Motivacija Zaposlenih Seminarski, Diplomski, Maturski Radovi, Ppt i Skripte Na Www.ponude.biz

ISO sistem kvaliteta

Zemlja poreklaNemačka

DizajnEnterijer poslovnog prostora

Uspešna pričaDomaća produkcija za ceo svet

Priručnik za izvoznikeOsiguranje robe u transportu

Kalkulacija izvozne cene

Motivacija zaposlenihPodsticajima do maksimalnog

poslovnog rezultataOd menadžera

do savremenog menadžera

Časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 7 • Mart 2007 • Izlazi kvartalnoČasopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 7 • Mart 2007 • Izlazi kvartalno










�EXPORTER MART 2007.

Izdavač:Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza

Vlajkovićeva 3/V11000 Beograd, SrbijaTel: 011 3398 550, 3398 772, 3398 774Fax: 011 3398 814e-mail: [email protected]

Urednik:Milica Zatezaloe-mail: [email protected]ćnik urednika: Miloš Ćurčine-mail: [email protected]

Saradnici:Aleksandar MiloradovićDragan PejčićGoran RadosavljevićInes NovoselJasna MatićMiloš VesnićMiodrag StajićMarko ZelenovićNataša Vujović

Spoljni saradnici:Ivana TurzaBojan Šćepanović

Tehnički urednik & dizajn:Saša ĐorđevićPriprema za štampu:Vladimir VuksanLektura i korektura:Boban Čupić

Štampa:Standard 2, Beograd

Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

Korice: Saša Đorđević

Pred Vama je novi Exporter. Obnovljen, osvežen, sa novim rubrikama i idejama, magazin za izvoznike nastavlja da informiše o mogućnostima proširenja po-slovanja na inostranim tržištima. Pored novog dizajna, uvedene su i nove rubrike, kao i tema broja koja će obuhvatati više članaka baveći se istom problematikom.

Prethodna godina završena je sa izuzetnim rezultatima. Dodeljeno je 100 miliona dinara bespovratne finansijske pomoći iz Nacionalnog investicionog plana domaćim izvoznim kompanijama kao podrška za osvajanje novih tržišta, podeljene su Nagrade za najbolje izvoznike 2006. godine, a tim SIEPA-e aktivno radi na organizaciji učešća domaćih preduzeća na međunarodnim sajmovima. Od početka 2007. godine do sada domaće firme su se predstavile na četiri prehrambena sajma (Zelena nedelja, BioFach, Fruit logistica, Gulfood), kao i na jednom tekstilnom (CPM Moscow), a uskoro će izlagati i na najvećem IT sajmu CeBIT u Hanoveru, kao i na sajmu nekretnina MIPIM u Kanu, o čemu ćemo vam nešto više reći u narednom izdanju Exportera. Potrudili smo se i da vam pred-stavimo koristi internet marketinga, kao i samih internet prezentacija, koje su u današnjem poslovanju standardni način predstavljanja delatnosti kao i poslovnih planova jedne kompanije.

Što se tiče ustaljenih rubrika, u ovom broju Exportera nastavljamo edukativni serijal članaka o izvozu robe na strana tržišta, o standardima kvaliteta, kao i o finansijama i predstavićemo najnovije trendove iz dizajna i kako do uspešnog pregovaranja sa stranim partnerima. Pored uobičajenog informativnog pregleda uveli smo i rubriku SIEPA aktivnosti, koja sama za sebe govori, a predstavili smo i jednu kompaniju koja se bavi reklamnom produkcijom, industrija za koju sma-tramo da ima velikog potencijala u izvoznom poslovanju.

Pišite nam svoje komentare i sugestije, potrudićemo se da odgovorimo na sva vaša pitanja i postanemo još sadržajniji.

Milica Zatezalo

Poštovani čitaoci,

REČ UREDNIKA


U OVOM BROJU

EXPORTERBroj 7Mart 2007.

Vesti iz privredeUspesi domaće privrede i noviteti u poslovanjuSIEPA aktivnostiIzvoznik godineTradicionalna dodela SIEPA Nagrada za izvoznika 2006. godineUspešne pričeDomaća produkcija za ceo svet U poseti jednoj beogradskoj reklamnoji TV produkcijiTema broja - Motivacija zaposlenihPodsticajima do maksimalnogposlovnog rezultataOd menadžera do savremenog menadžeraMotivisani radnik - najveći kapitalkompanijeFinansijeKalkulacija izvozne ceneStrategije formiranja cene proizvodaKako do konačne cene proizvodaStandardiISO sistem kvalitetaStandardi bez kojih se ne može u EvropuPriručnik za izvoznikeOsiguranje robe u transportuOsigurajte se od mogućih rizika oštećenja robeDizajnEnterijer poslovnog prostoraPrvi utisak puno govori o kvalitetuposlovanja jedne firmeTop �0Marketing miksInternet MarketingKako se predstaviti na najvećem tržištuu svetu – na internetuSajmoviSajmovi nameštaja u 2007.Kako poslovati sa... ?Zemlja porekla: NemačkaIzvozne procedure, poslovni običaji,šta i kako plasirati...InternetPredstavite se celom svetuInternet pretraživač proizvođačai dobavljačaIstraživanjaInternet u spoljnotrgovinskomposlovanjuSIEPA istražuje koliko se internet koristiu domaćem poslovaju Moj primerak

„Pitanje motivacije zaposlenih je jedno od pitanja vezanih za upravljanje poslovanjem koje se u poslednjih nekoliko godina

sve češće postavlja i sve više dobija na značaju.“strana �2

4

8

�0

�2

�6

�8

22

24

2626

27

28

�0

��

�2

4 EXPORTER MART 2007.

„Zlatibor voda“izvozi u EmirateKompanija „Zlatibor voda“ potpisala je na 12. međunarodnom preh-rambenom sajmu „Gulfood 2007“ u Dubaiju ugovor sa kompanijom „Ro`ya middle est llc“ o izvozu vode u Ujedinjene Arapske Emirate i afričke zemlje.

Ugovor je potpisan na pet godina i plan je da se do kraja 2007. godine izveze tri miliona boca.

„Zlatibor voda“ je već u prvim danima Sajma izazvala veliko in-teresovanje. Svetski trend je doda-vanje kiseonika u mineralne vode, a „Zlatibor voda“ bogata je prirodnim kiseonikom, rekli su u toj kompaniji.

Predsednik kompanije „Simex group“, u okviru koje posluje „Zlati-bor voda“, Dragan Simović izjavio je da je predstavljanje „Zlatibor vode“ na tržištu velikog potencijala i velike konkurencije kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati bio veliki izazov za tu kompaniju.

Na ovogodišnjem „Gulfood“ predstavilo se sedam kompanija iz Srbije, a nastup se odvijao pod pokroviteljstvom Ministarstva poljo-privrede, šumarstva i vodoprivrede, a u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i tehničku podršku Projekta za razvoj preduzetništva u Srbiji (USAID-SEDP).

Raste kupovna moćProsečna plata u decembru prošle godine prvi put je od 2000. godine pokrila prosečnu potrošačku korpu. U decembru je zabeležen najveći rast kupovne moći zaposlenih u Srbiji od početka 2006. godine, pre svega usled rasta prosečne mesečne zarade u istom periodu. Prema navodima iz Ministarstva trgovine, tur-izma i usluga Srbije, u svim gradovima u Srbiji koji se statistički prate, prosečna zarada bila je dovoljna za minimalnu potrošačku korpu, a u sedam gradova (Smederevu, Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Zrenjaninu, Subotici i Valjevu) zarada u decembru je bila dovoljna za troškove prosečne potrošačke korpe. Za minimalnu potrošačku korpu u decembru je trebalo izdvojiti 16.162,17 dinara, a za prosečnu potrošačku korpu 26.211,12 dinara, a prosečna plata po zaposlenom radniku u Srbiji u decembru je iznosila 28.267 dinara. Ministarstvo je navelo da je minimalna korpa poskupela za 0,1 odsto, a prosečna je pojeftinila 0,2 odsto u odnosu na novembar 2006. godine. Cene na malo i troškovi života u decembru 2006. godine su viši za 0,1 % u odnosu na novembar prošle godine. U decembru 2006. godine za minimalnu potrošačku korpu bilo je potrebno izdvojiti 58 odsto prosečne plate, a za prosečnu korpu 93 procenta plate. Kod obe korpe, minimalne i prosečne, to uka-zuje na dalji rast kupovne moći u Srbiju u odnosu na novembar prošle godine. U novembru je za minimalnu korpu izdvojeno 70 odsto, a za prosečnu bilo je potrebno nešto više od prosečne plate, odnosno 13 procenata više.

Robne markeNajjača robna marka u Srbiji u drugoj polovini 2006. godine bio je deterdžent za pranje sudova „Feri“, dok je na drugom mestu bila „Grand kafa“, pokazuje istraživanje konsul-tantske kuce „PGM konsalt“. Među 10 najjačih brendova u Srbiji u tom periodu nalazi se po pet domaćih i multinacionalnih robnih marki, tako da treće mesto zauzima „Orbit“, a slede omekšivac za rublje „Lenor“, margarin „Dobro jutro“, pašteta „Karneks“, „Knjaz Miloš“, „Milka“, „Koka-kola“ i „C pirinač“. Na listi najjaćih domaći brendova vodi „Grand kafa“, dok se među prvih 10 nalaze i margarin „Dobro jutro“, „Karneks“ pašteta, „Knjaz Miloš“, „C pirinač“, toalet papir „Perfeks“, „čipsi“ Marbo, „Donkafe“, „Začin C“ i Fidelinka testenine.

Prvi međunarodni sajam opreme za igre na srećuNa Beogradskom sajmu je održan prvi međunarodni sajam opreme i mašina za igre na sreću „Gaming expo“, na kom se predstsavilo 60 izlagača iz 21 zemlje. Sajam, koji se organizuje na površini od 3.500 kvadrata, u organizaciji firme „Con-grexpo“, je prema rečima Pola Her-cfelda direktora kompanije Kazino Austrija prilika da se predstave nove tehnologije i prikažu novi proizvodi za kazina i kockarnice.

Prema rečima organizatora mani-festacije, u Srbiji trenutno postoji

VESTI IZ PRIVREDE


14.000 automata za igre na sreću, koji bi trebalo da budu zamenjeni novim elektronskim aparatima sa programima prilagođenim novom Zakonu o igrama na sreću. Sajam je održan od 20. do 22. februara.

Četiri kastodi banke u Srbiji„Sosijete ženeral“, „Vojvođanska“, „HVB“ i „Hipo Alpe Adrija“ banka su četiri bankarske kuće u Srbiji koje su dosad od Komisije za hartije od vrednosti dobile dozvolu za obav-ljanje kastodi poslova, to jest svih poslova sa hartijama od vrednosti za račun njihovih klijenata.

U prethodnoj godini je, stupan-jem na snagu i primenom Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, „Sosiete ženeral“ banci omogućeno da vodi poslove s vrednosnim papirima ovih portfolio investitora. Krajem prošle godine banka je potpisala svoj prvi ugovor o obavljanju kastodi poslova sa dobrovoljnim penzijskim fon-dom, kaže Draženka Grujić, direktor Odeljenja kastodi poslova. To znači da će banka preuzeti brigu o hartijama od vrednosti koje poseduju ne samo privatna i pravna lica i osiguravajuće kuće već i privatni penzioni i investi-cioni fondovi, čije formiranje u Srbiji se očekuje u najskorije vreme, jer sad postoje i svi preduslovi za to.

Kastodi poslovi podrazumevaju kompletnu brigu o portfelju koji klijenti banke imaju u akcijama, obveznicama i drugim vrednosnim

papirima. To, između ostalog, podra-zumeva da će banka za račun svojih klijenata – nalogodavaca i trgovati, ali u svoje ime, a za njihov račun, tako da oni, za širu javnost ostaju anonimni. Za razliku od kastodi banaka, koje čuvaju identitet svojih klijenata, brokerske kuće kod kojih klijenti otvaraju vlasničke račune hartija od vrednosti trguju u ime i za račun klijenata nalogodavaca, objašnjava Grujićeva.

Carlsberg uveo nove standarde kvalitetaKompanija „Carlsberg Srbija“ uvela je standarde sertifikata ISO9000, sistem za upravl-janje menadžmentom kvaliteta, kao i ISO22000, za upravljanje bezbednošću hrane. Ovim je „Carls-berg“ postala prva pivara u Srbiji koja je svoje poslovanje uskladila sa međunarodnim standardima. Gener-alni direktor te kompanije Ajzak Šeps rekao je da je svestan da potrošač ne kupuje standarde već proizvod, ali da oni poštuju procedure kako bi bili sigurni da proizvod i usluge ispunja-vaju očekivanja potrošača.

Tokom 2007. godine ova kom-panija planira i uvođenje sistema upravljanja životne sredine ISO 14000, kao i standard OHSAS 18000, koji se odnosi na bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Topola uskoro izvozi u EUIndustrija mesa „Topola“ u Bačkoj Topoli je prvo preduzeće koje je dobilo međunarodni sertifikat uprav-ljanja bezbednošću proizvoda ISO 22000:2005, što će joj omogućiti plas-man proizvoda na tržište EU.

Prema rečima direktora „Topole“ Vukoja Muhadinovića, taj standard je dolelila međunarodna sertifikaciona kuća „Lojd registar“, a podrazumeva praćenje kontrolnih tačaka proiz-vodnje u upravljanju bezbednošću proizvoda. Sertifikat garantuje da je proizvod zdravstveno bezbedan.

Borelija povećava proizvodnjuFabrika obuće „Boreli“ planira ove godine proizvodnju više od 500.000 pari obuće, a najveći deo, oko 68

VESTI IZ PRIVREDE


VESTI IZ PRIVREDE

odsto, namenjen je stranim kupcima.Za partnere, pre svega u Italiji,

kroz lon poslove biće proizvedeno 341.000 pari obuće. Domaćem tržištu biće ponuđeno oko 150.000 pari obuće, a jedan deo proizvod-nje biće i čist izvoz pre svega za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Prošle godine u pogonima „Borelija“ proizvedeno je skoro 471.000 pari obuće od čega 355.500 pari za izvoz.

U 2006. godini plan proizvodnje ostvaren je sa 96,7 odsto, ali je finan-sijski plan ostvaren sa 78,6 procena-ta. Razlog za to je nizak kurs evra. „Boreli“ je jedna od retkih domaćih obućarskih fabrika koja je opstala. Preduzeće ima oko 1.000 radnika i u postupku je privatizacije.

Fabrika duvana u Sentido sredine godineU Senti će do maja 2007. godine startovati nova, peta po redu domaća fabrika duvana, kapaciteta pet milijardi cigareta godišnje, ili pet hiljada tona. Gradi je „Japan Tobacco International“, koji je 2006. godine kupio tamošnju fabriku za otkup i preradu sirovog duvana. Ciga-rete kao što su „Winston“, „Kamel“, „Monte Carlo“ i druge iz njihovog programa tako će postati domaće.

Generalni direktor „JTI“ u Senti Tamer Tecirlioglu rekao je da će srp-ski duvan biti u osnovi naše proiz-vodnje, mada će u početku ići u naše evropske centre za blendiranje (mešanje i kombinovanje) duvana.

Nova fabrika zaposliće za tri godine oko sto radnika, a za njihovo usavršavanje planirano je oko pola miliona evra. Već se 14 tehnologa obučava u njihovim evropskim fab-rikama. JTI, pored 27,5 miliona evra, koliko je platio fabriku u Senti, planira da uloži još oko 70 miliona za mod-ernizaciju, proširenje proizvodnje i finalizaciju prerade duvana.

Senćanska fabrika za preradu sirovog duvana je, inače, najveća u Srbiji. Prerađuje više od 40 odsto domaće proizvodnje duvana, kojim snabdeva domaće i strane fabrike.

Agroživ agresivnije ka EUKompanija „Agroživ“ teži poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda i prilagođavanju standardima EU, kako bi se što bolje pripremila za izvoz mesa u zemlje zapadne Evrope. Prema rečima direktora „Agroživa“ Nenad Živanov rekao je da je ta industrija mesa u pot-punosti integrisala prehrambeno proiz-vodni sistem. Zaokruženi proizvodno-tehnološki lanac čine poljoprivreda, stočarstvo, proizvodnja i prerada mesa, maloprodaja i veleprodaja.

Kapaciteti za proizvodnju stočne hrane su 650 tona hrane dnevno, a u 2006. godini „Agroživ“ je ukupno proizveo 90.000 tona hrane. Tokom 2006. godine postignut je tov preko 20 miliona brojlera, a naša kompani-ja je u farme u Požarevcu investirala 1,5 miliona evra, čime je napravljeno 50.000 kvadratnih metara za tov živine, dodao je Živanov.

Softverski sistem za bolji transportKompanija „Grand kafa“ uvela je novi softverski sistem transporta uz pomoć kog je vreme od trenutka prijema porudžbine bilo gde u Srbiji, do trenut-ka kada je kamion spreman da krene na lokaciju, skraćeno na samo pet minuta.

Prema rečima direktora IT sektora te kompanije Dragoljuba Prijića, softver je izgrađen u saradnji sa kom-panijom „Majkrosoft“ (Microsoft) i u skladu sa zahtevima „Granda“.

Posle uspešne primene u Srbiji, uvođenje novog softvera počelo je i u kompanijama koje posluju u sastavu slovenačke „Droge Ko-linske“ u Makedoniji, a u planu je i njegovo uvođenje u BiH. Re-gionalno povezivanje „Grand kafe“ sa „Drogom Kolinskom“ i „Soko Štarkom“ zahtevalo je složeniju informacionu infrastrukturu. Zahvaljujući ugovoru sa „Microsoft“ kompanija je dobila 450 licenci za korišćenje njegovog operativnog sistema i „Office“ paketa, mogućnost da proizvodi softver za sopstvene potrebe, ali i potrebe drugih kom-panija, dodao je Prijić.

SIEPA vodila na tri poljoprivredna sajmaAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) je od početka godine organizovala tri nastupa domaćih preduzeća na međunarodnim poljoprivrednim sajmovima. U pitanju su „Biofach“, „Fruit logistica“ i „Gulfood“. Na

7EXPORTER MART 2007.

„Biofach-u 2007“, koji je održan od 15. do 18. februara 2007. godine u Nirnbergu, predstavilo se šest domaćih kompanija - „Suncokret“ iz Hajdukova sa hladnoceđenim uljem od semena bundeve, kompanija „BMD“ sa programom šumskih pečuraka i kompanija „Radoslovi“ iz Niša sa tradicionalnim domaćim proizvodima džemom i marmeladom od nekoliko vrsta voća. Premijerno su se predstavile „Agrokula“ iz Kule, „Foodland“ i „Zadrugar“.

Na sajmu „Fruit logistica“ pred-stavilo se sedam srpskih kompanija - Igda, Naturacoop, Sirogojno, Fruitland, Juzni Banat, Medoprodukt i ITN. Po prvi put su bile izložene autohtone sorte jabuka u svežem stanju, a s obzirom da je na tržištu jabuka prisutna tendencija sve veće ponude takozvanih „managed variet-ies“, odnosno sorti čija je proizvodnja ograničena i kontrolisana, kao i novih licenciranih sorti, srpski voćari se nadaju da će retke sorte jabuka doneti tržištu nešto novo. Pored jabuka na štandu su bilo izloženo i jagodičasto voće, pečurke, tartufi i koštičavo voće. Sajam je bio održan od 8. do 10. februara u Berlinu.

Pored ta dva sajma, SIEPA je or-ganizovala i nastup sedam domaćih kompanija na 12. međunarodnom prehrambenom sajmu „Gulfood 2007“ u Dubaiju, koji je održan od 19. do 22. februara. Po prvi put pred-staviljeni su domaći mlečni proivodi kao što su mleko, sir i jogurt, a bile su izložene i domaće sušene šljive, višnje i jabuke, kao i marcipan, čokolada i mineralna voda. Na sajmu su izlagale domaće kompanije Val-letta, Planima Farms, Arex, Pionir, Art Ival, Zlatibor Voda i Agranela, a ukupno se predstavilo 2.173 izlagača iz 70 zemalja.

Uspeh domaćih kompanija je bio zapažen, ostvareni su mnogi kon-takti i procenjuje se da će izvoz od kratkoročnih poslova, kao rezultat nastupa na sajmovima, biti preko 10 miliona evra. Nastup naših izlagača na sajmovima odvijao se pod pokrovi-teljstvom Ministrastva poljoprivrede Srbije, uz podršku USAID-SEDP Pro-jekat za razvoj preduzetništva u Srbiji i nemačke Organizacije za tehničku saradnju (GTZ).

VESTI IZ PRIVREDE

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) je u decembru prošle godine potpisala Ugovore o dodeli bespovratnih sredstava sa 125 preduzeća.Ukupno je dodeljeno

100 miliona dinara, a sredstva su se dodeljivala za aktivnosti uvođenja sertifikata kvaliteta, učešća na međunarodnim sajmovima i marketinga. Odobrena sredstva su se isplaćivala po završetku aktivnosti (princip refundacije troškova), nakon što je izvoznik priložio odgovarajuću doku-mentaciju. Rok za završetak aktivnosti je bio 25. decembar 2006. godine i ukupno je preduzećima isplaćeno 76 odsto određenih sredstava.

Pošto je jedan deo budžeta ostao neutrošen, 10. januara ove go-dine raspisan je dodatni rok za prijavu za Program internacionalizacije preduzeća (PIP). Do 25. januara je stiglo 70 prijava od 69 preduzeća, koja su ukupno tražila 78 miliona dinara. Komisija je dodelila 24 miliona di-nara, a Ugovori su potpisani sa 38 preduzeća. Rok za završetak aktivnosti, odnosno, za dostavljanje dokumentacije o završetku aktivnosti je 31. maj, nakon čega će komisija odobravati isplate.

Aktivnosti koje su sponzorisane putem uredbe su:• Učešće na međunarodnim privrednim sajmovima u inostranstvu;• Izrada novog dizajna proizvoda;• Izrada dizajna novog pakovanja;• Testiranje i sertifikacija proizvoda; • Uvođenje novih standarda;• Sertifikacija novih standarda;• Izrada novih promotivnih materijala, i to:

- promotivne brošure, - promotivni video i DVD materijali, - internet prezentacije;

• Međunarodno pravna zaštita, i to:- zaštita znakova (robna marka) - zaštita patenata (novih rešenja izvoznih proizvoda);

• Istraživanje tržišta.Kao što se može videti na grafikonu, najveći deo sredstava je dodeljen

za promotivne materijale, i ova vrsta aktivnosti ima najveći stepen real-izacije. Cilj programa je da se pruži podrška preduzećima koja već izvoze ili nameravaju da izvoze, kako bi lakše osvojila nova tržišta. Program je potpuno usaglašen sa pravilima Evropske unije (EU) o državnoj pomoći, a kriterijumi su vrlo precizni i ceo proces je strogo definisan.

M. Ćurčin

Uporedna analiza odobrenih, isplaćenih i neisplaćenih sredstava po aktivnostima u dinarima

Aktivnosti Odobreno Isplaćeno Neisplaćeno

Uvođenje i sertifikovanje sistema kvaliteta 17.620.396 13.602.988 4.017.408

Testiranje i sertifikovanje proizvoda 4.479.258 3.142.516 1.336.741

Promotivni materijali 27.233.372 23.432.415 3.800.956

Međunarodna pravna zaštita 1.553.660 859.092 694.567

Izlaganje na sajmovima u inostranstvu 12.157.865 7.623.246 4.534.619

Isrtaživanje tržišta 12.498.293 8.987.799 3.510.494

Dizajn novog proizvoda 14.756.733 8.672.483 6.084.250

Dizajn nove ambalaže 10.107.295 9.664.137 443.157

PIP vesti


SIEPA AKTIVNOSTI

Kao i na kraju svake godine, SIEPA već treći put organizuje dodelu Nagrade za izvoznika godine – 2006. Kao i

prethodnih godina, Nagrada je dodeljena u četiri kategorije - za najboljeg izvoznika go-dine, za najbolji novi izvozni proizvod, za osvajanje novog tržišta, kao i za najboljeg izvoznika godine u kategoriji malih i sred-njih preduzeća. Na proglašenju pobednika prisustvovalo je oko 200 predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih finan-sijskih institucija, Vlade Republike Srbije, kao i domaćih i stranih kompanija.

G-đa Ljiljana Piljak, predstavnica „Banca Intesa“, proglasila je pobednika i uručila Nagradu za osvajanje novog tržišta. Nagradu je dobilo preduzeće „9. septembar“ iz Gornjeg Milanovca, za osvajanje tržišta Obale Slonovače i Kanade. To preduzeće bavi se proizvodn-jom mašina za preradu papira i medicin-skih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Nagradu za najbolji izvozni proizvod dodelila je odbojkaška reprezentativka

Suzana Ćebić, najbolji libero na Svetskom prvenstvu u Japanu, kompaniji „Medi-cal System“ iz Beograda za proizvodnju transportnog neonatalnog inkubatora Kompakt. Direktorka SIEPA-e, g-đa Jasna Matić, proglasila je pobednika u kategoriji malih i srednjih preduzeća, a nagrade su podelile dve IT kompanije iz Beograda – „PSTech“ i „HDL Design House“. Kompanija „PSTech“ se bavi izvozom usluga izrade softvera poznatom inostranom partneru „Cisco systems“, dok se „HDL Design House“ bavi pružanjem inženjerskih usluga u projektovanju i veri-fikaciji SoC integrisanih kola. Na samom kraju svečanosti, proglašen je i pobednik u glavnoj kategoriji i Najbolji izvoznik 2006 - kompanija „Hemofarm“ iz Vršca. Hemofarm je kompanija sa četiri decenije iskustva u proizvodnji lekova. Ta farma-ceutska kuća plasira oko 75 odsto robe na domaćem tržištu, a ostatak izvozi. Oko 42 odsto izvoza plasira se na tržište Rusije, oko 16 odsto na tržište Makedonije, 16

procenata u Republiku Srpsku, a ostatak u Irak, Rumuniju, Sloveniju i druge zemlje.

Najbolji izvoznik 2006. je kompanija „Hemofarm“ iz Vršca. Dve IT kompanije iz Beograda – „PSTech“ i „HDL Design House“ podelile nagradu u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Beograd-sko preduzeće „Medical System“ pobedilo u kategoriji najboljeg novog izvoznog proizvoda, a preduzeće „9. septembar“ iz Gornjeg Milanovca u kategoriji za osvajanje novog tržišta.

O dobitnicima ovogodišnje Nagrade izvozniku godine odlučivala je stručna komisija u sastavu: Jasna Matić - di-rektorka SIEPA-e, Vlatko Sekulović – državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, Mihajlo Vesović – pomoćnik ministra privrede, Mirjana Jovanović – direk-torka Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Slobodan Milosavljević - predsednik Privredne komore Srbije i Draginja Đurić – direk-torka „Banca Intesa“, kompanije koja je izabrana za Investitora Godine u Srbiji od strane OECD-a.

Izvoznik godineTreću godinu za redom održana manifestacija„SIEPA Nagrada za izvoznika godine 2006.“


SIEPA dodeljuje ovu nagradu od 2004. godine, sa namerom da to državno priznanje postane tradicionalno i da na kraju svake go-dine posluži kao stimulans za nove izvozne poduhvate najboljim izvoznim preduzećima u Srbiji. Nagrada donosi i ekskluzivno pravo, da nagrađene kompanije u svom materijalu koriste logo „Izvoznika godine“.

Uspešna izvozna godinaDirektorka SIEPA-e, gospođa Jasna Matić ocenila je da su ovoj godini ostvareni značajni izvozni rezultati, o čemu svedoče i uspesi dobitnika nagrada SIEPA-e. Prema njenim rečima, izvoz raste po viso-kim stopama i sada je dva puta veći nego pre tri godine. „Prošle godine naš izvoz je porastao za više od 33 odsto u odnosu na lane, a ako se tome priključi i Crna Gora kao novo izvozno tržište, onda je on veći i iznosi 42 odsto“, navela je Matićeva. Prema njenim rečima, u godini koja je na izmaku SIEPA je, u saradnji sa državnim institucijama, učinila mnogo na promociji i finansijskoj pomoći domaćim firmama za podsticanje izvoza. Kako je objasnila, na više sajamskih manifestacija i događaja u inostranstvu ostvareno je blizu 5.000 kontakata i sklopljeno ugovora ukupne

vrednosti 10 miliona dolara. Matićeva je dodala da je u prostorijama SIEPA-e više od 500 firmi zatražilo različite vrste podrške, a za 125 preduzeća država je odobrila bespovratnu pomoć za inter-nacionalizaciju njihovog poslovanja u iznosu od oko 100 miliona dinara.

Pobednički plan za 2007. godinu - Hemofarm osvaja tržište SADDobitnik glavne nagrade planira da u 2007. godini osvoji i američko tržište. Prema rečima direktora marketinga „Hemofarma“ Dragomira Marisavljevića tržište Sjedinjenih Američkih Država jedno je od najzahtevnijih tržišta u farmaciji. „Nadamo se da ćemo posle najavljenih uspešnih inspekcija nji-hovih regulatornih organa, uspeti da u 2007. godini ostvarimo promet na tom tržištu“, kazao je Marisavljević. On je naveo da je poslovni rezultat u godini koja je na izmaku bio najbolji od osnivanja kompanije. „Sama činjenica da je izvezeno lekova u vrednosti od 64,3 miliona evra govori sama za sebe. To je trećina našeg proizvodnog programa, dok se više od 55 odsto proizvoda izvozi na rusko tržište“, kazao je Marisavljević.

On je ocenio da je uspeh „Hemofarma“ višestruko veći kada se uzme u obzir da je reč o visokosofisticiranoj industriji čiji proizvodi moraju imati vrhunski kvalitet i koje su u svakoj zemlji pod strogim režimom kontrole. „Da bi se to postiglo mora se kontinuirano ulagati u opremu, pogone i ljude“, kazao je Marisavljević i dodao da su proizvodi te kompanije međunarodno sertifikovani i zbog toga je „Hemofarm“ u inostranstvu prepoznat kao pouzdan i kvalitetetan proizvođač. „Iza izvoznih rezultata stoje izuzetni napori. Ne treba zaboraviti činjenicu da je teže nastupanje sa ovih prostora, i da su godine izolacije otežale uspostavljanje poslovnih veza i samim tim poskupele osvajanja novih tržišta“, kazao je on. Prema njegovim rečima, nagrađivanjem najboljih izvoznika Vlada Srbije poslala je jasnu poruku da podržava kompanije koje kontinuirano ulažu u nova tržišta uz zadržavanje postojećih. - Ponosni smo što smo se našli pored dva dosadašnja laureata - „Tigra“ i „U.S. stila“, i što se nalazimo u tako renomiranom društvu - napo-menuo je Marisavljević.

A. Miloradović

�0 EXPORTER MART 2007.

USPEŠNE PRIČE

Osim velikog novca, dobićemo i pozitivan imidž kod ljudi koji imidže stvaraju. Kada vas

neko ko se bavi lepotom i ima uti-caja u medijima pohvali, nije isto kao kada vas neki biznismen, koji ništa više od hotelskih soba nije video, malko prokomentariše, za Exporter govori Miloš Đukelić, reditelj i vlasnik beogradske produkcijske kuće „Red art workshop“, koja već pet godina uspešno posluje kako na domaćem tako i na stranim tržištima.

Čime se bavi Red produkcija?Red produkcija (Red art workshop), filmska i TV produkcija, postoji u ovom obliku oko tri godine, a pre toga još oko dve godine kao deo udruženih poslovnih poduhvata sa drugim produkcijama. Trenutno ima-mo oko 15 stalno zaposlenih radnika i preko 200 spoljnih saradnika. Ono što je primetno u kompaniji jeste da se radi sa strašću i da je verovatno reč „energija“ nešto što nas može opisati napreciznije. Radi se mnogo i požrtvovano, a verujem da niko od zaposlenih više ni ne zna kada je vikend ili praznik sve dok posao nije uspešno obavljen. Radeći reklame u zemlji i prateći svetske tokove uvideo sam da za kvalitet koji pružamo naše reklame su nesrazmerno jeftine, što je greh ne iskoristiti. Osim što smo se kao autori, nas nekolicina nametnuli da radimo u inostranstvu, od Make-donije do Nemačke, Rusije i Austrije, shvatio sam da ozbiljan potencijal ipak leži u pružanju usluga snimanja i postprodukcije stranim kompani-jama da na tržištima koja ispunjavaju standarde ozbiljnog profesionalnog rada, za mnogo manje para snimaju reklame za svoje zemlje. Snimili smo neke od najuticajnijih reklama za domaće proizvode i uspeli smo da se takmičimo na zahtevnom svetskom trzižtu. Zvuči neobično, ali postali smo izvoznik koji može da dâ primer

da naši proizvodi i usluge ne moraju po pravilu biti nekonkuretne ili manje kvalitetne od onih iz razvi-jenih privreda.

Sa kojim klijentima sarađujete?Klijenti sa kojima sarađujemo su pre svega agencije koje nas angažuju da realizujemo u produkcionom smislu TV reklame, namenske filmove, internet sajtove, a preko njih sarad-jujemo sa njihovim klijentima. To su uglavnom kompanije poput Pepsija, Tefala, Henkela, Reckitt Benkižera, Ball packaginga, P&G-a, Coca-Cola-e, Banke Intesa, Krka-e, EFG Banke iz zemalja poput Belgije, Turske,

Nemačke, češke, Poljske, Rusije, Ru-munije, Bugarske, Slovenije, Make-donije, Grčke, Amerike…

Kako vas pronalaze klijenti iz in-ostranstva?Klijente iz inostranstva često smo upoznavali na međunarodnim festi-valima, gde smo osvajali i nagrade, kao, na primer, u Mariboru. Tamo bi

smo ostvarivali prvi kontakt, razme-nili reklamne materijale i kasnije, uz upoznavanje i probne poslove, često i bez zarade, ubrzo sticali njihovo poverenje. Ipak najvažniji izvor po-slova sa stranim kompanijama jeste „dobar glas“. Naime, većina svetskih agencija su deo velikih lanaca gde se vrlo brzo razmenjuju informacije, tako da kada jedanput nekome uradite kvalitetno posao, ostvarite profit, neće proći mnogo vremena i pozvaće vas njihova partnerska firma iz druge zemlje, ili njima konkurentska, koja hoće da takodje iskoristi prednosti povoljnih uslova saradnje sa nama.

Koje zemlje su najzainteresovanije za poslovanje sa srpskim reklamnim produkcijama?Trenutno najzainteresovanije zemlje za saradnju sa srpskim produk-cijama su zemlje koje nešto bolje poznaju situaciju i znaju da je Srbija, u stvari, jedna bezbedna zemlja i, ako se vodite vrlo jednostavnom logikom, ne možete izgubiti ili biti

Domaća produkcija za ceo svetAko je Češka u filmskoj industriji napravila milione, Rumunija isto to u reklamama, Srbija može pametnim ulaganjem u filmsko-reklamnu industriju nekoliko životno bitnih stvari jednim udarcem rešiti

��EXPORTER MART 2007.

prevareni. To su uglavnom austri-jske, grčke, italijanske i u poslednje vreme američke kompanije. Zanim-ljivo je da su Turci i Belgijanci, u poslednje vreme, takođe počeli da dolaze kod nas. Ono što sam prime-tio jeste da se Nemačke kompanije mnogo teže odlučuju za posao sa rizicima u korist profita, ali da kada jednom steknu poverenje u nekoga, održavaju taj odnos i vrlo su pošteni i pouzdani partneri.

Koje prednosti domaće reklamne produkcije imaju u poredjenju sa dru-gim zemljama regiona?Konkretne prednosti koje srpske produkcije mogu imati u odnosu na zemlje regiona jeste da Srbija ima mnogo ozbiljniju kinematografsku tradiciju. Znanje ljudi koji se bave tim poslom, od tehničara do autora, je na vrlo visokom nivou, kao i viso-ko poznavanje stranih jezika. Zanim-ljiva je anegdota da su u češkoj, zem

lja sa još većom filmskom tradicijom, usled nepoznavanja jezika, u početku prevodioci postajali filmski radnici koji su se brzo prilagodjavali i posta-jali prave filmadžije, koje i dan danas rade taj posao. Naravno velika je prednost i ozbiljno povoljnija finan-sijska ponuda.Poslednjih par godina smo skoro sve što nam je nedostajalo od kamera i ostale tehničke opreme uspeli da uvezemo u zemlju. Ono što je naša komparativna mana jeste odredjena doza i dalje postojećeg odnosa „lako ćemo“, ali pre svega u saradnji sa van filmskim zaniman-jima. Prosto kada shvatite da vas neki biznismeni u razvijenijim zemljama ipak posmatraju kao nekoga iz zemlje gde se često ne ispunjavaju dogovori, ne postoji prava standardizacija kvaliteta i caruje korupcija, pro-budi se inat da dokažete da je Srbija sredina sa ozbiljnom poslovnom tradicijom, potrošačima koji znaju šta je kvalitet, da je Srbija netipična

istočno-evropska zemlja gde se bolje i bogatije živelo nego u većini zapadnih demokratija pre sredine osamdesetih.

Na kojim međunarodnim sajmovima bi mogle srpske reklamne produkcije da se predstave?Najbitniji dogadjaji, odnosno, sajmovi na kojima bi srpske firme morale organizovano da nastupaju su pre svega Festival reklame u Kanu, zatim u Portorožu, zatim festivali reklame i marketinga u Dizeldorfu, Berlinu, Parizu, Moskvi itd. Za-nimljivo je da u Kanu produkcije mnogih zemalja su potpomognute turističkim organizacijama i trgovin-skim komorama nastupajući složno, ujedno reklamirajući i sebe i zemlju kao povoljnu poslovnu i turističku destinaciju.

M. Ćurčin


U uslovima poslovanja na globalnom tržištu, kada se, pogotovo u zemljama sa razvijenim ekonomijama, sve veći deo dohotka ostvaruje u sektoru usluga,

i kada čak i tradicionalno proizvodne kompanije svoje kupce vezuju kvalitetom usluge koja ide uz proizvod više nego samim proizvodom, vrhunski kvalitet usluge mogu da pruže samo zaposleni koji su zaista motivisani. Taj fenomen se u našim uslovima upravo sada dodatno aktuelizuje. Nekoliko godina po ostvarenju makroekonom-ske i monetarne stabilnosti u Srbiji, sve veći broj preduzeća koja su nastala kao porodične firme, prerasta u srednja preduzeća sa relativno velikim brojem zaposlenih. Pored os-talih izazova u upravljanju koji se zbog toga postavljaju pred vlasnicima tih firmi, postavlja se i pitanje kako motivisati zaposlene i postići to da svi oni rade sa žarom i voljom sa kojom su vlasnik i njegova porodica stvorili uspešan biznis.

Kako bi uspešno poslovalo, svako preduzeće mora da pronađe optimalnu kombinaciju materijalnih i nemateri-jalnih podsticaja za svoje zaposlene, koja će zavisiti od brojnih faktora: sektora u kome posluje, konkurencije na tržištu radne snage, prirode posla, strukture zaposlenih. Da bi se obezbedio odgovarajući kvalitet zaposlenih u preduzeću, neophodno je ponuditi odgovarajući nivo zarada, ali je to samo potreban uslov – ne i dovoljan. Toliko potrebna dodatna motivacija zaposlenih postiže se drugim, nematerijalnim vidovima nagrađivanja.

Jedna anketa koju je pre par godina sprovela Agen-cija za istraživanje Galup izazvala je svojim rezultatima veliku pažnju poslovne javnosti širom sveta. čak 19 odsto zaposlenih koji su učestvovali u anketi izjavilo je za sebe da su na poslu „aktivno isključeni“. Ti ljudi su se žalili da nemaju alat koji im je potreban da bi uspešno obavljali poslove koji su im povereni, da ne znaju šta se od njih očekuje. Da ih njihovi šefovi ne slušaju. Na osnovu ovih rezultata Galup je procenio da globalno posmatrano, ovakva demotivisanost zaposlenih rezultira ukupnom štetom koja iznosi između 292 i 355 milijarde američkih dolara godišnje. U ovom istraživanju takođe je zaključeno da nemotivisani zaposleni primetno više odsustvuju s posla, kao i da su daleko manje lojalni firmi.

Prvi korak koji treba načiniti kako bi se povećala moti-vacija zaposlenih je ukloniti sve prepreke i demotivišuće elemente u radnom okruženju. Rezultati pomenute Galu-pove ankete identifikuju tri glavna elementa koji demotivišu zaposlene i koje je relativno lako otkloniti. Kada se te prepreke otklone, tj. kada se zaposlenima omogući da imaju sve alate potrebne za dobro obavljanje poverenih poslova, da znaju šta se tačno od njih očekuje i da sa rukovodiocima imaju otvorenu i konstruktivnu komunikaciju, stvaraju se svi preduslovi za visoku motivaciju. U najvećem broju slučajeva zaposleni će u takvim uslovima sami sebe stalno motivisati za postizanje sve boljih rezultata na radnom mestu.

Kada se na elemetarne preduslove dodaju i posebne mere za motivisanje zaposlenih, može se očekivati kontinualno poboljšanje poslovnih procesa i, naravno, poslovnih rezultata.

Podsticajimado maksimalnog poslovnog rezultataPitanje motivacije zaposlenih je jedno od pitanja vezanih za upravljanje poslovanjem koje se u poslednjih nekoliko godina sve češće postavlja i sve više dobija na značaju

MOTIVACIJA ZAPOSLENIH

Neophodne pretpostavke za postizanje motivacije zaposlenih:

• Jasno i precizno definisana očekivanja • Alat potreban za uspešno obavljanje poverenih

zadataka• Mogućnost inicijative i predlaganja promena. Redovnom

proverom, npr. godišnjom anketom među zaposlenima, treba proveravati ispunjenost ovih uslova.

TEM

A B

ROJA


TEMA

BROJA

Načini motivisanja zaposlenih spadaju u dve osnovne grupe:• Novčane nadoknade i drugi vidovi nagrada za dobro

obavljen posao;• Nematerijalna priznanja i ovlašćivanje zaposlenih;

Zanimljivo je da se pogledi rukovodilaca i zaposlenih na značaj pojedinih faktora na motivisanost po pravilu razlikuju. To se jasno može videti na dijagramu koji daje rezultate jednog od mnogih istraživanja na tu temu, koje se sve češće sprovode širom sveta, a pogotovo u razvi-jenim zemljama.

Na grafikonu 1 se vidi da rukovodstvo precenjuje značaj novčane nagrade, dok zaposleni najviše cene el-emente ličnog u odnosu firme prema njima: priznanje za dobar rad, osećaj da znaju šta se u firmi događa, pomoć firme u rešavanju ličnih problema.

Razlog za menadžersko precenjivanje značaja novčane nadoknade delom leži i u opšteljudskoj težnji da se ide linijom manjeg otpora. Novčana nadoknada je najjednostavnija za primenu; plate se isplaćuju u svakom slučaju, i promena njihovog iznosa ne iziskuje nikakve dodatne ili posebne napore i aktivnosti. Drugi, kreativniji načini odavanja priznavanja i nagrađivanja, sa druge strane, iziskuju dodatni napor i iskorak iz uobičajenih aktivnosti: uvođenje potpuno novih pravila

i procedura, nabavku roba i usluga koje preduzeće inače ne nabavlja. Ali, jednostavno sprovođenje u stvari je i jedina stvarna prednost novčanih nagrada za izuzetno zalaganje. One sobom u stvari donose više problema nego što imaju prednosti:

• Nagrađeni radnici se često nalaze u dilemi na šta da potroše novac, što ih izlaže stresu i neretko donosi i porodične nesuglasice;

• Najčešće se novac na kraju ipak potroši na redovne troškove, pa se osećaj nagrađenosti i ne ostvari;

• O novcu je teško i donekle neukusno pričati, pa se tako gubi publicitet i veliki deo značaja nagrade;

• Novčane nagrade posle nekog vremena počnu da se posmatraju kao redovni prihodi i gube moti-vacioni značaj, a njihovim ukidanjem se postiže izrazit negativan efekat.

U odnosu na finansijske nagrade, drugi vidovi nagrađivanja imaju brojne prednosti. Nagradno letovanje za zaposlenog i porodicu, na primer, ostaje u uspomeni i zaposleni o tome još dugo potom priča, ne samo sa kole-gama, nego i sa prijateljima i rodbinom, čime se postiže dodatni promotivni efekat za firmu. Svi drugi radnici, oni koji nisu dobili nagradu, takođe imaju sasvim jasnu sliku o tome šta nagrada predstavlja, pa njena vrednost, kao i njen motivacioni efekat zbog toga rastu. Isto važi i za LCD TV ili DVD uređaj. Naravno, idealno bi bilo znati šta motiviše svakog zaposlenog, koju bi to nagradu najviše cenio i voleo da dobije. Neko će više ceniti letovanje, neko TV, neko slobodne dane, a nekom će najviče značiti javna pohvala.

Za razliku od rukovodilaca, zaposleni smatraju da nematerijalni podsticaji daleko više utiču na njihovu motivaciju. Najvažnije motivacione faktore za njih predstavljaju: istinska uključenost u poslovni proces, osećaj da lični doprinos ima bitan uticaj na rezultate poslovanja preduzeća i zainteresovanost rukovodstva za interesovanja i lične probleme zaposlenih. Kako bi se ovi ciljevi ostvarili neophodno je održavati stalnu i otvorenu komunikaciju između zaposlenih i rukovodilaca.

Iskreno interesovanje rukovodstva za zaposlene, (treba, naravno, voditi računa da to ne pređe u zadiranje u privatnost) oličeno ne samo u razmeni mišljenja o tome kako se može unaprediti poslovanje, već i u pozna-vanju njihove porodične situacije, zdravlja, hobija, ličnih problema i ambicija stvara kod zaposlenih osećanje da su oni sami i njihov doprinos bitni za firmu. Fleksibilnost u pogledu posebnih potreba zaposlenih vezanih za

Izvor: Public institute

Priznanje za dobro obavljen posao

Osećanje da “znate šta se dešava”

Pomoćpri rešavanju ličnih problema

Siguran posao

Dobra plata

Zanimljiv posao

Unapređenja i napredovanje na poslu

Lojalnost prema �rmi

Dobri uslovi na radu

Taktično rukovođenje

poslodavac zaposleni

310

19

28

97

106

65

84

53

72

41

MOTIVACIJA ZAPOSLENIH

Omogućavanje zaposlenimada donose odluke većeg značajabez odobrenja pretpostavljenih

Uključivanje zaposlenihu preuzimanje odgovornostiza unapređenje poslovanja

Podrška zaposlenimada preuzmu aktivniju ulogu

u svom poslu

Ovlašćivanjezaposlenih

Pozitivni efektiza organizaciju

Grafikon 1

Grafikon 2


TEM

A B

ROJA

radno vreme, ili druge uslove na radu, omogućiće svakom zaposlenom da u potpunosti ostvari sve svoje potencijale i da dâ maksimalan doprinos poslovanju.

Aktivnija uloga zaposlenih u poslovnim procesima, preuzimanje odgovornosti za unapređenja poslovanja i veća ovlašćenja zaposlenih da bez suvišnih birokratskih procedura donose odluke od većeg značaja predstavljaju izuzetno efikasne motivacione faktore koji trajno deluju na zaposlene i kontinualno rezultiraju pozitivnim efek-tima za preduzeće tj. organizaciju.

Upravljlanje u 2�. veku U proteklih sto godina rad se od serijske proizvodnje

na traci transformisao u jedan daleko kreativniji posao, gde su mašine preuzele sve repetitivne, rutinske poslove, omogućavajući ljdima da se posvete onim delovima poslovnih procesa koji traže kreativnost, prilagođavanje i inovaciju. U toj novoj ekonomiji glavni zadaci rukovodi-laca su takođe potpuno promenjeni. U serijskoj proiz-vodnji i „staroj ekonomiji“ glavni zadaci rukovodilaca bili su uspostavljanje jasno definisanog sistema i poretka, a potom što preciznija kontrola poštovanja tog sistema. U novoj ekonomiji glavni zadatak menadžera je da stalno razvija potencijale svakog zaposlenog i da

za izvršavanje svakog novog poslovnog zadatka odabere upravo onu grupu radnika koja će posedovati optima-lan skup sposobnosti za izvršenje tog zadatka. Jedan od pionira i najčuvenijih teoretičara poslovnog upravljanja Peter Drucker daje sledeći pregled izazova u upravljanju i rukovođenju za 21. vek:

Za rukovodioce širom sveta glavni izazov u vre-menu pred nama biće upravo motivacija ljudi koji rade sa njima. Sve drugo se lako kupuje u globalnoj eko-nomiji, u kojoj je protok novca apsolutno slobodan. A kao i inače u životu, najvrednije stvari nemaju cenu i ne mogu se kupiti.

J. Matić

Motivacija zaposlenih

Staro shvatanje upravljanja Novo rukovođenje

PlaniranjeKreiranje vizije i ovlašćivanje zaposlenih

Uspostavljanje poretka-hijerarhijePrilagođavanje mreže međusobnih veza

Merenje i kontrola Vođstvo i trening (coaching)

Pitanje motivacije i zapošljavanje novih radnika

Već pri zapošljavanju novih radnika, treba voditi računa o tome šta ih motiviše, koliko je to u skladu sa poslovima koje treba da obavljaju i kako će se uklopiti u način po-slovanja u preduzeću i odnose koji u preduzeću vladaju.

Kako biste to ustanovili, na intervjuu treba postaviti neka od sledećih pitanja:

• U kakvim uslovima i okruženju na radnom mestu mislite da biste bili najproduktivniji i najsrećniji?

• Kakve ste ciljeve postavili sebi? U karijeri i inače u životu?

• Kako biste opisali uspeh u karijeri? Šta je ono što bi trebalo da postignete u karijeri da biste kada pođete u penziju svoju kaijeru opisali kao uspešnu?

• Opišite situaciju u kojoj ste motivisali nekog od svojih kolega/prijatelja;

• Zamislite da ste dobili prestižnu nacionalnu na-gradu. Za šta biste i u kojim okolnostima tu nagradu mogli da dobijete?

Odgovori koje će kandidati dati na ova pitanja pomoći će vam da izaberete najbolje kandidate za tražene pozicije. Pomoći će vam da nekog ko voli da radi sam i bez uznemiravanja ne zaposlite na poziciju koja zahteva stalnu komunikaciju sa klijentima i kolegama. Ili obrnuto - da nekog ko je izrazito društven i komunikati-van zadužite za poslove koji zahtevaju rad u miru i tišini. Uz to, videćete i koje su to vrednosti u koje kandidat veruje i koliko se to podudara sa vrednostima i kulturom koje vladaju u preduzeću.


TEMA

BROJA

Motivacija zaposlenih

Trening „Savremeni menadžer“ namenjen je sredn-jem i top menadžmentu koji vodi kompaniju (gen-eralni direktori, direktori prodaje, finansija, proiz-

vodnje), kao i profesionalcima koji imaju menadžersku odgovornost, a imaju malo ili su bez obuke iz osnovnih menadžerskih veština (šefovi sektora, supervizori, načelnici, koordinatori, sekretari). Polaznici mogu biti iz različitih oblasti – iz malog i srednjeg biznisa, bankarskog sektora, osiguranja, kao i iz raznih državnih ustanova.

Treninzi, kompanije MCB - Menadžment Centar Beograd, se odvijaju u malim grupama, do 12 polaznika. Koriste se praktične simulacije, radionice, diskusije, razmena ideja, a kvalitet predavanja i stručnost predavača garantuju da će posle treninga učesnici raspolagati novim znanjima i iskustvima.

Trening se sastoji iz pet oblasti:1. Ciljevi

Menadžer je osoba koja ostvaruje ciljeve uz pomoć ljudi. Menadžer mora znati da postavi SMART ciljeve. SMART ciljevi su: specifični, merljivi, izazovni, realni i vremenski ograničeni ciljevi.

2. LiderstvoRazličiti ljudi zahtevaju različit pristup. Lider ocenjuje zaposlene na osnovu spremnosti (znanje+veštine), kao i voljnosti (stav+motivacija). U zavisnosti od zrelosti pojedinca, menadžer primenjuje neki od stilova vođenja.

3. Timski radKreiranje vrhunskog tima podrazumeva: jasan cilj, različite uloge u timu, definisanje pravila, aktivno učestvovanje svih u timu, pažljivo slušanje, međusobno poverenje, veru u uspeh i pozitivan pristup.

4. MotivacijaAko je zaposleni motivisan, on postiže 40 odsto veću produktivnost. Dobar menadžer postavlja jasan cilj, objašnjava očekivanja, dozvoljava feedback, obezbeđuje resurse, nagrađuje i kažnjava pravovremeno, razume potrebe zaposlenog za različitim nagradama, koristi princip pravednosti.

5. Komunikacione veštineAktivno slušanje, tehnika otvorenih pitanja, govor tela, parafraziranje su neki od praktičnih alata koje menadžer koristi u svom poslu.

Pored „Savremenog menadžera“ MCB sprovodi obuku i iz oblasti finansija, prodaje, veštine menadžmenta, Human Resources Management-a. Neke od obuka su, na primer, osnove finansija za menadžere, profesionalne prodajne veštine, menadžment prodaje, timski rad, analiza finansijskih izveštaja. Veoma često kompanije žele da pošalju veći broj polaznika, imaju specifične zahteve, žele da trening prilagode svojim potrebama, zahtevaju poseban sadržaj, mesto, vreme, tako da se u tom slučaju organizuju „inhouse“ treninzi namenjeni isključivo zaposlenima te kompanije koja je naručila seminar. Neki od klijenata su poznate kompanije u Srbiji, kao što su Delta M, Telekom Srbija, Hypo Leasing, Erste Banka, Sintelon, Polimark, Hemofarm itd.

Bojan Šćepanovićdirektor MCB

Od menadžera do savremenog menadžera„Savremeni menadžer“ je trening namenjen menadžerima sa ciljem da postanu uspešniji i daju bolje rezultate

Savremenimenadžer

Ciljevi

Liderstvo

Timski radMotivacija

Komunikacija

Kako se prijaviti na seminar?Dodatne informacije o seminaru, kao i cena i uslovi plaćanja nalaze se na internet adresi www.mcb.co.yu. Na istom mestu mogu se naći i dodatne informacije o seminarima, kao i njihov sadržaj.


FINANSIJE

Izvozna cena proizilazi iz procesa kalkulacije koji obuh-vata faze pretkalkulacije, kontrolne kalkulacije i konačne kalkulacije. U najkraćem, tokom pretkalkulacije izvoznik

određuje svoju cenu na bazi pretpostavljenih troškova, zatim je u fazi kontrolne kalkulacije koriguje za visinu stvarno nastalih troškova realizacije izvoza, da bi, u okviru konačne kalkulacije, izvršio analizu završenog posla kako bi stvorio osnovu za realno planiranje narednih aktivnosti.

Prilikom definisanja konkretne cene, moguće je korisiti metode dodavanja, odnosno oduzimanja troškova. U prvom slučaju, preduzeće na proizvođačku ili nabavnu cenu dodaje sve troškove realizacije posla, kao i svoju zaradu, a zatim ovaj zbir deli sa količinom robe kako bi se dobila jedinična cena. Kod primene metoda oduzimanja troškova, izvoznik od planirane cene robe odbija sve realne troškove i svoju proviziju i dolazi do najviše proizvođačke, odnosno nabavne cene na domaćem tržištu koja izvozni posao čini rentabilnim.

Osim ukupnih troškova i ciljne zarade, na ugovornu cenu utiču i drugi faktori, među kojima su najvažniji cene konkure-nata, zatim ostale tržišne cene iste vrste proizvoda, kao i svetske cene za određene, specifične vrste robe.

Bez obzira na metod formiranja cene, ona može biti određena na dva načina. U zavisnosti od toga da li je u ugovoru cena precizno definisana ili ne, postoje fiksna cena i klizna cena.

Fiksna cenaFiksna cena podrazumeva da se ugovorom o spoljnotrgovins-kom poslu cena tačno odredi, pri čemu ne podleže nikakvim izmenama do trenutka isporuke robe. Ona je karakteristična za kraće rokove isporuke i plaćanja (do 90 dana) i predvidljive makroekonomske uslove, kao što je stopa inflacije. U tom slučaju, cena se definiše numerički u određenoj valuti, uz

primenu odgovarajuće INCOTERMS klauzule. Imajući u vidu da, čak i u najrazvijenijim privredama, troškovi i cene imaju tendenciju porasta u dužem roku, fiksiranje prodajne cene najčešće neće biti u interesu izvoznika.

član ugovora kojim je regulisana fiksna cena robe mogao bi, u pojednostavljenom obliku, da izgleda, na primer, kao na sledećoj slici.

Interes izvoznika nalaže da se u ugovoru izbegne fiksiranje pro-dajne cene. Umesto toga, preporučuje se korišćenje klizne cene.

Klizna cenaIz navedenih razloga, u spoljnotrgovinskim poslovima preporučuje se korišćenje kliznih cena kojima prodavci, za-pravo, vrše minimiziranje rizika vezanih, posebno, za isporuku robe veće dodate vrednosti, kod kojih se proces proizvodnje i isporuke odvija u dužem periodu. Klizna cena se određuje u skladu sa metodom klizne skale za svaku pojedinačnu isporu-ku robe upotrebom određene formule.

Kad je reč o berzanskoj robi, poput obojenih metala ili poljo-privednih proizvoda, normalna je praksa da se cena ugovara termi-nski, tj. u vreme isporuke, sa pozivom na aktuelne berzanske kotacije.

Metod klizne skale znači da se ugovorom definiše fiksna cena za prvu isporuku koja potom služi kao baza određivanje cena za naredne isporuke. Ako je, recimo, P0 bazna cena za prvu isporuku, cena za narednu isporuku biće izračunata na sledeći način:

Kod primene ove formule, izvozna preduzeća bi trebalo da imaju u vidu sledeće:

• zbir koeficijenata a, b i c mora biti 1, odnosno 100%;• u ugovoru je potrebno navesti relevantan statistički izvor za

podatke o indeksima cena materijala i radne snage kako bi bilo sprečeno arbitrarno određivanje ovih veličina;

• usled generalnog trenda povećanja opštih troškova prozvod-nje, koeficijent a može biti predmet povremenih revizija;

• bazna cena P0, kao i nova cena P1 trebalo bi da bude određena prema paritetu EXW fabrika prodavca;

• ugovorom bi trebalo da bude određen termin kada će biti utvrđena naredna cena P1;

• maksimalni rast cene za narednu isporuku po pravilu ne prelazi visinu inflacije u datom periodu u zemlji isporuke, a kupci često insistiraju na dogovaranju raspona u kome cena može varirati u narednom periodu.

Na prethodnom primeru proizvođača mašina, kalkulacija cene pomoću klizne skale, uz pretpostavku da odgovarajući koeficijenti iznose 0,5, 0,3 i 0,2, a indeksi – 1,1, odnosno 1,05, izgledala bi ovako:

Pn = 45.000 (0,5 + 0,3x1,1 + 0,2x1,05)Pn = 45.000 (0,5 + 0,33 + 0,21)Pn = 45.000 x 1,04Pn = 46.800

D. Pejčić

Kalkulacija izvozne ceneKao što smo pisali u prethodnom brojuExportera, izvozna cena predstavlja jedan od najvažnijih elemenata ponude i eventualnog budućeg ugovora o spoljnotrgovinskom poslu.

Naziv Mašina za izradu profila i cevi od čeličnog lima

Oznaka MHOP-6

Jedinična cena EUR 45.000

Količina (kom.) 5

Ukupna cena EUR 225.000 EXW fabrika Novi Sad

Fiksna cena je prihvatljiva ukoliko se radi o kraćim rokovima isporuke i stabilnom poslovnom okruženju

n redni broj isporuke

Pn cena naredne isporuke

Pn-1 cena prethodne isporuke

a udeo opštih troškova u ukupnim troškovima proizvodnje

b udeo troškova materijala u ukupnim troškovima proizvodnje

c udeo troškova radne snage u ukupnim troškovima proizvodnje

indeks rasta cena repromaterijala

indeks rasta zarada određene kategorije radnika za dati proizvod

�7EXPORTER MART 2007.

Eksploatacija tržištaOva strategija formiranja cene se često zove i „brz ulazak, brz izlazak“ jer veliki broj izvoznika sa najvišom profitnom stopom, koji koriste ovu strategiju, napuštaju tržište čim marže postanu preniske. Strategiju eksploatacije tržišta primenjuju preduzeća koja nastupaju na malim tržištima, bez konkurencije, sa novim ili unikatnim proizvodom. Zbog visokog profita, konkurenti često brzo prodru na tržište sa nižim cenama i time primoraju ova preduzeća da prihvate niže profitne stope ili da u potpunosti napuste tržište.

Formiranje cena bazirano na kvalitetuZa razliku od prethodne, primenom ove strategije preduzeće ostvaruje dugoročni profit putem sistematskog razvoja stranog tržišta. Ovu strategiju mogu primenjivati samo preduzeća koja imaju visokokvalitetne proizvode jer se akcenat stavlja upravo na kvalitet. Nastupa se sa snažnom reklamnom kampanjom kako bi se istakla veća vrednost proizvoda i ukazalo na koristi za potencijalne kupce. Ovakva strategija nosi visoke troškove promocije koji utiču na formiranje vi-sokih početnih cena i veće profitne stope. U slučaju primenjivanja ove strategije posebno je važno da rukovodstvo bude uporno jer je potrebno dosta vremena dok proizvod ne stekne reputaciju i počne da donosi profit.

Formiranje cene na osnovu životnog ciklusa proizvodaPostoji mogućnost da je vaš proizvod potpuno nov na stranom tržištu iako na lokalnom tržištu ima jaku konkurenciju. Na osnovu anticipiranog životnog ciklusa proizvoda preduzeće vrši sistematsku koordinaciju cena i stope profita. Konkurenti će odgovoriti na sniženje vaših cena, ali vi ćete zadržati povoljne profitne stope zbog ekonomije obima za vreme životnog ciklusa proiz

voda. Ključni element je odabrati pravi trenutak za snižavanje cena u odnosu na kraj životnog ciklusa proizvoda. Ukoliko sporo snižavate cene, u nekim periodima će vaša cena biti previsoka i izgubićete prihod i profit od prodaje.

Strategija podela tržištaOva strategija je poznata i pod nazivom „za svakog ponešto“. Funkcioniše u uslovima konkurentske ravnoteže, tj. kada se cene ne menaju bez obzira što postoji konkurencija na tržištu. U ovom slučaju, vaše početne profitne stope će biti povoljne. Dobre profitne stope di-rektno će uticati na stabilnost poslovanja. Nedostaci ove strategije odnose se na preuzimanje finansijskog rizika time što se obavezujete na značajnije finansijske i ljudske resurse da biste zadržali stabilan udeo na tržištu. Takođe, novi konkurenti mogu da uđu na tržište sa istim ili sličnim proizvodima po znatno nižim cenama i poremete konkurentsku ravnotežu među postojećim učesnicima na tržištu.

Prilagođavanje konkurentnim cenamaStrategija se odnosi na usklađivanje marži radi usaglašavanja sa konkurents-kim cenama na izvoznom tržištu. Profit je održiv na duži rok s obzirom da obim prodaje smanjuje troškove proizvodnje i marketinga po jedinici proizvoda. Preduzeće ovim razvija stabilnu tržišnu poziciju. Ipak, preduzeće treba da bude spremno na reakcije konkurencije,

posebno kad se radi o iznenadnom smanjenju cena – što može dovesti do prodaje po veoma niskim stopama i poslovanja sa gubitkom.

Strategija razvijanja tržištaPodrazumeva dugoročni pristup tržištu držanjem nižih cena od konkurencije to-kom određenog perioda. Početne profitne stope biće niske ili ih uopšte neće biti. Lo-kalni konkurenti će morati da se prilagode vašim cenama ili da napuste tržište. Nakon što konkurenti počnu da napuštaju tržište možete da povećate svoje cene, profitne stope i udeo na tržištu. Suština strategije je strpljenje i spremnost da pustite zakon tržišta da eliminiše vaše rivale.

Strategija kupovine tržištaKoristi se kada preduzeće nastoji da pronađe pouzdano strano tržište na koje može da plasira višak proizvoda ili zastarele proizvode po veoma niskim cenama. U većini slučajeva to su tržišta gde su niske cene važnije od najnovijih dostignuća, odnosno manje razvijene ili nerazvijene zemlje. Dugoročni cilj je da se obezbedi značajan udeo na tržištu tako da preduzeće može da proda više svojih marginalnih proizvoda u budućnosti.

Formiranje konačne cene izvoznog proizvodaDa biste formirali izvoznu cenu proiz-voda neophodno je da budete upoznati sa nastankom svakog pojedinačnog troška u okviru vašeg preduzeća. Jedan od načina lakšeg formiranja izvozne cene je podela postupka određivanja konačne cene proizvoda u više podfaza (istraživanje i razvoj, proizvodnja i plasman). Na taj način imaćete bolji uvid u eventualne mogućnosti za smanjenje određenih troškova i ukidanje nepotrebnih i skupih procesa.

M. Ćurčin

Strategije formiranja cene proizvodaPostoji veliki broj strategija za formiranje cene. Ovom prilikom upoznaćemo vas sa sedam strategija koje se najčešće koriste pri planiranju nastupa preduzeća na izvoznom tržištu.


STANDARDI

U prethodnim brojevima Exportera smo pisali o sistemi-ma kvaliteta (Quality System – QS) i standardima koji se mogu smatrati nadogradnjom sistema kvaliteta ISO.

To je sistem upravljanja kvalitetom koji najčešće predstavlja osnovu za ostale standarde i stoga smo smatrali da su naša preduzeća makar upoznata sa ovim sistemom, ako ga već ne poseduju. Ipak, dobili smo par upita u kojima preduzeća predlažu da pišemo upravo o ovom paketu standarda. Dakle, njegovo veličanstvo – ISO sistem kvaliteta.

O ISO standardima uopšteIako je uticaj standarda u svakodnevnim aktivnostima često nevidljiv, oni čine ogroman doprinos u gotovo svim aspe-ktima našeg života. Svi mi unapred podrazumevamo da će proizvod koji kupimo kvalitetom odgovarati našim zahtevi-ma, da će biti kompatibilan sa uređajima koje već posedu-jemo, da će ispunjavati pretpostavljene kriterijume bezbed-nosti, pouzdanosti i efikasnosti, kao i obezbeđivati svaku od tih pogodnosti po odgovarajućoj ceni.

Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (Inter-national Organisation for Standardisation), je najveća svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacio-nalnih instituta u 156 zemalja, na bazi jedan član - jedna zemlja, sa sedištem u Ženevi u Švajcarskoj gde se ceo sistem koordiniše. Iako je ISO nevladina organizacija, mnogi članovi nacionalnih instituta su ili imenovani od strane izvršnih vlas-ti u svojim zemljama ili su u isto vreme članovi tih izvršnih vlasti. Samim tim, ISO predstavlja organizaciju u

kojoj se konsenzusi postižu na bazi rešenja koja odgovaraju zahtevima kako poslovnih, tako i drugih interesnih grupa kao što su potrošači ili državna uprava.

Naime, usvajanje ISO standarda za poslovne korisnike znači da dobavljači mogu da baziraju razvoj svojih proizvoda i usluga na specifikacijama koje imaju široku prihvaćenost u njihovim sektorima, što znači da poslovni subjekti koji koriste međunarodne standarde mogu da se takmiče sa konkurentima na tržištima širom sveta. Za državne uprave, međunarodni standardi obezbeđuju tehnološku i naučnu bazu koja omogućava kreiranje zdravstvenog, bezbednosnog, ekološkog i pravnog okvira. Za potrošače, postojanje globalne kompati-bilnosti tehnologija koja se postiže primenom međunarodnih standarda na razvoj proizvoda i pružanje usluga donosi mogućnost značajno šire ponude, kao i pozitivne efekte konkurentske borbe između dobavljača. Pored toga, sama činjenica da proizvod ili usluga odgovara međunarodnim standardima pruža garanciju njihove bezbednosti, kvaliteta i pouzdanosti i samim tim neku vrstu sigurnosti za potrošače.

ISO standardi serije 9000Porodica standarda ISO 9000 prvenstveno je bazirana na up-ravljanju kvalitetom. U praksi to znači da organizacija treba da ispoštuje određene principe kvaliteta:Organizacija usmerena prema potrošačuCelokupna organizacija razume potrebe i očekivanja potrošača u vezi sa proizvodima, isporukom, cenom ili pouzdanošću i nastoji da održi trajne veze sa korisnicima proizvoda ili usluga.

ISO sistem kvalitetaBilo da se radi o državnim organima, proizvodnim ili trgovinskim preduzećima, ISO sistem upravljanja kvalitetom predstavlja osnov za ostale standarde

�9EXPORTER MART 2007.

LiderstvoMenadžment preduzeća ima obavezu da povede zaposlene sopstvenim primerom, da uspostavi jednistvo zajedničkog cilja i definiše smer kojim bi organizacija trebala da se kreće. Lider mora i da kreira ambijent koji ohrabruje saradnike da dostignu ciljeve organizacije.Uključenost zaposlenihOrganizacija mora da ohrabri zaposlene da prihvate odgov-ornost za rešavanje problema i unapređene procesa, kao i da omogući zaposlenima da konstantnim sticanjem novih znanja i veština kao i slobodnom razmenom znanja i iskustava unutar timova i grupa doprinesu zadovoljstvu pri obavljanju posla kao i rezultatima organizacije.Procesni pristupSvi procesi neophodni za ostvarenje željenog rezultata moraju biti definisani, a ulazi i izlazi iz procesa zajedno sa vezama sa funkcijama organizacije identifikovani i praćeni. Pored toga, organizacija mora da definiše jasne nadležnosti upravljanja procesima, kao i da omogući korisnicima obuku, materijal i potrebne informacije.Sistemski pristup upravljanjuDefinisanje sistema identifikacije ili razvoja procesa i njegovo postavljanje na način da zadati cilj bude dostignut na najefi-kasniji način. Sistemski pristup podrazumeva i potpuno ra-zumevanje međuzavisnosti procesa u sistemu kao i neprekidno unapređenje sistema kroz merenje i vrednovanje rezultata. Neprekidno unapređenjePrincip ohrabruje uvođenje malih, inkrementalnih unapređenja procesa i sistema, kao i neprekidno poređenje učinaka sa postavljenim kriterijumima.Prilaz donošenju odluka na bazi činjenicaPrikupljanje onih podataka i informacija koji su relevantni za ispunjenje unapred postavljenih ciljeva, kao i analizu priku-pljenih podataka korišćenjem validnih metodaObostrano korisni odnosi sa dobavljačimaOrganizacija treba da identifikuje i izabere ključne dobavljače, sa kojima kroz jasnu i otvorenu komunikaciju i zajednički rad na razvoju i unapređenju proizvoda i procesa treba da ostvari dugoročnu saradnju na obostranu korist.

Kao što se vidi, principi na kojima se bazira ISO standard serije 9000 su prilično opšteg tipa i odnose se na način na koji su orga-nizovani procesi unutar organizacije. To praktično znači da se u svakom trenutku zna: ko, kako, kada i gde obavlja aktivnosti vezane za optimalno funkcionisanje poslovnog sistema radi obezbeđenja kvaliteta. Pored toga, koristi uvođenja sistema kvaliteta su i povećanje profita poslovnog sistema, smanjenje troškova po-slovanja, povećanje nivoa kvaliteta proizvoda i usluga, uklanjanje barijera za poslovanje na domaćem i svetskom tržištu, mogućnost povećanja cene prodaje na domaćem i svetskom tržištu na osnovu kvaliteta, povećanje cene poslovnog sistema pri promeni vlasništva, smanjenje cene koštanja proizvoda i usluga koja se ostvaruje kroz smanjenje troškova za kvalitet, ostvarivanje zahteva tržišta, povećanje konkurentske sposobnosti poslovnog sistema i dr.

U seriji standarda ISO 9000 postoje sledeći „podsistemi“: ISO 9001 – primenjuje se u poslovnim sistemima gde upravljanje kvalitetom počinje istraživanjem i završava se u fazi upotrebe, odnosno tamo gde se proizvod u sistemu razvija od ideje do faze postupotrebe.

ISO 9002 – odnosi se na poslovne sisteme čije aktivnosti up-ravljanja kvalitetom započinju u fazi proizvodnje, a završavaju se u fazi upotrebe, odnosno u sistemima koji nemaju projek-tovanje i razvoj (npr. rade po licenci).ISO 9003 - projektovanje i atestiranje sistema kvaliteta u poslovnim sistemima čije aktivnosti upravljanja kvalitetom započinju u fazi kontrole, a završavaju se u fazi upotrebe, odnosno u sistemima koji rade završnu ugradnju i kontrolu.ISO 9004 - primena elemenata standarda u projektovanju i uvođenju sistema kvaliteta u preduzeću, a radi obezbeđenja kvaliteta.

Standardi 9001, 9002 i 9003 su obavezni za dobijanje serti-fikata, a standard 9004 sadrži preporuke koje treba implemen-tirati. Još se kaže i da ISO 9004 služi za interno obezbeđenje kvaliteta, a 9001, 9002 i 9003 za eksterno.

Važno je istaći da su standardi familija ISO 9000 i ISO 14000 stekli svetsku reputaciju kao generički standardi sistema menadžmenta, što znači da se mogu primeniti na bilo koju or-ganizaciju nevezano od veličine, finalnog proizvoda ili usluge, na bilo koji sektor ili aktivnost kojim se organizacija bavi, kao i na bilo koju organizaciju nevezano od toga da li se radi o po-slovnoj organizaciji, javnoj organizaciji ili vladinom ogranku.

„Sistem menadžmenta’’ odnosi se na organizacionu struk-turu za upravljanje sopstvenim procesima ili aktivnostima, koji transformišu resurse u proizvode ili usluge koji zadovol-javaju ciljeve organizacije, kao što su zadovoljavanje zahteva potrošača za kvalitetom, usaglašavanje sa propisima ili ispun-javanje ciljeva zaštite životne sredine.

Niti jedan niti drugi standard nisu obavezni za implemen-tiranje, ali je sam napor organizacije uložen ka ostvarenju zahteva koji propisuju ovi sistemi kvaliteta jasna garancija svim zainteresovanim stranama da je organizacija svesna svoje pozicije u okruženju i da je spremna da investira u sistematičan i permanentan rad kako bi se ciljevi organizacije ostvarili na


STANDARDI

zadovoljstvo uprave, potrošača, poslovih partnera, adminis-trativnih vlasti i drugih zainteresovanih strana, uz očuvanje i unapređenje životne sredine.

Organizacije koje se upuste u uvođenje ovih sistema uprav-ljanja mogu da računaju da će na duži rok moći da isporuče kvalitetne i konkurentne proizvode kako na domaćem tako i na inostranim tržištima, uz sistematsko postizanje i održavanje saglasnosti sa ekološkim zakonima i regulativama u svojoj in-dustriji i vezanim granama industrije. Pored toga, organizacija se postavlja u puno povoljniji položaj u kontaktima sa vladinim institucijama, potrošačima se demonstrira da je spremna da ponudi proizvod ili uslugu koja je u skladu sa smanjenjem negativnog uticaja na okolinu, umanjuju se cene osiguranja, potrošnja energije i drugih resursa, samim tim dolazi se i do prednosti na tržištu.

ISO standard serije 9000 je doživeo reviziju 15. decembra 2000. godine i od tada svi standardi iz serije 9000 dobijaju sufiks „:2000“.

Postupak uvođenja sistema kvaliteta Globalni postupak rada menadžmenta na razvoju sistema kvaliteta (QS) izgleda otprilike ovako:

• priprema primene standarda serije ISO 9000,• snimanje stanja kvaliteta u poslovnom sistemu,• projektovanje QS,• uvođenje QS,• atestiranje QS i• provera atestiranog QS.

Najveći deo posla oko uvođenja sistema kvaliteta pada na menadžment preduzeća koji pokreće postupak, radi na internoj organizaciji tokom rada konsultantske kuće i obezbeđuje održavanje sistema kvaliteta. Zato ćemo najviše pažnje posve-titi upravo ulozi menadžmenta u ovom procesu.

U fazi pokretanja postupka, menadžment radi na iniciranju postupka i pripremi za uvođenje sistema, odnosno sprovodi sledeće aktivnosti:

• donošenje odluke o uvođenju QS,• izbor spoljnih saradnika (konsultantske kuće) za rad na

uvođenju QS,• izbor metodologije za rad na uvođenju QS,• izbor planova i programa za obrazovanje kadrova,• obrazovanje kadrova.

U fazi snimanja stanja aktivnosti menadžmenta obuhvataju:• donošenje odluke o utvrđivanju nivoa QS,• instaliranje modela i softvera za snimanje stanja QS,• određivanje tima za snimanje stanja,• definisanje planova snimanja,• snimanje stanja,• izveštaj o postojećem stanju.

Projektovanje QS zahteva sledeće aktivnosti:• donošenje odluke o projektovanju QS,• projektovanje modela QS,• projektovanje osnovne dokumentacije QS,• obuka kadrova za prihvatanje projektovanih rešenja,• donošeje odluke o sprovođenju projektovanih rešenja.

Samo uvođenje QS podrazumeva:• određivanje organizacije za primenu projektovanih rešenja• provera projektovanih rešenja

• donošenje odluke o primeni rešenja u celom poslovnom sistemu

• primena projektovanih rešenjaNakon toga dolazi atestiranje sistema:

• donošenje odluke o atestiranju QS• uvod u izvršenu pripremu za atestiranje QS• izbor organizacije za atestiranje QS• analiza postupka za atestiranje QS• atestiranje QS• završni razgovor

Poslednja faza pre sertifikacije je provera sistema kvaliteta i obuhvata:

• donošenje odluke o proveri QS• provera delova QS• donošenje odluke o internoj oceni QS• interna ocena QS pred ponovno atestiranje• ponovno atestiranje QS• završni razgovor.

Sertifikaciju standarda, odnosno verifikaciju ispunjen-osti vrše sertifikaciona i akreditaciona tela, a njih za ovaj standard ima jako puno, jer se, kao što smo rekli, radi o bazičnom sistemu kvaliteta.

Standardi porodice ISO �4000Serija standarda ISO 14000 nastala je kao odgovor na sva-kodnevno povećanje brige o životnoj sredini kao i proporcio-nalnom povećanju broja zakona koji obrađuje ovu materiju, odnosno kao sredstvo da se pomogne svakoj organizaciji da postavi svoje poslovanje na način da odgovori na rastuće zahteve zaštite životne sredine. Pored izbegavanja problema od strane mikrookruženja i zakonodavstva usled nepridržavanja ekoloških normi, organizacije koriste sisteme ekološkog uprav-ljanja kao svoju konkurentsku prednost, nudeći proizvode koji sa jedne strane ne štete životnoj sredini, a nastali su kroz proces koji sam po sebi ne može da naudi prirodnom okruženju.

Sam proces implementacije podrazumeva nekoliko faza. Kao prvo, od najvišeg rukovodstva očekuje se da definiše ekološku politiku organizacije, i obezbedi da ona odgovara prirodi, obimu i ekološkim uticajima njenih aktivnosti, proiz-voda ili usluga, kao i da se obaveže na kontinualno poboljšanje i usaglašavanje sa relevantnim zakonskim i drugim propisima.

Po formulisanju ekološke politike, prelazi se u fazu planiran-ja, u cilju ostvarenja ekološke politike. U ovoj fazi, organizacija treba da:

• identifikuje, vrednuje i upravlja ekološkim aspektima i uticajima koji ti aspekti imaju na proizvodnju, proizvode ili usluge organizacije;

• identifikuje zakonske i druge interno propisane zahteve;• identifikuje propisane ciljeve za svaku relevantnu funkciju

u organizaciji, u skladu sa ekološkom politikom;• donese planove ekološkog upravljanja i programe kako bi

sprovela postavljene ciljeve.U fazi primene i funkcionisanja, organizacija treba da:

• definiše, dokumentuje i objavi organizacionu strukturu kao i uloge, odgovornosti i ovlašćenja svih učesnika. Pored ovo-ga, neophodno je i obezbediti postojanje ljudskih, finansi-jskih i tehnoloških resursa, kao i da se odredi predstavnik rukovodstva odgovoran za sprovođenje programa;

• ustanovi sistem interne i eksterne razmene informacija o zahtevima i očekivanjima, koji proizilaze iz sistema ekološkog upravljanja, kao i da dokumentuje postupke, njihovo sprovođenje, kao i tekuća stanja po pitanju sprovođenja određenih postupaka;

• ustanovi i održava sistem upravljanja dokumentima kao i sistem arhiviranja, koji će biti u skladu sa zakonskim regu-lativama i internim propisima.

U fazi proveravanja i korekcije, uspostavlja se kontrolna funk-cija sistema ekološkog upravljanja i to kroz:

• praćenje i merenje efektivnosti upravljačkih aktivnosti;• korektivne i preventivne mere po pitanju neusaglašenosti;• održavanje zapisa o obuci, proverama i ocenjivanju;• sprovođenje preispitivanja sistema ekološkog upravljanja.

Poslednja faza predstavlja preispitivanje od strane rukovod-stva, kako bi u vremenskim intervalima koje odredi preispitalo sistem ekološkog upravljanja i na taj način obezbedilo njegovu neprekidnu podobnost, adekvatnost i efikasnost. Preispitivanje obuhvata:

• preispitivanja opštih i posebnih ciljeva i učinaka;• nalaze proveravanja sistema ekološkog upravljanja;• ocenjivanje efikasnosti sistema ekološkog upravljanja;• ocenjivanje pogodnosti ekološke politike u svetlu promen-

jenih zakona, napretka u nauci i tehnici, kao i izmena priozvoda i aktivnosti organizacije.

Neki od ostalih ISO standarda ISO 19011:2002 predstavlja uputstvo za implementaciju principa ocene sistema kvaliteta, upravljanje programima ocene, sprovođenje ocene sistema upravljanja kvalitetom i sistema zaštite životne sredine, kao i potrebna znanja koja treba da poseduju ocenjivači sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Ovaj sistem se može primeniti u svakoj organizaciji koja ima potrebu za sprovođenjem eksterne ocene sistema kvaliteta.

ISO/IEC 25000:2005 je uputstvo za upotreba nove serije Međunarodnih standarda u oblasti softverskih proizvoda pod nazivom Software product Quality Requirements and Evaluation (SQuaRE).

ISO/IEC 27000:2005 obuhvata upravljanje rizikom po sigurnost podataka u organizaciji. Ovo se pre svega odnosi na IT industriju ali je primenljivo i u svim drugim organizacijama koji rade sa podacima poverljive prirode, kao što su banke i druge finansijske institucije i sl. Posedovanje ovog sertifikata „verifikuje“ sigurnost klijentima takvih organizacija da su nji-hovi podaci prilikom obrade i transfera zaštićeni od dolaska u pogrešne ruke. Ovo može predstavljati značajnu konkurentnu prednost imajući u vidu sve veće rizike po sigurnost podataka i njihovu zloupotrebu.

G. Radosavljević


Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta

izložena čitavom nizu najrazličitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oštećenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem slučaju, i potpuni gubitak.

Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koja se prevozi, robe u skladištu koja čeka dalju otpremu i prevoznih sredstava u koja ne spadaju kopnena sredstva prevoza.

Osiguranje robe u prevozu (CARGO)Najčešći korisnici CARGO osiguranja su sami vlasnici, jer se pored osiguranja robe koja se prevozi osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje pokriva sve štete nastale usled fizičkog gubitka i oštećenja robe u međunarodnom ili domaćem transportu.

CARGO osiguranje omogućava da se, osim robe, ugovore i nadoknada troškova otpreme, pakovanja i pre-voza do odredišta, troškovi premija osiguranja i očekivane dobiti kao i ostali troškovi pošiljke (carine, porezi i drugo). Visina pokrića zavisi od potre-ba osiguranika koji se mogu odlučiti na pokriće samo određenih imenovanih rizika (osnovni rizici) ili na sveobuh-vatno pokriće „svi rizici“.

Osiguranje je moguće sklopiti za svaki pojedinačni prevoz posebno (osiguranje u drumskom, železničkom, rečnom ili vazdušnom prevozu robe) ili, ukoliko osiguranikovo poslovanje uključuje različite vidove transporta u toku godine, može se sklopiti godišnji ugovor o osiguranju (generalna polisa).

Osiguranje od odgovornosti špediteraOva vrsta osiguranja namenjena je pravnim i fizičkim licima (preduzetnic-ima) čija je delatnost obavljanje javnog drumskog prevoza u unutrašnjem i međunarodnom prometu. Osiguranje pokriva štete koje bi prevoznik mogao

pretrpeti usled potpunog ili delimičnog fizičkog gubitka ili oštećenja tereta tokom prevoza, kao i za zakašnjenje u isporuci.

Šta pokriva osiguranje?U situacijama kada je kupac dužan da obezbedi osiguranje, prodavac mora da dobije potvrdu da je roba osigurana pre nego što se ona fizički izveze. Najbolje je da tražite kopiju dokumenta o osiguranju kako bi se potvrdilo da je obezbeđeno pokriće od rizika transporta robe. Roba je obično osigurana do luke ili aerodroma u ko-jima se vrši istovar. često se osiguranje robe može produžiti „od skladišta do skladišta“, tj. „od vrata do vrata.“ Roba treba da bude osigurana najmanje na puni iznos fakture. Tako će osiguranik, u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljke, biti u istoj finansijskoj poziciji kao kada bi posao bio uspešno okončan.

Osiguranje robe može da pokriva razne rizike kao što su tonjenje ili potonuće, oluje, požare ili eksplozije, štete prouzrokovane vodom, piraterija, sudari, havarijske štete, nezakonite radnje kapetana ili posade, krađa ili sitna krađa, štete ili lomljenje usled nepravilnog rukovanja, kao i gubitak tovara.

Stepen pokrića osiguranja zavisi od rizika koji su pokriveni polisom, ali i od rizika poput robe koja se ot-prema, odredišta i standardne prakse za određene vrste trgovine. Rizici se obično dele na:

• osnovne - pokriveni polisom uz redovnu premiju kao, na primer, saobraćajne nezgode, elementarne nepogode, provala, krađa i rizik morskog transporta;

• dopunske - pokriveni polisom samo u slučaju kada je to posebno ugov-oreno i uz dopunsku premiju kao, na primer, manipulativni rizici, manjak i kvar iz bilo kog razloga;

• specijalne - ratna dejstva, rizik štrajka i mane robe koja se prevozi.

Osiguranik ima obavezu da prijavi sve informacije od značaja za ocenu rizika, kako bi osiguravajuće telo moglo da oceni tip ugovora koji treba zaključiti. Nakon definisanja ugovora, osiguranik plaća premiju kao cenu osiguranja. Iznos premije osiguranja zavisi od visine pro-cenjenog rizika, verovatnoće nastupanja i vrednosti osiguranja.

Osiguranje u domaćem i međunarodnom transportuOsiguranje robe u domaćem transportu predstavlja osiguranje koje važi samo u slučaju kada se polazno i odredišno mesto nalaze u okviru granica zem-lje izvoznika. Predmet osiguranja u domaćem prevozu je sva roba koja se

Osiguranje robe u transportuU prethodnom broju Exportera pisali smo o neophodnoj dokumentaciji za izvoz robe na strano tržište. U ovom članku bavićemo se osiguranjem robe u cilju zaštite od eventualnih gubitaka i oštećenja prilikom transporta

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

2�

prenosi ili prevozi na teret osiguranika sa bilo kojim prevoznim sredstvom. Roba se osigurava od svih transport-nih rizika, plus dopunska premija za osiguranje od specifičnih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.).

Osiguranje se može zaključiti pojedinačno, za svaki obavljeni transport, ili po generalnoj polisi (GPT) za sve obavljene prevoze u toku osiguranog perioda koji je preciziran ugovorom.

Osiguranje robe u međunarodnom transportu predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno i/ili odredišno mesto ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se prevoznom sredstvu radi. Za osiguranje robe u međunarodnom prevozu koristi se ugovor o međunarodnoj kupovini i prodaji robe. Roba u prevozu osigu-rana je od opasnosti gubitka, uništenja ili oštećenja usled nepredviđenih, eksternih faktora rizika.

M. Ćurčin

U praksi se javljaju četiri vrste osiguranja robe u međunarodnom transportu:• Osiguranje u međunarodnom rečnom transportu pokriva sve štete nastale

usled: saobraćajne nezgode plovila, više sile i prodora vode do koga je je došlo usled sklanjanja plovila u pribežište i iskrcavanja najmanje tri četvrtine brodskog tereta. U njega je uključena i generalna havarija. Iz osiguranja su isključene štete nastale kao posledice snega, leda i mraza, kao i posledice niskog vodostaja.

• Osiguranje u međunarodnom železničkom transportu pokriva sve štete nastale usled: železničke nesreće, elementarnih nepogoda, neisporuke, krađe, razbojništva i štete nastale krivicom železnice. Kod ovog osiguranja preporučljivo je sklopiti ugovor o osiguranju sa pokrićem “od skladišta do skladišta“.

• Osiguranje u međunarodnom drumskom transportu pokriva štete nastale kao posledice: saobraćajne nesreće, elementarnih nepogoda, oštećenja usled ispadanja tereta iz vozila, požara ili eksplozije motora odnosno rezer-voara pogonskog goriva i krađe. Pokrivena je šteta ili gubitak prouzrokovan krivicom prevoznika, a po pravilu je i ovaj ugovor sklopljen „od skladišta do skladišta“.

• Osiguranje u međunarodnom vazdušnom transportu pokriva gubitak ili oštećenje robe nastale kao posledice: nezgode ili nesreće vazduhoplova, požara, više sile, neisporuke, krađe, kao i štete za koje je odgovoran avio-prevoznik. Osiguranjem nisu pokrivene štete nastale usled mraza, visokih temperatura i promene atmosferskog pritiska; i traje od momenta predaje robe avio-prevozniku do momenta isporuke robe primaocu.

EXPORTER MART 2007.


Stručnjaci iz oblasti tranzicije predviđaju rapidan rast poslovnog prostora u Srbiji u narednom periodu. Interesovanje i ulazak stranog kapitala i kompanija

koje ga prezentuju nameće način poslovanja koji postavlja visoke zahteve prilikom izbora poslovnog prostora.

Poslovni prostor, sa jedne strane, gradi i oslikava imidž firme, a sa druge, to je mesto gde svkodnevno radi određeni broj ljudi, pa, s toga, u radnom prostoru treba obezbediti prijatan ambijent, funkcionalnost i mogućnost primene savremenih tehnologija.

O čemu treba voditi računa prilikom kreiranja poslovnog prostora?Prilikom pristupa uređenju poslovnog prostora, prvenst-veno treba voditi računa o tipu poslovanja, kojim se bavi budući korisnik. Zatim treba definisati nastup, kojim firma želi da se reprezentuje svojim klijentima. Time se stvara prvi utisak, koji je najčešće veoma bitan i dosta govori o karakteru i kvalitetu poslovanja.

Utisak koji na posetioce ostavlja enterijer može biti: agresivan/ napadan ili diskretan/ nenametljiv; „težak’’, pretrpan detaljima i zatvoren ili transparentan, od „lakih’’, prozirnih/ prosvetljenih materijala- prostor svedenih for-mi. Bitno je dobro koncipirati i dosledno sprovesti projekat uređenja poslovnog prostora.

Takođe, podjednako je važno voditi računa o kvalitetu radnog dela prostora, koji treba da stimuliše zaposlene da pruže maksimum svoje kreativnosti i uspešno i efikasno izvršavanje radnih zadataka.

Kreiranje enterijera jednog prostora nije samo ubacivan

je i raspored dizajniranog nameštaja, već pažljivo uklapanje materijala, boja, formi i osvetljenja u prethodno dobro funkcionalno rešenje.

OsvetljenjeVeoma važan, gotovo najznačajniji element u prostoru je osvetljenje. Prvenstveno zbog psihološkog efekta koji se ostavlja na ljude, koji u tom prostoru borave.

Kao dve osnovne kategorije, razlikujemo prirodni i veštački tip osvetljenja.

Značaj prirodnog osvetljenja je veoma veliki i gotovo da je obavezno, u kombinaciji sa veštačkim, u kvalitetnim poslovnim prostorima u kojima zposleni borave i rade. To je neophodno ne samo zbog kvalitetnijeg rada, već i zbog kontakta sa spoljnim svetom. Međutim, u veoma razvi-jenim zemljama, kao što je Japan, gde je svaki kvadratni santimetar dobro lociranog poslovnog prostora od nepro-cenjive vrednosti, često se javljaju i kancelarije u koje ne dopire prirodna svetlost. Visoko razvijena tehnologija omogućila je primenu sistema sunčevih kolektora i kablova sa optičkim vlaknima, kako bi se prirodno osvetljenje dovelo do svh radnih mesta.

Što se tiče rešavanja veštačkog osvetljenja, rasvetna tela je neophodno postaviti tako da svako radno mesto ima potrebno osvetljenje za rad, što podrazumeva boju svetla i količinu luksa na površini stola. Ona, opet, zavisi od konkretnog posla koji se obavlja. Osvetljenjem se možemo igrati, praveći atmosferu od ozbiljnog i dramatičnog do opuštenog i čak veselog prostora. Naravno, svetlom možemo naglasiti i funkciju pojedinih segmenata u jednoj

Enterijer poslovnog prostoraKako izabrati adekvatan poslovni prostor, koji će istovremeno na najbolji način predstaviti vrstu i stil poslovnja, ali i zadovoljiti funkcionalno- strukturalne potrebe kompanije? – prob-lem je koji se nameće svim savremenim rukovodiocima firmi, kako u svetu, tako i kod nas.

DIZAJN

2�

kancelariji, npr. konferenciju ili nisko sedenje odvojiti od radnog dela u kabinetima. Njime se naglašavaju natpisi, info pultovi itd.

Dobro je da svetlo bude indirektno i da naglašava ob-like, a da svako radno mesto ima direktno svetlo na radnoj površini. Svetlom je ponekad moguće napraviti atmosferu koja potire sve manju granicu između poslovnih i stambenih prostora, kao kada su u pitanju kabineti. Plafoni najčešće podržavaju priču ispričanu svetlom. Moguće ih je povezati sa zidovima, bojom, formom i kombinacijom materijala.

Nameštaj u poslovnom enterijeruModerni poslovni enterijeri najčešće su transparent-nog karaktera, povezani i otvoreni, dakle „pejsažnog“ (landscape) tipa, ređe su sa postavljenim pregradama ili pregrađenim zasebnim kancelarijama. Landscape tip po-slovnog prostora omogućuje bolju komunikaciju i interak-ciju među zaposlenima, kao i, sa arhitektonskog stanovišta,

postizanje fluidnosti prostora, pretapanje iz jedne u drugu funkcionalnu celinu, transparentnost i primenu lakih pregrada. Pregrađene prostorije, unutar jednog poslovnog prostora, su uglavnom one koje zahtevaju izolovanost, bilo zbog karakterističnog sadržaja, potrebe nedopiranja prirodnog svetla ili izolovanost od buke. Takvi prostori se imenuju kao: konferencijske sale, sale za projekcije i prezentacije, posebne kancelarije u koje su smešteni ruko-vodioci, direktori, mada se i tu najčešće koriste staklene pregrade, zatim čajne kuhinje i/ili kafeterije za zaposlene.

Kako je sve veći broj savremenih kompanija, po uzoru na zapadni sistem, orijentisano na to da pažljivo planira širenje svog posla i kapaciteta, poslovni prostor mora biti fleksibilan, a nameštaj funkcionalan, kompatibilan, udoban i mobilan.

Moderan kancelarijski nameštaj je najčešće svetlih, pastel-nih tonova. Ako je vidljiva struktura drveta onda se bira svetlo drvo, npr. jasen i bukva. Trenutno su veoma aktuelne amorfne ergonomske linije, sa velikim mogućnostima kombinovanja.

Najvažniji element kancelarijskog nameštaja je radna stolica, koja pre svega mora biti udobna, pokretljiva, sa mogućnošću promene visine sedišta i ergonomskim naslonom sa podešavanjem nagiba. Neophodno je da materijal bude pogodan za lako održavanje. Najprijatniji za rad su tekstil ili mikrofiber koji ne povećavaju temperaturu tela. Radna stolica bi trebalo da ima rukonaslone, da bi ruke imale oslonac.

Dizajnom nameštaja potrebno je odvojiti operativu od menadžmenta, odnosno rukovodstva. Pri tome ne treba biti radikalan, jer je to još jedan od parametara koji definiše stav firme prema zaposlenima.

Veoma interesantan princip u oblikovanju radnih pros-tora je formiranje „radnih stanica“. One nastaju grupisan-jem nekoliko stolova sa pokretnim kasetama i nosačima kućišta kompjutera, koji su odvojeni pregradama sa poli-cama. Na taj način je svako radno mesto poseban entitet, sa svim elementima potrebnim za rad, ali ne u sopstvenom prostoru već u okviru svog radnog mesta. Tako formirana radna mesta je moguće organizovati po sektorima, gde je direktna komunikacija zaposlenih omogućena ustajanjem. Na ovaj način svako radno mesto ima svoju individualnost i autonomiju, a u isto vreme je komunikacija među zapo-slenima brža, jenostavnija dok ceo prostor dobija novu dimenziju - dinamičnost.

Kabineti za menadžment su po dizajnu najčešće oštrih linija, sa čistim formama. Komadi nameštaja su izrađeni od skupljih materijala (koža, plemenito drvo, staklo...), koji jednostavnu formu čine elegantnom. Pregradni zidovi mogu biti: puni- lako-montažni, gipsani ili stakleni, sa potrebnim zastorima, kako bi se prostor mogao po potrebi i vizuelno zatvoriti.

Na kraju možemo zaključiti da savremeni radni prostor postaje sve humaniji. To je mesto u kome ljudi provode sve više vremena, pa zato još jednom treba naglasiti da kvalitetno rešen radni ambijent mora biti prijatan, funkcio-nalan i u potpunosti prilagođen potrebama čoveka.

dipl. inž. arh. Ivana Turza

EXPORTER MART 2007.


MARKETING MIKS

Domaća preduzeća sa najvećim obimom trgovanja na malo

1. Rodić M&B2. Delta Maxi3. C Market4. Pekabeta5. Merkator-s6. Magnetron Novi Sad7. Štampa sistem8. Impex promet9. Trgopromet

10. Lilly Drogerie

Domaća preduzeća sa najvećim obimom trgovanja na veliko

1. Delta M2. Nelt Co.3. Astra simit4. Direktna trgovina5. DIS6. MK Group7. Veletabak8. Univerexport9. Metro Cash & Carry

10. Invej

Najprodavaniji proizvodi u Srbiji po oblastima

1. Hrana i bezalkoholna pića2. Stanovanje, voda, struja, gas i

druga goriva3. Transport4. Odeća i obuća5. Ostala roba i usluge6. Nameštaj, opremanje

domaćinstva i održavanje7. Alkoholna pića i duvan8. Zdravstvo9. Rekreacija i kultura

10. Komunikacije

Prvi korak u ostvarenju marketinškog nastupa na internetu jeste posedovanje prezentacije. Kao i u svetu klasične trgovine postoje dva glavna načina promo-cije - angažovanje marketinške agencije ili da na svojoj internet marketinškoj

kampanji sami poradite.Na početku je neophodno odlučiti se za lokaciju gde objaviti vašu internet prezen-

taciju. Da bi imali jako puno posetilaca morali bi ste da potrošite dosta para na reklamu, ali bi vam onda ta reklama donela veliki broj posetilaca čime bi automatski vrednost vaše internet lokacije porasla. Na sličan način su i danas najvrednije nekret-nine na internetu sajtovi kao što su Yahoo, Amazon i ostale poznate stranice.

Većina ljudi kada želi nešto na internetu da vidi ili pronađe, otićiće na poznate pretraživače. To su posebni sajtovi koji pomažu da se do željene informacije najbrže dođe i predstavljaju ogromnu bazu podataka u kojima se nalaze informacije o ve-likom broju internet stranica. Jedan primer poznatog pretraživača je Google (www.google.com), dok je kod nas najpoznatija Krstarica (www.krstarica.co.yu). Većina posetilaca koji će vaš sajt ikada posetiti, doći će direktno ili indirektno baš sa nekog od poznatih pretraživača.

Da bi ste nešto na internetu našli, prvo morate da smislite reč ili kombinaciju reči koje bi najbolje opisale predmet vašeg interesovanja i pretraživač će vam po nekom svom algoritmu prikazati spisak sajtova koji po njemu najviše odgovaraju tim rečima koje ste mu zadali. Zbog toga, pre nego što počnete da pravite internet prezentaciju morate pripremiti listu ključnih reči i reklamnih poruka kako bi ste svoju stranicu pripremili za pretraživanje.

Prvi korak da bi sajt bio prepoznat od strane pretraživača je da ga pripremite tako da ključne reči u stranicama budu baš one za koje će posetioci zadavati upite. One moraju biti razmeštene na pravim mestima tako da ih pretraživač prihvati onako kako ste vi želeli i da odskoče od ostalih kako bi posetioci baš njih izabrali.

Informacija koju će vaše ključne reči preneti pretraživaču mora biti jasna i nedvos-mislena u suprotnom posećivaće ga ljudi koji nisu zainteresovani za vaš sajt, ili ga neće posećivati uopšte. Neophodno je da napravite spisak reči koje najbolje opisuju sajt, zatim upotrebite reči ili kombinacije reči sa istim značenjem i kombinujte kako jedninu tako i množinu.

Tekst koji će posetioci videti na vašoj Web stranici je izuzetno važan ne samo zato jer će on uglavnom odlučiti o utisku koji će oni imati o njoj, već i pri tome kako će je pretraživači rangirati prilikom pretrage.

Jedan od najvažnijih momenata u marketingu je uticaj na vaše kupce ili posetioce. To mogu biti vaši štampani oglasi, tv i radio reklame, konferencije za štampu, pak-ovanje vašeg proizvoda, vaše prodajne lokacije, vaša internet prezentacija, praktično sve one situacije gde vaš potencijalni kupac dolazi u dodir sa informacijom o vašem proizvodu.

Pronalaženje načina uticaja, odnosno situacija u kojima vaš posetilac dobija infor-maciju o vašem sajtu, je ključni deo njegove uspešne promocije. Detaljno analizira-jte ponašanje i reakcije vaših posetilaca u situacijama dodira sa vašom reklamnom porukom ili sadržajem sajta. Koristeći raznovrsne metode praćenja vašeg saobraćaja posetilaca, jasno će vam se prikazati linkovi, odnosno internet stranice sa kojih je po-

TOP �0

Internet marketing uopšteno predstavlja korišćenje pretraživanja i prezentovanja na internetu u cilju sticanja profita i predstavlja reklamu koja ima bitne razlike u svim segmen-tima u odnosu na standardno reklamiranje

Internet Marketing


imm CologneMeđunarodni sajam nameštaja15.1. – 20.1.2007.Keln, Nemačkawww.imm-cologne.de

Paris Selection DecoPariski sajam nameštaja20.1. – 25.1.2007.Pariz, Francuskawww.salondumeuble.com

The Furniture ShowIzložba nameštaja21.1. – 24.1.2007.Birmingem, Velika Britanijawww.thefurnitureshow.co.uk

Las Vegas MarketIzložba nameštaja i opreme29.1. – 2.2.2007.Las Vegas, SADwww.lasvegasmarket.com

Furniture Međunarodna izložba nameštaja21.2. – 25.2.2007.Sofija, Bugarskawww.ndk.bg

ExpocasaMeđunarodna izložba građevinskih materijala, nameštaja i dekora23.2. – 4.3.2007.Torino, Italijawww.fieraexpocasa.it

FidExpo, Lighting, World of InteriorsMeđunarodni sajam nameštaja, enteri-jera i osvetljenja1.3. – 4.3.2007.Moskva, Rusijawww.restec.ru/fidexpo-m

Feria Internacionaldel Mueble de MadridMadridski međunarodni sajam nameštaja11.4. – 16.4.2007.Madrid, Španijawww.mueble-madrid.ifema.es

Salone Internazionaledel MobileMeđunarodni sajam nameštaja18.4. – 23.4.2007.Milan, Italijawww.cosmit.it

EuroExpoFurniture/EEMMeđunarodni sajam nameštaja i opreme15.5. – 19.5.2007.Moskva, Rusijawww.euroexpofurniture.ru

CIFF - Home FurnitureKineski internacionalnisajam nameštajaAvgust 2007.Gvangdžou, Kinawww.ciff-gz.com

BIFE-TIMBMeđunarodni sajam nameštaja, drvenih proizvoda i opreme5.9. – 9.9.2007.Bukurešt, Rumunijawww.bife.ro

INDEXMeđunarodni sajam nameštaja i enterijera1.11. – 5.11.2007.Dubai, UAEwww.dmgdubai.com

Ideal HomesIzložba nameštaja25.10. – 29.10.2007.Dablin, Irskawww.idealhome.ie

TendenceMeđunarodni sajam nameštaja, enteri-jera i dekoracije10.10. – 13.10.2007.Prag, Češkawww.itendence.cz

Ljubljanski Pohistveni SejemSlovenački sajam nameštaja5.11. – 11.11.2007.Ljubljana, Slovenijawww.gr-sejem.si

Sajmovi nameštaja u 2007.setilac došao, odnosno, šta je uticalo da se susretne sa vašom porukom (linkom).

Pored pretraživača izuzetan broj posetilaca dolazi sa drugih malih sajtova poput vašeg. Ako bi analizirali saobraćaj nekog od posećenijih sajtova, ustanovili bi da je većina saobraćaja došla sa malih sajtova koji ga preporučuju. I to ne sa banera ili reklama, već sa linkova koje su postaviljeni preporučujući taj poznati sajt. Identifikovanjem posebnih kvaliteta vašeg sajta i ciljne grupe posetilaca dobijate mogućnost da identifikujete druge sajtove koji privlače identičnu ciljnu grupu posetilaca. To su sajtovi na kojima je idealno imati link koji vodi ka vašem sajtu i preporučljivo je napraviti saradnju u vidu razmene linkova. Što više linkova vodi ka vašem sajtu, pa ma-kar doneli po jednog posetioca dnevno, vaš sajt će biti posećeniji. Kao rezultat te potrebe pojavili su se sajtovi koji su or-ganizovali ovakvu vrstu razmene. To su baner ili link razmene (link exchanges), koji su organizovali on-line portale

preko kojih su zainteresovani sajtovi mogli da stupe u razmenu linkova.

Verovatno najvažniji deo vaše marketinške strategije vezan je za momenat kada posetilac dođe na vaš sajt, jer posle svih muka i napora koje ste uložili da dovedete pose-tioce, neophodno je i da postanu redovni. Ništa neće impresionirati vaše posetioce više od saznanja da će prilikom ponovnih poseta vašeg sajta zateći nešto novo. Ako ste već navikli vaše posetioce na nove sadržaje, onda morate da budete redovni i tačni. Interaktivnost na sajtu je izuzetno bitno da bi ste zadržali posetioce. To se najčešće postiže postavljanjem formulara u kome bi posetioce upitali za komentar oa sajtu, organizovanjem sopstvene mejling liste ili foruma.

M. Ćurčin

SAJMOVI


više sertifikacionih organizacija u Nemačkoj koje se bave uvodjenjem odred-jenih standarda u sve oblasti privrede, bez kojih se ne može zamisliti poslovanje današnjice. Najčešći su oblici sistemske sertifikacije menadžmenta kvaliteta ISO 9000 I ISO 14000, a značajan seg-ment predstavlja i upravljanje otpadom - Grüner Punkt. Od 1991. godi ne u Nemačkoj je na snazi Uredba o ambalaži prema kojoj su proizvodjač i prodavac od-govorni za odlaganje ambalaže i to na taj način, što moraju da preuzmu amabalažu nakon njene upotrebe, da je odlože na odgovarajući način, te da sve to i doku-mentuju. Ovu obavezu je preuzela na sebe firma Duales System GmbH za sve odgov-orne činioce iz lanca proizvodnje i distri-bucije. Za uvezenu robu obavezu snosi ili nemački uvoznik ili izvoznik, ukoliko ovaj ima sedište u okviru EU. Za preduzeća izvan EU odgovornost preuzima uvoznik. Kupovinom licence Grüner Punkt, vi kao nosilac odgovornosti za pakovanje stičete pravo na korišćenje znaka Grüner Punkt na ambalaži, što vas oslobadja odgovor-nosti u vezi sa kaucijom, odlaganjem i dokumentacijom.

Domaći proizvodi na nemačkom tržištuNemačko tržište je zasićeno obiljem raznih vrsta proizvoda iz svih delova sveta, a odlučujuću ulogu u konkurent-nosti može imati svakako samo onaj proizvodjač, čiji proizvodi mogu da pariraju cenom, kvalitetom i termi-nima isporuke. Tradicionalno se na nemačkom tržištu najčešće nalaze poljoprivredni proizvodi iz Srbije u svežem, obradjenom ili zamrznutom obliku, ali spektar je sigurno mnogo širi. Učešće srpskih preduzeća na saj-movima u Nemačkoj, kojih ima oko 140 godišnje, kao jednom od najzančajnijih vidova prezentacije proizvoda i usluga, doprineće da se domaći proizvodi što pre nadju na tržištu Nemačke.

Poslovni običajiU poslovnim odnosima Nemci su gener-alno orijentisani na dugoročne poslove. Veoma su ponosni na svoj brend, koji je kao sinonim za kvalitet i dugotrajnost. Znaju da budu uporni i jako precizni, što može da prolongira pregovore. U pregov-orima se dogovaraju svi detalji, kako bi se izbegli kasniji nesporazumi. U pregov-orima nastoje da budu striktni i ozbiljni

KAKO POSLOVATI SA... ?

U međunarodnom okruženju nemačke kompanije imaju odličnu reputaciju. Ipak, treća najveća ekonomski razvijena zemlja na svetu se ne sastoji samo od globalnih igrača, već i od velikog broja svetskih tržišnih lidera koji su u stvari

mala i srednja preduzeća, kojih ima ukupno 3,4 miliona i predstavljaju najveću snagu nemačke ekonomije.

Od svih preduzeća u Nemačkoj, 99,7 odsto su mala i srednja, a od toga 48,9 procenata se bave pružanjem usluga, 31,4 su razni proizvođači, a oko 19,7 odsto su u trgovini. Većina malih i srednjih preduzeća vode sami vlasnici i kompanije se često prenose s jedne generacije na drugu. Iako je došlo do strukturnih promena, kao i u drugim industrijskim zemljama, poslednjih godina industrija sve više ustupa mesto uslugama, što pokazuje činjenica da 28 miliona zaposlenih radi u sektoru usluga.

Industrija i kupovna moćVodeće grane industrije u Nemačkoj su automobilska (Nemačka je pored Japana i USA najveći proizvodjač u oblasti auto-industrije), mašinska, hemijska, avioindustri-ja, kao i proizvodnja elektrotehnike, precizne mehanike, optike i medicinske tehnike. Nemci takođe mnogo ulažu u tehnologiju zaštite životne sredine. Proizvodnja čelika i tekstilna industrija su sve više dislocirane u zemlje sa povoljnijim proizvodnim uslovima, dok je farmaceutska industrija najvećim delom prešla u ruke internaciona-lnih koncerna. Prošle godine kupovna moć u Nemačkoj iznosila je preko 18.000 evra po stanovniku godišnje, što predstavlja porast u odnosu na 2005. od 1,9 odsto.Sa 82,5 miliona stanovnika Nemačka predstavlja najveće i najznačajnije tržište Evropske unije, a ujedno je i najveći svetski izvoznik.

Trgovinska razmenaNemačka se nalazi na trećem mestu po izvozu iz Srbije i prošle godine ukupan izvoz iznosio je 637 miliona američkih dolara. Najviše se izvozio gas propen (propilen), zatim smrznute maline, gume, proizvodi od gvožđa, čelika i bakra, šećer, kaučuk i čarape. Što se tiče uvoza u Srbiju, Nemačka se nalazi na drugom mestu sa vrednošću uvoza od 1,25 milijardi američkih dolara. Najviše su se iz Nemačke uvozili putnički automobili i ostala drumska vozila, lekovi, cigarete, kao i aparati za telefoniju i druge vidove komunikacije.

Izvozne procedure i standardiKao i za druge zemlje Evropske unije, tako i za Nemačku važe autonomni trgovinski preferencijali za izvoz iz zemalja balkanskog regiona, koji omogućavaju bescarinski promet za preko 95 odsto robe. Iz bescarinskog režima izuzeti su agrarni proizvodi (riba, vino, meso), tekstilni proizvodi i čelik. Što se tiče uvoza prehrambenih proizvoda u Nemačku, neophodno je, kao i za druge zemlje EU, imati HACCP sertifikat. Postoje

Zemlja porekla: NemačkaDaimler-Chrysler, Siemens, Volkswagen, Audi, Porsche, Bosch, Lufthansa, SAP… „Made in Germany“ – poznat znak kvaliteta koji predstavlja inovaciju, kvalitet i najsavremeniju tehnologiju

Najvažnije nemačke institucije u Srbiji:• Ambasada Republike Nemačke - www.belgrad.diplo.de• DIHK – www.serbien.ahk.de• GTZ – Društvo za tehničku saradnju, biro za koordinaciju projekata – www.gtz.de• KfW – kreditna ustanova za obnovu – www.kfw.co.yu• DEG- Nemačko društvo za investicije i razvoj – www.deginvest.de• Goethe-Institut – www.goethe.de/belgrad


i govore ono što žele i ono što misle, dok humor i ironiju mogu lako pogrešno protumačiti. Mnogi Nemci strogo razd-vajaju privatni život od poslovnog, tako postoji mogućnost da neće odgovoriti na pitanja o ličnim primanjima, bračnom stanju ili drugim stvarima, koje on smatra privatnim. Stil oblačenja u poslovnom i bankarskom svetu u Nemačkoj je forma-lan, prednost se daje zagasitim bojama, dok menadžeri preferiraju odela, a ljudi iz medijskog ili IT okruženja biraju više neobavezan stil oblačenja. Rukovanje je formalno obavezno prilikom susreta poslovnih partnera i prijatelja.

Sastanak sa nemačkim partneromNemci pažljivo pripremaju poslovni sas-tanak. Prethodno se detaljno dogovori tema za razgovor, učesnici, te se postav-ljaju ciljevi odnosno želje kao rezultati razgovora. Očekuje se brzo dostavl-janje informacija u vezi sa upitima za pripremu sastanka. Sastanci se planiraju dugoročno, nisu uobičajeni spontani termini. Očekuje se i dostava

DIHK u SrbijiDelegacija nemačkih privrednih i industrijskih komora (DIHK) u Srbiji ima za cilj da unapredi privrednu saradnju i bilateralne odnose dve zemlje. Najvažnije usluge čime se DIHK bavi jesu pronalaženje poslovnih kontakta, istraživanje tržišta u Nemačkoj na osnovu specifičnih kriterijuma, izveštaji o bonitetu nemačkih firmi, pretraga nemačkih firmi sa ciljem pronalaženja potencijalnog poslovnog partnera, carinske informacije, kao i ostale usluge u zavisnosti od potreba koje ima određeno preduzeće. DIHK je takođe i zastupnik Berlinskog sajma, o čemu pruža sveobuhvatne informacije. Specifične usluge, koje pre-vazilaze okvir opštih informacija, se naplaćuju.

pisanog materijala kao i predloga o temi sastanka, koji su, naravno, vremenski ograničeni. Celokupna priprema sastanka treba da bude u pismenoj formi, kom-paktna i pregledna, ograničena na relevantne činjenice. Nakon održanog sas-tanka rezultati se dostavljaju, takođe, u pismenoj formi. Nemci imaju 40-časovnu radnu nedelju, a tipično radno vreme je od 8.00 do 17.00.

Ne postoji uopštena definicija za donošenje odluka u Nemačkom okruženju: po-slovne odluke donose poslovni ljudi i preduzeća zavisno od njihovih zamisli, utisaka i zadataka. Ipak generalno se može reći da sve odluke za cilj imaju ekonomski uspeh na kraktoročnom i dugorošnom planu.Veoma važna osnova za donošenje odluka je poverenje u poslovnog partnera i u odgovarajuće tržište - koje se u principu iscrpno i pažljivo ispituje. Osim toga kod Nemaca prilikom donošenja odluka često subjektivni osećaj igra važnu ulogu, što je suprotno od uobičajeno rasprostranjenog klišea.

I. Novosel


Internet sajt www.importers.com predstavlja internet prezentaciju orijentisanu na efikasno spajanje kompanija koje se bave kako uvozom tako i izvozom proizvoda i

usluga. Prezentacija je podeljena u 14 kategorija proizvoda i usluga, a svaka je podeljena u još preciznije podele i obuhvata sve aspekte trgovine. Kategorije obuhvataju sve grane industri-je, počev od proizvoda kao što su hrana i piće, odeća i obuća, preko konsultantskih usluga pa sve do industrijskih mašina i građevinskih materijala.

PretragaPretraga po preduzećima se obavlja prema kriterijumima koje zadate što omogućava detaljnu pretragu kako po oblastima proizvodnje ili usluge, tako i prema zamljama porekla kom-panija, a mogu se pronaći i pojedinačna preduzeća prema zadatom imenu. Kada zadate kriterijume, pojaviće vam se lista kompanija sa kratkim opisom čime se ta kompanija bavi. Postoji mogućnost i uspostavljanja „onlajn’’ kontakta sa preduzećem što ubrzava proces upoznavanja i komunikacije.

RegistracijaKreiranje osnovne ponude na sajtu je besplatno, ali postoje i dodatne usluge promocije kompanija koje se naplaćuju. Prilikom registracije, postoji precizan izbor čime se preduzeće bavi, kojom vrstom usluga ili proizvodstva, kao i kontakt infor-macije o samom preduzeću.

O sajtuImporters.com je američki sajt koji predstavlja veliku bazu sa preko 100.000 preduzeća kako iz skoro svih zemalja sveta. Koristeći ovu prezentaciju mogu se kupovati ili prodavati proizvodi onlajn, a i izuzetno je korisno zbog uspostavljanja kontakta ili pronalaženja pogodne kompanije za saradnju.

M. Vesnić

Predstavite se celom svetuIskoristite potencijal interneta, predstavite se na virtuelnim prezentacijama

INTERNET


ISTRAžIVANJA

Celokupni lanci snabdevanja (od proizvodnje, preko distri-bucije do finalne potrošnje) su efikasnije vezani i upravljani (supply chain management) uz pomoć primene savre-

menih internet tehnologija. Iako u zaostatku, zbog problema sa infrastrukturom, potrebnom oprememom, malim ulaganjima i edukacijom i domaća privreda je prihvatila pogodnosti ovakvog vida poslovanja, naravno ne u tako velikoj meri kao što je to slučaj u zemljama sa razvijenim ekonomijama. Domaći privrednici u velikoj meri koriste osnovne pogodnosti kao što su elektronska pošta i neke vidove elektronskog marketinga – dakle standardne mogućnosti koje nudi internet. Međutim, nemaju razvijenu inter-net marketing strategiju, koja bi celovito obuhvatila svaki aspekt izvoznog internet marketinga i integralno predstavila domaću ponudu na stranim tržištima. Ovo bi se odrazilo na jačanje domaćeg brenda i ukupnog izvoza na stranim tržištima.

Ako se osvrnemo samo na uštedu vremena, papira i povećanu efikasnost poslovanja primenom osnovnih aspekata inerneta (elek-tronske pošte, prezentacija, elektronskog marketinga i tome slično), uočićemo kao rezultat uvećanu produktivnost. Ako je poznato da je B2B (Business-To-Business) aspekt elektronskog poslovanja veoma rasprostranjen i nalazi sve širu primenu u spoljnotrgovinskom poslovanju razvijenih privreda i ako su njegove prednosti znatno povećanje produktivnosti kompanija učesnica u spoljnotrgovinskim poslovima, vidimo osnovne ciljeve ka kojima domaća privreda treba da teži. Ovaj poslovni model postaje standard poslovanja u svetu. Da bi stekle i očuvale konkurentsku poziciju, domaće izvozne kom-panije bi, pored usmeravanja na proizvodnju prilagođenu svetskim potrebama po pitanju kvaliteta, trebalo da prate i ispune i kriteri-jume i okvire pod kojima se odvija sam proces razmene.

U istraživanju su podjednako bile zastupljene izvozne kompanije različitih veličina i delatnosti, smeštene u različitim regionima, što ispitivani uzorak čini vrlo relevantnim.

Istraživanje je pokazalo (tabela 1) da 87,5 odsto ispitanih kom-panija koristi internet za pronalaženje potencijalnih spoljnotrgovin-skih partnera, dok se 80 procenata njih informiše o ponudi i tražnji na stranim tržištima putem interneta. Da bi se informisalo o svets-kim izvoznim trendovima i aktuelnostima 62,5 odsto kompanija koristi internet, a više od polovine ispitanika (55%) kupuje sredstva za rad i poluproizvode preko interneta. Marketing aktivnosti obav-lja 65 procenata kompanija uz pomoć interneta. Primena interneta u ovim značajnim

segmentima spoljnotrgovinskog poslovanja upućuje na to da domaća izvozna privreda u visokoj meri koristi savremene tehnologije i načine poslovanja radi realizovanje svojih poslovnih aktivnosti.

Na pitanje da li koriste elektronsko naručivanje i ostale vidove B2B (Business to Business) elektronskog poslovanja, više od polovine ispitanika (55%) je odgovorilo da ih ne koristi. Njih pet procenata nije bilo sigurno u značenje tog pojma, 20 odsto kompanija planira da implementira elektronsku trgovinu u svoje poslovanje u narednom periodu, a njih 20 procenata koristi pogodnosti elektronske trgovine.

Kako je efikasnost koja se postiže uvođenjem modela elek-tronskog poslovanja u kompaniju izuzetno povećana – o čemu govore brojne svetske studije i trendovi, 72 odsto kompanija je odgovorilo da je upoznato, dok je njih 28 procenata odogovo-rilo da nije upoznato sa trendom.

Kreiranje uspešne marketing strategije na internetu približilo bi domaću privredu svetskim standardima i otvorilo niz pogod-nosti na stranim tržištima, pogotovo one vezane za prepoznatlji-vost i konkurentnost na njima. Na tabeli 2 možemo primetiti da je najviše kompanija, njih 57,5 odsto, prijavljeno u domaće baze podataka, a polovina ispitanika je prijavljena i u strane baze podataka. U proseku kompanije su prijavljene u jednoj do 10 baza podataka. Ovi aspekti, pogotovo prijave u strane baze podataka, bi se mogli poboljšati, što bi povećalo konkurentnost i prepoznatlji-vost domaćeg brenda (Brand Awareness) i privrede, otvorivši mogućnost za bolju realizaciju ponude na stranim tržištima.

Na stranim specijalističkim sajtovima se reklamira 7,5 odsto izvoznih kompanija, što je segment koji bi trebao takođe da se poboljša, u zavisnosti od mogućnosti samih preduzeća. Ako znamo da se strane kompanije, potencijalni saradnici domaćih izvoznika, isto tako informišu preko specijalističkih sajtova i traže partnere, onda je potrebno uložiti određene marketinške napore upravo u te oblasti. Slično, samo 12,5% učesnika u istraživanju ima izvoznu internet marketing strategiju, što je aspekt koji bi kompanije koje posluju sa stranim preduzećima trebalo da unaprede.

Ovim istraživanjem utvrdili smo da internet ostvaruje značajan uticaj na poslovne aktivnosti kod dve trećine kompanija, što pokazuje o velikom značaju interneta na domaće spoljnotrgovinsko poslovanje. Izvozne kompanije trebalo bi da rade na kreiranju integralne internet marketing strategije, kao i da primenjuju osnovne pogodnosti inter-neta u svom poslovanju, kao što je, na primer, reklama, kao i da prate tokove u ovoj oblasti i prilagođavaju se promenama.

M. Stajić

Internet u spoljnotrgovinskom poslovanjuPrimena interneta predstavlja neminovnost savremenog načina poslovanja u razvijenim zemljama. Šireći se u sve više poslovnih aktivnosti kompanija, internet je prožeo gotovo svaku poru privrednog života

Koliko koristite pogodnosti elektronskog marketinga? reklamiramo se na stranim specijalističkim sajtovima 7,5 %šaljemo elektronsku poštu naše ponude na grupne adrese (mejling liste) kompanija 22,5 %

šaljemo elektronsku poštu naše ponude na pojedinačne adrese kompanija 52,5 %

prijavljeni smo u domaće baze podataka 57,5 %prijavljeni smo u strane baze podataka 50 %imamo izvoznu internet marketing strategiju 12,5 %

Tabela 1

Na koji način koristite internet u spoljnotrgovinskom poslovanju ?

marketing 65 %

kupovinu sredstava za rad i poluproizvoda 55 %

informisanje o svetskim izvoznim trendovima 62,5 %

informisanje o ponudi i tražnji na stranim tržištima 80 %

pronalaženje potencijalnih spoljnotrgovinskih partnera 87,5 %

za elektronsku poštu 100 %

Tabela 2


Naručite besplatan primerak Exportera

Ako želite da redovno primate časopis Exporter, molimo Vas da popunite prijavu i pošaljete je poštom na adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaNaznaka – Pretplata na časopis ExporterVlajkovićeva 3/V11000 Beograd

časopis možete naručiti i putem faksa na broj: 011 3398 814, ili na e-mail adresu: [email protected].

Ukoliko imate bilo kakav komentar na sadržaj časopisa, ili predlog tema za naredne brojeve, možete nam se obratiti na isti način.

ExporterNaziv firmeDelatnostAdresaPoštanski broj i mestoTelefonFaxe-mailKontakt osoba

ExporterNaziv firmeDelatnostAdresaPoštanski broj i mestoTelefonFaxe-mailKontakt osobaKomentar

MOJ PRIMERAK










Časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 7 • Mart 2007 • Izlazi kvartalnoČasopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 7 • Mart 2007 • Izlazi kvartalno










Documents

Motivacija Zaposlenih Seminarski, Diplomski, Maturski Radovi, Ppt i Skripte Na Www.ponude.biz