3

3.5. ROSKO PAUND (ROSCOE POUND: 187O, Linkoln Nebraska 1964, Kembrid, Masausets).

Paundova afirmacija pravosudne sociologije, pluralizma socijalnih interesa i pravne filozofije.

Krajem XIX veka, univerziteti i profesionalne kole u Sjedinjenim Amerikim Dravama, predstavljaju glavne centre nastajanja i razvijanja nove tehnike i humanistike inteligencije koja e biti u stanju da uspeno odgovori rastuim zahtevima i izazovima industrijske i urbane civilizacije, sloenim i dinaminim procesima modernog amerikog drutva, snanoj trinoj ekonomiji i politiko-filozofkim principima liberalizma i vladavine prava (Rule of Law). Ova intelektualna i struna elita, manifestuje vrstu vezu izmedju nauke i zbilje, ambicioznih pravno-politikih projekata i drutvenih reformi,izmedju uenosti i politike pronicljivosti sa jedne, i smisla za praktinost, efikasnost i racionalnost, sa druge strane. Drugim reima, ona se pojavljuje i afirmie kao nosilac novog liberalizma koji e proeti sve prelomne drutvene pokrete i eksperimente na amerikoj sceni u rasponu od populizma i progresivizma, preko Nju Dila do `rata protiv siromatva` i pokreta za gradjanska prava polovinom dvadesetog veka. U to vreme, svaki bolji univerzitet nastojao je da postane prava laboratorija znanja koja e formirati kadrove sposobne da predvode neku asocijaciju (firmu, agenciju, kancelariju i sl.) u kojoj e raditi, odn. da obrazuje strunjake i sposobne profesionalce koji e biti u stanju da se orijentiu i na nacionalnom nivou, da kompetentno savetuju vladu ili vode neku od njenih brojnih upravnih agencija ili biroa.

Otuda je u okviru uvene i popularno nazvane Brljanove lige Univerziteta (Ivy League Law Schools) nastala univerzalno respektabilna intelektualna i pravnika elita, koju u to vreme predstavljaju: Oliver Vendal Holms ml. (pridrueni sudija Amerikog vrhovnog suda od 1902-1932) arls Bird, Don Djui, Edvard A. Ros, Riard T. Eli, Herbert Krol, Deromi Frank, Turgud Maral, Reksford Gaj Tdvrl, Viliam O. Daglas, Dejms Harvi Robinson, Moris Koen, i dakako, Rosko Paund, koji u najboljem svetlu i najpotpunije reprezentuje Pravnu kolu Harvardskog univerziteta (Harvard Law School).

Na Harvard je Rosko Paund doao 1910. godine kao profesor, po pozivu tadanjeg dekana Pravnog fakulteta Ezre R. Tajera. Od 1916. do l936. bio je dekan ovog Fakulteta i prva linost koja nije diplomirala na ovom Univerzitettu, a ipak je dobila ovako visoku univerzitetsku funkciju. Od ove dunosti je dobrovoljno odustao 1936. (u svojoj 66. godini ivota) da bi se sasvim posvetio nastavi kao jedan od etiri nosioca titule University professorship u tristogodinjoj istoriji Harvarda. Od 1946. do 1949. je bio savetnik ministra za pravdu i nacionalno obrazovanje Nacionalne vlade Kine (u vreme vlade ang Kaieka), radei na rekonstrukciji celokupnog kineskog pravnog sistema. Nakon toga, predavao je na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Los Andjelesu, da bi se 1953. ponovo vratio na Harvard, gde e provesti i posednju deceniju svog ivota radei svakodnevno na Pravnom fakultetu.

Pravniki ugled R. Paunda, respektovan je u pravnoj nauci i pravnikoj misli bez izuzetka. O njemu e govoriti da je najvei ameriki pravnik i jedan od vodeih pravnih generalista uopte. Pravni pisac Don Vu, predstavie Paunda kao amerikog genija u pravu i nesumnjivo njenim reprezentativnim pravnikom, a zbog retke uenosti i irokih znanja, nazivali su ga i monstrumom znanja. Kovan ga je smatrao sintezom svih pravnih filozofija, a Polok je, u pismima sudiji Holmsu ml., kazivao za Paunda da zna sve. Medju jugoslovenima su na njega skrenuli panju Zlatko Gaparovi i Natko Katii koji za Paunda pie da je najslavniji od ivih amerikih pisaca, a sigurno najzanimljiviji od svih pravnih pisaca uope. Medjutim, ono to predstavlja svojevrstan profesionalni kuriozitet, jeste injenica da je Rosko Paund po svom formalnom obrazovanju bio botaniar, a da je pravne studije, dodue na Harvardu, pohadjao samo dva semestra, odn. samo godinu dana!

Rosko Paund je rodjen u Linkolnu, drava Nebraska, u pionirskoj, graniarskoj sredini, u kvekerskoj porodici. Njegov otac je bio advokat, trgovac, sudija, senator i ustavograditelj drave Nebraske, obrazovan pravnik u vreme kada su mnogi advokati na granici bili nepismeni, a pravda i advokatura se smatrali prirodnim pravom koje svako moe da odabere kao svoje zanimanje. Majka mu je bila uiteljica, verzirana u botaniku, drutveno aktivna i obrazovana ena, vanredne memorije, koja je sama poduavala svoju decu. R. Paund je sa tri godine poeo da ui itanje, a sa est nemaki, i malo kasnije, grki i latinski. Razvio je neobino pamenje i radne navike; sa 14 godina upisao se na studije botanike na Univerzitetu Nebraske, diplomirao sa 18 godina i odmah nastavio postdiplomske studije, a istovremeno je postao i asistent kod svog profesora arlsa E. Besija, koji je zasluan to je Nebraska (ve tada) bila avangarda moderne, ekoloke i eksperimentalne botanike. Doktorsku tezu Fitogeografija Nebraske odbranio je 1897. godine. Radio je kao direktor programa na Botanikom pregledu Nebraske, i otkrio pri tome preko hiljadu biljnih vrsta i objavio ogroman broj radova. Pre navrenih 30 godina ivota, vaio je za najkreativnijeg botaniara SAD devedesetih godina 19. veka. Nemaki botaniar Oto Kunce dao je po imenu Rosko Paunda, naziv jednoj gljivi: Roscoepoundiana.

Medjutim, po oevoj elji, Rosko Paund odlazi u septembru 1889. na Harvard gde e sluati predavanja na studiju prava. Pravo ga privlai, i zbog toga, to je tada na Harvardu mogao da uje i tako vrsne pravnike kao to su bili Lengdel, Ejmz, Tejer, Grej. Ovaj poslednji je izvrio najvei pravni uticaj na Paunda, a takodje i Kristofer . Lengdel, koji je bio dekan Fakulteta, a u nastavu prava uveo je tzv. case method of study ili kritiku analizu presuda i miljenja apelacionih sudova. Ve sa 25 godina R. Paund radi advokat, ima svoju kancelariju opteg tipa, aktivira se u lokalnoj politici i pravnikom staleu, gde ubrzo postaje vodea javna linost. Godine 1895. poinje da predaje Rimsko pravo. a neto kasnije, Medjunarodno pravo i Jurisprudenciju na Pravnom fakultetu Nebraske. Ubrzo postaje i najmladji lan Komisije Vrhovnog suda Nebraske (1901. godine). Ova Komisija pomagala je Vrhovnom sudu drave Nebraske da rei brojne zaostale sudske sporove. Paund se istakao i u ovom poslu; sainio je 1o3, pravniki uzorna, sudska miljenja. juna 1903. godine postaje dekan Pravnog koleda Nebraske. Stupanje na ovu funkciju obeleio je inauguralnom besedom, koja ne samo to predstavlja njegov prvi doprinos pravnoj nauci, ve istovremeno jasno pokazuje da on misli u okvirima savremene socijalno filozofske kole, koja batini socijalutilitarizam Jeringa i Kolera, kao i novokantovstvo Rudolfa tamlera . Bio je to poetak socioloke struje i jurisprudencije u SAD, koji je Paunda promovisao kao njenog sposobnog i odlunog zastupnika.

Uz uverenje da je neophodno izbei iskljuivosti dotadanjih pravnih kola i metoda, Paund naglaava da pravo nije cilj ve sredstvo, i da ga otuda valja izuavati kao drutveni mehanizam u slubi dobra, a pri tome je bitno sauvati ili obnoviti ideale razuma i pravde.

Godine 1906. u St. Paulu, u dravi Minesota, obratio se posebnom Adresom godinjoj skuptini Amerikog udruenja advokata, koja je svojom sadrinom snano odjeknula u tadanjoj amerikoj pravnikoj i kulturnoj javnosti. U tom govoru pod naslovom: Uzroci narodnog nezadovoljstva pravosudjem, Paund je napravio prvorazredno iznenadjenje sainivi opiran i analitian katalog svih slabosti amerikog prava i sudstva, njihovih anahronih doktrina i postupaka. Tu se pod udarom njegove kritike nalo ameriko obiajno pravo (common law) sa svojim ekstremnim individualizmom koji je teko mogao da se sloi sa pluralistikim i societetskim karakterom industrijskog doba, sa izrazito kompetitivnim i svadjalakim postupkom pred sudom (contentious procedure), sa tradicionalnim naelom stare decisis i pomodnom trkom za precedentima, uz odsustvo bilo kakve opte pravne filozofije. Tu su nabrojane sve slabosti amerikog sudstva: umnoavanje raznih vrsta sudova, olaka apelacija za sitne prestupe, preterivanje u nijansiranju postupaka koja proceduralna pitanja diu iznad problema materijalnog prava, preplitanje i rigiditet jurisdikcija i sl. Tu je takodje pravno-socioloki analizirana nezainteresovanost gradjana za porotniku slubu, politizacija sudija, iskrivljene predstave o sudstvu u javnosti, sportska teorija pravde koja naglaava takmiarski karakter krivinopravnog i gradjanskopravnog postupka, komercijalizacija i neobrazovanost advokature, nedovoljnost i nedoreenost legislative i sl.

U sutini, taj Paundov govor bio je na principima moderne nauke i struke zasnovan pledoaje za kompletnu modernizaciju pravnog i socijalnog sistema, za njegovu reformu i poboljanja.

etiri godine docnije, 1910., on prelazi na Harvard, na kojem ostaje do kraja svog radnog i ivotnog veka. Bavei se nastavom, naukom i zakonoidavnom aktivnou, Paund je retko vidjenim angamanom u toku svoje pravnike karijere, napisao velik broj radova, knjiga , lanaka.

Rosko Paund uredjuje ili pokree pravne asopise koji dostiu svetski glas i znaaj.

Njegove ideje su ubrzale osnivanje Amerikog drutva sudija (The America Judicature Society).

Teorijska i praktina pravnika angaovanost i kreativnost Rosko Paunda locirana je, grosso modo, na sledee kljune pravne probleme: I. sociologiju pravosudja (stvaranje tzv. sociolokog pravosudja), II. teoriju socijalnih interesa, i na III. afirmaciju filozofije prava.

I. Opti koncept razvijanja pravosudne sociologije ukazuje najpre da R. Paund iz prava nije eleo da iskljui etike, moralne, religiozne, ideoloke ili idealne sadraje, niti je nalazio da treba potisnuti (ili ukloniti) sutinsku vezu prava sa idejom pravde ili pravinosti. To je i razumljivo, jer Paund nikada nije bio nezainteresovani posmatra socijalnih prilika,ve opredeljeni analitiar, za koga je pravo bilo orudje drutvenih promena, a istorija prava niz svesnih napora da se pravo pobolja, usavri i dovede u vezu sa potrebama svog vremena! Definiui pravo kao iskustvo razvijeno razumom, oblikovao je socioloku jurisprudenciju kao zahtev da se shvati ta pravo ini i kako funkcionie u drutvu, odbijajui da se zanima pravom kao sistemom aksioma i logikih dedukcija. Otuda, zamisao razvijanja jednog sociolokog pravosudja oznaava kao socijalnu sponu preko koje bi moralni principi i drutvena politika mogli da se uzajamno potpomau.

Sudija stvara postojee pravo, putem jednog procesa proveravanja principa, pravila i standarda u konkretnim sluajevima: posmatrajui njihovo praktino delovanje i postepeno otkrivajui, na osnovu iskustava mnogih pravnih sluajeva, kako bi da ih primeni da bi pomou njih dosudio pravdu.

Svoj poetni uticaj na pravnu filozofiju Paund e ostvariti kao estok kritiar pravnog konceptualizma, kao uporan borac protiv okotalog pojmovnog aparata, aksioma, maksima, glosa i doktrina, koji se poistoveuju sa realnou i istinom, slue kao a priori postulati i upotrebljavaju se za silogistiko umovanje u pravosudju. Za Paunda je pravo sredstvo za ostvarivanje pravde i vrednuje se prema tome da li ostvaruje taj cilj, a ne prema lepoti svojih logikih konstrukcija, te pseudonaunih tehnikih pravila koja su sama sebi cilj. Kritikujui brojne eme dedukcija iz a priori koncepcija, on e se sloiti sa nekim pravnim rezonima da su teorije orudje , a ne odgovori na enigme ili ukrtenice sa kojima se moemo u dokolici odmarati. Institucije se ne zasnivaju na dedukcijama iz pretpostavljenih naela o ljudskoj prirodi, ve traimo od njih da pokau praktinu korist, da se utemelje na mudroj politici i razumnom prilagodjavanju ljudskim potrebama. On poziva na oslobodjenje od sterilne pravne nauke i na okretanje prema pragmatskoj nauci o pravu. Socioloka jurisprudencija jeste pokret za pragmatizam u filozofiji prava, za prilagodjavanje naela i doktrina potrebama ljudi, za stavljanje ljudskog inioca u sredite zbivanja i postojeeg, i istovremeno za vraanje logike na njeno pravo mesto kao instrumenta. To je ono ve pominjano odbacivanje metoda dedukcije iz predeterminisanih pojava (tj. odbacivanje jurisprudencije pojmova - Begriffsjurisprudenz) i postavljanje na njeno mesto jurisprudencije rezultata (tj. onog to nemaki pravnik Jering naziva - Wirklichkeitjurisprudenz). Upravo ova jurisprudencija rezultata prua odgovor na pitanje kako pravilo ili presuda dejstvuje u praksi. Paundova rasprava o mehanikoj jurisprudenciji i istovremeno zalaganje za socioloko pravosudje je inventar promaaja pojmovne jurisprudencije u amerikom pravu common law-a; to je popis nedopustivog meanja sadraja i norme, ivota i logike, zbilje i imaginacije, u kome sudije kruto primenjuju preuzete precedente na injenice ivota bez obzira na konsekvence. Sama logika nasledjenih precedenata ne moe, kako kae Paund, da reava pravne probleme. Kao tumai common law-a, mudre sudije su uvek imale posebnu dunost da uvaavaju i razmatraju praktine efekte svojih odluka odn. presuda, kao i da nastoje na tome da sudjenje sve vie olaka, a ne da koi ili usporava drutveni razvoj.

II. Sutinska svrha prava, po miljenju R. Paunda, je da titi javnost i gradjane od svih arbitrernih i opresivnih akata, naroito od strane onih koji imaju mo da ugnjetavaju, zastrauju ili eksploatiu svoje sugradjane. I upravo u kontekstu ove tvrdnje, valja razumeti samu ideju i socijalno-filozofsku utemeljenost Paundove uvene teorije socijalnih interesa.

Kada je R. Paund poeo da uvodi pojam socijalnog interesa u pravnu nauku (pravnu sociologiju i pravnu teoriju), samo pominjanje sintagme socijalni interes predstavljalo je anatemu za veinu pravnika njegovog vremena. Paundova ema interesa veoma je razudjena. On klasifikuje interese na individualne, javne i drutvene, sa nizom podgrupa svakog od njih. Na taj nain, on upuuje na socijalno-filozofski opseg bia prava kao drutvenog svega dinaminog i konfliktnog. Pravo ne stvara drutvene interese, kako dre skeptini realisti, ve ih zatie kako ti interesi zahtevaju da budu priznati, obezbedjeni, uvaeni. Ono fiksira granice u okvirima kojih nastoji da obezbedi tako odabrane i legitimne interese, kao i mogunost da ih efikasno zatit putem sudskog i upravnog postupka. Ono propisuje vrednosne kanone da bismo odredilli koje interese priznati, kako moemo utvrditi granice zatite priznatih interesa i prosudili teinu datu svakom sluaju praktinog ogranienja efektivnog pravnog delovanja. U sameravanju interesa koji e biti priznati i obezbedjeni, pomae jedna vrsta standarda ili priznatih i prihvaenih ciljeva prava, poznatih kao pravni postulati-iural postulates, koji zapravo izraavaju prirodnu tenju ljudi za izvesnou i planiranim ponaanjem.

Ciljevi pravnog poretka moraju biti tako formulisani da izadju u susret neposrednim, praktinim potrebama, ak ako su i sami podloni promenama (jer su nesavreni), kako bi mogli da sagledaju pun prostor ljudskih dostignua i sloboda. Jedan takav postulat glasi: U civilizovanom drutvu ljudi moraju biti sposobni da pretpostave da drugi nee initi prema njima akte namerne agresije. Jer onaj ko bi hotimino (namerno) nepravdu ili tetu drugima, odgovoran je da nadoknadi tu tetu, izuzev u sluaju kada moe dokazati svoje pravo da tako postupa pozivajui se na neki priznati javni ili drutveni interes. Pravni postulati civilizovanog drutva, impregniraju pravo vaeim vrednostima datog drutva i vremena, a ne poretkom gole sile.

III. U svom lanku iz 1913. godine , pod naslovom Filozofija prava u Americi, R. Paund je otvoreno govorio kako u SAD in esse nema moderne filozofije prava, ve filozofije prava ima samo in posse!

Taj zjapei nedostatak filozofije prava u misaonom i naunom korpusu Amerike na prelomu vekova, odn. onu konstataciju o filozofiji prava in posse Paund sopstvenim doprinosom kompenzira objavljivanjem knjige Uvod u filozofiju prava.

U Predgovoru prvom izdanju ove knjige, R. Paund kae: Filozofija predstavlja moni instrument pravnog arsenala i vreme je sazrelo da ona to ponovo (u Americi) i postane. U svim periodima koji bi se mogli opisati kao faze u razvitku prava, filozofija je bila korisni sluga. U nekima je, opet, bila sluga-tiranin, ali nikada nije bila gospodar. Koriena je da bi se slomio autoritet ovetale tradicije, da se skre autoritativno postavljena naela koja nisu dozvoljavala prostor novoj praksi koja je u temelju menjala delotvornost prava, koriena je da bi se u pravo uneli novi elementi iz drugih oblasti znanja i da se iz tog novog materijala saine novi zakoni, da se sistematizuju postojei pravni tekstovi i uvste uspostavljena naela i institucije kada je posle perioda napretka nailo vreme stabilnosti i tek formalne rekonstrukcije...Ipak sve ovo vreme njen zakleti cilj je mnogo ambiciozniji. Filozofija nastoji da prui celovitu i konanu sliku drutvene kontrole. Nastoji da (nam) ocrta moralnu, pravnu i politiku kartu za sva vremena. Filozofija prava daje racionalna objanjenja za pravo, za znaenja prava u datom vremenu i prostoru, kao i za razdoblja u razvoju prava..

U Uvodu u filozofiju prava nekoliko osnovnih pitanja stavlja pod prizmu pravno-filozofskog propitivanja: funkciju filozofije prava, svrhu prava, primenu prava, odgovornost. svojinu i ugovor.

Kako su ideje o tome emu pravo slui uglavnom implicirane u idejama o tome ta pravo jeste, od koristi je, kae Paund, osvrnuti se , gledano iz tog ugla na ideje o prirodi prava. to se tie onoga ta pravo jeste, Paund navodi nita manje nego dvanaest koncepcija.

1. Pravo predstavlja ideju o boanski zavedenom naelu ili skupu naela za ljudsko delovanje, kao to je , naprimer, Mojsijev zakon, ili Hamurabijev zakonik koji mu je kao gotov (napisan) predao u ruke bog sunca amaa, ili zakonski uput koji je Manu diktirao mudracima. 2.Postoji ideja prava kao predaja starih obiaja koji su se pokazali prihvatljivim za bogove i time se ukazao put kojim se ovek moe sigurno kretati. I zbog toga, kada naiemo na neko arhajsko pravo do kojeg je drala tadanja politika oligarhija, ono je u stvari predstavljalo deo takve tradicije koju je nadziralo svetenstvo a poticalo je iz objave boanstva. 3. Pravo predstavlja zapisanu sophiu starih mudraca koji su spoznali siguran put ili put ovekovog delovanja koji je potvrdilo boanstvo. U tom smislu kada postoji svodjenje tradicionalnog obiaja na pisani dokument kroz neki primitivni zakonik, govorio je Demosten u IV.v.p.n.e. o Atinskom ustavu. 4. Pravo se moe shvatiti kao filozofski utemeljen sistem naela, koji izraava prirodu stvari, prema kojem bi ljudi trebalo da usklade svoje ponaanje. 5. Prethodnao stanovite, isto filozofski miljeno, na pravo gleda kao na skup utvrdjenih naela i kao na objavu venog i nepromenljivog moralnog kodeksa. 6. Ideja o pravu izraena je kroz jedan skup pogodbi ljudi u politiki organizovanom drutvu koje e regulisati njihov meusobni odnos. Ovo je demokratski izraz za identifikaciju prava sa pravnim naelima, pa otuda i sa zakonskim propisima kao i sa dekretima grada-drave o emu se govori u Platonovom Minosu. 7. Pravo je refleksija (odraz) boanskog razuma koji upravlja univerzumom; odraz onog dela njegovog koji odredjuje ono ta treba na koje razum upuuje ljudska bia kao moralne jedinke, za razliku od moranja koje razum upuuje svemu ostalom to je stvoreno (shvatanja kod Tome Akvinskog). 8. U istorijskom mostu od rimske Republike klasinog perioda, preko iskustava centralizovane francuske monarhije XVI. i XVII. veka, sve do politike teorije o narodnom suverenitetu, pravo je bilo zamiljano kao skup naredbi suverenog autoriteta u politiki organizovanom drutvu, koje su nalagale kako bi ljudi trebalo da se ophode i koje su poivale na bilo kojoj osnovi koja je stajala iza autoriteta tog suverena. 9. Pravo je sistem naela koja su otkrivena iskustvom, i pomou kojih pojedinana ljudska volja moe da shvati najpotpuniju slobodu koja je mogua i usaglasi je sa isto takvom slobodom volje drugih pojedinaca (ovakva ideja prava bila je vie-manje zastupana u istorijsko-pravnoj koli). 10. Pravo je sistem naela otkrivenih filozofskim putem i usavrenih do detalja u pravnim spisima i donetim sudskim odlukama, na osnovu ega je javni ovekov ivot sameravan razumom, ili opet u neko drugo vreme, na osnovu ega se pojedinana volja ovekova u njegovim poduhvatima dovodila u sklad sa voljom njegovih sunarodnika (ovakvo razmiljanje o pravu zaeto je u XIX v. kada dolazi do postepenog naputanja prirodnopravne teorije). 11. U savremenoj epohi, pravo se smatra skupom ili sistemom normi koje je vladajua klasa, svesno ili nesvesno, radei na ouvanju sopstvenih interesa, nametnula ljudima u drutvu. Ova ekonomska interpretacija prava poprimila je razliite forme: idealistiku, mehaniko-socioloku, pozitivistiko-analitiku. 12. Pravo nastaje po nunosti ekonomskih ili drutvenih zakona, kada se imaju u vidu odnosi ljudi u drutvu, do kojih se dolo posmatranjem, i koji su iskazani u naelima ustanovljenim na osnovu iskustva u pogledu onoga ta donosi a ta ne donosi rezultat pri vrenju pravde (ovo stanovite nastaje krajem XIX v. kada ljudi poinju da tragaju za fizikom ili biolokom osnovom svoga delanja , naputajui postepeno metafiziku osnovu do koje se dolazilo filozofskom refleksijom).

Koje zajednike elemente moemo uoiti u prethodnih dvanaest predstava o tome ta je pravo? Prvo. sve ove koncepcije o prirodi prava govore o nekoj konanoj osnovi (prava) van delokruga pojedinane ljudske volje, koja sigurno odoleva vihorima promene od koje je sazdan ivot. Drugo, ova konana ili polazna osnova prava potie ili iz boanskog otkrovenja, ili iz autoritativne tradicije, ili neumitnog i nepogreivog filozofskog ili logikog metoda, ili autoritativne politike prakse, ili naunog sistema posmatranja, ili iz ideja koje je mogue istorijski proveriti i za koje se logikim putem moe pokazati da su implikacije fundamentalnih, metafiziki izloenih postulata. Tree, u ovim stanovitima prisutna je zakodje i predstava o sistemu kojim se upravlja ovekovim ponaanjem i uredjuju njegovi odnosi, koji poivaju na datoj krajnjoj osnovi i iz koje oni proistiu po apsolutno odreenom toku stvari. Konano, iz svih ovih stanovita se vidi da pravo ipak postoji zbog toga da zadovolji najviu drutvenu tenju za optom sigurnou.

Razvijajui, uvek nekako preutkivanu ili potiskivanu vie dimenzionalnu problematiku vlasnitva odn. svojine, R. Paund je izneo nekoliko argumentovanih i pravno-teorijski konzistentnih gledita o ovom socijalno-pravnom institutu.

Teorije kojima se tragalo za racionalnim objanjenjem privatnog vlasnitva kao socijalnog i pravnog instituta mogle bi se na zadovoljavajui nain svrstati u est osnovnih grupa, od kojih svaka obuhvata mnotvo teorija koje su na drugaiji nain formulisane. Ove grupe obuhvataju: (1) prirodno-pravne teorije, (2) metafizike teorije, (3) istorijske teorije, (4) pozitivistike teorije, (5) psihologistike teorije, i (6) socioloke teorije.

Filozofija prava, po reima Paunda, daje racionalno objanjenje za pravo, za znaenje prava u datom vremenu i prostoru, kao i za razdobljau razvoju prava. Pri tome, Paund uvek samerava pravo sa moralom, odn. sa razumom ili idealom socijalne pravde i individualnog samopotvrdjivanja, istovremeno polemiui kako sa siromatvom i rigidnou pravnog empirizma, sa jedne, tako i sa fantazmagorijama metafiziko-istorijske kole, sa druge strane. Time, on pledira za pravo koje slui novim, naraslim potrebama civilizacije XX v, on zahteva kreativno i funkcionalno pravno ponaanje pred nalozima modernog vremena i savremenih drutvenih prilika. Otuda, pravo treba da bude instrument drutvene promene koji slui obezbedjivanju drutvenih interesa, reguliui ponaanje ljudi i njihove odnose kroz mehanizam organizovanog politikog drutva. Ovakvo razmiljanje o pravu, povezuje Paunda sa neokantovskom kolom, pravnim solidarizmom Digija, amerikim pragmatizmom-instrumentalizmom, ali isto tako i sa onom irokom gamom funkcionalnog posmatranja drutveno-pravnih pojava koje e se okupiti pod nazivom social engineering.

Ovaj pristup juriprudenciji kao a science of social engineering podrazumeva da se izuavaju stvarni socijalni efekti pravnih institucija i pravnih doktrina, da se izue sredstva kojima e se pravne norme uiniti efikasnim, da se koriste socioloka saznanja u pripremi zakonodavstva, da se istrauju metodi modernog pravosudja, da se neguje socioloka pravna istorija i briljivo prouavaju konkretni, odn. individualni pravni sluajevi, kako bi se izbeglo pribegavanje apstraktnoj pravdi apstraktnih normi.

Rosko Paund predstavlja otuda markantnu pravniku figuru koja se uspeno ogledala kako u praksi, tako i u teoriji, sociologiji i filozofiji prava. Bio je predani branilac prava i pravde, nadahnuti zakonopisac, originalan i kreativan pravni mislilac. Ako se i moe otrpeti opaska da nije uvek prvi otvorio sve nove puteve amerike pravne misli, sigurno da je bio prvi koji je te nove puteve uporno krio, inio prohodnim, druge uspeno vodio njima. U svakom sluaju, ak i oni koji se usudjuju i danas da umanje Paundov uticaj i profetski glas u nauci o pravu, stoje na njegovim ramenima.

L I T E R A T U R A

Paund Rosko (1996): Uvod u filozofiju prava, Podgorica, 1996CID.

Indji Trivo (1996): Paundovo zauzimanje za filozofiju prava. Predgovor u knjizi:Rosko Paund: uvod u filozofiju prava, Podgorica , CID, s.7-34.

najder Herbert (1971): Istorija amerike filozofije, Cetinje, Obod.

Kaufmann A., Hassemer W.: hrsg (1994): Einfhrung in Rechtsphilosophie und Rechtstheorie der Gegenwart, Heidelberg, 1994.

Nju Dil (New Deal) u tadanjem socijalnom ambijentu i jezikom kontekstu Amerike (1930-tih godina) , predstavlja jedan politiko-zakonodavni projekt nove pre-raspodele na nacionalnom nivou.

Videti predgovor Triva Indjia: Paundovo zauzimanje za filozofiju prava, u knjizi: Rosko Paund: Uvod u filozofiju prava, 1996, s.7.

Naprimer: Medjudravna /amerika/ trgovaka komisija (Interstate Commerce Commission), Nacionalni odbor za radne odnose (National Labor relation Board), Komisija za hartije od vrednosti i privrednu razmenu (Securities and Exchange Commission), Savezna komisija za elektrinu energiju (Federal Power Commission), Organizacija za upravljanje projektom doline Tenesija (TVA; od l935 g. izgradjeno je 20 brana), Savezna Komisija za trgovinu (Federal Trade Commission), Savetodavna komisija za poljoprivredu (Agricultural Advisory Commission), ili, Odbor za rad u ratnim uslovima (War Labor Board):

Udruenje najstarijih i najelitnijih amerikih koleda (obraslih brljanom) inicirani 1935 g., a formirano 1945 godine. Ovo udrenje osnovano je radi odravanja visokog standarda nastave i izjednaavanja kriterija ocenjivanja i nastavnih programa. Tu spadaju: Dortmut koled, Kolumbija, Kornel, Braun, Harvard, Pensilvanija, Prinston i Jel.

Univerzitetski profesor

Trivo Indji (1996): Paundovo zauzimanje za filozofiju prava. Predgovor u knjizi: Rosko Paund: Uvod u filozofiju prava., Podgorica, CID, s. 9-10.

Ibidem, s.10.

Ibidem, s.10.

Ibidem, s.11.

Vidi: A. Kaufmann, W. Hassamer, hrsg. (1994):Einfhrung in Rechtsphilosophie und Rechtstheorie der Gegenwart, S. 63-64.

Vidi, Trivo Indji (1996), s.12.

Ibidem, s.15.

Common law ima vie znaenja. 1. To je sistem prava koji je potekao u Engleskoj, za razliku od gradjanskog ili Rimskog prava, ili crkvenog prava. 2. Nepisano (nezapisano) pravo naroito u Engleskoj, zasnovano na obiaju ili odluci suda, za razliku od statutarnog prava. 3. Pravo koje se vri preko sistema sudova ustanovljenih za tu svrhu, za razliku od sudova poravnanja, admiraliteta i slino.

Stare decisis predstavlja doktrinu prema kojoj su principi prava ustanovljeni sudskom odlukom prihvaeni kao autoritativni u sluajevima koji su slini slinim sluajevima iz kojih su ti principi izvedeni..(Ostati pri stvarima koje su odluene).

Vidi, Trivo Indji (1996): Paundovo zauzimanje za filozofiju prava; u knjizi: Rosko Paund: Uvod u filozofiju prava, s.15-16.

Naprimer: Uvod u filozofiju prava (An Introduction to the Philosophy of Law), Jurisprudence (jurisprudencija), Outlines of Lectures on Jurisprudence (osnovne teze o jurisprudenciji), Cases on Practice (Sluajevi iz prakse), Readings on the History and System of the Common Law (Tekstovi sa tumaenjima istorijata i sistema Common Law-a), Readings in Roman Law (Tekstovi sa tumaenjima Rimskog prava ), The Spirit of the Common Law (Duh Common Law-a), Mechanical Jurisprudence (Mehanika jurisprudencija), A Theory of Social Interests (Teorija socijalnog interesa), Liberty of Contrct (Sloboda ugovaranja), Do we Need of a Sociological Jurisprudence (Potreba za sociolokom jurisprudencijom), Do we Need a Philosophy of Law? (Da li nam je potrebna filozofija prava ?), The Causes of Popular Dissatisfactiion whit the Administration of Justice (Uzroci narodnog nezadovoljstva pravosudjem), Interpretations of Legal History (Interpretacija pravne istorije), Social Control Through Law (Drutvena kontrola putem zakona), My Philosophy of Law (Moja filozofija prava), itd.

Naprimer: Illinois Law Rewview (Pravni pregled Ilinoisa), Modern Criminal Science Series (asopis o modernoj kriminologiji), itd.

Herbert najder (1971): Istorija amerike filozofije, s. 203.

Roscoe Pound: The Spirit of the Common Law; citirano iz knjige: Herbert najder (1971): Istorija amerike filozofije, s.203.

Trivo Indji (1996): Paundovo zauzimanje za filozofiju prava; u knjizi: Rosko Paund: Uvod u filozofiju prava, s.17-18.

Rosko Paund (1996): Uvod u filozofiju prava, s.89.

Ibidem, s.116-117.

In esse, u biti, u onome to je bitno, to se tie osnovnoga smisla i sadraja.

In posse, u odnosu na mogue, ono to je mogue, u pogledu mogunosti.

Knjiga je objavljena 1921. godine.

Rosko Paund (1996): Uvod u filozofiju prava, s.36.

Ibidem, s. 40.

Ibidem, s.66.

Ibidem, s.66-70.

Ibidem, s.71-72.

Ibidem, s.169 i dalje.

Drutveni inenjering

Nauka drutvenog (socijalnog) inenjeringa.

Trivo Indji (1996): Paundovo zauzimanje za filozofiju prava, s.36.

116