PLANIRANJE UČENJA I NASTAVE

Vizek-Vidović i sar, Psihologija obrazovanja, str. 409 - 451

Planiranje obrazovnog procesa Šta želimo da podučavamo? Kada i kako? Kako ćemo znati da li smo ostvarili ciljeve?

Planiranje obrazovnog procesa: složena priprema za izvođenje nastave koja uključuje: određenje ciljeva podučavanja, izbor i organizaciju nastavnog sadržaja, redosleda i načina izvođenja nastavnih aktivnosti, izbor nastavnih sredstava i način procene učeničkog postignuća.

Zašto je važno planirati nastavu?

Osiguravamo strukturiranost nastavnog procesa: određivanje ciljeva, sadržaja, metoda, nastavnih sredstava, načina utvrđivanja gradiva i praćenja i vrednovanje

Osigurava se emocionalna sigurnost nastavnka u odeljenju (samopouzdanje)

Osnova za refleksiju i samoprocenu nastavnika Osnova za praćenje i procenu ishoda učenja

Nivoi (opseg) planiranja

MAKROPLANIRANJE: planiranje gradiva koje će se obuhvatiti tokom jedne školske godine

(nastavni plan i program, kalendar nastave) SREDNJI NIVO PLANIRANJA: raščlanjivanje

nastavnog programa na smislene nastavne celine, koje se dalje raščlanjuju na nekoliko nastavnih jedinica

MIKROPLANIRANJE: planiranje jednog školskog časa

Primeri planova

MAKROPLANIRANJE Godišnji plan rada nastavnika za školsku godinu

SREDNJI NIVO Operativni planovi rada za pojedine mesece

MIKROPLANIRANJE Pripreme za čas

Nova paradigma u planiranju – usmerenost na ishode umesto na sadržaj

U toku je prelazak sa planiranja sadržaja na planiranje dolaženja do ishoda – učeničkih znanja, veština, stavova i sposobnosti

Propisani su obrazovni standardi sa ishodima za kraj OŠ za 10 predmeta (2011)

Radi se na definisanju ishoda za ostale nivoe obrazovanja

PODRUČJA PLANIRANJA KOGNITIVNO (saznajno: znanja i veštine) AFEKTIVNO (emocionalno: stavovi,

motivacija...) PSIHOMOTORNO područje (motorne veštine i

umenja) ESTETSKO SOCIJALNA PRILAGOĐENOST OPŠTE ŽIVOTNE VEŠTINE itd

KOGNITIVNO: Revidirana Blumova taksonomija kognitivnog područja (Anderson &Kratwohl, 2001)

Nivo k.p.

Ciljevi za pojedini nivo opisani kao ishodi učenja

Glagoli kojima se opisuje očekivano izvođenje - Učenik će moći:

1. DOSETITI SE (ZNANJE) definisati, nabrojati, opisati, porediti, ponoviti, imenovati, ispričati

2. SHVATITI (RAZUMEVANJE) klasifikovati, prepoznati, izdvojiti, sažeti, preoblikovati, izraziti, objasniti

3. PRIMENITI (PRIMENA) primeniti, izabrati, pokazati, upotrebiti, izvesti, rešiti, isplanirati, prikazati

4. ANALIZIRATI (ANALIZA) analizirati, proceniti, uporediti, razlikovati, komentarisati, zaključiti, proračunati, proveriti, preispitati

5. PROSUĐIVATI (EVALUACIJA) proceniti, zastupati mišljenje, izabrati opciju, podupreti, vrednovati, odbraniti stav

6. STVARATI (SINTEZA) preurediti, stvoriti, predložiti, planirati, organizovati, razviti, formulisati

Zadatak za vežbu:

Na osnovu Blumove taksonomije kognitivnog područja, za svaki od nivoa smislite jednu aktivnost koju možete ponuditi deci u odeljenju tokom obrade novog gradiva

U grupama Vreme za rad: 10 minuta

AFEKTIVNO: Nivoi afektivnog funkcionisanja (Krathwohl i sar, 1964) I. PRIHVATANJE - nastave, različitosti, važnosti

učenja... II REAGOVANJE – izvršavanje obaveza, poštovanje

pravila, učestvovanje u aktivnostima, dobrovoljno javljanje...

III KRITIČKO VREDNOVANJE – podržavanje demokratskih procesa, sklonost dobroj literaturi, uvažavanje društvenog napretka..

IV. ORGANIZOVANJE – preuzimanje odgovornosti, prihvatanje svojih jakih i slabih strana, sistematsko rešavanje problema

V. VREDNOSNO PROSUĐIVANJE – spremnost na saradnju, samopoštovanje i poštovanje drugih, utvrđivanje objektivnih kriterijuma procene, marljivost i samodisciplina...

Koraci u planiranju: ŠTA, KAKO I KADA, KAKO ĆEMO ZNATI DA LI SMO OSTVARILI CILJEVE

Šta planiramo? Ključni pojmovi Činjenice Veštine Stavove...

...koje želimo da učenici nauče

KADA I KAKO? Planiramo na osnovu odnosa između sadržaja i

procesa učenja koji želimo da podstaknemo AKTIVNOSTI i zahtevi pred učenike:1. Povećavanje (uvođenje i sticanje novih

pojmova/postupaka/veština...)2. Restrukturiranje (otkrivanje odnosa i načela

među poznatim pojmovima)3. Obogaćivanje (primena poznatog na rešavanje

novih problema, transfer učenja)4. Uvežbavanje (utvrđivanje i ojačavanje

postoječih znanja i veština)5. Obnavljanje (ponavljanje i osvežavanje znanja)

KADA I KAKO – Individualizacija nastave

Strategije za postizanje individualizacije nastave

1. Variranje vremena za učenje za različite učenike (dopunska, dodatna nastava)

2. Variranje zadataka i aktivnosti (zadaci različite složenosti)

3. Variranje nastavnih materijala i pomagala (izvori znanja koji su prilagođeni različitoj deci)

KAKO ĆEMO ZNATI DA LI SU CILJEVI OSTVARENI?

Možemo koristiti Blumovu taksonomiju ili pak unapred definisati očekivana ponašanja tj.

ishode (preko 3 elementa)

1. Željeni nivo kognitivnog funkcionisanja

2. Opis spoljašnjeg ponašanja

3. Kriterijume prihvatljivosti

Primer određenog ishoda učenja

1. Željeni nivo kognitivnog funkcionisanja:Razumevanje pojma prideva

2. Očekivani ishodi (tj. opisi ponašanja učenika):

učenik će moći: objasniti ulogu prideva u rečenici, prepoznati vrstu prideva u rečenici, upotrebiti određenu vrstu prideva u svom primeru rečenice

3. Kriterijum prihvatljivosti: Učenik u objektivnom testu treba da tačno reši najmanje 70% zadataka

Pauza