Politicka sociologija - skripta

  • View
    65

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Politicka sociologija - skripta

1

1. Poreklo i nastanak politicke sociologije (Anticki koreni, Politicki logos i politicki etos; Od prakticke filozofije ka naucnoj politici)

A: Poreklo i nastanak politicke sociologije

Uporedjeno sa drugim naukama politicke nauke su mlade i starije od drugih nauka. Kasno su usli u akademsko polje pa zato su i mlade. Prvi katedre za politicke nauke otvorene su na americkim i evropskim univerzitetima krajem 19 veka. Stara je jer proizilazi iz politicke filozofije stare Grcke. U Antickoj Grckoj kljucna pitanja polisa kao politicke zajednice bila su u sredistu filozofskih i teorijskih razmatranja. Nije bez razloga Platon politicku nauku nazvao kraljevsku nauku. Za Aristotela politicka nauka je najvazniji deo filozofije ljudskih stvari i produzetak etike. Kranji cilj svih nauka je dobro a najvise dobro je cilj nauke o drzavi jer drzava tezi ka opstoj koristi.

Potrebno je razlikovati pojmove politicka teorija i politicka nauka. Politicka teorija pretstavlja nasledje antickog sveta. Politicka nauka pripada novovekovnom dobu a svoj pocetak vidi kod Makijavelija, Bodena i Hobsa. Politicka sociologija nije neposredno utemeljena u Antickoj filozofiji. Politicka sociologija je teorijska disciplina koja se bavi proucuvanjem odnosa drustva i politike. Tom Bodomor smatra da ne samo politicka sociologija vec i druge moderne politicke nauke duguju svoj razvoj ustanovljenju razlike izmedju politickog i drustvenog zivota. Politicka sociologija se oformila u prvim decenijama 20 veka. Ljubomir Tadic kaze da politicka sociologija je mogla da se razvije tek po raspadu tradicionalnog politicko drustva.

B: Politicki logos i politicki etos

Karl Poper kaze da su grci prvi napravili korak od tribalizma ka humanizma. Mediteranski geografski polozaj Grcke omogucio joj je komunikaziju sa evropom, azijom i afrikom. Stara Grcka pretstavljala je jedan jedinstveni kulturni prostor. Postoje 2 arhe-koncepta politicke sociologije: ideja politickog logosa i ideja politickog etosa. Politicki logos pretstavlja realni politicki poredak i sta ta zajednica stvarno jeste. Politicki etos pretstavlja nacela i politicke vrednosti koja povezuju politicku zajednicu u jedinstveni politicko i drustveno tkivo.

C: Prelazak od prakticke filozofije ka naucnoj politicki

Postoje bitne razlike izmedju starogrckog i novovekovnog poimanja politike. Te razlike uocava Habermas:

1. U staroj Grckoj politika se shvata kao ucenje o dobrom i pravednom zivotu t.j. nastavak etike. U novom veku umesto moralnosti srediste politike je njena legalnost. Politika u novom dobu dobija tehnicki instrumentalni karakter.

2. Politika se u Antickoj Grckoj iskljucivo odnosi na praksu javnog zivota u polisu i usmerena je na odgajanje karaktera. Nova politika usmerena je ka politickoj tehnici pravilnog uredjenja drzave.

3. U Antickoj Grckoj politike je deo prakticke filozofije a za politiku novog doba, bitnije od mudrog i razboritog razumevanja situacije jeste pravilno uvdjanje odnosa politickih snaga.

2. Renesansni koreni politicke sociologije i radjanje moderne Nastanak i razvoj pol.sociologije povezan je sa nastankom i razvojom moderne. Realni drustveni uslovi za nastanak politicke sociologije stvoreni su kada je uspostavljena razlika izmedju drzave i drustva. Politicko uobljicavanje Evrope u modernom smislu reci zapocinje u 14 i 15 veku. Jedno od obelezja tok perioda su stalni ratovi, razaranja i neizvesnost. U politickom zivotu Evrope zapocinje porast moci prvih nacionalnih drzava. Od ospteg trenda uspostavljanje jake kraljevske vlasti upadljivo se izdvajaju 2 primera: Svajcarska koja razvija savez kantona i Italija koja razvija gradove republike. U tim gradovima-republikama stvara se kulturni temelj za drustveni razvoj. Ako uporedimo staru Grcku i renesansnu Italiju uocicemo nekoliko slicnosti: Obe drusvene i politicke zajednice su malog obima Oba perioda karakterise razvoj kulture

Kod polisa imamo klasicni demokratski oblik organizovanja, a kod gradova-republika za razliku od starogrckih skupstina vlast je kontrolisana od kolektivnih tela(sinjorije).

Razvoj ekonomske delatnosti(trgovina)

Razvoj humanizma kao duhovni i kulturni okvir obe epohe

Pored razvoja trgovine u Italiji se razvijalo i bankarstvo i industrija. To sve dovodi do stvaranja nove drustvene klase-gradjanstvo ili burzoazija. Uspon gradova dovodi do njihovog osamostavljivanja od feudalaca i crkve. Osnovu novog gradskog zivota pretstavlja institucija opstine. U njima se javljaju i statuti kao konstitucionalna i pravna osnova komunalne urbane demokratije.

Za radjanje moderne mozemo uzeti 1453 godinu (pad Carigrada). Takodje mozemo uzeti Gutembergov pronalazak stamparije. Druga godina koja oznacava pocetak moderne je 1492, otkrivanje Amerike. Ovo otkrice se najcesce koristi za pocetak novog modernog doba.

Prvi temelji iz kojih ce se mnogo kasnije razviti politicka sociologija udareni su dakle u vreme humanizma i renesanse. Btina odlika kulture moderne je njena svetovnost. Sekularizacija kulture prema Bertrant Rasel stvara osnovu za porast individualizma i subjektivnosti, sto pretstavlja temelj na kome se ravija filozofija, etika, nauka i politika moderne. Porast autoriteta nauke mozemo pronaci u osnivanju i sirenju univerziteta u Evropi (Bolonja, Pariski univerzitet, Oksford, Kembric). Prvi konkretni teorijski temelji politicke sociologije postavio je Makijavelji.

3. Republikanske osnove politicke sociologije i Tehnologija politike i utopija (Makijavali i Mor)A: Republikanske osnove politicke sociologijeZa postavljanje ovih temelja zasluzni su Makijaveli koji je uticao na razvoj politike kao tehnologije vlasti i Tomas Mor koji na politiku gleda kao na viziju zajednice. Pravi raskid sa tradicionalnom politickom filozofijom pretstavlja renesansa i humanizma pocetkom 16tog veka. Smatra se da su renesansni gradovi u Italiji bili tlo za stvaranje dihotomije drzava i civilno drustvo. Veliki doprinos imao je Leonardo Bruni koji je skovao naziv SOCIETAS CIVILIS. U italijanskim gradovima-republikama postojala je drustvena teznja da se ocuva sloboda naroda nasuprot despotskoj vlasti. Srednjovekovni feudalni principa vlastinstva ustupili su mesto magistratima(sinjorije) kao javnim sluzbenicima komune izabranim od strane gradjana na odredjeni period. Skiner tvrdi da je ideologija samoupravnog republikanizma prvi put formulisana u Firenci pocetkom 15tog veka. Humanisti su ovde uocili vrednosti politicke slobode i participativnog gradjanstva. Prvo delo iz politicke sociologije je RASPRAVE O PRVOJ DEKADI TITA LIVIJA, Nikola Makijavelija. Iz ovog dela radja se delo VLADALAC kojim se utvrdjuje novi pravac takozvani MAKIJAVELIZAM kojim se oznacava sve ono sto je demonsko, lukavo u politici i kojim se za postizanje odredjenog cilja opravdavaju sva moguca sredstva. Iako centralnu politicku misao ima drzava Makijaveli izrazava i svoje prve ideje o vrlinama civilnog zivota u drustvu nezavisno od drzavne moci.

B: Tehnologija politike i utopija (Makijavali i Mor)Habermas je izvrsio komparacija Makijavelija i Mora kao utemeljivaci politicke sociologije. Po Habermasovom misljenju Makijaveli i Mor postavljaju pitanja stvarnih uslova politickog opstanka. Makijaveli naglasava politicko ponasanje, a Mor naglasava socijalni poredak. Dok se prvi pita kako mozemo osigurati politicki zivot, Mor se pita kako se zivot moze osigurati socio-ekonomski. U ovim pitanjima mogu se izvesti 2 zla koja prete ljudima: nasilna smrt od neprijatelja i smrt od gladi i bede. Iz ovog Habermas zakljucuje da se Makijaveli bavi prakticnim tehnikama uspesnog osvajanja vlasti. Dok Mor tezi ka utopijskoj viziji pravilne organizacije drustvenog poretka. Kod prvog prirodno zlo je politicko, dok kod drugog prirodno zlo je ekonomsko.

Makijaveli i Mor su izvrsili razdvajanje politike i etike. U Makijavelijevom shvatanju bitna odlika drzave je politicka represija dok kod Mora drzava je ustanova ekonomske organizacije i prinude. Kod Mora organizacija drustvenog poretka postaje moralni neutralna dok kod Makijavelija tehnika odrzanje vlasti postaje moralno neutralna.4. Rastakanje politicke filozofije u politicku sociologijuTransformacija starogrcke prakticke filozofije u socijalnu filozofiju pogodila je moralnu dimenziju klasicne politicke filozofije. Ajzenstat smatra da je politicka sociologija ujedinila 3 glavne dotadasnje orijentacije koje su naglasavale politicku sferu kao najvazniju dimenziju ljudske egzistencije: MORALNO-FILOZOFSKO; TEHNICKO-POLITICKU I KOMPARATIVNU-ISTORIJSKU. Kranji rezultat tog procesa transformacije odigrao se na stetu moralno-filozofskog toka misljenja a u korist mislenja o politici kao intitucionalnom mehanizmu i tehnologiji vladanja. Treca komparativna-istorijska dimenzija ima analiticku spoznajnu funkciju.Rejmon Aron smatra da razvoj politicke sociologije oznacava raskid sa politickom filozofijom. Stagnacija filozofskog mislenja o politickom poklapa se sa odbacivanjem konacnih koncepcija o ljudskoj prirodi iz kojih se izvodila potreba izbora najboljeg politickog rezima. Pitanje kojim se zavrsava politicka filozofija a zapocinje politicka sociologija Aron formulise u sledecem obliku: Mogu li se opravdati vladavina i pokornost, vlasr i granice vlasti? Za Arona je dualitet izmedju prava na vlast i prava na pubunu veciti problem prema kome su svi politicki rezimi uvek nedovoljna resenja.

Habermas konstatuje da se prelaz sa politicke filozofije u socijalnu filozofiju gubi svoju hermeneuticku snagu. Na to se nadovezuje i Viko koji smatra da raboritost, kao proizvod novovekovne nauke nudi samo zaobilazne i mukotrpne puteve, za razliku od vecnih istina. Izmedju Aristotelovog razlikovanja mudrosti i nauke, Viko se opredeljuje za mudrost(vecna istina). On dovodi u pitanje poduhvat novovekovne socijalne filozofije.

5. Savremena teorijska rasprava o predmetu Politicke sociologije