao faktor koji utie u proizvodnji roba i usluga ima bitno drugaije karakteristike. Radno okruenje nije bitno za elik ili mainu ali je bitno za oveka (maina moe da radi istim intezitetom, neprekidno, nema emocije). oveku je potrebna pauza, odmor u kojem de zadovoljiti svoje raznovrsne potrebe kao jedno svesno bioloko bide. Potrebno mu je slobodno vreme za porodicu, drutveno angaovanje, uenje, za ostvarivanje ljudskih i stvaralakih mogudnosti. Sposobnost oveka da proizvodi je sadrana u znanju i njegovim mogudnostima. U odnosu na trite dobara trite rada razlikuje se u odnosu rada kao inputa u proizvodnji i ostalih inputa u proizvodnji, odnosno tranja za radom je izvedena tranja iz odluke potroaa da kupe neko dobro i odluke preduzeda da to dobro, odnosno robe ili usluge proizvede. Ako bi potroai odustali od kupovine nekog dobra, proizvoai bi odustali od kupovine tog dobra, ili ako potroai smanjili tranju zbog smanjenja dohotka ili promene svojih preferencija za nekim dobrom proizvoai bi smanjili proizvodnju za tim dobrom i zaposlenost (tranja za radnom snagom koja uestvuje u proizvodnji tog dobra). Firma moe da kupi miinu i da je nakon nekog vremena otpie, baci, a sa ovekom ne moe tako, poto oveka ne moe kupiti nego samo iznajmljuje njegovu radnu snagu u odreenom vremenskom periodu. U tom vremenu poslodavac de pokuati da izvri to je mogude vedu ekstrakciju rada iz samog radnika tj nastojade da proizvede to vedu koliinu dobara upotrebom radne snage u jedinici vremena. Najamnina za izvren rad u jedinici vremena (za jedan sat ili dan rada) je cena upotrebe radne snage koju firma plati. Poslodavac pokuava da u toj jedinici vremena ta radna snaga doprinese vedoj ukupnoj proizvodnji proizvodnji, odnosno da proizvede vedu koliinu dobara. zato to je cena rada po jedinici tog proizvoda (outputa) jednaka odnosu izmeu najamnine i koliine dobara proizvedenih u toj jedinici vremena. Najamnina zajedno sa svim ostalim trokovima nastalim u proizvodnji jedinice proizvoda ini cenu proizvoaa te jedinice proizvoda. Proizvoa te proizvode iznosi na trite dobara i tamo nema mogudnost da utie na visinu cene po kojoj se ta roba moe prodati u uslovima potpune konkurencije. On prodaje te svoje proizvode po ceni koja se formira na tritu dobara u odnosu na ponudu i tranju. Ta cena po kojoj de proizvode prodati za

proizvoaa je data veliina. Kada od te cene po kojoj de prodati proizvoa oduzme cenu po kojoj je proizveo proizvode (u toj ceni su i trokovi rada) on de ostavariti profit. Ako je radna snaga u toj jedinici vremena proizvela malo zbog nedovoljne motivisanosti, loe organizacije rada, nepovoljnih uslova rada, loe tehnoogije koja se koristi u proizvodnji dobara, ako je proizvela malu koliinu dobara u odnosu na druge proizvoae koji proizvode istu ili slinu vrstu dobara trokovi rada po jedinici proizvoda de biti vedi i ukupna cena kotanja, odnosno trokovi tog proizvoaa de biti vedi a njegov prihod de biti manji ili ukupna cena po kojoj proda proizvode nede biti dovoljna da pokrije sve te trokove proizvodnje i ostvaride gubitak. Tako de trite dobara izvriti selekciju uspenih od manje uspenih proizvoaa i nagraditi one koji su uspeniji. S obzirom da je cena ostalih inputa koji su korideni u proizvodnji data veliina za sve proizvoae onda je problem da se poveda proizvodnja, pre svega vezana za efikasnu upotrebu radne snage, odnosno tehnologije koja povedava produktivnu snagu rada u jedinici vremena. Problem koji se javlja kod angaovanja radne snage jeste da proizvoai na tritu rada odaberu motivisane radnike koji de znati da koriste tehnologiju kojom raspolae proizvoa za proizvodnju odreene vrste dobara. Trite kapitala i dobara karakterie mehanizam samoregulacije koji se ostvaruje kroz delovanje cena na ponudu i tranju. Mehanizmom cena de se ova trite istiti od vika ponude ili vika tranje. Nema nikada vika ponude ili vika tranje jer postoji ravnotea. ako bi bila veda ponuda smanjide se cene, odnosno kamate na tritu kapitala, i uspostavlja se ravnotea. Taj mehanizam samoregulacije NE VAI za trite rada i u tome je razlika izmeu trita rada i druga dva trita. Trite rada je imperfektno trite zbog ega postoji odreeni nivo nezaposlenosti, a to je ustvari viak ponude u odnosu na tranju. Ukoliko bi trite rada funkcionisalo na isti nain kao i druga dva trita problem nezaposlenosti bi bio reen ili ne bi postojao. To znai da bi se padom zarada povedala tranja za radom i rad bi bio jeftiniji tako da bi firme zapoljavale vie radnika i obrnuto. Meutim, u tom sluaju bi jedan deo radnika odustao od svoje ponude rada (ima druge izvore dohotka, uteevinu...) DOBROVOLJNA NEZAPOSLENOST koja je na nivou prirodne stope nezaposlenosti NRU (postoji u svim modelima i teorijama). 2-3% radno sposobnog stanovnitva ne eli da radi po bilo kojoj ceni i uslovima rada. Zarade za razliku od cena i kamatne stope karakterie vedi stepen rigidnosti na dole. Trite rada je pored toga visoko institucionalizovano trite na njemu pored pojedinanih uesnika na stranim ponude i tranje deluju i institucije koje ograniavaju slobodu pojedinanih uesnika na strani ponude i tranje u ekonomskim transakcijama, odnosno u uspostavljanju veza izmeu uesnika na tritu rada. Zbog male mobilnosti rada formiraju se posebna trita prostorno i prefesionalno odreena. To se naziva segmentacijom trita rada.

TRANJA ZA RADOM ine je proizvoai. Od ega zavisi tranja za radom ako se angauje samo rad, Od ega zavisi tranja za radom ako se angauje rad i kapital, Od ega zavisi tranja za radom ako se angauju razliite vrste rada.

ANGAOVANJE RADA:

Zakon o opadajudem MP ako se poveda koliina jednog faktora proizvodnje pri nepromenjenoj koliini drugog faktora proizvodnje dobija se sve manje i manje dodatnog proizvoda. Poslodavca zanima profit i on se vodi time prilikom zapoljavanja radnika. Vrednost marginalnog proizvoda radne snage dobija se kada se marginalni proizvod rada pomnoi sa cenom outputa, odnosno : VMPL = MPL * P. U taki u kojoj je vrednost marginalnog proizovda radaVMPL jednaka zaradama-W poslodavac ostvaruje maksimalan profit. Ako zapoljava radnike iznad te take znai da de preduzede imati gubitak od zapoljavanja radnika. VMPL predstavlja korist poslodavca prilikom zapoljavanja radnika.

(trite potpune konkurencije)

Kada poslodavac donosi odluku o zapoljavanju radnika analizira VMPL (tranja za radom zavisi VMPL). Zarada je data veliina (trite rada potpune konkurencije) poto poslodavac ne moe da utie na cenu rada. VMPL opada zato to sa rastom L opada MPL. VMPL odraava tranju za radom. UTICAJ TRANJE ZA KAPITALOM NA TRANJU ZA RADOM Preduzede osim rada angauje i kapital. Iz tog razloga preduzede ostvaruje maksimalan profit na dva naina: VMPL = W MPL * P P = W / MPL W / MPL = C / MPKW / MPL marginalan troak proizvodnje dodatne jedinice proizvoda angaovanja rada, C / MPK marginalan troak proizvodnje dodatne jedinice proizvoda angaovanjem kapitala .

VMPK = C MPK * P P = C /MPK

Ako postoji nejednakost tada preduzede moe kroz supstituciju rada kapitalom, ili kapitala radom da utie na porast profita. TRANJA ZA RADOM AKO SE RAZMATRAJU RAZLIITE VRSTE RADA Izmeu razliitih vrsta rada mogu biti prisutni odnosi komplementarnosti i supstitucije. KOMPLEMENTARNOST dve stvari se koriste uporedo da bi se dobila odreena korist u odreenim proporcijama. SUPSTITUCIJA jedno dobro se moe zameniti za drugo dobro a nivo korisnosti da ostane isti. (isto vai i za rad).Kada se menja zarada jedne vrste rada dolazi do promene tranje te vrste rada ali se manja i tranja za drugom vrstom rada u zavisnosti od odnosa DL1 i DL2. Ako je odnos izmeu dve vrste rada komplementarni onda de sa W1 dodi do DL1, a to dovodi do DL2 uz konstantno W2 jer samo uporedo obe vrste rada daju korist EFEKAT OBIMA (smanjuje se obim proizovdnje). U sluaju supstitutivnog odnosa, sa W1 DL1 DL2 uz konstantno W2. To znai da koliina rada nije promenjena, samo je promenjena struktura rada EFEKAT SUPSTITUCIJE (isti obim proizvodnje uz razliitu koliinu rada). FAKTORI TRANJE ZA RADOM: Tranja za radom zavisi od cene outputa (P) sa povedanjem P povedava se VMPL (matematiki izraeno). Ekonomska interpretacija: sa povedanjem cene dolazi do povedanja koliine proizvoda i time do povedanja tranje za radom; Od ponude inputa (S) sa smanjenjem ponude inputa (kapitala) dolazi do smanjenja tranje za radom. Smanjuje se jer se rad i kapital angauju u odreenim proporcijama. Ako se smanjuje koliina inputa opada marginalni proizvod rada (ako bi se smanjila ponuda merdevina smanjila bi se tranja za beraima); Od tehnolokog progresa sa rastom tehnologije dolazi do rasta MPL, ovo je kljuni faktor koji je doveo da povedanja DL.

PONUDA RADA ine je radnici Raspoloivo vreme za rad svaki radnik ima to vreme, odnosno vreme u kojem radnim moe da radi. Ono se deli na: vreme rada (H) radnik moe da radi i radi PONUDA RADA; dokolicu radnik moe da radi ali ne radi.

Pojedinca nude odreenu koliinu vremena. Ona zavisi od: individualnih preferencija cene rada bogatstva pojedinca.

Ponudu rada ine radnici i zavisi od zarada i dohotka. Kada se menjaju W i dohodak menja se i SL. Uticaj promene zarada na Sl naziva se EFEKAT SUPTISTUCIJE. Sl se menja u istom pravcu kao to se menjaju zarada i zato je uvek pozitivan predznak. EFEKAT DOHOTKA:

to je pojedinac bogatiji manje je spreman da radi jer vie vrednuje dokolicu nego to vrednuje zaradu. Od toga proizilazi da je efekat dohotka uvek negativan. Kada se povedava Y smanjuje se broj asova rada. Kada se povedava zarada raste ponuda rada (efekat supstitucije) pojedinac je spreman da zamenjuje dokolicu za rad da bi povedao zaradu. Dohodak ine radni i neradni dohodak. Kada se dostigne odreeni nivo dohotka smanjuje se Sl jer pojedinac vie vrednuje dokolicu nego to vrednuje porast dohotka (efekat dohotka). Poto sa porastom zarada raste i dohodak nakon to dohodak pree odreeni nivo dolazi do smanjivanja Sl.

OPTIMALNA PONUDA RADA (16 asova je raspoloivo radno vreme).

Optimalna ponuda rada se nalazi tamo gde linija budetskog ogranienja dodiruje krivu indiferencije. to je kriva indiferencije udaljenija do koordinantnog poetka predstavlja vii nivo korisnosti. Kriva indiferencije ima negativan nagim (ako se poveda dokolica, W se smanjuje), krive indiferencije se ne mogu sedi jer bi to znailo da iste kombinacije W i dokolice daju razliitu korisnost. KI je konveksna strmija je na levo a ravnija je na desno (uvek se rtvuje veda koliina obimnijeg faktora za manju koliinu oskudnijeg faktora.

NEZAPOSLENOSTNezaposlenost je najvedi ekonomski problem sa kojim moe biti suoena jedna ekonomija. Ako raste nezaposlenost paralelno pada agregatna tranja i agregatna ponuda. Kada se posmatraju komponente AD = C + I +G + X najveda komponenta je potronja domadinstva (ini 80% AD), a ona zavisi od raspoloivog dohotka domadinstva koji se deli na radni i neradni dohodak pri emu 80% ukupnog dohotka ini radni dohodak. Dohodak od rada se ostvaruje kada pojedinac radi, kada je zaposlen. Ako je osoba nezaposlena tada se smanjuje njen raspoloivi dohodak za 80% to znai da se smanjuje AD u proseku za 80%. Iz toga proizilazi da opadanje raspoloivog dohotka uzrokovanog padom zaposlenosti redukuje agregatnu tranju. Uticaj nezaposlenosti na AS: nezaposlenost je povezana sa ponudom rada, ako ponuda rada pada, smanjuje se koliina inputa i samim tim koliina outputa (AS). Nezaposlenost je stanje kada jedan deo radno sposobnog stanovnitva nema posao otvorena nezaposlenost ili nema posao uz odgovarajudi nivo kvalifaikacija i sposobnosti uz obiajenu zaradu prikrivena nezaposlenost da bi se pravila razlika u kvalitetu zaposlenih. Zaposlenost se ne moe eliminisati u ekonomiji zato to samo privredni razvoj dovodi do pojave nezaposlenosti (zbog tehnolokog progresa jedna delatnost se gasi, a javlja se druga). Meutim, nezaposlenost nije samo ekonomski ved i socijalni problem na individualnom nivou i na drutvenom individualno jer ne postoji vedi izvor nesrede nego da bude nezaposlen jer se raspoloivi dohodak redukuje zbog pada realnog dohotka i smanjenje mogudnosti da zadovolji materijalne i nematerijalne potrebe. FRIKCIONALNA NEZAPOSLENOST postoji u sluaju nepodudaranja tranje i ponude rada zbog asimetrinih informacija. Smanjuje se poboljavanjem toka informacija izmeu radnika i poslodavaca.

Karakteristike: nezaposlenost u kratkom roku (30-60dana), fenomen ponude rada jer nastaje kao posledica kretanja radnika izmeu razliitih stanja ne tritu rada, deo je prirodne stope nezaposlenosti (NRU) nije je mogude iskoreniti iz ekonomije.

STRUKTURALNA NEZAPOSLENOST posledica neusklaenosti tranje i ponude rada. U pogledu kvalifikacije i mogudnostima zaposlenja. Smanjuje se primenom aktivnih mera trita rada. Karakteristike: nezaposlenost na dugi rok fenomen tranje za radom gaenje i nastajanje nove delatnosti koja zahteva novu vrstu kvalifikacije, deo prirodne stope nezaposlenosti NRU.

CIKLINA NEZAPOSLENOST pad DL zbog pada AD za proizvodnju usled rigidnosti zarada na dole inverzni odnos izmeu stope privrednog rasta i stope nezaposlenosti jer kada je rast privredne stope rasta, utie na smanjenje stope nezaposlenosti i obrnuto. Povezana je sa sa privrednim ciklusima. U ekspanziji nezaposlenost opada, a u recesiji nezaposlenost raste. Karakteristike: nezaposlenost u srednjem roku nije deo NRU zato to je kroz primenu ekonomske politike uticati na nivo cikline nezaposlenosti.

Smanjenje zaposlenosti sa nivoa L* na nivo L frikcionalnu ili strukturalnu. Zbog rigidnosti W zaposlenost se smanjuje na nivo L i ciklina nezaposlenost se nalazi izmeu L i L. L*- L ukupna nezaposlenost. Sa smanjenjem AD smanjuje se Dl pri nepromenjenoj zaradi. Zaposlenost se smanjuje na nivo L. Zarada je ostala nepromenjena poto je rigidna na dole. Da se smanjila zarada sa padom AD za proizvodima tada bi nivo pao sa L* na L (ne postoji ciklina nezaposlenost), ali je zbog rigidnosti zarada na dole pad nezaposlenosti sa L* na L (ciklina nezaposlenost). Ciklina nezaposlenost je pad tranje za radom zbog pada AD kada su zarade rigidne na dole.

(ova lekcija obavezno treba da ide u kombinaciji sa lekcijom sa vebi poto su asistent i profesor razliito predavali)

STABILIZACIONI PROGRAMIStabilizacioni programi predstavljaju skup koordiniranih i konzistentnih mera ekonomske politike iji je cilj stabilnost cena uz minimalne stabilizacione troke. Mora da postoji koncenzus u drutvu o prihvatanju stabilizacionih programa u skladu sa trokovima. U irem smislu ima 2 cilja: dezinflacija (zaustavljanje rasta cena) trajna makroekonomska ravnotea i privredni rast.

U uem smislu antiinflacioni iji je kljuni cilj dezinflacija dok je privredni rast u drugom planu. Klasifikacija stabilizacionih programa: Prema sadraju mera (kljuno obeleje): o Ortodoksni fiskalna i monetarna politika kao fundamentalni uzroci inflacije o Heterodoksni - pored fiskalne i monetarna politike obuhvataju i politiku dohotka u cilju eliminisanja inflatorne inercije Prema brzini dezinflacije i visini stabilizacionih tokova o Gradualistike - podrazumevaju postepeno obaranje cena uz niske trokove dezinflacije o ok terapije podrazumeva brzo obaranje inflacije,ali i visoke trokove dezinflacije

OPTE KARAKTERISTIKE: Cilj je: Stabilnost cena (obaranje inflacije) Platnobilansna ravnotea Fiskalna i monetarna stabilnost Privredni rast Strukturarna refore o Nova strategija privrednog razvoja o Poreske reforme (bitno se utie na alokaciju resursa, preraspodelu dohotka, ekonomske modi) o Privatizacija o Reforma dravnog sektora

Privredni rast i sturkurarne reforme mogu se ostvariti u dugom roku, imaju povratne efekte i ubrajaju se u sekundarne ciljeve stabilizacionih programa. Eliminisanje budetskog defiicta bira se fiskalna politika, sa merama smanjenja potronje ili povedanje javnih prihoda.

Monetarna stabilnost mere restriktivne monetarne politike, smanjenje, prgranienje emisije novca. Politika dohotka kontrola cena i nadnica. Cilj je spreavanje inflatorne tranje.

Faze: I. II. III. Ostvarivanje cenovne stabilnosti Uspostavljanje trajne makroekonomske ravnotee Uspostavljanje nove privredne strukture (daje podsticaj privrednom rastu) i stabilni privredni rast.

Indikatori uspenosti: Stopa inflacije (ako je nia, ostvarena je prva faza) Saldo budeta i platnog bilansa moraju se svesti na eljeni nivo Obaranje deficita u bilansu tekudih transakcija Stanje deviznih rezervi Kretanje realnog deviznog kursa Stopa kamatne stope Stopa rasta GDP Stopa nezaposlenosti.

STABILIZACIONI TROKOVI Trokovi se mogu kvantitativno izraziti. Najvedi troak je pad zaposlenosti i pad GDP, a meri se stopom nezaposlenosti i stopom rasta GDP-a, smanjenje realnih nadnica, rast realnih kamata, smanjenje potronje. Osnovni cilj je stabilizacionih programa sa aspekta drutvenog blagostanja je da se minimiziraju drutveni i ekonomski trokovi dezinflacije. ORTODOKSNI PROGRAMI Predstavljaju skup koordiniranih i konzistentnih mera fiskalne i monetarne politike. Da se eliminiu fundamentalni uzroci inflacije a to je deficit za neutralisanje u bilansu i budetu. Mere fiskalne politike kroz povedanje fiskalnih prihoda i smanjenja javne potronje. Dolazimo do povedanja stabilizacionih trokova. Na strani javnih rashoda: Zamrzavanje nadnica u javnom sektoru Porast cena u javnom sektoru i infrasttrukturalnih delatnosti (npr komunalne usluge) Otputanje dela radnika u javnom sektoru.

Na strani javnih prihoda: Povedanje poreskog opteredenja Uvoenje participiacije u zdravstvu i obrazovanju Prodaja dela javne imovine.

Mere monetane politike: Prekid emisije novca u sluaju visoke inflacije Nestaica novca, nelikvidnost, usporavanje proizvodnje Ukida kreditiranje vlade Ograniavanje kredita bankarskom sektoru.

STRUKTURNE REFORME I DRUGE PRATEDE POLITIKE U ortodoksne programe ne koristi se politika dohotka, to znai da se cene i nadnice formiraju slobodno. Izuzetak mogu biti nadnice i cene u javnom sektoru. Dugorone mere strukturnog karaktera primenjuju se u poststabilizacionom periodu onda kada je ostvaren pdreen nivo cenovne stabilnosto: Uvoenje efikasnijih poreskih instrumenata. Finansijska liberalizacije (razvoj finansijskih trita) Trgovinska liberalizacija (smanjenje carina, neograniava se uvoz, dozvoljen priliv stranog kapitala).

HETERODOKSNI STABILIZACIONI PROGRAMI Oni pored fiskalne i monetarne politike obuhvataju i politiku dohotka radi postizanja cenovne stabilnosti uz miniziranje stabilizacionih trokova. Politika dohotka se koristi da bi eliminisali inflacionu inercije i obezbedili privredni rast. Karakteristike infatorne inercije: Indeksiranje nadnica i drugih nominalnih veliina u ugovorima. U sluaju dugorone inflacije nadnice de se usklaivati sa rastom cena. Rast cena za 10%, nadnice rastu 10% Nizak kredibilitet vlada u realizaciji stabilizacionih programa. Kredibilitet vlade dovodi do usporavanjacena pa samim tim njihovo ubrzanje Svaki neuspeli program dovodi do toga da redni program ima manji kredibilitet Cenovna asimetrija (rigidnost cena na dole) kada cene dostignu odreeni nivo i ne mogu opasti.

Postoje dva bitna instuticionalna i socijalna faktora koja ine podesnim koridenje heterodoksnih programa: Minimiziranje drutvenih trokova stabilizacije Ostvarivanje socijalnog konsenzusa relevantnih drutvenih snaga. Postoje tri snage u drutvu koje imaju suprostavljenje interese: Sindikati Poslodavci Drava

Oni formiraju institucionalnim trougao u okviru kojih se donose kljuni socijalni i ekonomski programi. Sindikati pristaju da se privremeno fiksiranje nominalnih najamnina, odnosno prihvatili su pad realnih najamnina. Poslodavci obedavaju da nede povedati cene, pri emu gube deo profita. Drava ograniava devizni kurs, rizikujudi smanjenje deviznih rezervi (koliinu rezervi za intervenciju na tritu), drava smanjuje dravnu potronju, pogorava se poloaj potroaa.