Politicka antropologija - skripta

  • View
    679

  • Download
    18

Embed Size (px)

DESCRIPTION

nepoznati autor

Text of Politicka antropologija - skripta

1. POJAM, NASTANAK I PREDMET ANTROPOLOGIJE Anticka Grcka- rodno mesto svega najbitnijeg na cemu pociva filozofija, nauka, knjizevnosti umetnost. Kada je covek izdignut i smesten u srediste misli i obozavanja, dotadasnji celoviti pogled na svet-KOSMICKI-je doveden u pitanje, izgubio je primat i znacaj. Novi period u razvoju misli i delanja antickih ljudi je nazvan ANTROPOLOSKI. Primat dobijaju pitanja vezana za coveka (Sokrat-ne interesuje me drvece u sumi, vec ljudi na gori). Od toga vremena datira predmet antopologije-na pocetku kao problem, a potom u okviru posebne filozofske disciplene (filozofska antropologija) da bi u 19. veku bio smesten u okviru posebne nauke-antropologije. ANTROPOLOGIJA- rec je grckog porekla, ANTROPOS-covek i LOGOS- ucenje, nauka. NAUKA O COVEKU-smatra se da je Aristotel prvi upotrebio tu rec-oznacava proucavanje ljudske duhovne prirode. Na pocetku 16. veka pojam antropologije su preuzeli naucnici iz prirodnih naukaMAGNUS HUNT (autor se bavio obradom anatomskih osobina covekovog tela). Sledeci autor koji spominje ovaj termin je GALEAC KAPELE. Pojam antropologija obuhvata izucavanje i istrazivenje coveka kao celog i jedinstvenog bica-ukljucujuci i covekovo telo, ali i dusu i duh, odnosno obe covekove prirodeBIOLOSKU I KULTURNO-DUHOVNU. Dejvid Hjum je prvi upotrebio izraz NAUKA O COVEKU (1739)- on smatra da je ona temelj svih nauka, ona se treba zasnivati na iskustvu i opazanju. Zan Zak Ruso i Volter su dali znacajan doprinos razvoju antropologije. Ruso je opisivao coveka u prirodnom stanju kao srecno bice, dok je Volter smatrao da coveka iz prirodnog stanja treba prevesti u civilizaciju. Volter je osudjivao prekomernu upotrebu pojma divljastvo, on je prvi upotrebio izraz filozofija istorije (1765). Kant je antopologiju shvatao slicno kao prosvetitelji. 1798. je objavio Antropologija s pragmaticnog stanovista. Prema njemu antropologija obuhvata sva znanja o coveku, ali ukljucuje i jedan broj preoblema iz psihologije. Vilhem fon Humbolt je istako znacaj upoznavanja coveka ne samo u opstem filozofskom poimanju vec i kao pokretno individualno bice koje se pojavljuje pred nasim ocima. Za to upoznavanje vazna je i uporedna antropologija koja oslanjajuci se na opstu, pretpostavlja da je opsti karakter coveka poznat, trazi samo njegove individualne razlicitosti, odvaja samo slucajne i prolazne od sustinskih i trajnih. U 19. veku pocinju sistematska istrazivanja drustvenih ustanova. Ovo je vek sistematskog struktuiranja antropologije. U 20. veku velike antropolske koncepcije dali su Franc Boas, Rud Benedikt, Alfred Luis Kreber, Dzulijan Stjuart, Lesli Vajt, Emil Dirkem, Marsel Mos, Levi-Bril, Malinovski... Njihove koncepcije i istrazivanja pripadaju trima pristupima u antropologiji: evolucionizmu, istorijskoj skoli i funkcionalizmu. Na osnovi njih se razvijaju jos 2 pristupa: strukturalisticki i istorijsko-humanisticki.

1

Predmet antropologije U pogledu odredjenja predmeta nema jedinstvenig stava: -jedni ga odredjuju kao najopstiju drustvenu nauku -drugi smatraju da je njen predmet odredjen predmetom sociologije -po trecima njen predmet je kultura -cetvrti odredjuju proucavanje odnosa kulture i licnosti -peti uzimaju coveka, njegov rad, ideje i istoriju za predmet Predstavnici prvog odrenjenja su: Dzilen, Hauels, Mos, Malinovski, Merdok i Kreber. Prema Dzilenu predmet antropologije je ceo ljudski rod. Za Hauelsa je ona nauka o prirodnoj istoriji ljudske vrste. U tu istoriju su ukljucena i bioloska i kulturna komponenta ljudske vrste. Mos smatra da je antropologija iznad sociologije, prema njemu ona je ukupnost nauka koje posmatraju coveka kao zivo bice, svesno i drustveno. Malinovski smatra da ona magistra vitae, upordno sa istorijom. Merdok smatra da ona moze da posluzi kao osnova svih drugih drustvenih nauka. Kreber smatra da ona treba da posluzi kao osnova za integraciju drustvenih nauka. Drugo odredjenje zastupaju: Evans-Ricard i Redklif-Braun. Ricard prihvata naziv komparativna sociologija za socijalnu antropologiju. Antrpologija predstavlja ogranak sociologije i tako proucava pre drustvo nego kulturu. Redklif-Braun smatraju da socijalna antropologija proucava forme asocijacije ili socijalne integracije u primitivnim drustvima. Prema trecem odredjenu kultura je ono sto cini predmet antropologije. Rodonacelnici su americki antropolozi. Oni smatraju da treba da istrazuju kulturu u najsirem znacenju. Kultura se proucana kao impresonalna kategorija koja ima svoju strukturu i institucionalnu formu ili svoju istoriju, manje ili vise nezavisnu od istorije drustava. Americki antropolozi su razvili kulturnu antropologiju, a poreklo vode iz etnologije. Franc Boas definise kulturu kao manifestaciju drustvenih nauka zajednice. Forde antropologiju definise kao nauku koja se bavi struktuom drustvenih odnosa datog naroda i smislu postojecih kulturnih normi. Lesli Vajt predlaze da se osnuje nova naucna disciplina kulturologija koja istice odnos izmedju ljudskih organizama. Cetvrto odredjenje nastaje kao reakcija svodjenja antropologije na kulturologiju, ona je u znaku vracanja antropologije izvornom znacenju, ali i pomirenje na relaciji antropologijakultura. Antropolozi Linton, Kardiner, Margaret Mid smatraju da je predmet antropologije proucavanje odnosa kulture i licnosti, ali pre svega sa ciljem da se ustanovi kako kultura deluje na licnost. Zastupnici petog odredjena su Herskovic, Benedikt, Redfild, Montagju. Herskovic za predmet antropologije odredjuje proucavanje coveka i njegove delatnosti. (Antropologija se bavi ljudskim svetom-ljudskim delatnostima i iskustvima). Benedikt smatra da je za nju predmet covekov rad, njegove ideje i njegova istorija. Redfild kaze da se antropologija okrenula onome sto je ljudsko u coveku: 1. licnost , 2. kultura i 3. ljudska priroda. Montagju kaze da ona istrazuje nacin na koji je ljudski rad delovao na coveka da izmeni njega i njegove delatnosti. Za njega je predmet ljudska priroda. Specificnos antropologije u odnosu na filozofiju i drustvene nauke istakli su antropolozi Karol i Emberg. Prema njima antropologija je holisticka-proucava sve varijante ljudi i sve aspekte ljudske egzistencije u svim istorijskim periodima.

2

Antropologija traga tipicnim karakteristikama neke populacije. Ona predstavlja most izmedju prirodnih i drustvenih nauka buduci da proucava prirodu coveka celovito obuhvatajuci BIOLOSKE i SOCIJALNE komponente. Njenim predmetom su obuhvacene obe ljudske prirode: BIOLOSKA i COVECNA.

2. PREDMET POLITICKE ANTROPOLOGIJE Kao naucna disciplina politicka antropologija se utemeljuje 60-tih godina 20. veka i u pogledu njenog nastanka postoje razlicita misljenja. Jedni smatraju da je njen predmet vec omedjen i upotpunjen u radovima antropologa iz 20-tih godina 20. veka koji su posredno ili neposredno ukljucivali politicka i antropoloska istrazivanja. Vecina drugih autora uzima kao presudnu 1940. i objavu Africkih politickih sistema koga su priredili Evans-Ricard i Fortes. Istakli su da proucavanje politickih institucija treba da bude komparativno i induktivno, cilj je da se povese njihova jednoobraznost, ali i medjuzavisnost od drugih oblasti i karakteristika drustvenog zivota. Prvi clanak pod nazivom polticka antropologija objavio je 1959. Dejvid Iston. On osporava politicku antropologiju, ali istovremeno odredjuje politicko polje za koje su zainteresovani antropolozi. Prva knjiga Politicka antropologija zbornik je radova koji su priredili Svorc, Tarner i Tjuden 1966. godine u Cikagu. Oni u centar istrazivanja stavljaju: drustvene i politicke koflikte, polticku akciju, moc, vlast, kodove vlasti, politicke rituale, vodjstvo i procese donosenja odluka. Prvo autorsko delo Politicka antropologija objavio je Zorz Balandije 1967. On smatra da nova disciplina politicke antropologije kao prvo obezbedjuje prevazilazenje posebnoh politickih znanja i doktrina. Posmatra coveka kao homo politicus-a i nastoji da ustanovi koje su to osobine zajednice svim politickim uredjenjima. U tom znacenju nalazimo je vec kod Aristotela u Politici gde se ljudsko bice odredjuje kao politicko, odnosno ono je po prirodi politicko bice... Aristotel smatra da coveku kao politickom bicu njabolje odgovara autoritet zakona. Baladije konstatuje da i politikolozi pocinju da priznaju postojanje potrebe za politickom antropologijom. Prema njemu antropologija postaje i instrument otkrivanja i proucavanja razlicitih institucija i nacina ponasanja kojima se obezbedjuje vladavina nad ljudima, kao i sistema misljenja i simbola na kojima se te institucije i ti nacini ponasanja zasnivaju. Ciljevo politicke antropologije prema Baldijeu su: 1. Odredjenja politickog 2. Objasnjenje politickog sistema 3. Komparativno proucavanje Ted Luelen i knjizi Uvod u politicku antropologiju naglasava da se u drustvima u kojima su antropolozi tradicionalno radili, politika se ne moze izdvojiti od srodstva, vere, vrsnjackoh udruzenja, tajnih drustava i sl. jer su upravo to institucije koje ispoljavaju moc i vlast (autoritet). Politikoloski i socioloski uvid u antropologije daje sire odredjenje predmeta politicke antropologije nego sto to antropolozi i antropoloska istrazivanja pruzaju i omogucavaju.

3

Polticka antropologija se bavi odnosom ljudske prirode ( bioloske i kulturne) i politickog kao proizvoda te prirode. U sredistu istrazivanja politicke antropologije su: ljudska priroda, ljudske zajednice, posebne politicke zajednice, politicki sistemi, politicke organizacije, odnosno drzava, moc, vlast, autoritet, konflikti, posebno nejdrasticniji i najopasniji koji su oslonjeni na upotrebu sile i nasilja. Znacajno mesto zauzimju istrazivanja: -politickih struktura i proces -mita i mitologije u politici -religije u politici -obicaja i tradicije u politici Posebno se izdvajaju problemi karaktera i politike, dominacija obrazaca losih stanja i osecanja u politici, jezickih obrazaca u politici. Politicko svedeno na tehniku i znanat, odvojeno od antropologije, radja cudovist