MOTORIKA ANALIZA ODBOJKAKE IGRESeminarski rad koji sam napisao negde u Aprilu 2010. godine pre nego sam napisao Planning and programming of training in sport games. Neki grafovi su posle modifikovani i doraeni. U svakom sluaju nauio sam malo vie o odbojci dok sam pisao ovaj rad.

1.0 UVODOdbojka spada u grupu visoko-intenzivnih intermitentnih sportskih igara (engl. HIIE High-Intensity Intermittent Exercise), koje karakteriu viestruki kratki periodi visoko-intenzinih eksplozivnih kretnji, razdvojenih sa periodima kratkog odmora, tokom kojih se sportista u manjoj ili veoj meri oporavlja. Kao i kod ostalih sportskih igara odnosno timskih sportova, uspeh u odbojci zavisi od mnotva kompleksnih i meusobno povezanih faktora: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Tehnike pripremljenost Taktike pripremljenost i donoenja odluka u igri Fizike pripremljenosti Psiholoke pripljemljenosti odnosno mentalne vrstine Karaktera i komunikacionih vetina Strategije i plana igre Sportske igre se mogu klasifikovati u (1) osvajake (engl. Invasion games), (2) igre na mrei ili zidu (engl. Net/Wall games), (3) udarake (engl. Striking/Fielding games) i (4) igre sa metom (engl. Target games). Odbojka spada u igre na mrei/zidu i specifina je po tome to je jedina timska igra u ovoj kategoriji, ako se izuzmu duel igre u tenisu, stonom tenisu i badmintonu. Osvajake Koarka Rukomet Vaterpolo Fudbal Ragbi Ameriki fudbal Hokej Mrea/Zid ODBOJKA Badminton Tenis Skvo Stoni tenis Udarake Bejzbol Softbol Kriket Meta Golf Kuglanje Bilijar Snuker Boanje

Da bi razumeli specifinosti odbojke kao sporta, neophodno je objasniti karakteristike osvajakih igara i igara na mrei/zidu. Osvajake igre. Kod osvajakih igara timovi osvajaju poene tako to moraju da prenesu loptu ili neki drugi projektil u teritorij protivnike ekipe, te da utiraju u nepokretan objekat (ko ili gol), odnosno da prenesu loptu preko linije (npr. ragbi). Da bi

spreili osvajanje poena, ekipa mora da sprei protivniku ekipu da unese loptu u njihovu teritoriju i pokua da ostvari poen. Reavanje napadakih i odbrambenih problema zahteva sline taktike vetine i principe u razliitim osvajakim igrama, iako su tehnike vetine za njihovo ostvarivanje razliite. Na primer, iako igrai razumeju potrebu da se utira na gol da bi se osvojio poen u fudbalu i hokeju na travi, tehnike vetine utiranja su itekako razliite. Na dalje, kretanje bez lopte je karakteristino u svim osvajakim igrama. Napadai se moraju kretati bez lopte ne bi li se postavili u povoljnu poziciju da prime loptu od saigraa i ugroze gol/ko. Odbrambene komponente osvajakih igara su takoe sline u smislu da igrai moraju markirati ili uvati protivnikog igraa i moraju napraviti pritisak na nosioca lopte pre pokuaja da loptu osvoje. Efektivno donoenje odluka (taktike vetine) su kritian faktor koji odluuje kada da se doda, utira ili kree sa loptom, odnosno gde, kad i kako da se kree kad igra nema loptu. Tradicionalno uenje osvajakih igara stavlja preteran naglasak na tehnike vetine (pogotovo u netakmiarskim uslovima, odnosno u uslovima izvan igre, tzv. drilovima), a zanemaruje taktike vetine odnosno donoenje odluka u igri. Igre na mrei ili zidu. Kod igara na mrei/zidu, igra ili ekipa ostvaruju poen udarajui loptu u prostor na terenu dovoljnom preciznou i jainom, tako da protivnik nije u stanju da loptu vrati pre nego ona padne jedan put (kao u odbojci i i badmintonu) ili dva puta (kao u tenisu) na teren. Kod svih igara na mrei/zidu lokacija plasiranja lopte je od ultimativnog znaaja, tako to igra mora da je plasira u slobodan/otvoren prostor ne bi li ostvario poen. Dobra percepcija i svesnost prostora odnosno terena je neophodna ne bi li igra odnosno ekipa uspeno pomerala protivnika sa ciljem da napravi prostor za napad. U drugu ruku, igrai moraju da brane prostor na terenu, tako to se postavljaju u najbolju poziciju da bi vratili loptu. Igrai moraju da uzmu u obriz svoje prednosti i mane, kao i protivnike, pre odabira i izvoenja tehnikih vetina. Odluka jednog igraa mora uzimati u obzir i pozicije vlastitih i suparnikih igraa. Kao to je navedeno, odbojka je specifian sport po tome to je jedini timski sport u kategoriji sportova na mrei/zidu. Poto su protivnike ekipe odvojene mreom, ne postoji duel igra (ako se izuzme guranje u bloku). Pored ove karakteristike, zbog vrlo kratkog kontakta sa loptom, odbojku karakterie veoma velika serijska povezanost tehnikih elemenata, odnosno faza igre (prijem-dizanje-sme), tako da element koji je loe izveden uzrono deluje na elemente koji slede. Iz navedenih razloga (izostanak duel igre i serijska povezanost faza igre odnosno tehnikih elemenata) odbojkaka igra je vrlo taktiki predviljiva u poreenju sa igrama iz kategorije osvajakih igara. U poreenju sa osvajakim igrama, kod odbojke taktika pripremljenost i donoenje odluka u igri imaju znatno manju ulogu. Naravno, to ne znai da ovaj faktor nije znaajan (kod nekih pozicija u igri ima veu odnosno manju ulogu), ve da je zbog predvidljivosti igre (prijemdizanje-sme) od daleko manjeg znaaja nego tehnika pripremljenost (zbog kratkog kontakta sa loptom i serijskog karaktera faza igre), psiholoke pripremljenosti i mentalne vrstine (koji direktno utiu na kvalitet tehnikih elemenata), komunikacionih vetina izmeu lanova ekipe, te dobro utvene strategije igre odnosno plana igre na temelju analize vlastitih i protivnikij jakih i slabih strana (emu za potvrdu imamo izuzetnu vanost statistike, odnosno notacijske analize igre, te postojanje specijalnog lana strunog taba statistiara).

Kao i kod osvajakih igara, u odbojci je takoe vana igra bez lopte, odnosno donoenje odluka gde, kad i kako se kretati, ne bi li igra stao u optimalnu poziciju da se odbrani (faza odbrane) odnosno da napadne (faza napada), ili da brzo pree iz faze odbrane u fazu napada (faza tranzicije) i obrnuto. Meutim, uloga donoenja odluka i taktike pripremljenosti je umanjena iz razloga postojanja sistema igre (sistem napada, odbrane, tranzicije), unapred pripremljenih akcija, te definisane strategije i plana igre. Naravno, i kod unapred pripremljenih akcija, te jasno definisanih uloga postoji element donoenja odluka, kao recimo promena akcije napada od strane tehniara kod lopte izvan sistema (lopta koja nije primeljena idealno) u zavisnosti od pozicije protvike ekipe, odluka smeera gde da uputi loptu u odnosu na postavljeni blok i igrae u drugoj liniji, ili donoenje odluke srednjeg blokera na temelju percepcije kretanja protivnikih igraa. Kao to je navedeno, u poreenju sa osvajakim igrama, donoenje odluka i taktika pripremljenost igra daleko manju ulogu, ali to ne znai da tog faktora uspeha u odbojci nema, ve je manji u odnosu na druge navedene faktore.

2.0 STRUKTURA ODBOJKAKE IGREU sportskim igrama postoje dve osnovne faze: faza napada i faza odbrane. Svaku od navedenih faza karakteriu odreeni taktiki problemi i specifine tehnike vetine kojima se ti problemi reavaju. Meutim, esto se zaboravlja i trea faza: faza tranzicije, koja je za razliku od ostalih sportskih igara u odbojci vrlo kratka i profinjena, da se tako izrazimo, te je iz tog razloga veoma vana u igri. Vrhunske ekipe karakterie visoko efikasna i brza tranzicija u igri, to omoguuje efikasnije sprovoenje faze napada i faze odbrane, a gledaocu sa strane deluje kao kordinisani ples izmeu lanova ekipe.

Kao to ime navodi, faza tranzicije jeste faza izmeu napada i odbrane, odnosno odbrane i napada. Kod odbojke faza tranzicije se javlja svaki put kad lopta pree mreu. Karakteristika faze tranzicije jeste ne samo tranzicija izmeu taktikih zahteva, ve i tranzicija iz jednog psiholokog stanja u drugo psiholoko stanje, kao na primer prelaz iz psiholokog stanja agresivnosti u toku napada u stanje igranja na sigurno u toku

odbrane. Vanost tranzicije u odbojci jo vie pridonosi vanosti psiholoke pripremljenosti igraa, komunikacije, kao i precizno definisane strategije i plana igre. Odbojkaka igra posle podele na fazu odbrane, napada i tranzicije, moe da se podeli na sledee elemente:

Napad posle prijema servisa naziva se faza napada (leva strana), dok se napad nakon odbrane naziva kontra ili kontra- napad.Iz tog razloga razlikuju se dizanje nakon prijema i dizanje u kontra-napadu (koje moe biti u sistemu i izvan sistema u zavisnosti od prijema odnosno odbrane), te sme nakon prijema i sme u kontra napadu, ali i zatita smeera u prijemu i u kontra-napadu. Zatita smeera je oblik odbrane polja u sluaju da je smeer izblokiran te je lopta vraena na polovinu terena ekipe koja je napadala. Konano, struktura odbojkake igre prikazana je na sledeoj slici:

Za svaki element odbojkake igre karakteristini su taktiki problemi i tehnike vetine/elementi. Postoji vie tehnikih elemenata koji se koriste u odreenom elementu igre, te za njihovo uspeno sprovoenje sledee motorike sposobnosti (fizika pripremljenost): Elementi igre SERVIS Tehniki elementi/vetine Sme servis Servis iz mesta Flot servis Motorike sposobnosti Eksplozivna-reaktivna snaga nogu (sposobnost skoka iz zaleta) Eksplozivna-reaktivna-brzinska snaga ruku (pravovremeni brzi udarac po lopti)

PRIJEM

Prijem ekiem Prijem gornjim ekiem Prijem prstima

DIZANJE

Dizanje prstima Dizanje iz skoka Dizanje ekiem Dizanje jednom rukom Kuvanje

SME

Sme iz prve i druge linije Kuvanje Sme bez skoka

Koordinacija pokreta (tajming) (izbaaj lopte zalet, odraz, udarac, doskok) Fleksibilnost pokretvljivost (rameni pojas, lakat, runi zglob) Fina diferencijacija sile (snaniji plasirani udarac, odn. Optimizacija snaga preciznost) Ravnotea (zaustavljanje u poziciju za prijem) Brzina premetanaj ( 1-2 koraka bononapred-nazad) Koordinacija celovitog pokreta (pravovremena procena trajektorije leta lopte, postavljanje tela ruku u projekciju leta lopte, prijem i usmeravanje lopte prema dizau) Brzina pokreta ruku (spajanje ruku i postavljanje u projekciju leta lopte u oteavajuim uslovima kada lopta dolazi bono ili ispod tela) Snaga anti-gravitacijskih miia ruku nogu (u cilju to bolje amortizacije velike brzine lopte) Eksplozivno-reaktivna snaga nogu (dizanje u skou nakon naskoka iz jednog koraka) Brzina pokreta ruku (brza tempo dignuta lopta) Koordinacija celovitog pokreta (tajming skoka, optimalizacija odraza, preciznost brzina) Brzina premetanja (brzi dolazak pod loptu iz raliite udaljenosti od iste) Brzina reakcije (nakon prijema ili odbrane saigraa) Eksplozivna-reaktivna snaga nogu (sposobnost skoka iz zaleta) Eksplozivna-reaktivna-balistika snaga ruku (pravovremeni brzi i snani udarac) Koordinacija celovitog pokreta (procena podignute lopte, pravovremeni zalet, odraz, udarac, doskok) Fleksibilnost pokretljivost runog zgloba (raznovrsnost usmeravanja lopte)

BLOK

Aktivni i pasivni blok Ukrteno kretanje Dokorak

ODBRANA

Odbrana ekiem Odbrana gornjim ekiem Odbrana prstima Povaljka Upija Odbrana jednom rukom

Agilnost raznovrsni zaleti i prelazi i jedne akcije u drugu Eksplozivna-reaktivna snaga nogu (sposobnost skoka iz bonog kretanja) Brzina pokreta ruku (pruanje gore napred preko mree i brzo povlaenje nazad) Brzina reakicje (na akciju protivnikog dizaa i smeera) Ravnotea u vazduhu (orijentacija u prostoru u cilju vertikalnog skoka u vazduh) Koordinacija celovitog pokreta (bono kretanje, skok pruanje ruku, doskok) Ravnotea (zaustavljanje u poziciju) Agilnost (brzi prelaz iz poetne u finalnu poziciju, kao i promene pravca kretanja naroito nakon odbijene lopte od bloka ili od saigraa) Brzina reakcije (nakon akcije protiv dizaa i smeera) Koordinacija celovitog pokreta (analiza situacije anticipacija dolazak pod loptu, akcija odbrane) Snaga anti-gravitacijskih miia ruku nogu (u cilju to bolje amortizacije velike brzine lopte)

Navedeni tehniki elementi spadaju u kretne obrasce koji se deavaju sa loptom. Meutim, u igri se javljaju kretanja, odnosno kretni obrasci koji se deavaju bez lopte i koji su podjednako vani. Svi kretni obrasci koji se javljaju u sportskim igrama mogu se podeliti na tri grupe: 1. 2. 3. Inicijalizacijske kretne obrasce Tranzicijske kretne obrasce Aktualizacijske kretne obrasce Inicijalizacijski kretni obrasci. Kod inicijalizacijskih kretnih obrazaca, sportista se priprema da inicijalizuje ili promeni kretanje. Ovo normalno ukljuuje vrlo kratke i brze pokrete koji omoguuju sportisti da startuje ili promeni trenutno kretanje, najee kao reakciju na neki spoljanji stimulus. Tipini inicijalizacijski obrasci ukljuuju boni start (engl. cross-step, ili directional step),pliometrijski korak (engl. plyo-step), lateralno skretanje (engl. lateral cutting, ili cut-step), okret kukovima (engl. hip turn) itd. Inicijalizacijska kretanja koja se javljaju u odbojci jesu pliometrijski korak kod kretanja unapred iz poetnog poloaja kod prijema ili odbrane, boni start kod bloka, i sl.

Motorike sposobnosti koje su neophodne za izvoenje ovih kretanja su eksplozivna snaga nogu (trostruka ektenzija), relativna jaina (jaina u odnosu na vlastitu teinu), reaktivna snaga nogu, ekcentrina snaga nogu, jaina lateralnih miia kuka i rotatora kuka, kao i brzo repozicioniranje stopala (engl. Quick-feet) u optimalnu poziciju za ostvarivanje maksimalne sile reakcije podloge. Tranzicijski kretni obrasci. Kod tranzicijskih kretnih obrazaca, jedina briga sportiste jeste da ostane u povoljnoj poziciju u kojoj moe da percipira i reaguje na stimulus. Cilj tranzicijskog kretanja nije na maksimalnoj brzina kretanja, ve je tranzicijsko kretanje usmereno ka optimalnoj posturi tela, odravanju optimalne pozicije za hitru reakciju. U veini sportova, kretanja kao to su tranje unazad, bono kretanje (engl. side shuffle), sitni koraci (engl. chop-steps) i hodanje su najee tranzicijska kretanja, te se retko izvode na dugim distancama. U odbojci se tranzicijski kretni obrasci javljaju pre svega u vidu statikih stavova (poetna pozicija), ali i kod faze tranzicije u igri, kada igra mora da pree iz pozicije za prijem (koja je uslovljena pravilom rotacije) u napad odnosno odbranu, te da pree iz odbrane u napad i obrnuto. Motorike sposobnosti koje su neophodne za izvoenje tranzicijskih kretnih obrazaca su lokalna izdrljivost nogu (zbog zadravanja stava) i aerobna izdljivost (poto ova, uglavnom nisko-intezivna kretanja, predstavljaju fazu odmora sa fizioloke take gledita izmeu intenzivnijih kretanja). Aktualizacijski kretni obrasci su kretnje koje ultimativno odluuju o uspehu kretne sekvence, i najee ukljuuju tehniku vetinu ili sprint do odreene pozicije. U ovom trenutku, sportista je reagovao na stimulus, te mu je cilj da doe do odreene pozicije to efikasnije mogue, ili da izvede tehniku vetinu karakteristinu za dati sport. Kod pokuaja da doe do odreene pozicije to efikasnije mogue, sportista e najee primeniti najbri nain kretanja, a to je pravolinijski sprint. U aktualizacijske kretne obrasce se mogu uvrstiti i bono ukrteno tranje (engl. cross-overs), pa i visokointenzivno bono kretanje (engl. side shuffle). Primer za aktualizacijska kretanja u odbojci, osim navedenih tehnikih elemenata, su ukrteni korak (bono ukrteno tranje) kod blokiranja, linearni sprint kod utravanja dizaa iz druge linije ili kod tranja za loptom. Motorike sposobnosti koje su neophodne za izvoenje aktualizacijskih kretanja su ve navedena u tabeli po tehnikim elementima, a za linearni sprint (akceleracija) neophodni su eksplozivna snaga nogu, reaktivna snaga nogu, relativna jaina nogu. Pojavom raznih sistema igre u odbojci navedeni tehniki elementi i kretni obrasci se u manjoj ili veoj meri javljaju u odreenim pozicijama igraa (specijalizovanim igrakim ulogama). U odbojci postoje sistemi napada i sistemi odbrane, ali kada se misli na sistem igre uglavno se misli na sistem napada. Sistemi su se vremenom razvijali kako je odbojka postajala sve popularnija, te je postojao zahtev za sve veom specijalizacijom igraa. Isto se moe rei za igranje odbojke u razliitim uzrasnim kategorijama igraa. Sistem se oznaava sa dva broja. Prvi broj oznaava broj igraa koji mogu da napadaju, dok drugi broj oznaava broj dizaa. U modernoj odbojci prevladava sistem 5-1, za kojeg je karakteristino da ima samo jednog dizaa koji obavlja funkciju dizanja (igra i u prvoj i u drugoj liniji iz koje utrava u zonu za dizanje) i 5

napadaa. Kod sistema 5-1 javljaju se sledee pozicije igraa odnosno specijalizovane uloge: Pozicija Diza Tehniki elementi i karakteristike Mozak ekipe (organizator napada) Zaduen za dizanje lopte, ali takoe blokira i ima ulogu u odbrani polja, zatiti smeera i servisu, ali ne uestvuje u prijemu Igra koji ima najvie kretanja u tranziji, te stoga zahteva najveu aerobnu pripremljenost u poreenju sa drugim pozicijama Specijalista za blokiranje (u sredini) Neophodno izuzetno itanje igre (protivnikog dizaa i smeera), te organizovanje bloka Igra brzi napad, servira i tada igra u drugoj liniji, te takoe mora da uestvuje u odbrani Kada prelazi u drugu liniju (posle servisa) zamenjuje se sa liberom U zavisnosti od dogovorenog sistema preuzima ulogu dizaa kada diza nije u stanju da doe do lopte Najsvestraniji igra Napada (sme) iz prve i druge linije, prijem servisa, odbrana, blokiranje (spoljni) i servis Najbolji smeer u ekipi, igra u dijagonali sa dizaem i najee napada iz pozicije 2 i pozicije 1 Blokira, servisa, uestvuje u odbrani, ali ne uestvuje u prijemu Specijalista za odbranu Prijem servisa, odbrana i u nekim sluajevima dizanje i prebacivanje lopte (slobodna lopta) Ne sme da napada i ne sme da servira Kada prelazi u prvu liniju po rotaciji, menja se za srednjim blokerom

Srednji bloker

Prima

Korektor

Libero

U ostatku ovog seminarskog rada uzimae se u obzir samo sistem 5-1 jer je to sistem koji se igra na visokom nivou igranja odbojke, kao i na meunarodnom nivou.

3.0 ANALIZA ODBOJKESvrha analize jeste uspostavljanje odreenog modela takmiarske aktivnosti, modela faktora uspeha, te modela trenanog procesa, kao i njihovog praenja pod uticajem trenanog procesa. Analiza se moe podeliti na tri glavne grupe:

ANALIZA TAKMIARSKE AKTIVNOSTI ODNOSNO IGRE jeste analiza u toku same igre. Izuzev ve navedene strukturne analize (koja definie faze i elemente igre, kao tehnie elemente i kretne obrasce koji se javljaju tokom igre), postoji jo nekoliko tipova analize od koji su najznaajnije notacijska analiza, vremensko-kretna analiza i funkcionalna analiza. Notacijska analiza se bavi analizom tehnikih i taktikih elemenata, njihovim brojem, varijacijama i efikasnou u toku utakmice. Specijalista za notacijsku analizu je statistiar koji je najee deo strunog taba. Moderna odbojka zahteva real time notacijsku analizu u toku utakmice, koja prua treneru informacije u vidu tendencija (smerovi napada i sl.), slabih i jakih karakteristika vlastite ekipe ali i protivnika, na temelju kojih trener moe da prui neke od taktikih instrukcija igraima i definisati novu strategiju odnosno plan igre. Vremensko-kretna analiza je slina notacijskoj analizi po tome to se odreena kretanja takoe notiraju (u ovom sluaju to moe da radi i kompjuter putem daljinskog praenja igraa, GPS-a i sl.), ali su ovde ukljueni i intenzitet kretanja i njegovo trajanje (vremenska komponenta). Cilj vremensko kretne analize jeste odreivanje frekvencije pojavljivanja odreenih kretanja i intenziteta, njihovih kombinacija, trajanje odreenog kretanja, te odreivanje specifinog rada-oporavka u svrhu boljeg definisanja sportskospecifinog treninga odnosno kondicioniranja, ali i praenja angaovanosti igraa. Funckionalna analiza se bavi praenjem fiziolokih parametara u toku igre, kao to su sranja frekvencija (HR), potronja kiseonika, nivo laktata u krvi i miiima i sl., u svrhu pruanja informacija o strukturi i dominaciji energetskih procesa tokom igre. PROCENA I EVALUACIJA IGRAA se odnosi na testiranje igraa izvan igre specifinom baterijom testova. I u ovoj grupi postoji veliki broj tipova analiza od kojih su

neke: antropometrija igraa, funkcionalno testiranje igraa, motoriko testiranje igraa, te psiholoki profil. Antropometrija igraa se odnosi na merenje telesnih dimenzija poput telesne visine i teine, raspona ruku, procenta masti i sl. Funkcionalno testiranje igraa je merenje fiziolokih moi i kapaciteta, poput VO2max, vVO2max (brzina na VO2max), laktatnog praga (u vidu procenta od VO2max i kao vLT, odnosno brzine na laktatnom pragu), maksimalnog akumulisanog kiseonikog duga, maksimalne frekvencije srca, udarnog volumena srca, raznih disajnih kapaciteta i sl. Za procenu funkcionalnih kapaciteta sportista potrebno je laboratorijsko testiranje. Motoriko testiranje igraa je merenje motorikih sposobnosti putem standardizovane baterije testova koja je specifino odreena za dati sport. Ovde se najee nalaze testovi za merenje maksimalne jaine (putem merenja maksimalne jaine na unju, mrtvom dizanju, benu i sl.), eksplozivne snage (bacanje medicinke, skok uvis bez pounja, skok uvis sa pounjem, skok iz zaleta, skok u dalj, troskok i sl.), brzine (brzina tranja na 5, 10, 20, 30m), agilnosti odnosno brzine promene smera kretanja (Ttest, Illinois test, 20m agility run test i sl.), izdrljivosti (YoYo test, beep test, modifikovani Cooperov test)i fleksibilnosti (sit and reach test i sl.). Psiholoki profil se odnosi na procenu psiholokih karakteristika igraa, kao na primer anksioznosti, stabilnosti, agresivnosti i sl. ANALIZA TRENANOG PROCESA se odnosi na analizu treninga kroz koju sportista prolazi ili je proa. Takoe i ovde postoji vie naina analize od kojih su neki broj treninga i broj utakmica, ukupno trajanje treninga, tipovi trening, srednji intenzitet i obim te njihova raspodela, procentualna raspodela odreenih tipova treninga u odreenom periodu i slino. Kao to je navedeno, svrha navedenih tipova analize jeste u pravljenju modela takmiarske aktivnosti, otkrivanju faktora od kojih zavisi uspeh u datoj aktivnosti, kao i njihovog praenja pod uticajem trenane aktivnosti. Ovaj proces je dosta sloen da bi ovde bio objanjen u potpunosti, ali njegova logika otprilike ide u ovom smeru: nakon analize takmiarske aktivnosti pokuava se uspostaviti uzrono-posledina relacija sa individualnim karakteristikama igraa, kao na primer da li igra sa boljom aerobnom izdrljivou ima vie skokova ili da li pree veu distancu u igri; da li je igra sa veim vertikalnim skokom uspeniji u igri i sl. Ovakve analize mogu biti cross-section, odnosno temeljene na jednom merenju i statinim vrednostima ili longitudinalne analize koje su mnogo bolje (ali zahtevaju vie vremena) koje se bave procenom uticaja promene jedne varijable na promenu druge, ili drugim reima da li igra koji pobolja svoj vertikalni skok za 5 cm takoe pobolja i svoju efikasnost u igri, ili da li igra koji pobolja svoju aerobnu izdrljivost za 10% takoe i pobolja i broj skokova/sprinteva u igri kao i pretranu distancu. Tu naravno moe da se

koristi i analiza trenanog procesa da bi se uspostavile uzrono-posledine relacije sa promenama u treningu na individualne karakteristike igraa i takmiarske aktivnosti. Jedna od tipova ove komplekse analize jeste u usporedba karakteristika igre i individualnih karakteristika igraa kod razliitog nivoa takmienja (recimo druga liga i reprezentacija), ili razliitog uzrasnog doba (juniori i seniori). Na ovaj tip analize bie osvrta u daljem delu ovog seminarskog rada. U delu koji sledi bie izneseni neki od rezultata notacijske i vremensko-kretne analize odbojkake igre, kao i neki od rezultata analize individualnih igraa po pozicijama, te e biti pokuano definisati odreene motorike karakteristike koje su od presudnog znaaja za odbojkaku igru. Analiza odbojkake igre Jedan odbojka kroz jednu teku utakmicu od 5 setova izvede oko: 250-300 akcija. Od toga 50-60% su skokovi, 27-33% su brza kretanja i promene pravca kretanja na malom prostoru, te 12-17% prizemljenja-padovi. Nova pravila igre, odnosno uvoenje Rally Point System (svaka akcija poen), donela su nove i vrlo znaajne podatke kao to su: Trajanje igre oko 90min (pre oko 120min) Trajanje aktivne faze (faza igre) od 3-10 sek; trajanje pasivne faze od 13-16 sek (kod ena je trajanje aktivne faze due nego kod mukaraca) 53,02% akcija traje manje od 5 sek; 15,43% akcija traje od 5-7 sekundi (po starim pravilima do 1999. god te akcije su bile dominantne inile su oko 42% akcija); 11,36% akcija traje od 7-10sek U V. setu znaajno poveanje; aktivna faza izovdi se iznad 6 sek. Analiza po pozicijama (sistem 5-1) ukazuje na razliita optereenja izmeu igraa: Diza oko 130 skokova (preteno u cilju dizanja, od kojih je veina sub-maksimalnog intenziteta) Srednji bloker oko 100 skokova Korektor oko 90 skokova Prima oko 70 skokova Rezultati funkcionalne analize odbojkake igre su nedostupni uglavnom zbog nedostatka istraivanja na ovom polju. Parametar koji je uglavnom praen (zbog svoje jednostavnosti) jeste srana frekvencija (HR), ija prosena vrednost iznosti oko 70-80% HRmaks. Meutim, pokazano je da je srednji HR uglavnom konstantan kroz razliite sportske igre, oko 80-90% HRmaks. Ovome doprinosi injenica da je HR uslovljem velikim brojem faktora osim energetskih zahteva, kao to su recimo emocionalno uzbuenje, statike pozicije, temperatura, dehidracija, i sl. Sa ovime u vezi, treba paljivo i sa rezervom izvriti interpretaciju HR u toku igre, poto predstavlja samo aproksimaciju energetskih zahteva. Vrednosti lakatata u krvi u toku odbojkake igre uglavnom nisu merena u istraivanjima, ali uzevi slinost HR kroz razliite sportske igre, moe se pretpostaviti da su laktati u krvi tokom odbojkake igre slini nivou laktata u ostalim sportskim igrama,

koji iznose oko 4-10 mmol/l. Nivo laktata u krvi govori o doprinosu anaerobne glikolize/anaerobnog laktatnog sistema (engl. Oxygen independent glycolysis) ukupnoj energetskoj potronji. Meutim, zbog nedostatka ovih podataka, moe se zakljuiti samo na temelju notacijskih i vremensko-kretnih analiza, da odbojka spada u domen sportova iji su energetski zahtevi uglavnom snabdeveni fosfatnim/anaerobnim alaktatnim sistemom (ATP/CP sistem) prvenstveno zbog dominacije kratkih ekplozivnih kretnji. Nadalje, aerobni energetski sistem takoe igra ulogu prilikom pasivne faze igre i nisko-intenzivnih kretanja u toku aktivne faze igre, tokom kojih se sportista oporavlja i re-sintetie nivo ATP/CP u miiima putem aerobnog metabolizma. Teoretski, to je sportista aerobno spremniji (bolja aerobna mo i kapacitet) moi e bre da se oporavi izmeu visoko-intenzivnih kretnji, te e moi frekventnije da ih ponavlja, sa manjim padom u efikasnosti i naravno sa manjim rizikom povreivanja (zamor negativno utie na neuromiinu kontrolu). Na temelju ovih podataka moe se zakljuiti da je odbojka sport koji se moe klasifikovati kao aerobno-alaktatni sport, meutim u kojem se javljaju povremene faze u igri tokom kojih je angaovan i anaerobno-laktatni sistem (anaerobna glikoliza), pogotovo tokom duih poena. Naravno, i u ovom sluaju aerobna pripremljenost (broj mitohondrija prvenstveno i aerobni enzimi u njima) utie na brzinu otklanjanja laktata i H+ jona koji utiu na zamor sportista. Kao zakljuak, odbojka spada u sportove u kojima dominiraju prvenstveno anaerobni alaktatni, a potom aerobni izvori energije. Analiza igraa po pozicijama Funkcionalna analiza igraa ukazuje na prilino visoke vrednosti relativnog maksimalnog primitka kiseonika (VO2max): Odbojkai izmeu 50 i 55 ml/kg Odbojkaice izmeu 45 i 50 ml/kg Antropometrijska analiza navodi da je prosean procenat masnog tkiva kod odbojkaa 7-14%, a kod odbojkaica 10-18%. U tabeli su navedene sledee antropometrijske karakteristike za mukarce po pozicijama srednji bloker (engl. middle), diza (engl. setter), napadai (engl. outside) koji ukljuuju primaa i korektora: Srednji bloker Diza Korektor i Prima Teina 96.3 kg 84.1 kg 91.1 kg Visina 203.1 cm 192.9 cm 197.8 cm Stojea visina 268.1 cm 254.2 cm 262.3 cm dohvata Kod vrhunskih enskih ekipa, prosena visina je izmeu 180 i 185 cm. Libero je uglavnom nii, a samim time i laki od ostalih igraa radi bolje pokretljivosti po terenu u odbrani. Neophodno je napomenuti da su srednjaci, zbog njihove visine i mase, koja je najvia u svim pozicijama, te zbog najveeg broja skokova (uglavnom u bloku, koji ukljuuju i eksplozivna lateralna kretanja) pod najveim neuromuskularnim stresom.

Motoriki testovi uglavnom podrazumevaju testiranje maksimalne jaine (putem merenja maksimalne jaine na unju, mrtvom dizanju, benu i sl.), eksplozivne snage (bacanje medicinke, skok uvis bez pounja, skok uvis sa pounjem, skok iz zaleta, skok u dalj, troskok i sl.), brzine (brzina tranja na 5, 10, 20, 30m), agilnosti odnosno brzine promene smera kretanja (T-test, Illinois test, 20m agility run test, jelka test i sl.), izdrljivosti (YoYo test, beep test, modifikovani Cooperov test)i fleksibilnosti (sit and reach test i sl.). Izbor testa za procenu odreene motorike sposobnosti zavisi od istraivaa do istraivaa i ne postoji standardna baterija testova, te je iz tog razloga nemogue napraviti neku komparaciju i definisati opte vrednosti. Meutim, odreen broj testova vertikalne skonosti se redovno javlja u veini istraivanj, te su jasno definisane prosene vrednosti po pozicijama. Neki od tih testova su skok sa pounjem (engl. CMJ counter movement jump), sme (engl. spike jump) i blok (engl. blok jump) koji mogu da se izraze apsolutno (kao visina dohvata) i relativno (razlika izmeu visine dohvata i stojee visine dohvata). Prosean dohvat u bloku za mukarce je izmeu 320 i 335cm, a za ene izmeu Prosean dohvat kod smea za mukarce je izmeu 345 i 355cm, a za ene izmeu 305 i 325cm Neki od rezultata vertikalne skonosti mukaraca po pozicijama nalaze se u sledeoj tabeli: Srednji bloker Diza Korektor i Prima Skok sa pounjem 324.0 cm apsolutno 308.5 cm apsolutno 319.8 cm apsolutno 55.9 cm relativno 54.4cm relativno 57.4 cm relativno Sme skok sa 343.2 cm apsolutno 328.1 cm apsolutno 341.3 cm apsolutno zaletom 75.1 cm relativno 73.9 cm relativno 79.1 cm relativno Iz tabele je vidljivo da najveu apsolutnu skonost imaju srednji blokeri, prvenstveno zbog svoje telesne visine, dok najveu relativnu skonost imaju korektor i prima. Analiza faktora uspeha Postavlja se pitanje koje su to karakteristike igraa od presudne vanosti za uspeh u odbojci. Na to pitanje analiza i treba da odgovori, meutim jako je teko dati konkretan odgovor na to pitanje. Kao to je navedeno ranije u ovom seminarskom radu, priblian odgovor na to pitanje nam moe dati analiza razlika motorikih sposobnosti izmeu selekcije Nacionalnog tima i Mladog selekcija. Pri tome se igranje za Nacionalni tim moe smatrati uspehom u odbojci, kao osnovnim kriterijumom za ovu vrstu analize. Iako se ove dve selekcije ne razlikuju antropometrijski, prva selekcija Nacionalnog tima ima bolje rezultate u skoku sa pounjem i sme skoku sa zaletom, izraenim kako u apsolutnim tako i u relativnim vrednostima. Ovime se moe zakljuiti da je za uspeh u odbojci, sa motorike take gledita, najvanija eksplozivna snaga u vidu vertikalne skonosti, ali i brzine kretanja.

4.0 LITERATURA1. 2. 3. American Volleyball Coaches Association (2005). Volleyball skills and drills. Human Kinetics. Grgantov, Z. (2003). Kondicijska priprema odbojkaa. Meunarodni znanstveno struni skup. Kondicijska priprema sportaa. Zbornik radova. 12. Zagrebaki sajam sporta i nautike. Zagreb, 21. - 22. veljae 2003. godine. Jankovi, V., Jankovi, G., urkovi, T. (2003). Specifina fizika priprema vrhunskih odbojkaa. Meunarodni znanstveno struni skup. Kondicijska priprema sportaa. Zbornik radova. 12. Zagrebaki sajam sporta i nautike. Zagreb, 21. - 22. veljae 2003. godine. Jovanovi, M. (2007). Testiranje i trening agilnosti u sportu. Diplomski rad. Fakultet za sport i fiziko vaspitanje. Beograd. Mitchell, S.M., Oslin, J.L., Griffin, L.L. (2006). Teaching sport concepts and skills. A tactical games approach. Human Kinetics. Personalna komunikacija sa Vladimirom Grbiem. Novi Sad, 2010. Shepard, J.M., Gabbet, T.J., Stanganelli, LC.R. (2009). An analysis of playing positions in elite mens volleyball: considerations for competition demands and physiologic characteristics. Journal of Strength and Conditioning Research. 23(6).18581866.

4. 5. 6. 7.