Uvod u filozofijuPredavanje 3

Prva nesumnjiva istina i priroda cogito

Mislim, postojim nije istina izvedena iz neke optije istine. Dakle, nije deo deduktovno-silogistickog argumenta. Dolazimo do nje intuicijom. Miljenje i postojanje idu zajedno. Nezamislivo je da mislimo a da ne postojimo u isto vreme.

Izgleda da je ova istina zasnovana na naoj nemogunosti da zamislimo ito drugo (da mislimo a da ne postojimo). tagod mi mislili o argumentima koji se zasnivaju na onome to je zamislivo ili nezamislivo ovaj izgleda prilino ubedljivo.

Sledee pitanje je da li je Dekart mogao da izvede ita drugo iz ove prve istine. Npr., da li je mogao da izvede ita o prirodi samog cogito. Njegovo zakljuivanje da to Ja koje misli moe takoe da sumnja, potvruje, porie, razumeva, hoe, zamilja, i osea, izgleda ubedljivo. Ono to ostaje neubedljivo jeste da se od mislim, postojim izvede zakljuak da to Ja mora da bude mislea stvar.

Pretpostavimo da Dekart moe da prevazie taj problem, sledee pitanje je da li on moe da izvede ita drugo (npr., matematike istine, spoljni svet, postojanje tela itd.) iz te prve istine.

Meditacija III

Kako povratiti poverenje u matematike istine?

Prvi korak u tom smeru je da se odbaci mogunost postojanja zlog demona koji ima sposobnost da nas vara ak i u pogledu matematikih i logikih istina (s obzirom da su one hiperbolikom sumnjom dovedene u pitanje).

Drugim reima, da bi pokazao da je nae opaanje matematikih i logikih istina jasno i razgovetno i da ne moemo da budemo u krivu u pogledu njih Dekart smatra da mora da dokae Boije postojanje i da Bog ako postoji ne moe da bude zao i da nas vara.

But in order to remove even this basis for doubt, I should at first opportunity inquire whether there is a God, and, if there is, whether or not he can be a deceiver. For if I am ignorant of this, it appears I am never capable of being completely certain about anything else (Med 3, p. 71) Da bih uklonio svaki osnov za sumnju trebalo bi da prvom prilikom razmotrim postojanje Boga i da li Bog moe da bude varalica. Jer ukoliko ne znam odgovor na ovo pitanje ini mi se da nikada ne mogu da budem siguran u pogledu bilo ega drugog.

Pitanje: Zato je Dekartu potreban Bog? Zar nije mogue samo da ukloni mogunost postojanja zlog demona i da time obezbedi izvesnost matematikih istina?

Dokaz za Boije postojanjeDekart prvo analizira razliite vrste ideja koje moe nai u svom umu i za sve njih zakljuuje da bi mogle biti njegove sopstvene fabrikacije (dakle da nema razloga da pouzdano veruje da zaista ita slino tim idejama postoji izvan njegovog Ja).ta je sluaj sa idejom Boga (koju Dekart takoe nalazu u svom umu)?

Dekart kae dve stvari:

Unquestionably, those ideas that display substances to me are something more, and if I may say so, contain in themselves more objective reality that those that represent only modes or accidents. Again, the idea that enables me to understand a supreme deity, eternal, infinite, omniscient, omnipotent, and creator of all things other than himself, CLEARLY has more objective reality within it than do those ideas through which finite substances are displayed. (Med 3, p. 73)

Nesumnjivo je da ideje koje predstavljaju supstancije sadre vie objektivne realnosti od onih koje predstavljaju njihove sluajne karakteristike. Takoe je IZVESNO da ideja koja mi omoguuje da razumem boanskog, venog, neogranienog, sveznajueg, svemonog kreatora svih stvari (sem samog sebe) ima vie objektivne realnosti u sebi nego one ideje kroz koje nam se konane supstancije pokazuju.

Now it is indeed evident by the light of nature that there must be at least as much (reality) in the efficient and total cause as there is in the effect of that same cause. For whence, I ask, could an effect get its reality, if not from its cause? And how could the cause give that reality, if not from its cause. (Med 3, p. 73)

Sada je takoe jasno (prirodno svetlo nam to daje do znanja) da mora da bude barem isto toliko stvarnosti u eficijentnom uzroku kao i u njegovom rezultatu (onom to je stvoren). Jer odakle bi ono to je stvoreno dobilo svoju realnost ako ne od svog uzroka? I kako bi uzrok mogao da da takvu realnost ako ne od svog uzroka.

Pitanje: Da li su ovi principi izvedeni iz Mislim dakle postojim? Da li su izvedeni iz raznih sposobnosti uma ili iz analize ideja (koje na kraju sve mogu biti nae sopstvene fabrikacije)? Odakle ovi principi dolaze? Koja je priroda tih principa? Epistemoloka ili ontoloka?

Dekart u treoj meditaciji dokazuje boije postojanje na osnovu drugog principa. On nam nudi dva paralelna argumenta. Prvi poinje od ideje Boga koju imamo i dokazuje da sam Bog mora da bude kreator te ideje (da ne moemo mi da budemo kreatori ideje koja u sebi ima vie stvarnosti nego mi sami). Drugi argument polazi od toga da nae konane Ja mora da bude kreirano od nekog bia koje ima vie stvarnosti od toga da nae konano Ja mora da bude kreirano od nekog bia koje ima vie stvarnosti u sebi a to je Bog. Oba argumenta polaze od gorepomenutog principa. Pitanje je, meutim, da li Dekart kri svoj sopstveni metod kada uvodi ovaj princip.

Ravi krug (vicious circle): materijal za razmiljanje

Dekart mora da dokae Boije postojanje pre nego to moe da se osloni na kriterijum jasnog i razgovetnog u istraivanju istine (sem u sluaju mislim, postojim).U prve dve meditacije je Dekart sumnjao u sve to izgleda jasno i razgovetno ukljuujui matematike i logike istine. Sada mu je potreban Bog da bi uspostavio princip jasnosti i razgovetnosti kao kriterijum istinitosti matematike i logike. Takoe, Dekart mora da dokae da Bog nije varalica. Ali da li Dekart moe da dokae boije postojanje a da se ne osloni na princip jasnog i razgovetnog znanja? Ako ga upotrebi, on upotrebljava kriterijum koji je po njegovoj sopstvenoj metodi mogue uspostaviti samo poto je Boija egzistencija ve dokazana.

Dekart ima dve opcije:Mora da pokae kako hiperbolika sumnja ne zahvata jasnost i razgovetnost principa da podjednako realnosti mora da bude u uzroku i posledici.

Mora da izvede taj princip iz Mislim, postojim.

Pitanje: Da li je mogue uini i jedan od ova dva koraka? Da li ih je Dekart uinio?

Priroda Boga?

Poto je dokazao boije postojanje, Dekartov sledei korak ukoliko eli da uspostavi matematike i logike istine je da pokae da je Bog dobar. Po Dekartu, Bog ne moe da bude varalica, zbog toga to nam prirodna svetlost kae da su sve prevare i varanja vrste defekta (a Bog je naravno savren).

Meditacija V

Ontoloki dokaz za postojanje Boga

Postojanje je nuan deo Boije savrenosti. Postojanje je deo njegove prirode. Ukoliko ne bi postojao Bog ne bi mogao biti savren.

O prirodi sveta

Poto je uspostavio Boije postojanje a samim tim i kriterijum za jasno i razgovetno znanje, Dekart se pita ta zna jasno i razgovetno (ako ita) o svetu oko sebe (ako taj svet uopte postoji). Dekart zakljuuje da jedino jasno i razgovetno opaa svojstva stvari koja se mogu izmeriti, tj. koja se mogu iskazati u geometrijskim i aritmetikim terminima, npr., veliina, oblik, irina, dubina. Ove ideje IZGLEDA da pripadaju materijalnim stvarima (ali jo uvek ne znamo da li te stvari zaista postoje). Ali i ako se ispotsavi da te stvari ne postoje, matematike i aritmetike istine ostaju istine (jer ih opaamo jasno i razgovetno). Ako se ispostavi da taj svet postoji, matematike i logike istine moraju da budu primenjive na njega, tj. taj svet mora da bude podvrgnut tim istinama.

Meditacija VI

Dekart je do sada pokazao da bi spoljni svet mogao da postoji. U estoj meditaciji njegov cilj je da pokae da taj svet i postoji. Takoe, eli da pokae koja je njegova prava priroda, kao i kakav je odnos izmeu materijalnog sveta i naeg uma (kakav je odnos izmeu res extensa i res cogitans). Na kraju, cilj mu je da pokae u kakvom su odnosu nae telo i um.

Materijalne stvari stvarno postoje:

U sebi imam ideje materijalnih stvari. Ako te ideje ne potiu od materijalnih stvari, onda sam ih ili ja sam stvorio ili potiu od Boga.

Ali ako potiu od mene ili od Boga, onda je Bog nuno varalica to je ve pokazano da on ne moe biti.

Priroda materijalnih stvariDakle, spoljni materijalni svet postoji ali da li on zaista postoji na nain na koji ga mi vidimo. To ne moe biti u potpunosti sluaj jer nas ula esto varaju a ono to nam dolazi od njih vrlo esto ne vidimo jasno i razgovetno. Dekart zakljuuje da pravu prirodu sveta i svojstva stvari jedino jasno i razgovetno opisujemo geometrijom i aritmetikom. Druga svojstva koja opaamo kao to su slatko i slano, hladno i toplo, razliite boje itd. (svojstva koja ne izraavamo matematiki) nisu prava svojstva materijalnog sveta.

Ali ako je to sluaj, zato nam je Bog dao da ih opaamo? Da li to implicira da je Bog varalica? Ne. Bog nam je dao ula da bi naa zajednica uma i tela opstala. Dakle, ula imaju vrednost za preivljavanje iako nam ne daju tanu sliku o prirodi sveta. Do nje moemo doi samo razumom koristei kriterijum za jasno i razgovetno opaanje.

Telo i um su razliite supstancije

Korak 1: Kada jasno i razgovetno vidim da jedna stvar moe postojati bez druge, to je dovoljno da zakljuim da su to dve razliite stvari.Korak 2: Kada jasno i razgovetno mogu da vidim da dve stvari imaju razliita svojstva moram da zakljuim da su to dve stvari a ne jedna.

Korak 1: Jasno i razgovetno vidim da um moe da postoji bez tela.Korak 2: Jasno i razgovetno vidim da um i telo imaju razliita svojstva.

Dakle, um i telo moraju biti dve razliite supstancije.

Verzija 1.Svojstva mislee stvari su: miljenje, opaanje, zamiljanje, htenje, itd.Svojstva materijalnih stvari su: mogunost pomeranja sa jednog mesta na drug, zauzimanje prostora, imanje raznih oblika, itd.Mislea stvar ne moe imati ova svojstva.

Dakle, res cogitans i res extensa moraju biti razliite.

Verzija 2.Ako dve supstancije imaju dva razliita svojstva onda su one dve razliite supstancije.Telo je deljivo.Um je nedeljiv.Dakle, um i telo moraju biti dve razliite supstancije.