Monitoring realizacije lapova u kv i kg, 2015, januar jun finalno

www.fenomena.org

Autorka metodologije i izveštaja: Aneta Dukić Podržano u okviru projekta “Interetničko partnerstvo za osnaživanje Romkinja u centralnoj

Srbiji”, maj 2015

_____________________________________________________________________________________

IZVEŠTAJ O NADGLEDANJU SPROVOĐENJA LOKALNIH AKCIONIH PLANOVA ZA

UNAPREĐENJE POLOŽAJA ROMSKOG STANOVNIŠTVA U KRALJEVU I KRAGUJEVCU

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

2

_____________________________________________________________________________________

Sadržaj:

Opis metodologije i ograničenja

3

Analiza prikupljenih podataka o sprovođenju LAP-a u gradu Kragujevcu

5

Umesto zaključka – Grad Kragujevac

11

Analiza prikupljenih podataka o sprovođenju LAP-a u gradu Kraljevu

12

Zaključci i preporuke za naredni ciklus LAP-a u Kraljevu

22

_____________________________________________________________________________________

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

3

OPIS METODOLOGIJE

Nadgledanje realizacije lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja Romkinja i Roma1 i izrada

monitoring izveštaja aktivnosti su projekta “Interethnic partnership for empowerment of Roma women

in central Serbia” koji partnerski sprovode Udruženje Fenomena (Kraljevo), Romanipen (Kragujevac) i

Ženski prostor (Niš), a finansira Evropska delegacija u Republici Srbiji (preko EIDHR fonda). Ove

aktivnosti, uz obuku o osnovama lokalnog budžeta i nadgledanju sprovođenja lokalnih akcionih planova,

doprinose ojačanim kapacitetima ustanovljene interetničke mreže za zagovaranje i nadgledanje lokalnih

instrumenata i mera namenjenih manjinama i ranjivim grupama, tj. jednom od 5 očekivanih rezultata

projekta.

Vodeću ulogu u procesu nadgledanja realizacije lokalnih akcionih planova u projektu imali su kraljevački i

kragujevački timovi za prikupljanje podataka, odnosno učesnice treninga o osnovama lokalnog budžeta i

nadgledanju sprovođenja lokalnih akcionih planova. Konsultantkinja za monitoring koordinisala je rad

timova u skladu sa dogovorenom dinamikom. U kraljevačkom timu učestovale su Marija Minović, Tijana

Patrić, Marija Đorđević i Danijela Nikolić Surla. U kragujevačkom timu učestovale su Tanja Đorđević,

Maja Dimitrijević, Živka Majić i Emina Nikolić, ujedno i menadžerka projektnih aktivnosti u Kragujevcu. S

obzirom da se aktivnost nadgledanja realizacije lokalnih akcionih planova nadovezuje na trening na

kojem su članice monitoring timova stekle veštine i znanje, i sama metodologija nadgledanja se

nadovezuje na metodološke principe predstavljene na treningu2. Na osnovu prakse saradnje sa lokalnim

samoupravama učesnice/i obuke su kao prepreke za uspešan monitoring istakle: netransparentnost

institucija, nepostojanje podataka i neadekvatnu saradnju institucija. Pri izradi metodologije za

nadgledanje sprovođenja LAP uočene prepreke su shvaćene kao rizici za uspešan monitoring, koje smo

nameravale da prevaziđemo adekvatnim procedurama za pristup informacijama, na osnovu Zakona o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Fokus monitoringa u ovom projektu bio je utvrđivanje stepena realizacije planiranih aktivnosti LAP-a i utvrđivanje dostignutih indikatora aktivnosti, odnosno prepreka za njihovo ostvarivanje. Dodatni delovi integralnog izveštaja se odnose na nalaze monitoringa LAP-a iz perspektive jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti. Čitav proces monitoringa trajao je do decembra do maja 2015. godine.

1 Zvaničan naziv ne sadrži rodnu perspektivu, već glasi LAP za unapređenje položaja Roma u Kraljevu 2009-2015, odnosno Lokalni plan akcije za

Rome u Kragujevcu 2005-2010. U izveštaju će uglavnom biti korišćena skraćenica LAP za oba dokumenta, sa naznakama da li se odnosi na Kraljevo ili Kragujevac. 2 Trening o osnovama lokalnog budžeta i nadgledanja sprovođenja Lokalnih akcionih planova, In Vivo Gender and Develoopment, trenerski tim:

Višnja Baćanović i Biljana Maletin, decembar 2014.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

4

Za prikupljanje podataka za potrebe monitoringa sprovođenja LAP-a vodič su bili specifični ciljevi i aktivnosti navedene u planovima. Prvi segment prikupljanja podataka podrazumevao je komunikaciju sa institucijama koje su navedene kao nosioci aktivnosti. Konkretno, najpre su bili upućeni zahtevi o slobodnom pristupu informacijama o stepenu realizacije navedenih aktivnosti za koje su ti nosioci bili odgovorni, a potom su članice odlazile na sastanke sa nosiocima radi provere statusa našeg zahteva i daljeg informisanja. Drugi segment se odnosio na aktivnosti za koje se utvrdi da jesu sprovedene. Za te aktivnosti bilo je potrebno pregledati prosleđene izveštaje o realizaciji i uočiti podatke koji odgovaraju indikatorima predviđenim za te aktivnosti kako bi se utvrdilo u kom obimu su sprovedene aktivnosti, na koji način i sa kojim sredstvima. Uporedno su pregledani izveštaji o izvršenju budžeta za godine na koje se odnose LAP-ovi radi utvrđivanja da li ima linija/konta koja se odnose na LAP ili unapređenje položaja Roma/kinja načelno. Cilj je bio da na taj način dobijemo podatke o tome koje su aktivnosti sprovedene, u kom roku i na koji način (recimo, da li su ih sprovodile institucije lokalne samouprave, države ili nevladine organizacije). Ukoliko aktivnosti nisu sprovedene, cilj je bio da saznamo šta su bile prepreke za sprovođenje: da li nedostatak ljudskih resursa, ekspertize, adekvatne saradnje institucija, budžetskih sredstava, političke volje itd.

Članice tima su na raspolaganju imale poseban formular za izveštavanje o sprovođenju LAP za unapređenje položaja Roma sa sledećim instrukcijama: naziv i broj specifičnog cilja, naziv aktivnosti, nosilac aktivnosti, rok predviđen akcionim planom, rok u kojem je aktivnost realizovana, predviđeni rezultati i indikatori, ispunjeni rezultati i indikatori, podaci o budžetu: predviđen i utrošen budžet. Pored toga, u formularu je trebalo navesti spisak izvora informacija (dokumenti, broj osoba sa kojima je vođen razgovor i kontakti) i kratko obrazloženje u slučaju da aktivnost nije realizovana ili nije realizovana na način i u roku predviđenom u akcionom planu. Posebna pažnja je obraćena na prikupljanje podataka o polnoj strukturi i broju korisnica i korisnika programa predviđenih LAP-om. Arhivirana su sva dokumenta koja su prikupljena (izveštaji odnosno dopisi od institucija, izveštaji o budžetskom izvršenju za godine kada je LAP bio aktuelan, odluke i planovi koji su naznačeni kao indikatori u LAP-u, itd). Konsultantkinja za monitoring je upravljala procesom prikupljanja podataka i na osnovu tih podataka izradila izveštaj o stepenu realizacije LAP-ova u Kraljevu i Kragujevcu koji je predstavljen u ovom izveštaju.

OGRANIČENJA PRILIKOM PRIKUPLJANJA PODATAKA O SPROVEDENIM MERAMA LAP-a

- Gradovi Kraljevo i Kragujevac i drugi nosioci ne objavljuju godišnje izveštaje koji se ciljano odnose na realizaciju aktivnosti LAP-a na svojim zvaničnim sajtovima;

- Grad Kraljevo i lokalne institucije nemaju izrađene izveštaje, već prikupljaju podatke od drugih nadležnih institucija da bi odgovorili na zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja;

- institucije ne vode evidenciju prema postavljenim ciljevima, indikatorima i aktivnostima planiranim LAP-om na osnovu čega se stiče utisak da sam LAP nije prioritet prilikom planiranja godišnjih programa;

- institucije ne vode evidenciju o broju korisnika/ca razvrstanu po polu; - institucije uglavnom ne vode evidenciju prema etničkoj pripadnosti i samim tim ne raspolažu

preciznim podacima o broju osoba romske nacionalnosti koje koriste njihove programe;

- dokument LPA za Rome u Kragujevcu je bio planiran za period od 2005. odnosno 2007. do 2010,

nema jasno određene indikatore, već su oni postavljeni vrlo uopšteno, tako da nije moguće

izmeriti stepen ostvarenja pojedinih ciljeva.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

5

___________________________________ ANALIZA PRIKUPLJENIH PODATAKA O

SPROVOĐENJU LAP-a U GRADU KRAGUJEVCU

Lokalni plan akcije za Rome u Kragujevcu iz 2005. usvojen je odlukom gradonačelnika grada Kragujevca 2007. na period od tri godine. Dokument koji nam je bio dostupan sadrži tabelarni pregled specifičnih ciljeva, aktivnosti, nosilaca, vremenskog perioda i indikatora uokviren u šest strateških oblasti: smanjenje siromaštva, zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje, socijalna zaštita i unapređenje položaja i prava Roma. Tabelarni pregled ne sadrži podatke o budžetu potrebnom za ostvarivanje ovih ciljeva. U završnoj fazi pripreme (maj, 2015) je novi LAP za unapređenje položaja Roma i Romkinja u gradu Kragujevcu koji je planiran za period 2015-2018.

Period realizacije LAP-a je završen pre 5 godina (važio je od 2005. odnosno 2007. do 2010.). Članice monitoring tima iz Kragujevca su podatke o realizaciji LAP-a prikupljale u izveštajima romskog koordinatora, a delimično i u publikaciji “Ima li sredstava za ROME u budžetima za 2010. godinu u gradovima – Kragujevac, Kruševac, Vranje, Niš i Sremska Mitrovica?”.3 „LAP za Rome iz 2005. godine usvojen je 21.02.2007. po odluci gradonačelnika. U 2008. godini sa pozicija LPA za Rome ukupno utrošeno 1 016 800 dinara. U 2009. godini utrošeno 344 600 dinara. Skupština grada Kragujevca je preko Gradske uprave za zdravstvenu, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci uplatila romskim organizacija za različite aktivnosti 420.000 dinara od - odobrenih i budžetom planiranih - 1.630.560,00 dinara. Razlika u novčanim sredstvima je 1.210.560.00 dinara ili izvršenje u procentima 25,76%. Od planirane sume novca za Lokalni akcioni plan za Rome jedva da je potrošena i jedna četvrtina, a postoji potreba da se sprovode aktivnosti i njihovo finansiranje u mnogo većem obimu. Politika obrazovanja Roma na lokalnom nivou u gradu Kragujevcu podržana je od dva važna dokumenta, prvi je ''Strategija za obrazovanje Roma u Kragujevcu'' i ''Lokalni akcioni plan za Rome''. Strategija za obrazovanje Roma u Kragujevcu je usvojena od strane Skupštine grada Kragujevca na sednici održanoj 04. 06. 2004. godine a na osnovu čl. 33 stav 1. tačke 2. Statuta grada Kragujevca („sl.list grada Kragujevca“, broj 1/01), broj 610-15/04-1/02. Lokalni akcioni plan za Rome je usvojen 21.02.2007. godine odlukom gradonačelnika grada Kragujevca. Ova dva važna dokumenta se finansijski podržavaju u budžetu grada Kragujevca, kod gradske uprave za zdrastvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci, broj pozicije 205 u ekonomskoj funkciji 472. Sredstva su izdvojena u iznosu od 1.630.560 dinara za Lokalni akcioni plan za Rome. Na osnovu Izveštaja o radu Kancelarije za romska pitanja, i Izveštaja o budžetima pripremljen na osnovu podatka koje je obradio Slavoljub Đorđević, možemo utvrditi da su se sredstva koja su bila predviđena

3 Ima li sredstava za ROME u budžetima za 2010. godinu u gradovima – Kragujevac, Kruševac, Vranje, Niš i Sremska

Mitrovica?, Romski informativni centar, Kragujevac

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

6

LAP- om za Rome uglavnom trošila neplanski. Izveštajima je utvrđeno da su realizovane jedne aktivnosti, a LAP-om je predviđeno drugo. LAP-om nije nigde bio isplaniran budžet za aktivnosti koje su navedene“ 4. Analiza stepena ostvarenosti indikatora i realizacije aktivnosti zasniva se na podacima koje su članice monitoring tima iz Kragujevca prikupile, kao i na izveštajima romskog koordinatora. S obzirom da LAP u Kragujevcu nema razvijene, već samo opšte indikatore, analiza može da se zasniva samo na opisu realizovanih aktivnosti. SMANJENJE SIROMAŠTVA Strateški cilj 1: obezbeđenje osnovnih potreba Roma u romskim naseljima Za realizaciju specifičnog cilja 1.1. Obezbeđivanje jednog toplog obroka, lokalna samouprava i Crveni Krst trebalo je da, prema LAP-u, obezbede podršku nastavku funkcionisanja narodne kuhinje. U toku 2007. i 2008. godine usluge narodne kuhinje koristilo je 400 romskih porodica (od 600 porodica ukupno). Nema podataka o narednim godinama kao ni o budžetu koji je utrošen, dakle po ovome što imamo možemo da zaključimo da je ovih 400 romskih porodica ostalo bez jednog toplog obroka dnevno u 2009. i 2010. godini. Tokom 2005. i 2006. sproveden je projekat unapređenja infrastrukture u 2 romska naselja – Korman i Licika, a 2007. godine 5 romskih porodica je priključeno na vodovodnu mrežu. To odgovara aktivnostima navedenim u LAP-u pod ciljem 1.2 Poboljšanje osnovnih uslova života, za koje su kao nosioci predviđeni lokalna samouprava u saradnji sa NVO, ali nije jasno od čega su izdvojena sredstva (da li je u pitanju donacija, ili sredstva lokalne samouprave). “1.2. U Kragujevcu je odabran projekat ''Omogućimo uslove za bolji život'', koji je realizovalo udruženje Roma ''Bahtalipe''. Realizacija projekta je trajala 2 meseca , a imala je za cilj da unapredi infrastrukturu u 2 romska naselja - Korman i Licika. U Kormanu je urađen potporni zid od 52 metara koji je postavljen radi zaštite romskih kuća od plavljenja rečice u Kormanu, a u Liciki je pojačana elektro mreža i postavljeno je 5 betonskih stubova radi zamene dotrajalih drvenih. 1.2.1. U Maršiću je za 3 porodice rešeno priključenje na vodovodnu mrežu (troškovi su iznosili 145 000 dinara). Nakon toga je posredovanjem za još 2 porodice rešen problem vodosnabdevanja ali su i same porodice morale da izdvoje sredstva.”5

Strateški cilj 2 “institucionalizacija sektorske saradnje (integracija socijalne zaštite)” kojim je predviđeno uspostavljanje Kancelarije za romska pitanja je realizovan. Angažovan je izvršilac za poslove saradnje i integracije Roma6 (kao što je preporučeno u LAP-u: romske nacionalnosti) od strane lokalne samouprave. Kancelarija je krenula sa radom od 01.09.2006. godine, od 02.11.2007. godine ustaljeno na neodređeno vreme. Kancelarija je još uvek aktivna. Prema izveštajima od 2008. do 2010, ukupno za tri godine 630 zahteva građana/ki je podneto kancelariji u vezi sa traženjem posla, stambenim problemima, obrazovanjem, zdravstvenim problemima, problemima sa dokumentacijom, humanitarnim potraživanjima, diskriminacijom. U 2009. i 2010. godini najviše je bilo zahteva u vezi sa dokumentacijom,

4 Izveštaj kragujevačkog monitoring tima, 2015.

5 Izveštaj kragujevačkog monitoring tima, 2015.

6 Romski koordinator

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

7

a najmanje u vezi sa diskriminacijom. Na sajtu grada Kragujevca nema stranice sa informacijama koju vrstu usluga nudi kancelarija, niti su postavljeni izveštaji romskog koordinatora.

ZAPOŠLJAVANJE ROMA

Pod strateškim ciljem 3: “zapošljavanje Roma bez diskriminacije” su aktivnosti čiji su nosioci bili RNVO, lokalna samouprava i NSZ. U saradnji sa NSZ Kancelarija za romska pitanja je posredovala sa spiskom od 50 lica romske nacionalnosti koja su bila pozvana na sajam upošljavanja koji je bio sredinom aprila 2008. godine. Na evidenciji NSZ filijala Kragujevac zaključno sa 31.12.2010. godine nalazi se 226 aktivnih tražilaca zapošljenja, koji su se izjasnili kao Romi, od kojih je 124 žena. Sa svim licima je zaključen individualni plan zapošljavanja, a prilikom posredovanja pri zapošljavanju, na osnovu iskazanih potreba poslodavaca, tretman je isti za sve tražioce zapošljavanja, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost – navodi se publikaciji “Ima li sredstava za Rome u gradovima”7. U toku 2010. godine Obuku za aktivno traženje posla ATP1 pohađalo je 36 lica, Obuku u klubu za traženje posla 28 lica, Obuku za preduzetnike 18 lica, a motivaciono-aktivacionu Obuku za Rome je završilo 60 lica od kojih je 35 žena, 41 lice sa evidencije i 19 lica koja nisu na evidenciji ali su želela da budu uključena. Sajam zapošljavanja je posetio veliki broj Roma. Kroz javne radove u 2010. godini radilo je 32 lica. Profesionalnu orijentaciju i savetovanje o planiranju karijere koristilo je 7 lica za selekciju za dodatno obrazovanje i obuku. Kroz program novog zapošljavanja u 2010. godini zaposlilo se 6 lica. Koristeći sredstva Programa samozapošljavanja 10 lica je započelo sopstveni biznis.

SOCIJALNA ZAŠTITA ROMA

Strateški cilj 4 “unapređenje kvaliteta života” predviđa sledeće specifične ciljeve: podrška porodici, adekvatnije stanovanje, borba protiv diskriminacije, mere usmerene na roditelje i obuku za državne službenike/ce. Kao nosioci su određeni centar za socijalni rad, lokalna samouprava, RNVO, policija, dom zdravlja itd. Ovim segmentom LAP-a planiran je nastavak programa hraniteljstva u romskim porodicama, besplatan prevoz za decu iz osnovnih škola, upoznavanje romskih porodica sa sistemom zaštite od nasilja, definisanje programa za sklanjanje dece sa ulica, ispitivanje slučajeva diskriminacije, škola za roditelje, upoznavanje sa zakonskim obavezama roditelja u vezi sa obrazovanjem dece, usluge prevođenja za raseljene Rome.

Pri pregledu podataka koji su ponuđeni u izveštajima koordinatora, zaključujemo da se realizovane aktivnosti odnose isključivo na mala sredstva izdvojena za stipendije romskih učenika/ca i humanitarnu pomoć: dve stipendije u iznosu od 5 000 dinara mesečno za najuspešnije romske studente, jedna devojka i jedan mladić su bili stipendirani 10 meseci. - Jednokratna novčana pomoć od 25 000 dinara na ime troškova studiranja za romskog apsolventa hemije. - Jednokratne novčane pomoći za muzički nadarenu romsku decu za troškove odlaska na takmičenja u ukupnom iznosu od 60 000 dinara.- Jednokratna novčana pomoć devojčici za troškove kupovine violine u iznosu od 56 000 dinara.- Humanitarna pomoć: 63 kutije polovne garderobe, pomagalo za hodanje, paketići za Novu Godinu itd. – Kancelarija za romska pitanja je posredovala u podeli polovnih udžbenika i podeljeno je 10 kompleta. U saradnji sa Crvenim krstom je podeljeno 116 higijenskih paketa romskim porodicama iz kojih deca


Mitrovica?, str.11, Romski informativni centar, Kragujevac

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

8

pohađaju školu. Za proslavu Bibije je u 3 romska naselja podeljeno 250 paketića, a takođe je pružena i novčana pomoć kolačarima u tim naseljima. Za proslavu Đurđevdana Grad je podelio 435 jednokratnih novčanih pomoći u vrednosti od po 5 000 dinara, ova sredstva nisu sa pozicija LPA za Rome.

U publikaciji “Ima li sredstava za ROME u budžetima za 2010. godinu u gradovima” indikativno je zapažanje i pitanje autora iz Kragujevca: “sredstvima iz Lokalnog akcionog plana se finansiraju različite aktivnosti od ''Bala Roma'' do verskih praznika, onda se postavlja pitanje da li je finansiranje ''Lokalnog akcionog plana Roma'', namenjeno deci, obrazovanju, socijalnoj zaštiti ili ...?”8 OBRAZOVANJE ROMA

Strateški cilj 5 – podsticaj obrazovanju romske dece / podrška romskoj deci za boravak u predškolskim ustanovama – obuhvatao je nekoliko specifičnih ciljeva kompatibilnih sa Strategijom za obrazovanje Roma grada Kragujevca. Izveštaji koordinatora pružaju podatke o sledećim ciljevima i aktivnostima: -pristupačnije obrazovne ustanove siromašnim romskim porodicama i deci u skladu sa Lokalnom strategijom za obrazovanje Rom i - organizovanje dopunske nastave, kompenzatorne nastave na još jednom punktu u Kragujevcu, za romsku decu od 5 do 7 godina u naseljima Licika, Palilule i Kolonija kao podrška predškolskom obrazovanju romske dece. Nosioci aktivnosti su LS i PU, vreme realizacije od 2005. na dalje. Ostvareno je sledeće: 5.1. -''Prošireni pristup predškolskom obrazovanju'' (PPP) se odvijao u 3 faze: 1. faza – 15.01.2008. do 30.06.2008. obuhvaćeno 61 romsko dete. 2. faza – 01.09. 2008. do 30.06.2009. obuhvaćeno 65 romske dece. 3. faza - 01.09. 2009. do 30.06.2010. obuhvaćeno 70 romske dece. U toku 2010. godine - podeljen pribor sa rančevima za 75 polaznika romske nacionalnosti u PPP, kao i pohvale sa vaučerom i knjige za najuspešnije romske đake u ovoj školskoj godini. NVO '' Romanipen'' od grada Kragujevca dobio sredstva za podršku projektu ''PPP'' 84 000, za podršku projektu ''Obrazovanje vizija za bolje sutra'' 93 000 dinara ; 150 000 dinara 2010. godina. Pored toga, izveštaj obuhvata realizaciju sledećih ciljeva i aktivnosti za koje se navodi veći broj nosilaca: škole, LS, RNVO, centar za socijalni rad, obrazovne ustanove: 6.2. Sprovođenje različitih programa i oblika rada sa grupama sa specifičnim potrebama (devojčice koje ranije napuštaju školovanje zbog udaje, deca sezonskih radnika, deportovani iz inostranstva, raseljeni sa Kosova, porodice bez stalnog boravka, deca prosjaci i sl.) – u izveštaju se navodi da je povodom realizacije ove aktivnosti organizovan jedan javni skup o inkluzivnom obrazovanju, sastanak u jednoj OŠ sa temom “Monitoring inkluzivne upisne politike u 5 škola u Kragujevcu” i sastanak Komisije za davanje predloga za izbor učenika iz socijalno ugroženih porodica za dodelu novčane pomoći. 6.4. Uključivanje roditelja Roma u Savet roditelja i Školski odbor – u izveštaju je navedeno da je održano 14 foruma roditelja. Za sledeće aktivnosti, koje su vrlo bitne za osnovno obrazovanje nema podataka: 6.1 Elementarno opismenjavanje dece koja su bila van sistema obrazovanja i nepismena, kako bi obrazovanje nastavila u institucijama za obrazovanje odraslih i nakon toga nastavila redovno školovanje; 6.3. Organizovanje edukacija za nastavnike i učitelje za rad sa romskom decom – nema podataka.



www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

9

U okviru oblasti obrazovanja, specifični cilj “podrška integraciji Roma” odnosi se na aktivnosti: planiranje programa za integraciju mladih Roma u okviru planiranog višenamenskog Centra za mlade, a kao nosioci su bili predviđeni CSR, lokalna samouprava, NVO sektor. S obzirom da nema podataka, zaključujemo da ova aktivnost nije realizovana. Isti je slučaj i sa planiranom aktivnošću: Lobiranje uz pomoć opštine među poslodavcima da obezbede stipendije za srednjoškolce za ona zanimanja koja su deficitarna – nema podataka, dakle nije ni realizovano.

OKRUŽENJE BEZ DISKRIMINACIJE

je strateški cilj oblasti “unapređenje položaja i prava Roma”. Planirane aktivnosti: - Ispitivanje mogućnosti za iznalaženje adekvatnog rešenja za smeštaj Roma iz kartonskog naselja Bresnica; - Ispitivanje slučajeva diskriminacije; Programi za unapređenje roditeljstva (prema indikatorima jasno da je tim za izradu imao u vidu majke tj. obuhvat Romkinja ovim programom, a ne pominju se očevi); medijska promocija; senzibilizacija državnih službenika/ca. U izveštajima se navodi sledeće: 8.1 IRL sa Južne obilaznice su se složila sa otkupom seoskih domaćinstava u kojima bi bila smeštena. Sredstva za otkup obezbeđuje UNHCR, posreduje Intersos-Vizija, a Kancelarija za romska pitanja sarađuje u okviru traženja seoskih domaćinstava. Iznos donatorskih sredstava po domaćinstvu je 620.000 dinara i 80.000 dinara granta za adaptaciju domaćinstva.- Od 40 seoskih domaćinstava koja su bila u ponudi za prodaju pregledano je 23 na terenu, a realizovana su samo 2 domaćinstva. Jedno domaćinstvo je u Resniku, a drugo u Milatovcu. Na poslednjem konkursu za stanove za socijalno ugrožene raspodeljeno 25 stanova: 20 za IRL i 5 za domaće stanovništvo, 5 romskih porodica prošlo na konkursu i dobilo stanove. 8.2. U cilju šireg informisanja lokalne zajednice o radu Kancelarije, ostvarena je saradnja sa medijima radi senzitivizacije povodom problema Roma u lokalnoj zajednici. Koordinator je gostovao nekoliko puta u radio emisijama i govorio na temu prosjačenja, o aktuelnim dešavanjima u romskoj zajednici, o romskom naselju Južna obilaznica. 8.3. Odlazak romskog koorinatora u romsko naselje Korman radi preventivnog pregleda i vaspitno-zdravstvenog rada sa Romima iz ovog naselja. Održano je 14 foruma roditelja vezanih za obrazovanje, po 1 mesečno.

BOLJE ZDRAVLJE ROMA

Pod strateškim ciljem 9: pristupačnije zdravstvene usluge, kao specifični ciljevi određeni su: obezbeđenje osnovne zdravstvene zaštite za romsku decu i porodice i podrška unapređenju zdravlja romske populacije dosta je urađeno u saradnji sa romskim NVO9 od 2006. do 2008. godine. U saradnji sa Institutom za javno zdravlje RNVO su se uključile povodom imunizacije dece protiv Morbila. Romska razvojna mreža radila je na projektu “Unapređenje znanja mladih Roma i Romkinja na prevenciji HIV”, a u saradnji sa KBC “Kragujevac” RNVO su radile na projektu čiji je cilj bio lečenje bolesti zavisnosti, 50 lica sa problemom alkoholizma obuhvaćenih lečenjem. Iz oblasti stomatologije, 50 lica je bilo obuhvaćeno projektom. Prema LAP-u je bilo predviđeno povećanje broja patronažnih sestara, obuka Romkinja za romska naselja i zdravstveno-higijenske radionice za trudnice, ali u izveštajima nema odgovarajućih podataka za realizaciju ovih aktivnosti. Tokom 2009. na osnovu zakona o zdravstvenoj zaštiti čl. 22 stav

9 RNVO

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

10

11 koji se odnosi na pripadnike romske nacionalnosti je urađeno ukupno 132 zdravstvene knjižice, koordinator ističe da su po ovom osnovu prve knjižice u Srbiji urađene u Kragujevcu. Ministarstvo zdravlja je podržalo 2 projekta iz oblasti stomatologije i zaštite životne sredine koje su partnerski sproveli Institut za javno zdravlje, stomatološka služba i RNVO. U 2010. godini još 22 zdravstvene knjižice je izdato (ukupno 160 od početka izrada po osnovu novog zakona). Sprovedene su posete naselju Korman, kao i uspešno animiranje roditelja da vakcinišu decu u JO gde je obavljeno i analiziranje na zarazne bolesti kod 29 dece. Trogodišnji Ristić Emran sa JO koji je bolovao od cerebralne paralize preminuo je u decembru u KBC Kragujevac. Utvrđeno je da je imao i Hepatitis C.

BUDŽETIRANJE LAP-a

Podaci o budžetu u izveštaju tima za prikupljanje podataka opisani su u narativnom delu za ceo LAP10, a naveden je budžet za realizaciju samo 3 aktivnosti od 16 koliko ih je ukupno obrađeno izveštajem. Za ostale aktivnosti nema podataka o budžetu. Jedan deo aktivnosti realizovan je posredovanjem Kancelarije za romska pitanja, a deo koji se odnosi na zapošljavanje Roma pokriven je od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Ukupna sredstva koje je grad Kragujevac uložio: u 2008. godini sa pozicija LPA za Rome ukupno utrošeno 1 016 800 dinara. U 2009. godini utrošeno 344 600 dinara. Skupština grada Kragujevca je tokom 2010. preko Gradske uprave za zdravstvenu, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci uplatila romskim organizacijama za različite aktivnosti 420.000 dinara od - odobrenih i budžetom planiranih - 1.630.560,00 dinara. Razlika u novčanim sredstvima je 1.210.560.00 dinara ili izvršenje u procentima 25,76%. Tokom 2010. grad Kragujevac je na sledeći način podržavao romsku zajednicu: *Gradska uprava za zdrastvenu, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci je 18.02.2010. godine, a po izvodu iz banke broj 32. uplatilo ''Društvu Rom'' iz Kragujevca iznos od 70.000,00 dinara za Bal Roma, *Gradska uprava za zdrastvenu, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci je 04.03.2010. godine, a po izvodu iz banke broj 42. uplatilo romskom udruženju žena ''Ruža'' 10.000,00 za proslavu verskog praznika tetka Bibija, *Gradska uprava za zdrastvenu, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci je 04.03.2010. godine, a po izvodu iz banke broj 47. uplatilo Udruženju Roma ''Stablo'' 50.000,00 za odlazak romske dece u Troge, *Gradska uprava za zdravstvenu, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci je 03.06.2010. godine, a po izvodu iz banke broj 104. izvršila novčanu pomoć za LPA za decu u iznosu od 60.000,00 dinara. Isplata sredstava je išla preko Skupštine grada. Isplatom LPA za Rome Skupština grada je izvršila novčanu pomoć u iznosu od 80.000,00 dinara, *Gradska uprava za zdravstvenu, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci je 18.08.2010. godine, a po izvodu iz banke broj 158. uplatilo Obrazovnoj kulturnoj zajednici Roma ''Romanipen'' 150.000,00 za predškolski program za decu, kao i 10.000,00 za verski praznik Vračeve.



www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

11

UMESTO ZAKLJUČKA

Dostupnost izveštaja romskog koordinatora u Kragujevcu je bila povoljna okolnost za razumevanje stepena ostvarenosti aktivnosti ovog plana. Nije jednostavno donositi zaključke bez odgovarajućih podataka, mada sama činjenica da nema dovoljno podataka govori mnogo o načinu sprovođenja neke javne politike. Izveštaji koordinatora su pokrili nedostatke u informacijama i zahvaljujući njima smo imali/e mogućnosti da delimično sagledamo na koji način je teklo sprovođenje LAP-a u Kragujevcu. S obzirom da je u izveštajima koordinatora refereisano na realizaciju aktivnosti LAP-a od 2006-2010, zaključujemo da nije ni bilo drugih aktivnosti iz usvojenog LPA (2005-2010) osim ovih koje koordinator pominje i koje smo opisali u analizi. Načelno možemo da istaknemo ostvaren rezultat LAP-a za Rome u Kragujevcu u delu koji se tiče

integracije socijalne zaštite tj. institucionalizacije sektorske saradnje, budući da Kancelarija za romska

pitanja ima funkciju servisa za građane/ke kao što je bilo i planirano LAP-om11: uspostavljanje kancelarije

– info pult – “sve na jednom mestu”, davanje pravnih saveta u slučajevima diskriminacije, informacije o

socijalnim pravima, informisanje o uslugama koje pruža služba za zapošljavanje, centar za socijalni rad,

saveti i pomoć pri prikupljanju neophodne dokumentacije itd. Preporuke bi išle u smeru još bolje

promocije delokruga rada Kancelarije, pošto je od 2008-2010. godine 630 zahteva ukupno bilo podneto,

što nije veliki broj kada se uzmu u obzir višestruki problemi romskog stanovništva. Nije zanemarljiv ni

rezultat koji je postignut u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i preko projekata romskih

nevladinih organizacija, posebno u segmentu programa podrške siromašnim porodicama za obrazovanje

dece. Međutim, evidentno je da sve institucije na lokalnom nivou, uz podršku minstarstava i drugih

aktera sa nacionalnog nivoa, u saradnji sa relevantnim, pre svega, lokalnim nevladinim organizacijama

treba mnogo više da pojačaju aktivnosti usmerene ka poboljšanju kvaliteta života romske populacije.

Novi LAP sa rodnom perspektivom izrađen u okviru projekta “Interetničko partnerstvo za osnaživanje

Romkinja u centralnoj Srbiji”, koji trenutno ima status budžetiranja i pripreme za usvajanje, predstavlja

odlične smernice za lokalnu samoupravu.

11

Ovaj zaključak donosim isključivo na osnovu podataka o broju ispunjenih zahteva građana/ki koji se navode u izveštajima, a za potpuni uvid je potrebno organizovati i fokus grupne diskusije sa korisnicima/ama ovog servisa.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

12

___________________________________ ANALIZA PRIKUPLJENIH PODATAKA O

SPROVOĐENJU LAP-a U GRADU KRALJEVU

Odluka o usvajanju LAP-a za unapređenje položaja Roma na teritoriji grada Kraljeva doneta je 10.

decembra 2009. na sednici Skupštine grada Kraljeva. Opšti cilj Plana je unapređenje položaja Roma na

teritoriji grada Kraljeva, naročito u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, zapošljavanja i stanovanja i

stvaranje uslova za njihovu veću uključenost u društvene tokove. Specifični ciljevi postavljeni su za četiri

oblasti: stanovanje, obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvo. Na definisanje ciljeva uticali su: “ukupan

društveni položaj Roma koji se nalaze na području grada, njihov stepen obrazovanja, nivo zdravstvene i

socijalne zaštite, stopa zaposlenosti, loši uslovi stanovanja kao i niz drugih problema”12. Za

implementaciju LAP-a u Kraljevu (2009-2015) je potrebno oko 1.800.150 EUR13. Tim za izradu plana

obrazlaže: “deo potrebnih sredstava obezbediće grad aktiviranjem već postojećih i izdvajanjem dodatnih

resursa, a značajna finansijska podrška se očekuje od nadležnih ministarstava Vlade Republike Srbije i

donatorskih programa”14. Tokom procesa monitoringa nije utvrđeno koliko tačno novca i iz kojih izvora

je izdvojeno za realizaciju LAP-a, s obzirom da je u odgovorima na zahteve bilo vrlo malo informacija o

budžetu, sam izveštaj o izvršenju budžeta ima dosta uopštene stavke, pošto budžet nije programski, a

nisu uočene pozicije LAP za Rome.

Razlika prikupljanja podataka u odnosu na Kragujevac postoji zato što u Kraljevu nije izrađen objedinjen

izveštaj poput izveštaja kragujevačke Kancelarije za romska pitanja, niti je takva kancelarija funkcionalna

u Kraljevu. Podaci su prikupljani isključivo potraživanjem putem zahteva za pristup informacijama od

javnog značaja. Od nosioca aktivnosti navedenim u LAP-u tražene su informacije o realizaciji tih

aktivnosti. Jedini dokument sa podacima o realizaciji LAP-a koji je bio na raspolaganju, pre upućivanja

zahteva, bila je “power point” prezentacija Službe za upravljanje projektima i lokalno ekonomski razvoj.

Kraljevački tim se satojao od četiri članice i bio je podeljen prema ove četiri oblasti, po jedna članica bila

je zadužena za prikupljanje informacija iz jedne oblasti.

OBLAST STANOVANJE

Zahtevi su bili upućeni sledećim institucijama/nosiocima aktivnosti: JKP “Putevi”, Gradska uprava –

Odeljenje za urbanizam, Grad Kraljevo, Skupština grada Kraljeva, Direkcija za planiranje i izgradnju i JP

“Opštinska stambena agencija Kraljevo”. Odgovore su dostavili: JKP “Putevi”, Grad Kraljevo, Služba za

12

ibid, str. 9 13

Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma, str. 9, Grad Kraljevo, 2009. 14

Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma, str. 9, Grad Kraljevo, 2009.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

13

upravljanje projektima i lokalno–ekonomski razvoj i Direkcija za planiranje i izgradnju. Opštinska

stambena agencija nije prosledila odgovor na zahtev.

Specifični ciljevi u oblasti stanovanja:

- 1.1: Stvoriti uslove za legalizaciju stambenih objekata u Romskom naselju Grdička kosa II u

periodu 2010 – 2015. godine;

Planirano: izrada urbanističkih planova za Romsko naselje; rešavanje imovinsko-pravnih odnosa;

legalizacija objekata

Realizovano15: izrađen i usvojen Plan Generalne Regulacije “Kulagić Ada Adrani” 2013, Službeni list

Grada Kraljeva 13/1316

Direkcija za planiranje i izgradnju, koja je nosilac navedene realizovane aktivnosti: Izrada GP Kraljevo sa

evidentiranim lokacijama sa neformalnom stambenom izgradnjom i određivanje namene “stanovanje”,

navodi u odgovoru da oni ne raspolažu dokumentima koji se odnose na “specifične ciljeve” a posluju

prema Programu uređivanja građevinskog zemljišta koji donosi Skupština grada Kraljeva za određeni

planski period. Direkcija nas je uputila gde možemo pogledati Programe za period od 2009. do 2014.

godine.

- 1.2: Unaprediti i izgraditi infrastrukturu u Romskim naseljima u periodu 2009 – 2015 godine;

Planirano: izgradnja atmosferske kanalizacije; izgradnja priključaka na vodovodnu mrežu; rekonstrukcija

kanalizacione mreže; asfalitiranje ulica i puteva; čišćenje naselja i nabavka sudova za smeće

Realizovano17: - Priključenje korisnika na vodovodnu mrežu u Romskom naselju – 100 % izgrađena

mreža, svi korisnici priključeni, svi imaju vodomer;

- Rekonstrukcija kanalizacione mreže u Romskom naselju Grdička kosa 1 – 100 % izgrađena

ulična mreža.

Za planirane aktivnosti obezbeđivanja kontejnera i čišćenje u izveštaju koji nam je prosledila Služba za

upravljanje projektima navedeno je da se mere realizovaju periodično bez dovoljno vidljivih efekata.

Od nosioca aktivnosti JKP „ Putevi“ Kraljevo, dostavljen je odgovor da JKP „Putevi“ Kraljevo u svojstvu

izvođača radova na izgradnji i rekonstrukciji ulica i puteva, odnosno održavanja istih, nije u posedu

nikakvog dokumenta za planirane aktivnosti i da u planiranju ne učestvuju, već samo izvode radove po

nalogu Grada i naručioca radova Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ iz Kraljeva.

- 1.3: Poboljšati uslove stanovanja romskih porodica u Kraljevu obezbeđivanjem minimalnih

stambenih standarda u periodu od 2010 – 2015. godine

Planirano: adaptacija stambenih objekata; obezbeđivanje lokalcije i izgradnja stambenih objekata u

Romskom naselju Grdička kosa II; rešavanje pitanja Roma kampa; rešavanje stambenog pitanja Roma u

Ul. V. Putnika 56

15

Izveštaj o sprovođenju LAP-a za unapređenje položaja Roma u gradu Kraljevu 2009-2015, PPP, slajd 4 16

http://www.kraljevo.org/cms/mestoZaUploadFajlove/Sluzbeni%20List%20Broj%2013-2013.pdf 17

Izveštaj o sprovođenju LAP-a za unapređenje položaja Roma u gradu Kraljevu 2009-2015, PPP, slajd 5

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

14

Realizovano18: Izgrađena je stambena zgrade, spratnosti P+1, na KP 5299/1 KO Kraljevo ulica Stadionska

Pored ovoga, kraljevački tim prikupio je sledeće podatke o realizaciji koje je prosledila Služba za

upravljanje projektima: nakon zemljotresa 2010. adaptirano je 91 stambenih objekata (Stadionska 1 i 2),

izgrađena su 3 stambena objekta (Stadionska 1 i 2), prilikom pripreme projektne aplikacije 2011. godine

utvrđen je stalan broj članova porodičnog domaćinstva smeštenih u romskom naselju u centralnom delu

grada ul. Vojvode Putnika 56, a planira se i obezbeđenje stanova za raseljene i integraciju Roma iz

naselja Vojvode Putnika br 56 u okviru kompletnog projekta “Urbana regeneracija”19.

Načelnik Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave

grada Kraljeva, Zvonko Kovačević u odgovoru na zahtev za informacijama navodi da je za potrebe

romske populacije grad Kraljevo uz pomoć donatora, izgradio na KP 5299/1 KO Kraljevo ulica Stadionska

deset stambenih jedinica za raseljavanje iz takozvanog „Šator naselja“, i da su iste već useljene i

zadovoljavaju sve standarde savremenog stanovanja. Investitor radova na predmetnom objektu bio je

Grad Kraljevo, preko indirektnog budžetskog korisnika Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo, a

izvođač radova je bilo Preduzeće za inžinjering, promet i usluge „neimar“ d.o.o. Vlasotince. Utrošeni

budžet nije poznat. U prilogu je dostavljeno Rešenje o upotrebnoj dozvoli kao i podaci o sistematizaciji

romskih naselja na teritoriji grada Kraljeva kojima raspolaže Odeljenje, a koji su rađeni ѕa Stalnu

konferenciju gradova i opština.

Ukoliko sumiramo podatke koje smo prikupili, zaključujemo da je izgrađeno ukupno 10 stanova za

romske porodice u Stadionskoj ulici, da je posle zemljotresa adaptiran 91 stambeni objekat kao i da su

izgrađena 3 stambena objekta. Adaptacija je inače LAP-om planirana i pre nego što se dogodio

zemljotres.

U sistematizaciji podstandardnih romskih naselja koja je inicirana SKGO projektom20 obrađeni su podaci o tri naselja: Romsko I, Romsko II i Šatorsko naselje. Sistematizacija može vrlo dobro da posluži i za naredni proces planiranja LAP-a. U nedostatku adekvatne lokalne definicije za ovaj tip naselja, korišćena je UN definicija podstandardnih naselja, koja navodi sledeće kriterijume kao ključne za njihovu identifikaciju:

- Neadekvatan pristup vodi za piće; - Neadekvatan pristup sanitarnoj i drugoj infrastrukturi (kanalizacionoj mreži ili septičkim jamama,

saobraćajnoj mreži, vodovodnoj mreži, i drugim komunalnim servisima); - Loš kvalitet stambenih jedinica (stambene jedinice izgrađene korišćenjem neadekvatnih tehnika

gradnje i/ili lošeg građevinskog materijala; zatim, stambene jedinice propale usled lošeg održavanja, i slično, koje su potencijalno opasne po bezbednost stanovnika);

- Prenaseljenost u smislu prosečne gustine stanovnika po jediničnoj površini naselja, odnosno u smislu velikog broj članova po domaćinstvu; i

18

Ibid, slajd 6 19

http://www.rha.gov.rs/izgradnja-stanova-u-kraljevu/ 20

Projekat “Mapiranje podstandardnih naselja u GIS“, publikacija Osnovne karakteristike podstandardnih romskih naselja u Srbiji i predlog budućih razvojnih inicijativa za unapređenje uslova života romske zajednice, SKGO, mart 2015.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

15

- Nesigurnost pravnog statusa objekata na parcelama (uključujući nerešene imovinsko-pravne odnose nad objektima i zemljištem naselja).

Prema ovoj sistematizaciji (koja je bila izražavana u procentima prema ponuđenim odgovorima), u Romskom II najmanje 30 % stambenih jedinica nije priključeno na kanalizacionu mrežu kao i na vodovodnu mrežu, a najmanje 30% stambenih objekata nije priključeno na električnu energiju. Manje od 70% kolovoza je asfaltirano. Oko 30 % objekata je u postupku legalizacije, a manje od 10 % je legalizovano. Procenjeno je da su objekti u Romskom II pretežno građeni od građevinskog materijala koji obezbeđuju trajnost i sigurnost. Romsko I je, prema sistematizaciji u SKGO projektu, izvan formalnog naselja. Građevinski materijal stambenih jedinica obezbeđuje trajnost i sigurnost. Oko 70 % kuća je priključeno na vodovodnu mrežu, na kanalizacionu mrežu je priključeno između 30% i 70 % kuća. Oko 70 % kuća je priključeno na električnu mrežu, i oko 70 % puteva je asfaltirano. Postoji rasveta u naselju. Za Šatorsko naselje navedeno je da su stambene jedinice izgrađene od slabog materijala, nepodobnog za gradnju. U međuvremenu porodice su iseljene u izgrađenu stambenu zgradu i na još neke lokacije, ali je u naselju još uvek smešteno 4 porodice bez struje i vode i adekvatne okućnice. Sva tri naselja su obuhvaćena planskom dokumentacijom (Prostorni plan opštine, Generalni urbanistički plan, Plan generalne regulacije). Zemljište je javna svojina, tj. u opštinskom je vlasništvu. Stanovanje je planirano kao pretežna namena zemljišta za Romsko I i II, ali ne i za Šatorsko naselje. OBLAST OBRAZOVANJE

Zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja bili su upućeni sledećim institucijama/nosiocima aktivnosti: Grad Kraljevo, Školska uprava, Osnovne i srednje škole, Predškolska ustanova, NSZ, Centar za socijalni rad, Crveni krst, Dom zdravlja. Odgovor su poslali: Grad Kraljevo – da ne raspolažu traženim informacijama, PU “Olga Jovičić Rita”, NSZ, Centar za socijalni rad i pedagoški asistent Zoran Petrović. Od Školske uprave nismo dobili pisani odgovor, ali je vođen razgovor sa školskim savetnikom zaduženim za romska pitanja koji je objasnio da ŠU ne raspolaže nikakvim podacima i da se oni obraćaju romskom pedagoškom asistentu radi pribavljanja podataka.

Ciljevi predviđeni LAP-om:

- 2.1.Povećanje romske dece koja pohađaju redovnu nastavu u predškolskim ustanovama u Kraljevu, kroz stvaranje boljih uslova za pripremnu nastavu.

Realizacija: Pod ovim ciljem bilo je planirano četiri aktivnosti. Prema izveštaju21 Grada Kraljeva aktivnost 2.1.1.koja se odnosi na stvaranje uslova za nastavak besplatnog školovanja romske dece u predškolskim ustanovama na području grada Kraljeva realizovana je 100 %. S obzirom da nije naveden broj dece kojima je omogućeno besplatno školovanje a što je navedeno kao indikator za rezultat, nije jasno kako je izračunat stepen realizacije.

21


www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

16

Prema podacima Predškolske ustanove, od koje smo tražili broj romske dece, razvrstan po polu, kojima je omogućeno besplatno školovanje u predškolskim ustanovama na području grada Kraljeva na godišnjem nivou (2010-2015):

Školske 2010∕2011. g. u PU upisano je 26. dece (12 devojčica) Školske 2011∕2012. g. u PU upisano je 32. dece (15 devojčica) Školske 2012∕2013. g. u PU upisano je 35. dece (16 devojčica) Školske 2013∕2014. g. u PU upisano je 32. dece (13 devojčica) Školske 2014∕2015. g. u PU upisano je 42. dece (20 devojčica)

Prema izveštaju grada Kraljeva aktivnost 2.1.2 Formiranje baze podataka o broju romske dece predškolskog uzrasta i redovno ažuriranje je takođe 100 % realizovana, i prema prikupljenim podacima od PU baza podataka se redovno ažurira. Do sada je bilo pohađano 4 obuke za vaspitače/ice (2.1.3), 34 vaspitača/ice (3 muškog pola). Obuća i odeća za decu se obezbeđuje (2.1.4) preko Centra za socijalni rad. Centar za socijalni rad u Kraljevu svake godine deci iz porodica korisnika novčane socijalne pomoći obezbeđuje novčana sredstva za nabavku školskog pribora, a iznos zavisi od finansijskih mogućnosti lokalne samouprave. Centar ne vodi evidenciju o ostvarenim pravima i uslugama korisnika po nacionalnoj pripadnosti, pa samim tim ne možemo znati koliko je dece iz romskih porodica koristilo ovu meru.

- 2.2. Povećanje broja dece romske populacije koja redovno upisuju i pohađaju osnovnu školu uz motivaciju za ostvarivanje uspešnih rezultata.

Romski pedagoški asistent navodi da se uz saradnju sa gradskim odeljenjem za Društvene delatnosti, Matičnom službom, Gradskom Upravom, Predškolskom ustanovom, Osnovnim školama i Školskom Upravom u Kraljevu ova aktivnost sprovodi veoma uspešno. “Na teritoriji grada sada imamo samo nekoliko dece uzrasta preko 10 godina koji nisu u sistemu obrazovanja”22.

Predviđeno je deset aktivnosti za postizanje cilja 2.2. Nismo dobili podatke o aktivnosti 2.2.1 odnosno Predškolska ustanova koja je nosilac ove aktivnosti nema izveštaje o praćenju intelektualnih sposobnosti, a nisu ni organizovani dodatni časovi za upis dece u osnovnu školu (2.2.4). Prema izveštaju23 grada Kraljeva aktivnost 2.2.2 tj. redovno ažuriranje baze podataka dece romske nacionalnosti je potpuno ostvarena. Pedagoški asistent potvrđuje: “razume se da ažuriram Bazu podataka dece koja se upisuju u PPP i Prvi razred OŠ jer u saradnji sa roditeljima, pružam podršku neophodnu za upis”.

2011/12 2012/13 2013/14 2014/15

PPP 37 43 26 39

OŠ 36 41 31 34

22

Interni izveštaj za potrebe monitoring, pisao Zoran Petrović, romski pedagoški asistent 23


www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

17

Aktivnost 2.2.3. je prema izveštaju grada Kraljeva potpuno realizovana, odnosno sproveden je program

edukacije romskih porodica koje imaju decu predškolskog uzrasta o socijalizaciji i pripremi dece za

redovno osnovno obrazovanje. Ova aktivnost je sprovedena kroz DILS – Ref projekat 2012∕13, o čemu je

informaciju imao i pedagoški asistent. Nema podataka o broju edukovanih romskih porodica na

godišnjem nivou (2010-2015). Centar za socijalni rad navodi da je u toku realizacije javnih radova u 2012.

godini bilo obuhvaćeno 14 dece.

Prisustvo člana saveta roditelja, romske nacionalnosti u komisijama prilikom testiranja romske dece koja

se upisuju u osnovnu školu (2.2.5) – od pedagoškog asistenta sazanjemo da nema članova romske

nacionalnosti u komisijama prilikom testiranja za OŠ za učenike romske nacionalnosti. Asistent navodi da

je jedan roditelj član školskog saveta u OŠ „Dimitrije Tucović“, a poželjno je članstvo roditelja romske

nacionalnosti u svim školama gde broj učenika romske nacionalnosti prelazi preko 20.

Organizovanje dopunske nastave učenicima romske nacionalnosti koji imaju slabije rezultate u školi

(2.2.6) je prema izveštaju grada Kraljeva realizovano 70%, a od pedagoškog asistenta smo dobili

informacije da je ova aktivnost sprovedena u OŠ „Dimitrije Tucović“, školske 2013∕14 god. u prvom

polugodištu. Projekat je podržan od strane grada sufinansiranjem organizacije RNVO „Ruke prijateljstva“

za projekat „Nastavljamo kulturnu i obrazovnu inkluziju Roma“. Aktivnost se sprovodila dva meseca za

predmete: matematika, srpski, engleski i istorija. Bilo je 20 korisnika na radionicama, učenici od 5. do 8.

razreda. Ova aktivnost je planirana za period od 2009-2015, ali nemamo informacije da li je za period pre

2013. bilo sličnih inicijativa.

- 2.2.7 Angažovan stručni asistent za obrazovanje za svu romsku decu u osnovnim školama u

Kraljevu.

Osoba angažovana na mesto romskog asistenta je Zoran Petrović koji prati svu romsku decu, njihovo

redovno pohađanje časova. Prema podacima ima više od 320 učenika romske nacionalnosti u svim

školama.

- 2.2.8 Nagrađena romska deca koja imaju odličan uspeh u školi.

U ovom trenutku samo tri učenika imaju odličan uspeh – dve devojčice i jedan dečak. Ne postoji

posebna nagrada, već se nagrađuju knjigama kao i ostala deca, saznale smo od romskog asistenta.

- 2.2.9 Obezbeđivanje besplatnih udžbenika, školskog pribora, opreme za fizičko vaspitanje, kao i

užine za decu koja su korisnici socijalne pomoći.

Grad Kraljevo je preko Centra za socijalni rad u poslednje dve godine obezbeđivao po 2000,00 din. za

svakog učenika, korisnika CSR. Centar za socijalni rad sprovodi svake godine ovu aktivnost, ali nema

podataka za koliko romske dece je obezbeđena pomoć, odnosno evidencija je univerzalna za svu decu

koja su korisnici novčane pomoći. U navedenom periodu (2009-2015) Centar pokriva troškove nabavke

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

18

udžbenika na predlog škole Ivo Lola Ribar za decu romske populacije , korisnika NSP. Broj dece varira iz

godine u godinu.

Udruženje „Ruke prijateljstva“ je kroz sufinansiranje Grada više puta dobijalo sredstva za nabavku

školskog pribora i udžbenika, za 50 učenika po 1000,00 din, a za udžbenike ukupno 140,000,00.din. za

prethodne tri godine.

2.2.10 Stimulisanje redovnog pohađanja nastave kroz sprovođenje programa od strane lokalne

samouprave (besplatan odlazak na izlet, ekskurzije i nagrade)

Ovoj aktivnosti nije posvećena nikakva pažnja. U prostorijama Udruženja Fenomena tokom maja meseca

2015. godine od jednog dečaka romske nacionalnosti saznali smo da nije otišao na izlet sa školom zato

što nije imao 800 dinara. Treba obratiti posebnu pažnju prilikom organizovanja školskih izleta i podržati

svu decu čiji roditelji nisu u prilici da finansiraju jednodnevne ili višednevne izlete. Ove mere se mogu

direktno planirati budžetom grada Kraljeva, a alternativno razredne/i nastavnice/i mogu da organizuju

prikupljanje novca za đake.

Specifični cilj 2.3.

Sprovodi se kroz zalaganje romskog asistenta, upoznavanje učenika sa afirmativnim merama za Rome i

saradnjom sa Kancelarijom Nacionalnog saveta Roma za Raški okrug i Kancelarijom Nacionalnog Saveta

Roma u Beogradu.

2.3.1 Organizovani časovi pripremne nastave za polaganje prijemnog ispita za upis u srednju školu, za

svu romsku decu koja imaju potrebu za tim.

Romski asistent sprovodi ove aktivnosti svake godine po potrebi, dva puta nedeljno po dva časa u maju.

Deca imaju pripreme za prijemni i kroz redovnu pripremnu nastavu.

2.3.3 Organizovane edukativne radionice na temu korišćenja afirmativnih mera „Pozitivne

diskriminacije“ kod upisa romske dece u srednje škole.

Afirmativnim merama upisa u srednju školu upisao se sledeći broj đaka:

2010/11 2011/12 2012/13 2013/14 2014/15

5 3 5 5 7

2.3.5 Razvijanje i intenziviranje aktivnosti u vezi sa informisanjem o dostupnim stipendijama, drugim

raspoloživim vidovima materijalne podrške romskim učenicima – nema podataka.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

19

2.3.6 Obezbeđivanje finansijskih sredstava za stipendiranje srednjoškolaca romske populacije.

Svake godine srednjoškolci romske nacionalnosti se obaveštavaju o stipendijama koje mogu da ostvare

preko Nacionalnog Saveta Roma i Kancelarije. Od ove školske godine 2014∕15 kroz „TARI“ program i IPA

komponentu od 26 učenika koji su konkurisali, odobreno je 11 stipendija24.

Za specifičan cilj 2.4. Povećanje broja romske dece koja su uključena u sistem visokoškolskog

obrazovanja nemamo apsolutno nikakve podatke.

DODATNE NAPOMENE U VEZI SA OBRAZOVANJEM

Aktivnosti nisu realizovane na način i u roku predviđenim LAP-om. U sprovođenju aktivnosti veliku ulogu

imao je romski asistent. Sve druge institucije oslanjaju se na njega i što se tiče podataka i aktivnosti.

Nacionalna služba za zapošljavanje nije posebno sprovodila aktivnost vezanu za LAP. Nisu delili brošure

vezane za profesionalnu orjentaciju (2.3.2) jer smatraju da to rade škole koje imaju psihološko-

pedagošku službu i da škole to ne rade samo sa romskom decom, već sa svom decom.

Nacionalna služba je imala druge aktivnosti vezane za obrazovanje Roma. Radili su na funkcionalnom

obrazovanju odraslih Roma i Romkinja. Sprovođene su i motivaciono-aktivacione obuke za Rome i u

periodu od 2009. do 2014. 141 lice je prošlo obuku, od toga 67 je žena. Udruženje Roma „Ruke

prijateljstva“ za potrebe dece radi lakšeg i pristupačnijeg nabavljanja knjiga, poseduje svoju biblioteku

udžbenika (140 primeraka) i to za predmete: srpski jezik, matematika, hemija, fizika, biologija, istorija,

geografija i engleski jezik. Mnogi izdavači udžbenika su poklanjali svoje udžbenike romskoj deci.

U razgovorima sa pojedinim predstavnicima institucija i na osnovu njihovih pisanih odgovora može se

zaključiti da institucije nemaju posebnu evidenciju za Rome, i to im i nije obaveza, osim ako se oni ne

izjasne posebno da su Romi. Naime, Centar za socijalni rad u Kraljevu svake godine daje pomoć za

kupovinu školskog pribora svoj deci iz porodica koje su korisnici novčane pomoći. Centar naglašava da ne

vodi posebnu evidenciju o ostvarenim pravima i uslugama korisnika po nacionalnoj pripadnosti. I kroz

jednokratne novčane pomoći korisnicima Centra se povremeno obezbeđuju sredstva za finansiranje

užine za decu ili njihovih drugih potreba vezanih za školovanje. U periodu od 2010-2014. Centar pokriva

troškove nabavke udžbenika na predlog škole „Ivo Lola Ribar“ za decu romske populacije. Broj dece

varira iz godine u godinu. Ova deca su primljena nakon testa inter-resorne komisije, sa rešenjem da je

škola odgovarajuća za njih. Zabrinjava podatak da deca iz romske populacije čine oko 50 % đaka

Specijalne škole “Ivo Lola Ribar”.

OBLAST ZAPOŠLJAVANJE

24

http://www.kraljevo.biz/naslovi/2015/01/stipendije-za-romske-srednjokolce/

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

20

Na evidenciji nezaposlenih lica NSZ-a postoji značajan broj pripadnika romske populacije: 233 Roma, od čega 36 % odnosno 83 lica su žene. Kada je u pitanju obrazovna struktura Roma, najveći broj evidentiranih kod NSZ je bez osnovne škole (163), zatim lica sa završenom osnovnom školom (46) i 24 osobe sa završenom srednjom školom. Prema podacima NSZ broja zaposlenih sa evidencije u periodu od 2009-2014. godine je 70 muškaraca i 24 žene. U okviru specifičnog cilja za oblast zapošljavanja 3.1. “Smanjiti stopu nezaposlenih Roma i povećati broj radno sposobnog i ekonomski aktivnog romskog stanovništva na teritoriji grada Kraljeva do 2015.godine” planirano je 8 aktivnosti. NSZ je učestvovala u procesu selekcije kandidata/kinja za sve obuke. 3.1.2. Sprovođenje programa edukacije Roma na obukama „Put do uspešnog preduzetnika“ u cilju izrade dobrog biznis plana za Rome. Program edukacije održan je 2013. i 2014. godine, a pohađale su 2 Romkinje tokom 2013. godine. Ne postoji tačna evidencija koliko je Roma i Romkinja bilo na obukama. 3.1.3. Sprovođenje procesa selekcije Roma za obavljanje sopstvenog biznisa u proizvodnim i uslužnim delatnostima – Ova aktivnost je ostvarena zahvaljujući projektu koji finansira SIDA, a realizuje HELP. NSZ je obavila selekciju kandidata, a obuku je sproveo HELP. Obuku je prošlo 45 Roma i Romkinja, od toga je 20 Romkinja apliciralo za dobijanje opreme za pokretanje sopstvenog biznisa. Očekuje se da će je od 9-15 Romkinja u 2014.godini dobiti. NSZ je takođe organizovao i sledeće aktivnosti: obuka za baštovana – 2 lica, obuka za zavarivanje gasom – 5 lica, obuka za izradu peciva – 3 lica i obuka za izradu tekstilnih proizvoda – 6 lica. 16 lica je prošlo ove obuke. 3.1.5. Motivisanje Roma u cilju promene svesti za obavljanje težih fizičkih poslova i upoznavanje sa primerima dobre prakse. Organizovane su motivaciono-aktivacione obuke za 143 lica, 53 Roma, 90 Romkinja. U izveštajima nema informacija o efektu ovih obuka. 3.1.6. Edukacija Roma članova NVO za pripremu i realizaciju projekata u cilju korišćenja sredstava kroz programe dostupnih fondova. Obuka sprovedena za Romske NVO, kroz zajednički rad na pripremi projektnih aplikacija i rad na sprovođenju projekata. 3.1.8. Osnivanje kancelarije za pomoć Romima u započinjanju i vođenju biznisa. Služba za upravljanje projektima i lokalno-ekonomski razvoj navodi u odgovoru na zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja da je otvorena Kancelarija za romska pitanja grada Kraljeva 1.11.2013 godine, koja Romima obezbeđuje pomoć i podršku u više segmenata. Međutim, ova informacija se ispostavila nepreciznom, jer je zapravo predviđeno radno mesto koordinatora za romska pitanja, ali iz određenih formalnih razloga to radno mesto nije popunjeno a samim tim ni kancelarija nije postala funkcionalna. Pored mera predviđenih planom, sprovedene su i druge mere i aktivnosti u cilju povećanja broja radnog sposobnog i ekonomski aktivnog romskog stanovništva na teritoriji grada Kraljeva. NSZ je preduzeo sledeće mere: Funkcionalno obrazovanje odraslih: (2013 godina, 145 lica, od toga 33 žene –budžet 3.273.648 dinara. 2014 gdina, 105 lica, od toga 32 žene – budžet 3.518.231 dinara.) NSZ Subvencije za samozapošljavanje - 1 Romkinja, 2014 god. 160.000 dinara. Javni radovi - 50 lica. U okviru Programa stručna praksa 2014 godine (u fazi realizacije) koji finansira grad Kraljevo, a sprovodi NSZ jedna osoba romske nacionalnosti (1 Romkinja) rapoređena je na Program stručnog osposobljavanja u Predškolskoj ustanovi Kraljevo.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

21

Projekti u realizaciji od strane lokalne samouprave: “Smanjenje siromaštva i unapređenje mogućnosti zapošljavanja marginalizovanih i ugroženih grupa stanovništva sa fokusom na Romkinje u Srbiji” - Projekat se zasniva na ekonomskoj i edukativnoj podršci lokalnom razvoju. Glavne aktivnosti se odnose na motivisanje ugroženih zajednica, direktno otvaranje novih radnih mesta, pomoći malim biznisima u vidu grantova, organizovanje poslovnih i stručnih obuka i obrazovanja. Do sada je sproveden deo aktivnosti, komplementarnim sa aktivnošću LAP-a 3.1.3. Vrednost projekta finansiran od SIDE 115.300 Evra, rok za realizaciju 2014-2016. Još jedan projekat u oblasti zapošljavanja koji za cilj ima osnaživanje i zapošljavanje romske zajednice i drugih ugroženih grupa stanovništva, koji je Grad Kraljevo pripremio u saradnji sa Danskim Savetom, u fazi je odlučivanja donatora. OBLAST ZDRAVLJE Za oblast ZDRAVLJE nismo dobile odgovor ni od jedne institucije kojoj smo poslale zahtev (Dom zdravlja, Grad Kraljevo, Gerontološki centar itd.) Na osnovu razgovora koji je vođen sa Vladanom Šaponjićem iz Zavoda za javno zdravlje ne postoji saradnja sa zdravstvenim medijatorom/kom za Rome/kinje. Zavod je sa svoje strane organizovao dezinsekciju i deratizaciju tzv. Šator naselja. Zavod je slao pozive za vakcinaciju, ali se romska populacija slabo odazivala. Od zdravstvene merijatorke nismo dobili odgovarajuće informacije.

www.fenomena.org


Srbiji”, maj 2015

22

ZAKLJUČCI I PREPORUKE ZA NAREDNI CIKLUS LAP-a U KRALJEVU Jedan od ciljeva monitoringa je bio da saznamo šta su bile prepreke za sprovođenje aktivnosti: da li nedostatak ljudskih resursa, ekspertize, adekvatne saradnje institucija, budžetskih sredstava, političke volje itd. Nakon završenog procesa, na osnovu utisaka tokom razgovora sa institucijama, možemo reći da nerealizovane aktivnosti nisu sprovedene usled kombinacije prethodno navedenih prepreka, ali da se mora raditi na senzibilizaciji predstavnika/ca lokalne uprave i jačanju njihove dobre volje. Jer gde ima dobre volje naći će se i načini da se problemi reše. Praćenje sprovođenja mera za poboljšanje položaja romskog stanovništva znatno je otežano činjenicom da institucije ne objavljuju redovno rezultate svojih mera za romsku zajednicu, ili u postojećim podacima ne razdvajaju korisnike i korisnice po etničkoj pripadnosti25, kao što su nam iz institucija u Kraljevu i nagovestili. Pored toga, i kada su javno dostupni podaci o sprovođenju mera usmerenih na romsku zajednicu, ti podaci u ogromnoj većini slučajeva nisu razdvojeni po polu, što praktično onemogućava sagledanje rodne komponente mnogih problema. Glavni nedostatak u samom planu je izostanak institucionalnog okvira za zaštitu prava pripadnika/ca romske populacije. Planom nije bilo predviđeno uspostavljanje takvog okvira, a u samom procesu izrade bio je uključen tadašnji koordinator za romska pitanja, koji ne pripada nijednoj instituciji – prema tabeli u uvodnom delu dokumenta. Uspostavljanje Kancelarije za romska pitanja od strane lokalne samouprave trpi izvestan zastoj iz formalnih razloga, mada se može postaviti i pitanje nisu li razlozi nepostojanje dobre volje da se sistem uspostavi i funkcioniše. Primer kragujevačke Kancelarije za romska pitanja može kraljevačkoj lokalnoj upravi da služi kao primer dobre prakse. Koordinator/ka kancelarije bi doduše trebalo da ima saradnika/cu za administrativna pitanja, pošto su problemi romske populacije višestruki i njihovi zahtevi prema kancelariji treba da budu uvažavani i rešavani u razumnom roku. Pored uspostavljanja funkcionalne kancelarije za romska pitanja preporuke za naredni ciklus tj. planiranje i sprovođenje novog LAP-a (pošto tekući ističe ove godine) bi išle u smeru redovnog sastajanja glavnih nosilaca aktivnosti, a posebno sastanaka pre donošenja budžeta za naredni period radi planiranja stavki potrebnih za sprovođenje aktivnosti. Izveštavanje o realizaciji aktivnosti bi trebalo da bude obaveza svih nosilaca putem upotrebe jednostavnih alata tj. formulara u koje bi se nakon realizacije određene mere upisalo ono što je urađeno. U aktuelnom LAP-u je vrlo brižljivo osmišljeno kako će ići proces monitoringa i evaluacije, međutim na osnovu stanja zatečenog u procesu prikupljanja podataka, ne možemo zaključiti da je uspostavljen sistem za praćenje realizacije. Takođe, trebalo bi obratiti pažnju na sve posebno osetljive grupe unutar romske populacije (deca, mladi i žene) i planirati pojačane aktivnosti za poboljšanje njihovog položaja. Pored toga, Grad Kraljevo bi trebalo da u proces kreiranja novog LAP-a uključi Rome i Romkinje, ne samo predstavnike nevladinih organizacija. U fokus grupnim diskusijama treba čuti njihove predloge i njihove potrebe, i na osnovu toga odrediti prioritete za naredni period. _____________________________________________________________________________________

25

Publikacija „Ostvarivanje ljudskih prava Romkinja u Republici Srbiji: Analiza primene postojećih institucionalnih mera“ ukazuje na ovaj problem na nacionalnom nivou, ali situacija je slična i na lokalnom nivou.

Documents

Monitoring realizacije lapova u kv i kg, 2015, januar jun finalno