Click here to load reader

Pablo M a ISTORIJSKE ENIGME - Knjižare Vulkan

  • View
    4

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Pablo M a ISTORIJSKE ENIGME - Knjižare Vulkan

ENIGMAS Y MISTERIOS DE LA HISTORIA
Copyright © 2020, Editorial Libsa Copyright za srpsko izdanje © 2020, LAGUNA
Saradnik na tekstu: Pablo Martin Avila Fotografije i ilustracije: Shutterstock Images, Gettyimages i arhiva Libse
Za izdavaa: Dejan Papi Lektura i korektura: Anika Dai
Slog i prelom: Predrag Buji Tira: 3000
Štampa: Kina Izdava: Laguna, Beograd
www.laguna.rs
94(100)(089.3)
, , 1980- Istorijske enigme / Pablo Martin Avila ; prevela Sonja Laštro. - Beograd : Laguna, 2020 (Kina). - 160 str. : ilustr. ; 28 cm
Prevod dela: Enigmas y misterios de la Historia / Pablo Martín Ávila. - Tira 3.000. - Registar.
ISBN 978-86-521-3730-5
Vrata podzemlja, 10
Stounhend: ples dinova, 16
Izgubljeni kontinenti i civilizacije, 22
Eci, ledeni ovek, 24
Imhotep: arhitekta, lekar i bog, 32
Misterije piramida, 34
Velika sfinga u Gizi, 42
Obelisci i kolosi, kameni dinovi, 44
Ehnaton, faraon jeretik, 46
Ratnici od terakote, 54
Lavirint u Knososu, 56
Troja: od mita do zagonetke, 60
Proroište u Delfima, 62
Mehanizam sa Antikitere, 64
Sveti pokrov: pravo Hristovo lice, 72
Vetonski veprovi: kamen, ivot i smrt, 78
Misterija Uskršnjeg ostrva, 80
Legenda o kralju Arturu, 88
Krstaški ratovi i tajne svetih mesta, 90
Blago katara, 94
Vitezovi templari, 96
Enigme gotikih katedrala, 102
Mapa Pirija Reisa: neobjašnjiva kartografija, 110
Teotivakan, grad bogova, 112
Enigma o Majama, 116
Naskanske linije, 126
Legenda o Eldoradu, 132
Tajna društva: manjina koja odreuje tok istorije, 138
ilibarska soba, 140
Dek Trbosek, najuveniji ubica u istoriji, 144
Meri Selest, brod duhova u Atlantskom okeanu, 146
udovište iz Loh Nesa, 148
Bermudski trougao, 150
Sneni ovek, 152
Dijamant Kohinur, dragulj koji nije na prodaju, 156
Enigma Vau!, da li smo sami? 158
Indeks pojmova, 160
O KNJIZI
Kao i u vreme španskog naunika, doktora i intelektualca Gregorija Maranjona, ak i danas, u XXI
veku, ovek se suoava sa ogranie- njima sopstvenih i naunih saznanja, kao i sa izazovima tehnološkog na- pretka, sve da bi objasnio sva prošla i trenutna dešavanja u svetu koji ga okuuje.
Od samih zaetaka istorije ovek je bio rastrzan izmeu fascinacije brojnim misterijama iz svog okruenja i intelek- tualne potrebe da pristupi ovim zago- netkama sa racionalne take gledišta da bi pronašao logino, prihvatljivo i razumno rešenje za sve što se oko njega odigrava.
Ali uprkos aru sa kojim su ljudi pristu- pili potrazi za odgovorima, ve mile- nijumima postoje pojedine misterije i enigme koje ne mogu biti rasvetljene, te njihove tajne ostaju skrivene bez odgovora, uprkos svim naunim i teh- nološkim dostignuima koja su nam dostupna.
Ova knjiga je kratka zbirka najzna- ajnijih istorijskih enigmi i misterija. Neke od njih su intrigirale ljude od samog poetka – otkako su poeli da se interesuju za svoje poreklo i budu- nost. Stranice ove knjige nude itaocu hronološki pregled najneobinijih i neobjašnjivih istorijskih misterija.
eleli smo da ponudimo rekapitula- ciju misterija koje su privukle najviše
panje tokom vekova, pa su zbog toga poreane prema datumima, što omoguuje i pregled evolucije oveka; sadre saetak dostupnih podataka, analizu koja prikazuje najneobinije injenice i jedinstvenost svakog sluaja, kao i teorije i mogua rešenja kojima su ljudi pokušali da ih rasvetle.
Ali kao što je dr Maranjon naveo u XX veku, italac e primetiti da su se u mnogim sluajevima, u kojima se naizgled došlo do rešenja zahvaljujui nauci, sluajnosti ili inteligenciji po- jedinaca, samo otvorile nove mogu- nosti za istraivanja koje su naješe donosile još nedokuivih nepoznanica. Zvui neverovatno, ali u XXI veku postoji mnoštvo misterija za koje je po- nueno hiljadu i jedno objašnjenje... Ili nijedno!
Ova knjiga ne izostavlja nijedno ob- jašnjenje datih misterija, koliko god neverovatno ili nemogue ono zvualo. U pojedinim sluajevima e italac pronai zadovoljavajue objašnjenje, dok e se u drugim navoditi misterije koje su i dan-danas nerazjašnjene, sa više nedoumica nego odgovora, pa e svako moi da odlui koja od ponue- nih hipoteza u najboljoj meri rasve- tljava sluaj, barem zasad.
Naravno, italac e moda odabrati da ostane u neznanju i uiva u skrivenom, nedokuivom svetu, pošto je, u suštini, upravo tu izvor radoznalosti i strasti u svakom istraivanju.
„Uprkos velikom napretku nauke i njenim dostignuima, ona ne moe baš sve da objasni, niti e to ikada moi. Moda e rasvetliti mnoge injenice koje su danas neobjašnjive, ali koliko god se pomerale granice
znanja, pred nama e se uvek prostirati beskonani svet misterija.“ GreGorio Maranjon
UVOD
Dalji tekstovi prouavaju znaaj prvih ovekovih graevina. Megalitski spomenici su bili prve graevine koje su zahtevale odreenu tehnologiju i veštinu, a podignuti su sa svešu o onostranosti. U pojedinim primerima navedenim u vezi sa ovim periodom detaljnije se objašnjava vanost tre- nutka kada je ovek postao svestan toga da se oko njega dešavaju stvari koje on ne moe da objasni, pa se stoga okrenuo prirodi, koja tada po- staje prvo boanstvo.
Nakon toga prouavamo zaetke mitologije u mediteranskim obla- stima: izgubljene kontinente, nestanak itavih zemalja ili civilizacija bez traga. Videemo i prve pisane tragove koje je ovek ostavio o svojoj prošlosti i neobja- šnjiv, iznenadni nestanak itavih naroda usled kataklizme ogromnih razmera.
Veliki broj primera u ovoj knjizi po- sveen je najzaudnijim podacima iz egipatske kulture. Re je o civilizaciji koja je opstala više od 35 vekova i time postala najdugovenija civilizacija u istoriji oveanstva. Iako je veoma dugo Egipat bio politiko i kulturno sedište, mnogi podaci su za nas i dalje tajna. italac e moi da istrai Veliku piramidu u Gizi, koja predstavlja udo arhitekture i simbol je itave jedne civilizacije, a njena izgradnja i znaenje i danas su nam nedovoljno poznati. Hijeroglifi, tajanstveni simbolizam smrti i zagrobnog ivota, kao i neo- bini predmeti otkriveni na egipatskim iskopinama vraaju nas u doba tajni i misticizma.
Knjiga koja je pred vama sadri skoro stotinu enigmi i misterija koje su postale poznate tokom
istorije. Nabrojane su hronološkim redosledom kako bi bile razumljivije i kako bi se stekla predstava o tome koji se istorijski periodi smatraju najmisteri- oznijim, najtajanstvenijim i sa najma- nje odgovora.
Svaki od navedenih predmeta, bia ili dogaaja koje emo prouavati smešten je u odreenu geografsku oblast, vremenski period, a kada je to mogue, opisana je i kultura u kojoj je nastao dati fenomen. Ovi podaci omoguuju da se bolje shvati kontekst u kojem su nastali fenomeni koji se prouavaju. Nakon toga, svaki sluaj je objašnjen na saet, jasan i pristupaan nain. Navode se detalji koji ukazuju na to koliko je svaka od odabranih enigmi neobina, nevero- vatna i jedinstvena. itaocu se nude i detaljnija objašnjenja pojedinih misterija, navode se slini sluajevi u drugim istorijskim periodima, teorije koje potkrepljuju ili opovrgavaju zvaninu hipotezu, kao i podaci koji omoguuju da prodremo dublje u najmanje rasvetljene delove svakog sluaja.
Knjiga zapoinje nastankom oveka, ali se ne bavi milionima godina koje su dovele do nastanka planete Zemlje kakvu danas znamo. Prve enigme se javljaju sa nastankom ivota, kao i pr- vim tektonskim silama koje su prouzro- kovale velike i neobjašnjive ekološke katastrofe.
„Ljudi iz svake generacije misle da imaju odgovore na sva bitna pitanja, sa izuzetkom pojedinih misterija koje smatraju da treba rešiti. I misle da su svi njihovi preci bili u zabludi. Koja je
verovatnoa da vi pripadate generaciji koja zaista razume stvarnost?“ Skot adaMS
Grka mitologija je prethodila dana- šnjoj zapadnoj civilizaciji. Zahvaljujui svom povoljnom poloaju na Sredozemlju, Grka je predstavljala sponu izmeu Istoka i Zapada. Njeni mitovi, savršena arhitektura, matema- tika otkria, kao i proroica iz Delfa koja je mogla da predvidi budunost, skrivaju tajne i misterije koje su veko- vima opinjavale ljude.
Sa druge strane Sredozemnog mora, civilizacija hebrejskog naroda, Bojih izabranika od davnina, razvila je zago- netnu, mistinu tradiciju. Zavetni kov- eg, svici sa Mrtvog mora, kao i ivot Isusa iz Nazareta još uvek kriju brojne tajne i italac e imati priliku da se upozna sa zauujuim objašnjenjima kojima je savremena nauka pokušala da odgovori na njih.
U knjizi su prikazane i najvanije zagonetke sa svih kontinenata. Bavi se dubljim istraivanjem nedokuenih misterija starosedelakih kultura pre otkria Amerike, iz kojih su potekle legende o Eldoradu i misterioznim naskanskim linijama. Iz Azije smo istakli izgubljeni grad Mohendo Daro, enigmu ratnika od terakote i misteriju dijamanta Kohinur.
U nastavku se bavi takozvanim mra- nim dobom Zapada. U srednjem veku je nestao deo uenja starog Rima i ma- nastiri su postali jedino mesto gde su se beleili napreci u nauci i otkriima. U ovom periodu su se odigrali krstaški ratovi, došlo je do pojave katara i tem- plari su paljivo uvali najdublje tajne o nastanku hrišanstva. Arhitektura je verno oslikavala napretke u oblasti
matematike i tako je nastao udesan novi stil – gotski.
Savremeno doba predsta- vljalo je pravu eksploziju znanja, ali uprkos tome, tokom decenija su nastajale nove misterije koje su pred- stavljale izazov za ovean- stvo. Neobjašnjiva „epidemija plesa“ 1518. godine, zagonetni sadraj mape Pirija Reisa, Vojniev rukopis ili zapanjujui nakit Marije Antoanete samo su neki od pri- mera koji se mogu nai u ovoj knjizi.
Karakteristian za XX i XXI vek bio je udesni napredak u oblasti nauke i tehnologije koji je omoguio da se reše misterije koje su vekovima bile bez objašnjenja. Meutim, i u toku ovog perioda pojavila su se nova mesta, ljudi i dogaaji koji su doneli toliko novih nepoznanica da ni nauka ni tehno- logija nisu mogle da ih objasne. Da bi se bolje upoznao sa ovim dobom, italac e se susresti sa neotkrivenim identitetom Deka Trboseka, koji ak ni forenziari nisu uspeli da dokue. Još jedan primer su fantomski bro- dovi koji su se godinama pojavljivali u Atlantskom okeanu, a pominju se i misteriozno nestali brodovi i avioni u blizini Bermudskih ostrva – još jedna zagonetka koja je ostala nerazjašnjena.
Za kraj smo ostavili enigmu Vau! – udesni sluaj kada su meunarodne stanice za istraivanja u svemiru poku- pile signal koji je bio osnova za moda i najveu misteriju oveanstva: da li smo sami u svemiru?
8
Brani par se ve izvesno vreme bavio istraivanjem koje bi moglo da dovede do revoluci-
onarnog otkria u oblasti evolucije i dotadašnjim naunim saznanjima. Malo-pomalo, tim Meri Liki je otkrio da je ono što su smatrali samo jednim otiskom stopala zapravo deo tragova koji je ostavila grupa ljudi, najverovat- nije porodica. Da udo bude vee, ti ljudi iz Laetolija su hodali uspravno pre više od tri i po miliona godina. Ovo otkrie je poljuljalo dotadašnje teorije o periodu u kojem su se pojavili hominidi i dovelo je do novih pitanja u vezi sa našom evolucijom. Meri Liki je ve uestvovala u mnogobrojnim uvenim ekspedicijama širom sveta, ali otkrie lobanje australopitekusa boisei u Laetoliju 1959. godine uverilo ju je u paleoantropološki znaaj te oblasti. Nakon toga je nastavila istraivanja na nalazištu Oldupaj, gde je došla do svojih najznaajnijih otkria.
Nekoliko miliona godina pre ovog otkria cela oblast ovog na- lazišta bila je pod vodom. Na tom mestu je bilo veliko jezero koje je s vremenom nestalo usled vul- kanskog pepela koje se taloilo u njemu. Zbog naslaga pepela Oldupajski kanjon se smatra jedinstveno dobrim mestom za paleoantropološka istraivanja, pošto je nataloeni pepeo omo- guio da se ouvaju raznovrsni fosili i tragovi ljudi.
Otkriveni tragovi su zadivili strunjake iz svih oblasti nauke jer su bili veoma slini ljudskim, ali uz nekoliko neo- binih razlika. Na otiscima stopala se videlo da je peta nešto ua od ljud- ske, luk je manje naglašen, a palac je zadrao karakteristike ivotinja koje ive u krošnjama, koje su kod Lusi ve potpuno bile nestale. Ovo otkrie je postavilo novu zagonetku i dovelo u pitanje teoriju ljudske evolucije. Hod na dve noge je proistekao iz potrebe da se lakše nosi hrana i sopstveno po- tomstvo. Ovaj vaan proces u evoluciji se odigravao nekoliko miliona godina, ali hominidi su pravili vee skokove u svom napretku. Zakljuak svih istrai- vanja bio je da je uspravan hod doveo
do vee fleksibilnost karlice i ispra- vljanja kimenog stuba. Pošto je
hodao uspravno, australopi- tekus afarensis je mogao da gleda daleko ispred sebe i tako lakše uoi predatore i pobegne.
Poboljšane motorike spo- sobnosti stopala, nogu i kimenog stuba hominida
bile su u kontrastu sa spo- rim razvojem njegovog mozga.
Veliina lobanje hominida iz Laetolija bila je slina šimpanzinoj, a mozak mu
ena koja je doprinela fascinantnoj istoriji oveanstva Meri Liki je bila pravi revolucionar kada su u pitanju otkria o ljudskoj evoluciji. Svojim istraivanjima u Tanzaniji, a onda i u Etiopiji, doka- zala je da su se ljudi pojavili mnogo ranije nego što se do tada mislilo. Zahvaljujui njenim istraivanjima u Laetoliju, pronaeni tragovi su klasifi- kovani i pripisani vrsti australopitekus afarensis i uspostavljena je veza izmeu njih i Lusi, najpoznatijeg hominida ot- krivenog u regiji Afar u Etiopiji, koja je do tog trenutka bila najstariji poznati hominid.
Pedesetih godina prošlog veka grupa paleoantropologa koju su predvodili Meri Liki i njen suprug Luis Liki otkrila je tajnu koja je dugo bila skrivana u jednom mestu u zapadnoj Africi, koje je delimino dovelo u pitanje ono što smo znali o evoluciji oveka.
lokacija: Laetoli, Tanzanija
LAETOLIJA
Gore – Arheološko nalazište Oldupaj u Tanzaniji. Levo – Lobanja Lusi, enke iz vrste hominida australopitekus afarensis. Nacionalni Arheološki muzej u Madridu, Španija.
9
je bio vrlo primitivan, pa je nain na koji se kretao postavio mnogobrojna nerazjašnjena pitanja teoriji evolucije, umesto da na njih odgovori. Da bi njegov mozak dostigao tri puta veu veliinu, bio je potreban stalan razvoj tokom više miliona godina kada je vr- sta ve klasifikovana kao homo sapijens sapijens. Zahvaljujui ovom otkriu, naunici su postavili hipotezu da je rast mozga zapoeo u vreme porodice iz Laetolija, ime je poeo kljuni proces u njihovoj evoluciji.
Od praistorije do univerziteta arls Darvin je beleške koje je pisao godinama saeo i objavio pod naslo- vom „Postanak vrsta“, ali uveni antro- polog nije mogao ni da pretpostavi da otisci stopala hominida, koji su iveli pre više miliona godina, mogu biti
toliko slini otiscima savremenog o- veka. Meri Liki i njen tim su se sigurno veoma iznenadili kada su pronašli otiske stopala na oldupajskom nala- zištu, jer su se našli pred najzagonet- nijim trenutkom u procesu evolucije. Pronaeni tragovi nisu imali nikakve slinosti sa dotad pronaenim trago- vima drugih primata. Bili su ujedna- eni i jasno su ukazivali na hod na dve noge. Razlikovali su se od prethodnih otisaka na kojima su se videle i kande, tako da je mogue da su pripadali pretku savremenog oveka.
Otkako su otkriveni, tragovi iz Laeto- lija su postajali sve vea enigma. Grupa univerzitetskih naunika je 2018. godine izvršila morfološku analizu ovih tragova. Univerzitet u Arizoni je obja- vio zakljuke ovog istraivanja u aprilu 2018. godine i navode da su i vrste pre
australopitekusa hodale uspravno i na taj nain nainile korak u razvoju ka vr- sti homo. Kao što to obino biva, jedno istraivanje vodi ka drugom, a rezultat i podaci koji su išli ka rasvetljenju ove misterije stvorili su nove enigme. Na Univerzitetu u San Dijegu objavljeno je neverovatno istraivanje prema kojem su praljudi hodali na dve noge mnogo pre nego što se ranije mislilo – i oni koji su tek hodali na dve noge i oni koji su hodali potpuno uspravno iveli su pre sedam miliona godina. Ova studija je otvorila nova pitanja u vezi sa njihovim srodstvom.
POBEI ILI SE PREPUSTITI KATAKLIZMI
Pre oko tri miliona sedamsto hiljada godina na teritoriji današnje Tanzanije došlo je do erupcije vulkana Sadiman, koji je danas neaktivan, a tada je potpuno prekrio lavom i pepelom oblast Serengeti, gde se nalazi Laetoli. Upravo je taj pepeo,
ovrsnuo od vlage, pomogao da se sauvaju tragovi i pria praljudi koji su ih napravili. Pošto su tragovi fosilizovani, istraivai su uspeli da otkriju da su u pitanju dva para tragova, jedan pored drugog. Na jednom primeru se vidi da su otisci jedne jedin- ke davali smernice ostalima da je prate. Na osnovu rasporeda otisaka i njihove preciznosti, strunjaci su zakljuili da su bili u pitanju jedan mujak, jedna mlaa jedinka i dve enke, od kojih je jedna sigurno nosila najmlae na boku. Postoji nekoliko teorija o ovoj grupi iz Laetolija i postavljeno je nekoliko razliitih hipoteza. Vanost otisaka ove porodice koja je beala od opasnosti, kao i sama injenica da su u tome uspeli, potvruju nove injenice u oblasti antropologije i objašnjavaju dotad ne- razjašnjen period u evoluciji oveka, ali njihovo otkrie je takoe otvorilo put novim enigmama u vezi sa australopitekusom, kao onim što znamo o praistoriji i evoluciji.
Replika otisaka iz Laetolija. Prirodnjaki muzej, Tokio, Japan.
10
VRATA
PODZEMLJA
Kada je u Sibiru otkriven krater ogromnih dimenzija u zaleenom tlu, zaintrigirano i uplašeno stanovništvo mu je odmah nadenulo ime „Vrata podzemlja“. Ime je na neki nain adekvatno jer nam
prua pogled u prošlost.
lokacija: Jamal i Batagaj, istoni Sibir • razdoblje: pre 200.000 godina
Kolosalni krater Batagajka dubok je skoro 200 metara i za ondašnje
stanovništvo predstavlja neobjašnji- vi fenomen. Iz njihove zbunjenosti nastale su brojne hipoteze, a lokalne vlasti su se potrudile da zauzdaju maštu stanovnika uz objašnjenje da je krater nastao usled deliminog ota- panja permafrosta – sloja zemlje koji je trajno zaleen. Od tog trenutka do 2017. godine otkriveno je još velikih
kratera na krajnjem severu Rusije. Njihova veliina varira izmeu 4 m i 100 m, ali nijedan ne nadmašuje krater Batagajka. Naunici su smatrali da ova ulegnua imaju oblik levka, ali ona su s vremenom postala prirodna jezera. Zahvaljujui satelitskim snimcima geo- lozi su otkrili da je najmanje jedan od ovih kratera okruen grupom drugih, manjih kratera. Otkako su krateri otkriveni pojavio se itav niz moguih
objašnjenja za njihov nastanak. Pošto još uvek ne postoji nauno objašnjenje koje bi u potpunosti rasvetlilo posta- nak i razvoj ovih geoloških fenomena, broj nagaanja se poveao. Pojedine studije podravaju teoriju da je krater nastao usled pada meteora. Meutim, najintrigantniji dogaaji su usledili iz- meu 2014. i 2016. godine kada se isti fenomen ponovio i proširio i na druge hladnije oblasti Sibira.
11
Nauka naspram nepoznatog Univerzitet u Saseksu u Velikoj Britaniji poverio je profesoru Dulijanu Mortonu naunu ekspedi- ciju koja bi izvršila temeljno istraiva- nje. Rezultati istraivanja su pokazali da je dno kratera staro oko 200.000 godina. Ali kada je završio s radom na krateru Batagajka, profesor Morton je priznao da to prevazilazi njegovo znanje, pa ak i maštu.
Slinih sedam kratera velikih razmera postoje na severozapadu Sibira, u Jamalo-Nenetskom okrugu. Jedan od njih okruuje još 20 manjih praznih kratera i još dva koja su pretvorena u jezera. Ne postoji konaan odgovor koji objašnjava pojavu ovih fenomena, a pored teorije o meteoru i otapanju permafrosta treba dodati i one koje sugerišu da se na tom prostoru nalazio vulkan u kojem je došlo do eksplozije gasa, pa je tako zadobio svoj jedin- stveni oblik. Osim što nije uverila geo- loške strunjake, ova teorija je dopri- nela pojavi novih pitanja o geološkom periodu u kojem je krater nastao, što je predstavljalo novu enigmu za svet nauke.
Gnezdo ognjenog orla Nekoliko decenija pre nego što je pronaena veina sibirskih kratera ruski geolog Vadim Kolpakov je 1949. godine u Irkutskoj oblasti na jugo- istoku Sibira otkrio veliku kupastu strukturu, osnove prenika 100 m, iz ije se sredine uzdizalo brdašce visine 40 m. Ova neobina geološka pojava dobila je naziv Patomski krater, po istoimenoj reci koja tee u blizini, a u narodu je dobila ime Gnezdo og- njenog orla, i tako je poznata u tom
regionu. Kako bi lakše utvrdili starost kratera, naunici su se oslonili na prouavanje drvea u njegovoj okolini i brojanje godova na stablima. Na ovaj nain su smestili brdašce u period od pre oko 250 godina. Ipak, neobino je da se na drveu primeivao ubrzan rast u odnosu na njegovu starost, a isti fenomen je primeen i kod rastinja u ernobilju nakon nuklearne katastrofe 1986. godine.
Usled nepotpunih zakljuaka došlo je do niza nagaanja o formiranju Patomskog kratera – da je u pita- nju skrivena nuklearna elektrana, asteroid koji se nalazi ispod kratera, podzemni NLO, graevina neke drevne civilizacije... Do sada nisu otkriveni ostaci asteroida ni komadi metala koji bi potvrdili hipotezu o bilo kakvom vanzemaljskom uticaju. Kao i u sluaju ostalih sibirskih kra- tera, ni ovde se nije mogla potvrditi teorija o udaru meteora usled nedo- statka fizikih ostataka, kao i odgova- rajuih hemijskih elemenata koji su karakteristini za ovu vrstu prirodnih nezgoda.
Broj kratera raste svake godine Ubrzo nakon otkria dinovskog misterioznog kratera Batagajka jedan uzgajiva irvasa otkrio je još dve pukotine. Jedna je bila prenika 15 m i nalazila se u istoj oblasti kao i Vrata
podzemlja, a druga je bila na poluo- strvu Tajmir, duboka skoro 100 m i prenika 4 m. uveni geolog Vasilij Bogojavlenski priznao je da ni sam ne zna šta je moglo dovesti do pojave ovog fenomena, ali ga je doveo u vezu sa nizom uzbuna koje su pristizale lokalnoj policiji kada je na desetine ljudi prijavilo da su videli blesak jarke svetlosti dok im je tlo podrhtavalo pod nogama. Od tog trenutka broj kratera se poveao na nekoliko desetina, a pojava koja se smatrala geološkom mi- sterijom pretvorila se u veliki rizik za opštu bezbednost jer ne postoji nain da se predvidi kada e nastati sledei krater. Ovaj uznemirujui fenomen je uzburkao naunu zajednicu, kao i miroljubivo stanovništvo ove ledene oblasti.
Zasad je nemogue spreiti nastanak novih kratera, a ne postoje ni mehani- zmi koji bi zaustavili dalji rast postoje- ih. Krater Batagajka se sve bre širi i izbacuje na površinu ostatke izumrlih i zaboravljenih ivotinjskih i biljnih vrsta. Ovaj rast je toliko uoljiv da je omoguio naunicima da zabelee kli- matske promene u proteklih 200.000 godina. Najvea briga naunika danas nije samo da razviju teoriju koja bi u potpunosti objasnila nastanak ovog fenomena ve i da opovrgnu hipotezu o potencijalnoj velikoj eksploziji pod- zemnog gasa, koja bi uticala na itav region.
Na prethodnoj stranici i desno – Pogled na gigantski krater na poluostrvu Jamal, snimci
iz helikoptera tokom ekspedicije.