Pitanja za kolokvijum iz svinjarstva(Marijana,Arsov 2013)

1. Navedite i objasnite načine obeležavanja svinja

Obeležavanje i identifikacija svinja➲ Obeležavanje i identifikacija svinja➲ Tok informacija između stručnih službi u Republici Srbiji➲ Osnove evidencije u svinjarstvuObeležavanje i identifikacija svinjaObeležavanje i identifikacija životinja je neophodan uslov za dobijanje bilo kakvih informacija o nivou proizvodnosti jedne individue, odnosno, čitavog zapata.Ovo je osnovna zootehnička mera na osnovu koje je moguće imati uvid u podatke o precima životinje, datumu rođenju,proizvodnim podacima, zdravstvenom stanju tokom perioda iskorišćavanja i mnogim drugim podacima.Od sprovođenja ove mere zavisi i tačnost prikupljenih podataka o svakoj individui pojedinačno, na osnovu kojih se donosezaključci na nivou čitavog zapata.Suština obeležavanja je u postavljanju određenih brojeva,znakova ili uređaja na delovima tela koji su najpodesniji za očitavanje, jer je u praksi neophodna brza i tačna identifikacija životinje.Najpodesniji delovi tela za obeležavanje su uvo i vrat životinje.U svinjarstvu postoje različiti načini obeležavanja svinja:●tetoviranje,●rovašenje,●stavljanje ušnih markica,●elektronsko označavanje (transponderi i mikročipovi).Privremeni načini obeležavanja: masnom kredom, masnom bojom ili kolor Sprejem●Prema Pravilniku o obeležavanju domaćih životinja i o evidenciji domaćih životinja, svinje se obeležavaju tetoviranjem. Ovim Pravilnikom je odredjen način obeležavanja svinja, ali se zavisno od uslova i raspoloživosti može koristiti i obeležavanje ušnim markicama.Bez obzira što se prasad može obeležiti do 20 dana uzrasta, bolje je da se to uradi što pre posle rodjenja (prvi ili drugi dan) radi tačne identifikacije, jerse može desiti mešanje sa prasadima iz drugih legala.Prasad poreklom od odabranih roditelja obeležavaju se što pre po rodjenjuu desno uvo i to matičnim brojem majke i rednim brojem praseta u njenom leglu. U matične listove upisuju se tetovir i CS broj grla. Prasad svinja ili grla pri ispitivanju proizvodnih osobina može se obeležiti rednim brojem registra ostalih prasadi odnosno brojem legla i šifrom genotipa praseta (npr. "redni broj registra"/"šifra genotipa grla"), itd.Obeležavanje jednog grla u toku života sa dva različita broja, zahteva evidentiranje i praćenje oba broja i otežava automatsku obradu podataka u smislu formiranja porekla. Zbog toga stručnjaci daju prednost jedinstvenom rastućem broju.Medjutim, kod nas se primenjuju oba nacina odredjivanja broja za obeležavanje svinja. Problemi koji sada postoje pri obeležavanju i identifikaciji svinja u Srbiji, verovatno ce biti rešeni uvodjenjem jedinstvenog načina obeležavanja svih grla. Zapravo, obeležavanje mora biti uskladjeno sa matičnom evidencijom.

***2. Osnovna matična evidencija .

Osnovna matična evidencija

1. Matični list i proizvodni karton krmače2. Matični i proizvodni list nerasta3. Dnevnik pripusta ili pripusni spisak4. Knjiga pripusnica i potvrda o priplodu5. Registar prašenja6. Potvrda o prašenju7. Registar odabranog priplodnog podmlatkaMatični list krmače➲ Sadrži: tetovir broj grla, datum rodjenja,rezultate performans testa, porekla (tetovir brojevi i proizvodni podaci za ... generacije predaka), rasu, klasu.➲ Na listu se vode i rezultati plodnosti: svi datumi pripusta, broj nerasta oca legla, datumi prašenja, broj oprašene i odgajene prasadi po leglima, anomalije i uginuća prasadi,masa prasadi kod zalučenja, zatim podaci o njenom zdravstvenom stanju, ponašanju tokom pripusta i u prašenju.➲ Vode ga farme i Osnovne odgajivacke organizacije za svoje proizvodjačeProizvodni list krmače➲ Sadrži: tetovir broj grla, datum rodjenja,poreklo, rasu, klasu, ocene eksterijera.➲ Vode se podaci o pripustima, prašenjima po redu, broju oprašene i odgajene prasadi,anomalije, masa prasadi kod rođenje i zalučenja.Matični list nerasta➲ Služi da se pored svih opštih podataka kao za krmaču, vode podaci o broju pripuštenih i oprašenih krmača, broju proizvedene prasadi i njihovom kvalitetu i drugo➲ Vode ga farme ili Osnovne odgajivacke organizacije za svoje proizvodjačeProizvodni list nerasta➲ Sadrži osnovne podatke o nerastu➲ Sadrži podatke o plotkinjama osemenjenim ili parenim tim nerastom: datum pripusta, veličina legla na rođenju, odnosno zalučenju I drugoDnevnik pripusta ii pripusni spisak➲ Služi za kontrolu pripusta i kao izvor podataka o izvršenim pripustima➲ Otvara se za svakog nerasta, a pripusti se vode strogo hronološki, bez naknadnog dopisivanja, odnosno menjanja podataka➲ Posebno je značajan i obavezan za držanje nerastova za javnu upotrebu ili u centrima za veštacko osemenjavanje➲ Na farmama se umesto pripusnog spiska koristi mesečnik pripusta. Vodi ga i overava držalac nerastova, odnosno VO centarKnjiga pripusnica➲ Služi da držalac nerasta izda potvrdu o izvršenom pripustu.➲ Vodi je i popunjava vlasnik nerasta i desnu stranu pripusnice ostavlja vlasniku pripuštene plotkinjePotvrda o priplodu➲ Daje vlasnik plotkinje, a odnosi se na podatke o prašenju plotkinje (broju oprašene prasadi, masi legla, broju muške i ženske prasadi, broju mrtvorođene I mumificirane prasadi)Registar prašenja➲ Služi za prikupljanje i čuvanje podataka o prašenju i promenama koje se dešavaju u leglu.

➲ Tu se registruju i brojevi u leglu tetoviranih prasadi.➲ Na osnovu ovih podataka, u slučaju gubitaka ili oštećenja matičnih knjiga, moguće je rekonstruisati poreklo svih grla u zapatu.Sadržaj registra prašenja:➲ tetovir broj krmače i nerasta oca legla,➲ rasa krmače i nerasta,➲ datum pripusta,➲ datum prašenja i redni broj prašenja,➲ broj živorodjene, mrtvorodjene, dodate i oduzete prasadi,➲ tetovire prasadi od-do,➲ anomalije i uginuća prasadi,➲ datum odbijanja prasadi,➲ broj zalučene prasadi i masa zalučene prasadi.➲ datum narednog pripustaPotvrda o prašenju➲ Služi da se ustanovi ovlašćenoj za poslove selekcije i matične evidencije dostave podaci o prašenju krmače kako bi se mogli uvesti u Glavnu matičnu knjigu.➲ Vode je Osnovne odgajivačke organizacije koje nisu vlasnici stoke za svakog svog proizvodjača pojedinačnoRegistar odabranog priplodnogpodmlatka➲ Osnovni podaci o odabranom pripodnom podmlatku (datum rođenja, tetovir broj oca i majke i njihovi SI i klase, različiti podaci o leglu iz kojeg potiče, pripusti i drugo )Pomoćna matična evidencija➲ Registar nerastova➲ Registar prasadi➲ Analiza PV nerasta preko kćeri➲ Podaci o oboljenjima i lečenju➲ Zahtev za UZ merenje DS➲ Spisak nazimica merenih UZ➲ Proizvodni karton za grlo u testu➲ Komisijski zapisnik za krmače➲ Komisijski zapisnik za nerastove➲ Zahtev za izdavanje pedigrea➲ Izvod iz glavne matične evidencije➲ Zahtev za registraciju grla➲ Prijava za upis u evidenciju proizvodjača KPS➲ Upitnik o godišnjoj proizvodnjiProizvodna evidencija➲ List legla➲ Lista brojnog stanja sa ulazima i izlazima za objekat ili turnus➲ List uginuća sa razlogom uginuća➲ Evidencija po radnicima i druge.Primeri pojedinih evidencija➲ List legla➲ Primeri matičnog lista i proizvodnog kartona krmača u pisanoj i elektronskoj formi

➲ Registar prašenja u pisanoj formi➲ Dnevnik pripusta u pisanoj formi➲ Plan pripusta u elektronskoj formi➲ Biološki test mladog nerasta u elektronskoj formi➲ Biološki test nerastova u elektronskoj formi➲ Izvod iz matične knjige svinja➲ Primeri zvaničnih pedigrea- Institut za stočarstvo, Danbred i Norsvin

***3. Automatska obrada podataka i informacioni sistemi u svinjarstvu.

Automatska obrada podataka i informacioni sistemi u cilju genetskog unapređenja➲ Definisanje odgajivačkog programa je uslov genetskog unapređenja➲ Različite metode procene priplodne vrednosti: selekcijski indeks, metod najmanjih kvadrata, BLUP model, Animal model,...➲ Uslov primene savremenih metoda procene priplodne vrednosti: jednoobrazna evidencija, informacioni sistem i centralna baza podatakaPrednosti AOP➲ Izvorni (sirovi) podaci se unose u računar bez prethodne obrade;➲ Vrši se logička kontrola podataka tako da mogućnost greške prilikom unošenja podataka svedena na minimum;➲ Podaci se mogu analizirati i sagledati uticaj pojedinih faktora (godine, rase, očeva, sezone, itd.) na fenotipsku vrednost osobina;➲ Automatsko formiranje porekla sa potrebnim brojem generacija, što omogućava genetska istraživanja;➲ Primena različitih varijaciono-statističkih metoda I definisanje razičitih modela;➲ Unešeni podaci se čuvaju neograničeno i predstavljaju banku podataka, koja se može koristiti za naučno-istraživački rad.Tipovi računarske obrade➲ Direktna (on-line) obrada➲ Paketna (of-line) obradaInformacioni sistem➲ Informacioni sistem predstavlja skup komponenti (ljudi, procedura, podataka i dr.) koje su međusobno tako povezane da teže pretvaranju podataka u informacije.➲ Npr. Informacioni sistem Danska, Slovenije (PiggyBank), Poljske, Estonije, ...

***4. Objasnite kako je organizovana poljoprivredna stručna služba u našoj zemlji i šta čini osnovnu matičnu evidenciju u svinjarstvu.

Šematski prikaz puta podataka Osnovna odgajivačka organizacija➲ evidentiranje postojećeg stanja kod proizvodjača i pravljenje zapisnika o zatečenom stanju,➲ vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti i obeležavanjedomaćih životinja;

➲ učestvuje u odabiranju domaćih životinja,matičenju grla- vodjenje matične evidencije i podatke dostavlja Regionalnoj odgajivačoj organizaciji i Glavnoj odgajivačkoj organizaciji;➲ vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti domaćih životinja nad najmanjim brojem domaćih životinja koji omogućava pravilno izvodjenje odgajivačkog programa.Regionalna odgajivačka organizacija➲ kontrola rada osnovne službe➲ vršenje godišnjih selekcijskih smotri i odabir nerastovskih majki,➲ provera podataka u zahtevima (izvodima iz registra prašenja) i overa istih za dobijanje regresa,➲ obradjuje podatke iz osnovne matične evidencije dobijene od Osnovne odgajivačke organizacije i dostavlja ih Glavnoj odgajivačkoj organizaciji;➲ ultrazvučno merenje životinja,➲ organizovanje predavanja u cilju edukacije ProizvodjačaGlavna odgajivačka organizacija➲ vodi evidenciju odgajivača kvalitetnih priplodnih svinja;➲ kontrola rada osnovnih i regionalnih odgajivačkih organizacija,➲ izdaje pedigre, izvode i druge zootehničke dokumente i vodi evidenciju o njima;➲ overa izvoda iz registra prašenja (zahteva)za subvencije i dodeljivanje HB brojeva➲ vodi bazu podataka o proizvodnji zapata,➲ vodjenje glavne matične knjige sa evidencijom HB brojeva,➲ ultrazvučno merenje životinja,➲ obrada podataka ultrazvučnog merenja i izrada selekcijskih indeksa➲ vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti priplodnih grla;➲ vrši procenu PV;➲ predlaže priznavanje novostvorenih rasa, linija i hibrida domaćih životinja;➲ izradjuje stručna uputstva za sprovodjenje Glavnog odgajivačkog programa;➲ kontroliše primenu propisanih metoda i postupaka za sprovodjenje Glavnog odgajivačkog programa.Osnove evidencije u svinjarstvuEvidentiranje podataka na farmi obavlja se upisivanjem u različite obrasce ili unošenjem podataka u računare. Korišćenje računara za praćenje proizvodnih pokazatelja zahteva izradu softvera. Trebalo bi da računari na farmama budu vezani za centralni sistem ili centralnu bazu podataka koju vodi ovlašćena državna institucija.Podaci se šalju u odredjenim vremenskim intervalima Glavnoj odgajivačkoj organizaciji. Uslov za uvodjenje centralne baze je jednoobrazna evidencija, što bi zahtevalo definisanje svih parametara koje treba pratiti i edukaciju proizvodjaća,odnosno držaoca.Vodjenje matične evidencije regulisano je Zakonom o stočarstvu (SgRS,41/09) i Pravilnikom.-Osnovna matična evidencija sadrži podatke o:●identitetu grla,●poreklu,●priplodnoj vrednosti,●proizvodnim osobinama,●ocenjivanju i rangiranju u klase i●zdravstvenom stanju grla.

-Na farmama se pored osnovne matične vodi i pomoćna matična evidencija. Služi za evidentiranje i prikupljanje podataka u objektima i njihov prenos do matične službe kako bi se isti upisali u osnovnu matičnu evidenciju.U matičnu evidenciju upisuju se podaci za svako grlo pojedinačno.Proizvodna evidencija se vodi zbirno za grupu životinja u pojedinim objektima(prasilište, odgajivalište, tovilište) ili prema nekom drugom parametru.Knjige ili obrasci mogu da se otvore na početku godine, meseca ili turnusa. Svakodnevno se evidentiraju sve promene u objektu. Prikupljeni podaci se mogu analizirati po mesecima, po sezonama, za godinu dana ili po turnusima, itd. Obe evidencije pomažu u poslovima selekcije, kontrole proizvodnih sposobnosti, utvrdjivanju proizvodnih pokazatelja odnosno praćenju proizvodnje na farmi, tako da ovu podelu treba shvatiti uslovno. Centralizovani informacioni sistem ima prednost jer se, pored ostalog,ogroman broj podataka nalazi na jednom mestu. Statistička obrada podataka je pojednostavljena i omogućava objektivno poredjenje (izmedju generacija u istoj sezoni, izmedju vršnjakinja u različitim sezonama I slično).Prikupljanje i evidentiranje velikog broja podataka bez njihove sistematizacije,logičke kontrole, obrade i analize, dovodjenja u uzajamnu vezu i primene u cilju unapredjenja proizvodnih pokazatelja, rasa, linija ili kombinacija,predstavlja samo trošak, a ne dobit.Uslov genetskog unapređenja osobina plodnosti je što tačnija procena PV i odabir najboljih grla za roditelje buduće generacije. Trenutno najtačniji metod procene PV je BLUP-ANIMAL model, ali uzevši u obzir da u našoj zemlji ne postoji sveobuhvatna centralizovana baza podataka, metodologija selekcijskih indeksa na osnovu osobina plodnosti predstavlja optimalno rešenje procene PV.Zato, jedan od zadataka treba da bude razvoj programske opreme koja ce poslužiti za uzimanje i arhiviranje podataka, obradu i razmenu podataka izmedju različitih korisnika.Formirane baze podataka treba iskoristiti za obradu primenom matematičko-statističkih metoda kako bi se ocenila fenotipska i genetska varijabilnost osobina, ocenila priplodna vrednost grla, utvrdio genetski trend važnih osobina i drugo.

***5. Procena eksterijera svinja. Objasniti čime je regulisano ocenjivanje svinja prema eksterijeru, kada i kako se obavlja.

U našoj zemlji se primenjuje jednostavan način procene eksterijera tako da se tip i konformacija priplodnih grla ocenjuju ocenama od 1 do 5 poena i razvrstavaju u klase E, Ia , I i II. Krmače se ocenjuju po tipu i konformaciji jednom u životu, a nerastovi svake godine pri selekcijskoj smotri. Priplodni podmladak se ocenjuje na osnovu tipa i konformacije, ocenama od 3 do 5. Posle završetka performans testa ocenjuju se nerastovi i nazimice.Pojedine zemlje primenjuju složeniju ocenu eksterijera tako da ocenjuju opšti izgled:1- skladnost građe tela;2-živahnost i pokretljivosti pojedine delove tela:1- glava, vrat i grudi;2- širina i dubina grudi;3-leđna linija;4-sapi i butovi i5-koža i čekinje

sa određenim brojem poena, a zatim ih sabiraju.Procena pojedinih delova tela➲ Kože, dlake i boje➲ Glave➲ Vrata➲ Grebena i lopatice➲ Leđa i slabina➲ Sapi➲ Grudi➲ Trbuha➲ EkstremitetaProcena kože, dlake i boje➲ Debljina kože zavisi od: pola, starosti i dela tela, a ocenjuje se na uvu➲ Koža treba da bude elastična, čvrsto polegla uz telo od koga se teško odvaja, osrednje debljine, niti preterano čvrsta, bez promena➲ Postoje 4 vrste dlaka: pokrovne, puh ili vunaste,osjaste ili zaštitne i taktilne ili dlake čula pipanja➲ Koža, papci i dlaka mogu da budu pigmentirani i nepigmentiraniProcena glave➲ Podloga za procenu je lobanja➲ Glava može biti: dugačka, kratka, uzana, široka, glomazna, fina, mala, laka i mops,ravnog, blago ugnutog, ugnutog i prelomljenog profila➲ Oči, uši i riloProcena vrata➲ 7 vratnih pršljenova➲ Vrat svinje može biti: dugačak, kratak,tanak, debeo, daskast (bez muskulature) islaninast➲ Gronik (podvaljak)Procena grebena i lopatice➲ Podlogu grebena čini nekoliko prvih leđnih pršljenova, lopatična hrskavica i mišići među njima.➲ Greben svinja može biti: uzan, širok, visok,nizak, rascepljen i loše spojen s lopaticom.➲ Lopatice mogu da budu: uzane (sa malo muskulature), kratke, nedovoljno čvrsto priljubljene uz rebra (rascepljeni greben) i loše spojene sa bokovima (potpasanost).Lopatice treba da čvrsto naležu na grudni koš, da su dobro obavijene mišićima – oble i koso položene.Procena leđa i slabina➲ Leđima se smatra deo tela između grebena i sapi, a zajedno sa sapima do repa proteže se tzv. leđna linija. Leđa mogu biti: dugačka, kratka, široka, uzana, oštra, ugnuta(ako je visina leđa manja od visine krsta i grebena), presedlasta,šaranasta (ako je visina leđa veća od visine grebena i krsta), a leđna linija: ravna (prava), presedlasta,olučasta i šaranasta (ispupčena).➲ Podlogu zadnjem delu leđa, tj. slabinskom delu, čini,obično, 7 slabinskih pršljenova i ovaj deo odlikuju najkvalitetnije partije mesa. Slabinski deo treba da je ravan, što duži i

širi, odnosno poželjan je veći broj slabinskih pršljenova, što širih sa izraženijim trnastim nastavcimaProcena sapi➲ Podlogu sapima čine: karlica, krsna kost i nekoliko prvih repnih pršljenova (koren repa). Sapi svinja mogu biti: uzane, široke, dugačke, kratke, horizontalne, ravne, nagnute,oborene, strme, šiljaste, krovaste, okrugle, oble i rascepljene.➲ Butine (šunke) moraju biti: pune, široke, duboke i pravilno formirane, tj. da se mišići spuštaju što niže ka skočnom zglobu.➲ Podlogu repu čine 20-23 repna pršljena. Rep može biti:debeo, tanak, grub, dugačak, kratak, visoko i nisko nasađen.Procena grudi➲ Podlogu grudi čini 14 do 17 grudnih pršljenova sa isto toliko rebara. Rebra mogu biti: ravna, izvijena i jako izvijena, a u vezi s tim i grudi mogu biti uže ili šire.➲ Grudi mogu biti: uzane, široke, plitke,duboke, kratke, dugačke, cilindrične (u vidu bureta), pljosnate (daskaste), potpasane i podvezane.Procena trbuha➲ Oblik trbuha zavisi dosta od ishrane svinja i ekonomičnog iskorišćavanja hrane, a može biti: ispupčen (opušten), usukan ili uvučen.➲ Pravilno razvijen mamarni kompleksProcena ekstremitetaPoentiranje nogu može se izvršiti na osnovu:➲ građe (GPN) i pokretljivosti (PPN) prednjih nogu,➲ ugla između tibie i metatarsalnih kostiju (UGLZN),➲ pokretljivost (PZN) zadnjih nogu i➲ veličina papka zadnje noge (VPZN).Sistem za poentiranje svih osobina sastoji se u bodovanju u opsegu od 1 do 9.Metode merenja eksterijera (pomoćna procena eksterijera)-Neophodni su mali litinov štap, šestar (cirkl) i pantljika, a meri se:➲ Visina grebena➲ Visina leđa➲ Visina krsta➲ Dubina grudi➲ Visina prednjih nogu➲ Dužina trupa➲ Širina grudi spreda➲ Širina grudi pozadi➲ Širina sapi➲ Dužina sapi➲ Dužina glave➲ Širina glave➲ Obim grudi i➲ Obim cevanice

***6. Objasniti metodologiju performans testa nerastova i nazimica. Koja merenja se obavljaju, gde se upisuju i kako se procenjuje priplodna vrednost grla. Navesti klase koje grla mogu dobiti.

Performans test-Uslov uvođenja grla u reprodukciju, bilo da je u pitanju, muški ili ženski priplodni materijal, je sprovođenje performans (direktnog) testa, kojim se utvrđuju sledeća svojstva:➲ trajanje testa,➲ dnevni prirast,➲ konverzija hrane,➲ debljina slanine (S1 i S2),➲ dubina MLD-a i➲ procenat mesa u trupu životinje.Genetski uspeh u selekciji prema fenotipu zavisi od naslednosti osobine, intenziteta selekcije, da li se vrši prosta ili proširena reprodukcija i od tačnosti ocene priplodne vrednosti, odnosno tačnosti merenja osobina.Performans test nerastova➲ Performans test nerastova sprovodi se u farmskim uslovima (individualno ili grupno) ili u centralnoj testnoj stanici➲ Izbor muške prasadi obavlja se pri rođenju od roditelja koji su bili testirani i pozitivno ocenjeni na osnovu testa (roditelji su ocenjeni klasom E i Ia), iz legala koja su ujednačena, brojna i kojima nije bilo letalnih ili semiletalnih gena, odaberu se dva muška praseta sa 14 dobro razvijenih i pravilno rasporedjenih sisa.➲ Odabir prasadi se obavlja pre kastracije, a sledeći je pri zalučenju (starost oko 28 dana) i na kraju odgajivanja (starost oko 80 dana).➲ Grla koja su odabrana, premeštaju se u centralnu testnu stanicu ili stanicu za test na farmi.➲ Odabir prasadi se obavlja pre kastracije, a sledeći je pri zalučenju (starost oko 28 dana) i na kraju odgajivanja (starost oko 80 dana).➲ Grla koja su odabrana, premeštaju se u centralnu testnu stanicu ili stanicu za test na farmi.Postupak testiranjaTestiranje nerastova čiste rase se obavlja od 30 do 100 kg telesne mase. U stanici za test grla su smeštena individualno ili grupno.Svakom grlu treba obezbediti 2,5-3 m2 pri individualnom i 1,0-1,5 m2 površine poda pri grupnom držanju. Kada je u pitanju grupno držanje, obavezno treba razdvojiti čiste rase od meleza. Pod bi trebao biti pun, izolovan, a u samom objektu treba obezbediti temperaturuod 16 do 180 C, a vlažnost vazduha od oko 75%. Najbolje bi bilo ukoliko bi postojala automatska regulacija mikroklimata.Hranjenje se obavlja iz automatskih hranilica ili valova, a u ishrani se koriste dve smeše sa 18% (I smeša od 30 do 60 kg) i 15% proteina (II smeša od 60 do 100 kg) ili jedna. Ukoliko je moguće,dobro bi bilo sprovoditi kontrolu svih ulaznih sirovina (fizičkohemijska,mikrobiološka i mikotoksikološka analiza). Životinjama se obezbeđuje voda po volji, a najbolje je automatski sistem napajanja.Merenje grla i kvaliteta trupaObavezna su dva merenja telesne mase grla i to na početku (30}2 kg) i na kraju testa� (100}10 kg). Merenje se obavlja ujutru, pre hranjenja, pa ukoliko se koristi automatski� sistem ishrane, hranilice se prethodno veče zatvaraju. Može se obaviti merenje telesne mase grla sa oko 60 kg pri promeni smeše i obaviti selekcija.Na kraju testa obavlja se

merenje debljine ledjne slanine i dubine MLD-a, u zavisnosti od ultrazvučnih aparata koji se za to koriste.Grlo je najbolje meriti bez fiksiranja, a bilo bi dobro masnom kredom obeležiti mesta na leđima na kojima se vrši merenje.UZ aparati za merenjeU našoj zemlji trenutno se koriste aparati Krautkramer i Piglog 105, a postoje i Sonomark SM-100, Aloka 210, Aloka 500, Renco LM i Aquila vet.➲ Aparat PIGLOG 105 sastoji se od mikrokompjutera i sonde, koja može meriti debljinu slanine od 5 do 50 mm i dubinu mišića od 30 do 70 mm.➲ Prema utvrđenoj metodologiji merenje se vrši na sledećim mestima:-debljina slanine u slabinskom delu (SL1) meri se između 3.i 4. slabinskog pršljena od poslednjeg slabinskog pršljena, 7 cm lateralno od leđne linije;-debljina slanine u leđnom delu (SL2) meri se između 3. i 4. rebra od pozadi, 7 cm lateralno od leđne linije;-dubina MLD-a meri se u leđnom delu između 3. i 4. Rebra od pozadi, 7 cm lateralno od leđne linije.Performans test nazimica➲ Izbor ženskog priplodnog materijala je isto tako važan, ali je nivo selekcije niži u odnosu na onaj koji se primenjuje kod nerastova.➲ Nazimice koje se testiraju performans testom vode poreklo od roditelja koji su testirani i koji su bolji od proseka testiranih grla u predhodnoj godini za 1 standardnu devijaciju i ocenjeni minimalno I klasom.➲ Iz legla se biraju minimalno 2-4 ženska praseta. U našoj zemlji obavlja se grupni test nazimica u objektu namenjenom za tu svrhu. Veličina grupe varira od 8 do 12 grla, pri čemu se obezbedjuje 0,7-1,0 m² površine poda po nazimici.➲ Pri formiranju grupa vodi se računa da u istoj grupi ne budu grla čiste rase i melezi F1 generacije. Ishrana je ad libidum i može biti sa dve ili jednom smešom.➲ Ispitivanje nazimica se završava sa 100±10 kg telesne mase i starošću oko 200 dana. Na kraju testa obavljaja se merenje telesne mase, debljine slanine i dubine MLD-a kao i kod nerastova. Ocenjuje se eksterijer, a posebna pažnja se obraća na tip, konformaciju, razvijenost i raspored sisa i ekstremitete.Ocena PV nerastova i nazimica➲ Pošto sva grla na kraju performans testa nemaju 100 kg, vrši se korekcija osobina na istu telesnu masu od 100 kg.➲ Poentiranje i selekcijski indeks➲ Ocenjivanje nerastova u performans testu može biti poentiranjem dobijenih vrednosti osobina koje se mere i po broju poena grla se dele na:-elitna grla, sa zbirom poena od 46 do 50;-Ia klasa, sa zbirom poena od 38 do 45;-I klasa, sa zbirom poena od 30 do 37.Selekcijski indeks➲ h2, SD, rf, rg, EV➲ Opšta jednačina selekcijskog indeksa je sledeća: SI= b1x1 + b2x2 + … + bnxn , gde su:➲ b1, b2,…, bn – multipli regresioni koeficijenti➲ x1, x2,…, xn – fenotipska vrednost osobina izražena u apsolutnim merama.

➲ pr Za procenu PV se koriste odstupanja od prosečnih fenotipskih vrednosti, čime se eliminišu varijacije izazavane negenetskim faktorima: SI= b1(x1-x) + b2(x2-x) + … + bn(xn-x)➲ Transformacija indeksa Is➲ Klasiranje grla preko indeksa i njihovo vrednovanje je sledeće:➲ Elitna grla, preko 111 indeksnih poena;➲ Ia klasa, od 106 do 110 indeksnih poena;➲ I klasa, od 101 do 105 indeksnih poena;➲ II klasa, od 96 do 100 indeksnih poena.

7. Biološki test svinja.

Biološki testNerastovi koji se koriste u nukleus stadima ili centrima za veštačko osemenjavanje ispituju se u biološkom testu.Biološkim testom je predviđeno da se pregleda prvih 30 legala do 13 meseci uzrasta nerasta.Cilj biološkog testa je da se utvrdi da li je nerast nosilac letalnih ili semiletalnih gena. Letalni geni izazivaju smrt u različitom periodu porasta i razvitka individue. Međutim, semiletalni geni najčešće ne izazivaju smrt, ali nanose značajne ekonomske štete jer umanjuju proizvodne sposobnosti životinja, zbog čega ih je poželjno potisnuti.Kod svinja je do sada identifikovano 17 letalnih i semiletalnih gena koji izazivaju različite patološke pojave, a oni su internacionalno označeni sa C1 do C17. Najčešće anomalije u svinja su: Hernia cerebralis (HC), Atresia ani (AA), rascepljena nepca (RN), Hidrocefalia (HF), paraliza zadnjih nogu (PN), otok prednjih nogu – ≪slonovske noge≫ (SN),nepotpuno razvijene ušne školjke (NU), odsustvo ekstremiteta (OE),porfirija –crveno braon boja zuba (PF), žutica prasadi (ŽP), miksedema (ME), poremećaj epitelizacije kože (PE), iskrivljenost prednjih nogu (IN).Nepoželjne osobine su: laka prasad (LP, manje od 0,8 kg), raskrečenost nogu (RN), avitalna prasad (AP), Hernia – pupčana,preponska, trbušna (HR), kriptorhizam (CR), hermafroditizam (HE).Prasad – potomci jednog nerasta se pregledaju i ocenjuju pri rodjenju i zalučenju. Evidentiraju se sve anomalije ukoliko ih ima i sve karakteristike koje su navedene.Leglo se ocenjuje:➲ pri prašenju (prisustvo letalnih i semiletalnih gena, nepoželjne osobine, razvijenost, vitalnost i tip prasadi) i➲ pri zalučenju (ujednačenost i razvijenost prasadi).Registruje se i tok prašenja krmača. Prašenje može biti lako,otežano i teško sa intervencijama

***9. Ocena kvaliteta svinja u živom stanjuOcena kvaliteta svinja u živomstanju➲ Ocena kvaliteta svinja na osnovu eksterijera predstavlja pomoćno sredstvo, pa se ocena osobina koje su jasno ispoljene na životinjama, ne može uspešno koristiti u praktičnom selekcijskom radu, jer je tačnost ocene neznatna.➲ Pokušaji korišćenja objektivnih mera definisanih na živim grlima (širina glave, obim cevanice, dužine, dubine trupa, obim tela iza plećki, visina grebena, leđa, krsta i slično) za ocenu kvaliteta polutki nisu dali najbolje rezultate.

➲ Merenje eksterijera na svinjama je teže u odnosu na druge vrste, a telo je obloženo masnim tkivom što otežava utvrđivanje tačaka merenja. Merenje debljine leđne slanine može se vršiti upotrebom metalnoglenjira, a sam princip je u tome da se kroz prorez na koži uvlači tanak metalni lenjir, koji lagano prolazi kroz masno tkivo, a kada naiđe na mišićno, koje jetvrđe, prestaje se sa uvlačenjem lenjira i vrši se očitavanje.➲ Njemu sličan uređaj je i tzv. lin metar, ali se zbog ugrožavanja dobrobiti životinja gotovo i ne koristi, iako je tačnost izuzetno visoka (r>=0,80).➲ Pored ovog načina, u upotrebi je bila i biopsija, kada je mehanički vađen uzorak slanine, kao i upotreba rentgenskog zračenja, ali su oba metoda brzo napuštena.➲ Najtačniji metod za ocenu mesnatosti je metod ispitivanja provodljivosti električne struje, ali njegovaprimena je samo u naučno-istraživačkom radu.U praktičnom selekcijskom radu, ocena kvaliteta na živimgrlima obavlja se primenom ultrazvučnih aparata, čiji princip rada je zasnovan na osobini UZ talasa koji pri nailasku na drugačiji sloj se delom odbijaju, a delimično nastavljaju prodiranje odnosno na različitom rasprostiranju talasa visoke frekvencije kroz različita tkiva. Ovaj način utvrđivanja mesnatosti uglavnom se primenjuje na mladim priplodnim grlima. Moguće je tačno odrediti koji odbijeni impulsi potiču od fascija u slanini, koji od prelaza slanine u mišić, a koji potiču od mišića.Prednosti ovakvog načina u odnosu na sve ostale su:➲ neinvazivnost (ogleda su u humanom radu na živim grlima, u smislu neugrožavanja dobrobiti i blagostanja svinja)➲ ponovljivost (mogućnost višekratnog ponavljanja merenja na određenim tačkama)➲ lakoća rukovanja➲ mogućnost skladištenje podataka➲ nema štetnih uticaja na živa grlaU prilog radu sa UZ aparatom ide i povoljna anatomska građa svinje, kod koje je masno tkivo paralelno u odnosu na površinu tela, a tačnost ocene debljine leđne slanine zavisi od mesta merenja.Inače, najnepovoljnije mesto za merenje debljine slanine je greben, pa se i merenje ne vrši na tom delu tela.Prema Glavnom odgajivačkom programu, u upotrebi su aparati Krautkramer i Piglog 105, a postoje još i Sonomark SM-100, Aloka 210, Aloka 500, Renco LM i Aquila vet.U primeni je danas i kompjuterska tomografija, kod koje se merenja vrše bez žrtvovanja grla i u određenim vremenskimintervalima, tako da se mogu pratiti promene sastava tkiva tokom života i u pojedinim fazama rasta irazvoja. Postoje kompjuterizovani tomografi CT (spiralni kompjuterizovani tomograf i tradicionalni) i nuklearni sa magnetnim rezonancama (NMR).Kod primene skenera pre snimanja sastava tela izvrši seanestezija grla. Osnovni princip ove metode je da se rendgenska cev u toku snimanja okreće oko grla, a nakon snimanja i kompjuterske obrade podataka dobijaju se slike preseka tkiva tela. Snimanje se vrši na određenom razmaku(svakih 10 mm), tako da se po grlu uzima prosečno 110 snimaka, a ukupno trajanje snimanja iznosi oko 2 min po grlu.Magnetna rezonanca je jedna od najnovijih tehničkih inovacija koja se primenjuje u svinjarstvu. Princip metode je da se telo izlaže jakom magnetnom polju, nakon čega se

dobija slika tkiva tela i to u svim mogućim presecima (poprečni,uzdužni i kružni). Prednosti primene MR u odnosu na skenere je da su dobijeni preseci jasniji (imaju bolji kontrast) u odnosu na snimke sa skenera i nema jonizujućeg zračenja.

***10. Navedite i opišite šta se podrazumeva pod linearnim merama polutki

Linearne mere polutkeLinerane mere polutke podrazumevaju debljinu slanine i dužinu polutke.Mnogobrojna istraživanja pokazala su jaku korelativnu vezu debljine slanine sa ukupnom količinom masnog tkiva u polutkama,pa se ova mera polutke koristi pri oceni ukupne količine masnog tkiva u polutkama. Tačnost ocene zavisi od mesta na kome se meri debljina slanine.Debljina leđne slanine se meri na:➲ na grebenu, gde je slanina najdeblja,➲ na sredini leđa gde je slanina najtanja (od 13 do 15 leđnog pršljena),➲ na krstima 3 mere i to:gde mišić M. gluteus medius počinje,gde mišić M. gluteus najviše uranja u slaninu,gde mišić M. gluteus završava.Prosečna vrednost debljine slanine se dobija tako što se ove tri mere na krstima se saberu i podele sa tri, a dobijeni rezultat sabere sa debljinom na grebenu i sredini leđa i ponovo podeli sa tri.Merenje slanine se vrši čeličnim lenjirom sa tačnošću od 1 mm, a debljina kože se uključuje u debljinu slanine.Pored debljine leđne slanine, vrši se i merenje debljine slanine na trbuhu:➲ u liniji sisa 5 do 6 cm iza grudne kosti,➲ na sredini trbuha,➲ 5 do 6 cm ispred šunke.Zbog mekše konzistencije trbušne slanine, tačnost ovih merenja nije najtačnija.Pored leđne i trbušne slanine, vrši se merenje i bočne slanine koja je dobar pokazatelj mesnatosti polutke, a merenje se obavlja 6-10 cm lateralno od medijalne linije.Dužina polutke meri se pantljikom uzimanjem dve mere i to: Od prednje ivice stidne kosti do kranijalne ivice atlasa (kod svinja od 100 kg žive telesne mase iznosi 95-100 cm), a druga mera Od prednje ivice stidne kosti do kranijalne ivice grudne kosti odnosnoprvog rebra (75-90 cm).Jednostrana selekcija u pravcu povećanja dužine polutki ima negativan uticaj na konstituciju i dovodi do slabljenja veza pojedinih partija. Između debljine leđne slanine i dužine polutke postoji negativna korelativna veza, ali se prinos slanine ne smanjuje jer je tanja slanina raspoređena na većoj površini.

11. Kako i zašto se odredjuje poprečni presek MLD-a ?

Poprečni presek dugog leđnog mišića (MLD-a)U cilju tačnije ocene kvaliteta polutki zaklanih grla polutka se raseca između 13 i 14 leđnog pršljena, pravi se presek kojim se dobija površina preseka MLD-a i slanine koja

mu pripada prema Combergu (1978), a otisak MLD-a se ucrtava na paus hartiju ili se fotografiše.Ucrtavanjem na paus hartiju, pri čemu se mastiljavom olovkom vrši ocrtavanje kontura MLD-a i pripadajuće slanine. Prilikom kopiranja preseka MLD-a i pripadajuće slanine najpre se na presek postavi folija, a zatim se na foliju fiksira prstima paus papir i tek zatim se prvo ucrtava kontura čitavog preseka, pa kontura MLDa,fascije i konture ostalih mišića (M. multifidus dorsi, M. iliocostalis) i slanine.Fotografisanjem preseka što se kod nas znatno ređe radi.Sledeći korak jeste da se pomoću planimetra odredi površina MLD-a, dok se površina pripadajuće slanine obavlja sledećim postupkom:To se radi na taj način što se na medioventralnom delu preseka prvo označi tačka A, a zatim se na lateralnom delu m. iliocostalisa označi tačka B. Iz tačaka A i B šestarom se traži najveća razdaljina na suprotnim stranama MLD-a, čime se utvrđuju tačke A1 i B1. Iz tačaka A1 i B1 šestarom se povlače kružni lukovi tako da oni presecaju površinu preseka kože na 2 dela i na taj način dobijamo tačke A’ i A”, odnosno B’ i B”. Iz tačaka A’ i A”, odnosno B’ i B”povlače se šestarom kružni lukovi koji obrazuju tačke njihovog preseka C i D, a spajanjem tačke njihovog preseka sa tačkama A1 i B1 dobijaju se duži koje ograničavaju sa obe strane pripadajuću slaninu i na taj način se može pristupiti planimetrisanju.Površina MLD-a i pripadajuće slanine se određuje polarnim planimetrom. Planimetar (lat. planum - ravnica, ravan; gr. metron -mera, merilo) je sprava, tj. precizni instrument koji služi za merenje ravnih površina, odnosno prostornih veličina koje leže u ravni. Konstruisan je najpre za geodetske potrebe, ali je našao primenu i u ovom domenu. Planimetar se sastoji iz dva dela:➲ dela pomoću kojeg se fiksira planimetar i➲ mernog dela na kome se nalaze 3 skale.Povlačenjem mernog dela planimetra ovim, predhodno utvrđenim,konturama možemo dobiti njihove vrednosti u cm2.Sama tehnika planimetrisanja se obavlja na sledeći način:Planimetar se na ovaj presek postavlja pod pravim uglom, kojeg obrazuju merni i deo za fiksiranje planimetra, tako da merni kružić u sočivu bude na polaznoj tački A1 ili B1. Zatim se očitaju polazne vrednosti na instrumentu i zabeleže se, jer nam one služe kao broj koji ćemo nakon merenja oduzeti (ili od kojeg ćemo oduzeti) od vrednosti koju ćemo utvrditi na instrumentu posle merenja. Oduzimanjem vrednosti dobijenih pre i posle merenja dobićemo traženu površinu MLD-a u cm2. Isti postupak je i za određivanje površine pripadajuće slanine, s tim da se merni deo povlači po konturama pripadajuće slanine.Očitavanje brojeva na mernom delu se vrši na taj način što se utvrđuju 4 cifre po sledećem postupku:Prvi broj se očitava na desnoj pokretnoj skalii to na taj način što se pročita prvi celi broj s leve strane nišana.Drugi broj se određuje na taj način što se na levoj pokretnoj skali očita prvi celi broj ispod nule leve nepokretne skale.Treći broj se tekođe očitava na levoj pokretnoj skali i predstavlja broj podeoka od 0 nepokretne skale do predhodno utvrđenog celog broja, stim da između celih brojeva ima 10 podeoka.

Četvrti broj se očitava na levoj nepokretnoj skali i on predstavlja broj podeoka od 0 koji se poklapa sa bilo kojim podeokom leve pokretne skale.Merenja se vrše 2 puta u cilju povećavanja tačnosti merenja i izračunava srednja vrednost. Ukoliko je razlika između merenja veća od 0.5 cm2 vrši se i treće merenje, a u obzir uzimaju samo 2 merenja sa razlikom do 0.5 cm2. Posle utvrđivanja površine MLD-a ipripadajuće slanine izračunava se odnos mesa prema masnom tkivu i to na taj način što se površina slanine iznad MLD-a podeli sa površinom MLD-a, a kod mesnatih rasa vrednost ovog odnosa krece se od 0,3 do 0,6, a što je vrednost manja, polutka je mesnatija.Takođe površina MLD-a služi i za izračunavanje još jednog parametra, a to je tzv. indeks mesnatosti, koji se dobija na taj način što se površina MLD-a deli sa masom polutke i množi sa 100.Pored površine MLD-a, dans se koristi i dubina mišića, kod primene UZ aparata na živim grlima kao i primeni savremenih uređaja na liniji klanja.

12. Objasnite kako se ocenjuje mesnatost svinja na liniji klanja u EU i kod nas.

Ocena mesnatosti na liniji klanja uEUZa ocenu mesnatosti u polutkama u upotrebi je veći broj uređaja: KSA- predstavlja danski prenosni uređaj u vidu pištolja sa sondom, na kojoj se na vrhu nalaze dva kružna senzora koji registruju razliku u provodljivosti električne struje u mesu, odnosno slanini. Ima merni opseg od 5 do 97 mm, a sadržaj mesa se izračunava iz podataka 2 mere debljine slanine, dubine MLD-a i mase polutke, a očitava se u procentima na displeju.HGP- predstavlja novo-zelandski uređaj koji radi na principu merenja intenziteta refleksije. Kod kojeg se izvor svetlosti emituje sa vrha sonde u opsegu boja zeleno-žuto, a intenzitet refleksije od slanine i mesa je različit. Ima opseg merenja do 120 mm, a sadržaj mesa se izračunava iz podataka 2mere debljine slanine i debljine MLD-a. Sondom je moguće meriti i razlike u kvalitetu mesa (pojava bledog, mekog i vodnjikavog mesa).SKG- predstavlja nemački dvodelni uređaj, pri čemu prvi deo (u vidu pištolja) meridebljinu slanine iznad m. gluteus mediusa, a drugim delom se pomoću kamere (tip I) ili elektromehaničkim putem(tip II) meri oblik buta i ugao na unutrašnjoj Vrhunski domet u oblasti ocene kvaliteta trupova svinja na liniji klanja je danski potpuno automatizovani i kompjuterizovani uređaj,zvani klasifikacioni centar – CC uređaj (Classification Center). U pitanju je robotizovani uređaj dimenzija 8x4x4 m čiji je kapacitet 360 svinja na sat. Pre samog uzimanja mera debljine mišićnog i masnog tkiva na trupovima, vrši se registrovanje tri linearne mere i to: masa trupa, dužina trupa i visina os pubis - prednja noga. Dobijeni podaci pre svega služe za podešavanje držača merne glave sa optičkom sondom i nosećeg rama konvejera kako bi se mere uzimale na istom mestu svakog trupa, s obzirom na varijacije dužine trupova. Mere se uzimaju na 4 anatomske regije: prednjem delu vrata, leđima, butu i potrbušini, a ukupno se uzima 15 mera. Treba naglasiti da je broj optičkih proba na trupovima kod prve generacije ovog uređaja bio 17, a potom smanjen na 15. Razvojem i upotrebom novog informacionog sistema NIPS (Neural Information Processing System) omogućuje se smanjenje broja potrebnih optičkih proba na 9, sa tendecijom da se broj proba smanji čak na 7. Na vratnom delu se uzimaju 3 mere debljine masnog tkiva, a na butu 5 mera, dok na

leđima se utvrđuju 3 mere debljine i mišićnog i masnog tkiva. U predelu potrbušine se registruju 4 mere debljine masnog tkiva i ukupna debljina. Na bazi ovih mera utvrđuje se klasa kvaliteta kojom se obeležava trup. Sve do 1970. godine zemlje Evrope su koristile svoje nacionalne standarde za utvrđivanje sadržaja mesa u polutkama. Tokom niza godina, uvođenja zajedničkih standarda, revizija metoda, testiranja i sličnog, definisan je jedinstveni SEUROP standard. Standard (EC Nr. 3220/84) se primenjuje i obavezan je u svimklanicama koje dnevno zakolju najmanje 200 grla. Klasifikacija SEUROP predstavlja jedinstveni sistem klasifikacije baziran na sadržaju mesa u polutkama koji se od početka 1989. Godine primenjuje u zemljama EU, ali svaka zemlja može uvesti dopunsku ocenu tipa konformacije (opšti sklop, oblik i proporcije polutki) i druge, ali se oni ne mogu koristiti za procenu sadržaja mesa u polutkama.Klase SEUROP standardaKlaseSadržaj mesa, %(S) > = 60E 55 – 59U 50 – 54R 45 – 49O 40 – 44P < 40Ocena mesnatosti kod nasKvalitet svinja za klanje u Srbiji ocenjuje se na osnovu pravilnika o kvalitetu zaklanih svinja i kategorizaciji svinjaskog mesa (Sl. list SFRJ, br. 2, od 18.01.1985.) a kojim je predviđeno preuzimanje svinja na liniji klanja u vidu toplih polutki. Sadržaj mesa u toplim polutkama se određuje na osnovu mase polutke izbira dve mere debljine leđne slanine (na krstima, najtanja mera iznad m. gluteus-a i najtanja mera na sredini leđa). Količina mesa se očitava iz tabele kao presek kolone sa zbirom dve mere debljine leđne slanine i kolone sa masom polutki. U mesnate tovljenike (sadržaj mesa može biti u opsegu od 28,77 do 46,61%) svrstavaju se grla koja imaju zbir dve mere debljine leđne slanine od 30 do 105 mm i masu polutki od 65 do 113 kg, a sva grla van ovih opsega su van klase. Sadržaj mesautvrđenog disekcijom je veći u odnosu na važeći Pravilnik jer je meso hamburške slanine (međurebarno meso)prema Pravilniku nije ušlo u sadržaj mesa, već u sadržaj slanine.

13. Heterozis efekat: definicija, objašnjenje, tipovi (vrste), izračunavanje.

Genetska osnova heterozisaHeterozis i heterozigotnost prvenstveno uključiju gene sa neaditivnim delovanjem (dominantnost, superdominantnost i epistaza).Sa genetskog stanovišta smatra se da je heterozis prouzrokovan heterozigotnošću, koja uključuje gene sa neaditivnim efektima.Fiziološko objašnjenje heterozisa se zasniva na tome da su hibridni organizmi efikasniji u biohemijskom i fizičkohemijskom pogledu i da su bolje prilagođeni uslovima okoline jer imaju bogatiji enzimski sistem u odnosu na homozigotne organizme.Nivo heterozisa zavisi od nivoa genetske različitosti roditelja koji se ukrštaju, neaditivnog delovanja i

homozigotnosti roditeljskih parova za različite alele. Aditivni geni ne utiču na pojavu heterozisa, s obzirom da se prosečne vrednosti ne menjaju po generacijama potomaka. Najjače se ispoljava kod nisko naslednih osobina i onih koje se manifestuju ranije u životu, umereno kod osobina rasta i razvoja, a najslabije kod osobina kvaliteta polutki, prinosa i kvaliteta mesa.Heterozis efekat prate i odgovarajuća biološka i fiziološka aktivnost na nivou ćelija, pa je pojačana aktivnost u direktnoj vezi sa sposobnošću za preživljavanje i reproduklciju u konkretnim uslovima sredine (adaptilnasposobnost meleza). Postoji više teorija koje objašnjavaju pojavu heterozis efekta:Teorija dominantnih gena- ukrštanjem se smanjuje broj recesivnih (štetnih) parova gena, a povećava broj lokusa sa dominantnim genima.Teorija superdominacije- heterozigotnost povećava aktivnost fizioloških procesa, što deluje stimulativno na rast (veća aktivnost i životna sposobnost ćelija).Teorija genetskog balansa- podrazumeva harmoničnu ravnotežu i međuzavisnost genetskih faktora, što se reflektuje preko fenotipa životinje, a svako delimično pozitivno narušavanje balansa može imati povoljan biološki i proizvodan efekat. Ovom teorijom ukuljučeni su i spoljašnji uticaji na gene. Poboljšanje fenotipskog ispoljavanja osobina, primenom ukrštanja, nije isto kod svih proizvodnih osobina i zavisi od koeficijenta heritabiliteta posmatrane osobine. Po pravilu, osobine sa niskom naslednošću pokazuju veći efekat heterozisa.Reproduktivne osobine, koje su opšte govoreći nisko nasledne, i kod njih je stepen heterozisa najveći i kreće se od 6 do 10%. Zbog toga se za popravku osobina plodnosti primenjuje ukrštanje (proizvodnja F1 plotkinja).Tovne osobine se takođe mogu popraviti primenom ukrštanja. Stepen heterozisa, u proseku, kod njih iznosi između 2 i 10% i on je umeren, s obzirom da ove osobine karakteriše srednje vrednosti heritabiliteta.Klanične osobine se najmanje mogu popraviti primenom ukrštanja, iz tog razloga što se ove osobine odlikuju visokim vrednostima koeficijenta heritabiliteta. Stepen heterozisa kod ovih osobina je veoma mali i u proseku se kreće između 0 i 2%.Odnos heterozisa i inbridingaHeterozis InbridingParenje individua van srodstva Parenje individua u srodstvuSparivanje različitih gameta Sparivanje istih gametaPovećanje heterozigotnosti Povećanje homozigotnostiPovećanje adaptilne sposobnosti Smanjenje adaptilne sposobnostiPovećanje nivoa proizvodnosti Smanjenje nivoa proizvodnostiVrste heterozis efektaKod svinja postoje tri vrste heterozisa:● materinski heterozis (heterozis majke),● heterozis potomaka (individualni ili direktni),● očinski heterozis (heterozis oca).● Materinski heterozis- doprinos heterozisa majke grlu je putem hibridnog stanja njihove majke. On ima veći efekat u toku perioda kada grlo zavisi od njegove majke, tj. od momenta koncepcije pa sve do odlučenja (period bremenitosti i laktacije). Suština materinskog uticaja (period graviditeta) leži u oplodnji jajne ćelije i spajanju genoma majke i oca (genom je ukupan genetski materijal hromozoma), uticaju plazmona majke (plazmon je ukupan genetski nehromozomski materijal ćelije) I faktora sredine koji utiču

na majku u periodu oplodnje i embriogeneze. Pri oplodnji jajne ćelije spermatozoidi unose u jajnu ćeliju pre svega jedro,dok je citoplazma materinskog porekla, što ima veliki biološki značaj, jer proces formiranja citoplazme u ovogenezi pod direktnim je uticajem majke I faktora sredine koji u tom periodu utiču na plotkinje. Zbog ekonomske važnosti broja prasadi odgajenih po krmači, materinski heterozis u velikom stepenu najznačajniji je od navedenih.Heterozis potomaka- doprinos individualnog heterozisa samom grlu je s obzirom na njegovo sopstveno hibridno stanje. On utiče na porast grla i na njegovu otpornost u toku života, ali uglavnom posle odbijanja (zalučenja) kada je grlo nezavisno od majke.Očinski heterozis- doprinos heterozisa oca je putem hibridne prirode oca. On se ispoljava putem unapređenja njegovog uspeha pri parenju, tj. libida, procenta koncepcije itd.Individualni heterozis efekat se izračunava upoređenjem potomaka prve generacije ukrštanja sa njihovim roditeljskim rasama, a materinski poređenjem ženskih potomaka parenih sa trećom rasom sa potomcima iz ukrštanja prve generacije.Na ispoljavanje heterozisa utiče: priplodna vrednost oba roditelja, što znači da proizvodnost potomstva zavisi od stvarne priplodne i proizvodne vrednosti roditelja (“dobro sa dobrim daje dobro”).Izračunavanje heterozis efektaPrvi način definiše heterozis u širem smislu, tj. kao meru odstupanja proseka potomaka od prosečne vrednosti njihovih roditelja:H1=[(Prosek potomaka F1-Prosek roditelja)/Prosek roditelja]*100H1=[(F1PA-PA)/(PA)]*100,gde su:H1 – stepen heterozisa u procentima;F1PA – prosek F1 meleza;PA – prosek roditeljskih rasa (linija);Drugi način definiše heterozis u užem smislu, a predstavlja prosečna vrednost dobijenog potomstva u odnosu na vrednost boljeg roditelja. Naime, pojedini autori smatraju da bi zbog objektivnosti ocene, heterozis trebalo izračunavati po prvoj metodi, ali u odnosu na boljeg roditelja umesto na njhov prosek. Na taj način stepen heterozisa je manji, a smatra se da je ocena realnija.H2=[(Prosek potomaka F1-Prosek boljeg roditelja)/Prosek boljeg roditelja]*100H2=[(F1PA-BPA)/BPA]*100Pri analizi ukrštanja i oceni stepena heterozisa treba imati u vidu i materinski uticaj. Kod svinja, kao i kod ostalih sisara, prenatalni razvoj i razvoj potomstva posle rođenja je pod velikim uticajem majke, tako da može doći do značajne pristrasnosti pri izračunavanju stepena heterozisa poređenjem F1 meleza i proseka njihovih roditelja. Zbog toga se obavezno vrši korekcija poređenjem srednje vrednosti roditeljskih rasa i proseka njihovih recipročnih meleza, tako da u ovom slučaju obrazac za izračunavanje stepena heterozisa glasi:H3=[(Prosek recipročnih meleza F1-Prosek roditelja)/Prosekroditelja]*100H3=[(0.5(F1AB+F1BA))-0.5(PA)/0.5(PA))]*100Četvrti način izračunavanja stepena heterozisa se uglavnom koristi za poređenje F1 i F2 generacije meleza, tako da u tom slučaju obrazac za izračunavanje stepena heterozisa glasi:

H4=[2(F1-F2)/(F1-2(F1-F2))]*100Međutim, nijedna od napred navedenih metoda izračunavanja stepena heterozisa nije savršena. Nedostaci treće metode ogledaju se u tome što treba držati obe roditeljske rase, a što značajno povećava troškove i opterećuje proizvodnju, naročito ako se za ukrštanje koriste skupo uvezena priplodna grla. Kod četvrte metode najveći problemi se javljaju zbog nemogućnosti istovremenog gajenja i poređenja različitih generacija meleza koje potiču od iste genetske osnove, jerse tu uvek, u principu, radi o tovnim grlima koja je neracionalno gajiti da bi se vršilo poređenje. Ova metoda se koristi za naučne i eksperimentalne svrhe, a samo u izuzetnim slučajevima za poređenje F1 i F2 generacije meleza.Izvod● Heterozis nastaje kada se ukrste genetski nepovezani hibridi ili rase.● Heterozis je oporavak performansi sniženih inbridingom u roditeljskim populacijama.● Stepen heterosisa iste osobine varira između linija, rasa i okruženja.● Hibridne majke poboljšavaju šansu njenih potomaka ka koncepciji i preživljavanju putem materinskog heterozisa. Hibridno stanje samog grla unapređuje porast putem individualnog heterozisa.● Heterozis je veći kod osobina sa niskim vrednostima heritabiliteta, a to su reproduktivne i osobine preživljavanja, ali je manji kod osobina sa visokim heritabilitetom , kao što su osobine porasta nakon odlučenja i kvaliteta polutki.● Performanse meleza mogu biti predviđene poznavajući prosečne vrednosti proizvodnih osobina rasa koje se ukrštaju i stepena heterozisa

8. Opišite kako se i na osnovu čega ocenjuju i razvrstavaju svinje u klase. Čime je to regulisano?

U našoj zemlji svinje ocenjivanje i klasiranje svinja mesnatih rasa, njihovih meleza i hibrida obavlja se na osnovu porekla(minimum tri generacije predaka), tipa i konformacije, mamarnog kompleksa, razvijenosti polnih organa, plodnosti i rezultata testova, prema Pravilniku o načinu vršenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaćih životinja, sadržini i načinu vođenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaćih životinja, kao i postupku i načinu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaćih životinja u klase (Službeni glasnik RS 21/96).