b

Najjeftinija hrana u Srbiji

Osnovne ivotne namirnice najskuplje u Ljubljani i Zagrebu, ali jedan Slovenac meseno zaradi 930 evra, a Hrvat 750. Jafa i smoki najprodavaniji proizvodi iz Srbije, kau u Merkatoru i Konzumu

Pregled cena u hipermarketima u zemljama regiona pokazuje da se one razlikuju u proseku oko 25 odsto, dok je korpa sa osnovnim ivotnim namirnicama domae proizvodnje najjeftinija u Beogradu. Hrana je najskuplja u Ljubljani i Zagrebu, dok su nam po cenama najblii Budimpeta i Sarajevo.

I dok je beli hleb na rafovima naih maloprodaja najjeftiniji, kota od 30 do 40 dinara, u Podgorici je, primera radi, dvostruko skuplji. Hrvatski potroai za obinu veknu izdvajaju gotovo est kuna, odnosno oko 80 dinara, a slino je i sa drugim namirnicama.

U centrali Merkatora u Ljubljani objanjavaju da njihovi kupci meseno za hranu izdvajaju od 350 do 400 evra. Razlog tome je to kilogram brana plaaju 1,1 evro, to prevedeno na nau valutu iznosi vie od 105 dinara, a limenku lakog piva oko 95 dinara.

Slino je i u Zagrebu. U hipermarketima najveeg hrvatskog trgovinskog lanca Konzum, kilogram jabuka skuplji je etiri puta nego u Beogradu, a za litar zejtina hrvatski potroai izdvajaju i do 50 dinara vie.

Iako se moe uiniti da je prosenom srpskom kupcu najlake da napuni potroaku korpu, to nije tano. Takvo poreenje cena ne daje potpunu sliku o tritima zemalja regiona. Kako bi se uvidelo koliko realno vredi potroaka korpa, cene bi valjalo ukrstiti sa prosenom zaradom.

U Srbiji ona iznosi neto vie od 330 evra, a u Hrvatskoj 750. Prosean Slovenac meseno zaradi 930 evra, dok se za one koji imaju platu 600 evra smatra da ive na granici siromatva. Sarajlije su nam najblie po visini prosene plate, jer meseno u proseku zarade oko 390 evra, pa su i cene sline. U hipermarketu Intereks u tom gradu mleko, jabuke i pirina kotaju gotovo isto koliko i u naim prodavnicama, a stanovnici BiH, kao i graani Srbije, kupuju i najjeftiniji hleb u regionu. Bela vekna u slovenakim marketima ovde kota manje od jedne konvertibilne marke, odnosno 46 dinara.

to se proizvoda iz Srbije tie, na rafovima hipermarketa u Sloveniji i Hrvatskoj ima najvie slatkia, dok je u Budimpeti nemogue pronai srpske brendove.

Najprodavaniji i najprepoznatljiviji srpski brendovi u Sloveniji su jafa i smoki. Oko 30 odsto proizvoda na naim rafovima je iz uvoza, i to uglavnom iz zemalja Evropske unije, dok iz takozvanih treih zemalja, u koje spada i Srbija, dobijamo oko pet odsto artikala objasnila je Aleksandra Kocmut, direktor sektora za razvoj prodajnih formata u Merkatoru.

Cene proizvoda iz Srbije u Ljubljani su iste kao i u Beogradu. Kesica od 50 grama smokija kota oko 30 dinara, a kutija jafe od 150 grama oko 75 dinara. Ni u Zagrebu nije mnogo drugaije. U Konzumu objanjavaju da hrvatski potroai rado kupuju plazmu, koja je tridesetak dinara skuplja nego kod nas. Kutija sa 150 grama ovog keksa u Hrvatskoj kota 7,99 kuna, odnosno oko 105 dinara.

Nai potroai rado kupuju i ips iz Srbije koje proizvodi Marbo, keks noblice, ali i vina poput drepeve krvi istakao je Ivan Gade, direktor logistike trgovinskog lanca Konzum.

Sarajlije se, s druge strane, svakodnevno vraaju iz nabavke sa robom iz Srbije. Praak za ve meriks, kafa grand, keap polimark, ulje vital, Imlekov jogurt i mleko, mineralna voda knjaz Milo, samo su neki od proizvoda koji se mogu nai u gotovo svakom hipermarketu u Bosni i Hercegovini, dok su Karneksova unka i pateta proizvodi iz Srbije koji se najbolje prodaju u Podgorici, kau u crnogorskom trgovinskom lancu Voli.

Kupujete li domae?

Potroaki etnocentrizam u Srbiji

Dr Saa VeljkoviEkonomski fakultet, Beogradveljkos@one.ekof.bg.ac.yuUvod

Vodite li rauna o tome ta kupujete kada se naete u prodavnici? Da li ste patriote samo dok gledate sportske prenose nae reprezentacije, ili navijate za domae i u trinoj utakmici? Moda o tome niste ni razmiljali? Spoljnotrgovinski deficit, gubitak radnih mesta i itav niz drugih faktora posledica su toga to Vi izaberete domai ili strani brend...

Poslednju re na tritu daju graani kao potroai. Njihov ogranien budet raspodeljuje se na odreene marke. Od toga ta biraju zavisi mnogo toga: njihovo i zadovoljstvo njihovih ukuana, poruka koju alju okruenju u kojem se kreu, opstanak i plata u nekom od domaih preduzea, profit stranih kompanija, spoljnotrgovinski deficit u bilansu...Kako se potroai ponaaju u takvoj situaciji zavisi od mnogo faktora. Jaka konkurencija brendova iz inostranstva, od kojih se neki mogu posmatrati kao svetski (globalni), ini da se u Srbiji ljudi oseaju kao deo sveta, ali ini i da neko ostaje bez posla.

Gde su granice svesti potroaa i koji faktori utiu na to da li e birati domae ili strane proizvode, te da li i u kojoj meri oni ispoljavaju potroaki etnocentrizam jako su znaajne informacije. Na osnovu njih se moe praviti strategija odgovora na konkurenciju iz inostranstva, kako od strane preduzea, tako i od strane drave.U isto vreme podaci su znaajni i za inostrane kompanije, jer samo ukoliko do kraja shvate trite Republike Srbije mogu uspeno poslovati na njemu, posebno za one koje su investirale u privredu Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije u akciji obnavljanja - deo I

Istraivanje stavova domaih potroaa i stanje na tritu, ali i politiki i patriotski momenat, uinili su da Vlada Republike Srbije, pre nekoliko godina, preko Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge, pokrene akciju Kupujmo domae obnovimo Srbiju. Akcije sa slinom osnovom idejom pokrenulo je dosta zemalja u svetu, na razliitom stepenu razvijenosti, uz razliite efekte po ekonomiju i potroae i podeljena miljenja strune javnosti.

Osnovna pretpostavka Ministarstva bila je da postoje izraeni stereotipi u javnosti prema dobrom kvalitetu stranih i loem kvalitetu domaih proizvoda, to ne odgovara stvarnosti, ve je u velikom broju sluajeva posledica imida marke i promotivnih efekata. Zato je Ministarstvo definisalo kao ciljeve akcije: Reafirmaciju domae privrede; Jaanje poverenja u domae proizvoae; Razvijanje svesti potroaa o kvalitetu domaih proizvoda; Smanjenje odliva sredstava prema inostranstvu i koncentracija kapitala u zemlji;Ouvanje postojeih i otvaranje novih radnih mesta; Jaanje dravnih fondova (penzionog, zdravstvenog, socijalnog...); Podsticanje kreativnosti i takmiarskog duha u domaoj privredi.

Kampanja je krenula na prolee 2004., a bez obzira na veliki broj planiranih aktivnosti, uglavnom je imala promotivni karakter, i zasnivala se na TV spotovima i drugim vidovima oglaavanja, kojim se podstiu graani na kupovinu domaih proizvoda, uz organizaciju i nekih skupova i manifestacija. Ipak, stie se utisak da nije bilo sutinskih promena i primena novog naina razmiljanja u stvarnosti, kroz poveanje kvaliteta, podsticanje domae proizvodnje, uvoenje zatitnog znaka koje licencirani domai proizvodi mogu dobiti, spreavanje upotrebe znaka na razne naine, od razliith preduzea i za razliite namene itd. Ostao je muan utisak kartonskih oznaka, neveto rukom pisanih, sa natpisom kupujmo domae u izlozima demodiranih artikala proizvoaa iz Srbije

Vlada Republike Srbije u akciji spasavanja - deo II

Nakon toga dolazi zatije... Neke zapoete i nezavrene prie, poput one sa Agencijom za brendiranje, ili sa neuspelim tenderom za Nacionalni brend Srbije, uz krizu stranih ulaganja, recesiju na pomolu, pad ivotnog standarda i slabljenje dinara, kao i izazovi sa kojima se domaa privreda, graani Srbije, i sama Vlada i dravni aparat susreu, ponovo su pokrenuli pitanje podrke domaim proizvodima!

Vremena su se meutim promenila i u drugom smislu. Naime, Vlada Srbije opet poziva graane da obrate panju na poreklo proizvoda, ali to ne sme initi direktno, jer nije u skladu sa spremnou za pristupanjem EU i naroito je ovo pitanje postalo kakljivo sa aktiviranjem Prelaznog trgovinskog sporazuma sa zemljama EU.

Naime, otvorena akcija ovog tipa mogla bi se tretirati kao protekcionistika, a najnoviji primer Uredbe "Kupujmo ameriko" sadrane u predlogu zakona za stimulaciju rasta ekonomije SAD-a (pre svega kada su u pitanju gvoe i elik) i njen sukob sa Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO), i zemljama partnerima, pre svega iz Japana i EU, govore da se oprezno treba pristupiti ovoj problematici.

Navedeni spor je ipak zavren kompromisom, gde je WTO zakljuila da nakon odreenih korekcija ova uredba Vlade SAD nije protivna meunarodnim trgovinskim propisima. Vlada SAD i Vlada Republike Srbije meutim imaju sasvim razliit uticaj u svetskim razmerama, te je pitanje kako bi se neka slina akcija tumaila u WTO sa Srbijom u glavnoj ulozi, tim pre to oekujemo skori prijem u ovu organizaciju.

Mere Vlade Republike Srbije u vezi subvencionisanog kreditiranja za proizvode koji se proizvode u Srbiji, sa kamatnom stopom od 4,5-6% najnoviji su potez u pogledu unapreenja performansi domae industrije, ali i celokupnog bankarskog sistema i privrede u celini, uz naravno pozitivne efekte za potroae.

Sa druge strane se meutim javljaju i neke kritike, jer se na taj nain odreeni privredni subjekti i prodavci stavljaju u podreeni poloaj, poto za njih vae standardni uslovi, i oni smatraju da se na ovaj nain vetaki utie na kupovne namere potroaa, te da se u obzir mora uzeti i veliki broj ljudi koji radi u tim (stranim) predstavnitvima i ispostavama.U isto vreme niko potroaima ne moe uskratiti pravo da biraju i kupuju kvalitetne proizvode, nezavisno od zemlje porekla, jer ova prava su primarna meu pravima potroaa donetim i od strane Ujedinjenih nacija, te stoga treba omoguiti jednake uslove za sve.

A onda na scenu stupa etnocentrizam...

Veliku ulogu u razreenju dileme domai ili strani proizvodi i usluge daje koncept etnocentrizma. Naime, koncept etnocentrizma je gledite po kojem su sopstveni nain ivljenja i nacionalna kultura dominantni u odnosu na druge. U marketingu, etnocentrizam se pojavljuje kao tenja da se kupe domai proizvodi pre nego inostrani.

Etnocentrini potroai preferiraju domae proizvode u odnosu na inostrane mislei da na taj nain doprinose ekonomskom razvoju, a samim tim i optem politikom, drutvenom i ekonomskom blagostanju. Nisu im potrebne neke naroite mere drave da bi se tako ponaali. Dakle, i bez protekcionistikih mera, neki potroai podravaju domae, a opet znaajan broj njih preferira strane proizvode, naroito poznate svetske brendove.

Da li su graani Srbije etnocentrini?

Pojava da etnocentrizam utie na ponaanje potroaa u kupovini i potronji domaih proizvoda naspram stranih utvrena je u velikom broju zemalja. Jaina njegovog uticaja varira po pojedinim podrujima, kao i faktori koji na njega utiu, to je posledica razliite istorije i kulture naroda, ekonomskog stanja i nivoa razvijenosti, otvorenosti prema svetu i niza drugih faktora, a u krajnjoj liniji zavisi i od ciljeva istraivanja i validnosti dobijenih rezultata.Potroaki etnocentrizam postoji i u Srbiji. O tome svedoi i vie istraivanja sprovedenih na ovom podruju u poslednjih nekoliko godina. Jaina etnocentrizma meutim izuzetno varira po pojedinim segmentima stanovnitva.

Mnogo je uticaja koji se razlikuju meu pojedinim kategorijama stanovnitva, a neki vuku korene od pre dvadesetak godina, kada se u Srbiji ivelo na mnogo viem nivou standarda. Oigledna je polarizacija meu stanovnitvom koja je odraz razliitih kulturnih vrednosti, razliitih generacija, razliite percepcije kvaliteta proizvoda, rezultat uticaja neposrednog okruenja, ali i elje da se ivi bolje i srenije. Odgovor dela graana na novonastale promene su zatvaranje u svoje "oklope" i rezistentnost.Nostalgija, i ivot u nekom prolom, boljem vremenu, karakteristika je dosta ljudi. Jedan od odgovora na izraene tendecije je i kupovina domaih proizvoda umesto stranih kada god je to mogue, iz mnogo razloga, koji su delom racionalne, a delom emotivne i moralne prirode.

Stariji potroai, potroai sa niim prihodima, osobe u penziji ili bez posla, mnogo vie vode rauna o rasporeivanju svog budeta, kako zbog ogranienih resursa, tako i zbog elje da odlue i na kratkorono ali i dugorono bolji nain. Oni bolje percipiraju domae proizvode, veruju im, i trude se da ih kupuju kada god je to mogue. Oni su dakle u prosekuvie etnocentrini. To vai i za osobe koje su nieg stepena obrazovanja i koje su manje putovale van granica zemlje.

Sa druge stranene-etnocentrinihpotroaa ima vie, i u odnosu na izraeno etnocentrine:

Oni su u veini sluajeva: mlai, obrazovaniji, sa viim prihodima, a postoji i vea verovatnoa da su neudati/neoenjeni;

Vea je verovatnoa da su zaposleni;

Ne-etnocentrini u odnosu na izraeno etnocentrine vie putuju u inostranstvo, i imaju pozitivnije stavove prema odreenim nacijama;

Daju bolje ocene veini inostranih proizvoda i loije proizvodima iz Srbije po svim osnovnim instrumentima marketing miksa. Bolje su informisani o brendovima i njihovom poreklu;

U njihovim domovima e domai proizvodi dominirati samo kada je hrana i donekle pie u pitanju, za razliku od izraeno etnocentrinih koji su samo u pogledu kunih aparata opremili svoje kue i stanove inostranim proizvodima.

Kako etnocentrizam utie na odluke o kupovini?

Istraivanja u Srbiji su pokazala da potroaki etnocentrizam utie na izbor i kupovinu proizvoda, i postoje znaajne razlike izmeu ne-etnocentrinih i izraeno etnocentrinih potroaa. Etnocentrini potroai kao razloge za takvo ponaanje prilikom izbora (marki) proizvoda navode ne samo cenu, ve i uvreeno miljenje "da Zapad kod nas izvozi loije proizvode", "da ne smemo dozvoliti da se drugi bogate na nama", "da su nai proizvodi nezagaeni i zdravi, dok su strani uglavnom plod laboratorijskog razvitka i modifikacije", "da time utiemo na zatvaranje domaih fabrika" i mnogo toga drugog.

U krajnjoj instanci postoji i svest o pripadanju narodu i dravi, ali u isto vreme i izraena ksenofobija kod odreenog broja ljudi. Razlog su sigurno i stavovi u skladu "teorije zavere", tj. "injenice da je ceo svet protiv nas", uz samo neke narode koji se mogu okarakterisati kao prijatelji Srbije, ali koji su i sami pod uticajem monog svetskog poretka, "kojim dominiraju Amerikanci".

Ipak, kada se posmatranje sa nacije ili zemlje porekla, prebaci na konkretni brend, tu se stvari menjaju. Oigledno da uticaj promocije, dah novine koje unose, kvalitet, prestinost i mnogi drugi razlozi, ali i percipiranje brenda kao neeg bliskog, uz zavidan vid personalizacije, ine da neke marke postaju otporne na negativan imid zemlje i naroda iz kojih su potekle. One se dakle mnogo vie posmatraju kao globalne i vanprostorne, nego kao produkt neije privrede ili kulture.

Treba skrenuti panju i na injenicu da se pozicija stranih i domaih brendova u Srbiji razlikuje po pojedinim proizvodnim kategorijama. Generalno posmatrano najpozitivniji stavovi u smislu kupovine domaih proizvoda su kod:

Svakodnevnih prehrambenih proizvoda (dugotrajno mleko, supe u kesici, majonezi...)

Alkoholnih pia (pivo, vino)

Bezalkoholnih pia (negazirani sokovi, vode)

Proizvodne kategorije u kojima dominiraju strain brendovi, i zauzimaju vei deo kunog budeta, jesu:

Proizvodi za linu higijenu (amponi, sapuni, paste za zube..)

Kozmetika (dezodoransi, kreme..)

Kuni aparati (TV aparati, ve maine, usisivai...).

U jednom istraivanju sprovedenom pre nekoliko godina, prilikom anketiranja uvoznika, izraen je jak stav ka uvozu baziran u prvom redu na jakoj marki (brendu) uvoznih proizvoda, to je u oko 40% sluajeva bio glavni navedeni razlog uvoza, i bio daleko ispred svih drugih razloga. U isto vreme pozicija domaih proizvoda slabi kako na domaem tritu tako jo vie u inostranstvu. ak je i vei broj generikih proizvoda sa prostora Srbije zatien u nekim drugim zemljama (Slivowitz,Ajvar,Yogurtitd.), dok jedan broj marki koje su imale sjajnu poziciju na tritu Istone Evrope nije do kraja odnegovan, tako da su te marke izgubile nekadanje pozicije (Centrotekstilcipele i odea,Soko tarkslatkii itd.).

U situaciji jakog konkurentskog pritiska i nespremnosti veine preduzea da odgovori na pravi nain i na domaem tritu, jasno je da je i uspean izvoz doveden u pitanje. Obino se izvoz posmatra kao rezidual, a propagandne poruke koje se temelje na prikazivanju korienja (domae) marke u razliitim zemljama sveta, prema priznanju samih privrednika najee se koriste samo za uticaj na domaeg potroaa.

Stoga i ne udi da se uz sve navedeno, za vrlo marki iz Srbije ulo u svetu, a i neke jako poznate marke vremenom su izgubile imid koje su imale jer su ih na Istonom tritu zamenile Zapadne marke. Dosta preduzea iz Srbije skriva svoj identitet i prilikom nastupu na domaem tritu. Prikazuju sebe kroz razne elemente, pre svega promocije, ali i celokupne politike prodaje i trinog nastupa, na nain da ih potroai vide kao inostranu kompaniju, to se odnosi i na robne marke (to je naroito izraeno u modnoj industriji ali i u dosta drugih segmenata).

Moderna Srbija

Otvaranje drutva podrazumeva primanje uticaja iz okruenja kroz zabavu, sport, televiziju, putovanja i na mnoge druge naine. Otvaranje ekonomije znai jaku konkurenciju u svim segmentima. Posrnula domaa preduzea, od kojih su jo uvek mnoga tek izala iz postupka privatizacije, vie su orijentisana na pitanja o tome ta i kako dalje, i u ijem vlasnitvu, nego to su stvarno spremni da se prilagode modernim uslovima trita i narasloj konkurenciji. Ipak i neka nova, moderna domaa preduzea, bore se za svoj deo trita u mnogim proizvodnim kategorijama. U isto vreme strani kapital dolazi, sporije nego to bi jedni, i bre nego to bi drugi prieljkivali.

Nezavisno od situacije u vlasnikoj strukturi i tokova privatizacije i stranih ulaganja strane marke su meutim tu, a neke nisu ni odlazile ni u najtee vreme iz Srbije. Ili su ostale zahvaljujui raznim (esto sivim) kanalima, ili nisu odlazile iz svesti ljudi i pored proteklog vremena.Trite Srbije koje broji oko 8 miliona ljudi zanimljivo je stranim kompanijama i zemljama, jer je jedno od poslednjih u Evropi, i na Balkanu, koje treba osvojiti. Nekada bliske veze i slina kultura uslovili su da velike kompanije najee ceo Balkan posmatraju kao jedno trite, a stranim brendovima, neoptereenim meuetnikim sukobima, mnogo je lake da nau put do potroaa u svim zemljama regije, dok proizvodi iz Srbije esto nailaze na razne barijere koje su uslovljene njihovim poreklom.

Marke dostupne potroaima u drugim zemljama (nae izvozne marke), su u ovom trenutku bez potpore made in... efekta, ili je u nekim sluajevima taj efekat ak i negativan. U tom smislu, pored podrke izvoznim programima i restrukturiranja u pravcu proizvodnje i izvoza brendiranih proizvoda, a ne sirovina, poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala, potrebno je utvrditi strateke oblasti razvoja, komparativne prednosti i nain da se iskoriste i brendirati naciju u pogledu prodaje tih proizvoda (npr.srpski sir, srpska mineralna voda, srpski jogurt, srpska turija, srpski negazirani sokovi, srpski tekstil, srpska rakija, srpska unka...);

Globalna Srbija?

Vreme koje je pred nama pokazae da li e prevladati globalni trend, koji podrazumeva da granica nema ni za ljude ni za proizvode, te da su putovanja i upoznavanja drugih kultura, kao i dolazak drugih nacija i kultura u Srbiju, normalan trend. To se odnosi i na kapital koji ne poznaje granice. Sa druge strane, strah ljudi, otpor ka promenama, negativni stavovi i animozitet prema odreenim nacijama, ali i jak uticaj potroakog etnocentrizma koji favorizuje "svoje" naspram "tueg", utiu da se trite polarizuje i po ovom osnovu.

U vreme pada ivotnog standarda i primanja graana, obino se ide na jeftinije alternative, ili se odlae kupovina pojedinih (obino stranih dobara trajne potronje). Automatski, vei iznos budeta porodica namenjen je osnovnim stvarima za ivot hrana, pie, neophodne usluge, stanarine, komunalije

Dugorone perspektive, ukoliko ne bude novih kriza i ratova, favorizuju pobedu globalnog nad lokalnim kada su brendovi u pitanju. U tom smislu ne treba se plaiti dolaska stranih svetskih brendova, jer je to neminovnost, nego razvijati svoje, koje mogu da odgovore i na domaem ali i na stranom tritu. Akcije ka podrci domaoj proizvodnji i domaim brendovima poeljne su i opravdane, ali samo kao pomo u jednom tekom periodu stvaranja nekih novih trinih uslova.

Pritom se mora voditi rauna da se ove mere od strane relevantnog meunaordnog okruenja i institucija, ne tretira kao protekcionistika. U isto vreme treba strateki pristupiti svim fazama razvoja domae proizvodnje, pritom ne zaboravljajui nikako poljoprivredu, kao dobru bazu i osnovu za prehrambenu industrijuUvoz (u domicilnim zemljama subvencionisanog) mleka u prahu iz inostranstva, dok se mleko domaih proizvoaa daje u bescenje, svakako je neto to se ne sme ponavljati

Podrazumeva se da se akcije drave u smislu podrke domaim preduzeima i proizvodima, odnose samo na situacije kada postoji domaa alternativa i kada je ona konkurentna stranoj. Traiti od ljudi da kupuju po svaku cenu domae proizvode ne-etiki je, a u krajnjoj liniji i tetno. Ne treba ispustiti iz vida da strane kompanije i marke mogu postati i domae, ako se proizvode u Srbiji, i odatle kreu put sveta

U tom smislu je uz generalnu ideju da se podre domai brendovi, u ve tradicionalnoj akciji Najbolje iz Srbije, dodata i kategorijaizbor najboljeg stranog brenda sa statusom domaeg proizvoda(gde se minimum 51% vrednosti stvara u Srbiji). To je uostalom i jedan od uslova za poseban status izvoza na trite Ruske federacije, koji mnogi vide kao veliku ansu domae privrede.

A domaa preduzea i brendovi?

Akcije drave sigurno treba da pomognu prodaji domaih proizvoaa i brendova... Ipak, preduzea moraju krenuti u trinu borbu i samostalno, u skladu sa osnovnim pravilima dobrog poslovanja i marketinkog nastupa. Krediti za poboljanje likvidnosti, sigurno znae u ovo vreme negativnih ekonomskih trendova.Likvidnost je meutim trenutna stvar, a uspeni brendovi i strategija nastupa predstavljaju dugorona i fundamentalna pitanja opstanka preostalih domaih preduzea.

U kategorijama u kojima generalno potroai vide domae brendove kao dobar ili bolji izbor od inostranih (pre svega kod prehrambenih proizvoda), potrebno je drati odgovarajui nivo kvaliteta, ii na aspekt zdravlja i ispravnosti, modernizovati pakovanje do nivoa do kojih odgovara proizvodu i prilagoditi kampanju ciljnim segmentima.Aspekt domaeg porekla, zdravlja i kvaliteta mora biti osnovni motiv i apel potroaima, uz naravno adekvatnu primenu svih instrumenata marketinga. Manja preduzea mogu efikasno koristiti lokalne medije i jeftinije naine promocije svojih proizvoda i usluga.

to se vie percepcija potroaa pomera ka zahtevnijim, sloenijim i skupljim proizvodima, sa jakom domaom i inostranom konkurencijom, to je potrebno vie ulagati u brend i njegov imid kod ciljnih segmenata. Dobar primer je kod negaziranih i gaziranih pia, te mineralne vode i piva, gde su domai proizvoai i domai brendovi, ulaganjem u kvalitet, ali i u imid, distribuciju, a sve to uz pristupanu cenu, uspeli da izdignu svoje brendove i ponudu do nivoa svetskih, i da preusmere tranju veine potroaa na sebe.

Kod domaih proizvoda u kategorijama sa jakom inostranom konkurencijom, naroito od strane globalnih brendova, potrebno je izvriti globalizaciju svojih marki, na nain da se uz moderan dizajn i pakovanje, promotivna kampanja usmeri u pravcu korienja univerzalnih i globalnih simbola, situacija potronje i u krajnjoj liniji linosti koje su percipirane kao svetske, bilo da potiu iz Srbije ili inostranstva, odnosno te marke moraju biti svetske a srpske.Jak PR takoe utie pozitivno na kreiranje svesti potroaa.

Kod proizvoda koji zahtevaju jaka ulaganja u opremu i tehnologiju proizvodnje (sloeniji aparati za kuu, telekomunikaciona oprema, automobili i sl.), preduzeima nije ostalo nita drugo nego da trae stratekog partnera ili se orijentiu na trinu niu uz eventualno proizvodnju nekih delova za inostranstvo.

Zakljuak

Mnogo je izazova, koji prate privredu i graane Srbije ve dugi niz godina... Vremena koja dolaze najavljuju jo otriju borbu preduzea i brendova za potroae, ali i borbu potroaa za pristojan ivot... Viegodinja dominacija stranih brendova u budetima potroaa po prvi put je ozbiljno ugroena...Naalost, to nije zasluga (samo) domaih preduzea i brendova, ve skoka vrednosti evra, pada standarda graana, smanjenog priliva investicija...

Ovo je sigurno prilika da se povrati sjaj nekih domaih brendova i preduzea... Imaju li snage, znanja i sredstava, veliko je pitanje... Drava vrlo oprezno, ali i odluno, mora na raznorazne naine da pomae i proizvodnju i potronju, usmeravajui tokove u cilju smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, ouvanja radnih mesta i jaanja domae privrede... Izvori u budetu su meutim jako ogranieni, i Vlada poput hodaa po ici, prelazi dug put do novog uzleta privrede i drutva...

Etnocentrizam e imati veliki znaaj u svemu tome. Pravilna i paljiva edukacija potroaa, racionalni motivi i patriotizam, glavne su poluge, na kojima se mora sistematski raditi. U tom smilsu veliku ulogu imaju udruenja za zatitu potroaa, privredne komore, obrazovne institucije, mediji...

Rano je za analizu preduzetih koraka Vlade, ali sigurno je zanimljiv podatak, da su samo prvog dana prodaje domaeg automobila Zastave 10 (izraenog u partnerstvu sa Fiatom), zahvaljujui povlaenim uslovima kreditiranja, uz stopu od 4,5% na 7 godina, maltene ispranjeni lageri fabrike

Da li emo meutim domaa privreda i brendovi iz ove trine borbe izai sa titom ili na njemu, vreme e pokazati...

Da li ste etnocentrini?

Potovani posetioci sajta Centra za permanentno struno usavravanje, moete i sami izmeriti nivo svoje potroake etnocentrinosti.

Etnocentrizam je relativno nov pojam, i nov koncept, koji se vezuje za poetke XX veka. I pored brojnih pokuaja samo je nekoliko skala doivelo meunarodnu potvrdu. Meu njima najvie primenjivana bila jeCETSCALE, inicijalno razvijena i testirana od straneShimpaiSharme.

Nastala je u SAD-u pre 20-ak godina. Primenjena je u velikom broju zemalja u razliitim istraivanja, i doivela je svetsku afirmaciju. Originalna verzija ima 17 tvrdnji, i ona je ovde i prikazana. Naravno, prevedena je i prilagoena za podruje Srbije.

Za iznete tvrdnje date u tabeli zaokruite brojeve 1-7 koji reprezentuju odgovore na skali oduopte se ne slaemdopotpuno se slaemsa navedenom tvrdnjom. Pritom se za svaku tvrdnju daje po jedan odgovor.

"Kupujmo domae", a vlasnici strani

IZVOR: NOVOSTIBeograd -- Preuzimanje domaih trgovinskih lanaca od inostranih kompanija ne znai automatski zatitu domaih potroaa od previsokih cena i robe loeg kvaliteta.

Ne znai ni laki pristup ovdanjih dobavljaa na rafove prodavnica.

Naime, dok su nae komije i zakonima pokuali da zatite svoje proizvoae i odredili minimum uea robe na policama prodavnica, u Srbiji o tome odluuju samo trgovci.

S druge strane, ekonomisti se pitaju koliko bi efekta imao jedan takav propis, s obzirom na to da jeveina proizvodnih pogona odavno u rukama stranaca. Postavlja se pitanje mogu li proizvodi domae radne snage u konkurenciji sa uvoznim artiklima, da se izbore i cenom i kvalitetom.

BiH: Minimum 50 odsto domae robeU Bosni i Hercegovini od februara ove godine su na snazi nove odredbe Zakona o unutranjoj trgovini, prema kojima svi objekti ija je povrina vea od 1.000 kvadratnih metara moraju da imaju bar 50 odsto domaih proizvoda. Za trgovce koji ne ispotuju ove odredbe zakona, predviene su kazne do maksimalnih 10.000 konvertibilnih maraka.

Kada bismo u Srbiji uvodili slian kodeks, oigledno bismo morali da preciziramo ta smatramo domaom robom.

"Koju bismo to mi robu titili?", pita ekonomista Dragovan Milievi i dodaje da ako pogledamo,najvee kompanije koje proizvode vodu i hranu iza sebe imaju strani kapital i to uglavnom slovenaki i hrvatski.

"Teko je igrati se ekonomskog nacionalizma kada smo najznaajnije kompanije prodali.U Sloveniji to ima smisla, jer su imali drugaiju privatizaciju", navodi on.

Kada je u pitanju konkuretnost naih proizvoda na domaem tritu, ona se ogleda u ceni. U tom boju u kom trgovac moe sam da bira koji e mu se proizvod vie isplatiti,roba sa oznakom proizvedeno u Srbiji, ipak, jo ima izgleda.

"Nai proizvodi mogu da budu cenovno konkurentni, ali je drugo pitanje koliko je ona kvalitetom konkurentna", dodaje Milievi.

On, ipak, napominje i da je"pitanje i kakvog je kvaliteta roba koja i iz inostranstva stie na nae trite.Mislim da je kvalitet diskutabilan, a svest naih potroaa je daleko od svesti u drugim zemljama".

U Zakonu o trgovini Srbije ne postoji odredba koja odreuje minimalno uee domaih proizvoda u srpskim trgovinama, ime je izjednaen tretman robe domaeg i stranog porekla, kau u Ministarstvu trgovine Srbije.Limitiranje procenta domae robe ne predstavlja krenje konkurencije, ve moe da bude krenje CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini.

Kako tvrde u Ministarstvu trgovine, osnovni cilj zatite domaih proizvoaa, merama ovakve vrste moe biti relativizovan smanjivanjem konkurentnosti sa ciljem obaranja proizvoakih cena i poveavanjem trokova trgovaca usled dranja zaliha potencijalno nekurentnih proizvoda ime bi se u konkretnom sluaju poveale mare, to biu krajnjoj liniji sigurno dovelo do poveanja cena za finalne potroae.