24.1 Улога интернета у логистици

Почетак електронских берзи може се пратити уназад до 1970. Размене су били ограничене у то времена монетарне трансфера,између броја великих фирми и финансијских институција. 1980 су биле године увођења електронских размена података (ЕДИ), система који су усмерени на размену налога, товарних листова, фактура, итд.,са обећањем значајног смањења папирологије и повећања пратећих трошкова. ЕДИ је имао подршку великих фирми, посебно у производњи и транспорт сектора и њихових добављача,дистрибутера,тако да други партнери нису заиста иmали другог избора,но да прате исте. Ова брза достигнућа била поремећена интероперабилним питањима на нивоу комуникације хардвера и меке робе, што је преображено у велике инвестиционе трошкове за фирме,којима је потребна размена,са партнерима који користе различите системе.Многи други система засновани на електронским берзама,такође су уведени током овог периода. Већина је намењена за ограничено коришћење одређене заједнице и сасвим независно од других размена електронског система. Трговински системи,попут трговаца на берзи и авио-резервационих система за туристичке агенције и авио-компанија,представљају два таква примера. У сектору транспорта,интелигентно Возило-аутопутног система (ИВХС) имало је за циљ већу публику, агенцију која прати и контролише саобраћај у већим градовима и међуградских линијама,као и људе који возе аутомобиле на овим путевима,али су и даље игнорисали велике могућносто које су пружале индустрија и јавност, као и ЕДИ системе моторних транспортера. Ови системи су се значајно развили током 1990-их и почетком трећег миленијума постали су све више отворенији и интегрисани системи. Све више и више софистицираних и интегрисаних информационих система је постајало који су утицали на организацију свих компанија, почев од оних великих,са постепеним укључивањем малих и средњих предузећа (МСП). На пример, резервациони системи сада усмерени на читаву путну и хотелску индустрију, доносећи потенцијалне купце директно у контакт са потенцијалним пружаоцима услуга. ИВХС је на сличан еволуирао међу интелигентне транспортне системе.

ИВХС на сличан еволуирали у интелигентних транспортних система

(ITS) је potreban za sve režime transporta i korisnika, kao za putnički i teretni saobracaj preko svih opsega rastojanja. Ova evolucija i integracija,koja je daleko od kraja,je u kontinuitetu, uz podršku kontinuirane evolucije elektronskih uređaja. Paralelelise sa evolucijom poslovne zajednice prekomelektronsko trgovinskog (e-poslovanje) koncepta ka elektronsko poslovnoj (e-poslovanje) paradigmi. Ceo asortiman ovih sistema čini takozvano elektronsko društvo.U ovom poglavlju cemo razgovarati o ulozi i uticaju koji internet ima na logistiku (videti takođe Choprai Meindl, 2004, Shapiro, 2001; Simchi-Levi et al, 2003).. U stvari, mi cemo predstaviti koliko često snadbevamo ili vrednujemo lanac menadžmenta, kao logistiku,u okviru uslova koji se odnosi na iste koncepte.Tradicionalno, a posebno u Severnoj Americi, dva termina predstavljena su sa dve razlicite tacke gledišta.Logistika se odnosi na planiranje i kontrolu materijalnih tokova i relevantnih informacija u okviru kompanije, koja јe cesto ograničena na upravljanje zalihama i distribuciju aktivnosti. Koncept snabdevanja pravljanje lancem je razvijen iz dve razlicite perspektive na kupovnu i na menadzment snadbevanja kao i na

transportni i logisticki menadžment. Ona predstavlja sveobuhvatni pogled aktivnosti preduzeca i njenih povezanosti sa partnerskim organizacijama, kako bi se obezbedila blagovremena nabavka i dostupnost materijala za preduzece, kao i proizvodnja i isporuka robe i usluga kupca. Korišcenje termina "vrednovanje lanca", ima za cilj da naglasi globalno upravljanje i da proizvede vrednost za sve učesnike koji su uključeni u lanac. POvecanje koriscenja interneta,kao elektronske razmene podataka i elektronske transakcije, je dodao novi smisao i snagu konceptu lanca vrednosti, i doveo logistike koja usvaja isti holisticki pogled na preduzeca sa svojim uzvodnim i nizvodnim partnerima. Evolucija je obeležen uvođenjem termina "logisticki menadžment" i transformaciji američkog Saveta za logistiku u Američki Savet za profesionalni menadzment i lanac snadbevanja. Prvi i glavni vid uticaja Interneta odrazio se na logistici,i odnosi se na mogucnost integracija kompanija u lancu snabdevanja i, generalno, u složenoj mreži dobavljača, partnera,posrednika, i kupaca kompanija. Ovo je omoguceno putem tipičnog Interneta-baziranog na integrisani informacioni sistem. Zahvaljujuci takvim sistemima, globalni logisticki pogled je postao moguc, a zajedno sa njim, i više globalna optimizacija sistema. Druga glavna vrsta uticaja se odnosi na mogucnost korišcenja Interneta E-biznis, kao tip upotrebe koji duboko modifikacije nacin interakcije medju kupcima i prodavcima.U principu, prva vrsta uticaja je uticala na organizaciju i upravljanje kompanijama,ali nije uticala na njihove dobavljače i kupce. To je jednostavno pobosljalo efikasnost i efektivnost lanca snabdevanja. Naprotiv, druga vrsta uticaja izmenila je interakcije između kupaca i prodavca, ali ne samo u pogledu vrste i kvaliteta, vec i interakcije u pogledu izbora dobavljača i kontakata sa klijentima. Takođe je vredno napomenuti da operacije istraživanja zasnovane metodologije osnazuju elektronsku logistiku i vrednost upravljanje lancem. Dok informacione tehnologije obezbeđuju sredstva za blagovremeno i precizne razmene informacija, operaciona istraživanja obezbeđuje sredstva za transformaciju ovih sirovih podataka u smislenu informaciju i odluku. Sledeci odeljak I lustruje ove koncepte.

24.2

Mi ovde kratko raspravljavamo o evoluciji informacionih sistema do napredne faze koja obuhvata Internet-sisteme bazirane pod svetlom uticaja koji su imali na sisteme logistike i snabdevanja upravljanje lancem . Kompanije su tokom godina poboljsale svoju efikasnost i efektivnost u okviru racionalizacije i poboljšanja njihovih unutrašnjih poslova, od nabavke do skladišta , od proizvodnje do distribucije.Danasnja globalna konkurencija nametnula je,ne samo kontinuirano ponovnu procenu internih procesi , ali i kontinuirano unapređenje efikasnosti i efektivnosti odnosa sa spoljnim коmpanijama,ne bi li da obezbedili nečije konkurentsko mesto na tržištu. Objektivni cilj je smanjenje troškova dok do poboljšanje nivoa usluga se može doci preko globalne optimizacije lanca snabdevanja i stalne kontrole neizvesnosti.

Razvoj Inter-organizacionih informacionih sistema (IOS) moze se svrstati u četiri faze (Šor, 2001;. Vilijamson et al, 2004). U prvoj fazi, informaciona tehnologija ne doprinosi znacajno informacionom sistemu. U drugoj fazi, razvoj EDI je imao ogroman uticaj na automatizaciju informacionih talasa. Mnoge transakcije, kao što su one vezane za naručivanje i fakturisanje,se mogu obraditi kroz EDI. Potreba za dodatnu vrednost mreže (VAN), između ostalog, smanjuje se fleksibilnost dobavljača koji su povezani sa više od jednog kupca, jer oni treba da podrže razlicite tehnologije. Broj EDI standarda je porastao dramatično, ali trenutni univerzalni standardi omogucavaju kompanijama da razmenjuju podatke

neprimetno između svojih računarskih sistema. Fazu 3 karakteriše više integracije. Takozvani Enterprise Resource Planning (ERP) sistemi su rezultat evolucije Manufacturing Resource Planning (MRPII) sistemima. Iako ERP sistema omogucavaju integraciju preduzeca sa svojim dobavljačima i kupcima kroz integrisani sistem baze podataka, ovi sistemi su dizajnirani da integrišu različite funkcije pojedinačnog preduzeca. Štaviše, njihova arhitektura je obično zatvorena. Faza 4 se stoga zasniva na razvoju veb tehnologija, takvo kao KSML i Javu, koje omogucavaju integraciju informacionog sistema preduzeca sa onima,koji su njeni strateški partneri. Dva načina informacije talasa poboljša kvantitet i kvalitet komunikacije, smanjuje Troškove I vreme i povecava zadovoljstva svih partnera.Očigledno, krečucise se iz jedne faze u uspesnu jednu, je skupo za društvo u finanasijskom smislu,još više u smislu ogromnog uticaja takav potez ima na organizacije kulture i operacije kao i na poslovnim procesima i odnosima. Ograničen broj kompanija je usvojila integrisani sistem. Raznolikost individualnih informacionih sistema predstavlja glavnu prepreku predviđenih integracija. Tehnologije predstavljaju mogucnost da se postigne odgovarajuci nivo komunikacije u snabdevanja menadžment lanca, ali su beskorisni ili mogu čak imati negativan uticaj na poslovanje ukoliko ne pravilno izabrane, koriste i upravljaju menadžeri. Sistemi faze 4 omogucuju kompaniji ostvarenje različitih važnih ciljeva koji se mogu sažeti u sledecem (Simchi-Levi et al, 2003.): (i) prikuplja informacije I čini je dostupnim svim stranama koje su uključene u lancu snabdevanja, (ii) pristupa svim podacima iz jedne tačke kontakta, (iii) plan aktivnosti koji je baziran na informacijama iz celog lanca snabdevanja, i (iv) sarađuju sa partnerima.Dobra logistika i upravljanje lancem snabdevanja se sastoji od informacionih tehnologija i odluka.Informacija mora da prikaže broj osnovnih karakteristika, da bude korisna prilikom donošenja odluka. Informacije moraju biti tačne i dostupne u dogledno vreme. Odlaganja mogu da informacije učine beskorisnim ili čak negativnim. Informacija mora biti ispravna. Pošto informacija skupa, od velikog je značaja informacije biti prikupljene i beskorisnih informacija izbegavati. Prvi cilj od ova četiri karakteristika omogucava partnerima da budu svesni situacije kroz pouzdane i pravovremene informacije. Kada su kašnjenja drastično smanjena na minimum, efikasnost odluka podrške tehnologija je poboljšana i bolje odluke mogu biti preduzete. Drugi cilj, jedna tačka kontakta, znači da su informacije uzete iz jednog izvora,ono što čini informacije identične za sve. To takođe znači koherentnu i blagovremeno fuziju elektronskih i tradicionalno prikupljenih podataka (npr., prodaja figura). Dok smo posvetili sekciji za treceg cilja, četvrti, saradnja sa partnerima, je verovatno najvidljivija.Trgovac-dobavljač partnerstva i odnos sa nezavisnim logističkim (3PL) provajderima su Najznačajnije vrste saradnje u e-poslovnom okruženju.

24,3 Globalna optimizacija kroz globalne informacione

Dostupnost informacija svim partnerima u lancu snabdevanja omogucava kompanijama da donesu bolje odluke,odluke koje su donete blagovremene, na osnovu pouzdanih informacija i, što je najvažnije, preuzete iz globalnog a ne lokalno gledišta. Ako odeljenje donosi odluke na osnovu njenih sopstvenih ciljeva, u potpunosti se može promašiti cilj kompanije, tako i raditi protiv iste. Minimiziranje troškova jedne kompanije se nije nužno dostiglo kroz minimizaciju, na primer,transportnih troškova. Takav

Takva lokalna optimizacija bi uvek značila korišcenje najjeftinijeg, i obično najsporijeg, saobracaja i služila klijentima sa direktnim linijama po niskoj frekvenciji. Samo holistički pogled na ceo sistem omogucava

kompanijama da postignu svoje ciljeve. Internet-baza informacioni sistemi su najmocniji omogucavajuci kretanje od sekvencijalne optimizacije ka globalnoj optimizaciji.Ukoliko lanac snabdevanja bude izolovan od drugih lanaca snabdevanja, globalna optimizacija bi bila moguca. Cinjenica da vecina lanaca snabdevanja kroz interakciju sa drugim lancima snabdevanja može kreirati sukob među razlicitim lancima snabdevanja, i time napravi optimizaciju Specijalnih lanaca snabdevanja tesko ostvarivu, i time natera kompanije da nadju kompromis. U svakom slučaju, kompromis bi trebao dostici najviši moguci nivo, a ne gde je nepotreban. Štaviše, odgovarajuce operacije istraživanja na bazi metodologije su u obavezi da procene mnoge od mogucih strategije i trgovine i izabere najprikladnije za ciljeve kompanije.Praksa upravljanja koja je gurnula kompanije da se presele iz lokalne i / ili sekvencijalne u obalnu

Optimizaciju u kojoj prodavac upravlja inventar (VMI) politikom.pronalazac-invertor

Prodavac rukovodi zalihama privatnosti

Razmatra se sistem distribucije sa centralnim magacinom iz kojeg se proizvodi isporučuju u prodavnicama. Sa VMI politikom, iventar prodavci kontrolišu u skladištu koje organizuje dopremanje i u globalnom najefikasnjiem načinu garantuje da nece doci do akcija od bilo kog prodavca. U tradicionalnom distributivnom sistemu, koji poziva trgovca na malo upravlja inventarom (RMI) sistema, prodavci odlučuju kada i koliko bi, u U vecini slučajeva koristili delove u privatnom nivou. Skladište mora da organizuje distribuciju. Odluke skladišta su ograničene na odlukama trgovaca i iz tog razloga manje je troškova. U Bertazzi et al. (2006), uštede koje se mogu dobiti uz VMI politike kvantifikuju izd. I VMI i RMI sistemi su organizovani u najboljem slučaju, na takav način da se ukupni troškovi svakog sistema, koji obuhvataju fiksirane i varijabilne troškove proizvodnje, Fiksirane i varijabilne troškove prevoza i inventar troškova, svedeni na minimum. Takva optimizacija se dobija pomocu operacionih istraživanja metodologija. Ispostavilo se da VMI politika omogucava uštede koje se krecu od 8% do 50%, zavisno od situacija. Uštede su vece ukoliko su proizvodni troškovi su manji i preovladava deo rashoda u saobracaju, jer glavni faktor štednje je u transportnim aktivnostima . Uštede mogu se dobiti i bez usvajanja od VMI politike, kroz politiku partnerstva sa prodavcima, orijentisanih ka globalnoj optimizaciji na performanse sistema.(Glavni problem je razmotriti kako da se preseli iz lokalne i / ili sekvencijalne globalne optimizacije je motivacija za partnere za saradnju, uključujuci distribuciju među partnerima na štednju dolazi za globalnu optimizaciju.)-nista ne kontam O.o

24,4 Elektronsko poslovanje

Elektronska trgovina prestavlja koncept koji je uveden u ranim 1990-ih i signalizira početak komercijalizacije Interneta. E-trgovina u suštini predstavlja transakcije sprovedene između poslovnih partnera koji kupuju i prodaju robu i usluge. Korišcenje e-poslovanja signalizira holistički pogled na biznis koristeci elektronske elemente: kupuju i prodaju, služe mušterije, razmenjivati znanje, postavili intra-i inter-organizacija komunikacije,sarađuju i, na kraju, integrišu vertikalno (na primer, dobavljači i distributivnih kanala) ili horizontalno (npr. zajednice-od-kamata tržište) sa poslovnim partnerima, i tako dalje, za konkurentnu prednost. Logistika i transport su značajno uticali tokom evolucije. Evolucija e-poslovanja je snažno bio pod uticajem berze, "nove ekonomije" hiper i pad tzv dot.com kompanija.

negativan uticaj izgleda je prevaziđen, Ipak, tempo prodora elektronske razmene u poslovanju i društva se ubrzava i postaje životna činjenica.

Nekoliko vrsta i nivoa elektronskih berzi Često se klasifikuju prema prirodi transakcije. Biznis-to-business (biznis za biznis) (B2B) je ono što vecina ljudi misli kada neko spomene temu e-poslovanje . Ona se odnosi na elektronske razmene i transakcije između firmi i organizacija, bez obzira na amplitude ili obim transakcija. B2B je direktan potomak e-trgovine i ranije EDI razvitka. EDI je sada, u stvari, jedan od mnogih aspekata i instrumenata B2B e-poslovanja. Ipak, to je Internet koji pruža podršku B2B e-poslovanju, kao i drugim aspektima elektronskog društva. Pogledajmo blizi pogled na B2B berzama u članu 24.4.2.Biznis-to-klijent (B2C) se odnosi na odnose između firmi i njenih klijenata. B2C e-biznis pokriva svaki tip aktivnosti firmi koje se obavezuju na tržištu i prodaju svoje proizvode: pasivne sajtove opisujuci firmu i njihove proizvode, elektronsko emitovanje saopštenja i kataloga, interaktivne sajtove za direktne prodaje kupcima, pojedinačne e-poruke za registrovane kupce ne bi li održala visok nivo svesti potrošača u odnosu na firmu, promoviše određene robe ili usluge, ili objavljuje "Novu" i "spektakularnu" ponudu, i tako dalje.Firme na svim nivoima digitalne skale, iz "tradicionalne" cigla-i-malter do "potpuno" virtuelne, angažuju se u B2C aktivnostima. Skoro svi internet RMS takozvanog razvijenog sveta i mnogi u zemljama u razvoju implementiraju veb sajtove za svrhu promocije. Broj koji se stalno poveceava je takođe uključen u transakcijsku mogucnost da paralelno dopunjuju tradicionalne kanale distribucije, papirne kataloge poslate sporom poštom, call centre za uzimanje narudžbi i korisničku podršku, uslugu counters, posrednike (npr. turističke agencije), redovne prodavnice, itd U tom smislu, može se kvalifikovati kao najviše cigla firme. Firme koje prodaju usluge ili fizičke robe isključivo elektronskim putem razvile su svoje osnovne delatnosti oko B2C koncepta. Firme kao što su Amazon. com koji u maloprodaji direktno kupcima iz proizvodnje ili skladištenja objekata ilustruju prvu kategoriju dok virtualne turističke agencije (npr. Ekpedia.com) pripadaju drugoj. U svim slučajevima, dizajn i poslovanje fizičkog logističkog sistema su instrumentalne performanse firmi. Usluga prodaja firmi i kompanija prodaja "Virtuelnih" proizvoda kao što su muzika, slike, sve B2C aktivnosti podrazumevaju podešavanje i rad distributivnog sistema. Kada se redovne ili ekspres prevozne usluge koriste za isporuku proizvoda kupcima, logistički sistem odgovara na mrežu skladištenjem objekata, dok procesi lancanih vrednostise uglavnom bave pitanjima koja se odnose na nabavku proizvoda (izbor proizvoda usluga, na kraju), inventar upravljanja i otpremu proizvoda i isporuka. Što se tiče redovnog poslovanja vecine firmi, operacije Metodoloskih istraživanja cine jezgro efikasnih i profitabilnih logističkih mreznih podesavanja i operacija.Elektronski sistemi koji pružaju usluge pojedincima i prodaju organizacijama su identifikovani kao klijent-to-business (C2B). Takve usluge još uvek nisu mnogo razvijene. Štaviše, njihov uticaj na logističke aktivnosti firme je ograničen. Uticaj na pozadinu klijenta do klijenta-(C2C) i vlada do građana (G2C) elektronskih razmena javljaju prilično ograničeno, ali njihova uloga U savremenom društvu je veoma važna. C2C odnosi na sve internet omogucene razmene između privatnih građana: lični veb sajtovi, muzika i video razmene, itd U širem smislu, veb sajtovi koji olakšaju takve razmene pripadaju kategoriji C2C, uključujuci profit organizacije koje, na primer, upravljaju sajtovima posvecenim pojedinim aukcijima prodavaca i kupaca (npr. eBai). G2C denominacija obuhvata sve elektronske usluge koje

vladaju na svim nivoima, cini ih dostupnim javnosti,uključujuci i komercijalne firme i ne profitne organizacije. Ovaj vrlo sažet pregled različitih vrsta elektronskih sistema ne pokriva sve aspekte elektronskog društva. Ovo osnaživanje civilnog društva, posebno kroz širenje veb sajtova koji predstavljaju nevladine organizacije, posebne interesne grupe i diskusiju blog (tzv. blogova) je samo delimično pokrivena vrstama koje su ranije definisane. Ovo osnaživanje utice na politiku obe vlade i industrije. Na primer, lokacija za

za novu fabriku može biti napuštena zbog pritiska interesnih grupa kroz elektronsko slanje i diskusionim grupama. Dakle, broj dodatnih faktora moraju da budu ukljuceni u obradu odluka , posebno na strateškom nivou. S druge strane, ovo ne menja prirodu logistike planiranja i upravljanja procesima i, tako, s obzirom na ogranicen prostor na raspolaganju, mi razmatramo ovu temu u ovom poglavlju.

24.4.2 Biznis-to-Business Elektronske berze

Biznis-to-biznis e-poslovanje može dodatno biti analizirano u skladu sa obimom razmene: ili centrirano na Specijalne kompanije ili grupe firmi koje saraduju,koje se takmice, ili ucestvuju u obe vrste aktivnosti. Vecina kompanija- B2B aktivnosti odnose se na firme, u vezi sa svojim dobavljacima ili kupcima. . Tradicionalno, jedan razlicit izmedu direktnog materijala za osnovne aktivnosti firme (npr. proizvodnja robe internet prodaje) i drugog, takozvanog indirektnog, materijala (npr. zalihe za back-offi CE), na osnovu koje bivši zahteva dugorocni ugovor direktno i licno po dogovoru, dok drugi mogu biti odluceni po sudksoj osnovi imajuci u vidu aktuelne opcije i cene. Ta razlika je opstala u eri elektronskog poslovanja kada se poreklo direktnog materijala i dalje smatra suviše strateškim da bi se prepustio elektronskim pregovorima i e-nabavci, posebno na spot tržištu, gde se koristio za indirektne materijale samo.Iako ne potcenjuje vrednost direktnih pregovora i dugorocnih ugovora, primecuje se da ovo razdvajanje nestaje. Elektronska tržišta se sve više koriste da pregovaraju i steknu široke palete zaliha, materijala i usluga. Firme mogu da pregovaraju o "otvorenim" elektronskim tržištima (npr.roba tržišta) ili sprovede privatne e-trgovine gde se obicno kontrolišu pregovori procesa i alata.

Biznis-to-business zajednice interesa okupljaju glavne ucesnike na Lanac vrendosti u okviru pojedinih industrijskih sektora (npr. celik, automobili, hemikalije, itd) kako bi olakšali komunikaciju i razmene, pomogli otkricu potencijalnih dobavljaca ili kupaca i izgradili partnerstva, sprovodili standarde kvaliteta, i sprovodi efikasno elektronsko tržište. e-biznis okruženje I Internet su negovanje saradnje izmedu "malih" firmi za grupnu kupovinu i ostalih stavki zajednickog interesa. Oni su takode znacajno uticali na proširenje ekonomskog polja, olakšavajuci otkrice potencijalnih partnera u geografskim zonama.Na prodajnoj strani B2B, neki smatraju da je firma u vezi sa svojim klijentima i B2B stoga se identifikuju ed kao jedan-na-više B2B. Ovi odnosi mogu biti u obliku B2C elektronskog marketinga i prodaje aktivnosti, bez obzira na prirodu "kupca", drugog internet RM, ili organizacije, sopstvenog distributivnog Sistema ili prodavnica, ili pojedinca. Takve aktivnosti obicno ukljucuju elektronska tržišta gde ucešstvuje kao prodavac na zajednickom interesu.Tako da se identifikuju kao B2B aktivnosti,koordinacija aktivnosti firmi sa svojim dobavljacima ili kupcima. SAmo ponekad u okruženju, na primer, jedan ima za cilj da koordinira svoju proizvodnju, inventar i distributivne aktivnosti na prodajnom ciklusu kao i upravljanje zalihama svojih kupaca.Ove aktivnosti se takode mogu odvijati u više-na-jedan okruženju gde se, na primer, dolazak zaliha iz razlicitih izvora pravi da odgovara rasporedu proizvodnje. B2B koordinacija može

sprovoditi duž lanca snabdevanja izmedu proizvoda provajdera, transportnog ili distributivnog sistema,i finalnog kupac. Takve e-logisticke aktivnosti zahtevaju napredni monitoring i informacione tehnologije i sofisticirane operacije istraživanja zasnovanih na odluci sistema podrške. Firme mogu takode ucestvovati u okviru mnogih elektronskih berzi. Ranije pomenute zajednice interesovanja su primer takvih aktivnosti; ucešc´e u multilateralnom e-tržišta predstavlja drugi. U multilateralnim elektronskim trgovinama, internet rms može biti ukljuciti ili sticanje robu ili usluge. Neki internet rms možda oboje. Mnogi od mnogih B2B može biti realizovan u okviru organizacije, povezujuc´i

razlicita одељења, или учествују firme. Приватна тржишта на дистрибуиране задаткеефикасно  представљају први пример таквих Б2Б активности.Већина Б2Б активности се обављају као део вредности (напајање) ланца. Они захтевају информације размена технологија, као и број модификација на организациону структуру и културуфирме. Они такође могу утицати на стварну набавку, производњу и дистрибуцију aктивности а самим тим и на пратеће планирање и радне процесе.  Развој модела иметода да дизајнирају и раде ефикасно Е-логистички ланац је још увек у развоју, али представља узбудљиво и изазовно поље за истраживање и технолошки трансфер.Многе Б2Б активности такође укључују учествовање у е-пијацама и аукцијама. Са становишта видимо тржишног менаџера, било интернет РМ или трећу страну, и остављамо питање  шта је тип тржишта ван ЕР и како да дизајнирати. Када је неко заинтересован једино за куповину или продају, питање је како профити учествују у е-тржиштима. Ми ћемо се позабавити овим питањима у наредном одељку.

24.5 Електронске Аукције

Тржишта су се појавила рано у људској историји на  физичкој локацији (нпр. село ) где сеРоба могла продавати, купити или заменити. Растао је обим тржишта велицина сложеност,али њихови основни циљеви и даље су се састојали у откривању "партнера", као и преговоре о количинама размена и одговарајућих цена. Електронска тржишта нису изузетак. Секција представља кратак опис електронског тржишта након Цраиниц и Гендреау (2003).У једностраним тржиштима, један продавац преговара са неколико купаца, један-на-многим тржиштима, или, алтернативно,један купац се бави са неколико продаваца: више-на-један случај чест је у фирмама  набавних процеса. Неколико купаца и продаваца се састају у мултилатералним тржиштима. У таквим много-много подешавањима, Учесници могу да буду или купци или продавци, или оба. Тржишта могу бити посвећена једном производу или само да обухватају преговоре о неколико роба истовремено (без обзира на параметре,  квалитет или разред може бити преузето за сваку робу). Штавише, производи могу бити недељиви (нпр. контејнер)или дељиви (нпр. телекомуникацијски капацитет) и може се трговати једну или висе од одједном. Тржишта има за циљ да буде ефикасно вољно, било локално (тј.  корисници јединственог продавца или купца или вишак много-много тржишта) или социјално (тј.  укупна друштвена добробит учесника). УСлучај теретног саобраћаја, тржишта где су редовне дистрибуције путева аукцијским превозницима за одређени временски период (нпр. од једне до три године) припада један према многим случајевима, где роба (путеви) може бити или се  сматрати недељивом

(сервис за цео волумен на линији је продат једном превознику само) или дељив (неколико превозника се могу послужити истим путем). Теретне размене где су оптерећења (нпр. контејнери или пуних камиона оптерећења) из различитих превозника уклјучених у рад неколико превозника може се описивати као  мулти-робним тржиштима, недељивим.Аукције представљају широку и важну класу тржишне организације која укључује fормални дизајн и процес преговарања (Абрацхе ет ал, 2004;. Цаплице и Схеффи, 2003; Пекеч и Ротхкопф, 2003;Ротхкопф и Парк, 2001, Схеффи, 2004). Учесници на аукцији изјављу понуду, то јест, они указују на Количине које су они спремни да купе , продају или размене, као и на одговарајуће цене (неколико других услова, као што су технолошки или квалитет производа, ограничења на објектима или услуга којима се тргује које су обично део понуде). Неколико учесника ће генерално прогласити понуде на истом објекту илигрупи предмета.  аукционар прима понуде и обезбеђује да се преговори наставе  и поштено, у складу са правилима тржишта. Конкретно,  законитост понуда и одређује,кроз доделу механизма, који је један међу мноштво понуда који ће победити (шта ко добија и колико) и по којој цени. Тржишта  су оптимизована када се оптимизација формулација и метод  користе као механизам расподеле.Под претпоставком да понуде укључују стварне процене учесника за објекте или услуге на тржишту,једноставан и директан тржишни механизам био би "опис артикала на тржишту; позив за подношење предлога пројеката;достављање понуда од стране учесника; победник утврђеног кроз доделу механизма;најава победника и имплементација договора ".. мало (ако их има) могућностимала је могућност спровести такав идеални механизам. Примарни узрок лежи у недостатку информација доступних аукционару о стварним намерама, могућностима и ограничењима учесника и, посебно,њихових правих процена ових ставки на тржишту. Учесници су генерално вољни да открију такве информације, чак и "неутралном" агенту под тајности обавеза, јер обухватају податке о власничким Економијама и процесима Фирме. Штавише, такви подаци не могу чак бити у потпуности на располагању фирмама. Право вредновање једног артикла често постаје јасно тек током преговора према другим ставкама које су на тржишту или су стечени.Приближан тржишни механизми су зато норма. Један од најчешће коришћених тржишних механизама,нарочито када се ради о јавним институцијама и владама, су тзв цлоседенвелопе механизми где се учесници кандидују и аукционар бира победнике на основу предлога. "Најнижа (или највише, јер је ситуација команде) понуда побеђује" је уобичајан критеријум,који размотрава могућност карактеристика као што су квалитет производа или учесникова поузданости да обавља сервис. Познато је, међутим, да овај механизам не искључује гаранцију Ефикасности и да, у ствари, често неефикасности неефикасност ефикасних издвајања. Друга цена критеријума, где највећи понуђач титуле плаћа другу највишу цену (тзв. Вицкреи-Цларке-Гровес аукција), интензивно је студирао, јер они представљају предност подстицања учесника да има понуду, али мало користи, јер они су отворени за манипулацију учесника (нпр., сигнализацијом и дослух).Мулти-округли механизми су предложни за решавање ових недостатака. Мулти-круг тржишта покушава да доведе учеснике да прогресивно "откривају" своје праве намере и процене вредности и,дакле, да постигне најбољу могућу алокацију. У таквом окружењу, учесници иницијалне понуде и аукционар утврђују привремену алокацију и цене. Аукционар враћа ову информацију Учесницима (према утврђеним правилима приватности), који тада може

модификовати своје понуде (у количини,вредност, састав, итд) или пошаље нове. Предодређена правила води дефинитивно коначној понуда, темпо на аукцији, и одредиђује њен крај. Да би илустровали, размотримо периодично мулти-латерално тржиште географски хетерогене Робе (нпр. природни ресурси), где купци изражавају технолошке захтеве о мешавини роба коју купују (Боурбеау ет ал., 2005). Тржиште отвара периодично (нпр. једном дневно, једном недељно) и агенти у одговарајућем привредном сектору преговарају помоћу централизованом и oптимизованом тржишту. Све могуће мултилатералне трговине се стога решавају истовремено. Роба се класификује по типу и квалитету. . Купци Треба да комбинују различите оцене и квалитете, а технолошка ограничења ограничавају количине Свака врста робе се може стећи. Транспортни трошкови су лицемерни. Циљ овог типа тржишта је да се експлицитно оптимизује како за производњу тако и за транспорт ресурса у индустрији. Нека буде скуп производа. Генерално говорећи, производ је генерички класификовани катјон референце, као што су квалитет руде, а дрво врста, тип зрна, итд То је роба различита по типу и квалитету. Производи се комбинују у партијама у оквиру којих продавци и купци могу да тргују. Да поједноставимо презентацију (али без губитка општости), доста се продаје по један и само један продавац, прикључен на Специјалној локацији и има сопствени карактеристични квалитет. Пошто Произвођач може да прода више од једног, број парцела може прећи број произвођача. Више важније, има свој састав разних производа (нпр. уље или руда разред).

Нека Б (К, Л) означава удео производа к у доста л, где је Σк б (л, к) = 1. Максимална количина КЛ је доступан за лот л. Пакети треба да се стиче купаца груписаних у задатим Ј. купци се суочавају са технолошким препрекама и користе власнички рецепте и, на тај начин, желе да стекну одређене мешавине производа. Имајући у виду различитост у карактеристикама производа приказујући парцела на продају, купци изразите преференције за различите партије наводе два Подешавања квалитета коефицијент коефицент, један мултипликативни, р (ј, л) и један адитив, с (ј, л), што указује да је за Купац ј једна јединица парцеле л еквивалентна р (ј, л) јединице стандардног пуно и вреди с (ј, л) новчана јединица више од стандардне јединице. Нека је М (ј, к) и М (ј, к) означава максималне и минималне пропорције,односно, од производа к да купац ј спремна да прихвати у миксу она купује, а Кј указује максимална укупна количина свих производа купцу ј захтева. Јединични трошкови превоза између продавца и купца ј су означени т (ј, л).

Da bi ilustrovali, razmotramo jednostavnu kombinatornu aukciju na kojoj internet "prodaje" M prodaje distribuciju puteva, predstavljene od skupa G, do n potencijalni kupaca (nosioca), kojima je dozvoljeno da podnesu zapečacene ponude na snopovima puteva. Ponuda koju je napravio kupac j, 1 ≤ j ≤ n, je definitivno Preuzeta kao torka (S, p (j, S)) gde je S podskup puteva u G i p (j, S) je iznos novca j kupac je spreman da plati da dobije Bundle S. Ako trasa i je u svežnju S, d (i, S) je jednaka 1 i 0 u suprotnom. Defi ne k (j, S) = 1 ako S se dodeljuje kupcu j,i 0 drugačije. Th E aukcionar mora da odluči koja ponuda pobedi, a koje gube, pod uslovom da nijedan put je dodeljeno više od jednog prevoznika, i da je to njegov prihod od prodaje pravo da servisira puteve uvecan. Th E pobednik određivanje problem može formulisati kao što sledi:

Makimize Sj S S ⊆ G p (j, S) k (j, S)

Predmet Sj S S ⊆ G d (i, S) k (j, S) ≤ 1 za sve rute i u G

SS ⊆ G k (j, S) ≤ 1 za sve prevoznika j 1, ≤ j ≤ n

k (j, S) ∈ {0,1} za sve korpe S ⊆ G, odnosno svi nosioci j, 1 ≤ j ≤ n

Formulacija je ponderisana kao skup pakovanja problema (De Vries i Vohra, 2003).Broj mogucih ponuda raste eksponencijalno sa brojem puteva na tržištu, a direktna rešenja ne rade u vecini aktuelnih podešavanja. Ovo rezultira uspešnom korišcenju kombinatornih aukcija za mnoge aplikacije. U slučaju teretnog saobracaja, kombinatorne aukcije pojavljuju se kao mocni mehanizmi aukcijskog prava na uslugu redovnim linijama distribucije i da osmisljavaju razmene teretnih, gde se mnogi špediteri i prevoznici sastaju da odrede ko ce pomeriti opterecenja na tržištu i po kojoj ceni.Učesnici kombinatornih aukcija suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Pre svega izazov sa kojim se suočavaju učesnici u elektronskim aukcijama identifikuju stavke koje su od interesa za njih i prihvatljivih cena za ove stavke. To dodatno komplikuje, u slučaju kombinatornih aukcija po potrebi izgradnje atraktivnih Paketa i cena.Glavno pitanje koje treba rešiti od strane učesnika, je kada postoji značajna vrednost interakcije jeste izloženost riziku. Izloženost u osnovi nastaje kada učesnik je uspešan u dobijanju samo deo komplementarnih predmeta za koje je zainteresovan, tačnije, postoji izloženost kada učesnik dobija deo paketa po ceni koja je veca od njene vrednosti , ali nije garantovano da dobije Ostatak tog paketa. Očigledno, takva situacija ce se naci kada učesnici pokušavaju da dobiju stavke na raylicita tržišta ili kada tržišta ne dozvoljavaju ombinatorna nadmetanja. Na na primer, prevoznik može identifikovati opterecenja koje čine zatvorenu "punu" utanju na raylicita tržišta u utvrđenim u regionima koje jeposetio. Ova opterecenja su uvek komplementarna za prevoznika, ali moguce je da pregovaraju zajedno. Slična situacija se može javiti kada učesnici daju ponudu istovremeno paralelno aukcijima za stavke koje prikazuju značajne zamene ESPB. Ekstremni slučaj je situacija u kojoj učesnik je zainteresovan za jednu stavku među kolekcijskih stavki (npr. opterecenja ili maršruta) koji su na aukciji istovremeno. Ukoliko učesnik nudi suviše agresivno, može vrlo dobro završiti sa dve ili više ovih stavki. S druge strane, ako je učesnik previše stidljiv u nadmetanju, može završiti sa nijednom od stavki.Prethodne dve situacije naglašavaju potrebu za učesnike da razviju odgovarajuce strategije za licitiranje u vezi sa njihovim potrebama i tolerancije prema riziku. Ove strategije takođe moraju objasniti Prisustvo konkurenata na tržištu: i broj tih takmičara (ili razumna procena o tome) i njihovo licitiranje su ključni elementi u ovoj proceni. Mora se naglasiti,

Снежана Варкашевић

Да би илустровали, размотримо једноставну комбинаторну аукцију на којој фирма "продаје" М другачије (недељиве) путеве дистрибуције који представљају скуп Г, потенцијалним Н купцима (носачи) којима је дозвољено да поднесу запечаћене понуде на путањама пакета..

Понуда коју је направио купац ј, 1 ≤ ј ≤ н, се дефинише као торка (С, п (ј, С)) где је С подскуп путева у Г и п (ј, С) је износ новца ј који је купац спреман да плати да добије сноп С.Ако пут сам у свежњу С, δ (и, С) је једнак 1 и 0 у супротном, Дефинисање х (ј, С) = 1 ако се С додељује купцу ј,и 0 другачије. Аукционар мора да одлучи која понуда победи, а која изгуби, под условом да ниједан пут није додељено више од једног превозника, и да је тај његов приход од продаје и право да сервисира путеве увећан. Одређивање победниковог проблема може се формулисати:Максимум Σј Σ С ⊆ Г п (ј, С) х (ј, С)

Предмет Σј Σ С ⊆ Г δ (и, С) х (ј, С) ≤ 1 за све путеве и у Г

ΣС ⊆ Г х (ј, С) ≤ 1 за све превознике ј 1, ≤ ј ≤ н

х (ј, С) ∈ {0,1} , за све пакете С ⊆ Г, или све превознике ј, 1 ≤ ј ≤ н

Формулација је оптерећена проблемима паковања скупа (Де Вриес и Вохра, 2003). Слично већини Комбинаторних тржишта, овом добитнику Одређивање проблема је НП-тежак (Ротхкопф ет ал., 1998), број од могућих понуда расте експоненцијално са бројем путева на тржишту, а директна решење приступа не раде у већини актуелних подешавања. Значајна истраживања су тако посвећена комбинаторним аукцијама и питањима о механизму дизајна као и припадајуће операције истраживања и комбинаториалну оптимизацију методологије.

Ови напори су већ резултирали у успешном коришћењу од комбинаторних аукција превише апликација.У случају теретног саобраћаја, комбинаторне аукције појављују као моћне механизме аукцију право на услугу редовним линијама дистрибуције и да осмисле размене теретних где ће се многи шпедитери и превозници састати да одреде ко ће померити оптерећења на тржишту и по којој цени.Учесници комбинаторних аукција суочавају се са озбиљним изазовима, међутим, и истраживачки напори почињу да буду посвећени овој теми.Први и најважнији изазов са којим се суочавају учесници у електронским аукцијама је да се

Јасно идентификују ставке које су од интереса за њих и прихватљиве цене за ове ставке.Ово се очигледно додатно компликује у случају комбинаторних аукција по потреби изградње атрактивних пакета и цена.Главно питање које треба решити од стране учесника када постоје значајне вредности интеракције јесте изложеност ризику.Изложеност риз.настаје када је учесник успешан у добијању само делу комплементарних предмета за које је заинтересован, тачније, постоји изложеност када учесник добија део пакета по цени која је већа од њене вредности на њу, али није гарантовано да добије остатак тог пакета.Очигледно, таква ситуација ће се наћи када учесници покушавају да добију пакете на различитим тржиштима или када тржишта не дозвољавају

комбинаторна надметања.Тако на пример, превозник може идентификовати оптерећења које могу чинити затворену "пуну" путању на различитим тржиштима постављеним у посећеним регионима.Ово су оптерећења увек комплементарна за превозника, али је немогуће да се преговара о њима заједно.Слична ситуација се може јавити када учесници понуде истовремено паралелно аукције за ставке које приказују значајне ефекте замене.Екстремни случај је ситуација у којој учесник је заинтересован за једну ставку међу колекције ставки (нпр. оптерећења или маршута) који су на аукцији истовремено.Уколико је учесникова понуда сувише агресивна, то може врло добро завршити са две или више ових ставки.С друге стране, ако учесник је превише стидљив у надметању, може завршити са ниједан од ставки.Две претходне ситуације наглашавају потребу за учеснике да развију одговарајуће стратегије за лицитирање у вези са њиховим потребама и толеранције према ризику.Ове стратегије такође морају објаснити Присуство конкурената на тржишту:и број ових такмичара (или разумно процена о томе) и њихово понашање и лицитирање су кључни елементи у овој процени. Мора се нагласити, још једном, да природа и број тржишта укључених учесника имају драматичан утицај о врсти стратегије коју учесник треба да развије.На пример, много је лакше учеснику да развије ефикасну стратегију за добијање пакета комплементарних ставки ако се све ове ставке тргују на једној пијаци која омогућава комбинаторно лицитирање.Саветници се могу дефинисати као специјализована одлука помоћног софтвера који је намењен за подршку Учесницима у компликованим преговорима процеса укључених у најсофистициранија електронска тржишта, као што су истовремене аукције за неколико робе, секвенцијалне аукције или комбинаторне аукције.Саветници могу да имају више функција, у складу са степеном софистицираности у фирми у односу на Интернету и сајберпростору: идентификују обећавајуће тржнице и оптерећења, процену конкуренције,граде и цене понуде, утврђују стратегију понуде, развијају планове у случају да је један крај изгубио од оптерећења која су била идентификована као атрактивна, води преговоре, ствара договор, итд. За већину ових функција, пратећи модели и методи се обухватају у софтверским агентима који помажу аутоматизовати процес преговарања [види Цраиниц и Гендреау (2003) за више дискусија око овог питања.]

Isidora Blazic

24.6 Primer slucaja: FreightMatrix.com

FreightMatrix (FMX) je elektronsko trziste koje podrzava prevoznike (speditere?) i transportere sa ciljem da pruzi usluge, optimizuje troskove i profite. Veb sajt FreightMatrix.com je stvorila kompanija i2 Technologies, lider u proizvodnji softvera za logistiku i upravljanju (menadzmentu) lanca snadbevanja (u snadbevanju).

FreightMatrix.com ima dve sekcije (dva sektora): FMX privatno trziste i FMX javno trzite. FMX privatno trziste je dizajnirano za potrosace koji planiraju da stvore svoj sopstveni veb sajt i za one koji su zainteresovani za bezbedan pristup velikom broju logistickih usluga.

Veliki i srednji prevoznici, 3PL-ovi (sta god to bilo) i EXCHANGES (ne znam kako ovo da prevedem da uklopim,oni koji rade transkakcije) koriste privatno trziste da bi on line upravljali svojim lancem snadbevanja ili svojih musterija/klijenata. Usluge ponudjene na privatnom trzistu su operativne, takticke i strategijske prirode. U operativne i izvrsne usluge su optimizacija poslijke, izvrsenje posiljke, FREIGHT MATCHING (ne znam strucan naziv za ovo,to je neki paket aranzman koji se nudi kompanijama za transport kamionima) , menadzment tarifa, menadzment PARCELA (?) i malih paketa, inteligentno slanje poruka i monitoring( nadgledanje izvrsenja).

Na primer FREIGHT MATCHING u osnovi obezbedjuje (pruza) proizvodjaca, distributera, 3LP-ove sa tehnikom brze i jednostavne kupovine transporta za teret. Dalje, dozvoljava prevoznicima da uvide koliko ce teret zauzeti i da poboljsaju stopu iskoriscenosti vozila. Menadzment PARCELA se integrise sa vec postojecim sistemima, daje pristup informacijam u realnom vremenu i smanjuje greske i troskove. U usluge taktickog planiranja pronalazimo notiranje tarifa, planiranje transporta, zahtev za licitiranje transporta (o ovoj usluzi cemo diskutovati kasnije), saglasnost za izvoz, au usluge stateskog planiranja spadaju: TBC (ne znam strucan naziv ove usluge) (o ovoj usluzi cemo diskutovati kasnije), planiranje mreze i optimizacija. Ovo poslednje pruza mogucnost odlucivanja lokacije, pruzajuci donosiocu odluke mogucnost da proceni troskove trgovine. Prednosti klijenata FMX privatnog trzista su mogucnost koriscenja visoko kvalitetnih softvera, kompletna usteda troskova prilikom privatnog domacinstva/organizovanja, softvera i odrzavanja, zatim veliki broj raznih usluga i mogucnost povezivanja u bezbednom okruzenju gde se na jednostavan nacin stize do svih partnera u lancu snadbavanja.

Za javno FMX trziste su uglavnom zainteresovani transporteri i mali prevoznici. Nekoliko usluga koje su dostupne na privatnom trzistu su dostupne i ovde, ponekad u pojednostavljenoj formi. FMX trziste nudi 2 mogucnosti prevoznicima: TBR I TBC (ne znam ni za jedan ni za drugi nas termin, nisam bas stucna). Obe usluge su dostupne i za privatno i za javno trziste. TBR traje kraci period i cilj mu je pronalazenje brzog odgovora na potraznju transporta. Ti zahtevi/potraznje su postavljeni pojedinacno ili grupno. Transporteri pristupaju ovoj usluzi i izaberu zahtev(potraznju) koji se najvise uklapa u njnihov plan.TBC je slozeniji meheanizam aukcija za sklapanje dugorocnijih ugovora. Osnovna struktura ovih aukcija/licitacija je sledeca. Prevoznici licitiraju sve svojeili najveci deo svoji mreza puteva дају своје ponude на аукцијским рутама. ТБЦ оптимизује систем проналазећи најјефтинији задатак понуде за транспорт захтева. На слици 24.1 је приказан процес аукција. Три основна корака су приказана: шпедитери нуде подршку (РЗС),и алат за креирање мреже шпедитера, превозника понуде и одговора (ЦБР), алат који користе превозници да поднесу своје једнократне понуде и носилац понуда оптимизер (ЦБО), алат који се користи за Оптимизује понуду и спроводе шта-ако анализе. Након сто су подаци увезени из базе у СБС, пошиљалац креира своје сетове рутама, евентуално комбинацијом праваца у групама, а порука је скупа на Интернету их превозници преузимају да би касније убацили своје једнократне понуде. носачи обично имају недељу дана да припреме своје понуде. онда, и шпедитери могу да ажурирају своје захтеве и,финалне руте и понуде су узете из СБС и оптимизоване ЦБО. након оптимизације , спедитер може преговарати око уговора са носиоцима или обавља другу рунду. У таквом случају процес се понавља.Шпедитерска понуду подрѕава једниог пошиљаоца у тренутку. спедитерска аукција води до више превозника. једини начин за

превозника да учествују на скуповима трасама раѕличитих шпедитера је да 3ПЛ или конзорцијум представи скупове. Сваки пут је представљен као порекло-одредиште пара. пошиљалац може имати захтеве у току руте, на пример, да траса има стајалиште у међувремену, да постоје два возача (За дуге руте), да оптерећење буде испоручено у року од 24 х. Штавише, за сваки пут расподела тражња током времена мора бити обезбеђена. пошиљалац може да позове било који сет превозника да понуде. ЦБР је мека -техника коју користе превозници да створе своје једнократне понуде. Три типа понуда које су могуће: појединачна понуда, цомбо понуде, и резервисти понуде. Ако шпедитер је изабрао "делимично лицитирање" опцију, превозници имају могућност да се поднесе, и понуде манје него што је у захтеву пошиљаоца.ЦБО у овом случају може доделити пут на више од једног превозника. једна понуда представља традиционални начин да доставе понуде. понуђена цена од стране превозника за трасе је цена по миљи помножена са разлјином и бројем путовања плус тимско пуњење,које је у случају два возача су обавезна. Комбинација понуда је понуда поднета на скупу путева. У том случају, цене за поједине руте могу бити различите једне од других. Да појаснимо сложеност креирања понуде за превозника, размотрите следећи пример.Скуп путева, Б и Ц са захтевима 125, 99, 1200 (укупна тражња 1424) је поставлјен заједно другом групом праваца Д и Е са захтевима 500 и 750 (укупна тражња 1250). Ако је превозник заинтересован да било који од два, али не оба, он може да направи понуду комбиновану на два сета и постави ограничење на могућност да покрију потражњу једнак 1424. резервна понуда омогућава превознику да постави цену за опсеге тражње. Ако је превозникова резервна понуда за одређену количину потражње, цена важи за било које ниже тражње.Узмимо следећи пример. Траса захтева 200. Превозник подноси једну понуду са ценом $ 1.25 за захтев једнак 100. Превозник Б подноси комбиновани понуду са цена $ 1.21 за захтев једнаке до 175. У овом случају, траса није покривена било којом понудом. Ако превозник Ф поднесе понуду за резерве $ 1.28,онда ће рута бити додељена превознику Б (за захтев једнак 175) и Ф (за захтев једнак 25). ЦБО оптимизује понуде тако што додељује путеве са понудама на такав начин да укупна цена буде минимална.моžе се догодити да траса не буде покривена ни са једном понудом из следећих разлога: нико не поднесе понуду која обухвата трасу, цена превозника је већа од максимално постављне од стране пошиљаоца, превозници покривају само део тражње. Пошто је могуће више рунди може се десити да траса није покривена у првој рунди, али је прекривена у следећој успешној рунди. Могуће је отпремник да обезбеди поузданог превозника и добије минималну количину посла или да непоуздан превозник се казни.Понуда превозника може се користити за спровођење шта-ако анализе. Типичан употреба за пошиљаоца је да види шта да мења ако је расход превозника ограничен на доњу границу, или горњу границу или ако број од оптерећења додељен носиоцу је ограничен. Промене у ценама могу бити добро тестиране. Ако више има рунди цео процес це бити поновљен. превозници могу да виде путеве који су им додељени и измене улоге. Превозник не може да види путеве додељене другим превозницима. Тако да нема ограничења у броју рунди да бродовласник спроводимо. Међутим, просечан број рунди је два и то се види да су најбољи резултати се постижу са две до четири рунде. Типичан ангажовање траје од неколико недеља до неколико месеци.

transactional database-transakciona baza podataka,shipper bid support -podrska otpremnika ponuda,model preparation and bid preparation -model i ponuda priprema,receives inputs model and provides round over round reports -prijem ulaza modela i obezbedjuje krug izvestaja, carrier bid optimizer-optimizacioni nosac ponuda,tool used to generate lowest network cost and conduct what if analysis-alat koji se koristi za generisanje najnize cene mreze i sprovodi analizu,shipper data flow -podaci o otpremniku protoka, carrier bid response-odg.nosaca ponuda ,tool used by carriers to receive and submit bids -alatka koju koriste prevoznici da prime i dostave ponude,used to collect and error check carrier bid responses -alat koji se koristi za prikupljanje greski i odgovore o potvrdi operatera ponude

shipper data flow chipper data flow