SEMINAR ZA TRENEREKARATAŠ 2011.

Milan Marić, prof.

Pod selekcijom se podrazumeva odabiranje, usmeravanje i usavršavanjepotencijalnog sportiste u određenoj sportskoj grani. Dosta bitna osobina kodmladih je TALENAT. Talenat je baziran na pretežno na urođenim osobinama,mladih je TALENAT. Talenat je baziran na pretežno na urođenim osobinama,sposobnostima i karakteristikama ličnosti za neki sport.

Na treneru je da otkriva talente i vrši selekciju. To je dosta složen proces ukojem uzimanje u obzir samo jednog elementa nije dovoljno. Ima sportistakojem uzimanje u obzir samo jednog elementa nije dovoljno. Ima sportistačiji se talenat uočava a rezultati brzo poboljšavaju. Nasuprot njima, ima itakvih koji u početku ne pokazuju mnogo, ali vremenom postižu vrlo visokaostvarenja, koja često prelaze i očekivane rezultate kod „talentovanijeg“sportiste. Prema tome talenat se aktivira samo u procesu konkretne praktičneaktivnosti, uz prisustvo urođenih (endogenih) sposobnosti i stečenih(egzogenih) uslova, izrazitog interesa i velike marljivosti.

Na početku svakog sistematskog rada neophodno je izvršiti testiranjemotoričkih sposobnosti i obaviti osnovno antropometrijsko merenje.

Broj polaznika treba da bude 20-30 jer usled osipanja dolazimo do idealnogoptimalnog broja (15-20).

Usmeravanje potencijalnih sportista prema onimj p j p psportskim aktivnostima koje su najprikladnijenjihovim interesima, sklonostima i sposobnostima,

Izbora onih koji mogu sa velikom verovatnoćompostići vrhunske sportske rezultate,K t l i ć j b ti i k kt i tik Kontrole i praćenja sposobnosti i karakteristikasportiste koji su odabrani,

Korekcije i modifikacije – pod uticajem specifično Korekcije i modifikacije – pod uticajem specifičnoprogramiranih trenažnih aktivnosti u tokuvišegodišnje pripreme sportista.

Pripremna etapa – pronalaženje kandidata za pojedine granet ( b titi ž j t j d lj i j f l škihsporta (obratiti pažnju na stanje zdravlja i razvoj morfoloških

karakteristika, funkcionalnih i motoričkih sposobnosti. Osnovna etapa – se sastoji u produbljenom proveravanju

d j ćih t k ji h d i d đ j t k jodgovarajućih segmenata koji su neophodni u određenoj sportskojgrani ili disciplini. Najbolje je počinjati u jesen tako da se onaprodužava tokom cele trenažne godine (do kraja aprila). Brojkandidata koji su odabrani u pripremnoj grupi treba da budekandidata koji su odabrani u pripremnoj grupi treba da budenajmanje dvostruko veći jer praksa pokazuje da osipanje dostižečak 40-60%. U procesu trenažnog rada potrebno je obraćati pažnjuna izučavanje individualnih osobenosti mladih (shvatanje suštinena izučavanje individualnih osobenosti mladih (shvatanje suštinekretne strukture, tempo razvoja brzinsko-snažnih sposobnosti,motivaciju, interes prema radu...), kako bi se odabralinajsposobniji sportisti.j p j p

Završna etapa – (maj – jun) sastoji se u konačnom kompletiranjutrenažnih grupa.

Eksplozivna snaga – skok u dalj iz mesta, trčanjena 60 m

Koordinacija i alternativni pokreti – poligonnatraške, taping rukom

Repetativna i statička snaga podizanje trupa za Repetativna i statička snaga – podizanje trupa za60 sek.,ispravljanje trupa, sunožno podizanje nogu,izdržaj u zgibu

Izdržljivost u submaksimalnom naprezanju –trčanje na 800 m

Gipkost pretklon trupa Gipkost – pretklon trupa

Najbolja baza za bilo koji sport je gimnastika i Najbolja baza za bilo koji sport je gimnastika i plivanje, tako da deca u periodu pre škole najbolje da se bave bazom. Sa decom 4-6 godina može se raditi na razvoju motorički sposobnosti.

U tom periodu treba što više kroz igru razvijati određene motoričke sposobnosti.N b ih ći i Ne treba ih puno opterećivati sa sportom.

Treba da imaju najviše 2 treninga nedeljno u t j j d j iš 60 i ttrajanju do najviše 60 minuta.

Moguće napraviti samo u sredinama koje imaju odgovarajuće uslove Moguće napraviti samo u sredinama koje imaju odgovarajuće uslove(sala, strunjače, trenera...).

Ako trener nije adekvatno plaćen trebali bi roditelji da budu spremnida plate za rad sa njihovom decom u vidu članarina.

Ne sme se preuraniti sa treniranjem takmičarskih rvačkih tehnika i Ne sme se preuraniti sa treniranjem takmičarskih rvačkih tehnika iučestvovati na pravim rvačkim takmičenjima (ako deca počnu da rvusa 7 godina dolazi do zasićenja nakon 8 godina rada-period puberteta inajčešće u tom periodu većina dece odustane od daljeg treniranja).

U ovom periodu rvanje bi bilo u drugom planu (radilo bi se više na U ovom periodu rvanje bi bilo u drugom planu (radilo bi se više narazvoju osnovnih motoričkih sposobnosti putem gimnastike, atletike,plivanja, elementarnih igara i na razvoju kardio-vaskularnog i plućnogsistema.

Takmičenje ne treba izbaciti u ovom periodu, ali ona moraju bitiakm čenje ne treba zbac t u ovom per odu, al ona moraju b tdozirana i prilagođena uzrastu dece (turniri koje mi pravimo). Na ovajnačin deca stiču određena samopouzdanja, privikavaju se na to da nisunajbolja – da ima i boljih (ne treba davati veliku pažnju pobednicima,na takmičenjima u ovom uzrastu mora se posvetiti veća pažnjaporaženima moraju se bodriti i hrabriti da istraju i da će samoporaženima – moraju se bodriti i hrabriti da istraju i da će samoredovnim i upornim radom i oni jednog dana moći da pobeđuju).

T l t i tik i di i j i t lik l Talenat i genetika u ovim godinama igraju izuzetno veliku ulogu(pitanje da li će oni najbolji u ovom periodu biti i najbolji u uzrastujuniora odnosno seniora).

Prerano stvaranje šampiona u ovom periodu je opasno ij p p j pkontraproduktivno (moguće da deca koja su uspeli upornim imarljivim radom da prevaziđu te male šampione u kasnijemperiodu). Ti šampioni koji nisu naučili da gube kada počnu znaju danapuštaju rvanje u periodu kadeta.p j j p

Problem velikih šampiona je kada talenat više ne igra ulogu (kadadolazi do akcenta na radu) i kada počnu da gube napuštaju sport.

Treneri ne treba da zapostavljaju druge, manje sposobne jer usledzapostavljanja takvih oni mogu da odustanu a možda bi u kasnijemzapostavljanja takvih oni mogu da odustanu, a možda bi u kasnijemperiodu postali bolji od tih velikih šampiona (hronološka i biološkastarost deteta – neka deca mnogo brže sazrevaju od drugih ipostižu i ranije bolje rezultate).T i t b d ž ti 2 3 t d lj (t i t b d t j Treninge treba održavati 2-3 puta nedeljno (trening treba da trajeoko 60 min).

Bitna je i selekcija.

Gimnastika – parterna (kolutovi i padovi)p ( p ) Plivanje –zbog razvoja srčanog i plućnog sistema Atletika- trčanje deonice 20 – 500 m (skakanje,

preskakanje bacanje )preskakanje, bacanje...) Sportske igre - fudbal, odbojka sa prilagođenom

loptom, ragbi zbog borbe za loptomEl t i j t ičkih b ti Elementarne igre – razvoj motoričkih sposobnosti

Borilačke igre – rvačka borba na kolenima, borba za ruku, izguravanje iz kruga, prevlačenje hvatom

d b k b b d k b bg j g p j

za jednu, obe ruke, borba za medicinku, borba petlova...

Rvanje – učenje najjednostavnije tehnike (ključ, j j jj j ( j ,prase,polunelzon, dolasci za leđa, obaranje)

U ovom uzrastu nastaju razlike među pojedincimaj p ju broju, vrsti i načinu ispoljavanja kretanja, a onasu rezultat fizičkog rasta i razvoja, genetskogpotencijala psihičkih karakteristika bavljenjapotencijala, psihičkih karakteristika, bavljenjafizičkim vežbanjem, uslova života i rada.

Diferenciranje motoričkih sposobnosti uslovljeno jeb i j CNS i di id l i likbrzinom sazrevanja CNS, individualnim razlikamau broju i vrsti naučenih kretanja, pa je veoma teškopratiti zajedničko motoričko ponašanje u uzrastup j p jpre puberteta i u samom pubertetu.

Najbolji treneri treba da rade u ovom periodu zbogpogrešnog automatizma (teško ga je poslepogrešnog automatizma (teško ga je posleispraviti).

Program rada nije nešto obiman jer veliki broj pionira prođek š kl b t k di li l ti li b j ikroz naše klubove tokom godine, ali se relativno mali broj izadržava duži niz godina.

Osnovni zadatak u radu sa pionirima da se prepoznajunajkvalitetniji pionori u koje bi bilo neophodno ulagatinajkvalitetniji pionori u koje bi bilo neophodno ulagati(najbolje u vidu zajedničkih kampova).

Dominirali bi elemnti gimnastike, elementarnih igara,atletike i borilačkih igara.g

Idealno bi bilo kada bi oformili grupu 20-30 dece istoggodišta koji bi zajedno trenirali.

Bez obzira da li su ovladali datim tehnikama i dalje treba dalj j j t i d d l i d č j ihponavljaju jer u tom periodu dolazi do značajnih promena u

koordinaciji zbog rasta. Ako bi nam se javili novi članovi (početnici koji nisu prošli

pripremnu školu rvanja) treba ga obučiti i kasnije priključitipripremnu školu rvanja) treba ga obučiti i kasnije priključitinjegovoj generaciji.

Osipanje polaznika – može se sprečiti adekvatnim individualnimpristupom (mnogo priče i objašnjenja kako bi deca razumelaprobleme sa kojima se susreću tokom treninga i borbi)probleme sa kojima se susreću tokom treninga i borbi).

Deca u ovom periodu da bi usvojili neku tehniku moraju uporno davežbaju i treneri moraju napraviti takav trening da im nije dosadan.T t b d di č i j d d j lik lik Trener treba da vodi računa o sparivanju dece gde je velika razlika ugodinama i u kg.

Održavati 3 treninga nedeljno (60-90 minuta) Za vreme zimskog i letnjeg raspusta obavezno dati deci odmor (što se

tiče rvačkog treninga). Raditi vežbe snage ali bez tegova (opterećenje samo vlastita težina):

jačanje trbušne i leđne muskulature, izdržljivosti u snazi (zgibovi iliizdržaj...). Obratiti pažnju na disanje i primenu vežbi istezanja nakonzavršetka vežbi snage.

d l k k k l ( ) Trener mora da ima stalni kontakt sa školom (ocene, ponašanje..).Moraju redovno da ispunjavaju i školske obaveze.

Dobra saradnja sa porodicom.

Naziva se još i predadolescentni period ili pretpubertetj p p p p U tom periodu odvija se harmoničan razvoj svih

organskih sistema, a raznovrsni pokreti i kretanjaopšterazvojnog tipa pozitivni utiču na motoričkiopšterazvojnog tipa pozitivni utiču na motoričkirazvoj.

Učenje bacanja tehnika i napadačke i i tehnike odbranei protivnapadai protivnapada.

U ovom periodu možemo i planirati 2-3 međunarodnapionirska turnira koji se održavaju u zemlji i

k ž jokruženju.

U ovom periodu više imamo takmičenja.d d h b ( l U ovom periodu decu zahvata pubertet (polno

sazrevanje). Dobijaju jače mišiće, pojava gojaznosti ideca u ovom periodu gube na lepoti pokreta ip g p pkoordinaciji.

Zato trebamo i u ovom periodu dosta raditi naponavljanju ovladanim tehnikama jer se desi daponavljanju ovladanim tehnikama, jer se desi dapokvare tehniku u ovom periodu.

Što se tiče psihičkih promena deca u ovom periodup p ppostaju razdražljiva (često menjaju raspoloženje)imaju potrebu da se suprostavljaju naročito premastarijim (roditeljima trenerima nastavnicima )starijim (roditeljima, trenerima, nastavnicima...).

Deca teže da se ponašaju zrelije nego što jesu.

Zovemo ga rana adolescencija ili početak puberteta. Taj period karakterišu burne anatomsko fiziološko Taj period karakterišu burne anatomsko-fiziološko-

hormonalne promene koje utiču na vrlo intenzivanrast i razvoj organizma, pri čemu kosti rastu brženego mišići koji se time zatežu i nastaje povećanjenego mišići, koji se time zatežu i nastaje povećanjetonusa muskulature celog tela.

Nastupaju novi odnosi između CNS i muskulature,što se odražuje na pogoršanje koordinacije pokreta išto se odražuje na pogoršanje koordinacije pokreta igipkosti.

U ovom periodu treba kanalisati energiju i njent š k št j žb l dutrošak na opšterazvojne vežbe, a u pogledu

bavljenja sportom opredeliti se za konkretan sport jerje to period posebne osetljivosti za pojedine sportskeaktivnostiaktivnosti.

Najbitnije je naći pravi odabir kandidata koji će ući uprogram rada RSSprogram rada RSS.

U ovom uzrastu već možemo da radimo takmičarskorvanje i da radimo na taktici vođenja borbe.U i d či d j šk l i k d i U ovom periodu rvači su srednjoškolci tako da ipripreme u toku nastave se dosta teško izvode(trebaju da se odluče da ne mogu da prate kompletnu

t )nastavu). Tu trener dolazi do izražaja jer on u tom periodu je

više uključen u proces školstva i pravdanja časovaj p p jnego roditelj.

MOTORIKA: Promene vezane za pokret i kretanja seuglavnom završavaju, a posebno se poboljšavag j , p p jkoordinacija, jer ona dolazi do izražaja sa zrelošćukompletne ličnosti.

U ovom periodu imamo već gotovog rvača i tu treba da radimo na„brušenju forme“.

Rvač u ovom periodu, koji želi da uspe u svojoj sportskoj karijeri trebada uloži celog sebe.

Današnji izazovi koji su prisutni u životu mlade generacije (noćniizlasci, alkohol, cigarete, droga, stereoidi, anabolici...) predstavljajuveliki izazov za mlade ljude.

Ko se bude odrekao većine tih poroka ima šanse da uspe u svojojkarijeri.

Jasno je da se ne treba odreći izlaska i druženja sa svojom generacijomJ j j j g ju večernjim časovima, ali ti izlasci moraju biti strogo kontrolisani izavisni od perioda treninga koji se provodi (npr. ostat do 4-5 h ujutro iraditi prepodnevni trening, ne da nije dobro, nego je često ikontraproduktivno i čini se zločin nad vlastitim telom).

To sve zavisi od sportiste koji treba da zna šta želi u svom životu(pravog sportistu treba da nagradimo i motivišemo financijski).

U grupu reprezentativata teško mogu ući rvačikoji su redovni studenti na fakultetima i kojij jimaju 7-8 časova predavanja i vežbi, kao i rvačikoji imaju radno vreme od 8 časova dnevno.N k d l k ih č j d il di Na svakom od selektovanih rvača je da prilagodisvoj način života obavezama prema treningu, jersamo na taj način će se moći doći do rezultata nasamo na taj način će se moći doći do rezultata nameđunarodnoj sceni.

Vrhunski sportista mora biti jako disciplinovan ujsvakodnevnom životu.

Paralelno sa uvežbavanjem tehnike rvanja ne smese zanemariti razvoj osnovnih fizičkihse zanemariti razvoj osnovnih fizičkihsposobnosti.

RVANJE JE VRLO SLOŽENA I TEŠKASPORTSKA AKTIVNOST U KOJOJ SEKRETANJA IZVODE U VARIJABILNIMKRETANJA IZVODE U VARIJABILNIMUSLOVIMA OKO SVIH OSI I RAVNINA I USVIM PRAVCIMASVIM PRAVCIMA

PREMA KRITERIJUMU STRUKTURALNESLOŽENOSTI SPADA U POLISTRUKTURALNE

ČACIKLIČNE AKTIVNOSTI U RVANJU NA PRVO MESTO SE POSTAVLJA

SNAGA PA BRZINA KOORDINACIJASNAGA, PA BRZINA, KOORDINACIJA,IZDRŽLJIVOST I GIPKOST

OBRADIT ĆEMO BAZIČKE MOTORIČKE OBRADIT ĆEMO BAZIČKE MOTORIČKESPOSOBNOSTI.

Na bazi mnoštva istraživanja prihvata se sledeća struktura bazičkih motoričkih sposobnosti:p

1. Koordinacija2 Snaga 2. Snaga 3. Brzina

I d l4. Izdržljivost5. Gipkost6. Ravnoteža7 Preciznost7. Preciznost

Snaga je bazička sposobnost koja privlači pažnjustručnjaka i naučnika više nego ijedna druga motoričkasposobnostsposobnost.

Najviše zbog toga što se nijedan pokret ne može izvestibez udela nekog od oblika snage, zatim snaga je u

k l d l dl lčovekovoj evoluciji odigrala odlučujuću ulogu unjegovom opstanku, jer se snagom čovek mogao odupretiopasnostima koje su vrebale (divlje zveri, neprijateljskiodnosi sa drugim ljudima…).

Snaga je sposobnost od koje u dobroj meri zavise isportski rezultati u mnogim sportovima, a najviše up g p , jborilačkim.

Brzinska snaga – mora se raditi od početkatrenažnog procesa (od 11 godina pa nadalje)trenažnog procesa (od 11 godina pa nadalje)

Izdržljivost u snazi – mora biti strogo doziranai zavisi od uzrasta dece i dužine treniranjaČ Čista snaga – rad se ne preporučuje preperioda kadeta dok se ne završi ubrzani rast irazvoj skeleta mišića kardiovaskularnog irazvoj skeleta, mišića, kardiovaskularnog irespiratornog sistema.

Što se tiče povečanje snage početnike ne trebap j g popterećivati maksimalnim naprezanjima, aizbegavati velika napinjanja kod dece upubertetu.pubertetu.

Treba obratit pažnju i na pravilno disanje.

Mišićno naprezanje se ostvaruju pomoću mišićnim k t k ij k j bitikontrakcijama koje mogu biti:

Koncentrične (miometriski režim rada) – ostvarujek t j d k t j d ili išse kretanje odnosno pokret u jednom ili više

zglobova Ekscentrične (pliometriski režim rada) ostvaruje Ekscentrične (pliometriski režim rada) - ostvaruje

se kretanje odnosno pokret u jednom ili višezglobovazglobova

Statičke (izometriski režim rada) – kretanje se neizvodi, ali dolazi do mišičnog naprezanja i pritom, g p j pse isto troši energija kao i kod prethodne dve vrstekontrakcije.

Apsolutna snaga – snaga koju čovek ispoljavau bilo kojoj aktivnosti bez obzira na njegovuj j j gtelesnu masu.

Relativna snaga – odnos između apsolutneg psnage i sopstvene telesne mase. U sportovima ukojima svoje telo treba pomati u prostoru (

k b l k )gimnastika, borilački sportovi…) je ova snagaznačajnija.S iti i i di k i l k d Senzitivni periodi maksimalne snage su koddečaka od 13 do 14 i naročito od 16 do 17godinagodina.

Prema akcionom kriterijumu deli se na:S k b d k1. Statička snaga – je sposobnost zadržavanja veće izometrijskekontrakcije mišića kojom se telo održava u određenom položaju(izdržaj u zgibu). Mišić ne menja svoju dužinu već samo oblik. Ona jepod uticajem 50 % genetskih faktora tako da se može dosta uticati na

j S i i i i di i 14 15 i 16 17 d U i dnju. Senzitivni periodi za statiču snagu su 14-15 i 16-17 god. U perioduod 4 do 10 godine nije potrebno obračati posebnu pažnju na statičkusnagu jer biološki period i nije pogodan za razvoj ove sposobnosti.

2. Repetitivna snaga ili dinamička snaga – za vreme naprezanja mišićnop g g p jtelo se grči, tetivni pripoji se približavaju centru mišića, mišić seskraćuje. Ona je pod uticajem 50 % genetskih faktora tako da se možedosta uticati na nju. Senzitivni periodi za repetitivnu snagu su 11-12,12 -13 i 15-16 god.g

3. Eksplozivna snaga – sposobnost kratkotrajne maksimalne mobilizacijemišićnih sila radi ubrzanja kretanja tela. Ona je oko 80 % pod uticajemnaslednih faktora, a aktivnim fizičkim vežbanjem se može poboljšatisamo za oko 20 % Na razvoju ove snage treba početi odmalena još usamo za oko 20 % . Na razvoju ove snage treba početi odmalena još upredškolskom period deteta (5-7 god.)

Brzina je sposobnost ili osobina čoveka da i ši t ičk kti t i i l izvrši motoričku aktivnost u minimalnom vremenu u datim uslovima.

Koeficijent urođenosti je 95 % genetika, a tek 5 % se može povečati treningom.

Značajan uticaj na ovu sposobnost moguć je u ranijim godinama deteta (oko 5-6 godine).j g ( g )

Latentno vreme motorne reakcije ( start u trčanju ilij ( jplivanju, breakcija na zvučni signal, vizuelna motornareakcija, reakcija izbora…). Treningom se veoma malomože uticati pa ne treba mnogo vremena posvećivati

d b ljš j b i jradu na poboljšanju brzine reagovanja. Brzina pojedinačnog pokreta – zapaža se u mnogim

sportovima. Na povećanje može se uticati vežbanjemp p j ju određenoj maloj meri, prvenstveno na osnovupovećanja snage, koordinacije i gipkosti.

Frekvencija pokreta (sprintersko trčanje, plivanje naFrekvencija pokreta (sprintersko trčanje, plivanje na50-100 m…) podrazumeva se njeno ispoljavanje ufrekvetnim cikličnim kretanjima. Razvijanjefrekventnih pokreta podrazumeva pokrete izvedenep p pmaksimalnom brzinom u toku 10-20 s.

Metoda olakšanih uslova – ponavljanje tehnike se Metoda olakšanih uslova ponavljanje tehnike seizvodi sa lakšim sparing partnerom, trčanje nizbrdo…

Metoda otežanih uslova - ponavljanje tehnike seizvodi sa težim sparing partnerom, trčanje uzbrdo…

Metoda normalnih uslova – kontrolne borbe Metode neočekivanih signala – trener daje

određen signal rukama a takmičar da što bržedi d đ t h ikuradi određenu tehniku.

Motorička sposobnost koja je uslovljena motoričkimponašanjem, pri čemu je bitno da se određena motoričkaaktivnost obavlja u relativno dugom vremenuaktivnost obavlja u relativno dugom vremenuodupiranjem zamoru u kojem čovek učestvuje kao celovitobiće.

Koeficijent urođenosti kod izdržljivosti kreće se između Koeficijent urođenosti kod izdržljivosti kreće se između70 – 80 %.

Uloga trenera je da svakodnevno planira i programiraopterćenje koje će podići nivo izdržljivosti.p j j p j

Trener može da planira u toku uvodnog i pripremnog delatreninga kao i na glavnom delu treninga sadržaje zarazvoj opšte (trčanja, igre…) tako i posebne rvačkej p ( j g ) pizdržljivosti.

Trener mora da void računa o tri bitne komponente:veličina intenziteta, trajanju i oporavku.j j

Odlučujuću ulogu u izdržljivosti ima voljna komponenta.

Aerobna – kod koje se potrebe za kiseonikom Aerobna kod koje se potrebe za kiseonikomzadovoljava u toku samog rada (trčanje na dugestaze laganim tempom)

Anaerobna – kod koje se potreba za kiseonikomne zadovoljava u toku samog rada, nego se javljadeficit kiseonika (kiseonočki dug), koji seotplaćuje nakon završenog rada ili smanjenjemintenziteta rada u tokuintenziteta rada u toku.

Postoji i specifična izdržljivost – radi se oizdržljivosti u određenom sportu npr uizdržljivosti u određenom sportu npr. uborilačkim sportovima.

Ona bi se mogla definisati kaosposobnost rvača da brzo uoči i da sesposobnost rvača da brzo uoči i da sedobro snalazi u svim neočekivanim

b bsituacijama u borbi. Koeficijent urođenosti je 80 % tako da Koeficijent urođenosti je 80 % tako da

sa razvojem ove sposobnosti trebaotpočeti u najranijem detinjstvu (od 5-7otpočeti u najranijem detinjstvu (od 5-7godine).

Kognitivnog faktora (inteligencije) – utiče na brzinu učenja ih t ičkih d t knovih motoričkih zadataka.

Uzrast je faktor od kojeg zavisi koordinacija. Ona se intenzivnije razvija sa 6-7 godina (sa sazrevanjem nervnog sistema), a posle puberteta se na nju vežbanjem može veoma malo uticatipuberteta se na nju vežbanjem može veoma malo uticati.

Prethodno motoričko iskustvo je značajan faktor jer bogatstvo pokreta i kretanja stečeno kroz edukaciju vežbačima omogućava da lakše i brže nauče nove koordinacijske structure. Treba deci jdavati raznovrsne pokrete i kretanja .

Emotivno stanje – stres može negativno da utiče na izvođenje složenih pokreta, jer može doći do inhibicije pokreta. To može da se desi i kod reagovanja publikeda se desi i kod reagovanja publike.

Koncentracija je veoma važan faktor koordinacije jer se pažnja usredsređuje na određeno kretanje.

Motivacija može da podstakne vežbača da kao nikad do sada Motivacija može da podstakne vežbača da kao nikad do sada izvede neko koordinaciono složeno kretanje.

Preciznost je sposobnost koju karakteriše Preciznost je sposobnost koju karakteriše izvođenje tačno usmerenih i doziranih pokreta.

U našem sportu ona kao bazička motorička psposobnost i nije jako bitna tako da se nećemo puno zadržavati.

U osnovnoj školi rvanja je bitna prilikom ulaska u izvođenje pojedinih tehnika.

Koeficijent urođenosti je prilično velik (oko 80 %)

Spososbnost rvača da se nakon Spososbnost rvača da se nakongubljenja ravnoteže što pre vrati ut bil i ij d t istabilnu poziciju odnosno uspostavi

ravnotežu. Što je uzrast stariji i ravnoteža je

bolja.bolja. Senzitivni period za ravnotežu je

9 10 14 15 i 16 17 di9-10, 14-15 i 16-17 godina.

Gipkost je motorička sposobnost kojom se lakot j lik lit d k t tj d i dostvaruju velike amplitude pokreta tj. da se izvede

pokret sa lakoćom sa maksimalnom amplitudom. U rvanju je od izuzetnog značaja da se postigne U rvanju je od izuzetnog značaja da se postigne

maksimalna amplitude pokreta u svimzglobovima.

Primenjuje se kako u pripremnom tako i uzavršnom delu treninga.Z š i d t i j i t d Završni deo treninga je izuzetno pogodan zapoboljšanje jer su mišići, ligamenti i tetive u tomtrenutku maksimalno zagrejani (teško dolazi dotrenutku maksimalno zagrejani (teško dolazi dopovrede).

Aktivna (dinamička) gipkost – ostvaruje se snagom svojih mišića.P i ( ičk ) i k j d l j Pasivna (statička) gipkost – ostvaruje se delovanjem neke spoljašnje sile (partner).

Najveći biološki razvoj dostiže u uzrasnom period 8 – 10 godina.

Genotip u minimalnoj meri utiče na razvoj gipkosti ona se u znatnoj meri može poboljšati pomoću različitih metoda fizičkog vežbanja (zibanje, izdržaji, strečing i metoda fizičkog vežbanja (zibanje, izdržaji, strečing i joga).

Gipkost je najmanja ujutro i elastičnost muskulature ć iš j lj š j j t tpovećava se na povišenoj spoljašnjoj temperature.

Dosta bitan faktor leži u potrebi da se rešavaju socijalna pitanja vrhunskih sportista.

Socijalni položaj spostiste ima veliki uticaj na veću ili manju sportsku radnu sposobnost.

U današnje vreme, oni koji ulažu velike napore i daju U današnje vreme, oni koji ulažu velike napore i daju toliko slobodnog vremena na treningu i takmičenju, treba pružiti pomoć od strane društvene zajednice (marketing, sponzorstvo ) sponzorstvo...).

Važno je da se utvrde kriterijumi o tome što predstavlja vrhunsko sportsko dostignuće i minimalni materijalni i tehnički uslovi za razvoj vrhunskog sporta tehnički uslovi za razvoj vrhunskog sporta.

Treba stvoriti uslove za odgovarajuće društveno i materijalno vrednovanje i stimulisanje takvog stvaralaštva,

k l j ij l i d i iza školovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu sportista.

Savremeni trener mora raspolagati sa veoma širokim repertoarom teorijskog i praktičnog znanja, mora biti sposoban da se snalazi u novim (nepoznatim) sposoban da se snalazi u novim (nepoznatim) situacijama, da rešava nastale trenutne probleme i da ima osećaj za uočavanje i rešavanje problema, kako u odnosu na trenažni rad tako i u odnosu na lične odnosu na trenažni rad, tako i u odnosu na lične životne potrebe svojih sportista.

Savremeni zahtevi sportskog treninga uslovljavaju da:D ič š ć k lifik ij Da trener stiče što veću kvalifikaciju;

Da se neprekidno usavršava (licence,seminari,savetovanja,simpozijumi,naučni ( j p jskupovi) ;

Da sarađuje sa što širim krugom saradnika različitih specijalnosti (fiziologom,lekarom sportske p j ( g , pmedicine,fizioterapeutom...)

Do usavršavanja samog procesa treninga, procesa oporavkasportiste i procesa vezanih za sportska takmičenja dolazidobrim delom zahvaljujući sve boljim i usavršenijim:dobrim delom zahvaljujući sve boljim i usavršenijim:

Sportskim objektima – moraju udovoljiti zadacima treninga(trening se može sprovoditi u dobro opremljenim halama,teretanama...), specifičnim potrebama, lokaciji van stambenih) p p jblokova (da budu odvojeni od objekata koji zagađuju vazduh),klimatskim i drugim specijalnim potrebama, opremljenošćusavremenih uređaja za trening i kontrolu sportiste.

Sportska oprema mora biti savremena i funkcionalna Sportska oprema – mora biti savremena i funkcionalna. Tehnička sredstva – sačinjava ga adekvatna aparatura

(spirometri...). Elektronska oprema – kompjuteri (primenjuju se u cilju Elektronska oprema – kompjuteri (primenjuju se u cilju

dijagnostikovanja, kontrolisanja, registrovanja, grafičkog istatičkog obrađivanja podataka).

Sportski trenažeri – najviše se koriste za razvoj snage,p j j gusvajanje automatizovanih pokreta i razvijanje specifičnihmotoričkih sposobnosti (lutke za rvače, bokserski džakovi...).

KRAJ