one...po dva najbolja tima iz drugoligaških takmičenja, tako da će povećati opterećenje klubova u situaci-prodaja ulaznica i ostalih marketinških aktivnosti koje donose utakmice

ISTRAŽIVANJE

Rukomet u doba korone

MAGAZIN ZAJEDNICE TRENERA RUKOMETNOG SAVEZA SRBIJEVI broj / septembar 2020.

U FOKUSU

Predstavljen stručni štab seniora Srbije

MARIJA LOJANICA

Igrači su sve svesniji značaja fizičke pripreme

TEMA BROJA

Top treneri digli glas protiv pravila „7 na 6“

SEĆANJA

Pola veka od prvog svetkog odličja

Predstavljen stručni štab seniora Srbije

Igrači su sve svesniji značaja fizičke pripreme

Top treneri digli glas protiv pravila „7 na 6“

Pola veka od prvog svetkog odličja

2 ZAJEDNICA TRENERA RSS 3WWW.TRENERI-RSS.RS

Piše: Života Bogdanović UVODNIKSADRŽAJ U ovom broju čitaćete

UVODNIKU dosluhu sa sezonom velikih izazova ___________________________________ 03

U FOKUSUPredstavljen stručni štab seniora Srbije ______________________________ 04-05

ISTRAŽIVANJESezona2020/2021 u jeku pandemije korona virusa ________________ 06-09

INTERVJU BROJA (MARIJA LOJANICA)Igrači su sve svesniji značaja fizičke pripreme _________________________ 10-15

TEMA BROJA (TOP TRENERI U ANKETI O PRAVILU „7 NA 6“)Ukunuti ga što pre, rukomet je nazadovao ___________________________ 16-25

RUKOMET NA PESKUNa pragu olimpijskih igara ____________________________________________ 26-27

STRUČNA TEMATaktička rešenja u napadu u igri sa četiri beka ______________________ 28-33

STRUČNA TEMAMetodički pristup obuke igrača na poziciji srednjeg beka __________ 34-37

SUDIJSKI KUTAKPreporuke i smernice IHF za primenu pravila igre __________________ 38-43

SEĆANJA: POLA VEKA OD PRVE MEDALJE NA SVETSKIM ŠAMPONATIMARađanje genijalaca _____________________________________________________ 44-47


AKTUELNOSTI Predstavljen stručni štab seniorske muške reprezentacije SrbijeU FOKUSU Predstavljen stručni štab seniorske muške reprezentacije Srbije

Stručni štab Žikica Milosavlje

vić (48) proslavljeno je ime jugo

slovenskog

i srpskog rukometa. Najbolje des

no krilo sveta 2001. godine

i nekadašnji kapiten nacionalnog

tima, posle završetka ig-

račke započeo je trenersku karije

ru. Trenutno se nalazi na

poziciji šefa stručnog štaba RK Cr

vena zvezda.

Boris Rojević (40) je trener rukom

etaša Vojvodine, sedmostrukih

uzastopnih šampiona Srbije. Ro

jević, koji se dokazao u radu sa

mlađim kategorijama novosads

kog kluba, osvojio je dve titule

šampiona države od kako je apr

ila 2018. godine preuzeo klub iz

hale „Slana bara“. Na klupi nacio

nalnog tima debitovao je vodeći

juniorsku reprezentaciju Srbije

na Svetskom prvenstvu u Špani

ji

leta jula 2019. godine.

Dimitrije Pejanović (46) vraća se u

srpski rukomet u ulozi trenera gol

-

mana nacionalnog tima. Nekadaš

nji reprezentativni golman, junak

baraža sa Česima za Svetsko prven

stvo 2009. godine u Hrvatskoj, kad

a

se reprezentacija Srbije po prvi p

ut pojavila na velikom takmičenju

,

završio je igračku karijeru 2016.

godine u španskoj Ueski i odmah

iskazao trenerske ambicije. Nekad

ašnji čuvar mreže Crvenke i Crvene

zvezde, najveći deo karijere proveo

je u Španiji.

Predrag Rajković je profesor fizič

ke kulture. Trenutno je angažova

n

kao kondicioni trener rukometaša

Šamota iz Aranđelovca.

Milosavljević, Rojević,

Pejanović i Rajković

UZ ĐERONUMuška reprezentacija Srbije dobila je novi stručni štab. Najbliži saradnici selektora Toni-ja Đerone, koji je svoju promociju imao krajem juna u Beogradu, u narednom periodu biće Žikica Milosavljević i Boris Rojević. Zadužen za golmane biće još jedan nekadašnji reprezentativac Dimitrije Pejanović, dok će se fizičkom pripremom baviti profesor Pre-drag Rajković.– Biće mi zadovoljstvo da radim sa stručnim štabom formiranim od strane Rukometnog saveza Srbije. Žiki-ca Milosavljević i Boris Rojević biće moji asistenti, Dimitrije Pejanović trener golmana, a Predrag Rajković kondicioni trener. Od početka jula radimo putem onlajn konferencija. Diskutujemo o igračima, aktivnostima i koracima koje je potrebno napraviti u narednom periodu. Veoma je važno imati ljude poput Žikice i Dimitrija u stručnom štabu. Oni poznaju kako funkcioniše reprezentacija, poznaju kako diše svlačionica, imaju iskust-va sa velikih takmičenja, tako da će njihovo znanje i iskustvo biti od velike koristi. Žikica i Boris će voditi juniorsku reprezentaciju. Tako želimo da budemo sigurni da će glavni principi rada biti isti u svim nacio-nalnim selekcijama. To će biti od koristi svim trenerima i reprezentativcima bez ikakve sumnje. Moramo obratiti pažnju na mlade igrače, njihov rad u klubovima, a ako imaju potrebu u saradnji sa klubovima, Predrag će biti tu kako bi spremio adekvatan program fizičke pripreme. Taj deo rada sa mladim igračima je izuzetno važan kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve u budućnosti – kazao je selektor Toni Đerona.

Povratnik u srpski rukomet biće i nekadašnji golman reprezentacije, Dimitrije Pejanović, koji je karijeru započetu u rodnoj Crvenki završio 2016. godine u španskoj Ueski.

– Upoznat sam sa španskim načinom rada, koliko su studiozni kada prilaze nekom poslu. Maksimalno su posvećeni, rade ljudi 24 sata, hoće da imaju informacije sa svih strana. Odabran je širi stručni štab, jer što više trenera ima, tu je i više informacija. Toni je tražio informacije, želi da ima maksimalan uvid što se tiče svih potencijalnih reprezentativaca. Razgovarao je sa prethodnim selektorima, dosta toga je već znao, sada je čuo i kako mi razmišljamo. Nema preteranih odstupanja što se tiče potencijalnih reprezentativaca. Mala smo država, ne smemo da dozvolimo da ne igraju najbolji. Moramo da iskoristimo maksimalan potencijal dok god postoji volja i želja momaka da igraju za nacionalni tim. Toni bi trebalo da popriča sa svim potencijalnim reprezentativcima i da krenemo da radimo. Nemamo mnogo vremena, ne znamo šta će biti što se tiče virusa, ali čekaju nas u novembru Grčka i Belgija na početku kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2022. godine, a to su utakmice koje bi trebalo da se dobiju. Što se tiče golmana, uvek smo imali dobre čuvare mreže i tu ne bi trebalo da bude problema. Znamo šta imamo. Cupara, Milosavljev, Tibor Ivanišević brani odlično u Nemačkoj u Veclaru, Todor Jandrić će igrati Ligu šampiona u Zagrebu. To je veliki korak napred. Moramo da gledamo i mlade momke, B reprezentaciju, juniorsku, da vodimo računa o svim perspektivnim mladim golmanima koji imaju želju da postignu nešto u rukometu. Da vidimo kako rade, da li imaju trenere golmana, kontinuitet individualnog rada, to je osnov napretka i formiranja jednog sportiste – kaže Dimtrije Pejanović koji će svoj deo posla u stručnom štabu započeti posetama domaćim klubovima kako bi se uverio u to kako rade potencijalni kandidati za reprezentativne selekcije.


ISTRAŽIVANJE Rukometna sezona 2020/2021 u jeku pandemije korona virusa

P očetkom proleća 2020 čitav sportski svet, a u tom lancu i rukomet, suočio se sa situacijom u kojoj nikada do sada nije bio. Pandemija korona viru-sa uzdrmala je temelje sistema sporta, prekinula sezonu i u mnogim sportovima dovela sportiste, klubove i Federacije na rub egzistencije.

Sezona 2019/2020 završena je neslavno već sredi-nom marta, a potvrda da je „đavo odneo šalu“ doš-la je odlukom Međunarodnog olimpijskog Komite-ta (MOK) da odloži Olimpijske Igre u Tokiju za jul 2021. godine. To je dovelo do pomeranja u kalen-darima takmičenja za sezonu 2020/2021, učinilo takmičarsku godinu ispred nas izuzetno napor-nom sa organizacijskog aspekta i opterećenosti

JEDNAČINA SA mnogo nepoznatih

igrača i klubova, ali i nagovestilo da je neke stvari gotovo nemoguće predvideti.

Sa uverenjem da je sve moguće, Federacije i klubovi su ušli u sezonu 2020/2021. U skladu sa pomerenim startom sezone, rukometni svet mora da se suoči sa ulaskom u trenažni proces posle na-jduže pauze u modernoj istoriji našeg sporta koja je trajala četiri do pet meseci. I dok se treneri bore sa situacijom u kojoj nikada ranije nisu bili, u sve težoj situaciji su profesionalni klubovi, koji su di-rektno osetili finansijske posledice prekida tak-mičenja, uskraćeni za prihode od prodatih karata i sponzora.

Sezona počinje sa paradoksom

Sezona velikih izazova doneće, paradoksalno, veći broj utakmica za klubove u većini evropskih drža-va. Naime, najjače evropske lige poput nemačke Bundeslige, francuske LidlStar ili španskog ASO-BAL, odlučile su da omoguće proširivanje lige sa po dva najbolja tima iz drugoligaških takmičenja, tako da će povećati opterećenje klubova u situaci-ji kada gotovo izvesno neće moći da prihoduju od prodaja ulaznica i ostalih marketinških aktivnosti koje donose utakmice na domaćem terenu.

Elitna takmičenja u nekim drugim zemljama do-nela su promenu formata, pa će tako i povećani broj klubova ostaviti broj utakmica u okviru pos-tojećeg ili ga smanjiti kao na primer u Srbiji, gde će se u Super ligi muškaraca takmičiti 16 umesto 14 timova, podeljenih u dve grupe po osam. Posle 14 utakmica u prvom delu sezone, po četiri najbol-ja tima doigravaće još 14 utakmica za titulu, dok će timovi od petog do osmog mesta, razigravati za plasman od devetog do 16. mesta. Takmičenje se nastavlja tako što se svi postignuti rezultati i osvo-jeni bodovi u prvom delu takmičenja brišu, a dalje takmičenje se odvija po dvostrukom bod sistemu. Dve najslabije plasirane ekipe izgubiće status A su-perligaša. Na taj način, umesto 32 u dosadašnjem sistemu, najbolji srpski timovi u borbi za titulu i plasman u evropske kupove, odigraće 28 utakmica u sezoni 2020/2021.

Nemci će do šampiona doći posle 38 kola u ligi od oktobra do juna, koja će tokom pauze iziskivati napore od igrača na Svetskom prvenstvu u Egip-

Sliku koju rukomet i sport sa nestrpljenjem čekaju


INTERVJU BROJA Naša, a svetska – Kraljevčanka Marija Lojanica, kondicioni trener mađarskog Vesprema

U vrhunskom ru-kometu jedan od najpriznati-jih stručnjaka za kondicionu pri-premu je Kraljevčanka Marija Lo-janica. Kondicioni trener mađar-skog Vesprema u kome radi od 2018. godine na poziv trenera Davida Davisa, pre toga je bila deo

Vardarove rukometne porodice u SC “Jane Sandanski” u Skoplju. Pro-

fesorka fizičke kulture svoje igračke rukometne dane provela je u rodnom gradu, da bi posle završetka Više tren-erske škole kod profesora Dr Bran-islava Pokrajca, radila i kao trener u beogradskom Slodesu sarađujući sa Živojinom Maksićem i učestvovala i na reprezentativnim kapovima.

Karijera je odvela na drugu stranu, u potpunosti se posvetila fizičkoj pri-premi, a posle par godina individu-alnog rada sa sportistima i praćenja karijere najbolje srpske teniserke Ane Ivanović, Lojanica se vratila u rukom-et radeći sa Andreom Lekić i našim reprezentativkama, što je bila i prava preporuka za odlazak u Skoplje. O svo-joj karijeri, a pre svega, radu u jednom

o d najboljih klubova na svetu, Marija je govorila za magazine 40x20.

Vesprem je već početkom u prvoj polovini jula započeo pripreme za novu sezonu posle četvoromesečne pauze od prekida zbog pandemije ko-

rona virusa. Koliko je teško definisa-ti rad u ovom vremenu…

Ove sezone nismo imali tačno definisan priprem-ni period, klasičan, onako kako smo ga imali do sada. Morali smo da se adaptiramo na situaciju u prve dve nedelje pa onda da krenemo sa pravim bazičnim pripremama. Tu je moj najveći deo mog posla. Sada u bazičnom delu u kombinaciji sa rukometom radimo da ne dođe do povreda, jer momci nisu bili u pravom ritmu 4-5 meseci. To nam je bio prevashodni cilj, da ih uvedemo u pravi sistem treninga. Krenuli smo prvog jula, uvod smo napravili praktično tokom čitavog jula, a početak avgusta je označio početak bazičnih priprema. Sada su krenule i prijateljske utakmice.

Svedoci smo da maltene svakog dana stigne vest da se neki igrač ili igračica teško povredio u pripremnom periodu. Imamo primere Es-tavane Polman, Johanesa Gole. Koliko je pov-ećana opasnost s obzirom na pauzu koju su imali, netipičnu za karijeru jednog sportiste?

Dosta sam razmenjivala mišljenja sa kolegama po-vodom toga, jer u literaturi toga nema, s obzirom da se po prvi put susrećemo sa ovakvom situacijom. To niko nije učio na fakultetu. Ovo je nešto skroz novo, stvar je trenera, adaptacije na sve ovo, kreativnosti i pametnih odluka. Razgovaram sa kolegama, tražili smo obrazac kako početi. Neke stvari kada se dese one nužno nisu posledica te duge pauze. Ne verujem da profesionalci nisu radili tokom pauze, sigurna sam da jesu, ali nedostatak ritma, kontakti, skokovi, promene pravca, dueli, to je nešto specifično što ne možeš da treniraš u „off sezoni“. Treba ih pravilno vraćati u ritam i adaptirati. Ne možeš biti 100% siguran da neće doći do povrede iako si napravio nešto na najbolji mogući način. Možda povrede kao posledica korone dođu kasnije, posle dva-tri mese-ca, možda će tada pauza izaći na videlo. Moramo da vodimo računa o svim stvarima, nema opuštanja, bez obzira da li je pripremni deo počeo dobro. Tek

nailazi pik koji treba da prebrodimo. Dešavale su se povrede i ranije. Ništa ovo nije više nego što je bilo.

Koliko, s druge strane, sportisti može da prija da ima 4-5 meseca pauze da se zaleči, odmori, motiviše...

To je mač sa dve oštrice. S jedne strane prija odmor da se zaleče povrede, upale, ono gde treba mirovan-je. S druge strane, igrač u ozbiljnijm godina, bez do-brog treninga, bez teretane, ne može da iznese ono što je mogao pre 10 godina. Igrači koji su stariji sve više vremena provode u teretani, da bi se održali i trajali. S jedne strane prija da si van treninga četiri meseca, ali ćeš možda malo više propatiti da uđeš u pravi ritam. Razgovarala sam baš danas sa Laslom Nađom i zaključili smo da igrači koji dođu u kasniju fazu karijere, preko trideset, počinju da vodu raču-na o svom telu, da dolaze ranije, da se zagrevaju, da rade vežbe prevencije, paze na ishranu. To je kas-no. Retki su mlađi igrači koji to shvataju, ali ide ka tome. U Vespremu ide ka tome, sve je jača ta svest. Nekima je pauza prijala. Tonesen je imao operaciju tetive, njemu je prijala pauza da se zaleči i da krene potpuno spreman u novu sezonu.

Čitali smo da ste zadovoljni u kakvom su stanju igrači došli na pripreme. Da li je ta svest na optimalnom nivou?

Kao i uvek, neke moraš da motivišeš, da ne kažem animiraš da bi radili malo više. Tu imamo problem nedostatka rukometnog treninga. Neki su se užele-li, neki su preterali sa treningom snage i trčanjem, a drugi su se malo uljuljkali, prijala im je pauza. Ima raznih primera, bila sam u kontaktu sa igračima, radili smo i za vreme korone. Dala sam im pauzu mesec dana, sve ostalo smo radili. Imali smo maj slo-bodan, a u junu su imali moj program koji su trebali

IGRAČI SU SVE SVESNIJIznačaja fizičke pripreme

10 ZAJEDNICA TRENERA RSS


TEMA BROJA Top treneri u anketi o pravilu „7 na 6“

Ukinuti ga što pre, rukomet je D a li je pravilo koje omogućava igru „7 na 6“ uvedeno 2016. godine pomog-lo rukometu da bude atraktivniji ili urušilo osnove našeg sporta? Maga-zin 40x20 u saradnji sa najstarijim rukometnim nedeljnikom na svetu, nemačkim Handball Woche, donosi najzanimljivije stavove najpriznatijih svetskih trenera koje su izrekli u velikoj anketi koja za cilj ima jasnu poruku da se nešto mora promeniti kako bi se sačuvala esencija našeg sporta.

Velika većina od 39 TOP trenera (njih 30) smatra da bi ovo pravilo trebalo ukinuti iz raznoraznih razloga, o kojima su govorili. Donosimo najinte-resantnija razmišljanja ljudi koji su obeležili pre-thodne dve decenije u svetskom rukometu.

Osvajač EHF Lige šampiona sa skopskim Vardar-om, sada trener najskupljeg tima u istoriji rukome-ta, francuskog Pari Sen Žermena, Španac Raul Gon-zales, jedan je od „protivnika“ ovog pravila:

– Ne volim rukomet kada se koristi sedmi igrač. To je dosta promenilo stil igre u odnosu na ono što je za mene rukomet bio pre tog pravila. Ako igrate 7 na 6 kratko, recimo pet minuta, to može biti at-raktivno za publiku, ali ako ga koristite kao što to treneri rade, onda je igra manje atraktivna. Ideja rukometa se kompletno promenila. Nema kretan-ja, nema akcija 1 na 1, samo se dodaje i golman trči da se zameni na vreme. To je totalno drugačija igra – kaže Gonzales i dodaje: – Rezultiralo je time da morate da se prilagodite, bez obzira da li vam se novo pravilo dopada ili ne. Pravilo postoji i morate da ga koristite, jer će tu opciju koristiti i vaši pro-tivnici. Na vama je da donesete odluku da li ćete i u kojoj meri koristiti to u igri, ali glavno pitanje ostaje da li je kompletna utakmica sada atraktivna za publiku i TV ili ne?

Španac ne vidi atraktivnost ni u postizanju golova na prazan gol bez golmana...

– Na početku je bilo zabavno, ali ne vidim da je to nešto posebno atraktivno.

Gonzales je za promenu pravila...

– Da, apsolutno, promenio bih ga bez razmišljanja. Smatram da golman treba da ostane na golu. Kada imate brojčanu prednost zbog isključenja na dva minuta, to je već situacija u kojoj imate superiornost, dok ako igrate 7 na 6 to traje tokom čitavog meča. Agresivne odbrane će nestati poput 3-3 ili 5-1.

NAZADOVAO!

Alfred Gislason

RUKOMET NA PESKU Piše: Daniel Petković, selektor srpske reprezentacije u rukometu na pesku i trener Oblića

U drugom broju Magazina 40x20 uopšteno sam govorio o pravili-ma igre kao i o nastanku rukometa na pesku, kako kod nas tako u svetu. Ovaj sport se munjevitom brzinom širi i na pragu je Olimpijskih Igara 2024. godine u Fran-cuskoj. U većini zemalja, pa i u našoj zemlji ovaj sport je sve popularniji. Uprkos tome i dalje postoje mnoge predrasude trenera o ovom sportu. Pogotovo se to odnosi na povređivanje igrača i mišljenje da je ovaj sport više zabava nego sport koji je od značaja.

Nakon saznanja da će rukomet na pesku postati jedan od brojnih sportova na Olimpijskim igrama, kod većine zemalja odnos se promenio i počeli su ozbil-jno da shvataju ovaj sport. Dovoljan pokazatelj je da su Francuzi koji dominiraju u indoor rukometu, konačno od 2017. godine prvi put učestvovali na Evropskom prvenstvu i ozbiljno se posvetili ovoj igri. Tu su i skadinavske zemlje: Danska (kao ev-ropski prvak), Norveška (kao vicešampion Ev-rope) i Švedska, koje ozbiljno ulazu u rukomet na pesku.

Pošto vremenske prilike u skadinavskim zem-ljama ne dozvoljavaju u većem periodu godine bavljenje ovim sportom na otvorenom, oni su u halama napravili peščane terene. Stvoreni su uslovi da preko cele godine treniraju u zatvore-nom prostoru. Jasno se, po njihovim plasmani-ma na poslednjim takmičenjima gde je napredak očigledan, vidi značaj ovakvih uslova.

Tu je i Rusija (četvrta na poslednjem Evropskom prvenstvu) koja ima sličnu klimu kao i skadinavske zemlje, koja takođe u zatvorenim prostorima trenira u zimskom periodu.

Pošto mali broj zemalja ima uslove da tokom cele godine igra rukomet na pesku (kao što su Brazil, Egipat, Katar, Oman...), većina drugih zemalja priliku za treniranje i takmičenje u ovom sportu ima samo u periodu od 25. maja pa do početka avgusta.

U tom periodu organizuju se turniri svuda po Evropi, kao i Evropska i Svetska prvenstva, te završni masteri za najbolje ekipe, koje su tokom go-

NA PRAGU olimpijskih igara

dine na turnirima pod pokroviteljstvom EBT tura osvojili najviše poena u protekloj godini. Takmičenja su organizovana tako da se u parnim godinama održava Svetsko prvenstvo, a u neparnim Evropsko.

Kvalifikacija na Svetske Igre ostvaruje se na osnovu plasmana sa Svetskog prvenstva. Svetske Igre održa-vaju se svake četvrte godine. Do prošle godine je bilo slobodno prijavljivanje za Evropsko prvenstvo. Međutim, zbog velike popularizacije ovog sporta, kao i zbog saznanja da će postati jedan od Olimpijskih sportova, prijavljivanje je postalo sve masovnije. Tako da su od ove godine prvi put uvedene kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.

Domaćini kvalifikacija ove godine trebalo su da budu Gruzija i Grčka. Naš Savez je u ovim teškim finan-sijskim vremenima uspeo da odvoji sredstva i da nas prijavi za kvalifikacije, koje su trebalo da

se održe prve nedelje jula u Grčkoj. Na žalost, prijavljena je samo muška selekcija, jer nije bilo dovoljno finansijskih sredstava za prijavu ostalih selekcija. Pre seniorsk-

og takmičenja, održava se i kadetsko prvenstvo. Iz istog razloga nisu prijavl-jene ni kadetske selekcije.

Nadam se da ćemo u narednim godinama uz novooformljenu pešča-nu komisiju i Rukometni savez uspeti da obezbedimo finansijska

sredstva za učešće svih naših selekcija na Evropskim prvenst-vima.

Ove godine je trebalo je da se održe Evropske univerzitetske Igre u Beogradu (odložene za jul 2021. godine). Time bi

konačno grad Beograd dobio terene za rukomet na pe-sku, što je osnova i preduslov za popularizaciju ovog

sporta. Mogućnost svakodnevnog treniranja preko leta, kao i organizovanje Državnog prvenstva i turni-ra, veoma bi uticalo na razvoj ovog sporta u Srbiji. .

Moj stav kao selektora reprezentacije Srbije u rukometu na pesku i trenera RK Obilić u „indoru“, jeste da rukomet na pesku po za-vršetku „indor“ sezone krajem maja može dobro da utiče na igrače u smislu aktivnog odmora preko leta. Igrači bi trenirali i tak-mičili se na peščanoj podlozi, koja je veoma pogodna za trening i na kojoj je mogućnost za povređivanje minimalna. Samim tim igrači ne bi imali veliku pauzu. Razmenom iskustava sa

velikim brojem igrača koji su igrali i rukomet na pesku, došli smo do zajedničkog zaključka da

im je rukomet na pesku pomogao u tom prelaz-nom periodu i da su spremniji dočekali početak

priprema u svojim klubovima.

Mnogi naši sadašnji indor reprezentativci, kako muške tako i ženske selekcije, nastupali su i za peščanu reprez-

entaciju Srbije (Cupara, N.Ilić, Zelenović, Ivanišević, D.Nenadić, Dimitrijević, Lekić, Tomašević, Damjanović, Pop

Lazić, Filipović ...) .

Postavlja se peščani voz koji će u narednom periodu krenuti mun-jevitom brzinom ka Olimpijskim Igrama. Zamolio bih trenere, igrače i

sve druge rukometne radnike da se uključe i pomognu da i Srbija ima jedan vagon u tom vozu.



SEĆANJA Pola veka od prve medalje Jugoslavije na svetskim šamponatima

P ola veka je prošlo otkako se jugoslovenski rukomet okitio prvom medaljom na svetskim šampionatima. Led je probijen u Francuskoj 1970. Jedna mlada i nova ekipa, predvođena selektorom Vladom Štenclom, osvojila je bronzu pobedivši u meču za treće mesto Dansku sa 17 golova razlike

(29:12) nagovestivši tada da se u svetu rađa nova rukometna velesila. Iako je od ovog odličja

protekao čitav jedan život sećanja na februarske i martskovske dane 1970. u Parizu kod scenariste i

režisera ovog uspeha, legendarnog Vlada Štencla, ne blede. Iz svog „novog“

doma u selu Todorovići kraj Skradina u Dalmaciji,

gde provodi penzion-erske dane, sa za-

dovoljstvom je za Magazin 40x20

ispričao priču o prvom znača-

jnom rezultatu rukometa sa ovih prostora na na-jvećoj međunarodnoj sceni. Na početku evociranja uspomena film je vratio unazad četiri godine kada je je postao selektor Jugoslavije.

– Za kormilara muške seniorske reprezentacije postavljen sam 1966. Pre toga kroz državni tim je prodefilovalo mnogo trenera i igrača, a smatram da za mnoge tu nije bilo mesta. Čim sam preuzeo dirigentsku palicu zauzeo sam čvrst stav da za reprezentaciju moraju da igraju oni najbolji od na-jboljih bez obzira iz kog su kluba, grada, republike... Selektirao sam jednu mladu ekipu koja je pokazala kvalitet već na prvom međunarodnom izazovu. Na internacionalnom turnuru na Tašmajdanu osvoji-li smo trofej, a godinu dana kasnije, 1967, postali smo mediteranski prvaci u Tunisu. Upravo na tom takmičenju jedan momenat mi je pokazao da se radi o jednoj vanserijskoj skupini, kako u fizičkom i tehničkom, tako i u psihološkom smislu, za koji, kao trener, smatram da je i presudan u stvaranju vrhnskog rezultata. Naime, nisam bio zadovoljan kako smo odigrali protiv Španije koju su, uzgred rečeno, pobedili sa 17:14. Jutro posle utakmice zakazao sam kazneni trening u 6 ujutru. Bez ikakog negodovanja momci su izašli na teren i sa osmehom na licu su sat i po vremena istrčavali sprinteve. Kao da su hteli da mi pokažu da njih niko ne može da slomi. Istog dana uveče smo igrali protiv domaćina, a bez obzira na, nema sumnje, veliki umor ekipa je desetkovala protivnika pokazavši da je sazdana od najfinijih materijala – napominje na početku Štencl.

Istu tu Španiju Jugoslavija je pobedila u dvomeču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i tako izvadila „vizu“ za najznačajniji rukometni događaj te 1970.

– Pripremali smo se u Beogradu, na Kalimegdanu, iz prostog razloga jer je tu postojala, u to vreme, je-dina dvorana u Jugoslaviji. Rukomet se tada u našoj zemlji igrao prevashodno na betonu. Imali smo 12 dana priprema, a akcenat je bio na 3-2-1 odbrani od koje je sve polazilo. Sa umerenim optimizmom smo otputovali u svetsko prvenstvo znajući da su u tom trenutku dominantne ekipe takozvanog Is-točnog bloka. U prvom kolu smo savladali SAD, dok smo u drugom odigrali nerešeno sa Japanom. Tim je bio mlad i neiskusan i još sam tražio onu idealnu postavu, tako da nisam mogao da očekujem da će rezultat stići istog časa. U trećem kolu smo za dlaku izgubili od prejake Čehoslovačke, ali smo i pre tog meča obezbedili plasman u četvrtfinale. U tečkoj i napornoj borbi za polufinale bili smo za gol bolji od

RAĐANJE genijalaca

44 ZAJEDNICA TRENERA RSS

ImpresumOsnivač i izdavač: Zajednica trenera Rukometnog saveza Srbije, Tošin bunar 272, 11070 Beograd Telefon: +381 64 8827 283 E-mail: [email protected] Broj žiro računa: 160-480967-50 Za izdavača: Dr Saša Marković Glavni urednik: Života Bogdanović

Tekstovi: Života Bogdanović i Novo Bojičić Stručne teme: Daniel Petković (selektor srpske reprezentacije u rukometu na pesku i trener Oblića), Zvonko Paunović (EHF Master Coach i trener u Bekamentu BB), Radan Rovčanin (EHF Master Coach i trener ženske juniorske reprezentacije Srbije) i Vladimir Jovandić (međunarodni IHF sudija) Recenzent stručnih tema: dr Zoran Valdevit Dizajn i prelom: Novo Bojičić Foto: EHF, IHF, Jozo Čabraja/kolektiff, HRS, Slavko Kolar, SEHA Gazprom Liga, Daniel Voros / Telekom Veszprem, ARKUS liga, Žika Bogdanović, Nebojša Paraušić

Štampa: PRESSIA doo, Emila Zole 30a, Beograd Tiraž: 500 primeraka Časopis izlazi tromesečno

Rešenjem Ministarstva za informacije Republike Srbije br. 651-03-00323/1999-03, od 17. 1. 2000. god. „40x20” je upisan u registar javnih glasila, pod rednim brojem 2928

Poštovani treneri,

Početak septembra obično je vreme kada privodite kraju pripremniperiodzanovusezonu,definišiteplanoveiciljevezanarednemesece.Ovasezona,kaoni jednadosada,donosivelikuneizvesnost,pauzusakojomsenikodosadanijesusretaoidrugačijikalendartakmičenja.Zasveljudeurukometu,naterenuivannjega,bićeovosezonavelikihizazova.Uskladustim,pokušalismodanapravimoibrojkojićeudobrojmeribitiusmerenkatrenutnojproblematici.Razgovaralismosajednimodnajuspešnijihkondicionihtrenerausveturukometa,KraljevčankomMarijomLojanicom,kojajeposledugogodišnjegradauskopskomVardaru,postavilanovestandardeiumađarskomVespremu.

Bavili smose i finansijskimiorganizacionimposledicamapandemijakoronavirusa,začijijezavršniračun,nažalost,jošuvekrano.Dalićesezonebiti,ukomobliku,ukojojmerićezahtevnikalendardo jula2021.godine iOlimpijskihIgarauTokijubiti ispoštovan,pokušalismodapribližimodajućisveobuhvatneinformacijedokojihsmodošli.

Usaradnjisanajpoznatijimrukometnimnedeljnikomnasvetu,nemačkim„HandballWoche“,prenelismoistraživanjevezanozapravilo„7na6“,kojejeod2016.doslovnouzdrmalotemelje modernog rukometa koji poznajemo. Mišljenja vrhunskihtreneraizrazličitihrukometnihškola,najboljegovoreotome.Naprvumedaljumuške reprezentacije Jugoslavije,bronzu saSvetskogprvenstva1970.uFrancuskoj,podsetilismovaskrozpričusalegendarnimselektoromtegeneracijenašihrukometaša–VladomŠtenclom,kojijeovogleta,proslavio86.rođendanbistrogumaidobrogpamćenjanaperiodkojijeutroputsvimkasnijimuspesima.Predstavili smo inovestručne teme,kao iautore.Sudijesupredstavilepreporukeismernicezaprimenupravilarukometneigre.PisalismoioperspektivirukometanapeskukojibitrebalodauđeuolimpijskiprogramuParizu2024.

Ostajte zdravo. Želimo vam što više radnih sati u škripiparketa.

Ova sezona, kao ni jedna do sada, donosi neizvesnost, pauzu sa kojom se niko do sada nije susretao i drugačiji kalendar takmičenja. U skladu s tim, pokušali smo da napravimo i broj koji će u dobroj meri biti usmeren ka trenutnoj problematici

U dosluhu sa sezonom velikih izazova


AKTUELNOSTI Predstavljen stručni štab seniorske muške reprezentacije SrbijeU FOKUSU Predstavljen stručni štab seniorske muške reprezentacije Srbije

Stručni štab Ži ki ca Mi lo sa vlje

vić (48) pro sla vlje no je ime ju go

slo ven skog i

srp skog ru ko me ta. Naj bo lje de sn

o kri lo sve ta 2001. go di ne i

ne ka da šnji ka pi ten na ci o nal nog ti

ma, po sle za vr šet ka igrač ke

za po čeo je tre ner sku ka ri je ru. Tr

e nut no se na la zi na po zi ci ji

še fa struč nog šta ba RK Cr ve na zve

zda.

Bo ris Ro je vić (40) je tre ner ru k

o me ta ša Voj vo di ne, sed mo stru

kih uza stop nih šam pi o na Sr bi je

. Ro je vić, ko ji se do ka zao u ra

du sa mla đim ka te go ri ja ma no

vo sad skog klu ba, osvo jio je dve

ti tu le šam pi o na dr ža ve od ka ko

je apri la 2018. go di ne pre u zeo

klub iz ha le „Sla na ba ra“. Na klu

pi na ci o nal nog ti ma de bi to vao je

vo de ći ju ni or sku re pre zen ta ci ju

Sr bi je na Svet skom pr ven stvu u

Špa ni ji le ta ju la 2019. go di ne.

Di mi tri je Pe ja no vić (46) vra ća se u

srp ski ru ko met u ulo zi tre ne ra gol

ma na na ci o nal nog ti ma. Ne ka da šn

ji re pre zen ta tiv ni gol man, ju nak b

a

ra ža sa Če si ma za Svet sko pr ven s

tvo 2009. go di ne u Hr vat skoj, ka d

a

se re pre zen ta ci ja Sr bi je po pr vi p

ut po ja vi la na ve li kom tak mi če nju

,

za vr šio je igrač ku ka ri je ru 2016. g

o di ne u špan skoj Ueski i od mah is

ka zao tre ner ske am bi ci je. Ne ka da

šnji ču var mre že Cr ven ke i Cr ve n

e

zve zde, naj ve ći deo ka ri je re pro veo

je u Špa ni ji.

Pre drag Raj ko vić je pro fe sor fi zič

ke kul tu re. Tre nut no je an ga žo va

n

kao kon di ci o ni tre ner ru ko me ta ša

Ša mo ta iz Aran đe lov ca.

Milosavljević, Rojević,

Pejanović i Rajković

UZ ĐERONUM u ška re pre zen ta ci ja Sr bi je do bi la je no vi struč ni štab. Naj bli ži sa rad ni ci se lek to ra To ni ja Đe-ro ne, ko ji je svo ju pro mo ci ju imao kra jem ju na u Be o gra du, u na red nom pe ri o du bi će Ži ki ca Mi lo sa vlje vić i Bo ris Ro je vić. Za du žen za gol ma ne bi će još je dan ne ka da šnji re pre zen ta ti vac Di mi tri je Pe ja no vić, dok će se fi zič kom pri pre mom ba vi ti pro fe sor Pre drag Raj ko vić.

– Bi će mi za do volj stvo da ra dim sa struč nim šta bom for mi ra nim od stra ne Ru ko met-nog sa ve za Sr bi je. Ži ki ca Mi lo sa vlje vić i Bo ris Ro je vić bi će mo ji asi sten ti, Di mi tri je Pe ja no vić tre ner gol ma na, a Pre drag Raj ko vić kon di ci o ni tre ner. Od po čet ka ju la ra di mo pu tem on lajn kon fe ren ci ja. Di sku tu je mo o igra či ma, ak tiv no sti ma i ko ra ci ma ko je je po treb no na pra vi ti u na red nom pe ri o du. Ve o ma je va žno ima ti lju de po put Ži ki ce i Di mi tri ja u struč nom šta bu. Oni po zna ju ka ko funk ci o ni še re pre zen ta ci ja, po zna ju ka ko di še svla či o ni ca, ima ju is ku stva sa ve li kih tak mi če nja, ta ko da će nji-ho vo zna nje i is ku stvo bi ti od ve li ke ko ri sti. Ži ki ca i Bo ris će vo di ti ju ni or sku re pre zen ta ci ju. Ta ko že li mo da bu de mo si gur ni da će glav ni prin ci pi ra da bi ti isti u svim na ci o nal nim se lek ci ja ma. To će bi ti od ko ri sti svim tre ne ri ma i re pre zen ta tiv ci ma bez ika kve sum nje. Mo ra mo obra ti ti pa žnju na mla de igra če, nji hov rad u klu bo vi ma, a ako ima ju po tre bu u sa rad nji sa klu bo vi ma, Pre drag će bi ti tu ka ko bi spre mio ade kva tan pro gram fi zič ke pri pre me. Taj deo ra da sa mla dim igra či ma je iz u zet no va žan ka ko bi smo ostva ri li za cr ta ne ci lje ve u bu duć no sti – ka zao je se lek tor To ni Đe ro na.

Po vrat nik u srp ski ru ko met bi će i ne ka da šnji gol man re pre zen ta ci je, Di mi tri je Pe ja no vić, ko ji je ka ri je ru za po če tu u rod noj Cr ven ki za vr šio 2016. go di ne u špan skoj Ueski.

– Upo znat sam sa špan skim na či nom ra da, ko li ko su stu di o zni ka da pri la ze ne kom po slu. Mak si mal no su po sve će ni, ra de lju di 24 sa ta, ho će da ima ju in for ma ci je sa svih stra na. Oda bran je ši ri struč ni štab, jer što vi še tre ne ra ima, tu je i vi še in for ma ci ja. To ni je tra žio in for ma ci je, že li da ima mak si ma lan uvid što se ti če svih po ten ci jal nih re pre zen ta ti va ca. Raz go va rao je sa pret hod nim se lek to ri ma, do sta to ga je već znao, sa da je čuo i ka ko mi raz mi šlja mo. Ne ma pre te ra nih od stu pa nja što se ti če po ten ci jal nih re pre zen ta ti va ca. Ma la smo dr ža va, ne sme mo da do zvo li mo da ne igra ju naj bo lji. Mo ra mo da is ko ri sti mo mak si ma lan po ten ci jal dok god po sto ji vo lja i že lja mo ma ka da igra ju za na ci o nal ni tim. To ni bi tre ba lo da po pri ča sa svim po ten-ci jal nim re pre zen ta tiv ci ma i da kre ne mo da ra di mo. Ne ma mo mno go vre me na, ne zna mo šta će bi ti što se ti če vi ru sa, ali če ka ju nas u no vem bru Grč ka i Bel gi ja na po čet ku kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2022. go di ne, a to su utak mi ce ko je bi tre ba lo da se do bi ju. Što se ti če gol ma na, uvek smo ima li do bre ču va re mre že i tu ne bi tre ba lo da bu de pro ble ma. Zna mo šta ima mo. Cu pa ra, Mi lo sa vljev, Ti bor Iva ni še vić bra ni od lič no u Ne mač koj u Vec la ru, To dor Jan drić će igra ti Li gu šam pi o na u Za gre bu. To je ve li ki ko rak na pred. Mo ra mo da gle da mo i mla de mom ke, B re pre zen ta ci ju, ju ni or sku, da vo di mo ra ču na o svim per spek tiv nim mla-dim gol ma ni ma ko ji ima ju že lju da po stig nu ne što u ru ko me tu. Da vi di mo ka ko ra de, da li ima ju tre ne re gol ma-na, kon ti nu i tet in di vi du al nog ra da, to je osnov na pret ka i for mi ra nja jed nog spor ti ste – ka že Di mi tri je Pe ja no vić ko ji će svoj deo po sla u struč nom šta bu za po če ti po se ta ma do ma ćim klu bo vi ma ka ko bi se uve rio u to ka ko ra de po ten ci jal ni kan di da ti za re pre zen ta tiv ne se lek ci je.



P o čet kom pro le ća 2020 či tav sport ski svet, a u tom lan cu i ru ko met, su o čio se sa si tu a ci jom u ko joj ni ka da do sa-da ni je bio. Pan de mi ja ko ro na vi ru sa uz dr ma la je te me lje si ste ma spor ta, pre ki nu la se zo nu i u mno gim spor to vi ma do ve la spor ti ste, klu bo ve i Fe de ra ci je na rub eg zi sten ci je.

Se zo na 2019/2020 za vr še na je ne slav no već sre-di nom mar ta, a po tvr da da je „đa vo od neo ša lu“ do šla je od lu kom Me đu na rod nog olim pij skog Ko-mi te ta (MOK) da od lo ži Olim pij ske Igre u To ki ju za jul 2021. go di ne. To je do ve lo do po me ra nja u ka len da ri ma tak mi če nja za se zo nu 2020/2021, uči ni lo tak mi čar sku go di nu is pred nas iz u zet no na por nom sa or ga ni za cij skog aspek ta i op te re će-

JEDNAČINA SA mnogo nepoznatih

no sti igra ča i klu bo va, ali i na go ve sti lo da je ne ke stva ri go to vo ne mo gu će pred vi de ti.

Sa uve re njem da je sve mo gu će, Fe de ra ci je i klu-bo vi su ušli u se zo nu 2020/2021. U skla du sa po-me re nim star tom se zo ne, ru ko met ni svet mo ra da se su o či sa ula skom u tre na žni pro ces po sle naj-du že pa u ze u mo der noj isto ri ji na šeg spor ta ko ja je tra ja la če ti ri do pet me se ci. I dok se tre ne ri bo-re sa si tu a ci jom u ko joj ni ka da ra ni je ni su bi li, u sve te žoj si tu a ci ji su pro fe si o nal ni klu bo vi, ko ji su di rekt no ose ti li fi nan sij ske po sle di ce pre ki da tak-mi če nja, us kra će ni za pri ho de od pro da tih ka ra ta i spon zo ra.

Se zo na po či nje sa pa ra dok som

Se zo na ve li kih iza zo va do ne će, pa ra dok sal no, ve-ći broj utak mi ca za klu bo ve u ve ći ni evrop skih dr-ža va. Na i me, naj ja če evrop ske li ge po put ne mač ke Bun de sli ge, fran cu ske LidlStar ili špan skog ASO-BAL, od lu či le su da omo gu će pro ši ri va nje li ge sa po dva naj bo lja ti ma iz dru go li ga ških tak mi če nja, ta ko da će po ve ća ti op te re će nje klu bo va u si tu a ci-ji ka da go to vo iz ve sno ne će mo ći da pri ho du ju od pro da ja ula zni ca i osta lih mar ke tin ških ak tiv no sti ko je do no se utak mi ce na do ma ćem te re nu.

Elit na tak mi če nja u ne kim dru gim ze mlja ma do ne-la su pro me nu for ma ta, pa će ta ko i po ve ća ni broj klu bo va osta vi ti broj utak mi ca u okvi ru po sto je ćeg ili ga sma nji ti kao na pri mer u Sr bi ji, gde će se u Su per li gi mu ška ra ca tak mi či ti 16 ume sto 14 ti mo-va, po de lje nih u dve gru pe po osam. Po sle 14 utak-mi ca u pr vom de lu se zo ne, po če ti ri naj bo lja ti ma do i gra va će još 14 utak mi ca za ti tu lu, dok će ti mo vi od pe tog do osmog me sta, raz i gra va ti za pla sman od de ve tog do 16. me sta. Tak mi če nje se na sta vlja ta ko što se svi po stig nu ti re zul ta ti i osvo je ni bo do-vi u pr vom de lu tak mi če nja bri šu, a da lje tak mi-če nje se od vi ja po dvo stru kom bod si ste mu. Dve naj sla bi je pla si ra ne eki pe iz gu bi će sta tus A su per-li ga ša. Na taj na čin, ume sto 32 u do sa da šnjem si-ste mu, naj bo lji srp ski ti mo vi u bor bi za ti tu lu i pla-sman u evrop ske ku po ve, od i gra će 28 utak mi ca u se zo ni 2020/2021.

Nem ci će do šam pi o na do ći po sle 38 ko la u li gi od ok to bra do ju na, ko ja će to kom pa u ze iz i ski va ti na-po re od igra ča na Svet skom pr ven stvu u Egip tu

Sliku koju rukomet i sport sa nestrpljenjem čekaju



(ja nu ar 2021.), olim pij skim kva li fi ka ci ja ma na red-nog pro le ća, ali i tri EHF ne de lje u ko ji ma bi tre ba-lo da se od i gra ju kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven-stvo 2022.

Nem ci ne će bez pu bli ke

Raz log zbog ko ga su Nem ci start se zo ne, i po red to ga što prak tič no je di ni ima ju li gu od 20 klu bo va, po me ri li za po če tak ok to bra, je ste raz re še nje si tu-a ci je oko igra nja pred pu bli kom. Bu dže ti ne mač-kih klu bo va u ogrom nom pro cen tu oslo nje ni su na pri ho de od pro da je ka ra ta. Pro cen tu al no to iz no si od 30% do 50% bu dže ta za se zo nu, a ne ki klu bo vi su iz ne li i mno go kon kret ni je pro ce ne.

Na i me, ču ve ni Kil sa naj ve ćom dvo ra nom u Ne-mač koj (10.285 gle da la ca) na sva koj utak mi ci pred svo jim na vi ja či ma pri ho du je 250.000 evra, od no sno, gu bi ako se zo na poč ne pred pra znim tri-bi na ma. U ta kvim uslo vi ma, igra či su pri hva ti li po-nu du klu ba da sma nje pla te za čak 50% do kra ja ka len dar ske go di ne, s ob zi rom da tri bi ne u gra du na Bal ti ku zvr je pra zne od sre di ne mar ta. Ve ći na klu bo va u Ne mač koj sma nji la je pla te za 30-40%.

Po če tak se zo ne ve zan je za utak mi cu Su per Ku pa iz me đu Ki la i Flen zbur ga u Di zel dor fu, a klu bo vi već me se ci ma ra de na „hi gi jen skom kon cep tu“ za ko ji se na da ju da će omo gu ći ti da ba rem 50% ka-pa ci te ta dvo ra na bu de is pu nje no, što bi pred u pre-di lo fi nan sij sku ka ta stro fu.

O „ban kro tu i kre ta nju sa ama ter skog ni voa“ raz-mi šlja ju u Fuk se Ber li nu, a u Flen zbur gu su oti šli to li ko da le ko, da su za jed no sa svo jim kom ši ja ma iz Ki la, za tra ži li od la ga nje po čet ka se zo ne do ja nu-a ra, ka da bi stva ri mo gle da do đu u pot pu no sti pod kon tro lu. Iz dva naj bo lja ne mač ka klu ba za tra ži li su i ot ka zi va nje Svet skog pr ven stva u Egip tu ko je bi tre ba lo da se odr ži od 13. do 30. ja nu a ra, s ob-zi rom da će po sle nje ga zdrav stve ni ri zi ci bi ti još ve ći.

Nor ve ža ni i Islan đa ni bez Li ge Evro pe

Evrop ska se zo na po če la je 29. av gu sta me če vi ma pr vog ko la mu ške Li ge Evro pe, ali ne bez pro ble-ma. Dva nor ve ška klu ba, Ha slum i Aren dal, kao i island ski Va lur, od u sta li su od na stu pa u Evro pi sa-

ji osim igra ča i čla no va struč nog šta ba. Kon fe ren ci ja za me di je ne će bi ti, a akre di to va nim no vi na ri ma će se me-ri ti tem pe ra tu ra na ula zu u ha lu, kao i na vi ja či ma. Svi ko ji bu du ima li ve ću tem pe ra tu ru od 37.5 bi će vra će ni kod ku će, dok pred stav ni ci me di ja mo ra ju i pi sme no da ga ran tu ju da su CO VID19 ne ga tiv ni.

Egi pat „nu di re še nje“, Dan ci se opra šta ju od EURO 2020

Pred sed nik fe de ra ci je Dan ske, Per Ber tel sen, na-ja vio je da Dan ska go to vo iz ve sno ne će ugo sti ti

mo par da na pre star ta obra zla žu ći to pre po ru ka-ma zdrav stve nih in sti tu ci ja svo jih dr ža va i tro ško-vi ma te sti ra nja ko ji su enorm ni.

Ta ko su šved ski Kri sti an štad, polj ski Azo ti Pu la vi i dan ski Hol ste bro, dok je fran cu ski Eks mo rao da ot ka že utak mi cu na do ma ćem te re nu sa špan skom Bi da so om zbog ka ran ti na u ko me se na la ze igra či po sle pet po zi tiv nih te sto va na CO VID19, pa će ta-ko o pla sma nu u dru go ko lo od lu či va ti utak mi ca u Špa ni ji 6. sep tem bra.

Ne iz ve snost u si tu a ci ji pan de mi je do ve la je do to-ga da Sr bi ju u se zo ni 2020/2021 pred sta vlja ju sa-

stvar no ne ma smi sla odr ža va ti tak mi če nje bez gle da la ca.

Or ga ni za to ri su do bi li sub ven ci ju od EHF u vi si ni oko 600.000 evra, ali to „ni je do volj no“ pre ma mi-šlje nju pr vog čo ve ka dan skog ru ko me ta.

Sa da su sve oči upr te u dr ža vu ko ja bi tre ba lo, ili da fi nan sij ski ga ran tu je za tur nir, ili da do zvo li na vi ja-či ma da pu ne tri bi ne.

Iz Evrop ske ru ko met ne Fe de ra ci je ne gi ra ju da je op ci ja ot ka zi va nje pr ven stva, već da se raz ma tra ju op ci je sa ma nje ili vi še gle da la ca na tri bi na ma.

Ni iz Me đu na rod ne ru ko met ne Fe de ra ci je (IHF) ne na go ve šta va ju da bi Svet sko pr ven stvo za mu škar-ce u Egip tu mo glo bi ti ot ka za no. Pred sed nik IHF, Ha san Mu sta fa, re kao je da se na da da će tak mi-če nje, isto rij sko po to me što će pr vi put na nje mu uče stvo va ti 32 re pre zen ta ci je, bi ti od i gra no uz pri-su stvo pu bli ke.

Iz me di cin ske ko mi si je IHF ob ja vi li su plan po ko-me će se sve ura di ti da se re pre zen ta ci ja ma omo-gu ći da bu du bez bed ne to kom tur ni ra.

– Svi uče sni ci Svet skog pr ven stva mo ra će da pri lo že PCR test ne sta ri ji od 48 sa ti pre do-la ska. Ko ri sti će mo prin cip „ba lo na“ pa će ta ko svi ko ji bu du u di rekt nom kon tak tu sa igra či-ma, su di ja ma i tre ne ri ma mo ra ti da se te sti ra ju na sva ka 72 sa ta. Ima će mo me sta u ho te li ma za eki pe, ali i od re đen ka ran tin za sve ko ji bu du po zi tiv ni. Svi lju di u ha la ma mo ra će da no se ma ske. Ka pa ci tet dvo ra na to kom tur ni ra bi će od 25 do 30%, so ci jal na dis tan ca mo ra će da se po štu je i iz no si dva me tra. Pot pi sa li smo ugo vo-re sa bol ni ca ma ko je su bli zu svih dvo ra na, naj-du ža vo žnja do hit ne po mo ći bi će 28 mi nu ta, a ima će mo i 12 me di cin skih eki pa an ga žo va nih u sa mim dvo ra na ma – ka že pred sed nik zdrav-stve ne ko mi si je IHF, Ha zem Ha mis.

Ru ko met na se zo na po čet kom sep tem bra je de fi-ni tiv no „jed na či na sa pu no ne po zna tih“. Vre me će bi ti je di ni su di ja.

mo tri klu ba – RK Že le zni čar u mu škoj, od no sno, ŽORK Ja go di na i ŽRK Na i sa u žen skoj kon ku ren ci ji.

EHF „Zdrav stve ni pro to kol“

U ta kvoj si tu a ci ji po sta vlja se oprav da no pi ta nje ka ko če funk ci o ni sa ti i EHF Li ga šam pi o na u obe kon ku ren ci je. Evrop ska ru ko met na Fe de ra ci ja po tru di la se da se pri-pre mi za se zo nu ob ja vlji va njem pro to ko la ko ji ka zu je da će svi čla no vi ti mo va mo ra ti da se te sti ra ju naj ma nje 72 sa ti pre sva ke utak mi ce to kom se zo ne. Od re đe na je i „cr ve na zo na“ oko te re na u ko joj ni ko ne će mo ći da sto-

na red nog Evrop sko pr ven stvo za že ne za jed no sa Nor ve škom, jer „tak mi če nje bez pu bli ke ni je eko-nom ski is pla ti vo“.

– Že li mo da raz re ši mo ovu ne iz ve snost što pre. Pre ma tre nut noj si tu a ci ji, ne će bi ti Evrop skog pr-ven stva u Dan skoj. Naš bu džet to ne mo že da pod-ne se – re kao je Ber tel sen.

Ključ za ra de na ve li kim tak mi če nji ma je pri hod od ula zni ca, a pre ma sa da šnjim me ra ma, mak si mal no bi mo glo da bu de 500 gle da la ca na tri bi na ma.

– Za bri nut sam, ko ro na nas je ko šta la pu no i

Start ligaASOBAL 2.9.2020.LNH 24.9.2020.BUNDESLIGA 3/4.10.2020.SRLS 3/4.10.2020.

Konfuzna situacija u kojoj rešenje nije ni na vidiku

10 ZAJEDNICATRENERARSS 11WWW.TRENERI-RSS.RS


U vrhunskom ru-ko me tu je dan od naj pri zna ti jih struč nja ka za kon-di ci o nu pri pre mu je Kra ljev čan ka Ma ri ja Lo ja ni ca. Kon di ci o ni tre ner ma đar skog Ve spre ma u ko me ra di od 2018. go di ne na po ziv tre ne ra Da vi da Da vi sa, pre to ga je bi la deo Var-

da ro ve ru ko met ne po ro di ce u SC “Ja ne San dan ski” u Sko plju. Pro fe-

sor ka fi zič ke kul tu re svo je igrač ke ru ko met ne da ne pro ve la je u rod nom gra du, da bi po sle za vr šet ka Vi še tre-ner ske ško le kod pro fe so ra Dr Bra ni-sla va Po kraj ca, ra di la i kao tre ner u be o grad skom Slo de su sa ra đu ju ći sa Ži vo ji nom Mak si ćem i uče stvo va la i na re pre zen ta tiv nim ka po vi ma.

Ka ri je ra je od ve la na dru gu stra nu, u pot pu no sti se po sve ti la fi zič koj pri pre mi, a po sle par go di na in di vi-du al nog ra da sa spor ti sti ma i pra će-nja ka ri je re naj bo lje srp ske te ni ser-ke Ane Iva no vić, Lo ja ni ca se vra ti la u ru ko met ra de ći sa An dre om Le kić i na šim re pre zen ta tiv ka ma, što je bi la i pra va pre po ru ka za od la zak u Sko plje. O svo joj ka ri je ri, a pre sve ga, ra du u jed nom od naj bo ljih klu bo va na sve tu,

Ma ri ja je go vo ri la za ma ga zi ne 40x20.

Ve sprem je već po čet kom u pr voj polo vi ni ju la za po čeo pri pre me za no vu se zo nu po sle če tvo ro me seč ne pa u ze od pre ki da zbog pan de mi je ko ro na vi

ru sa. Ko li ko je te ško de fi ni sa ti rad u ovom vre me nu…

Ove se zo ne ni smo ima li tač no de fi ni san pri prem ni pe riod, kla si čan, ona ko ka ko smo ga ima li do sa da. Mo ra li smo da se adap ti ra mo na si tu a ci ju u pr ve dve ne de lje pa on da da kre ne mo sa pra vim ba zič nim pri-pre ma ma. Tu je moj naj ve ći deo mog po sla. Sa da u ba zič nom de lu u kom bi na ci ji sa ru ko me tom ra di mo da ne do đe do po vre da, jer mom ci ni su bi li u pra vom rit mu 4-5 me se ci. To nam je bio pre vas hod ni cilj, da ih uve de mo u pra vi si stem tre nin ga. Kre nu li smo pr-vog ju la, uvod smo na pra vi li prak tič no to kom či ta vog ju la, a po če tak av gu sta je ozna čio po če tak ba zič nih pri pre ma. Sa da su kre nu le i pri ja telj ske utak mi ce.

Sve do ci smo da mal te ne sva kog da na stigne vest da se ne ki igrač ili igra či ca te ško po vre dio u pri prem nom pe ri o du. Ima mo pri me re Esta va ne Pol man, Jo ha ne sa Go le. Ko li ko je po ve ća na opa snost s ob zi rom na pa u zu ko ju su ima li, ne ti pič nu za ka ri je ru jed nog spor ti ste?

Do sta sam raz me nji va la mi šlje nja sa ko le ga ma po-vo dom to ga, jer u li te ra tu ri to ga ne ma, s ob zi rom da se po pr vi put su sre će mo sa ova kvom si tu a ci jom. To ni ko ni je učio na fa kul te tu. Ovo je ne što skroz no vo, stvar je tre ne ra, adap ta ci je na sve ovo, kre a tiv no sti i pa met nih od lu ka. Raz go va ram sa ko le ga ma, tra ži li smo obra zac ka ko po če ti. Ne ke stva ri ka da se de se one nu žno ni su po sle di ca te du ge pa u ze. Ne ve ru jem da pro fe si o nal ci ni su ra di li to kom pa u ze, si gur na sam da je su, ali ne do sta tak rit ma, kon tak ti, sko ko-vi, pro me ne prav ca, du e li, to je ne što spe ci fič no što ne mo žeš da tre ni raš u „off se zo ni“. Tre ba ih pra vil-no vra ća ti u ri tam i adap ti ra ti. Ne mo žeš bi ti 100% si gu ran da ne će do ći do po vre de iako si na pra vio ne što na naj bo lji mo gu ći na čin. Mo žda po vre de kao po sle di ca ko ro ne do đu ka sni je, po sle dva-tri me se-ca, mo žda će ta da pa u za iza ći na vi de lo. Mo ra mo da vo di mo ra ču na o svim stva ri ma, ne ma opu šta nja, bez ob zi ra da li je pri prem ni deo po čeo do bro. Tek

na i la zi pik ko ji tre ba da pre bro di mo. De ša va le su se po vre de i ra ni je. Ni šta ovo ni je vi še ne go što je bi lo.

Ko li ko, s dru ge stra ne, spor ti sti mo že da pri ja da ima 45 me se ca pa u ze da se za le či, od mo ri, mo ti vi še...

To je mač sa dve oštri ce. S jed ne stra ne pri ja od mor da se za le če po vre de, upa le, ono gde tre ba mi ro va nje. S dru ge stra ne, igrač u ozbilj ni jim go di na, bez do brog tre nin ga, bez te re ta ne, ne mo že da iz ne se ono što je mo gao pre 10 go di na. Igra či ko ji su sta ri ji sve vi še vre-me na pro vo de u te re ta ni, da bi se odr ža li i tra ja li. S jed-ne stra ne pri ja da si van tre nin ga če ti ri me se ca, ali ćeš mo žda ma lo vi še pro pa ti ti da uđeš u pra vi ri tam. Raz-go va ra la sam baš da nas sa La slom Na đom i za klju či li smo da igra či ko ji do đu u ka sni ju fa zu ka ri je re, pre ko tri de set, po či nju da vo du ra ču na o svom te lu, da do-la ze ra ni je, da se za gre va ju, da ra de ve žbe pre ven ci je, pa ze na is hra nu. To je ka sno. Ret ki su mla đi igra či ko ji to shva ta ju, ali ide ka to me. U Ve spre mu ide ka to me, sve je ja ča ta svest. Ne ki ma je pa u za pri ja la. To ne sen je imao ope ra ci ju te ti ve, nje mu je pri ja la pa u za da se za-le či i da kre ne pot pu no spre man u no vu se zo nu.

Či ta li smo da ste za do volj ni u ka kvom su sta nju igra či do šli na pri pre me. Da li je ta svest na op ti mal nom ni vou?

Kao i uvek, ne ke mo raš da mo ti vi šeš, da ne ka žem ani mi raš da bi ra di li ma lo vi še. Tu ima mo pro blem ne do stat ka ru ko met nog tre nin ga. Ne ki su se uže le-li, ne ki su pre te ra li sa tre nin gom sna ge i tr ča njem, a dru gi su se ma lo uljulj ka li, pri ja la im je pa u za. Ima ra znih pri me ra, bi la sam u kon tak tu sa igra či ma, ra-di li smo i za vre me ko ro ne. Da la sam im pa u zu me-sec da na, sve osta lo smo ra di li. Ima li smo maj slo-bo dan, a u ju nu su ima li moj pro gram ko ji su tre ba li da od ra de do 13. ju la ka da smo se oku pi li. Mom ci su

IGRAČI SU SVE SVESNIJIznačaja fizičke pripreme

10 ZAJEDNICATRENERARSS



do šli pu ni ener gi je, ka žu da sa nja ju lop tu i ru ko met-ni te ren. U tom mo men tu ja ko je bit no da ih na ne ki na čin za u zdaš, da ne do đe do ne čeg ne že lje nog. Do-sta spor ti sta je ra di lo na se bi to kom ove pa u ze. Pri-ča mo o pro fe si o nal nim spor ti sti ma. Iz sve ga mo raš da iz vu češ ne što po zi tiv no. Mo raš da se bo riš.

Iz tre ner skog is ku stva, ko li ki je pro ce nat onih ko ji mo gu da iz vu ku mak si mum i bez pri su stva kon di ci o nog tre ne ra, a za ko li ko njih je po tre ban tu tor na sva kom tre nin gu?

Uvek sam za to da mo raš da gle daš igra ča i bu deš uz nje ga. U re du je po sla ti pro gram to kom pa u ze, ali ka da kre ne se zo na, tu sam. Ta ko ra dim i to se po ka za lo kao naj bo lje. Ni ka da ne znaš da li tre ba da pro me niš ne ku ve žbu, da iz do zi raš, ka ko je do-šao ras po lo žen, da li je spa vao, da li se po sva đao sa že nom ili de voj kom, u ka kvim je pro ble mi ma. Ti si tu da pra tiš, do daš ili re du ku ješ. Sva ki moj pa pir na ko me pi šem tre nin ge tr pi pre prav ke. Ret ki su igra či ko ji to mo gu da od ra de sa mi kao da je tre ner tu. To je 5%, a to je ma lo. Ne ka žem da dru gi ni su pro fe si o nal ci, u Ve spre mu imam 12-13 igra ča ko je mo gu da osta vim i bu dem si gur na da će sve ura-di ti, ali dru ga či je je ka da si ti tu. Ka da ih po gu raš, po ten ci raš na ne što, oni ni su „lif te ri“, ne go tre ba da to iz te re ta ne pre ne su na te ren u funk ci ji ru ko-me ta. Oni ni su pro fe si o nal ni di za či te go va, me ne to ne za ni ma. Ako ima teh nič kih ne do sta ta ka ni je pa ni ka, on ni je di zač te go va, već ru ko me taš. Va žno je da sve bu de u funk ci ji ru ko me ta i da te gre ške ne do vo de do po vre da. Igra či ma tre ba po dr ška, im puls, mo raš da ih vo diš, mo ti vi šeš, mo raš bi ti i ru ko met ni, i kon di ci o ni tre ning. Pri ča la sam sa Mo šom (Mo mir Ilić) i sla že mo se oko jed ne stva ri, ko li ko god znao i učio, ako ne ose tiš eki pu u od-re đe nom tre nut ku, do sta to ga pa da u vo du. Pe tar Ne na dić ni je „gym ma ni ac“, da le ko od to ga, ali sa Pe trom mo raš na po se ban na čin da iz vu češ mak-si mum iz sve ga. Ni sam ge ni je za te re ta nu i naj pa-met ni ja, ali mo raš ima ti ose ćaj da iz vu češ naj bo lje iz sva kog igra ča. Sa Pe trom ra di mo do bar po sao. Ja ko je bit na in ter ak ci ja sa igra či ma.

Na če mu ste kon kret no ra di li to kom pr vih par ne de lja pri prem nog pe ri o da?

Pr ve dve ne de lje je bi lo uvo đe nje, da ih te sti ram do kle su od ra di li moj pro gram, ka ko bih mo gla da na pra vim ba zič ni deo pri pre ma. Sva ki tre ning je bio 30-45 mi nu ta mog uvo da, plus te re ta na gde smo na sta vi li po pro gra mu. To su bi le ve žbi ce u iz-dr ža ju „ti me un der the ten sion“, ja ča nje zglob no

mi šić no-te tiv nog apa ra ta i osna ži va nje. To je bio cilj pr ve dve ne de lje, a na te re nu miks di na mič ke mo bil no sti, kret nji, pri pre me ku ko va, sta bi li za ci-ja ko le na, ra me na. Usred sre di la sam se na sve te stva ri. Do sta smo ima li tr ča nja u pro gra mu pre ko le ta, na sta vi li smo sa mo po tom pro gra mu. Bi lo mi je bit no da ima mo do bra plu ća da pre ba ci mo na spe ci fi ku ru ko me ta. Po sle dve ne de lje smo pre šli na ru ko met ni te ren, ne ma vi še tr ča nja na po lju.

Ko li ko igra či re al no tr če i ko je su to da lji ne?

Ka da se ra de ras tr ča va nja, on da ima mo po la sa ta tr ča nja, po 15 mi nu ta sa pa u zom u ko joj ra di mo ve-žbe mo bil no sti. Sva mo ja tr ča nja su od 4 do 5 ki lo-me ta ra za to što re al no po sta ti sti ci igrač to pre tr-či za vre me utak mi ce. Ne mam du ža tr ča nja od tri mi nu ta u in ter va lu. Oni ja ko le po re a gu ju na sve to, le po ula zi mo u ri tam, i da lje ko ri stim prin cip ko ji im od go va ra. Knji ga tr pi, na u či li smo jed no, a u prak-si ne ke stva ri ne mo gu da idu. Mo raš da na đeš ne-ku še mu ko ja te bi i tvom ti mu od go va ra. In ter val ni ru ko met ni tre nin zi, „si de spe ci fic ga mes“, igri ce u uvod nom de lu tre nin ga, „tri na tri“ na sma nje nom te re nu. Mno go lep še igrač re a gu je na in ter va le sa lop tom ne go mo je su vo par ne. Po sle dve ne de lje ba-zič nog de la od mah pre la zi mo na ru ko met ne in ter-va le i to na rav no u do go vo ru sa tre ne rom. On da on to pri la go đa va ru ko met nom tre nin gu. Ra di li smo i sa gu ma ma, ela sti ka ma, uvo di li se u ru ko met. Vi-ken di su bi li slo bod ni, da se opo ra ve, da or ga ni zam ne bu de u šo ku. Ima li smo po se dam tre nin ga u pr-ve dve ne de lje. Na taj na čin smo ušli u tre ning. Na-rav no da ima sit nih po vre di ca, ko le na re a gu ju, to je nor mal no, ali sve se re ša va u ho du. Na dam se da ne-će do ći do te žih po vre da, ne sa mo u Ve spre mu, ne go bi lo gde. To naj vi še že lim, a ko je spre man, ko će da po be di, vi de će mo. Bit no je da osta ne mo zdra vi.

U ti mu je i 202 cm vi so ki Blaž Bla go tin šek, ali i vi hor ni De jan Ma na skov. Da li ima dovolj no vre me na da se sva kom igra ču po sveti te do volj no?

Tre ning mo raš da or ga ni zu ješ da bu de funk ci o na-lan i pri la go đen igra ču. Igra či ne vo le te sti ra nja, te sti ram ih kroz sam tre ning, sko ro i da ne pri-me te da su te sti ra ni. Tr ča nja mo ra ju da se od ra de te sti ra ju ći, to ni je stra šno. Imam u te re ta ni ne ku ba te ri ju, od re dim mak si mu me za sva kog, sva ko ima svo ju gru pu, sva ko ima svoj pa pir, šta tre ba da ra di, oni su na u če ni sve mu to me. Ni su to ni ka kve čud ne ve žbe, već ba zič ne ko je tre ba stal no da ra-di mo. „Ke ep it sim ple“ (upro sti te stva ri), ni je pro-

blem pri la go di ti ve žbe bi lo kom igra ču. Blaž ima svo ju gru pu te ška ša za jed no sa Sam bom (Ro že rio Mo ra eš) i An dre a som Nil so nom. Ima mo la ga ni je gru pe, ima vre me na da obra tim pa žnju na sva kog. Ce la eki pa ni ka da ne ra di za jed no, po de lje ni su na gru pe od de vet igra ča, ta ko da ima vre me na da ob-ja sniš ne što, do te raš, ne tre ba mi 300 pa ri oči ju, sti žem sve. Ho ću da bu dem ka ko tre ba, ni je pro-blem odvo ji ti dva sa ta za te re ta nu pre pod ne.

Ko li ko tra je rad ni dan?

Du go, du go, ali ako ho ćeš da ra diš ka ko tre ba, mo-raš ima ti od ri ca nja. Mo že tre ner se bi da na pra vi la ga ni je, ali ne mo gu ta ko se bi da bu dem či sta u gla vi. Ni je to ono pra vo, ako mo že da bu de per fekt-no, za što i da ne bu de? Tra je du go, ra dim i sa Ve-sprem aka de mi jom, dan mi je du ga čak.

Da li ste uvek sa eki pom?

Oba ve zno, ta ko smo po sta vi li stva ri. Tre ner Da vid me je pi tao, re kla sam da že lim da bu dem sa eki pom. Sa Var da rom sam osta ja la u Sko plju, tek od če tvrt fi-

na la sam išla sa nji ma. Ni je le po gle da ti svo ju eki pu na TV-u. Vo lim da sam deo to ga, da za o kru žim svoj deo po sla. Ni ka da ne znaš ka ko će ko da se pro bu di, ka kav pro blem mo že da se po ja vi, sva ki ho tel ima te re ta nu i mo guć no sti. Kon di ci o ni tre ner tre ba da bu de deo eki pe, za gre vam ih pred utak mi cu, pred sva ki tre ning i te re ta nu. To je mo jih 10 mi nu ta, bez bi lo ka kvog uvo da sa mnom ne kre ću. Idem na sva go sto va nja u svim tak mi če nji ma. Ta kav je do go vor i to je lo gič no. Mo raš bi ti deo eki pe svu da gde ide.

Ko li ko osta je vre me na da tre ni ra te sa mi?

Mo raš da ra diš, da si u for mi, da teh nič ki per-fekt no de mon stri raš sve ve žbe, na ta kav na čin se sti če auto ri tet, do ka zi va njem da se mo že. Ni je dan tre ning ne dam mom ci ma dok ga sa ma ne od ra dim. Uvek mo ram da od ra dim taj tre ning, pa on da oni. Mo raš da stig neš i da se edu ku ješ, što mi je naj bit ni je. Non-stop se ne što no vo de-ša va, non-stop na pre du je na u ka, ako iz gu biš ri-tam, me sec da na, već do sta ka skaš. Dok se pu tu-je, ima vre me na za či ta nje.



Kroz go di ne u vr hun skom ru ko me tu, da li ru ko me ta ši me nja ju svo ja raz mi šlja nja i shva ta ju zna čaj svog te la?

Me nja se, sve vi še lju di po sve ću ju pa žnju is hra ni, te re ta ni, rit mu tre nin ga, tra že sa ve te, an ga žu ju nu-tri ci o ni ste. Na pri mer, Ili ja Abu to vić je ope ri sao de vi ja ci ju ko ja ga je mu či la go di na ma, bi će 30% bo lji u sve mu. Tra žio mi je kon takt ne kog nu tri ci o-ni ste, kre nuo je da se hra ni dru ga či je, ra di od re đe-ne ve žbe di sa nja, već se ose ća do sta bo lje. Tru di se da is tra je o sve mu to me. Cu pa ra se po bolj šao, ži vi-mo u is toj zgra di pa smo za vre me izo la ci je iz no si li te re ta nu u dvo ri šte i ve žba li. U rit mu je spa va nja, is hra ne, ja ko od go vo ran. U Ve spre mu ima mo že nu ko ja spre ma ade kvat ne obro ke po sle tre nin ga, u ha li ili te re ta ni. Na pra vi li smo ko rak na pred. Is hra-na je ve o ma bit na, a to ka sni je do la zi do iz ra ža ja. Do sta mla đih igra ča do la ze u te vo de, kul tu ra od la-ska u te re ta nu i zna ča ja iste je ja ko bit na za ru ko-met. To sve vi še mla de igra če in te re su je.

Sve do ci smo da su če sta sve do če nja spor tista ko ji iz ba ci va njem me sa iz is hra ne do vode se be ener get ski u bo lju po zi ci ju. Ka kvo je va še mi šlje nje o to me?

Imam i u klu bu pri mer. Ken tin Mae iz ba cio je do sta me sa iz is hra ne, ni je ve gan, ali vo di do sta ra ču na. Do bro se ose ća, i ja lič no ni sam me so žder, re du-ko va la sam, imam mno go vi še ener gi je i mno go sam zdra vi ja. Ima smi sla, ali da bu de pra vi la od nos uglje nih hi dra ta i pro te i na. Ne sma tram da je to ne što lo še, sa mo da se za do vo lji ener get ski dnev ni unos. To je sve in di vi du al no. Ne od go va ra sva kom. Bla go tin šek vo li me so i da ne po je de bif tek ne bi bi lo to to. Ono li ki čo vek bez me sa. Po dr ža vam da se ne ke stva ri pro ba ju, ali u do me nu nor mal no sti, da ne bu de ne kih lo ših „fid be ko va“.

Ka ko se že na sna la zi u mu škom ru ko met nom klu bu? Da li joj je lak še ne go u žen skom?

Uma lo su me lin čo va li ka da sam re kla da je lak še sa mu škar ci ma, ali za i sta je ta ko. Že ne su ose tlji vi-je, ula ze vi še sa emo ci ja ma, dok mu škar ci od ra đu-ju po sao. Mu ški re al ni je pri stu pa ju pro ble mu, že ne vo le u de ta lje, pu no pri ča ju o to me, dok mu škar ci tra že srž pro ble ma i re ša va ju ga. Lak še se vra ća ju u nor ma lu po sle stre snih si tu a ci ja. Iskre no, i ne pri-me ću jem da sam sa ma u sve mu to me. Je di no ka-da ode mo na ne ku ve če ru ili pri pre me, pa shva tim da sam je di na že na me đu 30 mu ška ra ca. To de lu je čud no sa stra ne, ali le po se ose ćam me đu nji ma. Oni me jed na ko do ži vlja va ju. Ne tre ba ima ti ne ku

ba ri je ru. Ose ćam se ko-mot no u svom po slu.

Ka kva je raz li ka iz me đu ra da u mu škom i žen

skom ru ko me tu?

Ja ko ve li ka raz li-ka što se ti če te-

re na. Br zi na, e k s p l o z i v -nost, sva tr-ča nja i du e li. Slič no kao i

u te ni su gde sam ra di la. Ka-

da že ne igra ju to je jed no, ali ka-

da do đu mu škar ci sa svim dru go. Ve li ka

je raz li ka što je i nor-mal no. Že ne na pre-du ju, ali ne ke fi zič ke pre di spo zi ci je su na

stra ni mu ška ra ca. Ima la sam pri li ku da se uve rim i u na šem spor tu.

Po sle tre nin ga Ve spre ma oti šla sam u Đer da se vi-dim sa Ka ćom Bu la to vić. Sti gla sam na tre ning, se-de la na klu pi i to je bi lo pot pu no dru ga či je. Bi lo mi je čud no, kao da je ne ko uklju čio ru ko met u dru gu br zi nu. Mu ški ru ko met je baš is pred žen skog.

Po sto je li igra či ili igra či ce ko ji vas svo jim od no som pre ma ra du ili pre di spo zi ci ja ma in spi ri šu i do dat no mo ti vi šu?

Le po je ra di ti sa ve li ka ni ma, Ar pa dom Šter bi kom, Ti mu rom Di bi ro vim, ka da bih spo mi nja la sva ime-na, si gur no bih ne kog za bo ra vi la.

Ko je naj sna žni ji ru ko me taš sa ko jim ra di te?

To je Bla go tin šek, Blaž je tre nut no naj ja či čo vek sa ko jim ra dim. Ve li ki pro fe si o na lac, pre o zbi ljan za svo je go di ne. Ju če smo ra di li bendž sa 180 kg, tri po na vlja nja plus ko li ko ko mo že. On mo že još 10 i to la ga no ide. Ču čanj mr tvo di za nje 230kg, pred nji ču čanj ra di to nu sa 110-120kg. Mo ra la sam pro šle go di ne da no sim do dat ne te go ve na pri pre me da bi smo ima li do volj no za ce lu eki pu. Isto ta ko Nil son, od 150kg na pa vi še. Mo raš na-ći do volj no te go va da bi ih na mi rio. Stvar no je ne za hval no pri ča ti, ali An drea Le kić je pro fe si o-na lac nad pro fe si o nal ci ma. Ra di li smo od 2011. go di ne, pa u Var da ru, i da nas se kon sul tu je mo. Jo van ka Ra di če vič je fe no men, ne od stu pa od za-cr ta nog, to se vi di na te re nu, is hra na, spa va nje, ri tam, to se mak si mal no po štu je. Sva ko od njih je lič nost za se be. Ima stvar no fe no me nal nih spor-ti sta. Ra smus La u ge je mom či na za pri mer, ka ko tre ba da se po na šaš na tre nin gu, van tre nin ga. Lju di vo de ra ču na o te lu jer im te lo do no si no-vac. Od to ga ži ve, shva ti li su to ta ko. Mi ka ska mo za Slo ven ci ma i Hr va ti ma što se ti če edu ka ci je u sa moj te re ta ni, ali ih pri sti že mo.

Da li su svi pla no vi ve za ni za Ve sprem?

Po sle me sec da na na še sa rad nje u Sko plju, Da vid Da vis mi je re kao: „Ma ri ja, gde god da idem, zva ću te da ra di mo za jed no.“ To ta da ni sam ozbilj no shva-ta la, Raul Gon za les je bio pr vi tre ner i ni sam raz mi-šlja la u tom prav cu. Ka da je Da vis oti šao u Ve sprem, po zvao me je i pi tao da do đem. Zna te i sa mi da si-tu a ci ja u Sko plju ni je bi la sjaj na. Re kla sam da že lim pr vo da za vr šim po sao ov de i do go vor sa ga zdom. Do šla sam u Ve sprem. Sa da su mi po nu di li ugo-vor na 3-4 go di ne, da ra dim i sa mla đi ma u nji ho-voj Aka de mi ji. Fo ku si ra na sam mak si mal no na svoj tre nut ni an ga žman – za klju ču je Ma ri ja Lo ja ni ca na kra ju raz go vo ra za 40x20.



Ukinuti ga što pre, rukomet je D a li je pra vi lo ko je omo gu ća va igru „7 na 6“ uve de no 2016. go di ne po mo glo ru ko me tu da bu de atrak tiv ni ji ili uru-ši lo osno ve na šeg spor ta? Ma ga zin 40x20 u sa rad nji sa naj sta ri jim ru ko-met nim ne delj ni kom na sve tu, ne mač kim Hand ball Woc he, do no si naj za ni mlji vi je sta vo ve naj pri zna ti-jih svet skih tre ne ra ko je su iz re kli u ve li koj an ke ti ko ja za cilj ima ja snu po ru ku da se ne što mo ra pro-me ni ti ka ko bi se sa ču va la esen ci ja na šeg spor ta.

Ve li ka ve ći na od 39 TOP tre ne ra (njih 30) sma tra da bi ovo pra vi lo tre ba lo uki nu ti iz ra zno ra znih raz lo ga, o ko ji ma su go vo ri li. Do no si mo naj in te-re sant ni ja raz mi šlja nja lju di ko ji su obe le ži li pret-hod ne dve de ce ni je u svet skom ru ko me tu. Osva jač EHF Li ge šam pi o na sa skop skim Var da rom, sa da tre ner naj sku pljeg ti ma u isto ri ji ru ko me ta, fran-cu skog Pa ri Sen Žer me na, Špa nac Raul Gon za les, je dan je od „pro tiv ni ka“ ovog pra vi la:

– Ne vo lim ru ko met ka da se ko ri sti sed mi igrač. To je do sta pro me ni lo stil igre u od no su na ono što je za me-ne ru ko met bio pre tog pra vi la. Ako igra te 7 na 6 krat ko, re ci mo pet mi nu ta, to mo že bi ti atrak tiv no za pu bli ku, ali ako ga ko ri sti te kao što to tre ne ri ra de, on da je igra ma nje atrak tiv na. Ide ja ru ko me ta se kom plet no pro-me ni la. Ne ma kre ta nja, ne ma ak ci ja 1 na 1, sa mo se do-da je i gol man tr či da se za me ni na vre me. To je to tal no dru ga či ja igra – ka že Gon za les i do da je: – Re zul ti ra lo je ti me da mo ra te da se pri la go di te, bez ob zi ra da li vam se no vo pra vi lo do pa da ili ne. Pra vi lo po sto ji i mo ra te da ga ko ri sti te, jer će tu op ci ju ko ri sti ti i va ši pro tiv ni ci. Na va ma je da do ne se te od lu ku da li će te i u ko joj me ri ko ri-sti ti to u igri, ali glav no pi ta nje osta je da li je kom plet na utak mi ca sa da atrak tiv na za pu bli ku i TV ili ne?

Špa nac ne vi di atrak tiv nost ni u po sti za nju go lo va na pra zan gol bez gol ma na...

– Na po čet ku je bi lo za bav no, ali ne vi dim da je to ne što po seb no atrak tiv no.

Gon za les je za pro me nu pra vi la...

– Da, ap so lut no, pro me nio bih ga bez raz mi šlja nja. Sma tram da gol man tre ba da osta ne na go lu. Ka da ima te broj ča nu pred nost zbog is klju če nja na dva mi-nu ta, to je već si tu a ci ja u ko joj ima te su per i or nost, dok ako igra te 7 na 6 to tra je to kom či ta vog me ča. Agre siv ne od bra ne će ne sta ti po put 3-3 ili 5-1.

NAZADOVAO!

Alfred Gislason

TEMA BROJA

Ni dvo stru ki osva jač EHF Li ge šam pi o na sa špan skom Bar se lo nom, Ća vi Pa skval, ko ji vo di naj tro fej ni ji ru ko-met ni klub svih vre me na od 2009. go di ne, ne ma po zi-tiv no mi šlje nje o pra vi lu uve de nom 2016. go di ne.

– Pra vi lo je uve de no kao na čin da se tra že ne ke no-ve per spek ti ve, a ono što smo do bi li je pro me na esen ci je na šeg spor ta što ga je uči ni lo ma nje atrak-tiv nim. Sma tram da broj ča na pred nost tre ba do ći kao po sle di ca sa mih de ša va nja na te re nu, a ne ne-kim pra vi lom. Vo lim ka da se to osvo ji to kom sa me utak mi ce. Igra 7 na 6 omo gu ći la je da to bu de op ci-ja, ali ni je pro me ni la stil igre Bar se lo ne. Utak mi ce su po sta le spo ri je i to mi se ne svi đa. Pre fe ri ram br zu igru, br zi nu, ali pra vi la te usme ra va ju. Ru ko-met tre ba da stva ra dru gu vr stu za ni mlji vo sti ko ju do no se dru ga či ja pra vi la. Ako me pi ta te da li bih ga uki nuo, re kao bih vam „od mah“.

Na ru še na osnov na ide ja na šeg spor ta

Du go go di šnji se lek tor re pre zen ta ci je Be lo ru si je, je dan od naj ce nje ni jih struč nja ka u sve tu ru ko me-ta, Ju rij Šev cov, ta ko đe se iz ja snio pro tiv uve de-nog pra vi la.

– Ni smo do bi li atrak tiv ni ju igru, ru ko met se igra 6 na 6 bez kon stant ne pred no sti jed nog ti ma. Do volj no go lo va se po sti že u ru ko me tu, a go lo vi na pra zan gol su sve, sa mo ne atrak tiv ni za na vi ja če. Ne raz u mem ide ju ko ja je IHF vo di la ka ova kvom pra vi lu? Ne znam o če mu pri ča ju. Br zi cen tar je do neo vi še go lo va, ne-ma po tre be za do dat nim igra čem. Jed no stav no je, ne ma te vi še pra vi na pad, ni pra vu od bra nu. U na pa-du ne ma vi še kret nji, sa mo pa so vi le vo de sno, i u ne-kom tre nut ku igra na pi vot me na. U slu ča ju da do đe do zna ka za pa si van na pad, ne ko se od lu či da šut ne i sa be kov ske po zi ci je. To vi še ni je ru ko met. Od bra na sa mo sto ji na šest me ta ra, je di no 6-0 i po sto ji kao op-ci ja. Po vrh sve ga, is klju če nje na dva mi nu ta vi še ni je ka zna, jer no vi igrač mo že od mah da uđe. U naj go-rem slu ča ju, mo že te od i gra ti sa mo je dan na pad to-kom ta dva mi nu ta, a to ni je su šti na igre.

Is ku sni struč njak ne mi sli da je uve de no pra vi lo po mo glo sla bi jim ti mo vi ma…

– To je ste pred nost u na pa du za sla bi je ti mo ve pro tiv ja kih od bra na, ali u ru ko me tu se po be đu je do brom od bra nom. Ne sma tram to ne kim ri zi kom ka da igra-te bez gol ma na. Igra li nor mal no ili uz do dat nog igra-

ča, ka da gu bi te, sve jed no je, ne zo vem to ri zi kom. Ako iz u zmem Por to i re pre zen ta ci ju Por tu ga la, kao je di ne “sla bi je ti mo ve” ko ji kon stant no igra ju 7 na 6. Ne vi dim atrak tiv nost ni u po sti za nju go lo va u ne-bra nje nu mre žu. Sve je, sa mo ne atrak tiv no za gle da-o ce. Ako pri mi te tri go la na taj na čin u ni zu, po sta je te ner vo zni. To ne bi ta ko tre ba lo da bu de, to ni je su šti-na ru ko me ta. Gol man bi tre ba lo da sto ji na gol li ni ji, to je osnov na ide ja na šeg spor ta. Ga đa nje sa go la na gol ne ma ni ka kav po zi ti van efe kat. Ovo pra vi lo bih uki nuo, ni je nam po treb no, po treb na su nam jed no-stav na pra vi la ko ja igru či ne da le ko atrak tiv ni jom.

Ru ko met je igra sa šest igra ča i gol ma nom

Je dan od naj pri zna ti jih tre ne ra sa pro sto ra biv še Ju go sla vi je, sa da u ulo zi se lek to ra re pre zen ta ci je Ru si je, Ve li mir Pet ko vić, ja sno je pro tiv pra vi la ko jim se hte la po ve ća ti atrak tiv nost igre.

– U pra vi li ma ru ko met ne igre le po sto ji da je ru ko-met igra sa šest igra ča u po lju i gol ma nom, a ne 7 pro tiv 6. Uvo đe njem ovog pra vi la ru ko met je po-stao kom plet no dru ga či ja igra i za si gur no ne vi še atrak tiv na. Če sto raz go va ram sa ko le ga ma o to me da ru ko met mo ra da te ži ve ćoj atrak tiv no sti, ali ovo ni je na čin, ni je mo gu će sa ova kvim pra vi lom pro tiv či jeg uvo đe nja sam uvek i bio. Ne ke stva ri su po sta le lo ši je po pi ta nju sa me igre, kao na pri mer, su spen-zi ja ko ja je uvek pred sta vlja la pred nost za su prot-ni tim. To vi še ni je slu čaj, što zna či da je ide ja ka žnja va nja prak tič no ne sta la. Ru ko met je sport sa gol ma nom, a ne bez. Pra vi lo je uni šti lo i kre a tiv nost igra ča. I još ne-što, što ni je ma nje va žno, te ren je di zaj ni ran za šest na pa da ča i od bram be nih igra ča, sa sed mo ri com u na pa-du ne ma pro sto ra za kre ta nje. Igra či jed-no stav no ne ma ju do-volj no pro sto ra. U 90% si tu a ci ja 7 na 6, ne ma kre-ta nja u na pa du, lop ta se sa mo do da je, igra či sto je. Na pa da či če ka ju gre šku od bra ne, ne po sto je si tu a ci je 1 na 1 ko je či-ne ru ko met za ni mlji vim. Ne po sto je in di vi du al ne ni ko lek tiv ne ak ci je za pra vlje nje vi ška. Od bra na je li mi ti ra na, sve se svo di na 6-0, ni jed na dru ga va ri-jan ta ne po sto ji, što je ta ko đe ba zič na ide ja, da ima-

Top treneri u anketi o pravilu „7 na 6“


Talant Dušebaev



op ci je. Mo žda sam sta ro mo dan, ali ko ri stim 7 na 6 sa mo ka da že lim da pre o kre nem utak mi cu i ri zi ku-jem. 0vo pra vi lo da je mo guć nost sla bi jim ti mo vi ma, jer ja či to i ne igra ju. Oni po be đu ju na dru ga či ji na čin. Por to sa Mag nu som An der so nom i se lek ci ja Por tu-ga la su je di ni ti mo vi za ko je znam da igra ju uspe šno 7 na 6. Do sad no je ba ca ti lop tu u ne bra nje ni gol kon-stant no. I sam kon tra na pad gu bi na va žno sti, a igrač pro tiv gol ma na, to je jed na od osnov nih ide ja ru ko-me ta. Tre ba se oslo bo di ti tog pra vi la. Mo žda na pra-vi ti kom pro mis pa osta vi ti op ci ju ako eki pa gu bi 10 raz li ke ili ogra ni či ti to na po sled nje mi nu te utak mi ce.

Opa snost od po vre đi va nja gol ma na

Osva jač EHF Li ge šam pi o na sa ĆSM Bu ku re štom ko ji je dva pu ta do la zio do po lu fi na la Svet skih pr-ven sta va na klu pi Po lja ki nja, Da nac Kim Ra smusen, sma tra da je igra 7 na 6 us po ri la ru ko met.

– Tim ko ji je u na pa du mo ra da če ka sed mog igra ča. Mo-gu da ka žem sa mo jed no ve li ko NE ka da me pi ta te o po-ve ća nju atrak tiv no sti. Igra se ni je pro me ni la pre vi še, ali ima mo ma nje kre ta nja, ima mo ma nje igre 1 na 1 i po seb-no kri la se vi še ne kre ću već sa mo sto je. Ona ne ra de ni-šta. Ru ko met se igra u sti lu i br zi ni iz osam de se tih go di na pro šlog ve ka. mno go sta ja nja, do da va nja i igra ča ko ji ne me nja ju po zi ci je. No vo pra vi lo je ko rak una zad. Igra či su

ma nje kre a tiv ni, in di vi du al ni kva li te ti pa da ju, tak ti ka po-sta je vi še si ste ma ti zo va na, kre a tiv nost tre ne ra je ne sta la. Ne po sto ji vi še mo me nat “haj de da na đe mo na čin da po-stig ne mo gol”, ne go “haj de da sa če ka mo gre šku na pa da da po stig ne mo gol u ne bra nje nu mre žu.”

Vre me ko je se gu bi je dra go ce no…

– Još uvek igram 6 na 6, ali na rav no, mo ram da pri pre-mim eki pu za si tu a ci je 7 na 6 i 6 na 5. Tro ši mo vre me ko je je tre ba lo da po sve ti mo in di vi du al nom raz vo ju igra ča. Ti mo vi ne mo gu da ve žba ju de set sa ti dnev no, ta ko da mo ram da od lu čim šta že lim. Se lek to ri re pre-zen ta ci ja su u još te žoj si tu a ci ji jer ima ju ma nje vre me-na. Ne ma raz vo ja vi še. Ge ne ral na stra te gi ja mog ra da se pro me ni la. Bi lo bi le po da se tre ne ri do go vo re da jed no stav no ne ko ri ste ovo pra vi lo i raz vi ja ju ru ko met u dru gom prav cu. IHF uvek ka že da je ovo šan sa za sla-bi je ti mo ve da sma nje raz li ku, ali pre po zna jem to tal no dru ga či ji raz voj si tu a ci je. Ja či ti mo vi igra ju bo lje, sla bi-ji ti mo vi jed no stav no ne mo gu da is pra te igru 7 na 6. Pri mer vam je utak mi ca Nor ve ške i Švaj car ske u kva li-fi ka ci ja ma za EURO 2020, ka da je Her ge ir son tra žio od de vo ja ka da pre sta nu da po sti žu go lo ve u ne bra nje nu mre žu. Ja ki ti mo vi su ja ki sa ovim ili bez ovog pra vi la. To je sra mo ta za naš sport. Ko že li da gle da ove go lo ve? Gde je le po ta tih go lo va? To je tro še nje vre me na. I ka-

mo raz ne de fan ziv ne si ste me. To li mi ti ra tak tič ke mo guć no sti tre ne ri ma.

Ne ka da šnji tre ner mno gih bun de sli ga ških klu bo-va, na sta vlja da si pa ne ga tiv ne efek te pra vi la uve-de nog 2016. go di ne.

– Igra 7 na 6 do no si pred nost sla bi jim ti mo vi ma ako je igra ju stal no, ali na vi ja či ne že le da gle da ju ta kav ru ko met 60 mi nu ta. Ka ko ob ja sni ti gle da o cu da ig-rač ga đa na pra zan gol sa 40 me ta ra, a gol man se di na klu pi? To ne ma ve ze sa ru ko me tom, to je de gra-da ci ja na šeg spor ta i pra vi lo ko je ni ko me ne tre ba. U ko šar ci sva ki do bar šut je po go dak, u ru ko me tu to ni je ta ko, jer mi ima mo gol ma ne. Uma nju je se uti caj do brih gol ma na u na šem spor tu. Pra vi lo bih uki nuo istog mo men ta – iz ri čit je Pet ko vić.

Lo ša od lu ka IHF

Osva jač osam pe ha ra EHF Li ge šam pi o na kao igrač i tre ner, šef struč nog šta ba polj skog Lom za Vi ve Ki-el cea, Ta lant Du še ba ev, ta ko đe je ne ga ti van po vo-dom ovog pi ta nja.

– To ni je bi la do bra ide ja, ru ko met se pro me nio na go re. Ako po gle da te ti mo ve po put Špa ni je, Egip ta ili Ar gen ti ne, ova kvo pra vi lo im je od u ze lo mno ge mo-guć no sti u nji ho vim si ste mi ma. Ar gen tin ci su igra li sjaj nu 3-2-1 od bra nu, ali to sa da ne mo gu jer eki pe pro tiv njih igra ju kon stant no 7 na 6. Ru ko met ni je ru ko met bez gol ma na, od bra na mo ra da se po štu je. Ovo pra vi lo je tak tič ki uki nu lo mno ge op ci je u ru ko-me tu, igra 1 na 1 je iz gu blje na. Sve je na ja koj od bra-ni, ve li kim igra či ma ko ji ne mo ra ju da se pu no kre-ću. Is klju če nje vi še ni je ka zna ako pro tiv nik od mah mo že da uve de igra ča na te ren. Tak tič ki do bri ti mo-vi su na gu bit ku. Moj zah tev je da se pra vi lo uki ne, to ni je bi la do bra od lu ka IHF i tre ba je pre i spi ta ti.

Ni je ga tre ba lo ni uvo di ti...

Is ku sni špan ski struč njak Ma no lo Ka de nas, tre nut-no stra teg Ade mar Le o na, ne ka da vi ce šam pion Evro-pe sa se lek ci jom Špa ni je, pro tiv nik je pra vi la „7 na 6“.

– Esen ci ja i tra di ci ja na šeg spor ta iz gu blje ne su pri-me nom ovog pra vi la. Osnov na ide ja igre se pro me ni-la. Ru ko met kao sport ima do sta si tu a ci ja ne jed na ko-sti i uba ci va nje do dat nog igra ča ve štač ki, uvo đe njem no vog pra vi la, ne či ni mi se kao ade kva tan po tez. Moj stil igre se me nja u skla du sa spe ci fič no šću mo men-

ta, ali ne kao pred o dre đe ni mo del. U od bra ni mo ra te da se adap ti ra te na igru pro tiv ni ka, ta ko da je ve li ki hen di kep što ne mo že te igra ti agre siv ni je od bra ne, iz gu blje na je tak tič ka te ži na igre. Ne vi dim ko ima ko-ri sti od to ga? Osnov na stvar u ru ko me tu je šut na gol ko ji bra ni gol man. Ova ko pla ća te za gre ške u na pa du bez mo guć no sti da to is pra vi te do brom od bra nom ili od bra nom gol ma na. Pra vi lo ni je tre ba lo ni ka da ni da bu de uve de no bez kon sul ta ci je sa svi ma u ru ko met-nom sve tu. Tre ba ga uki nu ti što pre.

Sve od bra ne osim 60 ne po sto je

Dvo stru ki uza stop ni evrop ski šam pion sa se lek ci-jom Špa ni je, Žor di Ri be ra, ova kvog je mi šlje nja.

– Sa ova kvim pra vi lom ja ko te ško je ko ri sti ti ne ki dru gi de fan ziv ni si stem, otvo re ni ili kom bi no va ni. U na šem spor tu bi lo je mo gu će kom bi no va ti sti lo ve u od bra-ni ili na pa du. To ni je slu čaj u dru gim spor to vi ma. Na me đu na rod nom ni vou mo že mo vi de ti raz li ke iz me đu igra ča – ne ki ti mo vi ima ju vi so ke i ja ke po je din ce, ne ki su ni ži, ali br zi i eks plo ziv ni ji. To su od li ke fi zič kih ka-rak te ri sti ka igra ča u od re đe nim ze mlja ma. Sva ki tim je mo gao da ko ri sti si stem u ko me će is ko ri sti ti svo je po ten ci ja le na naj bo lji mo gu ći na čin. Ko ri šće nje sed-mog igra ča po ni šti lo je sti lo ve u igri, po go to vo kod onih ti mo va ko ji zbog svo jih fi zič kih pre di spo zi ci ja su mo ra li da igra ju otvo re ne de fan ziv ne si ste me. To tra-ži od njih da ih mo di fi ku ju. Či nje ni ca da ti mo vi ne će bi ti u broj ča nom za o stat ku u slu ča ju is klju če nja, da je im za pra vo da po dig nu ni vo sna ge u od bra ni, zna ju ći da is klju če nja ne će do ve sti do sma nje nja na pa dač kog po ten ci ja la. Mno ge dr ža ve ko ri ste du bo ke de fan ziv-ne for ma ci je u raz vo ju mla dih igra ča, ta ko da je sa da i me to do lo gi ja ra da do ve de na u pi ta nje. Ne vi dim da je do šlo do po ve ća nja atrak tiv no sti, na pro tiv, pu bli ka ne že li da gle da igru bez gol ma na i po sti za nje go lo va na pra zan gol. Sma nje na je ra zno vr snost na pa da, igra se sa dva pi vot me na, što kri la i kru žne na pa da če te ra na strikt nu po zi ci o nu igru.

Ne ka da šnji tro fej ni re pre zen ta ti vac Šved ske, a ka-sni je i se lek tor re pre zen ta ci je, sa da na klu pi Fin-ske, Ola Lind gren, de li slič no mi šlje nje.

– Go lo vi na pra zan gol ne či ne ru ko met atrak tiv ni jim spor tom. To ni je do bro za naš sport. Na pad se svo di na to da je dan igrač mo ra bi ti slo bo dan i taj tre nu tak se če ka. Tak tič ke va ri jan te su ne sta le. Mno gi tak tič-ki ele men ti su ne sta li, tre ne ri ma su od u ze te mno ge

Ćavi Paskval



da sa mo 50% ovih šu te va bu de uspe šno, pro fe si o nal ci is pa da ju kao ama te ri. Kao da Še kil o’ Nil šu ti ra slo bod-na ba ca nja. To ni je do bro za ru ko met, za što on da to ra di mo? Pra vi lo tre ba uki nu ti i pu sti ti nas da igra mo sta ri-do bri ru ko met. IHF i EHF nam ka žu da je zdra vlje igra ča na pr vom me stu, a od ka ko su uve li ovo pra vi lo ima li smo sa mo ne ko li ko te ških po vre da gol ma na ko-ji su uda ra li gla ve u sta ti vu i osta ja li bez sve sti, lo mi li no ge ili ki da li li ga men te ko le na, kao fran cu ski gol man La u ra Gla u zer na pri mer. Sve po vre de su se de si le pri-li kom sprin ta gol ma na sa klu pe na gol. To je još je dan raz log za uki da nje. Ovo pra vi lo je eks trem no opa sno po gol ma ne. Ako tre ba na ći kom pro mis mo žda tre ba su spen do va ti pra vi lo to kom is klju če nja od dva mi nu ta ili uve sti od re đe ni broj na pa da u ko ji ma mo že da se ko ri sti. Ru ko met se le po raz vi jao pre 2016. go di ne i ima pra vi la, po put br zog cen tra ili pra vi la po sled njih 30 se kun di ko ja su ko ri sna, ali mo lim da se ovo uki ne.

Do sad no je…

Čo vek ko ji je osvo jio sve u ru ko me tu – olim pij sko, svet sko i evrop sko zla to, se lek tor re pre zen ta ci je Nor ve ške, To rir Her ge ir son, ta ko đe je ne ga ti van pre ma igri 7 na 6.

– Ru ko met ni je po stao atrak tiv ni ji. Nje go vi osnov-ni prin ci pi su igra 6 na 6 ko ja do vo di do po zi ci ja 1 na 1 ili 2 na 1. Sa no vim pra vi lom igra či ne ma ju do-volj no pro sto ra za ta ko ne što, mo ra ju bi ti pre ci zni-ji i si gur ni ji ka da je igra 7 na 6 u pi ta nju. Ru ko met je po stao slo že ni ji, sa mo naj bo lji igra či mo gu da do ne su pra ve od lu ke. Sa mo naj ja či ti mo vi sa igra-či ma po put Duv nja ka, Han se na i Sa go se na mo gu da pro fi ti ra ju, je di no ta kvi pro fi li mo gu da do no se pra ve od lu ke u si tu a ci ja ma 7 na 6. Osta li igra či sa-mo do da ju, sma njio se pro ce nat slo bod ne igre, ru-ko met je po stao me ha ni ka. Ka da gu bi te osam raz-li ke on da je 7 na 6 do bra op ci ja, ali gol man mo ra bi ti u fan ta stič noj kon di ci ji, a igra či vi še fo ku si ra ni na an ti ci pa ci ju do ga đa ja i tr ča nje. Kao od bram be-ni tim mo ra te se na vi ći da na pad tro ši pu no vre-me na, kao što smo vi de li na po lu fi na lu EURO 2020 iz me đu Hr vat ske i Nor ve ške. Hr va ti su je di no mo-gli da po be de ta ko što su iz ba ci li po jam br zi ne iz utak mi ce, tak tič ki je bi lo bri ljant no za njih što su od i gra li 7 na 6. Na tom pri me ru vi di te da ovo pra-vi lo ubi ja brz ru ko met i sma nju je br zi nu utak mi-ce. Su di je mo ra ju da bu du fo ku si ra ni je jer na pa du se da je pre vi še vre me na ka da su si tu a ci je 7 na 6 zbog svih tih pro me na. Na po čet ku, sla bi ji ti mo vi su ima li vi še šan se, ali su se kva li tet ni ti mo vi br-

zo adap ti ra li na no vu si tu a ci ju. Pred nost za sla bi je vi še ne po sto ji. Po čet na ide ja IHF bi la je da uči ni ru ko met atrak tiv ni jim, ali ko že li da gle da ka ko se šu ti ra na pra zan gol? Do sad no je, ni je in te re sant no za na vi ja če. Ni sam pro tiv ovog pra vi la, pri hva tam ga kao jed nu tak tič ku va ri jan tu, ali ne ke pro me ne mo ra ju bi ti iz vr še ne.

Za 10 go di na ni ko se ne će se ća ti ru ko me ta ka kav je bio

I le gen dar ni Al fred Gi sla son, osva jač EHF Li ge šam pi o na sa Mag de bur gom i Ki lom, sa da u ulo zi se lek to ra re pre zen ta ci je Ne mač ke go vo ri o uspo-ra va nju igre….

– Ru ko met je sa da spo ri ji, tre ne ri su iz gu bi li tak-tič ke va ri jan te po go to vo u od bra ni, ako se ova ko na sta vi, za 10 go di na ni ko se ne će se ća ti ka kav je ru ko met u stva ri bio, 6 na 6 sa pu no na pa dač kih i od bram be nih op ci ja. Ru ko met ni je atrak tiv ni-ji, na pro tiv. Tre ba uki nu ti ovo pra vi lo. Ako že li te da za šti ti te ru ko met, on da to tre ba ura di ti. Ru-ko met je atrak ti van kon takt ni sport ko ji ži vi od

30 od 39 trenera že

Documents

one...po dva najbolja tima iz drugoligaških takmičenja, tako da će povećati opterećenje klubova u situaci-prodaja ulaznica i ostalih marketinških aktivnosti koje donose utakmice