Click here to load reader

PROJEKAT REVITALIZACIJE KULTURNO-ISTORIJSKE CELINE

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of PROJEKAT REVITALIZACIJE KULTURNO-ISTORIJSKE CELINE

Z A V O D Z A Z A [ T I T U S P O M E N I K A
K U L T U R E G R A D A B E O G R A D A
A R H I T E K T O N S K I F A K U L T E T
[ U M A R S K I F A K U L T E T
F I L O Z O F S K I F A K U L T E T
UDK 712.253 (497.11)
Kriti~ki odnos prema klasi~nom nasle|u i mogu}-
nost da se kroz projektovawe malih ansambala i gra|evi-
na u okviru kulturno-istorijskih celina ostvare savre-
mena arhitektonska dela, koja predstavqaju su{tinsku
obnovu izvornih principa i humanizma klasi~ne ar-
hitekture sa sve`inom i snagom koja odgovara na{em
savremenom senzibilitetu, 1
pu qudi okupqenih oko projekta revitalizacije pro-
storne kulturno-istorijske celine Top~ider.
Ideja Zavoda za za{titu spomenika kulture grada
Beograda da jedan prostor poput Top~idera, koji for-
malno poseduje sve odlike respektabilnog kulturnog
dobra a koje, na`alost, ne uspeva da nametne gradu ~iji
je deo, u~ini dostupnijim i prihvatqivijim nai{la je
na razumevawe Sekretarijata za kulturu Skup{tine gra-
da Beograda, profesora, saradnika i studenata Arhi-
tektonskog, Filozofskog i [umarskog fakulteta.
Zbog ~ega smo se odlu~ili da profesori i studenti
navedenih fakulteta budu saradnici na projektu i da
kroz radionice predlo`e mogu}a re{ewa za rekonstruk-
ciju Top~idera?
Zbog toga {to dosada{we studije o temi obnove, re-
vitalizacije, rekonstrukcije, integrativne konzerva-
cije i odr`ivog razvoja nisu uspele da reafirmi{u
Top~ider. Naprotiv. Nudile su ili radikalna re{ewa,
koja su degradirala kulturno nasle|e, ili su re{avale
samo delove, a nisu sagledavale celinu. Odluka da se
uradi plan Top~idera, doneta pre vi{e od jedne dece-
nije, nikada nije sprovedena. Bez postojawa plana mo-
gle su se sprovoditi samo mere tehni~ke za{tite, koje
su omogu}avale odr`avawe objekata i prostora.
Zbog toga {to Projekat revitalizacije prostorne
kulturno-istorijske celine Top~ider, obrazlo`en i
PROJEKAT REVITALIZACIJE
za konzervaciju u Parizu o zainteresovanosti da se ta-
ko va`an projekat realizuje, nije uspeo da se probije
kroz brojne administrativne prepreke. Zbog toga {to
je organizacija Heritage without borders u projektu vide-
la pre mogu}nost edukacije nego realizacije.
U me|uvremenu je Top~ider propadao.
Ideja da se studentima ponudi da kroz radionice i
usmerewe svojih profesora, asistenata i saradnika fa-
kulteta predlo`e mogu}a re{ewa za Top~ider, bez obzi-
ra na to koliko je na po~etku izgledala kao utopija, uro-
dila je plodom. Izlo`ba studentskih radova, sa prate}im
katalogom, pokazala je da su studenti bili spremni ko-
liko da istaknu ustanovqene vrednosti, toliko i da
hrabro promene ono {to je zaista podlo`no promeni.
Predlozi za ure|ewe parka uno{ewem elemenata koji
omogu}avaju da se posetioci u wemu boqe ose}aju – iz-
gradwu izlo`benih paviqona, staklenih ba{ti, pro-
davnica suvenira, spremi{ta za bicikle, vidikovaca,
mostova i klupa, ili posebnih zanimqivosti kao {to
su parkovske ludosti ili sve~ani ulazak u hram priro-
de – predstavqaju lako i brzo ostvarive projekte, koji
pri tom ne ugro`avaju integritet kulturne ba{tine. 2
Dana{wa situacija, ta~no godinu dana posle zavr-
{etka projekta, ukazuje da smo bili na pravom putu.
Parcijalno re{avawe saobra}aja samo u odnosu na
usvojeni projekat mosta preko Ade Ciganlije, predlog
urbanisti~kog projekta Letwe pozornice, oko koje se
razvijaju novi objekti u vezi s wom ali ne razmatra
{ire okru`ewe, rekonstrukcija Hipodroma i restora-
na Milo{ev konak, izgradwa stambenih zgrada ispred
Dvorske ekonomije pokazuju da }e nedostatak jedinstvene
strategije onemogu}iti da se na pravi na~in iskoriste
prednosti koje poseduje prostorna kulturno-istorij-
ska celina.
Razvoj i teorija arhitekture i umetnosti,
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Za studente zavr{ne godine Arhitektonskog fakul-
teta u Beogradu, koji poha|aju posebni program 2 – Razvoj
i teorija arhitekture i umetnosti, veliki izazov je
predstavqala mogu}nost da, zahvaquju}i saradwi sa Za-
vodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda,
svoje ste~eno znawe iz istorijske arhitekture (tokom
prethodna dva semestra na ~etvrtoj godini studija na
predmetu Stilovi i forme u arhitekturi), 3
primene
nih povr{ina i oblikovawe mawih arhitektonskih
formi, {etali{nih promenada, kapija, parkovskog mo-
bilijara, svetiqki i sl. Interesovawe studenata, od ko-
jih su poneki prvi put boravili u ovom istorijskom
ambijentu, jo{ vi{e je poja~ao utisak koji je on ostavio
na wih nakon obilaska, jer su shvatili da je ovaj za{ti-
}en prostor od izuzetnog nacionalnog zna~aja nepra-
vedno zapostavqen i prepu{ten propadawu. Spoznaja
velikog istorijskog zna~aja i velikih prirodnih poten-
cijala Top~idera, s jedne strane, i wegovog potpunog
marginalizovawa u svesti stanovnika Beograda, s dru-
ge strane, dala je dodatni podstrek studentima da ne-
sputano i smelo iznesu svoje ideje o wegovom budu}em
unapre|ewu i o`ivqavawu, oslobo|ene stega i uslov-
qenosti realnim problemima, koji obi~no sputavaju i
ograni~avaju oficijelne predloge za ure|ewe ovakvih
prostora. U~e{}e mladih, u ovom slu~aju studenata, ve-
oma je zna~ajno jer su oni jedni od budu}ih korisnika
tog prostora i oni sami najboqe mogu da kroz svoje
predloge artikuli{u sadr`aje i forme koje }e zadovo-
qiti wihove potrebe.
Metodologija rada na projektu
Rad na projektu bio je osmi{qen kroz tri faze. U
prvoj fazi studenti 4 , podeqeni u ~etiri grupe, sprove-
li su obimne istorijske, urbanisti~ke i arhitektonske
analize, iz kojih su proiza{li valorizacija celog pod-
ru~ja i glavna polazi{ta za budu}a re{ewa. Istra`i-
vani su: urbanisti~ki razvoj i izgradwa gra|evina na
prostoru Top~idera, na osnovu podataka iz literature
i starih planova; arhitektonske i stilske karakteri-
stike, kao i stawe gra|evina, parka, spomenika, fonta-
na i sl.; istorijski i arhitektonski zna~aj gra|evina i
slobodnih povr{ina; dispozicija gra|evina i wihovi
me|usobni odnosi; dominantne vizure i vizuelne veze
izme|u gra|evina koje treba o~uvati ili naglasiti; ka-
rakteristike i namena gra|evina i slobodnih povr{i-
na, kao i nove namene, ~ije je uvo|ewe neophodno za revi-
talizaciju parka. Istra`ivan je i postoje}i saobra}aj:
vrste i pravci pe{a~kih staza, motornog, tramvajskog
i `elezni~kog saobra}aja, putem neposrednog prou~a-
vawa na terenu i prikupqawa podataka iz literature i
iz dosada{wih planova i projekata za ure|ewe ovog
prostora. Ciq je bio ne samo da se identifikuju pro-
blemi i kriti~ne ta~ke u prostoru ve} i da se otkriju
potencijali prostora, zna~ajne vizure i `i`ne ta~ke.
Na osnovu navedenih istra`ivawa i analize pri-
kupqenih podataka, koji su rezultirali valorizacijom
postoje}ih gra|evina i slobodnih prostora, u drugoj
ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, ARHITEKTONSKI FAKULTET,
[UMARSKI FAKULTET, FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
252NASLE\E I UNIVERZITETSKA NASTAVA
PROJEKAT REVITALIZACIJE PROSTORNE KULTURNO-ISTORIJSKE CELINE TOP^IDER
253
Sl. 1. Predlog ure|ewa centralne zone Top~idera – rad jedne od grupa studenata Arhitektonskog fakulteta
fazi realizacije projekta studenti su (podeqeni u pet
grupa) osmislili svoj predlog idejnog re{ewa central-
ne zone Top~iderskog parka (u razmeri 1:1000). Kod ovih
re{ewa te`i{te je bilo na definisawu sekundarnih
kolskih saobra}ajnica: kolskih prilaza i parkinga za
postoje}e i nove objekte (wihovog povezivawa i ukla-
pawa u budu}u saobra}ajnu mre`u definisanu u predlo-
gu GUP-a), biciklisti~kih staza, vodenih tokova i po-
vr{ina, pe{a~kih tokova i slobodnih povr{ina pred-
vi|enih za kulturne i rekreativne aktivnosti, kao i
na odre|ivawu mesta pogodnih za izgradwu mawih gra|e-
nih formi kulturne, ugostiteqske, rekreativne i sao-
bra}ajne namene (kao {to su informativni punktovi,
izlo`beni i muzi~ki paviqoni, otvorene scene, kafei,
staklenici, tramvajske stanice, spremi{ta za odlaga-
we i iznajmqivawe bicikala i sl.).
U tre}oj fazi rada studenti su detaqnije razra|i-
vali svoj predlog ure|ewa izabranog dela parka – sa de-
taqima poplo~avawa, ure|ewa zelenih i vodenih povr-
{ina, wihovog opremawa nadstre{nicama za odmor,
klupama, kolonadama, kapijama, svetiqkama, ogradama
i sl. – ili su oblikovali mawu gra|enu formu, daju}i
wenu osnovu, preseke, izglede i prostorni prikaz (u raz-
meri 1:100, 1:50 i 1:25). Zna~aj nije pridavan samo for-
mi novih elemenata u za{ti}enom prostoru parka, ve}
i wihovoj materijalizaciji, koja je morala biti uskla-
|ena sa duhom i vrednostima istorijskog ambijenta.
Zna~ajnu pomo} studentima arhitekture pru`ala su
istra`ivawa kolega sa istorije umetnosti i {umar-
stva, koji su sa svog stanovi{ta posmatrali prostor
Top~idera, kao i stru~waka iz Zavoda za za{titu spo-
menika kulture grada Beograda, koji su pratili rad stu-
denata, pomagali im u prikupqawu i analizi podataka i
davali dragocene savete i sugestije tokom izrade pred-
loga ure|ewa i revitalizacije celine. U~e{}e stude-
nata sa razli~itih fakulteta u prikupqawu i analizi
postoje}e gra|e o Top~ideru, kao i wihova podrobna
istra`ivawa na terenu, omogu}ili su da se problemi
revitalizacije ove kulturno-istorijske celine izuzet-
ne vrednosti sagledaju {iroko i iz vi{e uglova, da se
ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, ARHITEKTONSKI FAKULTET,
[UMARSKI FAKULTET, FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
254NASLE\E I UNIVERZITETSKA NASTAVA
Sl. 2. Predlog re{ewa info-pulta – rad Kosare Kujun|i}, studenta Arhitektonskog fakulteta
evidentiraju brojni problemi, sagleda weno dana{we
stawe i uo~e potencijali za budu}i razvoj. Posebno je
zna~ajno to {to su studenti bili u prilici da u poje-
dinim fazama rada, kroz prezentaciju svojih istra`i-
vawa i ideja budu}eg ure|ewa prostora, obrazla`u svoj
pristup studentima drugih fakulteta. To je omogu}ilo
da se kroz veoma `ivu diskusiju razmene informacije,
su~ele gledi{ta i sagledaju mogu}i pravci delovawa u
prostoru, {to je u velikoj meri pomoglo svim u~esni-
cima u projektu da se jasnije shvate vrednosti prosto-
ra, defini{u glavna polazi{ta za daqe delovawe i
osmisle kvalitetna re{ewa.
su dobijali neophodne sugestije i pomo} nastavnika i
saradnika koji su u wemu u~estvovali. 5
Te`ilo se da se
oni ne sputavaju u radu, tako da im nije sugerisana neop-
hodnost primene klasi~nih principa organizacije i
oblikovawa slobodnih i vodenih povr{ina i pe{a~-
kih tokova, kao i stilskih oblika u formi novih gra-
|evina i parkovskog mobilijara (kapija, ograda, klupa,
svetiqki i sl.) u ovom istorijskom ambijentu, ve} im
je data potpuna sloboda u izboru vlastitog pristupa. Iz
tog razloga oni su usmeravani ka ispitivawu mogu}no-
sti primene klasi~nih principa i stilskih oblika u
istorijskom ambijentu Top~idera i formirawu vla-
stitog kriti~kog odnosa prema istorijskim formama
i wihovom zna~ewu u savremenoj arhitekturi. 6
Ostvareni rezultati studenata
Top~iderskog parka, koje su osmislili studenti Arhi-
tektonskog fakulteta, pokazali su svu raznolikost wi-
hove kreativnosti inspirisane klasi~nom stilskom
arhitekturom, koja se kretala od ve{tine da precizno
oblikuju prostor i male gra|ene forme prema zakoni-
ma arhitekture istorijskih stilova do sposobnosti da
veoma nesputano deluju u istorijskom prostoru, akcen-
tiraju}i samo pojedine delove i stvaraju}i moderna de-
la asocijativne prirode.
PROJEKAT REVITALIZACIJE PROSTORNE KULTURNO-ISTORIJSKE CELINE TOP^IDER
255
Sl. 3. Predlog re{ewa otvorenog paviqona – rad Biqane Biorac, studenta Arhitektonskog fakulteta
vidi se da je ve}ini radova zajedni~ka te`wa da se, osla-
waju}i se na predlog re{ewa saobra}aja iz Generalnog
urbanisti~kog plana Beograda 2021, razre{i problem
prekomernog prisustva motornog saobra}aja u central-
noj zoni Top~iderskog parka. Iz tog razloga su saobra-
}ajnice u neposrednoj blizini Milo{evog konaka (na
delu kod raskrsnice Bulevara vojvode Mi{i}a, T. Draj-
zera i Rakovi~kog puta) pretvarane u integrisane ulice,
kako bi se smawilo {tetno dejstvo saobra}aja na ambi-
jent, gra|evine, spomenike, vegetaciju i posetioce, ali
i omogu}ilo nesmetano kretawe pe{aka i povezivawe
prostora oko crkve i konaka kao jedinstvene poplo~a-
ne povr{ine. Tako|e, predlagano je ve}e aktivirawe
Top~iderske ulice i izgradwa ukopane terasaste gara-
`e kod ulaza u budu}i tunel, kako bi se saobra}aj izme-
stio iz centralne zone parka i obezbedio dovoqan broj
parking mesta za budu}e posetioce. Pored toga, svi ra-
dovi su predvideli uvo|ewe biciklisti~ke staze oko
parka, kojom bi se on povezao sa okolnim stambenim i
rekreativnim delovima grada, i postavqawe brojnih
malih spremi{ta za bicikle u vidu nadstre{nica, gde
bi se oni odlagali.
Ve}ina re{ewa jasno je izdvojila sredi{wi deo
parka (pravac koji povezuje Milo{ev konak i obelisk),
daju}i mu, zbog wegovog velikog istorijskog zna~aja, naj-
reprezentativnije ure|ewe, u duhu neoklasi~ne arhitek-
ture: s velikim vodenim ogledalima, ulaznom kapijom,
monumentalnom promenadom sa kolonadama i sl. Ovaj
deo parka jasno je kontrastiran sa, danas zapu{tenim,
prostorom sa jezercima i mosti}ima u duhu japanskog
parkovskog ure|ewa, uz o~uvawe wegovog organskog ka-
raktera, vijugavih stazica i specifi~nog bogatog ras-
tiwa. Pored toga, studenti su se zalo`ili i za o`ivqa-
vawe prostora starog rasadnika i wegovog povezivawa
ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, ARHITEKTONSKI FAKULTET,
[UMARSKI FAKULTET, FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
256NASLE\E I UNIVERZITETSKA NASTAVA
Sl. 4. Predlog re{ewa parkovskog mobilijara – rad Qubice Bigovi}, studenta Arhitektonskog fakulteta
sa centralnim delom parka zatvarawem postoje}e kol-
ske saobra}ajnice. Predlo`ena re{ewa predvidela su
rekonstrukciju postoje}e staklene ba{te u wenom ori-
ginalnom obliku, poznatom sa starih fotografija, i
izgradwu novih botani~kih paviqona, u kojima bi se
izlagalo i prodavalo raznovrsno rastiwe. Terasastim
ure|ewem padine sa stazama, zelenilom i vodenim ka-
skadama unela bi se ve}a dinamika u ovaj prostor i
privukli posetioci. Pojedina re{ewa su posebnu pa-
`wu posvetila o`ivqavawu i ure|ewu prostora neka-
da{we letwe pozornice, povezuju}i je sa centralnim
delom parka.
sadr`aja, uglavnom kulturne, ugostiteqske i rekrea-
tivne namene, predvi|ena je izgradwa brojnih malih
gra|enih formi (izlo`benih i muzi~kih paviqona,
otvorenih scena sa gledali{tima, kafea, nadstre{ni-
ca za odmor i odlagawe bicikala i sl.), ure|ewe staza i
povr{ina za igru dece, kao i ve}e uvo|ewe vodenih to-
kova i povr{ina. Kod oblikovawa izgleda novih gra-
|evina studenti su ponudili ~itav spektar razli~itih
pristupa – od preciznog interpretirawa klasi~nih
stilskih formi i detaqa, preko reinterpretacije
stilskih oblika i stvarawa savremenih formi u duhu
osnovnih principa klasi~ne arhitekture, do projek-
tovawa potpuno savremenih struktura koje su odraz na-
{eg vremena ili su inspirisane oblicima iz prirode.
Visok nivo invencije pokazan je i kod dizajnirawa
klupa, korpi za otpatke, svetiqki i sl.
Potencijal studentskog rada
Mada je pred studente postavqen te`ak zadatak – da
osmisle revitalizaciju izuzetno zna~ajnog kulturno-
-istorijskog prostora koji se danas i pored znatnog za-
lagawa nalazi u izuzetno lo{em stawu, mo`e se re}i da
su oni ostvarili veoma kvalitetna re{ewa i dali mno-
go novih ideja za ure|ewe celog prostora, aktivirawe
pojedinih postoje}ih gra|evina i povr{ina savreme-
nim sadr`ajima ili o`ivqavawem starih, kao i pred-
lagawem izgradwe novih gra|enih formi malih razme-
ra i svedenog oblikovawa, koje svojom arhitekturom ne
bi naru{ile ovaj istorijski ambijent. Time je u veli-
koj meri opravdano anga`ovawe studenata na izradi
ovako kompleksnog zadatka, jer je pokazano da wihovi
radovi mogu da unesu sve`e ideje i daju jednostavne
predloge za ure|ewe pojedinih delova Top~iderskog
parka, koji mogu da skrenu pa`wu javnosti na potrebu
o`ivqavawa celine.
nastave na Katedri za planirawe i projektovawe
u pejza`noj arhitekturi Odseka za pejza`nu
arhitekturu i hortikulturu [umarskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu
skih prostora Beograda, do`iveo je tokom vremena vi-
{e promena. Dana{we stawe i tretman ovog prostora,
u ve}ini aspekata, ne odaje utisak va`nosti koji je u
istoriji i kulturi Beograda i srpske dr`ave imao. Zbog
toga je, sa posebnim zadovoqstvom, kao svojevrstan stru~-
ni i predago{ki izazov, prihva}ena inicijativa Zavo-
da za za{titu spomenika kulture grada Beograda za orga-
nizovawe studentskih radionica na temu »Revitalizaci-
ja Top~idera«, u saradwi s kolegama sa Arhitektonskog
i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako se studenti Odseka za pejza`nu arhitekturu i
hortikulturu [umarskog fakulteta na zavr{nim godi-
nama studija, posebno na Katedri za planirawe i pro-
jektovawe u pejza`noj arhitekturi, 7
bave u zna~ajnoj
kretan problem revitalizacije jedne kulturno-isto-
rijske celine. Pristup realizaciji projekta ostvaren
je kroz rad u grupama, formiranim na osnovu li~nih
afiniteta studenata. Posebno je akcentovana potreba
za pa`qivim istorijskim istra`ivawem pre bilo ka-
kvih intervencija i potenciran je zna~aj interdisci-
plinarnosti. Mentorski tim 8
na na~ine i potrebe osmi{qenog prilaza ovako kom-
pleksnim temama.
Rad na projektu revitalizacije prostorne kultur-
no-istorijske celine Top~ider u okviru Odseka za pej-
za`nu arhitekturu i hortikulturu sastojao se iz dve fa-
ze. U prvoj fazi rada (Landscape analiza) studenti su se,
shodno ICOMOS – IFLA – Poveqi o istorijskim vrtovi-
ma, bavili analiti~kim istra`ivawima, koja su imala
ciq da se na osnovu analiza istorijsko-prostornih i
prirodnih elemenata odrede kriterijumi, program i
smernice delovawa za izradu Projekta revitalizacije
prostorne kulturno-istorijske celine Top~ider.
Rezultat prve faze bila je izrada slede}ih analiza:
– Analiza istorijskih izvora 9
ki kontekst prostora Top~iderskog parka« 10
– Prostorno-pejza`na analiza – radionica Cityscape11
– Analiza prirodnih uslova – radionica »Prirod-
ne vrednosti Top~idera« 12
– Kompoziciona, stilska i arhitektonska analiza
– radionica »Anatomija parka« 13
257
stor Top~idera potrebno tretirati kao jedinstvenu
prostornu kulturno-istorijsku celinu, bez naru{ava-
wa duha prostora, sa objektima koji zahtevaju zna~ajnu
pa`wu i boqu me|usobnu povezanost. Upravo ti rezul-
tati, javno prezentovani i razmeweni s podacima do
kojih su do{li drugi u~esnici u projektu, predstavqa-
li su polazne programske smernice za drugu fazu rada
– projektnu fazu.
Pred u~esnike radionica postavqen je zadatak koji
je zahtevao iznala`ewe re{ewa koja }e, polaze}i od
programskih smernica proiza{lih iz faze analize,
obezbediti reprezentativnost, privla~nost i funkci-
onalnost prostora razli~itim mikroambijentima, ko-
ji na primeren na~in treba da istaknu izuzetan zna~aj
tretirane kulturno-istorijske celine.
{ena je i obaveza tretirawa svih elemenata parka, s na-
ro~itom pa`wom na celine oko Konaka, Crkve, Rasadni-
ka, Obeliska i potrebu wihovog me|usobnog povezivawa.
Problem komunikacija tretiran je i kroz zadatak za
uspostavqawe veza kako sa neposrednim okru`ewem,
tako i unutar samog parka, a kroz prostorno, vizuelno
i funkcionalno povezivawe {ireg okru`ewa i bli`e
okoline s reperima i mikroambijentima unutar par-
kovskog prostora. Osim bioekolo{kih svojstava zele-
nila date su i preporuke za kori{}ewe pogodnosti
wihovih estetskih osobina – kolorita, strukture sta-
bla, tekstura li{}a, razli~itih fenofaza cvetawa, sa
doslednom zastupqeno{}u wihovih kombinacija u
kompozicionom konceptu. Pri tome je istaknuta po-
treba da se pri izboru biqnih vrsta zadr`e i prona|u
istorijski zastupqene vrste i ispita mogu}nost po-
vratka i pozicionirawa nestalih pejza`no-arhitek-
tonskih elemenata.
novoformiranih grupa studenata pokazali su {irok
spektar sagledavawa problema revitalizacije Top~i-
dera, po~ev od onih koji su se vodili strogim princi-
pima za{tite do poku{aja da se prostor Top~idera re-
vitalizuje u duhu savremenih potreba.
Na osnovu seta postavqenih kriterijuma vrednovawa
(o~uvawe kulturno-istorijskog duha prostora; celovi-
tost i povezanost prostora i integrisanost va`nih ar-
ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, ARHITEKTONSKI FAKULTET,
[UMARSKI FAKULTET, FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
258NASLE\E I UNIVERZITETSKA NASTAVA
Sl. 5. Rad pod nazivom Topciderrevolution
hitektonskih objekata; komunikacije i kontekstualna
uklopqenost i uskla|enost parkovskog ansambla sa nepo-
srednim okru`ewem; adekvatna remodulacija fizi~kih
sklopova u ciqu pove}awa upotrebne vrednosti prosto-
ra; atraktivnost redefinisanog parka kroz razli~itost
i privla~nost ponu|enih sadr`aja i novih oblika; uklo-
pqenost i uskla|enost »starih« elemenata istorijskog
prostora sa savremenim re{ewima; potencirawe vizu-
elno-estetskog identiteta, kako mikroambijenata tako
i ambijentalnih celina) – izdvojilo se pet radova:
– Rad, pod nazivom Cityscape, 14
o`ivqava i aktivira
– Rad, pod nazivom Asteriks, 15
prikazuje prostor u
koji su skladu sa kulturno-istorijskim duhom (muzej,
paviqoni, vodenica i dr.), kao i s neposrednim okru-
`ewem (letwa pozornica, streli{te).
– Rad, pod nazivom Topciderrevolution, 16
spaja pro{-
lost i budu}nost, stati~nost i dinamiku, tradiciju i
novitete i poku{ava da simbolikom edukuje posetioce
vode}i ih kroz Srbiju XIX, XX i XXI veka. Kao vrednost
rada konstatovana je edukativna funkcija prostora,
MEC, `i~ara, kao i kori{}ewe vode u simbolici glav-
ne ose – aluzija na burne istorijske doga|aje na ovim
prostorima.
odlikuje po{tova-
we duha prostora, u kome se uno{ewem karakteristi~nih
elemenata tradicionalne arhitekture i starih vrtova
evocira slika stare Srbije.
lizacija re{ewa – film, koji se sa gledaocem poigra-
va prepu{taju}i ga putovawu iz dokumentarnog miqea
ka savremenoj fikciji. Kadrovi u prostoru (vodene za-
vese, topijarne forme, zelene trake i dr.) prikazuju
opredeqewe autora da Top~ider tretiraju kroz re{ewe
oslobo|eno stereotipa, nude}i mogu}nost wegove trans-
formacije u savremeni istorijski park.
Potencijal studentskog rada
turu i hortikulturu [umarskog fakulteta, spremnih
da se kroz mawe formalan rad koji se odvijao van re-
dovne nastave upuste u kompleksan problem Projekta
revitalizacije prostorne kulturno-istorijske celine
analiza, ali i zavr{nim radovima koji pokazuju visok
stepen ozbiqnosti u pristupu postavqenom zadatku,
iako je primetno da nijedan rad nije u potpunosti od-
govorio propisanim programskim smernicama. Ipak,
rezultati dve faze rada, proiza{li uz podr{ku stru~-
waka Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beo-
grada i saradwu sa studentima ostalih fakulteta – u~e-
snika u projektu, ulivaju nadu da }e se u bliskoj budu}-
nosti izna}i mogu}nosti da se kulturno-istorijskoj
celini…