POKRETI KARLINOG POJASA (KARLICE)

Karlini pojas predstavlja sloenu strukturu, koju grade sve kosti karlice (pelvis), zglobovi izmeu tih kostiju, odgovarajue snane veze, i miii, koji se pripajaju u nivou kostiju karlice i vre stabilizaciju karlice.U sastav karlice ulaze: dve karline kosti (os coxae), sakralna kost (os sacrum) i kokcigealna kost (os coccygeus).Svaka od karlinih kostiju, sastoji se od tri kosti, koje se spajaju u aici (acetabulumu), i to su:

* Ilijana kosti (os ilium);* Sedalna kost (os ischii);* Pubina ili preponska kost (os pubis);

Sl. 217. Izgled karlice

Osnovne funkcije karlice su:

- Karlica predstavlja vezu donjih ekstremiteta sa trupom;- Prenosi optereenje sa trupa na donje ekstremitete;- Ona apsorbuje udarce pri padu na zemlju;- titi unutranje organe tela od povreda;

Zglobovi karlice su:

* Sakroilijani zglob (SI joint) i* Pubina simfiza (symphisis ossis pubis)

Sakroilijani zglob

Ovaj zglob se sastoji od proksimalne komponente, koju predstavlja sacrum (os sacrum) i distalne komponente, a to je ilijana kost (os ilium). Sakroilijani zglob ima neravne zglobne povrine i preko njega ne prelaze nikakvi miii. U zglobu se izvode pokreti sakralne fleksije, ekstenzije i torzije.

Sl. 218. Sakroilijani zglob

Pubina simfiza (symphisis ossis pubis-pubic joint)

Pubina simfiza (symphysis ossis pubis) je zglob koji spada u fibrokartilaginozne zglobove, ima intervertebralni disk, a u njemu se izvode artrokinematiki pokreti.

Pokreti koji se izvode u nivou pubine simfize su:

Gornje i donje klizanje i Odvajanja i kompresija.

U nivou karlinog pojasa izvode se mali pokreti obrtanja u krsno-bedrenim zglobovima (articulatio sacrofemoralis) izmeu krsne kosti (os sacrum) i karlinih kostiju (os coxae) oko zajednike poprene osovine.

Sl. 219. Pubini zglob

Pri karlinim pokretima, prednji spoj izmeu karlinih kostiju, preponska simfiza, podie se ili sputa, a na taj nain dolazi do poveanja ili do smanjenja nagiba karlice, to ima veliku vanost u stabilnosti u toku hoda oveka ili u drugim aktivnostima ovekovog organizma.

Sakralni ugao

Sakralni ugao predstavlja ugao izmeu horizontalne ravni i gornje ivice sakralne kosti. Taj ugao je 30 kod zdravih odraslih ljudi.

Sl. 220. Sakralni ugao

Glavni zadatak karlice i karlinog pojasa u celini je u odravanju stabilnosti i oslonca ovekovog tela, a posebno u poveanju aktivnosti trupa i ekstremiteta, kada karlica treba da bude fiksirana uz pomo aktivnosti donjih ekstremiteta.U sluaju potrebe izvoenja nekih veih pokreta od strane donjih ekstremiteta, trup i gornji ekstremiteti treba da dejstvuju, i da dovedu do vee fleksije karlice i postizanja zadovoljavajue stabilnosti tela.Odravanje stabilnosti i ravnotee karlice, omogueno je pod dejstvom velike grupe miia, koji dejstvuju na karlicu i dovode do njene stabilizacije i dejstvom drugih vanih faktora.Da bi se postigla funkcionalno zadovoljavajua stabilnost karlice i njen ravnoteni poloaj i stabilnost ovekovog tela u celini, na karlicu deluju razliiti faktori u nivou sagitalne i frontalne ravni tela.Faktori koji omoguuju postizanje stabilnosti karlice u sagitalnoj ravni tela su:

Kotana konfiguracija karlice Trabekularni sistem karlice prati ravnotenu liniju pri dranju karlice. Dinamika stabilnost miia Napetost ligamenata i drugog vezivnog tkiva

U postizanju stabilnosti karlice uestvuju sledei ligamenti:

Iliolumbalni ligament (lig. iliolumbale) Sakrospinalni ligament (lig. sacrospinale) Sakrotuberalni ligament (lig. sacrotuberale) Sakroilijani ligamenti (lig. sacroiliaca ventralia et dorsalia)

Faktori koji omoguuju postizanje stabilnosti karlice u frontalnojravni tela su:

Dinamika stabilnost miia

Pokreti karlice

Pokreti karlice su:

Prednje naginjanje karlice Zadnje naginjanje karlice Bono naginjanje karlice u levu i desnu stranu Rotacija karlice u levu i desnu stranu

Sl. 221. Prednje naginjanje karlice(sedei poloaj)

Miii koji omoguuju prednje naginjanje karlice su:

M. iliopsoas (slabinsko-bedreni mii) M. rectus femoris (pravi butni mii) M. erector spinae (oprua kimenog stuba)

Sl. 222. Zadnje naginjanje karlice(sedei poloaj)

Miii koji omoguuju zadnje naginjanje karlice su:

M. rectus abdominis (pravi trbuni mii); M. biceps femoris caput longum (duga glava dvoglavog miia buta); M. semitendinosus (poluilavi mii); M. semimebranosus (poluopnasti mii); M. gluteus maximus (veliki sedalni mii);

Bono naginjanje karlice u desnu stranu izvode:

M. quadrates lumborum (levi etvrtasti lumbalni mii); M. gluteus medius (desni srednji sedalni mii); M. gluteus minimus (desni mali sedalni mii); M. quadrates femoris (desni etvrtasti butni mii); M. piriformis (desni krukasti mii); Bono naginjanje karlice u levu stranu izvode:

M. quadrates lumborum (desni etvrtasti lumbalni mii); M. gluteus medius (levi srednji sedalni mii); M. gluteus minimus (levi mali sedalni mii); M. quadrates femoris (levii etvrtasti butni mii); M. piriformis (levii krukasti mii);

Rotaciju karlice u desno izvode:

Levi miii rotatori lumbalnog dela kimenog stuba; Levi miii spoljanji rotatori kuka; Desni miii unutranji rotatori kuka;

Sl. 223. Rotacija karlice u levo

Rotaciju karlice u levo izvode:

Desni miii rotator lumbalnog dela kimenog stuba; Desni miii spoljanji rotatori kuka; Levi miii unutranji rotatori kuka;

POKRETI U ZGLOBU KUKA

Svi pokreti natkolenice, izvode se u zglobu kuka (articulatio coxo-femoralis), koji povezuje karlicu s donjim ekstremitetom.U zglobu kuka izvode se pokreti natkolenice prema karlici, kao i pokreti karlice prema natkolenici, u sluajevima kada je natkolenica fiksirana.

Funkcije kuka

- Omoguuje stabilnost tela pri uspravnom poloaju;- Obezbeuje pokretljivost noge u prostoru;- Prenosi optereenje od gornjeg dela tela do buta i onda do donjeg ekstremiteta;

Zglobna struktura kuka

Zglobnu strukturu kuka formira zglob kuka i sve strukture koje su u njegovom spoju.

Kokso-femoralni zglob-zglob kuka (art. coxae, hip joint)

Ovaj zglob spada u loptasto - aine zglobove, a njegovi sastavni delovi su:- proksimalna komponenta - karlica (pelvis) - prednja, gornja i lateralna povrina acetabuluma;- distalna komponenta - butna kost (femur) - prednja, gornja i medijalna povrina butne kosti;

Sl. 224. Zglob kuka

U zglobu kuka se izvode sledei pokreti:

* Fleksija kuka sa zadnjim klizanjem glave butne kosti (femura) u acetabulumu;* Ekstenzija kuka sa prednjim klizanjem glave femura u acetabulumu;* Abdukcija kuka sa donjim klizanjem glave femura u acetabulumu;* Adukcija kuka sa gornjim klizanjem glave butne kosti u acetabulumu;* Unutranja rotacija kuka sa zadnjim klizanjem glave butne kosti u acetabulumu;* Spoljanja rotacija kuka sa prednjim klizanjem glave butne kosti u acetabulumu;

Ovaj zglob ima tri stepena slobode pokreta, a zapakovan poloaj zgloba je: maksimalna ekstenzija, abdukcija i unutranja rotacija.Acetabulum - aica karline kosti

aica karline kosti je veoma vaan element i ona poseduje sledee karakteristike:

- kod nje hrskavica periferno zadebljava i acetabularna ivica je udubljenog oblika;- neoptereeni acetabulum ima mali dijametar u poreenju sa glavom femura;- deformacije dovode do podudarnosti sa glavom butne kosti tokom optereenja;- u kontaktu sa glavom femura su samo periferni delovi gornje, prednje i zadnje zglobne povrine;

Inklinacioni ugao

Inklinacioni ugao se nalazi izmeu glave i vrata butne kosti. To je ugao izmeu longitudinalne osovine vrata butne kosti i femoralne osovine u frontalnoj ravni i on normalno iznosi 125.

Sl. 225. Inklinacioni ugao

U sluaju deformiteta, koji se javljaju u frontalnoj ravni tela dolazi do smanjenja ili do poveanja inklinacionog ugla.Kod deformiteta u obliku coxa valga, ugao inklinacije je vei od 125, a kod coxa vara ovaj ugao je manji od 125.

Sl. 226. Deformiteti u zglobu kuka

Anteverzioni ugao (ugao naginjanja)

Naginjajui ugao je ugao od longitudinalne osovine glave i vrata butne kosti do linije, koja dodiruje zadnji deo kondila butne kosti u transferzalnoj ravni. Ovaj ugao normalno iznosi 12-15.

Sl. 227. Naginjajui ugao

Pokretljivost u zglobu kuka

U zglobu kuka se izvode osteokinematiki pokreti fleksije, ekstenzije, adukcije, abdukcije, unutranje i spoljanje rotacije.U svim pokretima natkolenice uestvuje velika grupa miia, koji prelaze sa trupa na natkolenicu i omoguuju normalno funkcionisanje u zglobu kuka.

Pokreti fleksije i ekstenzije se izvode u zglobu kuka u sagitalnoj ravni oko frontalne osovine koja prolazi kroz centar glave butne kosti.Ovo su osteokinematiki pokreti koji normalno iznose:

- Pokret fleksije u kuku:0-125;- Pokret ekstenzije u kuku:0-30;

Zatvoreni kinetiki lanac se javlja u sledeim sluajevima: u toku dubokog uanja, oslanjajue faze pri hodu i u sluaju vonje bicikla.

Artrokinematiki pokreti:

- Kod fleksije u kuku: zadnje klizanje glave butne kosti u acetabulumu;- Kod ekstenzije u kuku: prednje klizanje glave butne kosti u acetabulumu;

Pokreti fleksije (savijanja) natkolenice

Ovi pokreti se izvode pod dejstvom sledeih miia:

* M. iliopsoas (slabinsko-bedreni mii);* M. tensor fasciae latae (mii zateza butne fascije);* M. sartorius (terzijski mii);* M. rectus femoris (pravi butni mii);* M. pectineus (eljasti mii);* M. adductor longus (dugi privodilac);* M. adductor magnus (veliki privodilac);* M. adductor brevis (kratki privodilac);

Veliina pokreta fleksije natkolenice zavisi od njenog poloaja, pa u sluaju kada je potkolenica flektirana, izvoenje pokreta je mogue sve dok se prednja strana natkolenice ne sudari s prednjim trbunim zidom, i ovaj pokret se tada izvodi s velikim amplitudama.U sluaju, kada je potkolenica opruena, obim pokreta fleksije je manji, jer te pokrete natkolenice ograniava zatezanje miia zadnje loe potkolenice.Normalno je obim fleksije natkolenice od 100 - 125.Svi gore navedeni miii izvode fleksiju natkolenice, ali neki od njih to vre samo pod odreenim uslovima, kao na primer m. rectus femoris ili pravi butni mii, koji izvodi fleksiju natkolenice samo kada je koleni zglob fiksiran, odnosno pri tome je stabilizovan pripoj ovog miia na ispupenju golenjae, a pripoj na karlici je slobodan.Izvoenje pokreta savijanja (fleksije) natkolenice mogue je samo sa savijenim ili opruenim kolenima, a pri tim pokretima, mogue su razlike u obimu pokreta fleksije natkolenice, a obim pokreta je vei kada su pri ovim pokretima, potkolenice savijene prema natkolenicama.Svi gore navedeni miii uestvuju u pokretima savijanja (fleksije) natkolenice, ali pored toga neki od njih uestvuju i u drugim pokretima.

M. iliopsoas (slabinsko-bedreni mii), je veoma snaan mii, koji ima dve glave, i to su gornji pripoji, i jedan donji zajedniki pripoj, koji se nalazi na malom trohanteru (trochanter minor femoris).Ustvari, ovaj mii, sastoji se od dva miia, a to su:

veliki slabinski mii (m. psoas major) i bedreni mii (m. iliacus), a oni imaju zajedniki donji pripoj i dva gornja pripoja.

Za m. iliacus (ilijani ili bedreni mii), gornji pripoj se nalazi na unutranjoj strani bedrene kosti i na bazi krsne kosti, a za m. psoas major (veliki slabinski mii), gornji pripoj je na bonim stranama tela, kao i na poprenim nastavcima XII grudnog prljena i svim slabinskim prljenima.M. iliopsoas (slabinsko-bedreni mii) pokazuje svoja dejstva tako to izvodi fleksiju natkolenice, a uestvuje i u pokretima adukcije, i rotacije natkolenice. Mii inerviu rami musculares plexus lumbalis-a.

Sl. 228. M. iliopsoas

Terzijski mii (m. sartorius), polazi od prednje gornje bedrene bodlje (spina iliaca anterior superior), pa ide preko prednje strane natkolenice, a zatim preko potkolenice i onda se zavrava na gornjem delu unutranje strane golenjae (tibiae). Mii je inervisan od strane n. femoralis-a.Inae, terzijski mii izvodi veoma komplikovane pokrete, tako to istovremeno vri fleksiju, spoljanju rotaciju i abdukciju natkolenice, i fleksiju potkolenice.

Sl. 229. M.sartorius et m. tensor fasciae latae

Mii zateza butne fascije (m. tensor fasciae latae), prostire se u nivou prednje i spoljne strane natkolenice, a polazi od prednje gornje bedrene bodlje (spina iliaca anterior superior), I zavrava se na spoljnjoj golenjanoj kvrgi (tuberculum laterale tibiae), inervie ga n. gluteus superior.

Ovaj mii deluje na taj nain, to vri zatezanje spoljnjeg dela butne fascije, fleksiju, unutranju rotaciju i abdukciju natkolenice.Pored navedenog dejstva, mii zateza butne fascije deluje i na potkolenicu, dovodeii do ekstenzije potkolenice.

Sl. 230. M. rectus femoris

M. rectus femoris, ili pravi butni mii, predstavlja jednu od etiri glave etvorouglog miia buta (m. quadriceps femoris).On se prostire od prednje donje bedrene bodlje (spina iliaca anterior inferior), pa ide preko prednje strane natkolenice do aice (patella), i zavrava se patelarnom vezom (lig. patellae) na golenjanom ispupenju (tuberasitas tibiae), inervie ga n. femoralis.Ovaj mii deluje, tako to dovodi do fleksije natkolenice, i do ekstenzije potkolenice.

Pokreti ekstenzije (opruanja) natkolenice

Pokreti opruanja (ekstenzije) natkolenice izvode se uz delovanje sledeih miia:

* M. gluteus maximus (veliki sedalni mii);* M. semimembranosus (poluopnasti mii);* M. semitendinosus (poluilavi mii);* M. biceps femoris-caput longum (duga glava dvoglavog butnog miia);* M. adductor magnus (veliki privodilac);* M. piriformis (krukasti mii);

Sl. 231. Bedreno-butna i sedalno-butna veza

Obim pokreta ekstenzije natkolenice, normalno iznosi 15 - 30, a takav relativno mali obim opruanja natkolenice, izazvan je zatezanjem dveju veze, i to su:

Lig. iliofemorale-Bertini (bedreno-butna veza) i Lig. ischiofemorale (sedalno-butna veza).

Zbog naginjanja karlice unapred, moe se dobiti privid, vee ekstenzije u zglobu kuka, meutim, iako se natkolenica pomera u pravcu opruanja, takav pokret se ne izvodi u zglobu kuka.

Sl. 232. M. gluteus maximus

M. gluteus maximus ili veliki sedalni mii, je veoma snaan i veliki mii, koji se prua od spoljnje strane bedrene kosti i bone strane krsne kosti, a onda ide koso nadole i upolje i zavrava se svojom tetivom na tuberositas glutea (sedalno ispupenje butne kosti), a odatle se odvajaju odreena miina vlakna i idu do tractus iliotibialis-a fasciae latae i do gornjeg dela spoljne usne rapave linije butne kosti (linea aspera femoris), inervisan je od strane n. glutealis inferior-a.

Ovaj mii izvodi snanu ekstenziju i spoljnu rotaciju natkolenice, a uestvuje i u abdukciji i adukciji natkolenice.

Sl. 233. Poluopnasti i poluilavi mii

M. semimebranosus (poluopnasti mii), polazi od sedalnog ispupenja (tuber ishiadicum), zatim ide preko natkolenice, a zavrava se na zadnjoj strani unutranjeg kondila golenjae, inervie ga n. tibialis.M. semitendinosus (poluilavi mii), ide od sedalnog ispupenja (tuber ischiadicum), a zavrava se na gornjem delu prednje medijalne povrine golenjae, inervie ga n. tibialis.

Poluopnasti i poluilavi mii deluju i pri tome izvode ekstenziju natkolenice, i fleksiju i unutranju rotaciju potkolenice.

M. biceps femoris (dvoglavi butni mii) ima dve glave, dugu (caput longum) i kratku (caput breve). Gornji pripoj duge glave ovog miia je na tuber ischiadicum-u, a gornji pripoj kratke glave je na rapavoj liniji butne kosti (linea aspera femoris). Obe glave se spajaju u donjem delu butne kosti i zajednikom tetivom se pripajaju na glavi lisne kosti (fibula). Ovaj mii inervie n. ischiadicus.Dvoglavi butni mii pri dejstvima svoje duge glave, dovodi do opruanja natkolenice.

Sl. 234. M. biceps femoris- caput longum

Pokreti privoenja i odvoenja natkolenice u zglobu kuka, se izvode u frontalnoj ravni tela oko sagitalne osovine. Veliina normalnih pokrete adukcije i abdukcije natkolenice iznosi:

Privoenje natkolenice (adukcija u kuku): 0 - 20; Odvoenje natkolenice (abdukcija u kuku): 0 - 45;

Pokreti adukcije (privoenja) natkolenice

Pokrete privoenja natkolenice izvode sledei miii:

* M. adductor magnus (veliki privodilac);* M. adductor longus (dugi privodilac);* M. adductor brevis (kratki privodilac);* M. pectineus (eljasti mii);* M. gracilis (vitki mii);* M. gluteus maximus (veliki sedalni mii);* M. quadratus femoris (etvrtasti butni mii);* M. obturatorius externus (spoljanji zaporni mii);* M. semimembranosus (poluopnasti mii);* M. semitendinosus (poluilavi mii);* M. iliopsoas (slabinsko-bedreni mii);

Miii unutranje loe natkolenice: m. adductor magnus (veliki privodilac), m. adductor longus (dugi privodilac), m. adductor brevis (kratki privodilac) i m. pectineus (eljasti mii), se svojim gornjim pripojima, pripajaju na preponskoj kosti, a njihovi donji pripoji, nalaze se du rapave linije butne kosti.U pogledu inervacije, m. adductor magnus inerviu n. ischiadicus i n. obturatorius, m. adductor longus inerviu n. obturatorius i n. femoralis, m. adductor brevis inervie n. obturatorius, a m. pectineus inerviu n. femoralis i n. obturatorius.

Sl. 235. M. adductor magnus i m. adductor longus

Ovi miii, izvode adukciju natkolenice, a pored toga i spoljanju rotaciju natkolenice, osim donjeg snopa velikog privodioca (m. adductor magnus), koji uestvuje u pokretima unutranje rotacije natkolenice.

Vitki mii (m. gracilis), ide od donjeg dela pubine kosti i njene simfize, a zavrava se na medijalnoj povrini golenjae ispod unutranjeg kondila, inervie ga n. obturatorius. Ovaj mii uestvuje u pokretima adukcije kuka i spoljne rotacije natkolenice i u fleksiji potkolenice.

Sl. 236. Miii aduktori kuka

U uslovima normalnog stajanja i hoda oveka, pokreti adukcije u zglobu kuka, izvode se najee uz dejstvo sile zemljine tee, pri emu abdukovana noga sama pada u pravcu adukcije.Ako se proces privoenja izvodi uz pomo miia aduktora, moe se uoiti, da je snaga aduktornih miia vea, od snage abduktornih miia, bez obzira na vee optereenje, koje miii odvodioci imaju pri ovekovom hodu.Smatra se, da su nasledni faktori ti, koji su uzrokovali postojanje razlike u snazi izmeu aduktornih i abduktornih miia.

Pokreti abdukcije (odvoenja) natkolenice

Ove pokrete izvode svojim aktivnostima sledei miii:

* M. gluteus maximus (veliki sedalni mii);* M. gluteus medius (srednji sedalni mii);* M. gluteus minimus (mali sedalni mii);* M. tensor fasciae latae (mii zateza butne fascije);* M. sartorius (terzijski mii);* M. rectus femoris (pravi butni mii);* M. piriformis (krukasti mii);

Sl. 237. M. gluteus medius

Ovi miii, izvode abdukciju nadkolenice, koja je veeg obima, u odnosu na pokrete adukcije, ali je pri tome snaga adukcije vea, od snage abdukcije.Pokret abdukcije u kuku normalno iznosi 45, a isti je ogranien usled zatezanja aduktornih miia i zglobnih veza.

U sluaju naginjanja karlice napred, dolazi do smanjivanja dejstva svih ograniavajuih faktora, pa moe doi do poveanja obima pokreta do 90.Tada se izvodi kombinovani pokret, koji se sastoji iz abdukcije i lake fleksije natkolenice prema karlici.esto nedovoljni pokret abdukcije zahteva izvestno poveanje, i tada se takav nedostatak kompenzira, naginjanjem karlice na suprotnu stranu. Pri tome dolazi do kombinovanog pokreta abdukcije natkolenice i naginjanja karlice, a abdukcija se tada poveava, kao rezultat naginjanja karlice, a pokret u kuku, ne menja svoju veliinu.

Sl. 238. M. gluteus minimus

Srednji sedalni mii (m. gluteus medius) i mali sedalni mii (m. gluteus minimus), svojim gornjim pripojima, pripajaju se na spoljanjoj strani bedrene kosti, a njihovi donji pripoji su na velikom trohanteru butne kosti (trohanter major femoris).

Navedeni miii, svojim kontrakcijama izvode snanu abdukciju (odvoenje) natkolenice, a pored toga oni vre i spoljanju i unutranju rotaciju natkolenice.

M. piriformis (krukasti mii) je mali mii, koji ima unutranji pripoj na karlici, a spoljanji na velikom trohanteru butne kosti, inervie ga plexus sacralis. Ovaj mii izvodi odvoenje natkolenice u zglobu kuka i spoljanju rotaciju natkolenice.

Spoljanja i unutranja rotacija natkolenice su pokreti koji se izvode u horizontalnoj ravni tela oko vertikalne osovine. Normalne vrednosti ovih pokreta su sledee:

Spoljanja rotacija natkolenice je 0 - 50; Unutranja rotacija natkolenice je 0 - 45;

Spoljanja rotacija natkolenice

Spoljanju rotaciju natkolenice (rotatio externa) izvode sledei miii:

* M. gluteus maximus (veliki sedalni mii);* M. iliopsoas (slabinsko-bedreni mii);* M. gluteus medius (srednji sedalni mii);* M. gluteus minimus (mali sedalni mii);* M. piriformis (krukasti mii);* M. obturatorius internus (unutranji zaporni mii);* M. quadratus femoris (etvrtasti butni mii);* M. obturatorius externus (spoljanji zaporni mii);* M. gemellus superior (gornji miii blizanac);* M. gemellus inferior (donji mii blizanac);* M. sartorius (terzijski mii);* M. biceps femoris (dvoglavi miii buta);* M. adductor magnus (veliki privodilac);* M. adductor brevis (kratki privodilac);* M. rectus femoris (pravi butni mii);* M. gracilis (vitki mii);

Prilikom izvoenja pokreta spoljanje rotacije, natkolenica se rotira oko svoje uzdune osovine, a pri tome se, aica i stopalo kreu upolje.Rotaciona osovina, za spoljanju i unutranju rotaciju, ne prolazi sredinom butne kosti (njene upljine), ve prolazi kroz centar glave butne kosti (femura) i kroz sredinu donjeg okrajka butne kosti. Kada je natkolenica u poloaju fleksije, onda su pokreti spoljanje rotacije vei, zato to su olabavljene veze oko zgloba kuka. Ako se meri rotacija upolje, iz poloaja stojeeg stava, onda je ona vea i iznosi 60 (mereno iz neutralnog poloaja).

Sl. 239. Mali miii spoljni rotatori natkolenice

M. obturatorius internus (unutranji zaporni mii), m. obturatorius externus (spoljanji zaporni mii), m. quadratus femoris (etvrtasti butni mii), m. gemellus superior (gornji mii blizanac) i m. gemellus inferior (donji mii blizanac), su mali miii, koji imaju spoljne pripoje na velikom trohanteru, a unutranji pripoji ovih miia su na karlici. Ove miie inervie plexus sacralis.Svi navedeni miii imaju malu snagu i izvode spoljanju rotaciju natkolenice.

Unutranja rotacija natkolenice

Unutranju rotaciju natkolenice izvode sledei miii:

* M. gluteus medius (srednji sedalni mii);* M. gluteus minimus (mali sedalni mii);* M.tensor fasciae latae (mii zateza butne fascije);* M. semitendinosos (poluilavi mii);* M. semimembranosus (poluopnasti mii);* M. adductor magnus (veliki privodilac);

Snaga pokreta unutranje rotacije je vea, ako je natkolenica prilikom izvoenja pokreta flektirana, a u sluaju maksimalne ekstenzije natkolenice, ne moe da se izvede unutranja rotacija u zglobu kuka.

Zbog jakog zatezanja mekog periartikularnog tkiva oko zgloba kuka pri opruanju natkolenice, mnogo je jae zatezanje od strane zglobnih veza, pa one ne dozvoljavaju izvoenje unutranje rotacije natkolenice.Ako se pogleda snaga rotacionih pokreta, moe se videti da je snaga unutranje rotacije natkolenice manja od snage pokreta spoljanje rotacije, i uvek su pokreti spoljanje rotacije jai, i izraeniji od pokreta unutranje rotacije natkolenice.

POKRETI U KOLENOM ZGLOBU

Pokreti potkolenice izvode se u kolenom zglobu, koji predstavlja spoj butne kosti sa kostima potkolenice.

Funkcije kolenog zgloba

- Obezbeuje stabilnost za dranje tereta;- Obezbeuje pokretljivost noge u prostoru;- Prenosi optereenje od gornjeg dela tela i buta do donjih delova noge;

Zglobne strukture kolenog kompleksa

Zglobovi kolenog kompleksa su:

* Tibiofemoralni zglob (koleni zglob)* Patelofemoralni zglob

Sl. 240. Koleni kompleksTibiofemoralni zglob (koleni zglob)

Koleni zglob je po tipu konveksno-konkavni i zglob arke (hinge).

Sl. 241. Tibiofemoralni zglob

Tibiofemoralni zglob ima jedan stepen slobode pokreta, a sastoji se od dve komponente u koje spadaju:

- proksimalna komponenta - konveksni femoralni kondil,- distalna komponenta, ima dva dela i to su: * konkavna gornja povrina platoa tibije (golenjae), * meniskusi - C - oblik medijalnog meniskusa i O - oblik lateralnog meniskusa,

U kolenom zglobu se izvode sledei pokreti:

- Fleksija kolena sa zadnjim klizanjem platoa tibije preko femoralnog kondila;- Ekstenzija kolena sa prednjim klizanjem platoa tibije preko femoralnogkondila;- Unutranja i spoljanja rotacija tibije (golenjae), samo u sluaju kada je koleno u poloaju fleksije;

Pozicija mirovanja za zglob je laka fleksija kolena za 10, a zapakovani poloaj za njega (poloaj artrodeze) je potpuna ekstenzija kolena.

Patelofemoralni zglob

To je sedlasti zglob koji ima dva stepena slobode pokreta.

Sl. 242. Patelofemoralni zglobPatelofemoralni zglob se sastoji od dve komponente i to su:

- proksimalna komponenta-konveksni femoralni kondil,- distalna komponenta-tro konkavna povrina patele,

Pokreti ovog zgloba su:

- donje klizanje sa fleksijom kolena,- gornje klizanje sa ekstenzijom kolena,- medio-lateralno premetanje: c-krivina pokreta.

aica (patella)

aica predstavlja vaan kotani element kolenog kompleksa i ona ima sledee karakteristike:

aica je velika sezamoidna kost na telu, u ovom predelu deluje m. quadriceps femoris, u nivou aice dejstvuje patelarna kompresiona sila, koja se poveava s fleksijom kolena,

Sl. 243. Patelarna kompresiona sila (pks) i njeno dejstvou nivou aice

patelarno kontaktno podruje

Karakteristike za patelarno kontaktno podruje su sledee:

- Kod potpune ekstenzije kolena, distalni deo aice je u kontaktu sa gornjim delom trohleje (trochlea);- Kod fleksije kolena, kontaktno podruje prelazi proksimalno;- Kontaktno podruje se poveava za 0,8 cm kod potpune ekstenzije kolena, pa sve do 4 cm kod fleksije kolena za 90;

Sl. 244. Patelarno kontaktno podruje

Meniskus

Meniskus predstavlja posebnu tvorevinu kolenog zgloba i on moe biti:

- medijalni meniskus C-oblika,- lateralni meniskus O-oblika,

Sl. 245. Lateralni i medijalni meniskus kolenog zgloba

Funkcije meniskusa su:

* produbljivanje platoa tibije u cilju stabilnosti kolena,

* priguivanje osnovnih reakcionih sila: prenosi se 40-70% optereenja kroz koleni zglob.

Uklanjanje meniskusa treba uraditi:

* kod poveanja veliine oteenja hrskavice u nivou platoa tibije;

* u sluaju promena veliine i lokacije tibiofemoralnog podruja;

Sl. 246. Meniskusno produbljivanje zglobnepovrine golenjae

Meniskusni pokreti

* Oba meniskusa se iskrive i pri tome prelaze pozadi tokom fleksije kolena, i napred u toku ekstenzije kolena;* U toku rotacije oba meniskusa prate pokrete femoralnog kondila;* Ovi pokreti znaajno poveavaju mogunost dranja tereta;

Ugao kvadricepsa (Q angle)

Ovaj ugao nastaje na preseku linije vuenja etvoroglavog miia nadkolenice i linije koja reprezentuje patelarnu tetivu.

Normalno ugao kvadricepsa kod mukaraca iznosi 12 i kod ena 15.

Sl. 247. Ugao kvadricepsa

Vrste pokreta u kolenom zglobu

Pokreti fleksije i ekstenzije u kolenu

Ovi pokreti se izvode u tibiofemoralnom i patelofemoralnom zglobu u sagitalnoj ravni tela i kroz nekoliko osovina pokreta.

Sl. 248. Fleksija potkolenice

Osovine pokreta su:

- Frontalna osovina koja prolazi kroz centar izmeu medijalnog i lateralnog epikondila nadkolene kosti (femur);

- Trenutni centar rotacije (IAR): osovina pokreta se menja u toku pokreta, prilikom promene pokreta u kolenu;

- IAR oblici osovina pokreta imaju polukrunu putanju;

Sl. 249. IAR osovina pokreta u tokufleksije kolena

Osteokinematiki pokreti

Veliina ovih pokreta je:

- Za pokret fleksije kolena je 0-140;- Za pokret ekstenzije kolena je 180;

Primeri zatvorenih kinetikih lanaca:

- uei poloaj,- faza oslonca u toku hoda.

Veliine potrebnih funkcionalnih pokreta u kolenu:

* kod hoda je: 0-67,* pri hodu uz stepenice: 0-83,* tokom silaenja niz stepenice: 0-90,* kod sedenja na stolici: 0-93,

* za obuvanje cipela: 0-106,* za podizanje nekog predmeta od poda: 0-117,

Sl. 250. Ekstenzija potkolenice

Artrokinematiki pokreti u kolenu (konkavno-konveksni) U toku fleksije kolena

- Zadnje klizanje golenjae (tibije) preko femoralnog kondila;- Prednje klizanje tibije preko femura;- Zadnje premetanje oba meniskusa;

U toku ekstenzije kolena

- Prednje klizanje tibije preko femoralnog kondila;- Gornje klizanje aice preko femura; - Prednje premetanje oba meniskusa;

Povratno-obrtni mehanizam

- Koleni kljocajui mehanizam;- Kontinuirana unutranja rotacija nadkolenice koja je praena kompletnom ekstenzijom kolena u toku zatvorenog kinetikog lanca pokreta u kolenu;

Pratei patelarni pokreti nastaju u toku kontrakcija m.quadriceps femoris-a i u te pokrete spadaju:

- Mediolateralni zaokret (premetanje): C-vijugavi uzorak;- Mediolateralni nagib: u toku ekstenzije kolena patela se naginje medijalno od kosog lateralnog poloaja, ali je patela nepokretna u lateralno kosom poloaju.

Faktori koji ograniavaju fleksiju kolena

- podkolena miina masa,- pasivno optereenje m.quadriceps femoris-a,- napetost zadnjeg ukrtenog ligamenta (lig.cruciatum posterior),

Faktori koji ograniavaju ekstenziju kolena

- kotani kontakt,- pasivno optereenje miia podkolenice,- napetost prednjeg ukrtenog ligamenta (lig.crucitum anterior),

Pokreti unutranje i spoljanje rotacije kolena

Pokreti rotacije mogu da se izvode samo u toku poloaja fleksije kolena, a izvode se u tibiofemoralnom zglobu u transferzalnoj ravni tela oko vertikalne osovine koja prolazi preko ili blizu unutranjeg tibijalnog interkondilarnog tuberkuluma. Osteokinematiki pokreti rotacije

- ukupna veliina ovih pokreta iznosi: 70-90 od fleksije kolena, - spoljanja rotacija je vea od unutranje rotacije kolena, - ovi pokreti su neizvodljivi u poloaju potpune ekstenzije kolena,

Artrokinematiki pokreti rotacije kolena: obrtanje tibije oko femoralnog kondila.

Sl. 251. Pokreti u kolenom zglobu

Miii koji vre pokrete u kolenom zglobu

Miii fleksori kolena

Pokrete fleksije ili savijanja potkolenice, izvode sledei miii:

M. biceps femoris (dvoglavi mii buta); M. semitendinosus (poluilavi mii); M. semimembranosus (poluopnasti mii); M. gracilis (vitki mii); M. sartorius (terzijski mii); M. gastrocnemius (dvoglavi lisni mii); M. popliteus (zatkoleni mii);

Miii fleksori potkolenice, m.biceps femoris (dvoglavi mii buta), m. semitendinosus (poluilavi mii) i m. semimembranosus (poluopnasti mii) zajendiki se nazivaju potkoleni miii (hamstrings).

Pri izvoenju fleksije potkolenice, kondili butne kosti se valjaju preko platoa golenjae u pravcu od nazad prema napred i tada dolazi do unutranje rotacije potkolenice i spoljanje rotacije natkolenice, koja je izazvana postojanjem razlike u veliini izmeu spoljanjeg i unutranjeg kondila butne kosti.Dvoglavi mii buta ili m. biceps femoris, ima dve glave, kratku i dugu, iji su gornji pripoji posebni, a donji pripoj im je zajedniki.Ovaj mii, uestvije u pokretima ekstenzije natkolenice, a glavnu ulogu ima u dejstvima na potkolenicu, izvodi fleksiju i spoljanju rotaciju potkolenice, a u svim pokretima uestvuju njegove obe glave. Poluilavi mii ili m. semitendinosus, a isto tako i poluopnasti mii ili m. semimembranosus, uestvuju u pokretima natkolenice, ali su pored toga i fleksori potkolenice, a istovremeno oni izvode i unutranju rotaciju podkolenice.Vitki mii ili m. gracilis, deluje tako to izvodi fleksiju potkolenice i unutranju rotaciju potkolenice.

Miii ekstenzori kolena

Pokreti ekstenzije ili opruanja potkolenice izvode se delovanjem ekstenzornih miia: m. quadriceps femoris i m. tensor fasciae latae.

* M. quadriceps femoris (etvoroglavi mii buta);

To je glavni mii koji izvodi opruanje potkolenice.

* M. tensor faciae latae (mii zateza butne fascije); Ovaj mii izvodi pokrete ekstenzije potkolenice, ali su njegova dejstva slabijeg intenziteta.

M. quadriceps femoris ili etvoroglavi butni mii sastoji se od etiri dela ili glave: m. rectus femoris, m. vastus medialis, m. vastus lateralis i m. vastus intermedius

M. rectus femoris (pravi butni mii);

To je dvozglobni mii koji vri ekstenziju u kolenu i fleksiju u zglobu kuka.

M. vastus medialis (unutranji stegneni mii); Ovaj mii ima dva dela:

* M. vastus medialis longus * M. vastus medialis obliqus

M. vastus lateralis (spoljanji stegneni mii);

M. vastus intermedius (srednji stegneni mii);

Sl. 252. M. quadriceps femoris i njegovi delovi

Najdua glava ovog miia, odnosno pravi butni mii, pripaja se svojim gornjim pripojem na prednje donjoj bedrenoj bodlji (spina iliaca anterior inferior), a ostala tri navedena miia imaju gornje pripoje na butnoj kosti, a svi se zavravaju zajednikim pripojem na ispupenju golenjae (tuberositas tibiae) pomou patelarne veze (ligamentum patellae), inervie ih n. femoralis.M. quadriceps femoris (etvoroglavi butni mii) deluje tako to izvodi snanu ekstenziju potkolenice. Efikasnost delovanja m. quadriceps femoris-a zavisi od patele. Maksimalna izometrijska sila se dobija kada je koleno pod uglom od 60.

Sl. 253. M. quadriceps femoris sa delovima

Miii spoljni rotatori potkolenice

Spoljanja rotacija potkolenice izvodi se pod delovanjem sledeih miia:

* M. biceps femoris (dvoglavi mii buta);* M. tensor fasciae latae (mii zateza butne fascije);* M. gastrocnemius-caput laterale (dvoglavi lisni mii-spoljanja glava);

Spoljnja rotacija potkolenice moe da se izvede samo kada je koleni zglob u fleksiji pod uglom od 90, zato to zategnutost ligamenata ograniava pokrete rotacije.

Miii unutranji rotatori potkolenice

Unutranja rotacija potkolenice, izvodi se pod dejstvom sledeihmiia:

* M. semimembranosus (poluopnasti mii);* M. semitendinosus (poluivi mii);* M. popliteus (zatkoleni mii)-izvodi fleksiju u kolenu i unutranju rotaciju;* M. gracialis (vitki miii);* M. sartorius (terzijski mii);

M. popliteus (zatkoleni mii) ide od lateralnog kondila femura do zadnje strane golenjae (tibiae). Ovaj mii deluje na koleno u pravcu fleksije i unutranje rotacije potkolenice.

Sl. 254. M. popliteus

Pokreti unutranje rotacije, suprotni su pokretima spoljanje rotacije, ali se i oni mogu izvoditi samo kada je koleno savijeno pod uglom od 90.

Ligamenti kolenog zgloba

Ligamenti kolena predstavljaju vane tvorevine ovog zgloba koje su neophodne za ouvanje stabilnosti kolenog zgloba i za spreavanje prekomernih pokreta u kolenu u svim pravcima.

Sl. 255. Ligamenti kolenog zgloba

U ligamente kolenog zgloba spadaju:

Ligamentum cruciatum anterius (prednja ukrtena veza); Ligamentum cruciatum posterius (zadnja ukrtena veza); Ligamentum patellae (patelarna veza); Ligamentum colalaterale fibulare (spoljna ahurna veza); Ligamentum collaterale tibiale (unutranja ahurna veza); Ligamentum popliteum arcuatum (luna zatkolena veza): Ligamentum popliteum obliqum (kosa zatkolena veza);

POKRETI U SKONOM ZGLOBU (POKRETI GLENJA)

Funkcije glenja su:

- Omoguuje pokretljivost stopala;- Obezbeuje stabilnost dranja tela;

Zglobne strukture skonog kompleksa

Skoni zglob (articulatio talocruralis)-ankle joint-glavni zglob skonog kompleksa; Donji tibiofibularni zglob-nepokretni zglob (syndesmosis); Donji subtalarni zglob-vie je vezan za pokrete stopala, pa e sa njima biti i posebno opisan;

Sl. 256. Skoni kompleks

Skoni zglob (talokruralni zglob)-joint ankle

To je konveksno-konkavni zglob arke (hinge), koji ima jedan stepen slobode pokreta, a sastoji se od dve komponente.

* proksimalna komponeta je konkavni skoni klin (ankle mortise), koji ima dva dela:- konkavni (izdubljeni) distalni deo golenjae (tibije),- konkavni distalni deo lisnjae (fibule),

* distalna komponenta je ispupena kupola skone kosti (talus),

Sl. 257. Skoni zglob

U ovom zglobu se izvode sledei pokreti:

- Skona dorzalna fleksija sa zadnjim klizanjem talusa preko skonog klina;- Skona plantarna fleksija sa prednjim klizanjem talusa preko skonog klina;

Pozicija mirovanja za ovaj zglob je laka skona plantarna fleksija za 10, a zapakovani poloaj zgloba (ukoeni poloaj) je potpuna skona dorzalna fleksija.

Donji tibiofibularni zglob

Proksimalna komponenta ovog zgloba je konkavna povrina distalnog dela golenjae (tibije), a distalna komponenta je konveksna povrina distalnog dela lisnjae (fibule).

Sl. 258. Distalni tibiofibularni zglob

Vrste pokreta u glenju

U nivou skonog zgloba (glenja) izvode se osteokinematiki pokreti dorzalne fleksije (fleksije), plantarne fleksije (ekstenzije), kao i everzije i inverzije, a pored njih i artrokinematiki pokreti.

Dorzalna i plantarna fleksija

Ovi pokreti se izvode u skonom zglobu u sagitalnoj ravni tela i oko frontalne osovine, koja prolazi kroz centar lateralnog maleolusa fibule i donjeg dela medijalnog maleolusa tibije.

Sl. 259. Dorzalna fleksija u skonom zglobu

Veliina pokreta dorzalne i plantarne fleksije je sledea:

- Za pokret dorzalne fleksije je 0-20;- Za pokret plantarne fleksije je 0-55;Funkcionalni deo pokreta predstavlja zadnjih 10 od dorzalne fleksije u skonom zglobu, to je neophodno za hod.

Sl. 260. Plantarna fleksija u skonom zglobu

Everzija (pronacija) i inverzija (supinacija)

Ovo su pokreti koji se izvode od strane skonog kompleksa u tri ravni.Pokreti everzije se dobijaju kombinovanjem pokreta abdukcije i spoljanje rotacije stopala.Pokreti inverzije se dobijaju kombinovanjem pokreta adukcije i unutranje rotacije stopala.Detaljniji opis videti kod pokreta u subtalarnom zglobu.

Sl. 261. Inverzija i everzija skonog kompleksa

Artrokinematiki pokreti

* skoni zglob:

- Zadnje klizanje talusa preko skonog klina sa dorzalnom fleksijom skonog zgloba;- Prednje klizanje talusa preko skonog klina sa plantarnom fleksijom skonog zgloba;

* donji tibiofibularni zglob

- Odvajanje fibule od tibije; - Gornje klizanje fibule preko tibije sa dorzalnom fleksijom glenja;

Miii skonog zgloba

Dorzalni fleksori (fleksori) glenja

Ovi miii izvode fleksiju glenja i u njih spadaju:

* M. tibialis anterior (prednji golenjani miI);* M. extensor digitorum longus (dugi oprua prstiju);* M. extensor hallucis longus (dugi oprua palca);* M. peroneus tertius (trei lisnjani mii);

Sl. 262. M. tibialis anterior(prednji golenjani mii)

M. tibialis anterior (prednji golenjani mii), ide svojim gornjim pripojima od spoljne strane golenjae i meukotane opne kostiju potkolenice (membrana interossea cruris), a zavrava se donjim pripojima na unutranjoj strani medijalne klinaste kosti (os cuneiforme I) i bazi I metatarzalne kosti (I kost donoja). Ovaj mii inervie n. peroneus profundus.M. tibialis anterior izvodi pri svojim dejstvima, dorzalnu fleksiju i supinaciju stopala.M. extensor digitorum longus (dugi oprua prstiju) ima gornje pripoje na gornjem delu unutranje strane lisnjae (fibula) i prednjoj strani meukotane opne potkolenice.

Sl. 263. M. extensor digitorum longus

Njegovi donji pripoji se preko 4 tetive zavravaju na dorzalnoj strani lanaka (falange) od drugog do petog prsta stopala, inervie ga n. peroneus profundus.Dugi oprua prstiju stopala, pri svome dejstvu izvodi opruanje lanaka II do V prsta stopala i fleksiju (dorzalnu fleksiju) stopala.

Sl. 264. M. extensor hallucis longus

M. extensor hallucis longus (dugi oprua palca), svojim gornjim pripojima ide od srednjeg dela unutranje strane lisnjae i prednje strane meukotane opne potkolenice, a zavrava se donjim pripojem na zadnjoj strani distalnog lanka (phalanx distalis) palca, inervie ga n. peroneus profundus.

Dugi oprua palca izvodi opruanje falangi palca stopala i deluje u izvoenju fleksije stopala u skonom zglobu.

M. peroneus tertius (trei lisnjani mii), ide od sredine lisnjae i zavrava se na bazi V metatarzalne kosti. Njega inervie n. peroneus profundus.Trei lisnjani mii izvodi opruanje II do IV prsta stopala, deluje u pokretima fleksije stopala i u izvoenju pronacije stopala.

Sl. 265. M. peroneus tertius

Plantarni fleksori (ekstenzori) glenja

U ove miie spadaju:

* M. triceps surae (troglavi mii lista), koga grade: - M. gastrocnemius (dvoglavi lisni mii); caput mediale (medijalna glava); caput laterale (lateralna glava); - M. soleus (listoliki mii);* M. tibialis posterior (zadnji golenjani mii);* M. flexor hallucis longus (dugi pregiba palca);* M. flexor digitorum longus (dugi pregiba prstiju);* M. peroneus longus (dugi lisnjani mii);* M. peronesu brevis (kratki lisnjani mii);

Troglavi mii lista ili m. triceps surae, sastoji se iz dva miia, a to su: m. gastrocnemius (dvoglavi lisni mii) i m. soleus (listoliki mii), inervie ga n. tibialis.M. gastrocnemius (dvoglavi lisni mii) sastoji se od dve glave, i to su caput laterale (spoljna glava) i caput mediale (unutranja glava). Spoljna glava (caput laterale) pripaja se gornjim pripojem na lateralnom kondilu butne kosti (condylis lateralis), a unutranja glava (caput mediale) polazi gornjim pripojem od unutranjeg kondila butne kosti (conylis medialis). Silaskom nanie glave prilaze jedna drugoj I spajaju se na sredinjoj lini lista. Zavrna tetiva dvoglavog lisnog miia spaja se s tetivom listolikog miia i zajedniki grade Ahilovu tetivu (tendo calacaneus - Achillis). To je najjaa tetiva ovekovog tela, koja se privruje na donjem delu zadnje strane petne kosti.M. soleus (listoliki mii) predstavlja duboki sloj troglavog miia lista. Gornji pripoji ovog miia idu od gornjeg okrajka lisnjae (fibula), linije listolikog miia golenjae (linea m. solei tibiae) i od tetivnog luka listolikog miia (arcus tendineus m. solei) koji je zategnut izmeu kotanih pripoja, a zavrnom tetivom se spajaju s tetivom dvoglavog lisnog miia i grade Ahilovu tetivu, s kojom se pripajaju na petnoj kosti.

Troglavi mii lista je najjai plantarni fleksor (ekstenzor) stopala, a pored toga izvodi i supinaciju stopala. To je mii koji omoguuje stajanje na prstima.

Sl. 266. M. gastrocnemius

Dvozglobni lisni mii uspeno izvodi pokrete plantarne fleksije i supinacije stopala u poloaju opruenog kolena, zato to se pri fleksiji potkolenice njegovi pripoji pribliavaju i slabi ekstenzija stopala.Listoliki mii pokazuje jednaka dejstva u toku plantarne fleksije i supinacije stopala bez obzira koji poloaj ima koleni zglob.

Sl. 267. M. soleus

M. tibialis posterior (zadnji golenjani mii), gornjim pripojima ide od meukotane opne golenjae i lisnjae, a zavrava se donjim pripojem na kvrgi unaste kosti (tuberositas ossis navicularis). Od tetive ovog miia na zavrnom delu, odvajaju se snopii koji se zrakasto ire I pripajaju se na kostima distalnog reda noja (tarsus). Inervie ga n. tibialis.Zadnji golenjani mii svojim dejstvima izvodi pokrete plantarne fleksije (ekstenzije) i supinacije stopala.Zadnji golenjani mii i dugi lisnjani mii, tetivama se ukrtaju u nivou srednjeg dela tabana i svojim dejstvima, ovi miii poveavaju uzduni i popreni svod stopala.

Sl. 268. M. tibialis posterior

M. flexor hallucis longus (dugi pregiba palca) polazi sa zadnje strane lisnjae, a zavrava se na distalnom lanku palca, inervie ga n. tibialis. Ovaj mii izvodi plantarnu fleksiju i supinaciju stopala.Karakteristino je za dugi pregiba palca da je on najvaniji mii za odravanje uzdunog svoda stopala. Svojim delovanje ovaj mii dri sustentaculum tali i ne dozvoljava pronaciju petne kosti.

Pored toga, m. flexor hallucis longus svojim dejstvima omoguuje stabilnost prvog lunog snopa stopala, a u toku hoda on omoguuje odvajanje palca od povrine oslonca.

Sl. 269. M. flexor hallucis longus

M. flexor digitorum longus (dugi pregiba prstiju), ide od zadnje strane golenjae, a donjim pripojima se zavrava na lancima od II do V prsta stopala. Inervie ga n. tibialis.Pri svojim dejstvima izvodi plantarnu fleksiju i supinaciju stopala, a pored toga dovodi do fleksije etiri poslednja prsta stopala.U toku hoda, dugi pregiba prstiju svojim dejstvima dovodi do priljubljivanja prstiju stopala uz povrinu oslonca.

Sl. 270. M. flexor digitorum longus

M. peroneus longus (dugi lisnjani mii) ide od gornjeg dela spoljne strane lisnjae, a zavrava se na bazi I metatarzalne kosti. Njega inervie n. peroneus superficialis.Ovaj mii svojim dejstvima izvodi plantarnu fleksiju stopala, a zajedno sa kratkim lisnjanim miiem izvode pronaciju stopala, i oni su glavni pronatori stopala.

M. peroneus brevis (kratki lisnjani mii) polazi od donjeg dela spoljne strane lisnjae, a zavrava se na bazi V metatarzalne kosti. Ovaj mii je inervisan od strane n. peroneus superificialis-a.

Svojim dejstvima izvodi plantarnu fleksiju i pronaciju stopala.

Sl. 271. Peronealni miii

Dugi i kratki lisnjani mii su posebno znaajni u dejstvima pri stajanju na jednoj nozi, jer oni ne dozvoljavaju savijanje potkolenica i tada odravaju telo u uspravnom poloaju i ovek ne moe da padne.

Ligamenti skonog zgloba

Ligamenti skonog zgloba omoguuju stabilnost u nivou ovog zgloba i spreavaju prekomerne pokrete koji bi mogli dovesti do povreda i oteenja u ovom predelu stopala.

Sl. 272. Deltoidni ligament

Zglobna ahura skonog zgloba je ojaana pomou dve snane bone veze u koje spadaju:

Medijalni ligament; Lateralni ligament;

Medijalni ligament, lig. deltoideum (deltasta veza), jaa medijalnu stranu, a ovaj ligament se sastoji od 4 veze:

Lig. tibiotalaris anterior, Lig. tibiotalaris posterior, Lig. tibiocalcanearis, Lig. tibionavicularis,

Lateralni ligament, jaa lateralnu stranu, a sastoji se od tri veze:

Lig. talofibulare anterius (prednja talofibularna veza), Lig. talofibulare posterius (zadnja talofibularna veza), Lig. calcaneofibulare (kalkaneofibularna veza),

Sl. 273. Lateralni ligamenti skonog zgloba

POKRETI STOPALA

Stopalo se sastoji od 26 meusobo povezanih kostiju, koje se meusobno zglobljavaju i grade vrstu strukturu ovog dela ovekovog tela.

U kosti stopala spadaju sledee:

* Skona kost (talus);* Petna kost (calcaneus);* Kockasta kost (os cuboideum);* unasta kost (os naviculare);* Tri klinaste kosti (ossa cuneiformia I, II, III);* Pet kostiju donoja (ossa metatarsalia od I - V);* lanci (falange) pet prstiju stopala, meu kojima palac ima dva, a ostali prsti po tri lanka.

Sl. 274. Kosti stopala

U zglobovima stopala izvode se razliiti pokreti odgovarajuih amplituda i ti pokreti omoguuju funkcionisanje stopala.

Funkcije stopala

Obezbeuje oslanjajue strukture za dranje tela; Smanjuje udare kod delovanja osnovnih reakcionih sila; Omoguuje prilagoavanje za razliite terene; Omoguuje promene poprenog obrtnog momenta kod donjih ekstremiteta; Prilagoava sposobnosti rigidne poluge u kretanju unapred;

Zglobovi stopala

Subtalarni zglob srednji tarzalni zglob * talonavikularni zglob * kalkaneokuboidni zglob metatarzofalangealni zglob proksimalni interfalangealni zglob distalni interfalangealni zglob

Subtalarni zglob (Art. talocalcanearis)

To je tokasti (trohoidni) zglob-pivot joint, koji ima jedan stepen slobode pokreta, a sastoji se od dve komponete.

* Proksimalna komponenta - donja strana skone kosti (talus)- ispupena prednja i medijalna povrina- izdubljena zadnja povrina

* Distalna komponenta - gornja strana petne kosti (calcaneus)- izdubljena (konkavna) prednja i donja povrina- ispupena (konveksna) zadnja povrina

Sl. 275. Subtalarni zglob

Pokreti u subtalarnom zglobu su:

- pronacija (everzija) stopala,- supinacija (inverzija) stopala.

Zapakovani poloaj za ovaj zglob je potpuna supinacija stopala.

Srednji tarzalni zglob (Art.Choparti)

Sastavljen je od: talonavikularnog i kalkaneokuboidnog zgloba.

Sl. 276. Talonavikularni i kalkaneokuboidni zglob

Talonavikularni zglob (art. Talonavicularis)

Tto je konveksno konkavni zglob koji ima dve komponete.

* proksimalna komponenta: ispupena (konveksna) talarna glava (glava skone kosti);

* distalna komponenta: izdubljeni (konkavni) zadnji deo navikularne kosti;

kalkaneokuboidni zglob (Art. Calcaneocuboidalis)

To je sedlasti zglob koji ima dve komponente:

* proksimalna komponenta je petna kost (calcaneus), koja je:- konveksna (ispupena) u zadnjem plantarnom pravcu;- konkavna (izdubljena) u mediolateralnom pravcu;* distalna komponenta je konkavni zadnji deo navikularne kosti, koji je:

- konkavan u zadnjem plantarnom pravcu;- konveksan u mediolateralnom pravcu;

Tarzometatarzalni zglobovi (Art. Tarsometatarseae Lisfranci)

To su zglobovi koji se nalaze izmeu tarzalnih kostiju (kostiju noja) i metatarzalnih kostiju (kosti donoja), a zajedniki naziv za njih je Lisfrankov zglob.

Metatarzofalangealni i interfalangealni zglobovi

Metatarzofalangealni zglobovi se nalaze izmeu metatarzalnih kostiju (kosti donoja) i falangi (lanaka) prstiju stopala.Interfalangealni zglobovi se nalaze izmeu falangi (lanaka) prstiju stopala.

Sl. 277. Drugi zglobovi stopalaVrste pokreta u stopalu

Subtalarna pronacija i supinacija

Pokreti se izvode u subtalarnom zglobu u triplanarnoj ravni i oko vie osovina (triplanarna osovina, frontalna, transferzalna).

Osteokinematiki pokreti Veliina ovih pokreta je:

- Za pokrete pronacije (everzije) je 10 - 20; - Za pokrete supinacije (inverzije) je 20 - 35;

Triplanarni pokret se javlja samo u sluaju kada osovina pokreta ne prolazi kroz glavnu ravan.

Sl. 278. Osovine u nivou subtalarnog zgloba

* Funkcionalna veliina: zadnjih 4-6 od pronacije stopala i zadnjih 4-6 od supinacije stopala je neophodno oveku za hod.

Sl. 279. Pronacija i supinacija stopala

Artrokinematiki pokreti

* Medijalno i donje klizanje skone kosti (talus) preko petne kosti (calcaneus) sa pronacijom stopala;

* Lateralno i gornje klizanje skone kosti (talus) preko petne kosti (calkaneus) sa supinacijom stopala;

Pokreti u prstima stopala

U nivou prstiju stopala izvode se mali pokreti, a meu njima su najvaniji pokreti fleksije i ekstenzije prstiju.Mogu se izvoditi i pokreti abdukcije i adukcije, ali oni nemaju posebnog znaaja za funkcije stopala, jer stopalo funkcionie kao celina. U odnosu na druge prste stopala, palac noge (hallux) moe da izvede ove pokrete i oni se mogu meriti u nivou metatarzofalangealnog i interfalangealnog zgloba.

Sl. 280. Pokreti fleksije i ekstenzije prstiju stopala

Miii stopala

Pronatori stopala

Osnovni miii su:

* M. peroneus longus (dugi lisnjaki mii), izvodi pronaciju (uvrtanje) i plantarnu fleksiju stopala. * M. peroneus brevis (kratki lisnjaki mii), izvodi pronaciju (uvrtanje) stopala, a uestvuje i u pokretima plantarne fleksije stopala.

U toku hoda, pronacija stopala se dogaa u toku oslanjajue faze i srednje faze hoda.U toku stajanja oveka na jednoj nozi, ovi miii dejstvuju i na taj nain omoguuju ravnoteu i stabilnost ovekovog tela u ovom poloaju.

U pokretima pronacije stopala uestvuju i m. extensor digitorum longus (dugi opruag prstiju) i m. peroneus tertitus (trei lisnjani mii).

Supinatori stopala

Glavni ili osnovni miii su:

* M. triceps surae (troglavi mii lista) - izvodi plantarnu fleksiju i supinaciju (izvrtanje) stopala;* M. tibialis anterior (prednji golenjani mii) - izvodi dorzalnu fleksiju i supinaciju stopala;* M. tibialis posterior (zadnji golenjani mii) - izvodi plantarnu fleksiju i supinaciju (izvrtanje) stopala;Pored navedenih, pokrete supinacije stopala izvode i m. flexor hallucis longus (dugi pregiba palca) i m. flexor digitorum longus (dugi pregiba prstiju).U toku hoda, supinacija stopala se dogaa u toku inicijalnog dodira i propulzione faze.