NepravedNo zapostavljeNa

venecijanska ostrvaT e k s T Goran Palikuća

22

Destinacije

| TRAVEL MaGazINe 23TRAVEL MaGazINe |

razvijaju naselja, grade crkve i razvija trgovina, okrenuta pre svega ka gradovima na Jadranskom moru, a kasnije se proširila na najveći deo Mediterana. Sticaj okolnosti, krstaški ratovi, ukradene mošti Svetog Marka, izuzetno razvijena flota i sposob-nost mletačkih predstavnika dovele su do naglog uspona i stvaranja moćne Mletačke Republike u srednjem veku.

Isto tako, napretkom Osmanlija u Evropi i Sredozemnom moru, otkrićem Amerike i preusmeravanjem pomorskih puteva na Atlantik, počinju problemi i pada ekonomska moć, pa dolaskom Napoleona na ove prostore, nemoćna Venecija je bila primorana na predaju bez borbe. Kratko su austrijske trupe vladale gradom, dosta

uložile i uredile ga, da bi lokalno stanovniš-tvo konačno 1866. na glasanju odučilo da želi da se priključi Italiji, na čelu sa kraljem Vitoriom Emanuelom II.

Iako danas centralni deo grada predstav-lja poluostrvo na koje je moguće doći auto-busom, kolima ili vozom, zbog ograničenog broja parking mesta i tradicije i mi smo se uputili iz letovališta Lido di Jezolo ka mestu

Punta Sabione, gde nas je čekao jedan od mnogobrojnih brodića spreman da još jed-nom krene na polučasovni put i kroz “prava vrata”, kako to stari Venecijanci vole da kažu, dođemo do ovog jedinstvenog grada.

Već pri ukrcavanju, kada je vedro, u dalji-ni se lako mogu uočiti Alpi, koji su jednim delom i zaslužni za stvaranje lagune. Reka Brenta vekovima je materijal koji je nosila

sjaj i slava, najznačajnije palate, trgovi, crkve, mostovi i najčešće jednodnevni obilazak centralnog dela Venecije je razlog zbog čega veliki broj ostrva biva izostavljen u programima obilaska ovog grada na vodi. Često jedina prilika koja dozvoljava da se sazna nešto više o njima je vreme provedeno na brodićima koji polaze od mesta Punta sabione i vode reke turista u istorijski centar nekadašnje moćne Mletačke Republike. Zahvaljujući našem vodiču Milanu, a kasnije i mom samostalnom istraživanju, uvek se rado vraćam u ovaj grad i iznova istražujem ostala, nepravedno zapostavljena ostrva Venecije

istoriji rimske države, dugoj više od 1.200 godina, nisu postojale ni na-znake da će nekad ovde nići veće na-selje i stvoriti se zajednica ljudi. Tlo koje je bilo nepristupačno, močvarno,

često plavilo, postalo je spas za stanovništvo koje je u 5. veku, zbog prilika u Evropi i naj-ezde germanskih plemena, moralo da nađe alternativu i skloni se na sigurnije mesto, čime bi bilo pošteđeno pljački i torture. Kao prostor koji je bio prvi na udaru, jer se nalazio na severu Rimskog carstva, upravo ostrva venecijanske lagune su poslužila lokalnom stanovništvu da tu pronađu utočište.

U iščekivanju da napadi prođu, vreme je prolazilo i postepeno su počela da se

UZbog nesrazmerno malog prihoda u odnosu na godišnji broj turista (više od 20 miliona) i njihovog uglavnom jednodnevnog zadržavanja, razmišlja se o uvođenju takse za ulazak u grad za sve koji nemaju rezervisano noćenje u Veneciji ili ostrvima lagune.

Projekat Mojsije

Ostrvo Svetog Erazmusa

Destinacije

24 | TRAVEL MaGazINe 25TRAVEL MaGazINe |

češćih poplava, tražio je način kako da se sačuva. Rađeni su mnogi projekti, da bi se ispostavilo da je priča da “Venecija tone i da je treba što pre posetiti” u stvari priča za turiste, kako bi došli u što većem broju i po-setili ovaj grad, a da su “visoke vode” (acqua alte) problem koji zaista preti gradu.

Jedan od predloga bilo je potpuno zatva-ranje lagune, što bi izazvalo ekološku kata-strofu za biljni i životinjski svet, a otpadne vode ostale bi u laguni. Došlo se na ideju da se uradi znatno skuplji projekat, simbolično nazvan “Mojsije” (MOSE), jer je po predanju Mojsije za jevrejski narod podelio Crveno more i omogućio prolaz, čime ih je spasao od vojske egipatskog faraona. Sistem 78 pokretnih brana, koji bi se nalazio između

se po tri balvana spojena na vrhu, dok se ka dubini razdvajaju i nazivaju se brikole (briccola). Pravo je umeće kretati se lagunom zbog podvodnih sprudova i samo pravi poznavaoci mogu da je savladaju. Kao putokaz su im nekada služile brikole i dokle god su se kretali između njih, brod je bio bezbedan. Onog momenta kada se naiđe na putokaze dame (dama), koji liči na brikole, ali ima pet balvana, od čega je centralni iznad nivoa preostalih, moguće je skrenuti i promeniti pravac puta, bez bojazni da će brod ostati zaglavljen. Sve je to predstavljalo neku vrstu navigacije, bez čega je kretanje bilo nemoguće. Danas, različiti uređaji i GPS su sve to olakšali.

Ubrzo se pojavljuje i veliko gradilište sa leve strane, kranovi, brodovi sa mešali-cama, različite betonske formacije, nasipi i tako dalje. O čemu se radi? Venecija je oduvek imala problem sa vodostajem i plavljenjem, a u poslednje vreme sve se to drastično pogoršalo globalnim zagreva-njem i podizanjm nivoa mora. Grad i laguna koji su od 1987. na listi UNESCO-a, zbog sve

sa tog planinskog venca taložila u laguni, a sa druge strane isto to je činila i reka Po, dok joj nije promenjen tok 1604. godine. Radilo se o izuzetno zahtevnom projektu, pri čemu ništa slično nije do tada rađeno. Danas postoji ukupno 118 ostrva u zalivu.

Laguna, projekat “Mojsije’’, ostrva Svetog Erazmusa i Svetog AndrijeJoš prilikom isplovljavanja iz luke, sa desne strane nam se ukazuje ostrvo Svetog Erazmusa (Isola di Sant’Erasmo). Iako jedno od najvećih ostrva u laguni, slabo je naseljeno, pa upravo sa broda daje sliku kakva je nekad mogla da se vidi, dok ljud-ska noga nije kročila na ovo tlo. Pretežno je poljoprivredno zemljište, gaji se raznovrsno voće i povrće, najviše za potrebe lokalnog stanovništva. Među tim malim, seoskim gazdinstvima, jedna od najpoznatijih kultura koja se uzgaja su artičoke.

Duž celog pomorskog puta kojim se krećemo, sa leve i desne strane pružaju

već postojećih prirodnih ostrva, mogao bi da, u slučaju plime, potpuno zatvori lagunu. Počelo se 2004. sa izgradnjom, planirano je da će koštati 4,3 milijarde eura, međutim, do sada je utrošeno već oko osam milijardi (poređenja radi, to je nešto manje novca nego budžet naše zemlje za 2014), nekoliko puta su probijani rokovi i očekuje se da će biti go-tov do 2016, a Veneciju osigurati u narednih 100 godina u slučaju da se ostvari projekto-vano uvećanje vodostaja od 60 centimetara.

Dolazimo do prve dame i skrećemo desno, ka malom ostrvu bez stanovnika, ka Svetom Andriji (Isola di Sant’Andre), koje je opasano zidinama gde se odmah uočava utvrđenje arhitekte Mikelea Sanmikelija, sa simbolom Mletačke Republike - krilatim lavom, dok se iznad, na jarbolu vijori zastava Veneto regije kojoj, u okviru Italije, Venecija danas pripada i predstavlj njen glavni grad.

Nekada su se u okviru tog minijaturnog utvrđenja nalazili topovi i dugačak lanac koji je u slučaju opasnosti mogao da se razvuče do utvrđenja koje je nekad postojalo na ostrvu preko puta i na taj način zatvori prolaz ka gradu. Ni topovi ni lanac nisu bili mnogo u upotrebi, jer je sama konfigura-cija lagune bila dovoljna da neprijateljski brodovi nisu imali priliku da joj se približe. Zato danas Venecijanci vole u šali da kažu da zidovi zapravo jedino čuvaju vinograde na ostrvu Vinjol (Isola delle Vignole), tik uz ostrvo Svetog Andrije. Samo ime mu potiče od tih vinograda i kao poljoprivredna povr-šina, malobrojni stanovnici nerado gledaju na turiste koji ovde retko zalutaju, jer čak i gradski prevoz ne staje uvek na stanici koja tu postoji, već samo na zahtev.

Nedaleko odatle nalazi se još jedno manje ostrvo - Novi Lazareto (Isola del Lazzaretto Nuovo), na kojem se danas može videti nešto malo od ruševina objekata ostalih iz perioda kada je ono služilo u 15. veku kao mesto za karantin obolelih od kuge i utvrđenje sagrađeno u periodu vladavine Napoleona. Ako nije organizovana tura, gradski prevoz se i ovde zaustavlja samo na zahtev.

Ostrva Torčelo, Murano, Burano i Sveti ServolaNe možemo ih videti na našem putu, jer se nalaze u “drugom redu”, sa naše desne strane, ali nisu manje značajna, čak su znatno poznatija turistima. Torčelo (Torcello),

Venecijanska uprava je donela propis po kome se ograničava broj kruzera koji može da uplovi u lagunu tokom jednog dana, kako bi se smanjilo zagađenje koje oni prave, kao i uništavanje objekata prouzrokovano talasima.

Ostrvo Svetog Andrije

Torčelo

Burano

Burano

Destinacije

26 | TRAVEL MaGazINe 27TRAVEL MaGazINe |

tiho ostrvo, oko 45 minuta vožnje udaljeno od centra, mesto je gde je istorija Venecije počela da se piše. Bilo je prvo naseljeno ostrvo u laguni i njegova populacija dosti-gla je brojku od 20.000 stanovnika. Danas je, međutim, potpuna suprotnost.

Od mesta gde će vas ostaviti vaporeto (gradski prevoz), šetnjom uz kanal, koji prolazi po sredini ostrva, doći ćete do trga Torčelo (Piazza Torcello), gde se nalaze dve najznačajnije građevine na ostrvu - Muzej Torčela (Museo di Torcello), dve palata iz 13. veka, koje čuvaju različite vizantijske i rimske predmete, mozaike i ikone. Drugi, još značajniji objekat, je crkva posvećena Bogorodici (Cattedrale di Santa Maria Assunta) iz 7. veka, sa mozaikom neproce-njive vrednosti (Strašni sud) na zapadnom zidu. Izgrađena je u periodu dok hrišćan-stvo još nije bilo podeljeno i jedna je od malobrojnih sačuvanih ranohrišćanskih crkava u svetu. Na trgu se još nalazi kame-ni tron, za koji se veruje da je pripadao Atili, a u neposrednoj blizini restoran Locanda Cipriani, koji su rado posećivali Hemingvej,

Čarli Čaplin, britanska kraljevska porodica i mnogi drugi.

Na svega tri minuta vožnje od Torčela, nalazi se ostrvo Burano (Burano), sa svojim živopisnim fasadama jakih boja, vrlo gusto naseljeno. Šetnju na ovom šarmantnom ostrvu možete iskoristiti da napravite sjajne fotografije, probate neke od ribljih specijaliteta ili kupite čuvenu čipku sa Burana, izuzetnog kvaliteta. Proizvodnja čipke potiče od ribarske tradicije ostrva, jer dok su ribari pecali, njihove žene su je izrađivale. Izuzetno je skupa, a ako naiđete na onu jeftinu, znajte da se uglavnom radi o lošim uvoznim kopijama. Znamenitosti koje se još mogu obići su Muzej čipke (Museo del Merletto) i crkva Svetog Martina (Chiesa di San Martino).

Tradicija proizvodnje kristala u Veneciji traje od 10. veka, a u 13. se seli na ostrvo Murano, kako bi se zaštitio grad od izbijanja požara. Posle svega nekoliko koraka po do-lasku, već nailazite na prve fabrike stakla sa dugom tradicijom. Moguće je uživo pra-titi kako duvači stakla prave fenomenalne

figure i neverovatne oblike, ali nećete saznati strogo čuvanu tajnu sastava od kog se pravi. Tradicija i “recept” prenosili su se s generacije na generaciju, a jedan period postojala je i zabrana napuštanja ostrva porodicama koje su ga proizvodile.

Svako ko je posetio crkvu Svetog Đorđa na Oplencu imao je prilike i kod nas da vidi ovo staklo, jer su mozaici napravljeni od njega.

Takođe, veliki broj skulptura od stakla možete uočiti duž sokaka i trgova. Kao i na Buranu, postoje brojne kopije, pa garancija da ste kupili pravo staklo je visoka cena ili da direktno kupite u fabrikama neke od fi-gurica ili nakita i ponesete još jedan suvenir sa sobom. Ako želite da saznate nešto više o istoriji proizvodnje stakla, možete posetiti i Muzej stakla (Museo del Vetro). Odmah pored muzeja je još jedna crkva posvećena Svetoj Mariji (Chesa dei Santi Maria e Dona-to), sa neverovatnim podom u mozaiku.

Najmanje u ovoj grupi ostrva San Mikele (Isola di San Michele), gotovo pravilnog kvadratnog oblika, danas predstavlja gro-blje. Sve do dolaska Napoleona u Veneciju, Mlečani su preminule sahranjivali na par-celama širom grada. Danas, pored katoličkog, posebno su izdvojene parcele pravoslavnog i protestantskog groblja na ostrvu. Poznatije ličnosti koje tu počivaju su Igor Stravinski, Josif Brodski, Ezra Paund i Sergej Djagiljev. Postoji i deo za preminule gondolijere, dok se jevrejsko groblje nalazi na ostrvu Lido di Venecija. Danas se Venecijanci ovde sahranjuju, a nakon perioda od 10 godina se vrše ekshumacje i ostaci čuvaju u kosturnici. Dolazak do bilo kog od ova četiri ostrva moguće je istom linijom vaporeta.

Lido di Venecija, ostrvo Svete JeleneDuž naše rute, sa leve strane, vidi se još jedno veliko ostrvo - Lido di Venecija (Lido di Venezia), gde nam se prvo ukazuje ravnica, a potom i mali aerodrom. Upravo se tu 1934. godine odigrao prvi, tajni susret Adolfa Hitlera i Benita Musolinija. Hitler, obučen u civilno odelo, osećao se postiđenim pred Musolinijem u punoj vojnoj svečanoj uniformi. Otišli su u vilu Pisani, u mestu Stra, nedaleko od Parme, i nakon toga održali govor na prepunom Trgu Svetog Marka. Danas uglavnom privatne letelice sleću ovde, a posetioci odsedaju u hotelima na suprotnoj strani ostrva, gde se nalazi plaža, po čemu je ostrvo dobilo ime, a gde

Italija kao zemlja mode svakako privlači kupoholičare iz celog sveta. Kao i u većini italijanskih gradova i ovde se mogu naći prodavnice visoke mode (Armani, Gucci, Cavali, Prada...), ali i veliki broj italijanskih komercijalnih brendova (Benetton, Geox, Diesel, Inti-missimi...). Sve se nalaze u istorijskom centru, a ne na ostrvima. Retko se turisti odlučuju da u ovaj grad dođu radi kupovine, ali ono što ćete sigurno poneti iz Venecije jesu suveniri. Brojni Indijci i Pakistanci imaju svoje prodavnice i tezge sa jeftinim suvenirima (kineske proizvodnje), kao što su magneti, majice, privesci za ključeve, maske... Suveniri proizve-deni u Italiji najčešće imaju naznačeno to na proizvodu, skuplji su i mogu se razlikovati po stepenu obrade, kvalitetu boja i izradi detalja. Poznati proizvodi su staklo sa Murana i čipka izrađena na Buranu (primer: vaza od murano stakla može koštati nekoliko stotina eura, lusteri više od 100.000, čipka od nekoliko stotina do nekoliko hiljada eura).

ŠopING

Murano

Murano

Murano

San Mikele

Destinacije

28 | TRAVEL MaGazINe 29TRAVEL MaGazINe |

rado traži spas lokalno stanovništvo tokom vrelih letnjih dana.

Jedan od najekskluzivnijih hotela i sa najdužom tradicijom na ostrvu je hotel Excelsior, otvoren 1908. godine. Tu je 1934. održan prvi Venecijanski filmski festival (Mostra del Cinema di Venezia), kada se kao nagrada dobijao Musolinijev kup, da bi nakon Drugog svetskog rata to postao Zlatni lav (Leone d’Oro). Ubrzo (1937) je otvorena posebna palata (Palazzo del Cinema), u kojoj se i danas održava smotra, koja predstavlja jedan od najznačajnijih filmskih događaja, koji se održava svake godine krajem avgu-sta i/ili početkom septembra. Ovo ostrvo je jedinstveno i po tome što možete videti automobile koji se duž njega kreću.

Pogled nam već skreće na suprotnu stranu, ka ostrvu Sveta Jelena (Isola di Sant’Elena), dok još jednom menjamo naš pravac na desno i približavamo se Veneciji. U prvom planu dve građevine od crvene cigle. Desno, crkva Svete Jelene (Chiesa di Sant’Elena) sa visokim zvonikom. Na tom mestu je od 11. veka posto-jala kapela, kasnije više puta dograđivana i obnavljana i u nju je doneta urna Svete Jelene. Ona je bila majka Konstantina Velikog, rimskog imperatora, rođenog u našem Nišu, značajnog za hrišćanski svet, jer 313. godine donosi Milanski edikt, kada je hrišćanstvo priznato kao ravnopravna religija.

Levo od crkve nalazi se vojno-pomorska škola Frančesko Morozini (Scuola militare navale Francesco Morosini), osnovana u 20. veku, a naziv je dobila po nekadašnjem mletačkom duždu. Prethodno kao general, izvojevao je pobede u nekim od najznačaj-nijih pomorskih bitaka za Mletačku Repu-bliku, tokom 17. veka, da bi mu u dubokoj starosti bila ukazana ta čast i izabran za dužda. Iza već pomenuta dva objekta, mogu se videti reflektori stadiona FK Venecije (Stadio Pierluigi Penzo).

Venčanje Venecije sa morem, događaj koji se svake godine, od kraja 12. veka do pada Republike, održavao upravo na ovom mestu, nedaleko od ostrva Sveta Jelena, mamio

je Mlečane da izađu čamcima u lagunu i posmatraju posebno ukrašen brod Bučintoro (Bucintoro) na kome bi se nalazio dužd sa svojom svitom i nosio posebno izrađen prsten. Bacivši ga u vodu, izgovarao je reči: “Venčava se Venecija sa morem”, jer znali su da zasluge za njihov uspeh i moć duguju moru.

Ostrva Sveti Lazar Jermenski, Sveti Servolo i Sveti Đorđe VelikiU daljini, sa leve strane, primećujemo zvonik koji se izdvaja na još jednom minijaturnom ostrvu. To je ostrvo Svetog Lazara Jermenskog (Isola di San Lazzaro

Pice, paste i lazanje možete skoro svuda probati. Svaka regija ili grad u ovoj zemlji imaju neku svoju specifičnost, pa tako i Venecija. Ono što se preporučuje su restora-ni morske hrane, tipični za venecijansku kuhinju. Čuveni su oni na ostrvu Burano, sa dugom ribarskom tradicijom, a možete da se prošetate i do obližnjeg ostrva Macorbo (Mazzorbo), povezanim mostom, do restorana Alla Maddalena, kojem ni Hemingvej nije mogao da odoli (cene jela su prosečno od 20 do 30 eura). Preporuka je probati i neko od vina koja se proizvode na ostrvu Vinjol, poput sorte Merlot ili neka iz Veneto regije, kao što se crveno vino Bardolino, belo Soave ili penušavo Prosecco. Nakon ukusnog obroka, možete poručiti kafu, koja je u ovaj grad došla sa istoka, prvi put u Evropu, ili se zasladiti nekom od čuvenih poslastica, poput sladoleda ili kolača tiramisu.

kuhINja

degli Armeni), sa istoimenim manastirom s početka 18. veka. Pre izgradnje, tu je bila ko-lonija svih koji su imali gubu, a dolaskom jednog reda jermenskih monaha koji beže od Osmanlija i naseljavaju se ovde, osniva se manastir. Krajem istog veka osnovana je štamparija, sa ciljem da se prevede što više naučnih i književnih dela na jermenski jezik. Kolekcija koja sadrži više od 150.000 radova i dalje se tu nalazi, uz drevne spise iz Egipta, Sumerije i Indije. Pored knjiga, mogu se videti egipatska mumija i indijski presto iz 15. veka, smešteni u sobi posveće-noj Lordu Bajronu, koji je proveo ovde šest meseci pomažući monasima u pripremi englesko-jermenskog rečnika. Mogao se često zateći kako preplivava razdaljinu od ostrva do Velikog kanala (Grand Canal) u srcu grada. Kao suvenir sa ostrva se mogu poneti neobični proizvodi, poput džema od ružinih latica iz manastirskog vrta.

Sledeće u nizu je ostrvo Sveti Servolo (Iso-la di San Servolo), koje je dugo bilo naselje-no brojnim monahinjama benediktinskog reda. Kada ih je početkom 18. veka ostalo svega nekoliko, a zbog ratova koji su vođeni u tom periodu, javila se potreba da bude izgrađena bolnica, gde su ranjenici zbrinja-vani. Kasnije, kada su se prilike promenile, korišćena je za smeštaj mentalno obolelih. Danas, u jednom delu otvoren je Muzej

Lido di Venecija Ostrvo Svete Jelene

Destinacije

30 | TRAVEL MaGazINe 31TRAVEL MaGazINe |

psihijatrijske bolnice (Musseo della Follia), dok deo objekata pripada venecijanskom univerzitetu u kome je smešten Institut za istraživanje i studije o socijalnoj i kulturnoj marginalizaciji (Istituto per le Ricerche e gli Studi sull Emarginazione Sociale e Culturale), kako bi se sačuvala dokumenta u vezi sa istorijom psihijatrijske bolnice. Flora ostrva je takođe bogata, a zasađena je za apoteku koja je snabdevala vojsku lekovima.

Poslednje u nizu ostrvo Svetog Đorđa Velikog (Isola di San Giorgio Maggiore) dobilo je naziv po drvenoj crkvi koja se tu nalazila, a danas postoji u izmenjenom obliku. Vremenom, izgrađen je manastirski kompleks koji je od perioda Napoleona bio pretvoren u vojni garnizon i kao takav služio sve do 1951. Ta-da je predat jednoj fondaciji da upravlja i održava građevine na ostrvu. Povremeno se deo objekata koristi za sastanke političkih lidera najvišeg svetskog ranga. Izgrađen je i Teatro Verde, koji postaje pozornica za brojne opere i pozorišne predstave.

Uveliko već sa naše desne strane se pruža šetalište uz obalu grada gde ćemo pristati, dok se sa leve, pored čuvenog zvonika na Trgu Svetog Marka, izdvaja velika bela kupola. Reč je samo o jednoj od mnogih prelepih građevina u ovom jedinstvenom gradu, crkva Santa Maria dela Salute, koja jednim delom ima drvene temelje, kao i druge građevine za koje nije bilo dovoljno mesta na svim ovim ostrvima, a kojima se danas divimo.

Da bi se proširila ostrva, posečene su mnoge šume sa teritorije Mletačke Republike i drveće je pobodeno u dno lagune zbog če-ga se naš pesnik Laza Kostić putem pisama često žalio vlastima u Veneciji. Ne dobivši nikad odgovor, a želeći i lično da iskaže protest, dolazi istim ovim putem kojim smo i mi išli. Zadivljen onim što je video, piše jednu od naših najlepših pesama - Santa Maria della Salute.

Stigli smo u Veneciju, krećemo po novu, još jednu dugo čuvanu priču…

info

GEOGRAFSKI POLOžAJVenecija je smeštena u severoistočnoj Italiji, u regiji Veneto.

POPULACIJAIma oko 60.000 sta-novnika (bez kontinen-talnih delova).

DOKUMENTANije potrebna viza.

KLIMAklima je mediteranska. Leta su topla, a zime sveže. Prosečna julska temperatura je 22,7 °C, a prosečna januarska 2,5 °C. Leto je možda najnepovoljnije doba za posetu, zbog visoke vlažnosti vazduha i temperature iznad 27 °C, zbog čega kanali imaju neprijatan miris. pored toga gužva je toliko velika da se prava Vene-cija teško može doživeti. Preporučeno doba za posetu je proleće.

VREMENSKA zONAGMT+1

JEzIKItaliajanski, dok engleski možete koristiti u prodavnica-ma i restoranima, ali se može desiti da u kontaktu sa Italijanima imate poteškoće, jer ga slabije znaju.

MEDICINSKE NORMENema posebnih mera predostrožnosti za bora-vak u Italiji.

NOVACeuro

JAVNI PREVOzOdlazak do nekog od os-trva moguć je brodovima koji se nazivaju vaporeto i funkcionišu kao gradski prevoz. karta u jednom pravcu za 60 minuta je sedam eura i moguće je kupiti je na brodu. Postoje karte i za 1/2/3/7 dana i cena je 20/30/40/60 eura za neograničen broj vožnji.

BEzBEDNOSTPovesti računa o ličnim stvarima, džeparenja su česta na mestima gde ima puno ljudi. Ovo je ka-rakterističnije za istorijski centar nego za ostrva.

zABRANEZabranjeno je pušenje na javnim mestima.

zABAVANije razvijen noćni život. U istorijskom delu, kao i na ostalim ostrvima postoji veliki broj muzeja, palata, crkava, pa predah u obilascima možete potražiti u nekom od res-torana ili barova. Odlazak na plažu ostrva Lido di Venecija je dobro mesto da se udaljite od gradske gužve. Restorani, kafići i barovi rade uglavnom od 07.30 do 20.00h, neki od barova ostaju otvoreni i do 01.00h. Cena kafe može biti od nekoliko eura do petnaestak eura. Postoji razlika da li sedite ili pijete s nogu. Prosečne cene u restoranima su od 15 do 20 eura, ali u ekskluzivnijim mogu biti i više od 100 eura. Bakšiš je uglavnom uračunat u cenu usluge.

Ostrvo Svetog Lazara Jermenskog

Ostrvo Svetog Đorđa Velikog

32 | TRAVEL MaGazINe 33TRAVEL MaGazINe |

Destinacije

na najrazličitije proizvode, usluge i dr.

Kada se pretplatite na Travel Magazine štedite svoj novac i vreme!Dobijate primerak časopisa na kućnu adresu!Kupon za pretplatu je umetnut u časopis!

Kako da se pretplatim?Popunite priloženi kupon i u pošti uplatite iz-nos za pretplatu. Nakon toga kupon i kopiju uplatnice pošaljite poštom na našu adresu: Travel MagazineGospodar Jevremova 47, BeogradTek po prispeću vašeg kupona i kopije up­latnice pretplata će biti važeća!

Stari brojeviStare brojeve možete naručiti samo telefo­nom. Primerci će vam, uz prethodnu uplatu na naš račun, biti poslati poštom ili ih možete preuzeti lično u našoj redakciji. Cena starih brojeva (navedena na koricama) uvećava se za 20 dinara (poštanski troškovi).

Uplata se vrši na sledeći tekući račun:

UsloviPreko kupona za pretplatu možete naručiti samo buduća izdanja, nikako brojeve koji su već izašli! Pretplata važi za najmanje tri broja!

Cena časopisa u pretplati3 izdanja

6 izdanja

12 izdanja

600 din.

1.110 din.

2.040 din.

Pretplata na 12 izdanjavam donosi brojne

Popuste

Pretplata

Preduzeće D and P d.o.o.BeogradŽiro-račun broj: 160-0000000424161-39