Mudrosti starih Toltelca

8/9/2019 Mudrosti starih Toltelca

1/112

mudrosti starih "Toltelca

sporazumavodika linoj slobodi

2O02

,MOKnjige

etiri


2/112

Naslov originalaTHEFOURAGREEMENTS - Don Miguel RuizCopvright 1997 by Miguel Angel Ruiz, M.D.

Fireside, New York

IzdavaiManana press

u saradnji saMono & Mo knjige

Za izdavaeNenad AtanaskoviMiroslav Josipovi

Srdan Krsti

PrevodAleksandra abraja

LekturaDobrila urii

Tehniki uredikNenad urii

tampa ABTa, Beograd

Tira500

ISBN 86-84055-00-4


3/112

SADRAJ

UvodZamagljeno ogledalo

1 Pripitomljavanje i planetarni san

2 Prvi sporazum

Besprekorno koristite svoju re

3 Drugi sporazum

Nita nemojte shvatati lino

4 Trei sporazum

Nemojte stvarati pretpostavke

5 etvrti sporazum

Uvekinite sve tomoete

6 Tolteki put ka slobodi

Raskidanje starih sporazuma

7 Novi san

Raj na zemlji

Molitve

13 17

33 49

59 69

81

103

109


4/112

Posveeno Vatrenom krugu;onima koji su otili,

onima koji su tu, ionima koji e tek doi.


5/112


6/112

eleo bih najtoplije da zahvalim svojoj majci Sariti, koja meje nauila bezrezervnoj ljubavi; svom ocu Hose Luisu, koji me jenauio disciplini; svom dedi Leonardu Matijasu, koji mi je daoklju koji otkljuava tolteke misterije i svojim sinovima Migue-lu, Hose Luisu i Leonardu.

eleo bih da izrazim svoju duboku ljubav Gaju Denkinsu iTrej Denkins i da im zahvalim na predanom radu.eleo bih da zatim iskaem duboku zahvalnost Denet Mils

- izdavau, uredniku, verniku. Takoe sam veito zahvalan iReju Cembersu zbog toga to mi je osvetlio put.

eleo bih da iskaem potovanje i svom dragom prijateljuDiniju Dentriju, izuzetnom mozgu" ija je vera dotakla i mo-

je srce.eleo bih da zahvalim mnogim ljudima koji su bezrezervno

ponudili svoje vreme, srca i sposobnosi kao podrku ovim ue-njima. Na ovom nepotpunom spisku nalaze se: Gea Bakli, Ted i

Pegi Rias, Kristineja Donson, Dudi Red" Frubauer, Viki Mo-linar, Dejvid i Linda Dibl, Bernadet Vigil, Sintija Vuton, AlenKlark, Rita Rivera, Ketrin Cejs, Stefani Biro, Tod Kaprielijan,

et ir i sporazuma


7/112

Don Miguel Ruis

Glena Kvigli, Alen i Rendi Hardmen, Sindi Pasko, Tink i akKaugil, Robert i Dajana Paez, Siri Gijan Sing Kalsa, Heder E,Leri Endrjus, Dudi Silver, Kerolin Hip, Kim Hofer, Mersad Ke-

radmand, Dajana i Skaj Ferguson, Keri Kropidlovski, Stiv Hej-zenburg, Dara Salour, Joakim Galvan, Vudi Bob, Rejel Gue-rero, Mark Geron, Kolet Mican, Brandt Morgan, Ketrin Kilgor(Kiti Kaur), Majki Gilardi, Lora Hanej, Mark Kloptin, Vendi Bob,Ed Foks, Jari Daeda, Meri Kerol Nelson, Amari Magdelana,Dejn Fn Dau, Rus Venejbl, Gju i Maja Kalsa, Mataji Rosita,Fred i Merion Vatineli, Dajana Loren, V J. Poli, Gejl Don Prajs,Barbara Sajmon, Peti Tores, Kej Tomson, Ramin Jazdani, LindaLajtfut, Teri Gorton, Doroti Li, J. J. Frenk, Denifer i DinDenkins, Dord Gorton, Tita Vims, Seli Vulf, Didi Bojs,Morgan Drasmin, Edi Fon on, Sidni de Jong, Peg Hekit Kan-

sijen, Zermen Botista, Pilar Mendoza, Debi Rund Kaldvel, BeaLa Skala, Eduardo Rabasa i Kauboj.

-10 etiri sporazuma


8/112

Toli,

re mnogo hiljada godina Tolteci su bili poznati u celom junom Meksiku kao ueni mukarci i ene". Antropolozi

govore o Toltecima kao o naciji ili rasi, ali Tolteci su prvenstveno bili naunici i umetnici. Oni su osnovali udruenje koje jeprouavalo i uvalo duhovna znanja i iskustva drevnih vremena.Okupljali su se kao uitelji (naguali) i studenti u Teoti-huakanu,

drevnom gradu piramida u blizini Meksika, poznatom kao mestona kome ovek Postaje Bog".Tokom milenijuma, naguali su bili primorani da uvaju drev-

nu mudrost i dre je u tajnosti. Evropska osvajanja, kao i velikezloupotrebe line moi od strane nekolicine uenika, obavezivalisu ih da kriju ova znanja od onih koji nisu eleli da ih na mudarnain koriste ili od onih koji bi ih mogli namerno zloupo-trebitiradi sticanja line dobiti.

Na sreu, ezoterino znanje Tolteka sauvano je i prenoenos jedne generacije na drugu u porodicama naguala. Iako je stoti-

nama godina bila skrivena velom tajne, drevna proroanstvanagovetavala su da e doi vreme kada e biti neophodno da seova mudrost vrati ljudima. Sada je don Miguel Ruis, nagualiz

e t ir i s p o r a z u m a 1 1

P


9/112

Don Miguel Rnis

roda Viteza orla, upuen da s nama podeli svoje snano toltekouenje.

Tolteko znanje potie iz istog sutinskog istinskog jedinstva

kao i sve ostale svete ezoterine tradicije irom sveta. Iako onone predstavlja religiju, ono potuje sve duhovne uitelje koji su

pouavali ljude na Zemlji. Iako je usmereno ka duhovnosti, onose najtanije moe opisati kao nain ivota, koji nas vodi putemsree i ljubavi.

12 etiri sporazuma


10/112

LAvod

o g ledalo

ie tri hiljade godina, jedan ovek sasvim slian meni ivama, iveo je u blizini grada okruenog planinama. Taj

ovek je prouavao medicinu i eleo je da stekne znanja svojihpredaka, ali se nije u potpunosti slagao sa svim onim to je uio.U svome srcu oseao je da tu neto nedostaje.

Jednoga dana, dok je spavao u jednoj peini, sanjao je da vidisopstveno usnulo telo. Izaao je iz peine u no mladog meseca.

Nebo bese vedro i on ugleda milione zvezda. A zatim se u njemudogodi neto to je zauvek izmenilo njegov ivot. Posmatrao jesvoje ruke, oseao svoje telo, i uo svoj glas kako govori: ,Jasam stvoren od svetlosti; stvoren sam od zvezda."

On ponovo pogleda zvezde i shvati da zvezde ne stvaraju svet-lost, ve da, zapravo, zvezde nastaju od svetlosti. Sve je sai-njeno od svetlosti", ree on , a ono izmeu nije samo prazan

prostor." I znao je da je sve to postoji jedno ivo bie, i da je ta

etiri sporazuma 13


11/112

Don Miguel Kuis

svetlost vesnik ivota, jer je i sama iva i u sebi sadri sva zna-nja.

Tada je shvatio da, iako je sainjen od svetlosti, on nije isto

to i zvezde. ,Ja sam meuprostor izmeu zvezda", mislio je. Itako je zvezde nazvao tonala svetlost izmeu zvezda nagual, iznao je da je ono to stvara harmoniju i prostor izmeu to dvojeivot ili Namera. Bez ivota, tonali nagualne bi mogli da pos-toje. ivot je apsolutna sila, boanstvo, Tvorac koji stvara sve.

Evo ta je otkrio: Sve to postoji je manifestacija jednogivog bia koje nazivamo Bogom. I on shvati da ljudska percep-cija nije nita drugo do svetlost koja opaa svetlost. Takoe jeuvideo da je materija ogledalo - sve to odraava svetlost istvara slike od te svetlosti jeste ogledalo - i da je svet iluzije,

San, samo dim koji nas spreava da vidimo ta mi zaista jesmo.Nae istinsko bie je ista ljubav, ista svetlost", ree on.

Ovo mu je saznanje promenilo ivot. Kada je jednom shvatiota je zapravo on, pogledao je druge ljude i prirodu, i bio jezapanjen onim to je video. Video je sebe u svemu - u svakomljudskom biu, u svakom stablu, u vodi, u kii, u oblacima, uzemlji. I video je da ivot spaja tonali nagualna razliite naineda bi time stvorio milijarde manifestacija ivota.

U tih nekoliko trenutaka shvatio je sve. Bio je veoma uzbu-en, ali srce mu bese spokojno. Jedva je ekao da kae svojimljudima ta je otkrio. Ali nije mogao da prona e rei kojima bito objasnio. Pokuao je da kae drugima, ali ga nisu razumeli.Videli su da se on izmenio, da neto prekrasno zrai iz njego-

14 etiri sporazuma


12/112

c Zamagljeno ogledalo

vih oiju i glasa. Primetili su da on vie nikoga i nita ne osuu-je. On vie nije bio kao drugi.

Mogao je sve odlino da razume, ali njega niko nije razumeo.Verovali su da je on inkarnacija Boga, a kada je to uo on senasmei i ree: To je istina. Ja jesam Bog, ali i vi ste Bog. Mismo isti, vi i ja. Mi smo slike svetlosti. Mi smo Bog." Ali ljudiga i dalje nisu razumeli.

Shvatio je da je on ogledalo drugih ljudi, ogledalo u kome jemogao ,da vidi sebe. Svako od nas je ogledalo", ree on. Video

je sebe u svima, ali oni u njemu nisu videli sebe. I on shvati dasvi oni sanjaju, ali ne znajui, ne shvatajui ta oni zapravo jesu.Oni nisu mogli da vide njega kao sebe jer je izmeu ogledala

postojao zid od magle ili dima. A taj zid magle bio je sainjen odtumaenja svetlosnih slika - Sna ljudskih bia.

Tada je znao da e uskoro zaboraviti sve to je nauio. eleo je da zapamti sve svoje vizije, i tako je odluio da sebe nazoveZamagljenim Ogledalom da bi zauvek znao da je materija ogle-dalo i da je magla u meuprostoru ono to nas spreava da saz-namo ta smo. Rekao je: ,Ja sam Zamagljeno Ogledalo, jer vi-dim sebe u svima vama, ali mi ne prepoznajemo jedni drugezbog magle koja se nalazi izmeu nas. Ta magla je San, a ogleda-lo ste vi, onaj koji sanja."

etiri sporazuma 15


13/112

Lako je iveti zatvorenih oiju,

ne shvatajui ono to vidi...

Don Lenon


14/112

"PV i p i f o m l j a v a nj

ei planetarni

saia

etiri sporazuma 17

Ono to ovog trenutka vidite i ujete nije nita drugo nego san.Vi sanjate upravo sada, ovog trenutka. Sanjate iako je va

mozak u budnom stanju.San je glavna funkcija uma, i um sanja dvadeset i etiri satana dan. Sanja kada je mozak u budnom stanju, a isto tako i kada

je mozak u stanju sna. Razlika je u tome to, onda kada je mo-zak u budnom stanju, postoji materijalni okvir koji ini da stvariopaamo linearno. Kada utonemo u san, taj okvir nestaje, i sanima tenju da se neprestano menja.

Ljudi neprestano sanjaju. Pre nego to smo roeni, ljudi suve stvorili jedan veliki spoljanji san, koji emo nazvati drutve-nim snom ili planetarnim snom. Planetarni san je kolektivni san

sainjen od milijardi manjih, linih snova, koji zajedno sainja-vaju porodini san, san zajednice, sad grada, san drave, i ko-


15/112

Don Miguel Ruis

drutvena pravila, verovanja, zakone, religije, razliite kulture inaine ivota, sve vlade, kole, drutvene dogaaje i praznike.

Nae uroene sposobnosti omoguavaju nam da nauimo da

sanjamo, a oni koji su poeli da ive pre nas ue nas kako dasanjamo drutveni san. Pravila spoljanjeg sna su tako brojna da,im se jedno novo ljudsko bie rodi, mi skreemo panju togdeteta i uvodimo ta pravila u njegov ili njen um. Spoljanji sankoristi roditelje, kolu i religiju da nas naui kako da sanjamo.

Panja je naa sposobnost da razlikujemo stvari i usredsredi-mo se samo na one koje elimo da opaamo. Moemo da opa-amo milione stvari istovremeno, ali uz pomo panje, moe-mo da odrimo ono to elimo da opaamo, ta god to bilo, u

prvom planu svojih misli. Odrasli su privukli nau panju i ne-

prestanim ponavljanjem ubacili informacije u na um. Sve toznamo nauili smo na taj nain.

Koristei svoju panju nauili smo itavu stvarnost, itav san.Nauili smo kako da se ponaamo u drutvu: u ta treba daverujemo i u ta ne treba da verujemo; ta je prihvatljivo a tanije; ta je dobro a ta loe; ta je lepo a ta runo; ta je isprav-no i ta je pogreno. Sve je to bilo unapred pripremljeno - svata znanja, sva pravila i koncepti o tome kako treba da se po-naamo u svetu.

Dok ste ili u kolu, sedeli ste u klupi usmeravajui svojupanju na ono to uitelj govori. Kada ste ili u crkvu, usmera-vali ste panju na ono to je govorio svetenik ili pop. Isti sistem

postoji sa majkom i ocem, braom i sestrama: svi su oni poku-

-18 etiri sporazuma


16/112

( Pripitomljavanje i planetarni san

avali da privuku vau panju. Takode smo nauili i to kako dami privuemo panju drugih ljudi, pa smo tako razvili potrebuza panjom koja moe da dovede do velikog rivalstva. Deca se

takmie u tome da privuku panju svojih roditelja, svojih nas-tavnika, svojih prijatelja. Pogledaj me! Pogledaj ta radim! Hej,ovde sam!" Potreba za panjom postaje veoma izraena i nas-tavlja se i kada odrastemo.

Spoljanji san privlai nau panju i ui nas u ta treba daverujemo, poevi od jezika kojim govorimo. Jezik je ifra me-usobnog razumevanja i komunikacije medu ljudima. Svako slo-vo, svaka re bilo kog jezika predstavlja jedan sporazum. Ovonazivamo stranicom knjige; restranica je sporazum koji razu-

memo. Kada jednom shvatimo ifru, naa panja je privuena ienergija se prenosi sa jedne osobe na drugu.

Niste vi izabrali kojim ete jezikom govoriti. Vi niste biralisvoju veru ili moralne vrednosti - one su ve postojale pre negoto ste se vi rodili. Mi nemamo mogunost da biramo u taemo verovati ili u ta neemo verovati. Mi ne moemo da bi-ramo ak ni najjednostavniji od tih sporazuma. Mi ak nismomogli da biramo ni sopstveno ime.

Kao deca, nismo imali priliku da izaberemo svoja verovanja,ali smo se sloili sa informacijama koje su nam preko drugih

ljudi prenesene iz planetarnog sna. Jedini nain da sauvamoinformacije jeste sporazum. Spoljanji san nam moe privui

panju, ali ukoliko se mi s tim ne sloimo, mi ne prihvatamo in-

etiri sporazuma 19


17/112

Don MiguelRuis

formaciju. im se sloimo, mi ponemo da verujemo, i to senaziva poverenje. Imati poverenja, znai bezrezervno verovati.

Eto kako uimo kao deca. Deca veruju u sve to im odrasli

kau. Mi se slaemo sa njima i nae poverenje je tako snano dana sistem verovanja kontrolie itav na ivotni san. Mi nismo

birali ta verovanja, i moda smo se i bunili protiv njih, ali nismo bili dovoljno snani da u svojoj pobuni pobedimo. Posledicatoga je da smo se prepustili tim verovanjima i sklopili sopstveni

sporazum.

Ja ovaj proces nazivampripitomljavanjem ljudi. Prilikom togpripitomljavanja mi uimo kako da ivimo i kako da sanjamo. Upripitomljavanju ljudi, informacije iz spoljanjeg sna prenose seu unutranji san, oblikujui itav sistem naih verovanja. Dete

najpre ui nazive stvari: mama, tata, mleko, flai a. Dan za da-nom, kod kue, u koli, u crkvi, i na televiziji, govore nam kakotreba da ivimo, kakvo ponaanje je prihvatljivo. Spoljanji sannas ui kakvi kao ljudi treba da budemo. Mi imamo itav kon-cept o tome ta znai biti ena" i ta znai biti mukarac". Atakode uimo i da procenjujemo: procenjujemo sebe, procenju-

jemo druge, procenjujemo svoje blinje.

Deca se pripitomljavaju na isti nain kao to se pripitomlja-va i pas, maka, ili bilo koja druga ivotinja. Da bismo obuili

psa, mi ga kanjavamo i dajemo mu nagrade. I svoju decu, koju

toliko volimo, obuavamo na isti nain kao i bilo koju pripi-tomljenu ivotinju: koristei sistem kazni i nagrada. Stalno namgovore: Ti si dobar deko", ili Ti si dobra devojica", kada

120 etiri sporazuma


18/112


radimo ono to roditelji ele da radimo. Kada to ne inimo, mismo nevaljali deak" ili nevaljala devojica".

Kada smo se ponaali protivno pravilima, bili smo kanjeni;

kada smo se ponaali u skladu sa pravilima, dobijali smo nagra-du. Bili smo kanjavani vie puta svakoga dana, a takode i na-graivani vie puta na dan. Uskoro smo poeli da se plaimokazne, a isto tako smo se plaili i toga da neemo dobiti nagra-du. Nagrada je panja koju dobijamo od roditelja ili drugih lju-di, kao to su braa i sestre, nastavnici i prijatelji. Uskoro smostekli potrebu da privlaimo panju drugih da bismo dobili na-gradu.

Kada dobijamo nagradu oseamo se dobro i mi nastavljamoda inimo ono to drugi ele da bismo je ponovo dobili. Zbog

straha od kazne, kao i straha da neemo dobiti nagradu, poi-njemo da se pretvaramo da smo drugaiji nego to zaista jesmo,samo da bismo zadovoljili druge, samo da bismo bili dovoljnodobri za druge. Trudimo se da zadovoljimo roditelje, trudimo seda zadovoljimo nastavnike u koli, trudimo se da zadovoljimocrkvu, i tako poinjemo da glumimo. Pretvaramo se da smo onoto nismo jer se plaimo da emo biti odbaeni. Strah od odbaci-vanja pretvara se u strah da neemo biti dovoljno dobri. Nakraju postajemo neto to nismo. Postajemo kopija verovanjasvoje majke, oevih verovanja, drutvenih verovanja i religioz-

nih verovanja.Sve nae prirodne tenje gube se u procesu pripitomljavanja.

A kada dovoljno odrastemo da moemo da shvatamo, mi nau-

etiri sporazuma 21


19/112

Don Miguel Ruis

cimo re ne. Odrasli kau: Nemoj da radi ovo ili ono." Mi se bunimo i kaemo: Ne!" Bunimo se zbog toga to branimosvoju slobodu. elimo da budemo ono to jesmo, ali mi smo

veoma mali, a odrasli su veliki i jaki. Posle odreenog vremenapoinjemo da se plaimo jer znamo da emo svaki put kada ura-dimo neto loe biti kanjeni.

U izvesnom periodu naeg ivota pripitomljavanje postajetako snano da nam vie nije potreban niko drugi da nas pripi-tomljava. Nisu nam potrebni majka ili otac, kola ili crkva da binas pripitomljavali. Toliko smo dobro obueni da poinjemo da

pripitomljavamo sami sebe. Postali smo ivotinje koje se samepripitomljuju. Sada moemo da pripitomljujemo sebe u skladusa istim onim sistemom verovanja koja smo prihvatili, i uz upo-

trebu istog sistema nagrada i kazni. Mi kanjavamo sebe ondakada se ne ponaamo u skladu sa svojim sistemom verovanja;nagraujemo sebe onda kada smo dobri deaci" ili dobre de-vojice".

Taj sistem verovanja je poput Knjige zakona koja vlada naimumom. Bez pogovora, ta god da se nalazi u toj knjizi zakona,za nas predstavlja istinu. Mi zasnivamo sva svoja verovanja uskladu sa Knjigom zakona, ak i onda kada su ta verovanja usuprotnosti s naom unutranjom prirodom. ak i moralni za-koni poput Deset boijih zapovesti isprogramirani su u naemumu tokom procesa pripitomljavanja. Jedan po jedan, svi naisporazumi ulaze u Knjigu zakona, i ti sporazumi odreuju nasan.

-22 etiri sporazuma


20/112

( Pripitomljavanje i [/lanetami san

U naem umu postoji i neto to nas navodi da procenjujemosve i svakoga, ukljuujui i vreme, psa, maku - sve. KoristeiKnjigu zakona, na unutranji Sudija sudi o svemu to inimo ili

ne inimo, svemu to mislimo i ne mislimo, svemu tooseamo i ne oseamo. Sve ivo nalazi se pod tiranskom vlauovoga su-dije. Svaki put kada uinimo neto to se kosi saKnjigom zakona, Sudija kae da smo krivi, da moramo bitikanjeni, i da treba da se stidimo. To se deava mnogo putasvakoga dana, iz dana u dan, tokom svih godina naeg ivota.

Postoji i drugi deo nas koji prima ove presude, i taj deo senaziva rtvom. rtva u sebi nosi krivicu, sramotu i stid. To jeonaj deo nas koji kae: Jadan ja, nisam dovoljno dobar, nisamdovoljno pametan, nisam dovoljno lep, nisam vredan ljubavi,

jadan ja." Veliki sudija se slae govorei: Da, ti nisi dovoljnodobar." Sve se ovo zasniva na jednom sistemu verovanja kojinismo odabrali svojom voljom. Ta verovanja su toliko snana,da ak i mnogo godina nakon to se okrenemo novim shvata-njima i pokuamo da sami donosimo odluke, otkrivamo da taverovanja i dalje upravljaju naim ivotom.

Sve to nije u skladu sa Knjigom zakona kod vas e izazvatineprijatan oseaj u solar pleksusu, a to se zove strah. Krenje

pravila iz Knjige zakona otvara vae emocionalne rane i vireagujete tako to stvarate emocionalni otrov. Poto sve to senalazi u Knjizi zakona mora biti istina, sve to se kosi s vaimverovanjima uinie da se oseate nesigurno. ak i ako je Knjigazakona pogrena, ona ini da se vi oseate sigurno.

etiri sporazuma 23


21/112

Don Migtiel Ruis

Eto zbog ega nam je potrebno mnogo hrabrosti da izmeni-mo svoja verovanja. Zbog toga to je, iako znamo da mi nismo

birali ta verovanja, istina i to da smo se sloili s njima. To sla-

ganje je toliko snano da ak i kada shvatimo da ona nisu istini-ta, oseamo krivicu, stid i sramotu, koji se pojavljuju onda kadase suprotstavimo tim verovanjima.

Ba kao to vlada ima knjige zakona koje upravljaju drutve-nim snom, na sistem verovanja predstavlja Knjigu zakona kojaupravlja naim linim snom. Svi ti zakoni postoje u naoj svesti,mi verujemo u njih, a Sudija u nama sudi iskljuivo na osnovutih verovanja. Sudija donosi presudu, a rtva trpi sramotu i kaz-nu. Ali ko kae da u ovom snu ima pravde? Istinska pravda znai

platiti samo jednom za svaku greku. Istinska nepravda je kada

plaamo vie puta za svaku greku.Koliko puta plaamo jednu greku? Odgovor je, hiljadama

puta. ovek je jedina ivotinja na Zemlji koja hiljadu puta pla aistu greku. Ostale ivotinje plaaju jednom za svaku greku ko-

ju uine. Ali ne i mi. Mi imamo snanu memoriju. Mi uinimogreku, sudimo sami sebi, proglaavamo sebe krivim, i kanjava-mo sebe. Kada bi bilo pravde, to bi bilo dovoljno; ne bi trebaloda to inimo ponovo. Ali svaki put kada se setimo toga, mi sebi

ponovo sudimo, ponovo sebe proglaavamo krivim, i ponovokanjavamo sebe, iznova, iznova i iznova. Ako imamo mua ilienu, on ili ona nas takode podseaju na tu greku, tako da misebe ponovo osuujemo, ponovo kanjavamo i ponovo smatra-mo krivim. Da li je to fer?

24 etiri sporazuma


22/112


Koliko puta smo naterali svog mua ili enu, svoju decu iliroditelje da ponovo plaaju za istu greku? Svaki put kada sesetimo te greke, opet ih iznova krivimo i aljemo im sav emo-

cionalni otrov koji oseamo zbog te nepravde, a zatim ih teramoda opet iznova plaaju zbog iste greke. Je li to pravedno? Naunutranji Sudija grei zbog toga to je sistem verovanja, kao iKnjiga zakona, pogrean. itav san je zasnovan na pogrenomzakonu. Devedeset i pet procenata tih verovanja koje smo smes-tili u svoj um nisu nita drugo nego lai, i mi patimo zbog togato verujemo u sve te lai.

U planetarnom snu normalno je da ljudi pate, da ive u stra-hu i da doivljavaju emocionalne drame. Spoljanji san nije pri-

jatan san; to je san pun nasilja, san pun straha, ratova, neprav-

di. Pojedinani ljudski snovi se razlikuju, ali uglavnom su tokomari. Ako pogledamo itavo ljudsko drutvo, videemo da jeto mesto gde je teko iveti jer u njemu vlada strah. irom svetavidimo ljudske patnje, bes, osvetu, bolesti zavisnosti, nasilje naulicama i ogromnu nepravdu. Oni mogu postojati na razliitimnivoima u razliitim zemljama irom sveta, ali ono to domini-ra u spoljanjem snu je strah.

Ako uporedimo san ljudskog drutva sa opisom pakla kakavpostoji u svim religijama irom sveta, otkriemo da su oni potpuno isti. Religije kau da je pakao mesto na kojem nas stie

kazna, mesto straha, bola i patnje, mesto na kome gorite u vatri.Vatru stvaraju emocije koje potiu od straha. Kada god osetimobes, ljubomoru, zavist ili mrnju, oseamo da u nama gori vatra.Mi ivimo u paklenom snu.

etiri sporazuma 25


23/112

Don Miguel Ruis

Ako pakao smatramo stanjem uma, onda je pakao svuda okonas. Drugi nas ponekad upozoravaju da emo, ukoliko ne ini-mo ono to nam oni kau da treba da inimo, otii u pakao. Loe

vesti! Mi smo ve u paklu, ukljuujui i one koji nam to govore.Nijedan ovek ne moe drugoga osuditi na pakao jer smo mive u njemu. Istina je da drugi mogu uiniti da utonemo jodublje u pakao. Ali samo ako mi dozvolimo da se to desi.

Svako ljudsko bie ima svoj lini san, i ba kao i u drutve-nom snu, u njemu esto vlada strah. Mi uimo da sanjamo pa-kao u svom sopstvenom ivotu, u svom linom snu. Taj isti strahse, naravno, manifestuje na razliite naine kod svakog oveka,ali svi mi doivljavamo bes, ljubomoru, mrnju, zavist i druganegativna oseanja. Na lini san takode moe postati veita

nona mora u kojoj patimo i ivimo u strahu. Ali mi ne moramosanjati komarni san. Moemo da uivamo u prijatnom snu.

itavo oveanstvo traga za istinom, pravdom i lepotom. Mismo u veitoj potrazi za istinom jer verujemo jedino u lai kojesmo nagomilali u svom umu. Mi traimo pravdu jer u naem sis-temu verovanja pravde nema. Traimo lepotu jer bez obzira nato koliko jedna osoba bila lepa, mi ne verujemo da je ona zaistalepa. Mi i dalje traimo i traimo, iako se sve to ve nalazi unama. Nije potrebno da pronalazimo istinu. Svuda oko sebe, mividimo istinu, ali zbog sporazuma i verovanja koje nosimo usvojoj svesti, mi ne moemo da sagledamo tu istinu.

Mi ne vidimo istinu jer smo slepi. Ono to nas ini slepima,to su ta lana verovanja koja se nalaze u naoj svesti. Mi imamo

126 etiri sporazuma


24/112

Pripitomljavanje i planetarni san

potrebu da uvek budemo u pravu i da ubedimo druge da gree.Oslanjamo se na svoja uverenja, a naa uverenja nam prouzro-kuju patnju. ini se kao da ivimo okrueni gustom maglom od

koje ne moemo da vidimo dalje od svog nosa. Ta magla u kojojivimo nije stvarna. Ta magla je san, va lini san o ivotu - onou ta verujete, sve predstave koje imate o sebi, svi sporazumi kojeste sklopili sa drugima, sa sobom, pa ak i sa Bogom.

itav va um je magla koju su Tolteci nazvali mitota (izgo-vara se MIH-TOE'-TAY). Va um predstavlja san u kome hiljaduljudi govori istovremeno i niko nikoga ne razume. To je stanjeljudskoga uma - jedna velika mitota, i zbog te velike mitote vine moete da vidite kakvi ste zaista. U Indiji mitotu nazivajumaja, to znai iluzija. To je lina predstava naega Ja sam."

Sve to mislite o sebi i o itavom svetu, sve je to mitota. Mi nemoemo da vidimo ta zaista jesmo; nismo u stanju da vidimoda u stvari nismo slobodni.

Eto zbog ega se ljudi opiru ivotu. Sam ivot predstavljanajvei ljudski strah. Smrt nije na najvei strah; na najveistrah je rizik koji moramo da preuzmemo da bismo iveli - rizikda ivimo i izrazimo svoje pravo ja. Ljudi se najvie plae da bu-du ono to jesu. Nauili smo da ivimo pokuavajui da zado-voljimo potrebe drugih. Nauili smo da ivimo prema merilimadrugih ljudi zbog straha da nas oni nee prihvatiti i da nas neesmatrati dovoljno dobrim.

Tokom procesa pripitomljavanja, pokuavajui da budemodovoljno dobri, mi u sebi stvaramo sliku savrenstva. Mi zami-

etiri sporazuma 27


25/112

Don Miguel Ruis

ljamo kakvi bi trebalo da budemo da bi nas svi prihvatili. Naro-ito se trudimo da zadovoljimo one koji nas vole, kao to sumajka i otac, starija braa i sestre, svetenici i uitelji. Trudei se

da budemo dovoljno dobri u njihovim oima, mi stvaramo slikusavrenstva, ali mi ne odgovaramo toj slici. Mi stvaramo tu sli-ku, ali ta slika nije stvarna. Na taj nain nikada neemo postatisavreni. Nikada!

Poto nismo savreni, mi odbacujemo sebe. A taj stepen sa-moodbacivanja zavisi od toga koliko su odrasli bili uspeni u sla-manju naeg integriteta. Nakon pripitomljavanja vie se ne radio tome da treba da budemo dovoljno dobri za nekog drugog.Mi nismo dovoljno dobri sami sebi, jer ne odgovaramo sopstve-noj predstavi o savrenstvu. Mi ne moemo da oprostimo sebi

to nismo onakvi kakvi elimo da budemo, ili bolje reeno,onakvi kakvi verujemo da treba da budemo. Mi ne moemo daoprostimo sebi to to nismo savreni.

Mi oseamo da nismo onakvi kakvi verujemo da treba da bu-demo i zbog toga se oseamo lano, frustrirano i nepoteno.Pokuavamo da sakrijemo sebe i pretvaramo se da smo onakvikakvi nismo. Posledica toga je da se oseamo neiskreno i nosi-mo drutvene maske da bismo spreili da drugi to primete. Pla-imo se da e neko drugi primetiti da nismo onakvi kakvi se

pretvaramo da jesmo. Mi takode procenjujemo i druge na osno-vu svoje predstave o savrenstvu, i normalno je da oni ne moguda ispune naa oekivanja.

128 etiri sporazuma


26/112


Mi poniavamo sebe samo da bismo udovoljili drugima. Ustanju smo ak i da sebe fiziki povredujemo samo da bi nasdrugi prihvatili. Znamo da tinejderi uzimaju droge samo da ih

drugi tinejderi ne bi odbacili. Oni nisu svesni da je problem utome to oni ne prihvataju sebe. Oni odbacuju sebe zbog togato nisu onakvi kakvim se predstavljaju. Oni ele da budu ona-kvi kakvi su zamislili da treba da budu, ali nisu, i zbog toga ose-aju krivicu i stid. Ljudi beskonano kanjavaju sebe zato tonisu onakvi kakvi misle da treba da budu. Oni zlostavljaju sebe,a takode koriste i druge da bi zlostavljali sebe.

Ali niko nas toliko ne zlostavlja koliko mi zlostavljamo sebe,a to inimo preko Sudije, rtve i svog sistema verovanja. Istina

je da ima onih koji kau da ih njihov mu ili ena, majka ili otac

zlostavljaju, ali mi znamo da mi sebe zlostavljamo jo mnogovie od toga. Mi sebi sudimo gore od bilo koga drugog. Ako

pred drugima neto pogreimo, poriemo svoju greku i poku-avamo da je zatakamo. Ali im ostanemo sami, Sudija postajetoliko strog, a oseanje krivice toliko snano, da se oseamoglupi, ili zli, ili nedostojni.

U itavom vaem^^ vie od vassamih. A granica ovog samozlostavljanja upravo je ista ona gra-nica koju smo spremni da trpimo od nekoga drugog. Ako vasneko maltretira malo vie nego to vi maltretirate sami sebe,verovatno ete napustiti tu osobu. Ali ako vas neko maltretiramalo manje nego to vi maltretirate sebe, vi ete verovatno ostatiu vezi s tom osobom i beskonano dugo je trpeti.

etiri sporazuma 29


27/112

Don Miguel Ruis

Ukoliko veoma loe postupate sa sobom, moete ak trpeti ito da vas neko tue, poniava, i tretira vas kao krpu. Zbog ega?Zbog toga to u svom sistemu verovanja, vi kaete: Ja to zaslu-

ujem. Ova osoba mi ini uslugu jer ivi sa mnom. Ja nisam vre-dan ljubavi i potovanja. Ja nisam dovoljno dobar."

Mi imamo potrebu da nas drugi vole i prihvataju, ali mi nemoemo da prihvatimo i da volimo sebe. Sto vie volimo sebe,manje emo zlostavljati sebe. Samozlostavljanje je posledica sa-moodbacivanja, a samoodbacivanje potie od toga to imamo

predstavu o savrenstvu i to nikada ne moemo dostii tajideal. Naa predstava o savrenstvu je razlog zbog kojeg odbacu-

jemo sebe; to je razlog to ne moemo da prihvatimo sebe ona-kve kakvi jesmo, i to ne moemo da prihvatimo druge onakve

kakvi jesu.

K\ovog sna

ostoje hiljade sporazuma koje ste sklopili sami sa sobom, sadrugim ljudima, sa svojim snom o ivotu, sa Bogom, sa

drutvom, sa svojim roditeljima, sa svojim muem ili enom, sasvojom decom. Ali najvaniji sporazumi su oni koje ste sklopili

sa sobom. U tim sporazumima rekli ste sebi kakvi ste, ta ose-ate, u ta verujete i kako treba da se ponaate. Rezultat toga jeono to nazivate svojom linou. U tim sporazumima kaete:Ovo sam ja. Ovo su stvari u koje verujem. Neke stvari mogu

-30 etiri sporazuma

P


28/112


da uradim, a neke ne mogu. Ovo je stvarnost, a ono fantazija;ovo je mogue, ono nemogue."

Jedan jedini sporazum ne predstavlja veliki problem, ali mi

imamo mnoge sporazume zbog kojih patimo, zbog kojih nema-mo uspeha u ivotu. Ako elite da ivite sreno i zadovoljno,morate imati dovoljno hrabrosti da raskinete te sporazume kojisu zasnovani na strahu i oduzimaju vam snagu. Takvi sporazumikoji potiu iz straha teraju nas da rasipamo ogromnu energiju,ali sporazumi koji potiu iz ljubavi pomau nam da sauvamoenergiju, pa ak i da je uveamo.

Svako od nas rada se sa izvesnom linom snagom koju sva-kodnevno obnavljamo odmarajui se. Naalost, mi troimo svusvoju snagu najpre na stvaranje svih tih sporazuma, a zatim na

to da ih odravamo. Mi traimo svoju snagu na sve te sporazu-me koje smo stvorili, a posledica toga je da se oseamo nemo-ni. Mi jedva da imamo dovoljno snage da preivimo svaki dan,

jer vei deo njen koristimo za odravanje sporazuma koji nasdre zarobljenim u planetarnom snu. Kako da promenimo itavsan svoga ivota ako nemamo snage da promenimo ni jedan je-dini sporazum?

Ukoliko uviamo da su nai sporazumi ono to odreuje naivot, a nismo zadovoljni svojim ivotnim snom, moramo pro-meniti te sporazume. Kada konano budemo spremni da pro-menimo svoje sporazume, sklopiemo etiri veoma mona spo-razuma koji e nam pomoi da raskinemo one sporazume koji

potiu iz straha i oduzimaju nam snagu.

etiri sporazuma 31-


29/112

Don Miguel Ruis

Svaki put kada ponitite jedan sporazum, sva snaga koju steupotrebili da ga stvorite vraa se vama. Ako usvojite ova etirinova sporazuma, oni e vam dati dovoljno line snage da mo-

ete da promenite itav sistem svojih starih sporazuma.Potrebna vam je jaka volja da biste prihvatili ova etiri spo-

razuma - ali ako moete da ponete da ivite sa ovim sporazu-mima, va ivot e se udesno izmeniti. Videete svojim oimakako ponor pakla nestaje. Umesto da ivite u paklenom snu,stvoriete nov san - svoj sopstveni rajski san.

132 etiri sporazuma


30/112

FVvi

13 es p i ek

koristite. svoju

rvi sporazum je i najvaniji, a takode i najzahtevniji. On jeveoma vaan jer ete ve samo uz pomo tog prvog

sporazuma biti u stanju da se uzdignete na onaj nivo egzistenci-je koji ja nazivam rajem na zemlji.

Prvi sporazum glasi besprekorno koristite svoju re. On zvuivrlo jednostavno, ali je veoma, veoma moan.

Zato ba re? Vaa re predstavlja vau kreativnu mo. Vaare je dar koji potie direktno od Boga. U Jevandelju po Jovanu,u Bibliji, koje govori o stvaranju svemira, kae se: U poetku

bese re, i re bese sa Bogom, i re bese Bog." Uz pomo rei viizraavate svoju kreativnu snagu. Sve iskazujete reima. Bez ob-zira na to kojim jezikom govorite, vaa namera manifestuje se

etiri sporazuma 33

P


31/112

Don Miguel Ruis

pomou rei. O emu sanjate, ta oseate, i kakvi ste zapravo vi,

sve se to manifestuje reima.

Re nije samo zvuk ili pisani simbol. Re je sila; to je vaa

sposobnost izraavanja i komunikacije, miljenja, a samim tim, istvaranja dogaaja u vaem ivotu. Vi imate mo govora. Koja

jo ivotinja na planeti ima mo govora? Re je najmonije oru-

e koje kao ljudsko bie posedujete; ona je magijsko orue. Ali

kao i ma sa dve otrice, vaa re moe stvoriti najlepi san, ili

unititi sve oko vas. Jednu otricu predstavlja zloupotreba rei,

koja oko sebe stvara pakao. Druga otrica je besprekorna upo-

treba rei, pomou koje moemo stvoriti samo lepotu, ljubav i

raj na zemlji. Zavisno od toga kako je upotrebite, re vas moe

osloboditi, ili vas baciti u najstranije ropstvo. Sva magija kojuposedujete zasnovana je na vaim reima. Vaa re je ista ma-

gija, a zloupotreba rei predstavlja crnu magiju.

Re je toliko mona da jedna re moe izmeniti ivot ili uni-

titi ivote miliona ljudi. Pre nekog vremena, u Nemakoj, jedan

ovek je, koristei rei, manipulisao itavom zemljom punom

veoma inteligentnih ljudi. On ih je poveo u svetski rat koristei

iskljuivo mo svoje rei. Naveo je druge ljude da poine naj-

svirepije zloine. Svojim reima pokrenuo je njihov strah, i po-

put ogromne eksplozije, poelo je ubijanje i ratovanje irom sve-

ta. U elom svetu ljudi su ubijali jedni druge jer su se plaili jedni

drugih. Hitlerova re, zasnovana na verovanjima i sporazumima

koji su posledica straha, pamtie se vekovima.

34 etiri sporazuma


32/112

( Besprekomo koristite svoju re

Ljudski um je kao plodno tlo na koje neprestano padaju se-menke. Te semenke su miljenja, ideje i koncepti. Kada posadite

jedno seme, jednu misao, ona poinje da raste. Re je kao se-

menka, a ljudski um je tako plodan! Jedini problem je u tometo on i suvie esto postaje plodno tlo za seme straha. Svakiljudski um predstavlja plodno tlo, ali samo za onu vrstu semenaza koju je pripremljen. Vano je imati u vidu za kakvu vrstu se-mena je spreman na um, i pripremiti ga da prihvati seme lju-

bavi.

Pogledajte primer Hitlera: on je razvejao sve to seme straha,koje je bogato proklijalo i sa velikim uspehom izazvalo masov-na unitenja. Shvatajui ogromnu mo rei, moramo imati naumu da ta mo izlazi iz naih usta. Jedan strah ili sumnja zasaeni

u na um mogu prouzrokovati beskonaan niz dramatinihdogaaja. Re je poput arolije, a ljudi koriste rei kao crnu ma-giju, nepromiljeno bacajui ini jedni na druge.

Svaki ovek je arobnjak, i svi smo mi u stanju da nekogazaaramo svojim reima ili da nekoga oslobodimo arolije. Izra-avajui svoje miljenje, mi neprestano bacamo ini. Primer: sret-nem svoga prijatelja i kaem mu jedno svoje miljenje koje mi jeupravo palo na um. Kaem mu: Hm! Ima istu onu boju licakao ljudi koji obino obolevaju od raka." Ako on poslua mojure i sloi se s njom, on e oboleti od raka za manje od godinudana. Tolika je mo rei.

Tokom na'eg pripitomljavanja, nai roditelji, braa i sestregovore nam svoje stavove i ne razmiljajui o njima. Mi smo

etiri sporazuma 35'


33/112

Don Miguel Ruis

verovali u njihovo miljenje i iveli u strahu od njihovog milje-nja, kao na primer da li dovoljno dobro plivamo, ili igramo nekisport, ili piemo. Neko izrazi svoje miljenje i kae: Vidi, ova

devojica je runa!" Ta devojica to uje, poveruje da je runa iraste u ubedenju da je runa. Nije vano koliko je ona stvarnolepa; dokle god poseduje taj sporazum, ona veruje da je runa.Ona je rtva arolije.

Skreui nau panju, re moe da ude u na um i promeninaa verovanja nabolje ili nagore. Jo jedan primer: vi modaverujete da ste glupi i moda verujete u to otkako znate za sebe.Ovaj sporazum moe da bude veoma zbunjujui i da vas navededa uinite mnoge stvari samo da biste zaista dokazali da steglupi. Moda ete uiniti neto i zatim pomisliti: Voleo bih da

sam pametan, ali sam sigurno glup inae to ne bih uradio."Svest se kree u stotinu razliitih pravaca i mogli bismo prove-sti dane i dane opsedunuti tim jednim jedinim verovanjem usopstvenu glupost.

Tada jednoga dana neko skrene vau panju i, koristei re,stavi vam do znanja da niste glupi. Vi poverujete u ono to taosoba kae i napravite nov sporazum. Posledica toga je da se vivie ne oseate glupo i ne ponaate se tako. itava arolija jerazbijena, samo uz pomo rei. I obrnuto, ukoliko vi verujete daste glupi, a neko privue vau panju i kae: Ti si zaista naj-

gluplja osoba koju sam ikada upoznao", sporazum e se obnovitii dobiti novu snagu.

36 etiri sporazuma


34/112

( Besprekorno koristile svoju re

Sada da vidimo ta znai re besprekorno. Besprekornost(engl.impeccabilitj) znai bez greha". Besprekoran (engl. impecca-ble)potie od latinske reipecatus, to znai greh". Prefiks imu rei impeccable znai bez", tako da impeccable znai bezgreha". Religije govore o grehu i greni cima, ali hajde da raz-

jasnimo ta zaista znai greiti. Grehje bilo ta to inite protivsamoga sebe. Sve to oseate ili verujete ili kaete a to je us-mereno protiv vas samih jeste greh. Vi se suprotstavljate sebikada sebe osuujete ili krivite zbog neega. Biti bez greha znaiupravo suprotno. Biti besprekoran znai ne raditi protiv sebe.Kada se ponaate besprekorno, vi preuzimate odgovornost zasvoja dela, ali vi sebe ne osuujete i ne krivite.

Sa ovog gledita, itav koncept greha menja se od neega toima moralni ili religiozni smisao ka neemu to tumaimo naosnovu zdravog razuma. Odbacivanje sopstvene linosti osnov-no je obeleje greha. Samoodbacivanje je najvei greh koji mo-ete poiniti. U skladu sa religijskim nainom izraavanja, samo-odbacivanje je smrtni greh", koji vodi u smrt. Besprekornost, sdruge strane, vodi u ivot.

Besprekorno koristiti re

znai ne koristiti re

protiv sebe.Ako vas sretnem na ulici i kaem vam da ste glupi, to izgleda

kao da ja koristim tu re protiv vas. Ali zapravo ja svoju re ko-ristim protiv sebe, jerete me vi zbog toga mrzeti, a to to ete

etiri sporazuma 37


35/112

Don Miguel Kuis

me vi mrzeti neije dobro za mene. Dakle, ako se ja naljutim isvojom reju poaljem vama sav taj emocionalni otrov, ja koris-tim re protiv sebe.

Ako volim sebe, ja u tu ljubav izraavati u svojoj komuni-kaciji s vama, i to znai da besprekorno koristim re, jere tajin proizvesti slinu reakciju. Ako ja volim vas, onda i vi volitemene. Ako ja vas uvredim, vi ete uvrediti mene. Ukoliko samvam zahvalan, i vi ete biti zahvalni meni. Ako sam sebian pre-ma vama, i vi ete biti sebini prema meni. Ako koristim rei da

bih na vas bacio ini, i vi ete baciti ini na mene.

Besprekorno korienje rei znai pravilnu upotrebu energije; to znai usmeravanje vae energije u pravcu istine i ljubavi prema sebi. Ako sa sobom sklopite sporazum da ete bespre-

korno koristiti svoju re, upravo s tom namerom, istina e semanifestovati kroz vas i vi ete oistiti sav emocionalni otrovkoji postoji u vama. Ali teko je sklopiti takav sporazum zbogtoga to smo nauili da radimo upravo suprotno. Nauili smo i

prihvatili obiaj da laemo u komunikaciji s drugima, i to je jovanije, sa sobom. Mi ne koristimo svoje rei besprekorno.

Mo rei je u paklu u potpunosti zloupotrebljena. Mi koris-timo re da bismo proklinjali, okrivljivali, osuivali, unitavali.

Naravno, koristimo je takode i na ispravan nain, ali to nije e-sto. Veinom koristimo rei da bismo prenosili svoj lini otrov- da bismo izraavali bes, ljubomoru, zavist i mrnju. Re jeista magija - najmoniji dar koji posedujemo kao ljudska bia- a mi je koristimo protiv sebe. Mi planiramo osvetu. Mi stva-

I38 etiri sporazuma


36/112


ranio haos uz pomo rei. Koristimo rei da bismo stvarali mr-nju izmeu razliitih rasa, izmeu razliitih ljudi, izmeu poro-dica, izmeu naroda. I suvie esto zloupotrebljavamo rei, a tom

zloupotrebom stvaramo i odravamo pakleni san. Zloupotrebarei je sredstvo pomou kojeg jedni druge poniavamo i drimo

jedni druge u stanju straha i sumnje. Zbog toga to je re magija koju ljudi poseduju, a zloupotreba rei crna magija, mi neprestano koristimo crnu magiju ak i ne znajui da je naa remagina.

Uzmimo primer jedne ene koja je bila inteligentna i veomadobroduna. Imala je erku koju je mnogo volela i oboavala.Jedne veeri dola je kui posle veoma napornog dana na poslu,umorna, u stanju izrazite emocionalne napetosti, i sa stranom

glavoboljom. elela je mir i tiinu, ali njena erka je radosno pevala i skakutala. Cerka nije bila svesna toga kako se majkaosea; ona je bila u sopstvenom svetu, u svom sopstvenom snu.Oseala se prekrasno, i skakala je i pevala sve jae i jae, izraa-vajui svoju radost i ljubav. Pevala je tako glasno da je majinaglavobolja postala jo gora, i u jednom trenutku, majka je izgu-

bila kontrolu. Ljutito je pogledala svoju slatku erkicu i rekla:Uuti! Ima grozan glas. Moe li bar malo da uti!"

Istina je u stvari da majka nije imala nimalo strpljenja za bilokakvu vrstu buke; nije bila stvar u tome da devojica ima ruanglas. Ali je erka poverovala u ono to je njena majka rekla i utom trenutku je sklopila sporazum sa sobom. Posle toga vie nije

pevala, jer je verovala da je njen glas ruan i da e smetati sva-

etiri sporazuma 39


37/112

Don Miguel Ruis

kome ko ga uje. Postala je stidljiva u koli, i kada bi joj rekli dapeva, odbijala je. Postalo joj je teko ak i da razgovara s drugi-ma. Za ovu devojicu sve se promenilo zbog ovog novog spo-

razuma: ona je verovala da mora da potiskuje svoja oseanja dabi bila prihvaena i voljena.

Kada god ujemo neije miljenje i poverujemo u njega, misklapamo sporazum i on postaje deo naeg sistema verovanja.Ova devojica je odrasla, i iako je imala prekrasan glas, nikadavie nije pevala. Ona je razvila itav kompleks zbog te jedneini. Te ini je na nju bacila osoba koju je ona najvie volela: nje-na majka. Njena majka nije primeivala ta je uinila svojomre ju. Ona nije znala da je upotrebila crnu magiju i bacila inina svoju erku. Ona nije poznavala mo svoje rei i zbog toga je

ne treba kriviti. Ona je uinila isto ono to su i njena majka, otaci ostali uinili njoj mnogo puta. Oni su zloupotrebili re.

Koliko puta to inimo svojoj deci? I mi na slian nain izra-avamo svoje miljenje i naa deca godinama nose sa sobom tucrnu magiju. Ljudi koji nas vole koriste crnu magiju protiv nas,ali oni ne znaju ta rade. Zbog toga im moramo oprostiti; onine znaju ta rade.

Jo jedan primer: probudite se ujutro i oseate da ste veomasreni. Oseate se divno, provodite sat ili dva pred ogledalom,doterujui se. I, nakon toga vam jedna od vaih najboljih pri-

jateljica kae: ta se deava s tobom? Izgleda grozno. Pogledajkakva ti je haljina; izgleda smeno." To je to; to je dovoljno davas vrati u pakao. Moda vam je ta devojka to rekla samo zato

40 etiri sporazuma


38/112

( Besprekorno koristite svoju re

da vas povredi. A to je i uinila. Ona vam je saoptila svojemiljenje koristei u njemu svu mo svoje rei. Ako prihvatite tomiljenje, ono se tada pretvara u sporazum i vi ulaete svu svoju

mo u to miljenje. To miljenje se pretvara u crnu magiju.Ovakve ini je teko razbiti. Jedini nain da razbijete ovu

aroliju jeste da sklopite nov sporazum zasnovan na istini. Istina je ono najvanije u besprekornom korienju rei. Na jednojstrani maa nalaze se lai koje stvaraju crnu magiju, a na drugojstrani maa je istina koja ima mo da razbije aroliju crne ma-gije. Samo nas istina moe osloboditi.

Zamislite koliko puta, u svakodnevnoj meusobnoj komu-nikaciji, izgovarajui rei bacamo ini jedni na druge. Vreme-nom se takva komunikacija pretvorila u najgoru vrstu crne ma-gije, koju nazivamo ogovaranjem.

Ogovaranje ili traarenje predstavlja crnu magiju u svom naj-gorem vidu zato to je ono ist otrov. Nauili smo da ogovara-mo sklapanjem sporazuma. Kada smo bili deca, uli smo kakoodrasli oko nas neprekidno traare, otvoreno izraavajui svojemiljenje o drugim ljudima. Oni su ak imali miljenje i o onimljudima koje ne poznaju. Emocionalni otrov se prenosio zajed-no s tim miljenjima, i mi smo to usvojili kao normalan nainkomuniciranja.

etiri sporazuma 41


39/112

Don Miguel Ruis

Ogovaranje je postalo glavni vid komunikacije u ljudskomdrutvu. Ono je postalo nain zbliavanja, jer se oseamo boljekada vidimo da se neko drugi osea isto tako loe kao i mi. Pos-

toji jedna stara izreka koja kae: Beda voli drutvo", a ljudi kojipate u paklu ne ele da budu usamljeni. Strah i patnja su vaandeo planetarnog sna; oni su sredstva pomou kojih nas plane-tarni san dri u pokornosti.

Upotrebljavajui analogiju ljudskog uma sa kompjuterom, ogo-varanje moemo uporediti sa kompjuterskim virusom. Kompju-terski virus je deo kompjuterskog jezika napisan istim jezikomkao i svi ostali kodovi, ali sa zlom namerom. Taj kod se ubacu-

je u program vaeg kompjutera onda kada vi to najmanje oekujete i najee tako da vi toga niste ni svesni. Kada se takav kod

ubaci, va kompjuter vie ne radi dobro, ili ne radi uopte jer sekodovi tako izmeaju sa tako mnogo kontradiktornih poruka daon vie ne moe da daje dobre rezultate.

Ljudsko ogovaranje funkcionie na potpuno isti nain. Na primer, upisali ste se na neki kurs kod novog profesora i vedue vreme se unapred radujete to ete ii na taj kurs. Upravokada ste prvoga dana krenuli na predavanja, naletite na nekogako je ve iao na isti kurs, i on vam kae: ,,Oh, taj profesor je

jedan uobraeni kreten! On nema pojma o emu pria, a jo jei perverzan, i zato, uvaj se!"

Rei i emocionalni kod osobe koja vam je to rekla istoga tre-nutka se uvlae u vas, ali vi niste svesni njene ili njegove moti-vacije i ne znate zbog ega vam on ili ona to govori. Ta osoba je

Lf 2 etiri sporazuma


40/112


moda ljuta zbog toga to nije imala uspeha na kursu ili jednos-tavno stvara pretpostavke zasnovane na strahu i predrasudama,ali poto ste vi jo kao dete nauili da gutate informacije, jedan

deo vas veruje u tu priu, i vi odlazite na predavanje. Dok pro-fesor govori, vi oseate kako u vama raste otrov i ne shvatate dagledate profesora oima osobe koja vam je prenela taj tra. Tada

poinjete da prepriavate to ostalim ljudima koji pohaaju istikurs, i oni poinju da posmatraju profesora na isti nain: kaokretena i perverznjaka. Vi ete omrznuti predavanja i uskoro od-luiti da se ispiete. Kriviete profesora, ali u stvari kriv je tra.

Sve te probleme moe da prouzrokuje jedan mali kompju-terski virus. Jedna malena dezinformacija moe da prekine ko-munikaciju medu ljudima, da zarazi svaku osobu s kojom doe

u dodir i da uini da ta osoba postane zarazna za druge. Zami-slite da svaki put kada vam ljudi prenesu neki tra, oni ubacekompjuterski virus u va um, i da svaki put malo poremete va

jasan nain razmiljanja. Zatim zamislite da, pokuavajui daraistite sopstvenu zbunjenost, vi ponete da traarite i ogo-varate i tako prenosite taj virus na druge.

Sada zamislite kako se ovaj vid komunikacije odvija u beskraj-no dugom lancu medu svim ljudima na zemlji. Kao posledicatoga svet je pun ljudi koji mogu da primaju informacije samo izkanala koji su zakreni otrovnim, zaraznim virusima. I ovajotrovni virus je takode ono to Tolteci nazivaju mitotom, hao-som hiljadu razliitih glasova koji istovremeno pokuavaju dagovore u naem mozgu.

etiri sporazuma 43


41/112

Don Miguel Ruis

Jo su gori crni magovi ili kompjuterski hakeri" koji namer-no ire viruse. Setite se neke situacije kada ste vi ili neko koga

poznajete bili ljuti na nekoga i eleli da se osvetite. Iz elje za

osvetom rekli ste neto toj osobi, ili neto o njemu ili njoj sanamerom da irite otrov i da uinite da se ta osoba osea loe.Kao deca inimo to sasvim nesvesno, ali kada odrastemo posta-

jemo mnogo promiljeniji u svojim naporima da povredimo dru-ge ljude. Tada laemo sebe govorei da je ta osoba dobila zaslu-enu kaznu za svoja nedela.

Kada posmatramo svet kroz prizmu kompjuterskih virusa,lako je opravdati i najgore ponaanje. Ono to ne vidimo je toda nas zloupotreba rei vodi jo dublje u pakao.

Godinama se u nama taloe traevi i ini baene tuimreima, ali takode i one koje upotrebljavamo razgovarajuisami sa sobom. Mi neprestano razgovaramo sa sobom inajee govorimo stvari kao to su: Oh, ja sam debeo/debela,izgledam runo. Starim, gubim kosu. Ja sam glup/glupa, nikadanita ne shvatam. Nikada neu biti dovoljno dobar, i nikadaneu biti savren." Vidite li kako koristimo rei protiv sebe ?Moramo poeti da shvatamo da re jeste i da re deluje. Akorazumete ovaj prvi sporazum, besprekorno koristite svoju re,

poeete da pri-meujete sve promene koje e se dogoditi uvaem ivotu. Pro-

44 etiri sporazuma


42/112

Besprekorno koristite svoju re

mene e se najpre dogoditi u vaem ophoenju prema sebi, akasnije i u nainu ponaanja prema drugima, naroito premaonima koje najvie volite.

Razmislite koliko puta ste ogovarali osobu koju najvie voliteda biste od drugih dobili podrku za svoj nain razmiljanja.Koliko puta ste privukli panju drugih, irei otrov o onome ko-ga volite da biste potvrdili da je vae miljenje ispravno? Vaemiljenje nije nita drugo do va stav. On ne mora biti istinit.Vae miljenje potie iz vaih verovanja, vaeg sopstvenog ega, ivaeg sopstvenog sna. Mi stvaramo sav taj otrov i prenosimo gana druge samo da bismo mogli pred sobom da opravdamo svojestavove.

Ako usvojimo ovaj prvi sporazum i ponemo besprekorno da

koristimo svoju re, sav emocionalni otrov e na kraju nestati iznaeg uma i iz nae komunikacije i linih odnosa, ukljuujui iodnos sa svojim ljubimcem, makom ili psom.

Zahvaljujui besprekornoj upotrebi rei takoe ete postatiimuni na ini koje drugi bacaju na vas. Negativnu ideju moeteda primite samo ukoliko va um predstavlja plodno tlo za tuideju. Kada ponete besprekorno da koristite rei, va um vienee biti plodno tlo za rei koje predstavljaju crnu magiju. Ume-sto toga, postae plodno tlo za rei koje su posledica ljubavi.Moete izmeriti stepen besprekorne upotrebe rei jainom ljubavi

prema sebi. Ljubav prema sebi i va nain razmiljanja o sebiupravo su srazmerni kvalitetu i integritetu vaih rei. Kada bes-

prekorno koristite rei, oseate se dobro; sreni ste i smireni. ~~

etiri sporazuma 45


43/112

Don Miguel Ruis

Moete prevazii pakleni san jednostavnim sklapanjem spo-razuma o besprekornom korienju rei. Upravo sada, ja bacamto seme u va um. Da li e to seme proklijati ili ne, zavisi od toga

koliko je va um prijemiv za seme ljubavi. Od vas zavisi da liete sami sa sobom sklopiti ovaj sporazum: ja M'besprekornokoristiti^voju re. Gajite ovo seme, i kada ono izraste u vaimmislima, iz njega e nastati mnoge semenke ljubavi koje e za-meniti seme straha. Ovaj prvi sporazum promenie vrstu seme-na koje uspeva u vaem umu.

Besprekorno koristite svoju re. To je prvi sporazum koji tre-ba da sklopite ako elite da budete slobodni, ako elite da bu-dete sreni, ako elite da prevazidete nivo egzistencije koji pred-stavlja pakao. On je veoma moan. Koristite re na pravi nain.

Koristite re da biste preneli svoju ljubav. Koristite belu magiju,poinjui od sebe. Reite sebi kako ste divni, kako ste sjajni.Reite sebi koliko volite sebe. Upotrebite re da razbijete sveone sitne, siune sporazume zbog kojih patite.

To je mogue. Mogue je zato to sam ja to uinio, a ja nisamnita bolji od vas. Ne, mi smo potpuno isti. Imamo istu vrstumozga, istu vrstu tela; mi smo ljudi. Ako sam ja bio u stanju daraskinem te sporazume i sklopim nove, onda i vi moete uinitiisto. Ako ja mogu besprekorno da koristim svoju re, zato ne

biste mogli i vi? Samo ovaj jedan sporazum moe izmeniti itavva ivot. Besprekorna upotreba rei vodi ka linoj slobodi,velikom uspehu i izobilju; ona moe odagnati svaki strah i pre-obraziti ga u radost i ljubav.

-46 etiri sporazuma


44/112

( Besprekorno koristite svojti re

Samo zamislite ta sve moete uiniti besprekornom upotrebom rei. Besprekornom upotrebom rei moete prevazii san pun straha i iveti drugaijim ivotom. Moete iveti u raju

okrueni hiljadama ljudi koji ive u paklu zbog toga to ete vipostati imuni na taj pakao. Moete stei carstvo nebesko samozahvaljujui ovom jednom sporazumu:Besprekorno koristite svoj ur e .

etiri sporazuma 47


45/112


46/112

rino

Sledea tri sporazuma zapravo proizlaze iz prvog sporazuma. Drugisporazum glasi nita nemojte shvatati lino.

ta god da se desi u vaoj okolini, nemojte to shvatati lino.Da upotrebimo raniji primer, ako vas sretnem na ulici i kaem:Hej, ba si glup", a da vas pri tome ak i ne poznajem, to negovori nita o vama; to govori neto o meni. Ako to shvatite li-no, onda ete moda poverovati da ste glupi. Moda ete pomi-sliti: Odakle on to zna? Je li on to vidovit, ili moda svi moguda vide koliko sam glup?"

Vi to shvatate lino zbog toga to se slaete sa onim to jereeno, ma ta to bilo. im se sloite, kroz vas poinje da teeotrov, i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono to vas dri za-robljene to je ono to nazivamo linom vanou. Lina vanost,

etiri sporazuma 49

S


47/112

Don Miguel Ruis

ili lino shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebinosti zbog to-ga to mi pretpostavljamo da se uvek radi o meni". Tokom pe-rioda naeg obrazovanja, ili naeg pripitomljavanja, nauili smo

da sve shvatamo lino. Mi mislimo_^da .smo mi za sve odgovorni.Ja, ja, ja, uvek ja!

Nita od onoga to drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to radezbog sebe. Svi ljudi ive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu;oni se nalaze u potpuno drugaijem svetu od onoga u kojem miivimo. Kada neto shvatimo lino, mi stvaramo pretpostavkuda oni znaju kako je u naem svetu, i mi pokuavamo da njimanametnemo svoj svet.

ak i kada se ini da je neka situacija sasvim lina, ak i kadavas drugi direktno vreaju, to nema nikakve veze s vama. Ono

to oni kau, to oni ine, i miljenja koja oni izraavaju u skladusu sa sporazumima koje oni imaju u sopstvenom umu. Njihovogledite zasniva se na programiranju koje su oni primili tokom

pripitomljavanja.

Ako neko izrazi svoje miljenje i kae vam: Hej, ba si de-beo", nemojte to shvatati lino, jer istina je zapravo da se ta osoba bavi sopstvenim oseanjima, verovanjima i miljenjima. Taosoba pokuava da vam poalje otrov, i ako vi to shvatite li no,onda ete primiti taj otrov i on e postati va. Lino shvatanjestvari uinie da postanete lak plen tih grabljivaca, crnih mago-va. Oni mogu lako da skrenu vau panju samo jednim svojimmiljenjem i da vas nahrane bilo kakvim otrovom, i zbog togato sve to shvatate lino, vi ete ga progutati.

50 etiri sporazuma


48/112

( Nita nemojte sboatati lino

Vi gutate sav njihov emocionalni otpad, i sada to postaje vaotpad. Ali ukoliko to ne shvatite lino, vi moete biti imuni aki ako se nalazite usred pakla. Otpornost prema otrovu usred

pakla dar je ovog sporazuma.Kada stvari shvatate lino, vi se oseate uvreenim i reagu-

jete tako to branite svoja uverenja i tako stvarate konflikte. Viod muve pravite medveda, jer imate potrebu da budete u pravui da dokaete da drugi nisu u pravu. Vi takoe nastojite da do-kaete da ste u pravu, izraavajui svoje miljenje. Na isti nain,ta god da oseate i inite predstavlja samo projekciju vaeg sop-stvenog sna, odraz vaih sopstvenih sporazuma. Ono to govo-rite, ono to radite, i miljenja koja imate u skladu su sa spora-zumima koje ste sklopili - a ti sporazumi nemaju nikakve veze

sa mnom.Meni nije vano ta vi mislite o meni i ja vae miljenje ne

shvatam lino. Ja ne shvatam lino kada mi ljudi kau: Migue-le, ti si sjajan", a takoe ne shvatam lino ni kada mi kau: ,,Mi-guele, ti si grozan". Ja znam da ete mi, kada ste sreni, rei:Miguele, ti si pravi aneo!" Ali, kada ste ljuti na mene rei e-te: O, Miguele, ti si pravi avo! Odvratan si. Kako moe daradi takve stvari?" U svakom sluaju, to ne utie na mene jer jaznam kakav sam ja. Nije mi potrebno da budem prihvaen. Ne-mam potrebu da ujem kako mi neko govori: Miguele, ti odli-no radi!" ili Kako se samo usuuje da to radi!"

Ne, ja to ne shvatam lino. ta god vi mislili, ta god da ose-ate, ja znam da je to va problem a ne moj. To je va nain gle-

Cetiri sporazuma 51


49/112

Don MiguelRuis

danja na svet. To nije nita lino, jer se vi bavite sobom, a nemnome. Drugi e imati svoje miljenje koje je u skladu sa nji-hovim sistemom verovanja, tako da nita od onoga to oni misle

nema nikakve veze sa mnom, ve s njima.Moda ete mi ak rei: Miguele, tvoje rei mi nanose bol."

Ali vi niste povredeni zbog onoga to ja govorim; stvar je utome to ono to ja govorim povreduje rane koje vi ve imate.Vi povredujete sami sebe. Nema nikave anse da ja to shvatimlino. Ne zbog toga to vam ja ne verujem ili nemam poverenjau vas, ve zato to ja znam da vi gledate svet drugim oima, svo-

jim oima. Vi stvarate u svojoj glavi itavu sliku ili film, a u tomfilmu vi ste reiser, vi ste producent, vi ste i glavni glumac iliglumica. Svi ostali igraju sporedne uloge. To je va film.

Nain na koji vi posmatrate taj film u skladu je sa sporazu-mima koje ste sklopili sa ivotom. Vae gledite je neto to jelino vae. To je samo vaa istina i niija vie. Dakle, ako se vinaljutite na mene, ja znam da se vi u stvari bavite sobom. Ja samvam pruio izgovor da se naljutite. A vi se ljutite zbog toga tose bojite, zbog toga to se bavite strahom. Ako se vi ne bojite,nema naina da se naljutite na mene. Ako se ne bojite, nemaanse da me mrzite. Ako se ne bojite, nema anse da budete lju-

bomorni ili tuni.

Ako ivite bez straha, ako volite, onda tu nema mesta nijed-noj od tih emocija. Ako vi nemate takvih oseanja, logino je daete se oseati dobro. Kada se vi oseate dobro, sve oko vas jedobro. Kada je sve oko vas sjajno, sve vas ini srenim. Vi volite

52 etiri sporazuma


50/112

( Nita nemojte shvatati lino

sve oko sebe, jer volite sebe. To je zato to se sviate sami sebi.Zbog toga to ste zadovoljni sobom. Zbog toga to ste sreni usvom ivotu. Sreni ste u tom filmu koji reirate, sreni sa svo-

jim sporazumima sa ivotom. Vi ste spokojni, i vi ste sreni. Viivite u stanju blaenstva u kome je sve divno, i sve je tako lepo.U tom stanju blaenstva vi neprekidno vodite ljubav sa svimonim to opaate.

ta god da drugi ljudi rade, oseaju, misle, ili kau, nemojteto shvatati lino. Ako vam oni kau kako ste divni, oni to negovore zbog vas. Vi znate da ste divni. Nije potrebno da veru-

jete drugima koji vam kau da ste divni. Nemojte nita shvatatilino. ak i ako neko uzme pitolj i prosvira vam metak krozglavu, ni to nije nita lino. ak ni u takvom ekstremnom slu-aju.

ak ni miljenja koja imate o sebi ne moraju nuno biti istini-ta; zbog toga, nema potrebe da shvatate lino ak ni ono toujete u svom sopstvenom umu. Um ima sposobnost da razgo-vara sam sa sobom, ali takode ima i sposobnost da uje infor-macije koje dopiru iz drugih sfera. Ponekad ujete neki glas usvojoj svesti, i moda se pitate odakle on dolazi. Taj glas modadolazi iz druge stvarnosti u kojoj postoje iva bia veoma slinaljudskom umu. Tolteci su ta bia nazvalisaveznicima. U Evropi,Africi i Indiji nazvali su ih bogovima.

etiri sporazuma 53


51/112

Don MiguelRuis

Naa svest takode egzistira i na nivou bogova. Naa svesttakode ivi i u toj stvarnosti i moe da je opaa. Svest svojimoima posmatra i opaa ovu stvarnost koja postoji u budnom

stanju. Ali svest takode vidi i opaa i bez oiju, iako na umgotovo i nije svestan te percepcije. Svest ima vie od jedne di-menzije. Moe se povremeno dogoditi da imate ideje koje ne

potiu od vae svesti, ali ih vi opaate svojom sveu. Vi imatepravo da verujete ili da ne verujete tim glasovima i imate pravoda ono to oni kau ne shvatate lino. Mi imamo pravo izborahoemo li ili neemo verovati glasovima koje ujemo u svojojsvesti, ba kao to imamo pravo izbora u ta emo verovati i saime emo se sloiti u planetarnom snu.

Svest takode moe da govori i slua samu sebe. Svest je isto

tako podeljena kao i vae telo. Ba kao to moete da kaete:Imam jednu ruku i mogu da dodirnem svoju drugu ruku i daosetim drugu ruku", svest moe da razgovara sama sa sobom.Jedan deo svesti govori, a drugi deo slua. To postaje veliki prob-lem kada hiljade delova vae svesti govore u isto vreme. To sezove mitota, seate se?

Mitota se moe uporediti's velikim vaarom na kome hiljadeljudi govori i trguje istovremeno. Svi oni imaju razliite misli ioseanja; svako od njih ima razliito gledite. Programiranje nji-hove svesti - svi ti sporazumi koje smo sklopili - nisu nunomeusobno usklaeni. Svaki sporazum je kao posebno ivo bi-e; on ima sopstvenu linost i svoj sopstveni glas. Postoje su-

protstavljeni sporazumi koji se suprotstavljaju drugim sporazu-

54 etiri sporazuma


52/112

( Nita nemojte sbvatati lino

mirna uvek iznova i iznova sve dok u naoj svesti ne doe do pravog velikog rata. Mitota je razlog zbog kojeg ljudi skoronikada ne znaju ta ele, kako to ele da ostvare, ili kada. Oni

se ne slau sami sa sobom zbog toga to postoje delovi svesti kojiele jednu stvar i drugi delovi koji ele neto sasvim suprotno.Jedan deo svesti suprotstavlja se odreenim mislima i pos-tupcima, a drugi deo podrava sprovodenje suprotnih stavova.Sva ta siuna iva bia stvaraju unutranji konflikt zbog togato su iva i svako od njih ima svoj glas. Samo ukoliko napravi-mo pregled svih svojih sporazuma moemo otkriti sve konfikteu svojoj svesti i konano stvoriti red umesto haosa mitote.

Nemojte nita shvatati lino jer kada shvatate stvari lino visebi stvarate bespotrebnu patnju. Ljudi su navikli da pate narazliitim nivoima i u razliitom stepenu, i mi podravamo jednidruge u odravanju tih navika. Ljudi su se meusobno sloili da

pomognu jedni drugima da pate. Ako imate potrebu da budetezlostavljani, lako ete postii da budete zlostavljani. Isto tako,ako ste u drutvu ljudi koji imaju potrebu da pate, neto u njimae vas navesti da ih zlostavljate. To je kao da na leima nose nat-

pis koji kae: Molim te, udari me." Oni trae opravdanje zasvoju patnju. Njihova sklonost ka patnji nije nita drugo negosporazum koji oni obnavljaju iz dana u dan.

etiri sporazuma 55


53/112

Don Miguel Ruis

Gde god da krenete otkriete da vas ljudi lau, i, kako budete postajali sve svesniji, primetiete da i vi takode laete sebe. Nemojte oekivati da vam ljudi govore istinu jer i oni takode

lau sebe. Morate verovati sebi i odluiti da li da verujete ili dane verujete u ono to vam neko govori.

Kada zaista vidimo druge ljude onakve kakvi jesu a da pritome nita ne shvatamo lino, nikada neemo biti povredenionim to oni govore ili rade. ak i ako vas drugi lau, u redu je.Oni vas lau zbog toga to se plae. Oni se plae da ete vi otkritida oni nisu savreni. Bolno je skinuti tu drutvenu masku. Akodrugi kau jedno, ali rade drugo, vi ete lagati sebe ako nesluate njihova dela. Ali ako ste iskreni prema sebi, utedeetesebi mnogo patnje. Moe vas zaboleti ako kaete sebi istinu o

tome, ali ne treba da se vezujete za taj bol. Ubrzo e doi doizleenja i samo je pitanje vremena kada ete se oseati bolje.

Ako vam neko ne prua ljubav i potovanje, pravi je blago-slov ako vas ta osoba napusti. Ako vas ta osoba ne napusti,svakako ete s njim ili s njom doiveti mnogo godina patnje.Odlazak moe da boli neko vreme, ali e vae srce na kraju za-celiti. Tada moete odabrati ono to zaista elite. Otkriete dane morate verovati drugima onoliko koliko morate verovatisebi da biste napravili pravi izbor.

Kada navika da stvari ne shvatate lino postane kod vas du-boko ukorenjena, moete izbei mnoge stresove u ivotu. Va bes, ljubomora i zavist e nestati, pa ak i tuga e jednostavnonestati ako stvari ne budete shvatali lino.

56 etiri sporazuma


54/112

Nita nemojte shvatati lino

Ako vam ovaj drugi sporazum prede u naviku, otkriete davas nita ne moe vratiti u pakao. Otkriete da ste osvojili neiz-merno veliku slobodu kada nita ne budete shvatali lino. Posta-

ete imuni na crne magove i nikakva arolija nee delovati navas bez obzira na to koliko je mona. itav svet-vas moe ogo-varati, ali ako vi to ne shvatite lino biete \imunD Neko vammoe namerno poslati emocionalni otrov, ali ako ga ne shvatitelino, vi ga neete progutati. Ako vi ne primite taj emotivni ot-rov, on e delovati jo gore na onoga ko ga alje, ali ne i na vas.

Vidite i sami koliko je vaan ovaj sporazum. Odluka da stvarine shvatate lino pomae vam da se odreknete mnogih navika iobiaja koji vas dre zarobljene u paklenom snu i prouzrokuju

bespotrebnu patnju. Samo zahvaljujui primeni ovog drugog

sporazuma poeete da raskidate desetine malih, siunih spo-razuma koji vam nanose bol. A ukoliko primenite prva dva spo-razuma, raskinuete sedamdeset i pet procenata tih malih, siu-nih sporazuma koji vas dre zarobljene u paklu.

Zapiite ovaj sporazum na list papira i zakaite ga na friiderda bi vas uvek podseao: Nita nemojte shvatati lino.

Kada steknete naviku da nita ne shvatate lino, neete imatipotrebu da verujete u ono to drugi rade ili govore. Bie potreb-no da verujete samo sebi da biste odgovorno donosili odluke. Vinikada niste odgovorni za ponaanje drugih; vi ste odgovornisamo za sebe. Kada ovo istinski shvatite i prestanete da stvarishvatate lino, teko da vas mogu povrediti nepromiljeni ko-mentari ili ponaanje drugih.

etiri sporazuma 57


55/112

Don Migtiel Ruis

Ako se drite ovog sporazuma, moete putovati irom sveta.potpuno otvorena srca i niko vas ne moe povrediti. Moeterei: Volim te", bez straha da e vas neko ismejati ili odbaciti.

Biete sposobni da traite ono to elite. Moete rei da, ili mo-ete rei ne - ta god da budete odabrali -a dapri tome nematenikakvog oseanja krivice i da nemate ta sebi da prebacite.Moete uvekiniti ono to vam je na srcu. Tada se moete na-laziti usred pakla a pri tom oseati unutranji mir i sreu. Vi eteostati u tom stanju blaenstva, a pakao vas uopte nee dotai.

58 etiri sporazuma


56/112

TVei spo cizum

etiri sporazuma 59

7\)emojte stvarati pretpostavke

i, 'V- J',-- Tf!, S.Trei

i sporazum glasinemojte stvarati pretpostavke.

Skloni smo tome da o svemu stvaramo pretpostavke. Pro-blem u stvaranja pretpostavki je taj to mi verujemo da su oneistinite. Mogli bismo se zakleti da su istinite. Mi stvaramo pret-

postavke o onome to drugi rade ili misle - mi ih shvatamolino - a zatim krivimo njih i reagujemo tako to aljemo emo-cionalni otrov preko svojih rei. To je razlog zbog kojeg stvarati

pretpostavke, znai traiti probleme. Mi stvorimo pretpostav-ku, pogreno shvatajui stvari, shvatimo ih lino, i zavrimo ta-ko to ni iz ega napravimo stranu dramu.

Sve nedae i drame koje ste doiveli u svom ivotu proizale


57/112

Don Miguel Ruis

Razmislite za trenutak o istinitosti ove tvrdnje. itava sfera kon-trole medu ljudima zasniva se na stvaranju pretpostavki i linomshvatanju stvari. itav na pakleni san zasnovan je na tome.

Veliki deo emocionalnog otrova nastaje samo zbog toga tostvaramo prepostavke i shvatamo ih lino, jer mi najee poi-njemo da traarimo na osnovu svojih pretpostavki. Setite se, tra-arenje i ogovaranje su nain komuniciranja meu ljudima u

paklenom snu i nain prenoenja otrova od jednog oveka kadrugom. Zbog toga to se plaimo da postavimo pitanje i raz-

jasnimo stvari, mi stvaramo pretpostavke; zatim branimo svojepretpostavke i pokuavamo da dokaemo da neko drugi nije u pravu. Uvek je bolje postaviti pitanje nego stvoriti pretpostavku,zato to pretpostavke predstavljaju preduslov patnje.

Velika mitota u ljudskoj svesti stvara veliki haos koji nas na-vodi da sve pogreno shvatamo i pogreno tumaimo. Mi vidi-mo samo ono to elimo da vidimo i ujemo samo ono to eli-mo da ujemo. Mi ne opaamo stvari onakve kakve jesu. Navi-kli smo da sanjamo bez ikakve veze sa stvarnou. Mi bukvalnosanjamo stvari stvarajui ih u svojoj mati. Zbog toga to netone razumemo, stvaramo pretpostavku o tome ta to znai, akada se istina otkrije, na san se rasprsne kao mehur od sapunicei mi otkrivamo da stvari uopte ne stoje onako kako smo mis-lili.

Jedan primer: etate ulicom i sretnete osobu koja vam se svi-a. Ta osoba se okrene prema vama i nasmei se, a zatim ode.Vi stvarate gomilu pretpostavki samo na osnovu tog jednog

-60 etiri sporazuma


58/112


59/112

U bilo kakvoj vrsti veze moemo pretpostaviti da drugi znajuta mi mislimo i da ne moramo da im kaemo ta elimo. Ome uiniti ono to mi elimo zato to nas tako dobro poznaju.Ako oni ne uine ono to mi elimo, ono to mi pretpostavljamoda treba da uine, oseamo se povredenim i mislimo: Kako simogao/mogla to da uradi? Trebalo je da zna." Ponovo stvara-mo pretpostavku da druga osoba zna ta mi elimo. itava dra-ma nastaje zato to stvaramo takvu pretpostavku a zatim naosnovu nje stvaramo i druge pretpostavke.

Nain na koji ljudski um funkcionie veoma je interesantan.Mi imamo potrebu da sve opravdamo, da sve objasnimo i shva-timo, da bismo se oseali sigurnim. Imamo milione pitanja nakoja moramo da dobijemo odgovore zato to ima toliko stvarikoje na razum ne moe da objasni. Nije vano da li je odgovortaan; sama injenica da imamo odgovorini da se oseamo si-gurno. To je razlog zbog kojeg stvaramo pretpostavke.

Ako nam drugi neto kau, mi stvaramo pretpostavke, a akonam neto ne kau, stvaramo pretpostavke da bismo zadovoljilisvoju potrebu da znamo i da bismo nadoknadili potrebu zakomunikacijom. ak i kada neto ujemo i ne razumemo, stva-ramo pretpostavke o tome ta to znai a zatim poverujemo u te

pretpostavke. Stvaramo najrazliitije vrste pretpostavki jer ne-mamo hrabrosti da postavimo pitanja.

Te pretpostavke nastaju veoma brzo i uglavnom nesvesno

zbog toga to se drimo sporazuma da na taj nain komunicira-mo. Mi smo se sloili s tim da nije bezbedno postavljati pitanja;

-6 2 et ir i sporazuma


60/112

( Nemojte stvarati pretpostavke

sloili smo se s tim da, ukoliko nas ljudi vole, oni treba da znajuta elimo ili kako se oseamo. Kada poverujemo u neto tosmo pretpostavili, verujemo da smo u pravu do te mere da mo-

emo da unitimo svoje odnose s drugima da bismo odbranilisvoju poziciju.

Mi stvaramo pretpostavku da svi vide ivot onako kako gami vidimo. Pretpostavljamo da drugi misle onako kako mi mis-limo, oseaju onako kako mi oseamo, sude onako kako misudimo, i zloupotrebljavaju onako kako mi zloupotrebljavamo.To je najsnanija pretpostavka koju ljudi stvaraju. A to je i razlogzbog kojeg se plaimo da budemo onakvi kakvi jesmo pred dru-gima. Zbog toga to mislimo da e svi drugi suditi o nama, mal-tretirati nas, zlostavljati i kriviti nas onako kako mi krivimo se-

be. Tako da ak i pre nego to drugi imaju priliku da nas odbace,mi ve odbacujemo sebe. Takav je nain funkcionisanja ljudskoguma.

Mi takode stvaramo i pretpostavke o sebi, a time stvaramomnoge unutranje konflikte. Mislim da sam u stanju da ovouradim." Vi, na primer, stvorite ovakvu pretpostavku, a zatimotkrijete da niste u stanju da to uradite. Vi precenjuejte ili pot-cenjujete sebe zbog toga to niste zastali da sebi postavite pita-nja i odgovorite na njih. Moda treba da prikupite vie informa-cija o odreenoj stvari. Ili moda treba da prestanete da laetesami sebe o tome ta zaista elite.

Cesto, kada stupite u vezu s nekim ko vam se svia, vi imatepotrebu da pronaete razloge zbog ega volite tu osobu. Medu-

etiri sporazuma 63


61/112

Don MiguelRuis

tim, vi vidite samo ono to elite da vidite i poriete da postoje

stvari koje vam se kod te osobe ne sviaju. Vi laete sebe samo

da biste bili u pravu. Zatim stvarate pretpostavke, a jedna od tih

pretpostavki je: Moja ljubav e promeniti ovu osobu." Ali tonije istina. Vaa ljubav nee promeniti nikoga. Ako se drugi pro-

mene, to je zbog toga to oni ele da se promene, a ne zato to

vi moete da ih promenite. Zatim se neto desi izmeu vas dvo-

je, i vi ste povredeni. Iznenada uviate ono to ranije niste eleli

da vidite, samo to to sada izgleda prenaglaeno zbog vaeg emo-

cionalnog otrova. Sada morate da opravdate svoj oseaj bola i

da okrivite drugoga za svoj izbor.

Za ljubav nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji.

Prava ljubav znai prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesubez nastojanja da ih promenimo. Ako pokuavamo da ih prome-

nimo, to znai da nam se oni zapravo ne sviaju. Naravno, ako

odluite da ivite s nekim, ako sklopite taj sporazum, uvek je

bolje sklopiti takav sporazum s nekim ko je upravo onakav ka-

kav biste vi eleli da bude. Pronaite nekoga koga uopte ne

morate menjati. Mnogo je lake pronai nekoga ko je ve ona-

kav kakav bismo eleli da on ili ona bude, umesto da poku-

avamo da promenimo tu osobu. Takoe, ta osoba vas mora

voleti upravo onakve kakvi ste, tako da on ili ona nee morati

vas da menjaju. Ako drugi oseaju da treba da vas promene, to

znai da vas u stvari ne vole onakve kakvi jeste. Zato biste bili

s nekim ako niste onakvi kakvi bi on ili ona eleli da budete?

etiri sporazuma


62/112

f Nemojte stvarati pretpostavke

Moramo biti onakvi kakvi jesmo, zbog toga ne treba dadrugima pruamo lanu sliku. Ako me voli onakvog kakav sam,,,U redu, uzmi me." Ako me ne voli onakvog kakav sam, ,,U

redu, poljubi pa ostavi. Nadi nekoga drugog." Ovo moe zvu-ati grubo, ali ovakva vrsta komunikacije znai da su lini spo-razumi koje sklapamo s drugima jasni i besprekorni.

Zamislite samo dan kada budete prestali da stvarate pret-postavke u vezi sa svojim partnerom i, konano, u vezi sa svimostalim ljudima u svom ivotu. Va e se nain komuniciranja

potpuno promeniti i vai odnosi vie nee biti optereeni kon-fliktima koji su posledica pogrenih pretpostavki.

Najbolji nain da sebe spreimo da stvaramo pretpostavke

jeste da postavljamo pitanja. Obezbedite sebi jasnu komunikaci-ju. Ako neto ne razumete, pitajte. Naite u sebi dovoljno hrab-rosti da postavljate pitanja sve dok ne obezbedite da je sve ono-liko jasno koliko moe biti, pa ak i tada nemojte pretpostav-ljati da znate sve ono to se moe znati o nekoj situaciji. Kada

jednom ujete odgovor, neete morati da stvarate pretpostavkejerete znati istinu.

Takode, pronaite u sebi dovoljno hrabrosti da traite onoto elite. Svako ima pravo da vam odgovori da ili ne, ali eteuvek imati pravo da pitate. Na isti nain, svako ima pravo da

pita vas, i vi imate pravo da kaete da ili ne.

Ukoliko neto ne razumete, bolje je za vas da pitate i da torazjasnite, umesto da stvarate pretpostavke. Onoga dana kada

etiri sporazuma 65


63/112

Don Miguel Ruis

prestanete da stvarate pretpostavke, komuniciraete jasno i i-

sto, osloboeni emocionalnog otrova. Ukoliko ne stvarate pret-

postavke, vaa re postaje besprekorna.

Zahvaljujui jasnoj komunikaciji, svi vai odnosi e se pro-meniti, ne samo s vaim partnerom, ve i sa svim ostalima. Ne-

ete imati potrebe da stvarate pretpostavke jer e sve postati

sasvim jasno. Evo ta ja elim; evo ta ti eli. Ako komunici-

ramo na ovakav nain, nae rei postaju besprekorne. Kada bi

svi ljudi mogli da komuniciraju na ovakav nain, koristei bes-

prekorno rei, ne bi bilo ratova, ni nasilja, ni nesporazuma. Svi

ljudski problemi bili bi reeni kada bismo samo mogli da imamo

dobru, jasnu komunikaciju.

To je, dakle, Trei sporazum: Nemojte stvarati prepostavke.To je lako rei, ali ja znam da je to teko uiniti. Teko je zbog

toga to mi tako esto radimo upravo suprotno. Mi imamo sve

te navike i obiaje kojih ak nismo ni svesni. Kada postanemo

svesni ovih navika i shvatimo znaaj ovog sporazuma, uini-

emo prvi korak. Ali shvatanje njegove vanosti nije dovoljno.

Informacije ili ideje su samo semenke u vaoj svesti. Ono to

zaista oznaava promenu jeste sprovodenje u delo. Sprovodenje

u delo uvek iznova i iznova, hrani to seme, i predstavlja jaku os-

novu za stvaranje novih navika. Nakon mnogih ponavljanja ovi

novi sporazumi e postati naa druga priroda, i tada ete videti

kako e vas magija vae rei preobraziti iz crnog maga u belog

maga.

66 etiri sporazuma


64/112

( Nemojte stvarati pretpostavke

Beli mag koristi re sa ciljem stvaranja, davanja, zajednitva iljubavi. Kada vam ovaj sporazum postane navika, itav va ivote se potpuno preobraziti.

Kada budete potpuno izmenili svoj san, u vaem ivotu desi-e se arolija. Lako ete dobijati ono to elite jere se duh slo-

bodno kretati kroz vas. Tako ete ovladati vetinom namera,vetinom duha, vetinom ljubavi, vetinom zahvalnosti i veti-nom ivota. To je cilj Tolteka. To je put ka linoj slobodi.

etiri sporazuma 67'


65/112


66/112

uinite, sve to moete.

ostoji samo jo jedan sporazum, ali taj jedan sporazum namomoguava da ostala tri postanu duboko ukorenjene navike.etvrti sporazum govori o sprovodenju prva tri: Ufek uinite sve

to moete. \)Ci KJ ' ^M t> "\ *"& H0lfT U O^TO H

Pod bilo kojim okolnostima, uvek uinite sve to moete,nita manje i nita vie. Ali imajte na umu da ono sve to moeteda uradite nee biti isto u svakom trenutku. Sve oko vas je ivoi neprekidno se menja, tako da e ono najbolje to moete dauradite ponekad biti visokog kvaliteta, a drugi put nee biti takodobro. Kada se ujutro probudite osveeni i puni snage, najbolje

to moete da uradite bie vie od onoga to moete no

u kadaste umorni. Najbolje to moete da uradite razlikovae se kada

ste zdravi i kada ste bolesni, ili trezni, odnosno pijani. Najbolje

etiri sporazuma 69

P


67/112

Don M iguel Ki t i

to moete da uinite zavisie od toga cia li se oseate divno isreno, ili ste uznemireni, ljuti, ili ljubomorni.

U vaem svakodnevnom raspoloenju najbolje to moete da

uinite moe se menjati iz trenutka u trenutak, iz sata u sat, izdana u dan. Ono najbolje to moete da uinite takode e semenjati tokom vremena. Kada izgradite navike na osnovu etirinova sporazuma, najbolje to moete da uinite postae boljenego to je bilo ranije.

Bez obzira na kvalitet, uvek uinite sve to moete - nitamanje i nita vie nego to je sve to moete. Ukoliko se suvietrudite da uinite vie od onoga to moete, utroiete vie ener-gije nego to je neophodno i na kraju ono najbolje to moeteda uinite nee biti dovoljno dobro. Kada se previe napreete,

slabite svoje telo i radite protiv sebe, i tada e vam trebati vievremena da postignete svoj cilj. Ali ako inite manje od onogato je sve to vi moete, izlaete sebe frustracijama, samoosui-vanju, oseaju krivice i kajanju.

Jednostavno uinite sve to moete - u bilo kakvim okolnos-tima u svom ivotu. Nije vano da li ste slabi ili bolesni, akouvek dajete sve od sebe nikada neete morati sebe da krivite. Aako ne krivite sebe nikada neete morati da patite zbog oseajakrivice, stida, i da kanjavate sami sebe. Ako uvek budete inilisve to moete, razbiete veliku aroliju kojom ste bili zaarani.

Bio jednom jedan ovek koji je eleo da se resi patnji i uzdi-gne do vieg stanja svesti i zato pode u budistiki hram da pro-nae uitelja koji bi mogao da mu pomogne. Doavi kod uite-

70 etiri sporazuma


68/112

c Uvek uinite sve to moete

Ija, on ga zapita: Uitelju, ako meditiram etiri sata dnevno,koliko e mi vremena biti potrebno da se uzdignem do vieg sta-

nja svesti?"Uitelj ga pogleda i ree: Ako meditira etiri sata dnevno,

moda e se uzdii do vieg stanja svesti za deset godina."

Mislei da moe da postigne i bolje od toga, ovek ga zatimupita: O, uitelju, a ta ako budem meditirao osam sati dnev-no, koliko e mi trebati da stignem do vieg stanja svesti?"

Uitelj ga pogleda i ree: Ako bude meditirao osam satidnevno, moda e se uzdii do vieg stanja svesti za dvadesetgodina."

Ali zato e mi trebati vie vremena ako budem meditirao

due?" upita ovek.Uitelj odgovori: Ti nisi doao ovde da bi rtvovao svoju

radost ili svoj ivot. Ti si ovde da bi iveo, da bi bio srean ivoleo. Ako si u stanju da uini sve to moe tokom dva satameditacije, ali ipak umesto toga meditira osam sati, samo e seumoriti, promaiti svoj cilj i nee uivati u ivotu. Uini sve tomoe, i moda e shvatiti da bez obzira na to koliko dugo bu-de meditirao, ti moe da ivi, voli i bude srean."

Ako budete inili sve to moete, iveete punim pluima.Biete produktivni, biete dobri prema sebi, zbog toga to ete

etiri sporazuma 71


69/112

Don Mguel Ruis

davati sve od sebe svojoj porodici, svome drutvu, svima. Alidelanje je ono to e vas uiniti neizmerno srenim. Kada uvekinite sve to moete, vi delate. initi sve to moete znai da to

inite zbog toga to to elite, a ne zato to oekujete nagradu.Veina ljudi radi upravo suprotno: oni neto rade samo ondakada oekuju nagradu i ne uivaju u tome to rade. A to je raz-log zbog kojeg ne ine sve to mogu.

Na primer, veina ljudi odlazi na posao svaki dan razmilja-jui samo o tome kada e primiti platu, i o novcu koji e dobitiza posao koji obavljaju. Oni jedva ekaju petak ili subotu, za-visno od toga kojim danom primaju platu i mogu da uzmu slo-

bodan dan. Oni rade zato da bi bili nagraeni i kao rezultat togaoni imaju otpor prema radu. Oni pokuavaju da izbegnu rad i

tako im on postaje sve tei, i zbog toga ne ine sve to mogu.Oni naporno rade ele nedelje, patei zbog posla koji obav-

ljaju, patei zbog toga to ine, ne radei zato to ele, ve zbogtoga to moraju. Oni moraju da rade da bi platili stanarinu, da

bi mogli da izdravaju svoju porodicu. Oni su puni frustracija, iak i onda kada prime novac oni su nesreni. Imaju dva dana dase odmore, da rade ono to ele, i ta oni onda rade? Pokuavajuda pobegnu. Oni se opijaju zbog toga to ne vole sami sebe. Onine vole svoj ivot. Kada ne volimo sebe onakve kakvi smo, pov-redujemo sebe na mnogo naina.

S druge strane, ako neto radite jednostavno zato da biste toradili, ne oekujui nikakvu nagradu, otkriete da uivate u ono-me to radite. Nagrada e doi, ali vi se ne vezujete za nagradu.

172 etiri sporazuma


70/112

c Uvek uinite sve to moete

Vi ete dobiti i vie nego to ste se nadali ako ne oekujete nag-radu. Ako volimo to to radimo, ako uvekinimo sve to moe-

mo, onda zaista uivamo u ivotu. Dobro se zabavljamo, nijenam dosadno i ne doivljavamo stresove.

Kada inite sve to moete, onda ne ostavljate nikakvu mo-gunost Sudiji da vam kae da ste krivi ili da vas osuuje. Akoste uinili sve to moete, a Sudija ipak pokua da vam sudi pre-ma Knjizi zakona, imaete odgovor na to: Uinio sam sve tosam mogao." Nee biti kajanja. To je razlog zbog kojeg uveki-nimo sve to moemo. Ovaj sporazum nije lako sprovoditi, alie vam njegovo sprovodenje zaista doneti slobodu.

inei sve to moete vi uite da prihvatate sebe. Ali morate

biti svesni svojih greaka i uiti iz njih. Uenje iz sopstvenih gre-aka znai da vi delate, iskreno sagledavate rezultate i nastav-ljate dalje da radite. To razvija vau svest.

Kada inite sve to moete neete se oseati kao da zaistaobavljate neki posao jerete uivati u svemu to radite. Znadeteda inite sve to moete kada budete uivali u tome to radite iliradite na nain koji za vas nee imati negativne posledice. i-niete sve to moete zbog toga to tako elite, a ne zbog togato to morate, ne zbog toga to pokuavate da zadovoljite Sudi-

ju, i ne zbog toga to pokuavate da zadovoljite druge.

Ukoliko neto radite zbog toga to ste na to prinueni, nika-da neete biti u stanju da date sve od sebe. Tada je bolje da touopte ne radite. Ne, vi ete initi sve to moete jer to to uvekinite sve to moete vas ini tako srenim. Kada inite sve to

etiri sporazuma 73'


71/112

Don MiguelRuis

moete samo zbog toga to u tome uivate, vi radite zbog toga

to uivate u tome to radite.

Biti aktivan znai iveti punim ivotom. Pasivnost znai od-

bacivanje ivota. Biti pasivan znai sedeti ispred televizora sva-koga dana godinu za godinom zbog toga to se plaite da ivite

i da preuzmete rizik da pokaete svoje pravo lice. Pokazati svoje

pravo lice znai stupiti u akciju. Moete imati mnogo ideja u

svojoj glavi, ali ono to menja stvari jeste akcija. Bez sprovo-

denja ideja u delo ne moe biti ni manifestacije, ni rezultata, ni

nagrade.

Dobar primer imamo u prii o Forestu Gampu. On nije imao

sjajne ideje, ali je bio aktivan. Bio je srean zato to je uvek da-

vao sve od sebe u svemu to je radio. Bio je bogato nagra eniako nije oekivao nikakvu nagradu. Biti aktivan znai iveti. To

znai preuzeti rizik da krenemo u akciju i ostvarimo svoje sno-

ve. To nije isto to i nametati svoj san nekome drugom, jer svako

ima pravo da ostvari svoj san.

,-Ciniti sve to moete jeste sjajna navika. Ja uvekinim sve tomogu u svemu to radim i oseam. U mom iv

Documents

Mudrosti starih Toltelca