Fakultet za poslovne i finansijske studije Bijeljina

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

UPRAVLJANJE POSLOVNIM FINANSIJAMA

TEMA : TEORIJSKI PRISTUP IZUČAVANJA POSLOVNIH FINANSIJA

Student: Profesor:Mirnes Imamović Prof.doc.dr. Valentina Duvnjak

SADRŽAJ

1

UVOD.........................................................................................................................3

1. Predmet izučavanja poslovnih finansija....................................................................4

2. Ciljevi finansijskog upravljanja.................................................................................6

3. Teorijski pristup izučavanju poslovnih finansija......................................................8

ZAKLJUČAK..............................................................................................................9

LITERATURA...........................................................................................................10

2

UVOD

U savremenoj teoriji i praksi koriste se mnogobrojni termini, koji su ekvivalentni i

međusobno zamenjivi: poslovne finansije, finansijsko upravljanje, upravljačke finansije,

finansijski menadžment, korporativne finansije, menadžerske finansije, finansije preduzeća,

mikro finansije, finansijsko poslovanje, poslovna finansijska analiza, finansijska ekonomija

firme itd. Ove termine treba shvatiti kao sinonime, među kojima se ipak najviše koristi termin

finansijski menadžment, odnosno poslovne finansije.

Upravljanje novčanim resursima i dugoročnim ulaganjem preduzeća jeste srž poslovnih

finansija, odnosno poslovnih finansija, koje su se, najprije bavile problemima osnivanja novih

firmi, konsolidovanja i spajanja firmi, emitovanja vrednosnih papira korporacija i finansijskog

tržišta.

Poslovne finansije su se, zatim, okrenule procesu proučavanja problema likvidnosti i

eksternog finansiranja, očuvanja zdrave finansijske strukture, cash flowa i budžetiranja

kapitala.

Konačno, težište je pomjereno u pravcu izučavanja mikrofinansijskog upravljanja, modela

vrednovanja firme, strukture kapitala i politike dividende, razvoja teorije portfelja (hartije od

vrednosti), rizika i trgovanja dugovima.

U savremenim tržišnim ekonomijama, upravljanje poslovnih finansija je složen i atraktivan

zadatak iz prostog razloga što oplodnja finansijskog kapitala po maksimalnoj stopi

rentabilnosti, odnosno po naviše mogućoj stopi dobiti, predstavlja centralni motiv

preduzetništva. Na kriterijumu rentabilnosti u finansijskom upravljanju preduzeća, zapravo se

bazira celokupan proces poslovnog, razvojnog i finansijskog menadžerstva. Stoga je

finansijski menadžment jedan od glavnih zadataka poslovodstva firme u kreiranju i

ostvarivanju politike plasmana finansijskog kapitala preduzeća i likvidnosti firme, naročito

onda kada je kompetencija vlasnika kapitala odvojena od odgovornosti profesionalnih

upravljača (menadžera) u preduzeću.

U savremenim finansijama preduzeća, poslovne finansije jeste važan segment zato što

istovremeno odgovara bar na tri osnovna pitanja:

▪ koja sredstva stoje na raspolaganju preduzeću, kako ih formira i kako

do njih dolazi.

3

1.PREDMET IZUČAVANJA POSLOVNIH FINANSIJA

Poslovne finansije jeste jedna od esencijalnih ljudskih aktivnosti savremenog sveta.

Definiše se kao proces stvaranja finansijskih uslova za efikasno postizanje odabranih

finansijskih ciljeva preduzeća, a proučava upravljanje finansijama u preduzeću.

Razvojem institucija tržišta kapitala i usavršavanjem finansijskih instrumenata, kao i

unapređenjem finansijske prakse, poslovne finansije se razvija kao posebna ekonomska

disciplina početkom dvadesetog veka. Poseban razvoj ova naučna oblast doživljava početkom

dvadesetih godina prošlog veka, naglim razvojem akcionarskog vlasništva (acionarskog

društva), jer su za uspeh preduzeća zainteresovani kako akcionari, koji očekuju prinos u

obliku dividende, tako i finansijske institucije koje ga snabdevaju kapitalom ili posreduju u

tome.

Početak razvoja poslovnih finansija karakteriše tradicionalan pristup finansijama

preduzeća. Naime, upravljanje finansijama preduzeća bavi se samo problemima finansiranja,

odnosno pribavljanja kapitala preduzeća iz različitih izvora, a u skladu sa tim, i uspostavljanju

pravnih i finansijskih odnosa preduzeća i finansijskih institucija koje ga snabdevaju

kapitalom, kao i instrumentima putem kojih se ta sredstva pribavljaju.

Međutim, krajem 50-tih godina prošlog veka, razvojem tržišne konkurencije i finansijskog

tržišta, moralo se voditi računa, ne samo o izvorima novčanih sredstava, već i o njihovoj

racionalnoj upotrebi, budući da se njima najčešće raspolagalo u ograničenim iznosima.

Odgovornost menadžera za uspeh preduzeća postaje sve značajnija, naročito prema

akcionarima i kreditorima koji su u preduzeće uložili velike sume kapitala. Ta odgovornost je

bila usmerena i prema zaposlenima koji su očekivali redovnu isplatu zarada, prema državi

koja budžet pokriva iz oporezivanja preduzeća i sl.

S obzirom na navedene odgovornosti, nastala je potreba za korišćenjem naučnih

metoda u donošenju finansijskih odluka, odnosno narasla je potreba za daljim razvojem

teorije finansijskog upravljanja kao naučne discipline. Savremeni pristup upravljanju

finansijama preduzeća razmatra, dakle, ne samo pribavljanje kapitala, već i njegovu upotrebu,

a sve u cilju optimalne alokacije kapitala, stvaranja optimalne finansijske strukture, usmerene

ka ostvarivanju dugoročnih ciljeva preduzeća. Savremeni pristup finansijskom upravljanju

definisao je Solomon (The Theory of Financial Management), po kome poslovne finansije

treba da pruže naučnu osnovu za odgovor na sledeća pitanja:

Koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi? (šta)

Koliki obim sredstava preduzeće treba da ima? (koliko)

4

Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana? (kako)

Odgovori na postavljena pitanja predstavljaju zadatke finansijskog upravljanja koji se svode

na:

▪ analizu finansijskih informacija (bilansi stanja i bilansi uspeha) na bazi kojih se može doneti

sud o:

postojećoj finansijskoj poziciji preduzeća,

eventualnoj potrebi proširenja poslovne aktivnosti,

neophodnosti pribavljanja dodatnih izvora finansiranja.

▪ utvrđivanje obima i strukture poslovnih sredstava u kojoj mora da bude zastupljena

određena proporcija između obrtnih i fiksnih sredstava da bi poslovni kapaciteti preduzeća

biili efikasnije korišćeni

▪ kreiranje optimalne finansijske strukture preduzeća, odnosno

utvrđivanje najpovoljnije kombinacije između sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja,

izbor pojedinačnih kratkoročnih i dugoročnih izvora finansiranja koji odgovaraju ciljevima

preduzeća u datom trenutku.

U finansijskom menadžmentu, najpre se polazi od toga da je pre ulaganja kapitala u preduzeće

potrebno izvršiti analizu njegovog postojećeg finansijskog položaja i aktivnosti, zbog čega se

prvo raspravljaju osnovni elementi finansijske analize, izveštaji o tokovima finansijskih

sredstava i planiranje novčanih tokova, odnosno gotovine.

Značajnu komponentu upotrebe kapitala predstavlja problem ulaganja u obrtna sredstva, a

najznačajniji problem alokacije kapitala jesu dugoročna ulaganja, odnosno investicije, čiju

bitnu komponentu čini izbor adekvatnog investicionog kriterijuma, kao što su cena kapitala i

standardna stopa prinosa.

Odluke o ulaganju kapitala ne mogu se posmatrati odvojeno od odluka finansiranja. Uslov za

donošenje odluka o finansiranju jeste dobro poznavanje finansijskog tržišta, odnosno tržišta

novca i kapitala.

U finansijskoj praksi, obično se razlikuju tri eksterna toka putem kojih se raspoloživa sredstva

prelivaju u preduzeća koja ih traže:

Preko finansijskih posrednika, kao specijalizovanih institucija koje prikupljaju štednju i

sredstva nude onima kojima su potrebna,

Preko finansijskog tržišta kao organizovane forme, na kome oni koji nude i traže sredstva

mogu da obavaljaju finansijske transakcije. Ovo tržište se može podeliti na tržište novca na

kome se obavljaju transakcije kratkoročnim hartijama od vrednosti i tržište kapitala na kome

se obavlja kupovina i prodaja dugoročnih hartija od vrednosti,

5

Putem kratkoročnih kredita, odnosno neposrednih ugovornih odnosa između onih koji štede i

onih koji ulažu.

2. CILJEVI FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA

Kako je predmet proučavanja poslovnih finansija upravljanje finansijama preduzeća, onda

poslovne finansije ili finansije preduzeća obuhvataju:

sistem novčanih tokova u preduzeću,

kružno kretanje novčanih sredstava u sferi proizvodnje, razmene, raspodele i potrošnje,

finansijske odnose između preduzeća i ekonomskih subjekata u privredi i društvu u celini,

primanje, čuvanje, izdavanje, raspodela i upotreba finansijskih sredstava,

finansiranje tekućih i razvojnih potreba i programa preduzeća.

Finansijski odnosi unutar preduzeća (unutrašnji finansijski odnosi) i finansijski odnosi između

preduzeća i preduzeća i drugih ekonomskih subjekata društva (eksterni finansijski odnosi) su

brojni i raznovrsni i zasnivaju se na: kupovini i prodaji roba i usluga, uzimanju i vraćanju

kredita, raspodeli dohotka, plaćanju poreza, doprinosa, ugovornih i zakonskih obaveza,

finansiranju investicija i dr. U centru tih odnosa jeste novac, odnosno novčana sredstva, te su

novčani odnosi osnov za uspostavljanje finansijskih odnosa. U tom smislu, finansijsko

poslovanje se odnosi na uspešno vođenje finansija preduzeća, odnosno dugoročno oblikovanje

stabilne finansijske snage firme, a to podrazumeva sposobnost:

plaćanja od koje zavisi postojanje preduzeća na tržištu, a koja podrazumeva trajnu

osposobljenost preduzeća da u svakom trenutku isplaćuje dospele obaveze, vraća pozajmljena

sredstva o roku dospeća i da u svakoj situaciji likvidna sredstva nadilaze dospele obaveze

preduzeća

finansiranja, kao prikupljanja kapitala i pribavljanja novčanih sredstava od drugih pod

povoljnijim uslovima i istovremeno sposobnosti vraćanja na vreme, odnosno sposobnost

mobilizacije (ulaganja) sopstvenog kapitala, akumuliranjem neto dobitka, emitovanjem akcija

i kratkoročno-dugoročnim zaduživanjem preduzeća

investiranja kao efikasno i uspešno ulaganje (upotreba) sredstava u procese poslovanja i

razvoja preduzeća na trajnim, stabilnim i dugoročnim osnovama

permanentnog povećanja imovine preduzeća na osnovu rezultata

zadovoljavanja finansijskih interesa učesnika u preduzeću, pored vlasnika, menadžera i

zaposlenih, i tržišnih i finansijskih učesnika i države.

6

Ako se pod poslovnim finansijama podrazumevaju odnosi i procesi reprodukovanja

finansijskog kapitala preduzeća u funkciji ostvarivanja poslovnih i razvojnih ciljeva

privrednih subjekata, onda je celokupan finansijski kapital kojim raspolaže preduzeće, bez

obzira u kom je obliku i ko je njegov vlasnik, predmet upravljanja poslovnim finansijama.

Zadatak finansijskog upravljanja i upravljanja poslovnim finansijama jeste da kreira i

ostvaruje politiku optimalnog finansijskog plasmana uz očuvanje pune likvidnosti, tj.

sposobnosti preduzeća da sve dospele obaveze isplaćuje na način i o rokovima koji su

utvrđeni ugovorima ili zakonom. Kao optimalno plasiranje (ulaganje) finansijskog kapitala

smatra se ono koje u datim uslovima obezbeđuje da se ovaj oplođava po najvišoj mogućoj

stopi rentabilnosti uz najniže troškove i rizike.

Prema tome, generalni cilj upravljanja poslovnim finansijama, odnosno finansijskog

menadžmenta jeste oplodnja finansijskog kapitala preduzeća po maksimalnoj stopi

rentabilnosti ulaganja, bez obzira da li se radi o sopstvenom kapitalu (svojina vlasnika),

pozajmljenim resursima (bankarski krediti) i bez obzira na to da li se radi o raspoloživim

kapitalu u novčanom obliku (likvidna sredstva) ili o angažovanom kapitalu. Zato je kreiranje i

ostvarivanje politike optimalnih finansijskih plasmana uz dinamično održavanje optimalnog

stepena likvidnosti preduzeća fundamentalni cilj upravljanja poslovnim finansijama.

Poslovne finansije kao naučna disciplina pomažu preduzeću da lakše rešava probleme koji se

javljaju u vezi sa pribavljanjem i optimalnom alokacjom finansijskih sredstava. Razvijene su

mnoge metode, instrumenti i tehnike, kao pomoć menadžeru u donošenju odluka, koje će

iziskivati manje troškove kapitala i usloviti povećanje prinosa na uložena sredstva.

7

3. Teorijski pristup izučavanju poslovnih finansija

Poslovne finansije su relativno nova naučna disciplina. Počele su da se razvijaju 1950 –tih

godina. Razvoju značajno doprineo razvoj tržišta kapitala, akcionarskih društava, finansijskih

institucija.

Razlikujemo tradicionalni i savremeni pristup poslovnih finansija:

1. Tradicionalni pristup se razvio poslije prvog svijetskog rata kada je doslo do naglog

razvoja akcionarskih preduzeća. Bavi se problemima pribavljanja kapitala iz različitih

izvora. Predmet interesovanja bila je pasiva preduzeća tj.pribavljanje kapitala. Odluke

o ulaganju donosili su drugi, a finansijska funkcija ogledala se samo u sprovođenju tih

odluka. Problemi pristupa su u tome što problem finansija posmatra sa stanovišta

investicionih bankara, a ne sa stanovišta donosioca odluka u preduzeću. Drugi

problem je u tome što zanemaruje druge oblike preduzeća (osim akcionarskih

društava) i akcenat stavlja na dugoročne finansije naspram kratkoročnih.

Primarna briga financijskog upravljanja je procjena, a ne tehnika financijskih kvantifikacija.

Financijski menadžer gleda dostupne podatake za prosudbu dostignuća preduzeća.

Upravljanje financijama je interdisciplinarni pristup koji uzima i menadžersko računovodstvo

i korporativne financije.

Neki stručnjaci se odnose prema financijskom upravljanju, kao znanosti o upravljanju

novcem. Primarna upotreba tog pojma je u svijetu financiranja poslovnih aktivnosti.

Međutim, financijski management je važan na svim razinama ljudskog postojanja, jer svaki

entitet treba gledati prema svojim financijama.

2. Savremeni pristup razvija se poslije drugog svijetskog rata, krajem 1950-tih godina.

Ekonomski rast i rast konkurencije nameću potrebu racionalnijeg upravljanja novcem.

Dolazi do rasta odgovornosti menadžera. Ovaj pristup pored pribavljanja kapitala

tj.pasive preduzeća obuhvata i aktivu tj.njegovu upotrebu. Ovaj pristup ukazuje na to

da poslovne finansije treba da odgovore na sljedeća pitanja :

a) Koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi?

b) Koliki treba da bude ukupan obim sredstava preduzeća?

c) Kako ta sredstva trebaju da budu finansirana?

8

ZAKLJUČAK

Sama pojava finansija je vezana za pre svega novac I novcana placanja, analogno ovome finansije ce postojati dokle god postoji i novac. Ovo znaci da gde god imali robnu proizvodnju i delovanje zakona vrednosti izrazenom u novcu imacemo i finansije. Finansije su istorijski uslovljena kategorija. Priroda finansija je novcana, odnosno monetarna.

Finansije su najstarija disciplina ekonomske nauke. Najveca zasluga za izdvajanje finansija kao posebne naucne discipline pripada Karlu Heirih van Rayu (‘Osnovi finansijske nauke’) – prva polovina XIX veka.

Najveci znacaj u shvatanju finansija IX vek – drzava prestaje da bude naturalna postaje slozen faktor dinamike.

9

LITERATURA

POSLOVNE FINANSIJE VERSUS FINANSIJSKI MENADŽMENT -

Doc.dr. Valentina Duvnjak

WWW.WIKIPEDIA.COM

10