1

PREDUZETNIŠTVO I PREDUZETNIK

POJAM, RAZVOJ I ZNAČAJ PREDUZETNIŠTVA

Pojmovno odreĎenje preduzetnika i preduzetništva

Preduzetnik je reĉ francuskog porekla - entrepreneur i znaĉi proći izmeĊu. Primenjuje

se na aktivnosti povezane sa poslovanjem. Tokom 17. veka termin preduzetnik nosio je

pojam rizika i korišćen je za pojedinioce koji su ušli u ugovorne angaţmane o

snabdevanju dobrima ili uslugama sxa vladom po fiksnoj ceni. Zbog toga što je cena

bila fiksna, preduzetnik je mogao realizovati dobitak, ali i aposrobovati gubitak - otuda

osnova za rizik. U 18. veku termin preduzetnik je bio u vezi sa pojedinicma kojima

treba kapital da obave svoje aktivnosti.

Ameriĉki ekonomista austrijskog porekla, Jozef Šumpeter (Joseph

Schumpeter) dao je definiciju preduzetništva kao procesa

obezbeĊivanja novih proizvoda ili usluga. Ova definicija stavlja

poseban akcenat na vaţnost inovacija i kreativnost. Odnosno sve

firme koje su sklone inovacijama uvode jednu ili više od sledećih

„novih kombinacija“: nove proizvode (usluge); nove metode

proizvodnje; nova trţišta; nove izvore snabdevanja i novu

organizaciju indu-strije.

Zajedničko za većinu definicija jeste ĉinjenica da preduzetništvo ima kreativnu

funkciju - pojedinac ili grupa partnera stvaraju nove vrednosti.

Preduzetnik je osoba koja primenom nove ideje ili inovacije i preuzi-manjem

poslovnog rizika u preduzeću plasira svoje proizvode i usluge na tržištu radi sticanja

dobiti.

Preduzetništvu se globalno pridaje posebna paţnja već više od 50 godina - interesantno

je za istraţivaĉe, drţave, institucionalni i vanisnstitu-cionalni obrazovni sistema, medije

svih vrsta itd. Ova paţnja u Srbiji kulminira tokom poslednje decenije. Ovakvo

narastajuće interesovanje, priznanje je suštinskog ekonomskog i društvenog doprinosa

koje preduzetništvo donosi, posebno u segmentu razvoja i otvaranja novih, malih i

srednjih preduzeća - zapoĉinjanja i razvoja privatnog biznisa. Glavni doprinosi koji se

dovode u vezu sa preduzetništvom i preduzetniĉkim ponašanjem su: ekonomski rast,

inova-cije, zapošljavanje (nova radna mesta) i alternativne karijerne mogućnosti ţena i

pripadnika manjina.

Preduzetnički proces predstavlja povezani skup aktivnosti spoznavanja, formulisanja,

dizajniranja i vrednovanja poslovnih šansi i njihovog aktivi-ranja (pretvaranja u

poslovni poduhvat), eksploatisanja, stalnog poreĊenja s (potencijalnim) konkurišućim

šansama i, konaĉno, napuštanja. Kao proces kreativnog kombinovanja poslovnih resursa

ostvaruje se kroz potprocese:

Jozef Šumpeter

(1883 –1950)

2

1. generisanje preduzetniĉke ideje o poslovnoj promeni, cilju/nameni, dizajnu i

realizovanju nove kombinacije resursa, tj. Kreiranju /defini-sanju poslovne ideje -

na osnovu uoĉavanja trţišne prilike, procene njene materijalne ostvarivosti i

sopstvene motivisanosti;

2. verifikacija ostvarivosti i prihvatljivosti/opravdanosti preduzetni-ĉke ideje;

3. planiranje realizovanja preduzetniĉkog poduhvata (odreĊivanje potreba za

resursima i naĉina, aktivnosti i rokova zadovoljavanja tih potreba);

4. realizovanje preduzetniĉkog poduhvata (obezbeĊenje potrebnih resursa i njihovo

aktiviranje, ĉesto uz osnivanje i voĊenje sopstvenog preduzeća;

5. permanentno poreĊenje tekućeg poslovnog poduhvata sa šansama za nove,

atraktivnije poduhvate - do (poĉetka) ostvarenja cilja preduzetniĉke ideje /motiva

ili/i do nalaţenja atraktivnijeg poduhvata.

Preduzetnički poduhvat je projekat uspostavljanja mreţe poslovnih aktivnosti u ĉijoj

je srţi osnovna tehnološka inovacija. U konaĉnoj formi, preduzetniĉki poduhvat se

zaokruţuje u posao, definisano podruĉje i program rada koji se orga-nizaciono

ustrojava, raste i doţivljava zrelost.

Savremeno shvatanje preduzetništva

Preduzetništvo predstavlja osnovnu tekovinu trţišne privrede. Ono je osnovni princip

ponašanja pojedinca i poslovnih subjekata u privredi zasno-vanoj na privatnoj svojini i

slobodnom trţištu.

Upravljanje preduzećem, odnosno poslovanjem preduzeća, u osnovi jeste

preduzetnička aktivnost.

Preduzetničko ponašanje se posmatra kao oportunističko ponašanje, koje je

voĎeno vrednošću i uvećanjem vrednosti.

Preduzetništvo je samozapošljavanje putem vlasništva nad poslovanjem

(biznisom), koje uključuje značajne elemente rizika, upravljanja i nagrade.

Preduzetništvo je posebna karakteristika bilo pojedinaca, bilo preduzeća. Inovacija

predstavlja specifiĉno oruĊe preduzetnika, sredstvo pomoću kojeg oni koriste promenu

kao mogućnost za izvršenje razliĉitih poslovnih aktivnosti. Inovacija, u stvari, kreira

resurs. Preduzetništvo je prvenstveno praksa. Ono zahteva odreĊena znanja.

Preduzetnik jeste svaki onaj pojedinac koji vidi promenu kao pravilo i koji na sebe

preuzima rizik za obavljanje aktivnosti koje su u vezi sa promenama i inovacijama.

Kao glavne karakteristike preduzetniĉkog ponašanja istiĉu se:

inovatorstvo,

preuzimanje rizika,

liderstvo,

improvizacija,

fleksibilnost i

sposobnost uĉenja.

3

Glavna uloga preduzetništva u savremenoj privredi ogleda se u inovativnom

delovanju koje stvara uslove za tehnološki razvoj, formiranje fleksibilnih organizacija

i novo zapošljavanje.

Preduzetnička organizacija jeste organizacija koja uoĉava i otkriva nove mogućnosti i

šanse u promenljivoj okolini, koja se brzo i uspešno prilagoĊava promenama i koristi

promene kao osnov razvoja.

Danas je preduzetništvo poslovna aktivnost koja se bazira na inovacijama,

prevashodno sistemskim inovacijama. Svaki mali biznis, ili samozapošljavanje ne mora

nuţno da bude preduzetniĉka aktivnost, kao što ni svaki poslodavac nije preduzetnik.

Suština je u prihvatanju rizika i promena zasnovanom na inovativnom delovanju,

koje stvara uslove za razvoj poslovnih subjekata i pri-vrede u celini.

Prema savremenim shvatanjima preduzetnik više ne mora da bude pojedinac, koji je

vlasnik biznisa. Preduzetnik moţe biti i pojedinac koji je zaposlen kod poslodavca, ali

da poseduje osobine koje su karakteristiĉne za preduzetniĉko ponašanje.

Preduzetniĉko ponašanje u savremenoj organizaciji se ne povezuje iskljuĉivo za jedno

lice i njegove sposobnosti i iskustvo, već se sve više oslanja na timski rad. U tom smislu

razvijen je model korporativnog preduzetništva, koji pote-ncira timski rad, ĉiji su

ĉlanovi motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju rizika.

PROFIL I KARAKTERISTIKE USPEŠNOG PREDUZETNIKA

Objašnjenje fenomena preduzetnika u ekonomskoj teoriji

Jedan od prvih ekonomskih mislilaca koji se ozbiljnije bavio

ulogom preduze-tnika u procesu privreĊivanja, bio je Ričard

Kantijon (Richard Cantillon), poĉetkom 18. veka, koji je u

svojim ekonomskim razmatranjima dao znaĉajno mesto. Prema

Kantijonu, razmenu hrane i roba, kao i njihovu proizvodnju u

Evropi vode preduzetnici na vlastiti rizik. Preduzetnika ima

više različitih vrsta: zakupci zemlje, majstori zanatlije,

prevoznici, trgovci na veliko i malo, manufakturisti različitih

proizvoda, slobodne profesije, itd. Svim pomenutim

grupacijama zajedniĉko je da rade u neizvesnosti i na sopstveni

rizik. preduzetnika - "to je osoba koja kupuje po utvrĊenoj ceni

prema mestu gde kupuje da bi prodavao po neizvesnoj ceni". Svi pojedinci koji rade za

fiksnu nadnicu nisu preduzetnici. Iz opšteg pojma preduzetnika, on izdvaja one koji

proizvode tuĊim radom - drugim reĉima shvata ulogu kapitaliste, mada ga tako ne zove

- ĉija je funkcija orgnizacija proizvodnje.

Ričard Kantijon

(1680 – 1734)

4

U Francuskoj je poĉetkom 18. veka na sceni bila fiziokratska

politička ekonomija. Fiziokrati su bili francuski ekonomski

pisci koji su se okupili oko ekonomskog uĉenja Fransoa Kenea

(François Quesnay). Osnovu učenja fizi-okrata čini

pretpostavka prirodnog poretka. Osnova koncepta prirodnog

poretka jeste da se interes pojedinca poklapa sa zajedničkim

interesom, a pojedinac će sam naći najprirodniji način za

iznalaženjem najkorisnijeg puta. Poredak u privrednoj sferi

društva treba da se zasniva na naĉelu laisser faire (fra.

dozvoliti). Drţava treba što manje da interveniše u privredi,

kako bi omogućila nesmetano razvijanje prema zakonima koje je

sama priroda posta-vila.

Britanski ekonomski pisac Adam Smit (Adam Smith) je

poistovetio ostva-rivanje ekonomskog interesa pojedinca sa

društvenim. Poslovni čovek je motivisan samo ličnim

interesom - "rukovodi se samo vlastitim profitom, ali u tome

ga, kao i u nekim drugim postupcima, vodi neka nevidljiva

ruka i tera ga da kao konačni rezultat ostvaruje nešto što

uopšte nije deo njegovih namera". Ova ideja je dugo sluţila

interesu industri-jalaca, a Smit se zalagao i za strogo

ograniĉavanje drugih aktivnosti drţave, pogotovu visokog

oporezivanja industrijalaca, zbog porasta troškova i povećanja

cena proizvoda.

Francuski ekonomista Ţan-Baptist Sej (Jean-Baptiste Say), koji

je na samom poĉetku 19. veka rekao da "preduzetnik premešta

ekonomske resurse iz jedne oblasti, niže, u drugu oblast više

produktivnosti i većeg dohotka". Profit Sej vidi kao

preduzetniĉku dobit - ona je dohodak, odnosno najamnina za

visokokvali-fikovani rad preduzetnika. Preduzetniĉka dobit je

nagrada za preduzimljivost, talenat i rizik.

Fransoa Kene

(1694 – 1774)

Adam Smit

(1723 – 1790)

Ţan-Baptist Sej

(1767 –1832)

5

Alfred Maršal (Alfred Marshall), jeste najznaĉajniji predstavnik

marginali-stiĉkog pravca u Velikoj Britaniji. Svoja ekonomska

razmatranja je najpotpunije prezentovao u svom delu Principi

ekonomike, objavljenom 1890. godine i ovim delom Maršal u

ekonomsku nauku uvodi novi termin ekonomika, da bi njime

označio dotadašnji termin politička ekonomija. Maršal je bio

zastupnik ideje slobodne konkurencije i tržišta i pružanja

uslova svakom pojedincu da dokraja maksimizira želju za

povećanjem profita, kao osnovnog pokretača ekonomskog

čoveka. On je bio prvi grĊanski ekonomista koji je ukazao da se

na tim osnovama ne mogu rešiti svi društveni problemi, posebno

maksimiranje blagostanja društva. Bio je protivnik monopola i

zagovornik nesmetane pri-vatne inicijative i preduzetništva u privredi - privatna

inicijativa je osno-vni pokretaĉ svake ljudske aktivnosti.

Istorijski znaĉaj mesta i uloge preduzetništva u privrednom ţivotu je izuze-tno dobro

uoĉio ameriĉki ekonomista, austrijskog porekla Jozef Šumpeter (Joseph Schumpeter),

koji uoĉava 4 faze u istorijskom razvoju preduzetnika:

fabrikant - trgovac,

fabrikant - sopstvenik,

upravljaĉ i

sopstvenik novĉanog kapitala.

Na ovaj naĉin Šumpeter ukazuje na proces razdvajanja funkcije upravljanja od

funkcije vlasništva. Osnovni zadatak preduzetnika jeste kreativna destrukcija,

odnosno stvaranje promena, kao nečega normalnog i po privredu zdravog. Osnova

funkcija preduzetnika jeste u uvoĎenju novih kombinacija faktora proizvodnje i

savladavanju otpora protiv uvoĎenja inovacija.

Prema Šumpeteru, dinamiĉka ravnoteţa u privredi izazvana aktivnostima inovativnih

preduzetnika, pre nego sama ravnoteţa i optimizacija, su norma zdrave ekonomije i

centralna realnost ekonomske teorije i prakse. Preduzetnik je dinamička snaga čija je

uloga da remeti ekonomsku ravnotežu svojim inovativnim ponašanjem. Preduzetnik je

inovator i glavni pokretaĉ ekonomskih promena, a njegov osnovni zadatak je kreativna

destrukcija, dok je polazna taĉka samog preduzetništva kreiranje poslovnih inovacija.

Šumpeter ukazuje na proces razdvajanja funkcije upravljanja od funkcije vlasništva

ĉime se gubi inicijativa i zainteresovanost preduzetnika koji je motorna snaga privrede.

Preduzetnik jeste svaki onaj pojedinac, bez obzira da li je samostalan u poslovanju,

ili je zaposlen u velikoj korporaciji, koji vidi promenu kao pravilo i kao nešto zdravo i

koji na sebe preuzimaju rizik za obavljanje aktivnosti koje su u vezi sa promenama i

inovacijama.

Alfred Maršal

(1842 – 1924)

6

Ameriĉki teoretiĉar Piter Draker (Peter Drucker) smatra da

preduzetništvo nije ni nauka, ni umetnost. Ono je prvenstveno

praksa. Ono zahteva odreĊena znanja. Ali kao i kod svih

praktiĉnih disciplina, na primer, kod medicine ili inţinjerstva,

poznavanje preduzetništva znaĉi samo sredstvo za ostvarivanje

cilja.

Preduzetnik u savremenom poslovanju

Savremena organizacija mora svoje poslovanje da bazira na preduzetniĉkom konceptu

ponašanja, koji potencira strategijski pristup baziran na prihvatanju rizika, kreativnosti

inovaciji i odgovornosti svakog pojedinca za poslovanje organizacije. Ovde se posebni

akcent stavlja na inovatorstvu, zbog ĉinjenice da se naše društvo zasniva na znanju.

Preduzetništvo danas podrazumeva kontinualni kreativni proces, čiji je osnovni cilj

implementiranje inovacija u organizaciju u funkciji uspešnog poslovanja i rešavanja

problema potrošača i društva.

Glavna karakteristika preduzetnika je nesigurna zarada. Preduzetnik je uvek

kreativna i sposobna osoba koja osniva preduzeće, koja pokreće poslovne poduhvate,

snosi rizik poslovanja, ali i gleda u budućnost. Nosilac je novih ideja i inovacija.

Preduzetnik ispoljava visoku osetljivost i responzivnost u odnosu na profitonosne

prilike u okruţenju. S obzirom na visoko riziĉne odluke koje donose u uslovima

neizvesnosti, preduzetnici moraju da snose odgovornost.

Preduzetnički duh je sa svojim okupacijama i orijentacijom u suprotnosti sa svakom

ravnoteţom, sa svakim uspostavljenim i ustaljenim poretkom. On je njegov neprijatelj jer

se ne miri s njim. Preduzetnik ne nastoji da stvari koje se proizvode, ili poslovi koji se

obavljaju, proizvodi, odnosno obavlja na bolji naĉin, već da proizvodi nove proizvode i

uvodi nove poslove.

Zaposleni pojedinac, a pogotovu rukovodilac, ne moţe više da funkcioniše kao

nezavisna jedinka u okviru definisanog radnog zadatka. Kako u savremenom svetu

institucija organizacije zauzima sve znaĉajnije mesto u svim oblastima ljudskog

ţivljenja, a pogotovu u oblasti poslovanja, neophodno je da zaposleni poseduju, ili

tokom vremena izgrade smisao za timski rad.

Stvaranje projektnih timova i orijentacija na projektno delovanje unutar

organizacione strukture, pogotovu kada je u pitanju primena znanja na znanje,

predstavlja osnovni izvor kreiranja nove produktivnosti poslovanja. U savremenom

poslovanju od svakog pojedinca mora da se stvori zaposleni koji je odgovoran za posao

u smislu permanentnog povećanja produktivnosti rada i znanja, odnosno zaposleni koji

doprinosi.

Piter Draker

(1909 – 2005)

7

Novi uslovi privreĊivanja zahtevaju ljude koji poseduju sledeće karakteristike:

znanje,

sposobnost za uĉenje,

inicijativu,

fleksibilnost,

zalaganje,

iskustvo.

Novonastali uslovi poslovanja zahtevaju struĉnjake koji moraju da predstavljaju

uspešnu sintezu znanja, veštine i stava.

Pod znanjem se podrazumeva sledeći skup osobina:

baziĉno znanje iz oblasti poslovanja,

znanje o preduzeću i njegovom poslovanju,

znanje o proizvodu ili usluzi preduzeća,

informacije o konkurenciji,

informacije o kupcima,

informacije o okruţenju.

Veština podrazumeva sledeće karakteristike:

komunikativnost,

sistematiĉnost,

plansko razmišljanje,

sposobnost brzog i pravilnog rasuĊivanja,

strpljivost,

dobar smisao za organizaciju posla i vremena.

Stav obuhvata sledeće osobine:

odluĉnost,

entuzijazam,

preciznost,

optimizam.

MOTIVI PREDUZETNIKA

Teorija hijerarhije potreba i motiva

Prema nekim teorijama ljudske potrebe su osnovni faktor motivacije. U zavi-snosti od

toga od kojih potreba polaze, kakvu strukturu potreba odreĊuju, odnosno, kakav znaĉaj

daju pojedinaĉnim potrebama kao faktorima motivacije - proizilaze razlike u

varijantama teorija.

Potrebe predstavljaju fizičko ili emocionalno nezadovoljstvo, ili tenziju koju oseća

osoba. Potreba treba da se pretvori u želju, što je prvi korak zadovoljavanja potreba.

Potrebe su te koje pokreću pojedinca na aktivnost.

8

Motiv je podsticaj, pokretač na akciju. Motivi proizilaze iz potrebe i fokusirani su ka

njenom zadovoljavanju. Poznavanjem motiva dolazi se do odgovora zašto dolazi do

neke akcije (npr. osnivanje ili voĎenje preduzetničkog poduhvata, ili kupovina

odreĎnog proizvoda/usluge). Odluka je retko rezultat delovanja samo jednog motiva.

Motivacija je proces pokretanja, usmeravanja i održavanja ljudskog ponašanja ka

odreĎenom cilju. Osnovni proces motivacije bazira na tri elementa: potreba, pokret,

nagrada.

Jedna od najpoznatijih, najznaĉajnijih i najšire prihvaćenih

teorija je ona koju je postavio Abraham Maslov (Abraham

Maslow) 1943. godine. Maslov ističe da se ljudske potrebe

mogu razvrstati u grupe, i da postoji jasna hijerarhija izmeĎu

tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre

nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Maslovljeva

hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa, a prema

njihovom intenzitetu javljanja u ljudskoj psihi (svesnoj ili

podsvesnoj), i obično se prikazuje u vidu piramide podeljene

na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo – Slika

1.

Slika 1: Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba1

1 Na osnovu: Maslow, A. H. (1943). A theory of human motivation. Psychological Review, 50(4), 370-

396. Preuzeto sa http://psychclassics.yorku.ca/Maslow/motivation.htm

Abraham Maslov

(1908 – 1970)

9

Prvu grupu (nivo) potreba ĉine fiziološke potrebe. To su osnovne potrebe ljudske

egzistencije, odnosno prirodne potrebe (stan, hrana, vazduh, voda, seks), koje, ukoliko

nisu zadovoljene, ugroţavaju ĉovekovu biološku egzistenciju.

U drugu grupu spadaju potrebe za sigurnošću. Kada su fiziološke potrebe ĉoveka

jednom zadovoljene, on teţi da obezbedi sigurnost (neugroţenost) ţivota, stalan posao,

sigurnost porodice, zdravlja, imovine, ukratko sigurnost na poslu, u porodici i u društvu

(ukljuĉujući tu moralnost kao društvenu kategoriju).

Treću grupu ĉine potrebe za pripadnošću. Ĉovek je društveno biće, oduvek naviknuto

da postoji u grupi i komunicira sa grupom, i, kada jednom zadovolji svoje biološke i

potrebe sigurnosti, on tada ispoljava potrebe pripadanja grupi, prijateljstvu, druţenju,

komunikaciji, ljubavi, intimnosti.

U četvrtu grupu spadaju potreba za uvaţavanjem, poštovanjem od strane drugih ljudi,

za statusom i prestiţom meĊu drugim ljudima - ove potrebe povezuju se sa ĉovekovim

egom. Ţelja da se ima (nad) moć, nezavisnost i teţnja ka uspehu - takoĊe pripadaju ovoj

grupi.

Peta i poslednja grupa sastoji se iz potreba za samopostignućem (samoostva-rivanjem,

samopotvrĊivanjem), gde spadaju kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak

predrasuda, prihvatanje ĉinjenica, ali i moralnost. Prema Maslovu, ove potrebe se

javljaju samo kada su prethodne ĉetiri grupe potreba zadovoljene. Suština ovih potreba

sastoji se u mogućnostima samoafirmacije ili samoostvarenja (što podrazumeva

samorazumevanje i samoprihvatanje) odreĊene liĉnosti, sa svim njenim kvalitetima i

sposobnostima.

Četiri niža nivoa (fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje) su grupisani

kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizičke potrebe. Zadovoljenje ovih potreba

pomaţe osobi da raste i razvija se kao ljudsko biće. Za razliku od njih koje se moraju

zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju. Osnovna pretpostavka je

da se više potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon što su zadovoljene, većinom ili

potpuno, sve potrebe niţeg nivoa. TakoĊe, kada se jedna potreba zadovolji, opada

znaĉaj njene motivacione uloge, meĊutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo

zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teţe da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te

potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba će se razviti u, fiziĉki i psihiĉki, nezdravu

osobu. Po pravilu, ni jedna grupa potreba se u potpunosti ne zadovoljava. MeĊutim,

potrebe niţeg ranga su uvek potpunije zadovoljene od potreba višeg ranga. Naravno,

mogući su izuzeci i u obrnutom smislu.

Bez obzira na logičnost i ubedljivost Maslovljeve teorije, ova nikada nije u potpunosti

potvrĎena empirijskim istraživanjima. Pokušaji empirijske verifikacije ove teorije

pokazali su da postoje neki teško rešivi problemi.2 Prvi problem je povezan sa

ĉinjenicom da je teško empirijski grupisati pojedine faktore tako da to odgovara podeli

koju je dao Maslov. Drugi problem se odnosi na dilemu, da li je pet grupa potreba kako

2 Neher, A. (1991). Maslow's Theory of Motivation A Critique. Journal of Humanistic Psychology, 31(3),

89-112. Preuzeto sa http://www.uk.sagepub.com/fineman/Reading 20On/Chapter 2004c 20- 20Neher.pdf

10

ih daje Maslov toliko izdvojeno i razliĉito, ili je, baš suprotno, sliĉno i povezano, ĉak u

toj i tolikoj meri da ih je teško razgraniĉiti i tako grupisati. Pokazalo se da potrebe višeg

nivoa mogu uticati na zadovoljstvo poslom koji se obavlja, ĉak i kada niţe potrebe nisu

zadovoljene - što nije u saglasnosti sa ovom teorijom.

Bez obzira na sve, ostaju ĉinjenice da Maslovljeva teorija: ima svoju logiku, da je

pridobila veliki broj pristalica i da je pokrenula mnoga teorijska razmatranja i

empirijska istraţivanja. Ovo je dovelo i do brojnih varijanti teorije ljudskih potreba.

Maslovljeva teorija tako je postala osnova na kojoj se, kasnije, nadovezuju i razvijaju

motivacione teorije menadţmenta i preduzetništva.

Individualni motivacioni faktori za pokretanje sopstvenig poslovanja, mogu se,

uopšteno, kategorisati u dva aspekta - interne (unutrašnje) i eksterne (spoljašnje)

factore. Interni faktori su povezani sa liĉnim karakteri-stikama i motivima, kao što su

potreba za samopostignućem, shvatanje kontrole, ţelja za nezavisnosti, kognitivni

(spoznajni) razvoj i postojanost. Eksterni faktori tada ukljuĉuju faktore okruţenja, kao

što su zahtevi trţišta, ekonomski status ili vršnjaĉki uticaj. Eksterni faktori se

indirektno stavljaju u poziciju pokretaĉa osobe ili pojedinca da razvije sopstvenu ţelju

da postane preduzetnik.

U skladu sa postojećom literaturom, preduzetniĉki motivi biće u nastavku analizirani

najnje sa tri stanovišta:

Unutrašnji ili liĉni preduzetniĉki motivi,

Ĉinioci koji potstiĉu preduzetništvo, i

Spoljašnji uticaji koji mogu uticati na preduzetniĉku motivaciju, analizi-rani kao

okolnosti ţivotnog puta.

Unutrašnji ili lični preduzetnički motivi

Preduzetništvo podrazumeva ljudsko delovanje. Preduzetniĉki proces se dešava zato što

ljudi deluju u potrazi za mogućnostima. Ljudi se, suštinski, zapravo i razlikuju u

njihovoj spremnosti i sposobnosti da deluju na ove mogućnosti. Ovde se polazi od

pretpostavke da varijacije meĊu ljudima u njihovom znanju, veštinama i sposobnosti

imaju znaĉajne efekte na preduze-tniĉki proces. Preduzetništvo se ovde posmatra kao

proces koji počinje sagladavanjem preduzetničkih mogućnosti i uslova okruženja, i

prati razvoj ideje od sagledavanja prilike i procene izvodljivosti, preko razvoja

proizvoda ili usluge koji će biti ponuĎeni kupcima ili korisnicima, do prikupljanja

(grupisanja, usmeravanja) ljudskih i finansijskih resursa, organizacionog dizajiranja

i kreiranja tržišta - Slika 2.

11

Slika 2: Model preduzetničkog procesa i preduzetničke motivacije3

3 Shane, S., Locke, E. A., & Collins, C. J. (2003). Entrepreneurial motivation. Human Resource

Management Review, 13, 257–279.

12

Mogućnosti su aspekti okruţenja ĉoveka posmatrani iz odreĊenog ugla, a sa stanovišta

preduzetništva te mogućnosti mogu imati manji ili veći potencijal - potencijal koji, na

kraju, treba da rezultuje profitom. Potencijal ne mora uvek biti stvaran, realno ili

iskustvom proveriv, a njegovo merenje je ne retko vrlo oteţano, osim u negativnom

smislu.

Potreba za samopostignućem. U okviru istraţivaĉkog domena osobina liĉno-sti i

motiva preduzetništva, od samih poĉetaka 60-ih godina prošlog veka, koncept potrebe

za samopostignućem je zadobio mnogo paţnje. Pojedinci koji imaju izraţenu ovu

potrebu, ĉešće prihvataju aktivnosti ili zadatke koji imaju visok stepen individualne

odgovornosti za ishode, zahtevaju individualnu veštinu i trud, ukljuĉuju rizik, a

podrazumevaju povratnu informaciju o ostvarenim rezultatima i performansama - uspeh

mora biti samo (ili uglavnom) njihova zasluga i moraju znati da li su uspeli ili ne. Dalje,

same preduzetniĉke uloge, poslovi ili situacije u kojima se preduzetnici mogu naći,

karakteriše da imaju veći stepen prisustva ovih osobina, nego uloge, poslovi ili situacije

u drugim poslovima (karijerama). Tako, izgleda verovatno da će se ljudi sa izraţenijom

potrebom za samopostignućem, ĉešće naći u ulozi preduzetnika nego u nekoj drugoj

ulozi (tipiĉnog zaposlenog pojedinca, na primer).

Preuzimanje rizika. Sklo-

nost ka preuzimanju rizika

(mada ostaje pitanje: da li to

moţe biti i steĉena

sposobnost?) je još jedan

motiv od interesa, još iz

originalnih istraţivanja o

preduzetnicima. Pojedinci sa

visokom potrebom za

samopostignućem, imaju

umerenu sklonost za

preuzmanje rizika, što je posebno interesantno za istraţivanja preduzetništva, jer

preduzetniĉki proces ukljuĉuje takvo ponašanje koje “gleda u lice” neizvesnosti.

Preduzetnici ĉesto moraju da prihvate neizvesnost u vezi sa: finansijskim blagostanjem,

psihiĉkim blagostanjem, sigurnosti u karijeri, porodiĉnim odnosima. Štaviše, neke

teorije preduzetništva vidite preduzetnika kao osobu koja prihvata svaku neizvesnost.

Tolerancija za nepoznato (ili nejasnoće). Tolerancija za nepoznato je vaţna osobina

za preduzetnike, jer su izazovi i potencijal za uspeh u vezi sa pokretanjem poslovanja po

prirodi nepredvidivi. Prema jednoj drugoj definiciji, tolerancija za nepoznato je sklonost

da situaciju bez jasnih ishoda (rezultata), vidite pre kao atraktivnu (primamljivu) nego preteću. Pošto se preduzetnici stalno suoĉavaju sa više neizvesnosti u

svakodnevnom okruţenju, nego menadţeri postojećih organizacija, verovatno je da bi

preduzetnici postigli bolji rezultat na testovima ove osobine, nego što bi menadţeri.

13

Shvatanje (lokus) kontrole

nad situacijom (ishodima ili

rezultatima). Još jedna od

osobina motivacije koja privlaĉi

znaĉajnu paţnju - to je

verovanje pojedinaca o meri u

kojoj njihovi postupci ili lične

karakteristike utiču na ishode

(rezultate). Pojedinci koji imaju

spoljašnje shvatanje kontrole

veruju da je situacija u kojoj se

nalaze u znaĉajnoj meri izvanvan njihove kontrole, dok pojedinci sa unutrašnjim

shvatanjem kontrole veruju da njihovi liĉni postupci direktno utiĉu na ishod nekog

dogaĊaja, odnosno stuaciju u kojoj se naĊu. Smatra se da pojedinci koji imaju visoko

izraženu potrebu za samopostignućem, preferiraju (više vole) one situacije u kojima

sami osećaju da imaju direktnu kontrolu nad ishodima, ili one u kojima osećaju da

direktno mogu da vide kako njihov trud utiče na ishode odreĎenog dogaĎaja. Dalje,

pojedinci sa unutrašnjim shvatanjem kontrole, uglavnom će baš traţiti situacije u kojima

će imati preduzetniĉke uloge, budući da ţele pozicije takve, da njihovi postupci imaju

uticaja na rezultate.

Samopouzdanje. Samopouzdanje je nečije

verovanje u sopstvenu sposobnosti da

sakupi i primeni neophodne lične resurse,

znanja, veštine i sposobnosti, da bi

dostigao odreĎeni nivo postignuća na

datom zadatku. Drugim reĉima,

samopouzdanje se moţe posmatrati kao

samopouzdanje u skladu sa zadatkom

(datom situacijom). Samopouzdanje prema

odreĊenom zadatku se pokazala kao

znaĉajan faktor predviĊanja uĉinka

pojedinca u tom zadatku. Ona pomaţe da se objasni zašto se ljudi jednakih mogućnosti

ponašaju drugaĉije - pojedinac sa visokim samopouzranjem za dati zadatak će ulagati

više napora tokom duţeg vremena, istrajati uprkos neuspesima, postaviti i prihvatiti više

ciljeve, kao i razviti bolje planove i strategije za zadatak. TakoĊe, osoba sa visokom

samostalnošću će negativne ishode prihvatati na više pozitivan naĉin i koristiti nastale

pouke da poboljša sopstvene performanse. Atributi (obeleţja) samopouzranja mogu biti

vaţni za preduzetniĉki proces, jer on ĉesto nudi višeznaĉne, sloţene situacije u kojima

su napor, upornost i planiranje vrlo vaţni.

Odmeravanje ciljeva. Ovo je sposobnost da se, što je preciznije moguće, postave

ciljevi i odmere poteškoće i problemi u njihovom sprovoĎenju.

Samostalnost (nezavisnost). Nezavisnost podrazumeva preuzimanje odgovornosti za

delovanje uz korišćenje sopstvenog rasuĎivanja, suprotno u odnosu na slepo praćenje i

delovanje prema instrukcijama (naredbama) drugih. Ona takoĊe ukljuĉuje preuzimanje

14

odgovornosti za sopstveni ţivot, radije nego da se ţivi od napora (rada, zalaganja)

drugih.

Postojanost (od engl. drive). Postoji

neka veza izmeĊu postojanosti i

potrebe za samopostignućem, ali se

konkretno postojanost koristi da

objasni spremnost da se uloži napor

- kako napor razmišljanja, tako i

fizički napor i trud, da bi se neka

ideja ostvarila ili realizovala. Kada

preduzetnici slede priliku ili ideju,

oni moraju da preduzmu akcije kako

bi ta ideja postala stvarnost. Razlikuju se ĉetiri aspekta postojanosti: ambicija, ciljevi,

energija i izdrţljivost, i upornost. Ambicija utiĉe na stepen kojim preduzetnici teţe da

stvore nešto veliko, vaţno ili znaĉajno, onda kada slede mogućnosti. Priroda

preduzetniĉke ambicije moţe da obuhvati sve, od ţelje da se zaradi („naprave pare“), do

ţelje da se stvori nešto novo, od zamisli (ideje, koncepta) do stvarnosti.

Vizija. Vizija, u opštem slučaju,

pretpostavlja sliku idealne

budućnosti poduzeća

(obezbedićemo proizvode i usluge

najvišeg kvaliteta, odgovorićemo na

zahteve potrošaĉa brzo, odgovorno,

itd.). Pojedinac sa vizijom kreiranja

profitabilne firme, moţe biti

motivisan da postane preduzetnik.

Vizija zavisi i pod uticajem je

kognitivnih faktora, kao što su

znanje, veštine i sposobnosti (engl. knowledge, skills and abilities - KSAs). Kombinacija

ili integracija (dopunjavanje) motivacije i vizije, dalje će rezultovati vizionarskom

akcijom. Prvo, preduzetnici moraju imati znanja o sektoru ili industriji u kojoj ţele da

rade ili ostvaruju svoje ideje. Dalje, oni moraju ovladali veštinama kao što su: veština

voĊenja (liderstvo) i izgradnje tima, pregovaranje, nabavka, analiza trţišta, donošenje

odluka, planiranje, rešavanje problema. TakoĊe, preduzetnici moraju imati finansijske

sposobnosti i inteligenciju, za upravljanje novcem. Preduzetnik sa skladnim KSAs,

imaće realnu i ostvarivu viziju, ukljuĉujući tu strategiju i menadţment organizacijom.

15

Strast. Taĉnije, to je strasna, sebična ljubav prema svom

poslu. Neki autori vole da tvrde i time izvrću (pogrešno

interpretiraju) osnovni motiv preduzetnika, motiv da se

nesebiĉno sluţi zaposlenima i društvu. Ego je, ipak, centralni

motiv. Pravi ili racionalni egoista strasno voli svoj posao; oni

vole proces izgradnje organizacije (preduzeća, firme) vole da

je uĉine profitabilnom. Oni su motivisani da rade sve ono što

je, u stvari, u njihovom sopstvenom interesu.

Činioci koji potstiču preduzetništvo

U preduzetništvu vaţi izreka: “Potreba je majka svih pronalazaka”. Preduzetnik, koliko

god da je motivisan mogućnošću kreativnog uspeha ili visoke nagrade, motivisan je, pre

svega, potrebom za sigurnošću. Ĉesto takvi osećaji imaju svoje korene u kulturnoj ili

društvenoj sredini iz koje preduzetnik dolazi - za oslanjanje na vlastite snage,

posedovanje i vodjenje vlastitog posla, te shvatanje da ĉovek treba da bude sam sebi

gazda:4

Zanimljiv je podatak da, u skoro svakoj zemlji, najveći deo uspešnih preduzentika

ĉine imigranti ili pak prva generacija njihovih potomaka. Uzrok tome moţe biti

uticaj traumatiĉnog poremećaja porodiĉnih i drugih veza, osećaj otudjenosti, te u

novom svetu nametnuta potreba za oslanjanjem na liĉne snage.

Kod nekih je potsticanje preduzetniĉkog duha posledica porodiĉnih ili društvenih

poteškoća.

Dalje, odvajanje od poznatnog društvenog okruţenja (duţi boravak u vojnim

jedinicama za vreme trajanja rata npr.), razvedena porodica, bolest ili

nezaposlenost, mogu navesti pojedinca da razmišlja o svrsi ţivota, odnosno

ţivotnom cilju, te ga usmeriti na pokretanje vlastitog posla.

Istraţivanja su utvrdila da se preduzetniĉko ponašanje javlja kad god su

ekonomski uslovi pogodni za njihov razvoj.

Kao neki od činilaca koji podstiču razvoj preduzetniĉke kulture, navode se:5

1. otvorena mogućnost da pojedinci samostalno obezbedjuju resurse za svoje

inovativne delatnosti,

2. razumevanje i podrška istomišljenika u trenucima krize,

3. slab otpor što dolazi od postojećih konkurenata, te onih kojima je interes u

odrţavanju status quo stanja,

4. saznavanje za opravdanosti preduzetniĉkog naĉina razmišljanja i ponašanja, te

podrška porodice, prijatelja i/ili saradnika,

4 Sajfert, Z., i Ćoćkalo, D. (2012). Preduzetništvo. Zrenjanin: Tehniĉki fakultet „Mihajlo Pupin“. 5 Sajfert, Z., i Ćoćkalo, D. (2012). Preduzetništvo. Zrenjanin: Tehniĉki fakultet „Mihajlo Pupin“.

“Inovativnost i ljubav

prema poslu”

Stiv Dţobs

(1955 – 2011)

16

5. postojanje stvarne mogućnosti da se nešto napravi drukĉije i/ili na potpuno nove

naĉine: novi proizvodi, materijali, metode, sistemi i proceni koje ne bi bilo lako

uklopiti u postojeće organizacione okvire,

6. vera u budućnost, vera da će sadašnji trud i aktivnost biti dostojno nagradjeni,

7. uverenje da su nove metode i ideje i za liĉno i za opšte društveno dobro.

Okolnosti ţivotnog puta

Okolnosti ţivotnog puta ili liĉne okolnosti su skup situacija, koje izgleda da povećavaju

verovatnoću da će neki pojedinac postati preduzetnik. Ĉetri glavna tipa okolnosti su:

nezadovoljavajuće radno okruţenje, negativni pomak, prolazne taĉke karijere i prisustvo

ljudi od pozitivnog uticaja.

Nezadovoljavajuće radno okruţenje. Odnosi se na okolnosti u poslovnoj situaciji

pojedinaca koje primoravaju tu osobu da razmišlja o napuštanju posla i zapoĉinjanju

novog poduhvata. Jedan uobiĉajen faktor je jako nezadovoljstvo ili sa samim radom ili

sa nekim drugim aspektima radnog okruţenja kao što je kontrola. Drugi ĉest faktor je

odbijanje firme da prizna i prihvati vrednost inovativne ideje zaposlenog.

Negativni pomak, ili narušavanje, odnosi se na okolnosti u ţivotnoj situa-ciji osobe

koje ĉine neophodnim, da se uĉine velike promene u stilu ţivota. Glavni faktor u ovoj

kategoriji ukljuĉuje dobijanje otkaza, razvod braka, smrt supruţnika, dostizanje srednjeg

doba ili emigriranje u neku drugu zemlju.

Prolazne tačke karijere su okolnosti u kojima se jedna osoba kreće od jedne aktivnosti

karijere do druge, kao što je završavanje studija ili diplomiranje, otpuštanje iz vojne

sluţbe, završavanje velikog projekta ili kad deca odrastu i napuste roditeljsi dom.

Ljudi od pozitivnog uticaja su osobe kao npr. mentori, investitori, mušterije ili

potencijalni partneri koji podstiĉu pojedince da zapoĉnu posao.

Naklonjeni uslovi okruţenja. Pregled odreĊenog broja relevantnih studija pokazuje da

postoji izvestan broj uslova okruţenja koji izgleda stimulišu preduzetništvo. Mnogi od

ovih uslova se tiĉu osnovnih zahteva za vodjenje posla, kao što su: adekvatno

finansiranje, tehniĉki sposobna radna snaga, pristupaĉnost snabdevaĉa ili novih trţišta,

dostupnost zemljišta i infra strukture, dostupnost transporta i mogućnost usluga

podrške. Drugi, više indirektni uslovi obezbedjuju podršku, kao npr. prisustvo iskusnih

preduzetnika i organizacija inkubatora, uticaj vlade, stav populacije i ţivotnih uslova.

17

TRAGANJE ZA POSLOVNIM IDEJAMA

Ideje i preduzetništvo

Smatra se da su kreiranje inovacije i njeno trţišno širenje suština svako poslovnog

poduhvata. Uspešnost poslovanja organizacije u savremenoj ekonomiji se moţe postići

jedino po osnovu unapreĊivanja produktivnosti svih kljuĉnih resursa poslovanja i

postojećeg nivoa inovacija.

Inovacija predstavlja jedinicu tehnološke promene. Ona označava sposobnost da se

sopstvena ili tuĎa invencija (ideja), primeni na proizvode, ili tehnološke procese u

preduzeću. Inovacija predstavlja pretpostavku opstanka preduzeća na trţištu i

pokretaĉku snagu privrednog napretka. U jednom, širem kontekstu, Piter Draker (Peter

Drucker) inovaciju posmatra kao radnju nad resursom.6

Etimološki7, pojam inovacije potiĉe od lat. innovotio - novine, novotarenja, uvoĊenje

neĉeg novog, menjanje i sliĉno. Inovacija je u suštini najvaţnija faza razvojnog procesa

koji poĉinje definisanjem problema i ţelja, prikupljanjem ideja, istraţivanjem i

razvojem, a završava se difuzijom na širi broj korisnika. Mnogi autori invenciju i

inovaciju tretiraju kao srodne, usko povezane i meĊuzavisne faze kontinualnog

razvojnog procesa, dajući im ĉesto sinonimsko znaĉenje. Dok je invencija proces

stvaranja ideja, inovacija je proces kojim se te nove ideje prenose u praksu.

Treba napomenuti da inoviranje nije pronalaţenje. Inoviranje spada više u domen

poslovanja i ekonomije, nego tehnike i tehnologije. U savremenom poslovanju

podjenako su zastupljene tehnološke i netehnološke inovacije. Inovacija u osnovi znači

pronaći nove načine da se stvori vrednost za klijente. To moţe biti neki novi proizvod,

novi naĉin pruţanja usluga, novi lanac nabavke, nova marketinška strategija, ili potpuno

nov model voĊenja biznisa. Preduzetništvo stvara inovacije i omogućava da se one

trţišno realizuju.

Preduzetnički menadţment predstavlja menadžment usmeren na stalni razvoj i

promene, stvaranje i korišćenje prilika za nove poslovne poduhvate, prihvatanje rizika

u inoviranju poslovanja i poboljšavanju poslovne uspešnosti, kao i nalaženju novih

poslovnih potencijala i mogućnosti. Razvija i primenjuje strategiju stalnih promena i

inovacija. Inovacije i njihova brza primena i komercijalizacija osnovni su instrument

preduze-tničkog menadžmenta. On maksimalizuje mogućnost i obrće normalan tok

stvari.

Mogu se uoĉiti tri ključna preduzetnička zadatka u upravljanju savremenim

poslovanjem:

postizanje uspešnosti postojećeg poslovanja,

nalaţenje novih poslovnih potencijala i

obezbeĊivanje budućnosti poslovanja

6 Drucker, P. (2996). Inovacije i preduzetništvo. Beograd: PS Grmeĉ-Privredni Pregled. 7 Etimologija je grana lingvistike (nauke o jezicima) koja prouĉava poreklo reĉi.

18

Osnovni koraci kod započinjanja novog poslovnog poduhvata su:

izbor ideje (formiranje i analiza),

odreĊivanje potrebnih resursa za realizaciju odabrane ideje,

pribavljanje potrebnih resursa i

otpoĉinjanje poslovnih aktivnosti.

Glavna pitanja koja se nameću prilikom opšteg opredeljenja pojedinaca, potencijalnih

preduzetnika, u vezi sa započinjanjem sopstvenog biznisa su:

kako odabrati ideju,

da li ući u konkretan posao,

kako naći potrebna finansijska sredstva,

kako realizovati ideju na trţištu i ostvariti zaradu.

Pronalaţenje ideje predstavlja svakako vaţan korak u poretanju sopstvenog biznisa.

Načini dolaska do ideje

Do uspešne ideje može se doći na nekoliko

naĉina:8

pomoću tehnika koje podstiĉu intuitivno

razmišljanje (“Oluja mozgova”- engl.

Brainstorming, Delphi, Synectis),

kopiranjem postojećeg biznisa,

kupovinom postojećeg biznisa,

otcepljenjem (spin-off),

franšizingom,

inovacijom,

liĉnim iskustvom,

preko hobija, sportova, umetnosti i zanata.

Intuitivne tehnike predstavljaju dobar naĉin za

definisanje same ideje u vezi sa pokretanjem sopstvenog biznisa. MeĊutim, one ne

moraju nuţno da daju odgovor na pitanje trţišne isplativosti novoosnovanog biznisa.

Kopiranje postojećih rešenja u poslovanju je naĉin koji je ostvario izuzetno znaĉajne

rezultate u poslovnoj praksi, ĉak posmatrano i na nivou nacionalnih ekonomija. Ovde

svakako treba pomenuti dostignuća zemalja Jugoistoĉne Azije i njihovih preduzeća,

prevasodno onih iz grupe MSP (skr. od mala i srednja preduzeća), koja su kopirajući

već postojeća rešenja ostvarili znaĉajan stepen razvoja. Da bi se izvršilo kopiranje,

potrebno je raspolagati sa relevantnim tržišnim informacijama, kao i sa delom

informacija koje se odnose na tehnološka rešenja i način organizacije. Kupovina

8 Stanković, F-, i Vukmirović, N. (1995). Preduzetništvo-nove metode i tehnike. Novi Sad: Matica sprska,

str.113

Intuitivne tehnike – načešće podrazumevaju rad u grupi

19

postojećeg biznisa je uglavnom u vezi sa kupovinom postojećih malih preduzeća, o

ĉemu je već bilo reĉi.

Otcepljenje (spin-off) kao naĉin za startovanje sa

poslovanjem predstavlja osamostaljivanje

odreĎenih delova postojećih preduzeća i

formiranje novog privrednog subjekta. Ova

strategijska varijanta je rasprostranjena u

zemljama u tranziciji, gde je bio ĉest sluĉaj da je

formiranje novih preduzeća bilo u vezi sa

odvajanjem odreĊenog dela organizacione celine

koja je efikasno poslovala, od ostatka koji je bio

nerentabilan. Ovde svakako treba napomenuti da

je otcepljenje rentabilnog dela preduzeća od

ostatka koji je nerentabilan veoma ĉest sluĉaj

prilikom inostranih ulaganja u konkretna

preduzeća u zemljama u tranziciji (inostrani ulagaĉ ţeli da kupi samo onu proizvodnu

liniju koja je rentabilna, dok ga ostatak proizvodnog programa ne zanima).

Spin-off projekti Programa ranog razvoja Fonda za inovacionu delatnost Srbije

9

(I-III ciklus)

III ciklus - Projekti ĉija realizacija je u toku do kraja avgusta 2014.

Biounik d.o.o. - Spin-off (ćerka firma kompanije Agrounik d.o.o. iz

Šimanovaca) kompanija koja posluje u poljoprivrednoj industriji

razvija novu vrstu biostimulatora za poboljšavanje klijavosti i nicanja

semena kukuruza. Biostimulator je zasnovan na mešavini korisnih

bakterija sa potvrĊenom auksinskom aktivnošću. Ovaj biostimulator

će biti ponuĊen kako velikim proizvoĊaĉima semena i institutima za

razvoj poljoprivrede, tako i malim gazdinstvima koja samostalno teţe

povećanju roda i boljem kvalitetu semena i samog zdravlja biljke.

www.dnet-ic.com

Novosadska spin-off kompanija DNET Inovacioni Centar (ćerka

firma kompanije DunavNET) razvija Cloud rešenje koje će

omogućiti korisniku da intuitivno i lako razvije i lansira aplikacije

koje podrţavaju koncept „proširene stvarnosti“ (Augmented Reality)

za pametne telefone i desktop raĉunare. Rešenje će se prvenstveno

fokusirati na marketing agencije, maloprodajne lance, prodavnice

nameštaja i odeće, kao i pojedince koji se bave izradom aplikacija.

9 http://www.inovacionifond.rs/

Spin-off – otcepljenje delova postojećih

preduzeća

20

www.intensnet.com

Novosadski spin-off iz ICT (informaciono-komunikacione

tehnologije) sektora Intens Net (ćerka firma kompanije Intens) stvara

softversko rešenje za promociju, privlaĉenje i nagraĊivanje vernosti

korisnika, a namenjeno klijentima koji pruţaju usluge u oblasti

multimedijalne zabave i kulturnih manifestacija. Njihov projekat „Intensify“ će biti kompatibilan sa postojećim rešenjima za prodaju

karata i povezivaće korisnike sa klijentima preko posebno dizajnirane

aplikacije na pametnim ureĊajima. Rešenje nudi visok stepen

prilagodljivosti potrebama kako klijenata, tako i samih korisnika

aplikacije, a namenjen je globalnom trţištu.

Završeni spin-off projekti

www.kreativteh.com

KreativTeh je spin-off sa Tehnološko-metalurškog fakulteta

Univerziteta u Beogradu i posluje u oblasti prirodnih nauka i

biomedicine. NanoAktiv je novi biomedicinski proizvod zasnovan na

rastvorima i hidrogelovima alginata sa inkorporisanim nanoĉesticama

srebra, koji će se koristiti kao antimikrobne obloge za leĉenje

dubokih i površinskih rana.

Angros d.o.o. iz Trstenika (ćerka firma kompanije SANVI d.o.o.) je razvio novu vrstu cilindriĉnih kapsula za hidro-prese sa inovativnom

zaštitom od prodora neĉistoća u klip ureĊaja, ĉime se znatno

povećava period korišćenja istog. Preduzeće je uspešno privelo kraju

razvoj mašine koja je u maju 2013. godine prikazana na

beogradskom Sajmu tehnike.

www.axon-is.co.rs

Axon – Inteligentni Sistemi je spin-off preduzeće sa Fakulteta

tehniĉkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Glavna delatnost

preduzeća ukljuĉuje razvoj inteligentnih dijaloških sistema. Projekat

„Primena govornih dijaloških sistema za pametne mobilne telefone“

uspešno je rezultirao multimodalnim dijaloškim sistemom, sa

posebnim fokusom na govornom dijalogu, koristeći postojanje

govornih tehnologija visokog kvaliteta koje su razvijene za

juţnoslovenske jezike, ukljuĉujući i srpski jezik. Preduzeće je

uspešno sprovelo fazu beta testiranja.

www.euroheat.co.rs

Euro Heat d.o.o. iz Kragujevca je spin-of kompanija ĉija je glavna

delatnost proizvodnja ploĉastih razmenjivaĉa toplote, odnosno

rashladne i ventilacione opreme za industriju. Kroz projekat koji je

finansirao Fond za inovacionu delatnost, preduzeće je unapredilo

dizajn i performanse ploĉastih izmenjivaĉa toplote, kroz spoj

ploĉastih i dobošastih izmenjivaĉa koji kombinuje najbolje

karakteristike oba tipa.

Franšizing jeste izuzetno znaimljiva varijanta za pokretanje sopstvenog biznisa. Pojam

potiĉe od engleske reĉi franchize, što znaĉi ovlašćenje, ili pravo. Franšizing, kao

savremen poslovna konsturkcija, sadrţi u sebi elemente licencnih odnosa, kooperacije,

kao i jednistveni model (sistem) proizvodnje i plasmana odreĊene kategorije proizvoda i

usluga. Poslovna saradnja izmeĎu partnera se uspostavlja po osnovu ovlašćenja koje

vlasnik (franšizer) odreĎenih prava (zaštićenih i nezaštićenih) i modela poslovanja

21

prenosi putem ugovora korisniku franšize (franšizantu). Uslovi korišćenja poslovnog

modela su precizno definisani ugovorom, a primalac franšize je u obavezi da za dobijeni

model plati inicijalnu naknadu (franšizu), kao i procenat od prodaje periodiĉno.

Neke od najpoznatijih svetskih franšiza u Srbiji10

Franšiznig je izuzetno zanimljiva strategijska varijanta za otpoĉinjanje poslovanja, jer

korisnik dobija prepoznatljiv model poslovanja, koji podra-zumeva i: organizaciju,

korišćenje afirmisanog imena i zaštitnog znaka na trţištu, potrebni know-how, sistem

marketinga i pratećih usluga. Poslovni partneri su pravno i ekonomski samostalni

poslovni subjekti. Preduzetnik po osnovu franšizing aranţmana dobija celokupni model

poslovanja i prepoznatljivo ime, što mu omogućava lakši i brţi ulazak na trţište.

Nedostaci ovog modela su: potrebna su veća incijalna ulaganja za dobijanje afirmisanog

modela poslovanja, a model nije univerzalno primenljiv (najveću afirmaciju je doţiveo

u oblasti usluga, proizvodnje hrane i bezalkoholnih pića, maloprodaji, itd).

10 Prema Top 500 European Franchises (http://www.franchiseeurope.com/top500/) izuzev Hyatt i

HolidayInn koji su prisutni u Srbiji, ali nisu na pomenutoj listi.

22

Dolaţenje do ideje za pokretanje

samostalnog biznisa putem

inovacija je takoĊe dosta ĉest

sluĉaj. Sjajne ideje su najrizičnije

i najmanje uspešan izvor

inovativnih mogućnosti. Osnovna

prednost ovog naĉina osnivanja

jeste mogućnost brţeg plasmana

ideje na trţište i ubiranja većih

finansijskih sredstava po osnovu

prodaje, pri ĉemu treba naglasiti

da se ovde radi uglavnom o

tehnološkim unapreĊenjima već

postojećih proizvoda.

Iskustvo je takoĊe ĉest naĉin za pokretanje

sopstvenog biznisa. Ovde se misli na

poslovno i proizvodno iskustvo koje je

pojedinac stekao u poslovnoj praksi

(radeći kod drugih) i njegovu

kapitalizaciju po osnovu primene od

strane pojedinca koji ga poseduje u

sopstvenom preduzeću.

Kao glavni problemi kod zapoĉinjanja

poslovanja, odnosno osnivanja preduzeća,

pogotovu, ako se radi o privatnom

preduzetniku, javljaju se:

neopredeljenost,

neodluĉnost i

nedoslednost.

Samo jedan od stotinu patenata u obasti sjajnih inovativnih

ideja ostvari dovoljno finansijskih sredstava da njima isplati

troškove nastale po osnovu ulaganja u razvoj i registraciju

patenta.

Iskustvo?