SRPSKA TRANZICIJA: REFORME POD OPSADOM · ICG Balkans Report N° 117 21 Septembar 2001 SRPSKA TRANZICIJA: REFORME POD OPSADOM REZIME Ubistvo Momira Glavrilovića, bivıeg službenika

SRPSKA TRANZICIJA:

REFORME POD OPSADOM

21 Septembar 2001

Beograd/BriselICG Balkans Report N° 117

REZIME I PREPORUKE ............................................................................................................................i

I. UVOD....................................................................................................................................................1

A. SLUČAJ GAVRILOVIĆ: NIJE SAMO JO� JEDNO UBISTVO U BEOGRADU .......................................................1

B. DSS SE BORI ZA VLAST ..............................................................................................................................1

C. NOVI IZBORI? .............................................................................................................................................3

D. DSS NAPU�TA VLADU ................................................................................................................................3

E. PAT POZICIJA ..............................................................................................................................................4

F. DSS MENJA PLOČU.....................................................................................................................................5

II. POZADINA KRIZE................................................................................................................................7

A. DESETOGODI�NJA SVAĐA...........................................................................................................................7

B. POST-OKTOBARSKI SUKOBI........................................................................................................................81) Sukob oko generala Pavkovića .............................................................................................................82) Smenjivanje generala Krstića ...............................................................................................................83) Rade Marković i tajna policija..............................................................................................................94) Novi �ef policije: Nalić vs. Mihajlović ................................................................................................95) Bolesno Ministarstvo zdravlja: Obren Joksimović ..............................................................................96) Izručenje Milo�evića...........................................................................................................................10

C. DINAMIKA ĐINĐIĆ-KO�TUNICA...............................................................................................................10

III. POSLEDICE PO SRBIJU..................................................................................................................11

A. KRAJ DOS-A?...........................................................................................................................................11

B. POJAVA 'DEMOKRATSKE' OPOZICIJE?.......................................................................................................13

C. UZLET I PAD POLITIČKIH AKCIJA..............................................................................................................14

D. NOVI IZBORI I SKUP�TINA.........................................................................................................................16

E. USTAVNA REFORMA.................................................................................................................................16

F. UDARAC ZA JUGOSLAVIJU?......................................................................................................................17

G. G-17 KAO MOGUĆI POBEDNIK..................................................................................................................18

H. PRIVREDA KAO SIGURAN GUBITNIK .........................................................................................................19

I. KO KONTROLI�E ARMIJU? ........................................................................................................................19

IV. POSLEDICE PO REGION................................................................................................................20

A. BOSNA I HERCEGOVINA ...........................................................................................................................20

B. SARADNJA SA MEĐUNARODNIM HA�KIM TRIBUNALOM .........................................................................21

C. KOSOVO ...................................................................................................................................................21

V. ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................23

APPENDICES

A. ABOUT THE INTERNATIONAL CRISIS GROUP ...........................................................................................24

B. ICG REPORTS AND BRIEFING PAPERS .....................................................................................................25

C. ICG BOARD MEMBERS ............................................................................................................................29

ICG Balkans Report N° 117 21 Septembar 2001

SRPSKA TRANZICIJA:

REFORME POD OPSADOM

REZIME

Ubistvo Momira Glavrilovića, biv�eg slu�benikaDB, 3. avgusta 2001., poslu�ilo je kao katalizatorpojave dugo skrivanog spora unutar vladajućekoalicije DOS-a u Srbiji. Podstaknuta od stranenajbli�ih savetnika jugoslovenskog predsednikaVojislava Ko�tunice, 'afera Gavrilović' je zarilaklin u DOS koji mo�e da znači kraj ove koalicijekakva je sada. Time se Ko�tunicina Demokratskapartija Srbije (DSS) jasnije nego ikad ranijepokazala kao konzervativna nacionalistička partijasa ciljem očuvanja nekih elemenata Milo�evićevogre�ima.

Otvoren sukob mo�e da isforsira nepotrebne izborekoji bi bili �tetni za tok reformi. Verovatno da ćekriza zaustaviti već ionako usporen rad zasedanjaSkup�tine Srbije. Istovremeno, ona jasno ukazujeda vlada ima mogućnost da pola�e računa za svojrad i da ga učini transparentnijim.

Ko�tunicina DSS predvodila je napade na grupureformski orijentisanih, relativno pragmatičnihpolitičara uglavnom okupljenih oko ZoranaĐinđića, premijera Srbije i njegove Demokratskestranke (DS). Ozbiljni napadi DSS zadali su te�akudarac koaliciji i promenili lice politike u Srbiji.Mada dve sukobljene strane mogu da izgladerazlike, ispad prouzrokovan događajima vezanimza 'aferu Gavrilović' dobiće �ire razmere i uticaćene samo na tempo i obim političkih i ekonomskihreformi, već i na saradnju Jugoslavije sameđunarodnom zajednicom i njenim susedima.Isto tako je postao vi�e nego očigledan nedostatakgrađanske kontrole na Vojsku Jugoslavije (VJ).Regionalno gledano, zbog trenutne borbe unutar

DOS-a doveden je u pitanje i nastavak finansiranjaVojske Republike Srpske od strane SRJ, stavBeograda prema UNMIK-u, kao i pitanje daljesaradnje sa Međunarodnim Ha�kim tribunalom zabiv�u Jugoslavije (ICTY).

Otkako je devetnaestočlana koalicija DOS-aporazila re�im biv�eg predsednika Jugoslavije,Slobodana Milo�evića, na izborima u septembru idecembru 2000, sporovi i sukobi unutar DOS-ausporili su tok reformi u Srbiji. Pro-reformskagrupa okupila se oko Đinđića, dok su sekonzervativniji i nacionalistički elementi okupilioko Ko�tunice. Do ubistva Gavrilovića izgledaloje da ove razlike mogu da se prevaziđu, alipolitičke zavade podstaknute ubistvom od tadapotresaju vladajuću koalaciju i eksponirajuKo�tunicu i DSS kao značajne prepreke nastavkureformi.

U nadi da pomogne pojavu demokratije uJugoslaviji, međunarodna zajednica je po�urila daprihvati Ko�tunicu. Ali ne računajući hap�enje iisporučenje Slobodana Milo�evića sudu u Hagu,međunarodni pritisak na Jugoslaviju da popusti ucilju regionalne stabilnosti i mira bio je očiglednobezuspe�an.1 DSS jo� treba da formuli�e vizijumoderne ekonomije ili dru�tva, osim kad je reč oizgradnji dr�avnosti i nacionalnih ciljeva za kojeje malo verovatno da će doneti bilo unutra�njirazvoj ili regionalnu stabilizaciju. Jo� od početka

1 Videti izve�taj ICG o Balkanu br. 112, Pravednarazmena: Pomoć Jugoslaviji za stabilnost regiona, 15. juni2001.

Srpska tranzicija: Reforme pod opsadomICG Balkans Report N° 117 Page ii

avgusta DSS poku�ava da isforsira rane (i sasvimnepotrebne) izbore; da zada ono �to je mogao dabude smrtni udarac koaliciji DOS-a; da dovede upitanje brojne reformske inicijative; i da se pojaviu nekim su�tinskim aspektima kao za�titnikMilo�evićeve ostav�tine. Čak i sada, DSS - podmaskom legalizma - nameće mere koje mogu dadovedu do povećanja organizovanog kriminala uregionu, �verca cigareta i nafte, i pogor�anjaodnosa sa UNMIK-om.

Ukratko, 'afera Gavrilović' je dala problemimareformi i sudbini DOS-a nov o�tar profil. Ovajizve�taj opisuje aferu, stavlja ga u kontekst,istra�uje njene implikacije u svetlu prioriteta kojemeđunarodna zajednica ima za Srbiju, SRJ i čitavregion.

PREPORUKE

1. Ako međunarodna zajednica ozbiljno �eli daSavezna Republika Jugoslavija nastavi putemdemokratskih reformi, ona mora da preispitaulogu predsednika Ko�tunice, kao iplatformu njegove stranke i stav po ključnimpitanjima kao �to su privredna reforma,reforma u pravosuđu, dru�tvena reforma,saradnja sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom, pomoć Republici Srpskoj injenoj vojsci, pomoć 'paralelnim strukturama'kojima rukovode Srbi na severu Kosova,efikasno funkcionisanje savezne dr�ave kao iulogu Vojske Jugoslavije u političkom�ivotu.

2. Naročito bi trebalo ponovo proceniti opcijepritiska na predsednika Ko�tunicu da povlačipozitivne poteze po sledećim pitanjima:

a) Uklanjanje generala Pavkovića samesta načelnika General�taba VJ;

b) Ponovni ulazak DSS-a u vladu Srbije;c) Očuvanje koalicije DOS-a barem do

sredine 2002. godine;d) Odlaganje izbora u Srbiji najranije do

kasno ujesen 2002. godine (da omogućiuspostavljanje reformi);

e) Javno izra�avanje podr�ke saradnje saMeđunarodnim Ha�kim tribunalom;

f) Da iskoristi svoj presti� u saveznojvladi i omogući usvajanje zakona osaradnji sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom, kao i da obezbedi praktičnu

saradnju sa međunarodnom misijom naKosovu.

3. Međunarodna zajednica bi trebalo da izvr�ipritisak na predsednika Ko�tunicu i premijeraĐinđića da se distanciraju od istaknutihpojedinaca povezanih sa Milo�evićevimre�imom i njegovim pristalicama.

4. Međunarodna donatorska zajednica bi trebaloda utiče na predsednika Ko�tunicu da zauzmenedvosmislen javni stav kojim podr�avate�ke privredne, dru�tvene i pravosudnereforme koje zahtevaju donatori a koje suvi�e nego potrebne Srbiji.

5. Međunarodna zajednica bi trebalo da podr�ipoziv DSS-a na �to veću transparentnost ipolaganje računa u vladi Srbije.

6. Međunarodna zajednica bi trebalo da iska�ezabrinutost zbog poziva DSS-a na poni�tenjetri administrativne odluke o naplati poreza naKosovu i uvozu benzina u Srbiju, po�to ćeovo poni�tenje dovesti do smanjenja prilivaprihoda u vladu Srbije i UNMIK, i porastaorganizovanog kriminala.

7. Po�to se ne mo�e očekivati da će se ijednapolitička strana ili koalicija suočiti sasopstvenom odgovorno�ću za u�ase i patnjetokom pro�le decenije, međunarodnazajednica bi trebalo da podr�ava druge grupeu građanskom dru�tvu koje su sposobnije daneguju vrednosti istine i pomirenja. Bez ovihvrednosti reforme neće pustiti koren.

Beograd/Brisel, 21. septembar 2001.

ICG Balkan Report N° 117 21 Septembar 2001

SRPSKA TRANZICIJA:

REFORME POD OPSADOM

I. UVOD

A. SLUČAJ GAVRILOVIĆ: NIJE SAMO JO�JEDNO UBISTVO U BEOGRADU

Sa političkog gledi�ta avgust 2001. trebalo je dabude usporen mesec. Skoro čitava zemlja -uključujući i predsednika Ko�tunicu - bila je naodmoru na pla�ama u Crnoj Gori ili u planinama,dok je srpski premijer3 Zoran Đinđić bio u posetiSjedinjenim američkim dr�avama ne bi li izvukaoinvesticije. Umesto toga, avgust je postaonajtopliji mesec u ovoj političkoj godini.

3. avgusta, oko 22.15 u toplo veče u petak,nepoznati napadači pucali su iz pi�tolja na MomiraGavrilovića na parkingu na Novom Beogradu. Onje pogođen četiri puta u glavu i tri puta u grudimecima ispaljenim iz 7,65 mm automatskog'�korpiona' i umro je na licu mesta. O ubistvuuglavnom nije pisano do ponedeljka, 6. avgusta ičak i tada samo rutinski. Za grad i zemlju koja ječitavu deceniju navikla na odmazde bandi,politička ubistva i rat, izgledalo je da je ovo samojo� jedno mračno ubistvo u Beogradu za koje niko,po svoj prilici, neće biti uhap�en.

Ovaj zločin je do�ao u �i�u pa�nje cele javnostisamo pet dana kasnije, kada se u dnevnimnovinama BLIC-u pojavila senzacionalna priča ukojoj se tvrdi da je Gavrilović - biv�i pripadnikDr�avne bezbednosti Srbije (DB) - 3. avgustaujutru bio u Ko�tunicinom kabinetu i da se sastao

3 Srbija de jure nema premija. Đinđić je pre svegazvanično predsednik vlade. ICG po�tuje srpsku upotrebunaziva �premijer�.

sa nekim od predsednikovih 'najbli�ih savetnika'.4Sastanak - ka�e se da nije prvi sa članovimaKo�tinicinog kabineta - je trajao oko dva sata, inavodno je bilo reči o upletenosti najvi�ihzvaničnika Đinđićeve republičke vlade uorganizovani kriminal.

Kasnije su savetnici predsednika Ko�tunice tvrdilida je Gavrilović dao dokaze o korupciji, da je čaknavodio imena. Pretpostavlja se isto tako da jeGavrilović tvrdio da je republička vlada u sprezi sa'surčinskom mafijom'.5 Implicira se da je razlogGavrilovićevog ubistva njegova posetaKo�tunicinom kabinetu i predaja dokaza i da izatoga stoje Đinđić i njegovi navodno 'kriminogeni'saveznici.6

B. DSS SE BORI ZA VLAST

Ispostavilo se da je priča procurela do �tampepreko jednog od 'najbli�ih savetnika' Ko�tunicekako bi diskreditovala Đinđića. Nije tajna da jeDemokratska stranka Srbije (DSS) već du�evremena nezadovoljna svojim polo�ajem u srpskojvladi. Ona je od januara 2001. najpopularnijastranka u Srbiji, uglavnom zahvaljujući ličnostiKo�tunice i nacionalnoj sklonosti da se glasa zastranku na vlasti. I pored toga DSS ima samojedan ministarski portfelj u republičkoj vladi,ministarstvo zdravlja, u rukama Obrena

4 �Gavrilović dao dokaz o sprezi vlasti i mafije�, Blic, 8avgusta 2001.5 Surčinska mafija je veoma dobro organizovanazločinačka banda koja se navodno bavi organizovanomkrađom automobila u Nemačkoj.6 �Vreme potro�eno na razračunavanje u DOS-u�, Danas,9. avgust 2001.

Srpska tranzicija: reforme pod opsadomICG Balkans Report N° 117 Page 2

Joksimovića, i jedno mesto potpredsednika vlade(Aleksandar Pravdić). Razlog je prost: članiceDOS-a su se pre izbora dogovorile kako da podeleministarska mesta a neke veće stranke - uključujućii DSS - �rtvovale su se kako bi bile zastupljeneneke manje stranke DOSa. Jo� jedan ote�avajućifaktor jeste da DSS nije imao (i jo� uvek nema)kvalifikovane i kompetentne ljude sposobne dapreuzmu vladajuću odgovornost.

Bez mogućnosti kontrole nad ključnimministarstvima (finansija, unutra�njih poslova ipravde) Ko�tunica nije mogao da kontroli�eDr�avnu bezbednost Srbije (DB), policiju, sudstvoi priliv prihoda republičke vlade. DSS je insistiraona rekonstrukciji vlade, nagove�tavajući da bivoleli da kandidati iz DSS-a zamene Du�anaMihajlovića, ministra unutra�njih poslova iVladana Batića, ministra pravosuđa.

Pre juna 2001. izgledalo je da je DSS zadovoljnatime da insistira na ovim ciljevima u okviru DOS-a, mada bi se povremeno u medijima pojavileprimedbe u kojima se indirektno napada politikavlade. Za DSS je poslednja kap u ča�i bila kada jeĐinđić uspeo, nasuprot poku�ajima stranke da toblokira, da isporuči Milo�evića Hagu 28. juna. Odtog momenta DSS vodi medijsku kampanju protivĐinđića i onih koji su odgovorni za izručenje, kao�to su Mihajlović i Batić, često nalazeći saveznikau Velimiru Iliću, samovoljnom gradonačelnikuČačka.7 Predsednikov tabor počeo je sa napadimapo onom pitanju za koji javnost smatra da jeĐinđić najranjiviji: korupcija i veze sapodzemljem.8 Razni članovi DSS-a tvrde da cvetakriminal,da pravosuđe nije reformisano i da jeaktivnost mafije u porastu, potpomognuta od stranevisokih zvaničnika u srpskoj vladi. Ipak, čak itada, DSS - iako tra�i rekonstrukciju vlade - nijejavno tra�ila smenu ministara. Čak je izjavila da bibila zadovoljna sa dodavanjem ministarskihmesta.9

Međutim, posle ubistva Gavrilovića i iskaza koji susledili, maska je spala i u medijima je počela �učna 7 �Velja Ilić postaje potpredsednik Vlade�, Glas javnosti, 5.avgust 2001.8 Kasnija istra�ivanja javnog mnenja otkrivaju da velikibroj Srba smatra da je korupcija ozbiljan problem.�Korupcija ozbiljan problem�, Danas, 18. avgust 2001.9 �Rekonstrukcija vlade dodavanjem ministarskih mesta�,Radio B92, 3. avgust 2001. Videti takođe �Sami: DSS nijelicitirala brojem mandata u vladi�, Radio B92, 6. avgust2001.

bitka. Ko�tunica je prekinuo odmor 9. avgustakako bi izjavio na dr�avnoj televiziji da je zemljapreplavljena kriminalom.10 Onda je nastavio saodmorom, gde je zvanično ostao veći deo avgusta itokom političke borbe koja je usledila.

U odgovoru na Ko�tunicin govor, Batić ipotpredsednik vlade Srbije, �arko Korać, jasno supozvali predsednika savezne vlade da javno izjavida li se sumnja ili ne na srpsku vladu i njene'kriminogene radnje' da su odgovorni za ubistvo.Oni su izjavili da Ko�tunica treba da preda javnomtu�iocu sve informacije o ovom ubistvu. Batić jeoti�ao čak i dalje u optu�bama Ko�tunicinihsavetnika za klevetu i �irenje la�nih informacijaoptu�ujući vladu za odgovornost.11 Đinđić, koji jebio u SAD sa Bilom Gejtsom da ugovori pomoć od10 miliona USD kao paket za �kole u Srbiji ipotencijalnu investiciju Majkrosofta, vratio seskrativ�i svoj boravak.12

U tom trenutku su obe strane već bile uvučene utotalni medijski rat, i optu�be i protivoptu�be suletele na sve strane.13 10. avgusta javni tu�ilac jepovećao ulog time �to je zvanično od Ko�tunice injegovog kabineta zatra�io dokaze koji se odnosena ubistvo Gavrilovića.14 Istovremeno je Zoran�ivković, savezni ministar unutra�njih poslova,doveo u pitanje postupke Gavrilovića, pitajući seza�to on svoje informacije nije predao javnomtu�iocu.15

Od samog početka neki unutar DOS-a su poku�alida umanje značaj optu�bi, pozivajući se najedinstvo.16 Ovi pozivi su bili uzaludni. Jedan odnaj�e�ćih napada iz tabora DSS-a do�ao je odAleksandra Tijanića, poznatog novinara koji je1996. godine, pod Milo�evićem, bio ministar zainformacije a sada je savetnik Ko�tunici.17 Na 10 �Ko�tunica: Pokojni Gavrilović je bio u mom kabinetu�,Radio B92, 9. avgust 2001.11 �Nastavak hajke na vlast�, Danas, 10. avgust 2001.12 �Đinđić: Majkrosoft otvara predstavni�tvo u Beogradu�,Radio B92, 9. avgust 2001.13 �Vesić: Kampanja protiv demokratskih vlasti�, Danas,11. avgust 2001.14 �Tu�ila�tvo tra�i vi�e informacija�, Blic, 11. avgust2001.15 �Zoran �ivković: Logičniji bi bilo da je Gavrilovićoti�ao u tu�ila�tvo�, Danas, 11. avgust 2001.16 �Ivan Andrić, GSS: Moramo ostati zajedno�, Blic, 13.avgust 2001.17 Pored toga �to je bio ministar, Tijanić je i predavao naUniverzitetu Braća Karić i bio glavni i odgovorni urednikna BK televiziji (BKTV), koju su osnovali i finansirali


primer, Tijanić je optu�io DS da rukovodieskadronima smrti.18 Njega je zauzvrat optu�iosavezni ministar unutra�njih poslova �ivković daje 'medicinski fenomen, jer kod njega pubertetnajdu�e traje.'19

13. avgusta Ko�tunicin kabinet dostavio je javnomtu�iocu bele�ke o sastanku sa Gavrilovićem, koji jeodmah potvrdio sumnje mnogih: u njima nema nipomena o korupciji ili upletenosti srpske vlade ukriminogene radnje.21 Sutradan je otkriveno da jeTijanić bio izvor prvobitne informacije dostavljeneBLICU.22 Ukratko, ispostavilo se da je čitava aferajedna obmana.

C. NOVI IZBORI?

I pored toga, DSS je nastavila da podi�e ulog time�to je 14. avgusta Tijanić javno izjavio da su noviizbori jedino re�enje trenutne krize.23 Očiglednoda je strategija DSS-a bila izglasavanjenepoverenja srpskoj vladi i raspisivanje novihizbora �to je pre moguće.

Skup�tina Srbije ima 250 poslanika, od kojih 177pripada DOS-u, preostalih 73 pripadajuSocijalističkoj partiji Srbije (SPS), Srpskojradikalnoj stranci (SRS) i Stranci srpskogjedinstva (SSJ).24 Da bi dobila 126 glasova kolikoje potrebno za izglasavanje nepoverenja, DSS bimorala da se udru�i sa SPS-om, SRS i SSJ, i dadobije dodatnih 8 glasova od drugih članica DOS-a.25 Najverovatnije da su kandidati stranka NoveSrbije (NS) Velimira Ilića ili Pokret za dobro poznati profiteri iz doba Milo�evića, koji su do�lipod udar reformskih elemenata u DOS-u zbog načina nakoji su se obogatili tokom poslednjih godina. KompanijaKarić je sada dobila sudsko izvr�enje za naplatu milionadinara zbog neplaćenog poreza od ranije.18 �Ko vlada eskadronima smrti?�, Blic, 13. avgust 2001.19 �Polemika koja sluti na lo� kraj�, Danas, 16. avgust2001.21 �Dostavljene bele�ke, o dokazima ni pomena�, Danas,14. avgust 2001.22 �Dostavljene bele�ke, o dokazima ni pomena�, Danas,14. avgust 2001.23 �Tijanić: Izbori jedino re�enje za krizu�, Danas, 15.avgust 2001.24 SPS je biv�a komunistička stranka SlobodanaMilo�evića. SRS je nacionalistička fa�istička strankaVojislava �e�elja. Osnivač SSJ je pokojni �eljkoRa�natović �Arkan�, ratni kriminalac i vođa podzemlja, iona je zadr�ala krajnje nacionalističku orijentaciju.25 �Najmanje 126 poslanika potrebno za ru�enje kabineta�,Danas, 21. avgust 2001.

demokratsku Srbiju (PDS) Momčila Peri�ića. Istotako izgleda da se neke regionalne stranke izVojvodine spremaju da se odmetnu.

�anse DSS-a da dobiju podr�ku Peri�ića brzo su seraspr�ile kada je on izjavio 'da je destabilizacijarepubličke vlade uvod u anarhiju'.26 Isto takoizgleda da će Đinđić biti u stanju da umiri strankeiz Vojvodine na predstojećem predsedni�tvu DOS-a koje je sazvao Nenad Čanak, predsednikSkup�tine Vojvodine, i koje treba da se odr�i uNovom Sadu, prestonici Vojvodine, 23. avgusta.Jedina tačka dnevnog reda bila je autonomijaVojvodine. Očekivalo se da će Đinđić i ostatakDOS-a ponuditi Vojvođanima dugo tra�enpovratak autonomije. Izgledalo je da je jedinoVelimir Ilić, sa stalnim napadima na korupciju,stao na stranu Ko�tunice.27

U međuvremenu, predsedni�tvo DOS-a se nijesastalo da razmotri ovu krizu. U �tampi serazmi�ljalo da je Ko�tunica poku�ao da odlo�isastanak, mo�da da bi skupio skup�tinsku većinuradi izglasavanja nepoverenja.28 U svakomslučaju, koalicija je morala da sačeka da seKo�tunica i drugi zvaničnici DSS-a vrate saodmora i da onda zaka�u sastanak.29

D. DSS NAPU�TA VLADU

Do 17. avgusta DSS je odlučila da izađe iz vlade iostalih javnih slu�bi. Stranka već ranije osnovalasvoj poslanički klub u znak protesta zbog izručenjaMilo�evića. Sada odlaze dva predstavnika DSS-au vladi, ministar zdravlja Obren Joksimović izamenik premijera Aleksandar Pravdić. Ipak, DSStvrdi da će ostati u DOS-u.

Đinđić je izazvao DSS da se povuče iz koalicije,govoreći da onaj ko je protiv vlade treba 'da pređeu opoziciju'.30 U stvari, Đinđić je izazivaoKo�tunicu i njegovu stranku da se udru�e sa SPS-om i SRS-om. Istovremeno je tra�io da se ovopitanje re�i direktnim razgovorima članovapredsedni�tva DOS-a, umesto preko medija. �ef

26 �Destabilizacija republičke vlade uvod u anarhiju�,Danas, 16. avgust 2001.27 �Odmah prekinuti s korupcijom�, Blic, 18. avgust 2001.28 �Ko�tunica koči sastanak�, Danas, 18. avgust 2001.29 �Sednica DOS kad se Ko�tunica vrati sa odmora�,Danas, 18. avgust 2001.30 �Ko je protiv vlade neka ide u opoziciju�, Blic, 18.avgust 2001.


poslaničkog kluba DOS-a, Čedomir Jovanović,izjavio je da DS čvrsto stoji iza Mihajlovića iBatića.31 Predsednik Ko�tunica je ostao na odmoru.

DSS je nastavio sa pritiscima. PredsednikSkup�tine Srbije, Dragan Mar�ićanin,potpredsednik DSS-a, odgovorio je da postojiteoretska mogućnost za glasanje o nepoverenjuvlade i u slučaju da se to dogodi, DSS će skorosigurno odbiti da uđe u rekonstruisanu vladu.Njega je podr�ao Dejan Mihajlov, �ef poslaničkogkluba DSS-a, koji je zauzeo jo� čvr�ći stav rekav�ida 'su izbori jedino re�enje'.32

Sve vreme tokom ove krize Građanski savez Srbije(GSS) je poku�avao da smiri napetosti. LiderGSS-a i savezni ministar inostranih poslova, GoranSvilanović, predlo�io je da sve stranke - a naročitoDSS - prestanu sa čarkama u javnosti, da sednu ida svi stave na sto svoje dokaze o korupciji.Svilanović je takođe ukazao na negativne posledicekrize u vladi na privredu, odnose sa Crnom Goromi mogućnost odr�anja jugoslovenske federacije.33

DSS je to ignorisala.

E. PAT POZICIJA

Treće nedelje avgusta postalo je očigledno dakoalicija u DOS-u pod vođstvom Đinđića dobija ito ne samo bitku u medijima već i javnog mnjenja.Sve u svemu narod je vi�e brinulo najavljenoposkupljenje cena električne energije i telefonskihimpulsa, osetniji pad �ivotnog standarda,zatvaranje nelikvidnih dr�avnih preduzeća,otpu�tanja zbog privatizacije i da li će veronaukauvedena u ovoj �kolskoj godini biti obavezan ilifakultativan predmet. Borba unutar DOS-aizgledala je udaljeno od svakodnevnih potreba imnogi građani su smatrali da ona ugro�avameđunarodne donacije. Mnogi su smatrali da je toplan DSS-a koji ukazuje na početak kampanje zaizbore. Po�to Ko�tunica nije bio u stanju da predakonkretne dokaze protiv Đinđića i vlade Srbije,izgledalo je kao da se DSS bori za vlast.34 U prilogovog utiska bila je i činjenica da je DSS odmahpočela da postavlja reklamne bilborde u celojzemlji.

31 �DS ne pristaje na smetne ministara policije i pravde�,Blic, 20. avgust 2001.32 �DSS neće ući u vladu�, Blic, 20. avgust 2001.33 �Argumente na sto�, Blic, 20. avgust 2001.34 �Ovo je op�ta konfuzija�, Danas, 21. avgust 2001.

Raspolo�enje javnosti je bilo toliko jasno da je 21.avgusta Batić proglasio da je vlada Srbije dobilabitku, i da kao takva sad nema potrebe zareorganizacijom.35 Mo�da osetiv�i promenuatmosfere, DSS izjavljuje da postoji mogućnostponovnog ulaska u vladu, posle opse�nerekonstrukcije.36 Po�tovani guverner Narodnebanke, Mlađan Dinkić izjavio je da novi izbori nisure�enje i da je povlačenje kontroverznogJoksimovića pozitivan čin.37 U međuvremenu DSSje nastavio sa napadima na Mihajlovića i Batića.38

21. avgusta Nenad Čanak iz Vojvodine izjavljujeda je u Srbiji bio planiran vojni udar za 20. avgustod strane VJ i vojske Republike Srpske (VRS).Navodni dr�avni udar trebalo je da se izvede u tokuzajedničkih manevara. Prema Čanku, dr�avni udarje sprečila brza akcija međunarodne zajednice.Onda je izazvao Ko�tunicu da objasni srpskomnarodu �ta je hteo da postigne zajedničkimmanevrima VJ i VRS.39 I pored toga �to sumeđunarodni zvaničnici u Bosni odbijali da bilo �taznaju o nameravanom dr�avnom udaru, ove glasinesu podigle temperaturu i stavile nova pitanja nasto: građansku kontrolu nad vojskom i politikuprema Bosni.

Jo� jedan udarac DSS-u do�ao je 23. avgusta saopozivom ambasadora Jugoslavije u SAD, rečitogMilana St. Protića, o čemu se već dugo govorkalo.Protićeva izrazito rojalistička i nacionalističkauverenja uvek su ga stavljala bli�e Ko�tunici negoĐinđiću i njegov imid� nacionaliste bio je isto takosna�an kao i predsednikov. Njegov opoziv naveoga je da sna�no napadne Ko�tunicu u �tampi,nazivajući ga komunistom i optu�ujući ga danastavlja sa Milo�evićevom strategijom.40

Očigledno shvativ�i se da njegove optu�be protivvlade Srbije i Đinđića negativno odra�avaju nasamu stranku, neki iz DSS-a su se povukli i izjavilida će dati podr�ku vladi, čak iako DSS neučestvuje u njoj. Ovo je izjavio �ef poslaničkogkluba DSS-a, Dejan Mihajlov, koji je takođeprestao da tra�i ostavke Batića i Mihajlovića i

35 �Vlada je tim koji dobija�, Danas, 21. avgust 2001.36 �Ukratko�, Danas, 21. avgust 2001.37 �Izbori nisu re�enje�, Blic, 21. avgust 2001.38 �Rasprava u DOS ili smena vlade Srbije�, Blic, 21.avgust 2001.39 �Čanak: Sprečen dr�avni udar�, Blic, 21. avgust 2001.40 �Protić optu�uje predsednika SRJ i Svilanovića�, Danas,24. avgust 2001.


umesto toga skoncentrisao se na rad vlade.41

Nasuprot tome, Ko�tunica - koji se očiglednovratio sa odmora - izjavljuje da DSS zahtevapromene u vladi Srbije, i da neko u vladi podr�avaorganizovani kriminal ili da oni koje se bore protivkriminala nisu sposobni.42

Vlada je odgovorila dajući javno podatke opreminulom Gavriloviću. Načelnik odeljenja zaborbu protiv organizovanog kriminala, DraganKarleu�a,43 rekao je konferenciji za �tampu da je,dok je bio u slu�bi DB-a, Gavrilović bio upleten uubistva, otmice i uterivanje dugova. Karleu�a jeponudio dokaze o bliskoj povezanosti Gavrilovićasa saradnicima Stanka Subotića 'Caneta', poznatojličnosti iz �verca duvanom na Balkanu, i da su oveosobe mo�da omogućile njegov susret saKo�tunicom i njegovim kabinetom.44 Time sunagovestili da je i sam Ko�tunica umrljankorupcijom i vezama sa kriminalom. Đinđić je istotako zauzeo čvrst stav rekav�i da nemakompromisa sa DSS-om.45

F. DSS MENJA PLOČU

Jo� od treće nedelje avgusta DSS ponavlja svojpoziv za istragu o radu ministarstva za pravosuđe iministarstva unutra�njih poslova i istovremenopro�iruje krug navodno korumpiranih zvaničnikatime �to optu�uje ministra finansija, Bo�idaraĐelića za �verc cigareta na Kosovo. DSS optu�ujenove vladine uredbe o prometu cigareta na Kosovo- u dogovoru sa UNMIK-om - da jednostavno utičuna porast prodaje na crnom tr�i�tu. Implikacija jevi�e nego jasna: Đelić i vlada Srbije imaju koristiod crnog tr�i�ta.

Kao odgovor, vlada Srbije objavljuje statističkepodatke koji pokazuju da su se prihodi od porezana cigarete dramatično povećali od 26 milionadinara za 2000. godinu, na 805 miliona dinaratokom prva dva kvartala 2001. godine. Oni su

41 �Podr�ali bismo vladu i bez ministara DSS�, Danas, 22.avgust 2001.42 �Vojislav Ko�tunica: Ili postoji podr�kaj organizovanomkriminalu, ili oni koji su najodgovorniji za borbu protivkriminala nisu sposobni�, Blic, 22. avgust 2001.43 Otac folk pevačice Jelene Karleu�e.44 Za Subotića se takođe tvrdi da je u bliskoj vezi saĐinđićem i predsednikom Crne Gore, MilomĐukanovićem. �Karleu�a: Gavrilović ume�an ulikvidacije�, Danas, 22. avgust 2001.45 �Nema kompromisa sa DSS�, Danas, 22. avgust 2001.

takođe pokazali da je prodaja cigareta na crnomtr�i�tu opala sa 50% od ukupnog uče�ća u prodaji u2000. na otprilike 17% danas, dok je količinalegalno uvezenih cigareta skočila sa 150 tona na2.398 tona.46 Ključ ove mračne afere mo�da le�i utome �to DSS ima veoma sna�an ogranak nasevernom Kosovu koje kontroli�u srpske snage,koje je postalo raj za �verc cigareta. Vođa DSS-ana severnom Kosovu, potpredsednik strankeMarko Jak�ić, bio je jedan od najsna�nijihprotivnika novih poreskih propisa, koji su ote�ali�verc cigareta.47

Đinđićeva klika u vladi Srbije nastavlja da odbijaoptu�be o korupciji i zahteva da DSS podnesedokaze za svoje optu�be.48 Samo ako istragapronađe dokaze, doći će do reorganizacije vlade.

DSS menja pravac 17. septembra. Potpredsednikstrane, Dragan Mar�ićanin objavljuje tri novauslova pod kojima će stranka razmotriti mogućnostponovnog ulaska u vladu Srbije. Ti uslovi sulegalitet, transparentnost i efikasnost. Zahtev zalegalitetom je ne�to vi�e od ponavljanja većpoznatog insistiranja predsednika Ko�tunice da svereforme moraju da budu u skladu sa zakonom.DSS je ovog puta posebno osporila tri uredbe vladeSrbije čija je zakonitost pod sumnjom. Zbogsporog rada Skup�tine, kao i zbrke u oblasti zakonai propisa, nasleđene posle izbora u decembru 2000.sada�nja vlada je donela skoro 200 uredbi. Većinaovih propisa je smanjila me�anje vlade na tr�i�tutime �to je ukinula kontrolu cena jo� izMilo�evićevog vremena.49 Oni su, kao takvi,potpuno zakoniti.

Međutim, postoje tri druge uredbe koje su izlo�ilevladu kritikama da vlada odlukama, zaobilazećiskup�tinsku proceduru.50 DSS �eli da se opozovuove tri nezakonite uredbe.51 Ipak su ove uredbe -koje se odnose na uvoz i prodaju naftnih 46 ��verc cigareta prepolovljen�, Politika, 5. septemba2001. �Od duvana 805 miliona�, Blic, 5. septembar 2001.47 ICG intervjui sa izvorima UNMIK-a. Koliko je Jak�ićva�an u određivanju politike DSS-a na Kosovu, pokazanoje 19. septembra kada je predstavljao DSS napredsedni�tvu DOS-a kada se razgovaralo o novom planuza Kosovo potpredsednika Čovića.48 �Nema kompromisa sa DSS oko Mihajlovića i Batića�,Danas, 15-16. septembar 2001.49 �Nema kompromisa sa DSS oko Mihajlovića i Batića�,Danas, 15-16. septembar 2001.50 �Dogovor posle�, Danas, 15-16. septembar, 2001.51 �DSS: Povratak u vladu - Đinđić: čekamo jasan zahtev�,Radio B92, 16. septembar 2001.


proizvoda,52 robe u tranzitu za Kosovo, kao inaplatu dr�avnih prihoda od prodaje robe naKosovu - znatno doprinele smanjenju �vercacigareta i nafte u Srbiji, i povećale prihode odcigareta za vi�e od trideset puta.53 U skladu sa tim,one su smanjile zločine povezane sa �vercom,istovremeno pobolj�avajući saradnju Srbije saUNMIK-om. Ako se uzme u obzir stav DSS-a daje Srbija preplavljena kriminalcima, insistiranjestranke da se sada povuku ove uredbe izgledaparadoksalno, po�to će njihov opoziv verovatnoizazvati nagli porast �verca cigareta i nafte.

U dono�enju ovih uredbi vlada Srbije je svesnoza�la u nadle�nost savezne vlade.54 Sve tri uredbemogu da se smatraju da su u suprotnosti sasaveznim ustavom, jer su zadrle u institucijesavezne carine. Stav vlade je da je potreba zaukidanjem �verca, povećanjem prihoda, istvaranjem funkcionalnog zakonskog okvira bilaprioritetnija od onoga �to je nesumnjivo mogla dabude veoma duga skup�tinska procedura pisanja iusvajanja odgovarajućih zakona, i slično tome odstriktnog po�tovanja nefunkcionalnog ustava kojije doneo re�im Milo�evića kako bi zadr�ao vlastbez podno�enja računa. U ovom smislu izgledačudan rigidni legalizam DSS-a po ovim pitanjimapre reforme ustava.

S druge strane,zahtev DSS-a za transparentno�ćumo�e samo da bude od koristi za politiku i dru�tvou Srbiji. On predstavlja poku�aj podrivanjaparalelnih struktura koje je Đinđić stvorio unutarvlade Srbije, pre svega 'kolegijum', nezvaničnosavetodavno telo koje sve vi�e dobija na vlasti.DSS-u isto tako smeta sve veći broj novih agencijakoje funkcioni�u paralelno sa vladajućimstrukturama u onim oblastima u kojima Đinđićnema kontrolu nad odgovarajućim ministarstvima.Kao deo transparentnosti, DSS insistira nabri�ljivom ispitivanju rada svakog člana vlade, kaoi same vlade. Treći zahtev DSS-a za većomefikasno�ću je imao nameru da pogura vladu dapo�uri sa reformama - ironija je da je to ne�to �to jesam DSS usporio. 52 Uredba kojom se određuje uvoz nafte propisala jenezakonitim uvoz benzina na bilo koji drugi način osimnaftovodom pod kontrolom dr�avne Naftne industrijeSrbije (NIS). Ona je efikasno prekinula brojne �vercerskeoperacije koristeći cisterne i znatno povećala prihode odporeza. Ona nije dovela do nesta�ice goriva.53 ��verc cigareta prepolovljen�, Politika, 5. septembar2001. � Od duvana 805 miliona�, Blic, 5. septembar 2001.54 ICG intervju sa pravnim stručnjakom DOS-a.

Đinđić je odgovorio da je on 'uvek spreman nakompromis',55 istovremeno nagla�avajući da -imajući u vidu različite kontradiktorne izjave istavove DSS-a od avgusta - njegova vlada nećepreduzimati nikakve mere sve dok ne dobije usloveu pismenom obliku.56 Dok je ovaj izve�taj u�tampi izgleda da se raspolo�enje u oba taborakreće u pravcu kompromisa.

55 �Đinđić: spreman sam na kompromis sa DSS�, Danas,18. septembar 2001.56 �Đinđić: spreman sam na kompromis sa DSS�, Danas,18. septembar 2001.


II. POZADINA KRIZE

A. DESETOGODI�NJA SVAĐA

Sada�nji otvoreni sukob između DSS-a i ostatkaDOS-a nemoguće je razumeti van kontekstaneprijateljstva u pro�losti dva glavna suparnika, DSi DSS-a, i njihovih vođa. Devetnaestočlanakoalicija DOS-a, koju čine osamnaest opozicionihpolitičkih stranaka kako velikih tako i malih, ijedan sindikat, formirana je početkom 2000.godine, pod velikim pritiskom međunarodnezajednice i uz jaku finansijsku i tehničku podr�kuSAD i Evropske unije. Bilo je neizbe�no dačlanice sa sobom ponesu svoju nere�ene političke,lične i ideolo�ke razlike.

Ove razlike su naročito akutne između Ko�tunicineDSS i Đinđićeve DS, i one se jače osećaju jer ovestranke imaju zajednički koren. Sredinom 1992.godine odvojila se frakcija DS - da bi na krajuformirala DSS. Đinđić postaje vođa DS 1994.godine. Kasnije, tokom zimskih demonstracija1996/97 DSS odbija uče�će u koaliciji 'Zajedno'koja je dala podr�ku pokretu otpora.

Nezavisni komentatori tog vremena videli suKo�tunicu i DSS u dvostrukoj ulozi: oni su biliopozicija, ali su odbijali da daju podr�kuaktivnostima opozicije, dokazujući umesto toga dasu promene zakona i ustava preduslov značajnihreformi. Vođstvo stranke odbijalo je da učestvujeu masovnim uličnim demonstracijama ili da sepojavljuje na brojnim pozornicama �irom Srbije sadrugim opozicionim političarima.57 Iako su davalipodr�ku op�tem principu protiv Milo�evićevekrađe na izborima, oni su odbijali da učestvuju ubilo kakvim akcijama koje su mogle da poka�u dasu opozicija. Istovremeno su optu�ili koaliciju'Zajedno' za slabost po nacionalnom pitanju isaradnju sa 'separatističkim' strankama.58 Mnogeod ovih 'separatističkih' stranaka i partneri biv�ekoalicije 'Zajedno' sada su članice koalicije DOS.59

Na taj način je DSS poku�ala da zauzme takavpolo�aj da učestvuje u podeli plodova mogućeguspeha opozicije a istovremeno da izbegneodgovornost u slučaju neuspeha.60

57 www.dss.org.yu/arhiva/intervju96.html58 www.dss.org.yu/arhiva/intervju96.html59 www.dss.org.yu/arhiva/intervju96.html60 Potencijal za promene, Helsin�ki odbor za ljudska prava(Beograd: 2000).

Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine ikasnijeg dolaska KFOR-a i UNMIK-a na Kosovo,razlike između DSS-a i suparničkih stranaka samosu se produbile, kako u javnosti tako i privatno.Pro-Milo�evićevski mediji optu�ili su Đinđića zaizdaju jer je veći deo ovog perioda proveo u CrnojGori i molio zapadne vođe da pomognudemokratskoj opoziciji u Srbiji.61 Istovremeno jeDSS imao značajnu medijsku podr�ku na Radioteleviziji Srbije (RTS), Milo�evićevomglasnogovorniku, zahvaljujući sna�nim kritikamaNATO intervencije i zatim rezolucije 1244 Savetabezbednosti Ujedinjenih nacija. Poslebombardovanja DSS je odbila da podr�iokupljanja koja je organizovao 'Savez za promene'(DS, GSS, SD, DHSS, i druge).62 Mada je ovajsmetao drugim članovima opozicije, DSS je u todoba bila mala, brojčano beznačajna stranka podvođstvom profesora prava, koji nikad nije biopolitičar prvog ranga u Srbiji.

Mada su i Ko�tunica i Đinđić generalno izra�avalipodr�ku upletenosti Srbije u ratove o sukcesiji,iako sa rezervom, istovremeno su kritikovaliMilo�evićevu taktiku i upravljanje dr�avom, kao imeđunarodne sankcije. Značajna razlika je u tome�to je DSS stalno sledio Ko�tunicinunacionalističku ideologiju, i ostao povezan sadr�avnom idejom o 'velikoj Srbiji'.63 On odr�avajake veze sa ekstremističkim vođstvom Srpskedemokratske stranke (SDS) u Republici Srpskoj, iu principu protivi se saradnji sa MeđunarodnimHa�kim tribunalom. Nasuprot tome, Đinđić jetokom godina ubla�io ili barem prilagodio svojstav, od jake podr�ke Republici Srpskoj na početkui neprihvatanja Vans-Ovenovog mirovnog plana u1993. godini, do na kraju priznavanja Bosne kaodr�ave i saradnje sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom.

61 Videti izve�taje Beta novinske agencije i Instituta za rat imir, Van vremena: Dra�ković, Đinđić i srpska opozicijaprotiv Milo�evića, (Septembar) 2000, str. 86-7, nahttp://www.beta-press.com i http://www.iwpr.net62 www.dss.org.yu/arhiva/intervju96.html63 Dobar uvid u ličnu filozofiju Vojislava Ko�tunice mo�eda se dobije iz njegove nedavno objavljene knjige Izmeđusile i pravde: Kosovski zapisi, Beograd, 2000. Videtitakođe Portreti, Slobodana Inića, Beograd, 2001.


B. POST-OKTOBARSKI SUKOBI

Afera Gavrilović nije prvo ozbiljno neslaganjeunutar DOS-a. U stvari, rascepi su postojali odsamog početka. Od samog njenog nastankakoalicija je imala programske razlike u velikombroju pitanja, koje su bile minimalizovane kako bise pobedio Milo�ević.

Međutim, otkako je DOS preuzeo vlast u oktobru2000. godine, iznutra je do�lo do izbijanja velikogbroja sukoba.64 Nikoga ne treba da iznenađuječinjenica da je koalicionim partnerima te�ko da�ive zajedno. Ono �to je značajno jeste da sučlanovi koalicije izbegavali otvoren sukob preavgusta 2001. DOS je većinu ovih neslaganjauspeo da dr�i van oka javnosti, sa izuzetkom onihkoji su se odnosili na regionalnu autonomijuVojvodine i saradnju sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom, a iznad svega na izručenje SlobodanaMilo�evića Hagu 28. juna.

U skoro svakom slučaju do svađe je dolazilo zbogneslaganja DSS-a, s jedne strane, i Đinđića iostalih iz DOS-a, s druge strane. Sa svakimsledećim sukobom, DSS je postajala sveradikalnija; prvo zahtev za zamenama u vladiSrbije, zatim osnivanje sopstvenog poslaničkogkluba van DOS-a, i najzad te�nja za raspu�tanjemvlade preko glasanja o nepoverenju. AferaGavrilović je samo iznela ovaj sukob na videlo.Ona je takođe otvorila Pandorinu kutiju sa ostalimpitanjima koja će verovatno jo� vi�e razdvojiti ovadva tabora. U daljem tekstu razmatraju se nekiva�ni argumenti koji su već ugrozili odnoseizmeđu DSS-a i DOS-a.

1. Sukob oko generala Pavkovića

General Neboj�a Pavković je postavljen zanačelnika Vojske Jugoslavije (VJ) od straneMilo�evića 2000. godine, a pre oktobra 2000, čestoje delovao kao nezvanični zagovornikMilo�evićevog re�ima. U javnosti Srbije on sesmatra ili generalom koji se suprostavio NATO-u65, ili za korumpiranog pristalicu Milo�evića sanekoliko vila na Dedinju, otmenom delu Beograda.

64 �Lo�i odnosi u DOS traju jo� od 5. oktobra�, Danas, 20.avgust 2001.65 U toku NATO bombardovanja 1999. godine Pavković jekomandovao jugoslovenskom Trećom armijom, koja jepokrivala Kosovo.

Na svojoj sednici septembra 2000, predsedni�tvoDOS-a se slo�ilo da bi Pavkovića trebalo zamenitičim DOS dođe na vlast. Ko�tunica je bio prisutan isaglasio se sa tim.66 Ipak, tokom događaja 5. i 6.oktobra 2000. koji su bili odlučujući za padMilo�evića, Pavković je odigrao neočekivanuulogu. On je bio taj koji je organizovao ključnisastanak između Ko�tunice i Milo�evića 6.oktobra. On je takođe navodno odbioMilo�evićevo naređenje da izvr�i hap�enjedugačkog spiska lica iz opozicije.

Kada je preuzeo savezno predsedni�tvo Ko�tunicaje odbio da smeni Pavkovića, i time naveo članoveDOS-a i op�tu javnost da se pita za�to. Pavkovićsa svoje strane izgleda da �titi biv�e pristaliceMilo�evića a da istovremeno deluje kao ključnipodr�avalac Ko�tunice po pitanju MeđunarodnogHa�kog tribunala. Odnos Ko�tunica-Pavkovićnaveo je mnoge da se pitaju ko koga kontroli�e i dali je vojska zaista pod kontrolom jugoslovenskoggrađanskog rukovodstva. To je i dalje bolna tačkau DOS-u. Na sastanku predsedni�tva DOS-aodr�anom 28. avgusta, vodeći zvaničnici DOS-aponovo su postavili Ko�tunici pitanje smenePavkovića, ali opet bez rezultata.67

2. Smenjivanje generala Krstića

General Ninoslav Krstić naimenovan je zakomandanta zdru�enih policijskih i vojnih snagazadu�enih za sprovođenje 'vojno-tehničkogsporazuma' sklopljenog juna 1999. u Kumanovukojim se uređuje ulazak i prisustvo KFOR-a naKosovu, kao i za suzbijanje etničke pobuneAlbanaca u dolini Pre�eva na jugu Srbije. Krstić jekod rukovodstva DOS-a i međunarodne zajednicestekao glas pravičnog i kompetentnog čoveka sakojim se mo�e sarađivati i koji mo�e da obaviposao. Uspe�no regulisanje krize na jugu Srbijeizbacilo je generala Krstića u �i�u političke pa�nje.Da bi uspeo da sprovede mirovni planpotpredsednika vlade Srbije Čovića za jug Srbije,Krstić je bio prinuđen da se, u nekoliko prilika,otvoreno suprostavi generalu Pavkoviću.Zahvaljujući Krstićevom trudu Čović, VJ,Ministarstvo unutra�njih poslova (MUP), NATO imeđunarodna zajednica bili su u stanju da svojim

66 Intervju ICG sa visokim izvorom iz DOS-a.67 'Kako je protekao dramatičan sastanak predsedni�tvaDOS 28. avgusta', Nedeljni telegraf, 5. septembar 2001.


uspe�nim radom re�e pobunu etničkih Albanaca uPre�evskoj dolini.68

Inicijativa za smenu Krstića početkom juna 2001.je iznenadila mnoge. Čović je izjavio da je ovopoteklo direktno od generala Pavkovića koji senavodno osećao ugro�enim Krstićevim uspehom.69

Vlada Srbije je osudila uklanjanje Krstića, iako suoba člana DSS-a - Joksimović i Pravdić - glasaliprotiv rezolucije. Krstić je, ipak, bio zamenjen.Posle glasnih prigovora javnosti i pritisaka izascene od strane članova DOS-a i međunarodnezajednice koju je brinulo da će zbog toga doći doprekida mira u Pre�evu, Ko�tunica je odlikovaoKrstića i postavio ga na nov polo�aj kojim su muse su�tinski vratile njegove odgovornosti za nadzornad srpskim bezbednosnim snagama u predeluPre�eva.

3. Rade Marković i tajna policija

Rade Marković je bio Milo�evićev glavni tajnipolicajac, �ef zastra�ujuće DB (Dr�avnebezbednosti), upleten u ubistva i poku�aje ubistvabrojnih Milo�evićevih protivnika, uključujućinovinara Slavka Ćuruviju i lidera SPO-a VukaDra�kovića. Posle oktobarskog zbacivanjaMilo�evića Marković je ostao i dalje �ef DBuprkos velikom pritisku DOS-a na Ko�tunicu, kojije tvrdio da Marković - čiji polo�aj je pripadaorepubličkoj vladi - ne spada pod njegovunadle�nost kao saveznog predsednika. U tomtrenutku Ko�tunica je de facto imao mogućnost dasmeni Markovića. Ipak, i pored sna�nih osećanja ujavnosti da bi Markovića trebalo �to je mogućnoranije skloniti, ne samo da bi se sprečio da sklanjaarhivu DB, Ko�tunica je dozvolio da on ostane naovom polo�aju sve do 26. januara 2001, kada ga jesmenila Đinđićeva vlada na svojoj prvoj sednici.Ministrastvo unutra�njih poslova je zatim uhapsiloMarkovića i otpočelo istra�ni postupak zbogsumnje na ubistvo. Pre svog hap�enja Marković je- za koga se navodi da je imao bliske veze sauticajnim �efom kabineta Ko�tunice, LjiljanomNedeljković - dolazio u Ko�tuničin kabinet nekihdvadeset puta, gde se sretao i sa Nedeljkovićkom isavetnikom predsednika za ljudska prava,Gradimirom Nalićem. 70 Ko�tuničine očigledne 68 Videti izve�taj ICG o Balkanu br. 116, Mir u Pre��evu:Brzo i kuso ili dugoročno re�enje?, 10. avgust 2001.69 Intervju ICG sa visokim izvorom iz DOS-a70 'Gradimiru Naliću Rade Marković uveo specijalnutelefonsku liniju za�tićenu od prislu�kivanja', Nedeljnitelegraf, 29 avgust, 2001.

veze sa Milo�evićevim biv�im �efom dr�avnebezbednosti i utisak o bliskoj saradnji izazvao jetrvenja među članovima DOS-a.

4. Novi �ef policije: Nalić vs. Mihajlović

Predsedni�tvo DOS-a se saglasilo da će njegovizbor za glavne ministarske polo�aje biti objavljenpre srpskih izbora u decembru 2000.71 Ko�tunica jepredlo�io Gradimira Nalića, biv�eg generalnogsekretara Jugoslovenskog komiteta pravnika zaljudska prava (poznata nevladina organizacija) zamesto ministra unutra�njih poslova. Đinđić je ovoodbacio, navodno zbog nekih neprihvatljivihelemenata u Nalićevoj biografiji.72 Pored togaispostavilo se da je Nalić radio kao pravni savetnikza Karić korporaciju u Moskvi, kompaniju kojuvodi istaknuti Milo�evićev stari poznanik.Ko�tunica se povukao i zajedno sa Đinđićempostavljen je Du�an Mihajlović, predsednik Novedemokratije.

5. Bolesno Ministarstvo zdravlja: ObrenJoksimović

Izbor republičkog ministra zdravlja trebalo je daprođe bez neslaganja. Izgledalo je da i u DSS-u, iu preostalom delu DOS-a, kandidatura NadeKostić, člana DSS, u�iva �iroku podr�ku.73

Umesto toga, Ko�tunica je izabrao radikalnog idirektnog Obrena Joksimovića. Ovaj izbor jeiznenadio DOS i medicinsku profesiju Srbije, jer jeprethodno iskustvo u rukovođenju Joksimovićaizgleda bilo ograničeno samo na njegovu slu�bu usvojstvu narednika u vojsci Republike Srpske utoku rata u Bosni.

Po preuzimanju polo�aja Joksimović je odmahprivukao pa�nju time �to se upu�tao u drske iveoma javno dostupne diskusije sa svojimkolegama. Jedan od najupadljivijih bio je o�tarsukob sa direktorom republičkog Fonda zazdravstvo, dr Mijatom Savićem, koga je postavioĐinđić. Glavni spor sastojao se u Joksimovićevomodbijanju da objavi javni konkurs za kupovinulekova i drugih potreba za zdravstvo. Ovo jeizazvalo sumnje da ministar mo�da ima poslovneveze sa farmaceutskim proizvođačima iliprodavcima na veliko. Pored toga Joksimović ječesto javno napadao druge članove DOS-a.

71 Intervju ICG sa visokim zvaničnikom DOS-a.72 Intervju ICG sa visokim zvaničnikom DOS-a.73 Intervjui ICG sa članovima DOS-a.


Prilikom izručenja Milo�evića u Hag imao jevodeću ulogu u optu�ivanju ostalog dela DOS-a dao tome nije izve�tavao DSS, iako je on lično bioprisutan na sastanku kada je ovo odlučeno.

6. Izručenje Milo�evića

Pored unutra�njih nesporazuma od kojih su samoneki dospeli u medije, DOS je pokazivao upadljivusliku jedinstva sve do izručenja SlobodanaMilo�evića Hagu. Nedavni intervjui ICG savisokim zvaničnicima ukazuju da je DOS mo�dadoneo jednoglasnu odluku da izruči Milo�evića čaki pre no �to je usagla�en sastav republičke vladedecembra 2000.74 Jedini uslov - na kome jenavodno insistirao DSS - bio je da se vlada moradosledno pridr�avati pravnih propisa.

Kasnije pona�anje DSS-a75 navodi na postavljanjeva�nog pitanja: da li se Ko�tuničina partija čak i utom ranom periodu - pre no �to je uspostavljenavladavina DOS-a - pripremala da sprečavaizručenje i druge aspekte saradnje sa Hagom,koristeći se brojnim tehničkim i pravnimzačkoljicama do kojih bi neizbe�no dolazilo?

Ko�tunica je rekao stranim predstavnicima da SRJmora da sarađuje sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom, ali se pasivno slo�io kada jeSocijalistička narodna partija (SNP) Crne Goreblokirala prihvatanje saveznog zakona o saradnji saMeđunarodnim Ha�kim tribunalom u Saveznojskup�tini - čak iako su drugi članovi DSS-a javnoizjavljivali da bi zakon trebalo usvojiti. Izgleda,zaista, da se iza scene Ko�tunica aktivnosuprotstavljao svakoj značajnijoj saradnji.Navodno je njegova �efica kabineta, LjiljanaNedeljković, čak telefonirala članovima Ustavnogsuda i ubeđivala ih da glasaju protiv uredbe osaradnji savezne vlade,76 koji su se povukli predizazovom Milo�evićevih advokata.77

Kada je Đinđić najzad izručio Milo�evića u Hag,DSS je eksplodirao. Stranka je la�no optu�ilaĐinđića i DOS da nisu izvestili predsednika

74 Intervjui ICG sa visokim zvaničnicima DOS-a.75 Videti rezime ICG o Balkanu, Milo�ević u Hagu: �ta topredstavlja za Srbiju i region, 6. juli, 2001.76 Intervjui ICG sa izvorima u DSS-u.77 Za vi�e detalja o okolnostima izručenja, videtiinformaciju MKG za Balkan, Milo�ević u Hagu: �ta toznači za Jugoslaviju i region, 6. juli 2001.

Ko�tunicu o tome,78 i kao �to je gore opisano,otpočeli su da napadaju vladu Srbije i njenenajistaknutije članove. Ko�tunica je nedavnooti�ao tako daleko da izjavi na nacionalnojteleviziji da je Milo�ević 'kidnapovan' iz zatvora uBeogradu.79 Odnosi između DSS-a i preostalogdela DOS-a se nisu popravili.

C. DINAMIKA ĐINĐIĆ-KO�TUNICA

Đinđić je svestan da njegove negativne ocene uispitivanju javnog mnjenja, i primetan pad usada�njem standardu �ivota, ote�avaju izvođenjereformi koje bi mogle dovesti do ekonomskih idru�tvenih nemira. Zbog toga je obično oklevao dadovodi u pitanje nacionalističku politiku kojaizgleda da u�iva �iroku iako pasivnu javnupodr�ku, kao �to je podr�ka Republici Srpskoj. Onje isto tako oklevao da upozna Srbiju sa tokomreformi, �to je sa svoje strane ote�avalo njegovojvladi da za�titi one reforme koje su izvedene i daobezbedi stalni priliv strane pomoći i investicija.On je poku�ao da zadobije odobrenje Ko�tunice zabrojne ekonomski te�ke, nepopularne, alineophodne reforme i mere koje zahteva tranzicija,svestan da bi predsednikova popularnost mogla daobezbedi potrebnu javnu podr�ku. Ova strategijase isplatila utoliko �to Ko�tunica nije iskoristiosvoju političku moć da blokira ove napore. On,međutim, nije jasno pru�io podr�ku te�kimreformama, posebno onima koje zahteva MMF.

Da bi zadobila bar prećutnu podr�ku Ko�tunice,DS se uglavnom uzdr�avala od toga da kritikujenjega lično ili DSS po vi�e ključnih pitanja. U ovosu spadala kontroverzna naimenovanja osoblja,posebne veze između DSS i Srpske demokratskestranke (SDS) iz Republike Srpske koju je ranijepredvodio Radovan Karad�ić, i posebni aran�maniizmeđu VJ i vojske Republike Srpske (VRS). Ovadva poslednja pitanja bi mogla - i, po mi�ljenjuICG, trebalo bi - da utiču na međunarodnu podr�kudonatora.80 Zbog ove razlike u popularnosti, DSSje mogao relativno bezbedno da napada Đinđića injegov tabor, i da se udalji od nepopularnihreformi, primoravajući time Đinđića da pazi �taradi. 78 Videti informaciju ICG za Balkan Milo�ević u Hagu:�ta to znači za Srbiju i region, 6. juli, 2001.79 'Milo�ević otet iz zatvora', Blic, 5. septembar 2001.80 Videti izve�taj br. 112 ICG za Balkan, Pravednarazmena: Pomoć Jugoslaviji radi regionalne stabilnost,15. juni 2001.


U ovom kontekstu, napredovanje Srbije ureformama je bilo ograničeno i dalje je krhko.Mnoge promene su uglavnom kozmetičke i nisubile propraćene odgovarajućim institucionalnim ilipravnim reformama koje bi dovele da takve merekao �to je saradnja sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom i ekonomska reforma za ostvarenjeslobodnog tr�i�ta počnu samostalno da deluju.Srpsko dru�tvo uglavnom okreće leđa stvarnosti.Ovo će sve poslu�iti kao meljivo za populističkupolitiku tokom naredne zime i pripremu zaprolećne izbore.

III. POSLEDICE PO SRBIJU

Afera Gavrilović se pokazala kao događaj koji jedelovao kao razvođe. Ona obele�ava promenu ukoaliciji DOS-a koja bi mogla da predstavlja krajkoalicije u njenom sada�njem obliku i kojom sepokazalo da je Ko�tuničina DSS konzervativnanacionalistička stranka re�ena da očuva izvesneelemente Milo�evićevog nasleđa. Ono �to jepozitivnije, ona je takođe pru�ila srpskoj vladiveoma potrebnu priliku da pobolj�a svojutransparentnost i podno�enje računa o radu. Jedanbroj ranije nejasnih pitanja je razja�njen, apolitičko usmerenje Srbije za narednih �est mesecimoglo je donekle da se predvidi.

U razja�njena pitanja spadaju otvoreno istupanjeDSS-a protiv DOS-a, konkretan napredak kaustavnoj reformi, pribli�no određenje datuma zanove izbore u Srbiji, i moguće pojavljivanjetakozvanog 'G-17', grupe istaknutih ekonomista itakozvanih tehnokrata, kao nove političke sile.Ono �to je nejasno jeste da li će DOS opstatidovoljno dugo da neokrnjen učestvuje unastupajućim izborima. Sve �to je izvesno jeste dasu političke unutra�nje čarke dovele do te�koća uprivredi Srbije, dok se DSS, SRS, NS i SPSpolitičari takmiče za zadobijanje prednosti zaizbore zapostavljajući istovremeno nasu�nupotrebu za hitnim ekonomskim, pravnim,političkim i dru�tvenim reformama. Ovo ćedovesti do ozbiljnih posledica tokom jeseni i zime,dok će sve veća očekivanja zajedno sa rastućimcenama i padom �ivotnog standarda, nesta�icamaelektrične energije i grejanja i sa visokomnezaposleno�ću stvoriti dru�tvenu tempiranubombu koja će otvoriti vrata obnavljanjupopulizma. DSS i NS već poku�avaju damanipuli�u dru�tvenim nemirima u političke svrhe.

A. KRAJ DOS-A?

Rastući intenzitet sporova u DOS-u svakako dostapotiče iz sujete, nekomptencije, pohlepe i sitnihličnih čarki, kao i iz stvarnih političkih razlika.81

Već početkom septembra, po svemu je izgledalo daje DOS na nivou Srbije već mrtav, 82 s tim �to se 81 Ova evaluacija je napravljena posle obimnih intervjuasa članovima kako pro-Ko�tuničinih tako i pro-Đinđićevihtabora. Videti takođe 'Lo�i odnosi u DOS traju jo� od 5.oktobra', Danas, 20. avgust 2001.82 'DOS se polako raspada', Blic, 7. septembar 2001.Poslednji pokazatelj sloma DOS-a je stvaranje novog


glavna odgovornost za ovo pripisuje Ko�tunici iDSS-u. Iako bi sada�nje omek�avanje stava DSSmo�da otvorilo mogućnost o�ivljavanja DOS-a,izgledi za njegovo pre�ivljavanje na du�e stazeizgledaju vrlo lo�i. A sve ovo uprkos mi�ljenjimajavnog mnjenja koji pokazuju da 50 do 60 od stoizbornog dela �eli očuvanje DOS-a.83

Zbog stava DSS-a kao unutra�nje opozicije,verovatno da bi DS i drugi članovi DOS-a većodavno izbacili DSS iz koalicije da ne postoji ličnapopularnost Ko�tunice. Iako bi DOS mogaomo�da da formalno opstane jo� neko vreme, mo�dasve do početka naredne izborne kampanje, stalnojavno izazivanje Đinđićeve vlade od strane DSS-aje ubrzalo stvari. Stranka izgleda da jo� uvek �elida se ministri Batić i Mihajlović zamene osobamakoje bi - između ostalog - blokirale saradnju saMeđunarodnim Ha�kim tribunalom.84 Izgleda daDSS isto tako �eli da se ukloni ministar finansijaĐelić zbog - po mi�ljenju mnogih posmatrača -njegove efikasnosti u smanjenju �verca cigareta,kao i zbog nametanja jednokratnog posebnogporeza za sve one koji su nezakonito ostvariliprofit u doba Milo�evića, kao �to je BogoljubKarić.

Izgleda da je DSS ponovo razmotrio svoj ranijistav da će odbiti da prihvati čak i rekonstruisanuvladu i da će ući samo u novu vladu.85 Priliv novihčlanova DSS-a na lokalnom nivou, od kojih mnogikontroli�u značajne ekonomske izvore u dr�avnomvlasni�tvu, izgleda da je predstavljao vodeću silu uvraćanju DSS-a u vladu i u DOS.86 DSS izgleda dase upustio u izbornu igru, računajući da mo�eobezbediti direktnu kontrolu vlade putem izbornihkutija. U međuvremenu ova strategija diktira i dase DSS udalji od te�kih mera potrebnih zareformisanje privrede i dru�tva u Srbiji i da time�eli da izbegne odgovornost za preteću ekonomskui dru�tvenu krizu. Usled toga DSS će nastaviti da poslaničkog kluba od strane Peri�ićevog Pokreta zademokratsku Srbiju (PDS), i najave Ilićeve Nove Srbije(NS) i Mićunovićevog Demokratskog centra (DC) da i onimogu oformiti vlastite poslaničke klubove. Do ovogadolazi posle ranijeg formiranja posebnog poslaničkogkluba od strane DSS-a.83 'Polovina biračkog tela za DOS', Blic, 7. septembar2001. 'Tri prema jedan za DOS', Danas, 6. septembar2001.84 'Neki iz DOS ne �ele novu Vladu', Blic, 4. sepmbar2001.85 Hoćemo novu vladu a ne rekonstruisanu, Danas, 4.septembar 2001.86 Intervju ICG sa članovima DOS-a.

poku�ava da ima i jare i pare. Ipak, za sada DSSmo�e da tvrdi da formalno ostaje u DOS-u, iako jepostala daleko značajniji i efikasniji izvor opozicijeno Milo�evićeva SPS, ili �e�eljeva SRS.

Povlačenje iz DOS-a bi pojačalo sliku DSS-a kaoza�titnika pripadnika Milo�evićevog re�ima, onogakoji blokira ekonomske reforme i usporavanapredovanje Srbije ka Evropi. Ovo bi takođedovelo do toga da DSS izgubi kredibilitet kodmeđunarodnih donatora kao i kod javnosti.Imajući u vidu visok nivo javne podr�ke za DOS,bilo koja stranka ili stranke koje budu prve urazbijanju koalicije, verovatno da će snositiposledice na narednim izborima.

DSS je mo�da bila odgovorena od zahtevaizglasavanja nepoverenja u skup�tini Srbije zbogizgleda da bi morala otvoreno da se udru�i sa SPS-om ili SRS-om kako bi obezbedila ovakvoizglasavanje.87 Iako izgledi otvorenog udru�ivanjasa snagama iz biv�eg Milo�evićevog re�imapredstavljaju glavno ustezanje za Ko�tunicu, DSSje već pokazala da je spremna da napravi ovakavkorak. U nedavnim poku�ajima da se vratiSlobodan Vučetić - sudija Ustavnog suda koga jenezakonito smenio Milo�ević 1999. godine - DSSse uzdr�ao od glasanja i tako omogućio SPS-u iSRS-u da blokiraju ovaj poku�aj.88 Izgleda da jeDSS mo�da već iza scene sarađivao sa snagamaprotiv saradnje sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom, uključujući SPS i SNP, u nastojanju dablokiraju izručenje Milo�evića.89 Ne bi trebaloisključiti ni dalje oportunističke saveze sa SPS-omi SRS-om po pojedinačnim pitanjima, a posebnoonima vezanim za Kosovo. Ipak bilo kakvoformalno udru�ivanje ne dolazi za sada u obzir,zbog duboko ukorenjenog animoziteta premaMilo�evićevom re�imu.

Drugi razlog zbog koga bi DSS mo�da ostala zasada - bar nominalno - unutar DOS-a jeste da ne�eli da sasvim bude isključena iz vlasti u periodupred izbore, a posebno izbore na republičkomnivou. Sposobnost vladajuće stranke ili koalicijeda obezbedi sponzorstvo svojim pristalicama uvekpredstavlja va�an faktor pri izborima, a ukoliko bise DSS povukla iz DOS-a, ovakva mogućnost bi seubrzo izgubila. Isto tako potpunim povlačenjem

87 Intervju ICG sa članom DOS-a.88 'Nova nepravda za Vučetića', Blic, 4. septembar 2001.89 'Ko�tunica nas nagovarao da opstruiramo izglasavanjezakona, pa se povukao', Nedeljni telegraf, 13. juni 2001.


DSS bi oslabila mogućnost za blokiranje saradnjesa Međunarodnim Ha�kim tribunalom.

Kada otpočne iduća izborna kampanja DSS bi sečak mogla opredeliti da ostane u DOS-u, uzavisnosti od njene sposobnosti da dobije vi�eministarskih polo�aja i jači glas u vladi - ne�to,kako bi se moglo očekivati, čemu će se protivitineki manji članovi DOS-a. Odluka DSS-a zavisićetakođe i od toga da li očekuje da će dobiti dovoljnoglasova kako bi mogla da kontroli�e skup�tinu.Ukoliko bi se stopa popularnosti DSS-a zadr�ala nasada�njem nivou - otprilike 30 od sto - onda bi severovatno opredelila da sama izađe na izbore.90

Ukoliko bi ova stopa i dalje opadala, onda će semo�da opredeliti da ostane u okviru DOS-a.

Mnoge od manjih stranaka u DOS-u isto takoočajnički nastoje da očuvaju koaliciju. Oneuviđaju da bi same imale malo �ansi da osvoje 5 odsto glasova potrebnih za ula�enje u skup�tinu. BezDOS-a one ne bi postojale a njihovi lideri biizgubili ministarska mesta, članstvo u upravnimodborima i ambasadorska mesta. Iako su relativnobeznačajne u izbornim uslovima, ove strankepredstavljaju politički značajnu silu. Mnoge odnjih mogu biti prisiljene da se opredele zapredizbornu koaliciju ili sa DSS-om ili DS-om dabi opstale u �ivotu idućeg marta. Iako većinanastoje da očuvaju koaliciju, neki kao �to je NovaSrbija (NS) Velimira Ilića, iskazuju naklonostDSS-u u nadi da će osvojiti vlast u bilo kojojposle-izbornoj koaliciji koju će predvoditi DSS.

U toku afere Gavilović izgledalo je dapredsedni�tvo DOS-a nastupa vi�e kao mirovnakonferencija no operativno telo za dono�enjeodluka. Posle sastanka od 3. septembra 2001,izgledalo je da su se stranke DOS-a slo�ile dare�avaju sve buduće razlike bez prisustva javnosti.Isto tako su se slo�ile da Mihajlović, ministarunutra�njih poslova zadr�i svoj polo�aj, s tim �to bise ispitao njegov rad. Pored toga, predsedni�tvoDOS-a se slo�ilo da će u budućnosti, kadgod sedonese neka odluka, svi članovi nje pridr�avati i daće se svi sastanci snimati. Oni su se - uključujući ipotpredsednika DSS-a Dragana Mar�ićanina - istotako slo�ili da će se članovi DOS-a uzdr�avati odmeđusobnog javnog kritikovanja.91

90 Intervjui ICG sa izvorima u DSS-u.91 'Ča�a se, ipak, preliva,'Danas, 5. septembar 2001.

Ove mere su svakako imale za cilj suprostavljanjebilo kakvim koracima kao �to je uspostavljanjenezavisnog poslaničkog kluba DSS-a, i stalnoodstupanje DSS-a po već prethodno usagla�enimpitanjima. A ipak posle manje od 48 časovaMar�ićanin je izjavio da se DSS neće pridr�avatisporazuma da se uzdr�ava od javne kritike vlade.92

Da li će ostali članovi DOS-a moći ili biti spremnida se pridr�avaju ovakvog dogovora je manjeverovatno, kao �to se to vidi po stalnim napadimaIlića na Mihajlovića.93 Ipak, ukoliko DSS i daljenastavi da optu�uje Đinđića, srpsku vladu i drugečlanove DOS-a, uz dalju za�titu elemenataMilo�evićevog nasleđa, DOS mo�da neće biti ustanju da se odupre ovim napetostima. Nekolikomanjih stranaka bi moglo da napusti redove ipridru�i se DSS-u u novoj koaliciji.

B. POJAVA 'DEMOKRATSKE' OPOZICIJE?

Neki optimisti u međunarodnoj zajednici smatrajuda kriza oko Gavrilovića obele�ava početak pojavestvarne demokratske opozicije u Srbiji. Po ovomerazdor između DSS-a i DOS-a bi se mogaotumačiti kao početak vođenja 'normalne' politike,gde bi stranke na vlasti i u opoziciji bilepodjednako posvećene demokratskim vrednostima.Do sada jedina prava opozicija DOS-u poticala jeod stranaka koje bi se mogle smatrati bilo zaekstremno nacionalističke, čak i fa�ističke, kao �tosu SRS i SSJ, ili nereformisane komunističke kao�to su SPS i JUL. Sada�nja ispitivanja biračkogtela ukazuju da su ove stranke sada stvarnomarginalizovane, i da zajedno verovatno ne bimogle da dobiju vi�e od 15 od sto na nekimizborima.94 Ipak biće potrebno vi�e vremena da bise pojavila zrela, vi�epartijska demokratskapolitika. Pre no �to se to desi, Srbija se mo�esuočiti sa opasno�ću od eksplozivnog populizmakada nacionalistički demagozi poku�avaju daiskoriste sve �ire nezadovoljstvo sa ekonomskimte�koćama prouzrokovanim reformama. 95

Trebalo bi pozdraviti nedavne predloge DSS-aĐinđićevom taboru, velikim delom zbog naglaskana većoj transparentnosti vlade i njenog rada. 92 'DSS neće po�tovati dogovor s DOS-om', Glas, 5.septembar 2001. 'Poku�aj da se začepe usta kritičarima',Politika, 5. septembar 2001.93 'Odlučio sam, neću u vladu', Blic, 5. septembar 2001.94 'I u padu neprikosnoveni', NIN, 30. avgust 2001.95 'Đinđić: Srbija ponovo na raskr�ću', Glas javnosti, 1.sepmbar 2001.


Napor da se suzbiju Đinđićeve paralelne strukture ipoziv članovima vlade da podnesu potpun račun osvom radu trebalo bi da obezbedi dobrodo�ao načinprovere u vladajućoj koaliciji.

Međutim, bilo da se izdvajanje ili ostajanje DSS uDOS-u poka�e da obele�ava početak stvarnedemokratske opozicije unutar DOS-a, iliunutra�nju opoziciju u okviru o�ivljenog DOS-a,međunarodna zajednica bi trebalo oprezno dasagledava DSS. Iako demokratska, platformastranke je nacionalistička, opredeljena na Srbe,protiv-zapadna, protiv Međunarodnom Ha�kogtribunala, i nastavlja da pothranjuje fantazije o'velikoj Srbiji'.

Ko�tuničina DSS, koja efikasno gradi novo jezgro'opozicije' vladi Srbije, do decembra 2000. godinebila je jedna od manjih stranaka u Srbiji. Njenkasniji dramatičan rast delimično je usledio zbognapu�tanja Milo�evićevog SPS-a, �e�eljeve SRS, iDra�kovićevog SPO-a. Mnogi prvobitni članoviDSS-a su postali marginalizovani sa rastompartijskih redova, posebno na lokalnom nivou, i tood strane biv�ih direktora dr�avnih preduzećačlanova SPS i JUL-a koji su se nadali da ćezadr�ati svoje polo�aje time �to će promeniti svojulojalnost. Ba� su ovi novi članovi bili ti koji su -bar na lokalnom nivou - mo�da naveli DSS dapoku�a da se pribli�i vladi Srbije.

Nigde se ovaj priliv bolje ne vidi no među bliskimsavetnicima Ko�tunice, od kojih su mnogi pri�li izdrugih nacionalistički ili komunistički orijentisanihstranaka posle oktobra 2000. godine, ili koji imajuuznemirujuće veze sa starim pristalicamaMilo�evića koji su imali prilične koristi od starogre�ima. Slučaj Aleksandra Tijanića, savetnikaKo�tunice za medije - i osobe koja se delimičnookrivljuje za aferu Gavrilović - već je ranije iznet.Drugi je savetnik za spoljnu politiku PredragSimić, biv�i savetnik Dra�kovića (SPO). Savetnikza ljudska prava Ko�tunice, Gradimir Nalić,predstavljao je porodicu Karić kao njihov advokatu Moskvi tokom vladavine Milo�evića. Svi unajbli�em krugu savetnika Ko�tunice su mupristupili posle oktobra 2000; nijedan - izuzevLjiljane Nedeljković - nije sarađivao sa njim pretog vremena. Sa izuzetkom Nalića, sve noveprido�lice su imale nacionalistička uverenja iizgleda da su bili privr�eni za�titi Milo�evićevogre�ima i njegovih uspostavljenih finansijskihinteresa, tipično pod maskom usporenog legalizma.

Svi su izgleda protiv saradnje sa MeđunarodnimHa�kim tribunalom.

I Đinđić je izgleda takođe unapređivao ili �titionekoliko pojedinaca sa sumnjivim biografijama.Najupadljiviji primer je Sreten Lukić, sada�nji �efuniformisane policije Srbije. Lukić je komandovaosnagama Ministarstva unutra�njih poslova naKosovu tokom 1998. i delom tokom 1999. godine,a njegove snage su mo�da bile odgovorne za nekeod najgorih zločina koji su se desili u provinciji.Imajući u vidu argumente o komandnojodgovornosti koju favorizuje Međunarodni Ha�kitribunal, Lukić bi mogao da bude optu�en od straneTribunala. Đinđićevo dru�enje i za�tita MiloradaUlemeka 'Legije', �efa notorne jediniceMinistarstva unutra�njih poslova za specijalneoperacije (JSO), poznate pod imenom 'Crveneberetke' ili 'Frenkijevi momci', isto tako je izazvalozabrinutost.

Đinđićeva �elja da vidi da Srbija raskida saMilo�evićevim dobom, međutim, ne dovodi seozbiljno u pitanje. Isto se ne mo�e reći zaKo�tunicu i DSS. Imajući u vidu njihove nedavnepostupke i karakter njihovih novostvorenihsaveznika, njihova posvećenost stvarnimreformama mora se i dalje dovoditi u pitanje. Ono�to je jo� upadljivije jeste da DSS-u nedostajeprogram ekonomskih ili dru�tvenih reformi i da ontek mora da formuli�e svoju viziju moderneekonomije ili dru�tva za Srbiju. Ono �to nudi jesteizgrađivanje dr�avnosti i nacionalističkih ciljevakoji sa malom verovatno�ću mogu da dovedu dounutra�njeg ili regionalnog razvoja i stabilizacije.Ono �to je jo� va�nije, zvanična platforma DSS-a umnogo čemu i dalje nije uskladiva sa uslovima zapomoć koje postavlja međunarodna donatorskazajednica.96

C. UZLET I PAD POLITIČKIH AKCIJA

Afera Gavrilović izgleda da je oslabila Ko�tunicu.Iako sam predsednik i dalje ostaje nesumnjivonajpopularniji političar Srbije, njegova stopapopularnosti je spala sa 88 od sto početkomproleća na pribli�no 65 od sto tokom nedavnourađenih ispitivanja.97 U Vojvodini, njegova

96 Videti izve�taj br. 112 ICG za Balkan, Pravičnarazmena: Pomoć Jugoslaviji za regionalnu stabilnost, 15.juni 2001.97 'I u padu neprikosnoveni', NIN, 30. avgust 2001.


popularnost je opala na 31 od sto.98 Uz sve većeuviđanje da je slab i neodlučan, njegovapopularnost će verovatno nastaviti i dalje da padatokom jeseni i zime, posebno kada dođe donesta�ica električne energije i grejanja i sanastavljanjem rasta cena. Iako je Ko�tunicapoku�ao da se postavi iznad te�koća i pustioĐinđića da snosi krivicu, nije sigurno da li će ovastrategija uspeti.

Afera Gavrilović je izgleda nanela �tetu DSS kaostranci. Nedavne ankete ukazuju da DSS imapribli�no 29 od sto pristalica, �to ukazuje dastranka nije bila u stanju da iskoristi Ko�tuničinuveliku popularnost koju u�iva �irom zemlje.99

Neki unutar stranke su ubeđeni da jo� uvek moguda pobede na idućim parlamentarnim izborima saskoro 40 od sto glasova.100 Imajući, ipak, u vidusna�nu ideolo�ku orijentaciju stranke i nedostatakkvalifikovanog osoblja, stranka mo�e utvrditi da sujoj potrebni partneri kao �to su Đinđić, Svilanovićili Čović, ili G-17, kako bi zadr�ala dobre odnosesa međunarodnom zajednicom.

Nema sumnje da će DSS nastaviti da nastoji dapro�iruje svoj uticaj u vladi sve do idućih izbora, unadi da će osvojiti vlast u meri Ko�tuničinepopularnosti. Među predlozima o kojima se sadagovori u okviru DOS-a je i jedan koji predviđa dase mo�e izvr�iti reorganizacija četiri ministarstvakoja sada efikasno ne rade, a da se dodatna triminastarstva mogu razdvojiti. Ovaj predlog bimogao uvećati broj mesta u vladi koja bi bila naraspolaganju DSS-u.

Afera Gavrilović onako kako se odigrala je uticalana veći uvid javnosti da Ko�tunica mo�da �titiMilo�evićeve stare prijatelje i ostatke starogre�ima. Isto tako je učvrstila utisak da mnogičlanovi iz Milo�evićeve SPS, SPO-a VukaDra�kovića i SRS Vojislava �e�elja gravitiraju kaDSS-u. Kako Ko�tunica tako i DSS moraće veomada se potrude da otklone ovakve utiske. DSS ćemorati da prevlada utisak koji je stvoren aferomGavrilović, gde se nije radilo o borbi protivkorupcije kako je tvrdila već je to bila sebičnapolitička igra. Javnost je izgleda okrivila za čitavincident DSS, i smatra ovaj spor sličnim brojnim

98 'Prema najnovijem istra�ivanju novosadske AGencijeSCAN, trećina veruje u Ko�tunicu', Danas, 19. septembar2001.99 'I u padu neprikosnoveni', NIN, 30. avgust 2001.100 Intervju ICG sa izvorima u DSS-u.

sitnim neslaganjima koji su sprečavali opoziciju daefikasnije sarađuje u doba Milo�evića.

Afera Gavrilović je, izgleda, za sada ojačalapolo�aj srpskog premijera Đinđića, njegove DS, ipro-reformskog dela DOS-a. Ova grupa jepobedila - bar privremeno - ne samo u medijskojbitci, već takođe i u sporovima u okviru DOS-a,gde je Đinđić uspeo da izmanevri�e Ko�tunicu time�to je kooptirao dvojicu od tri njegova najglasnijapotencijalna podr�avaoca pri eventualnomizglasavanju nepoverenja: Velimira Ilića iz Čačka,autonoma�e iz Vojvodine i Momčila Peri�ića izPDS-a.101

Iako nema mnogo sumnje da je Đinđić dobio ovurundu, njegova stopa odobravanja (34.3 od sto) je idalje dosta ispod njegove negativne ocene (45.4 odsto), a izgleda i da se nije znatno menjala odoktobra 2000.102 Proma�aj DSS-a u pogledu afereGavrilović nije primetno ojačala Đinđićevu stopupristalica. Izgleda da nije ni uvećala stabilnostreformske grupe u okviru DOS-a. Đinđić ćenastaviti da naporno radi za osvajanje svakepolitičke pobede. Njegov dalji visok nivonepopularnosti ga mo�e obeshrabriti da nastoji dazadr�i mesto predsednika vlade posle narednihizbora. Mo�da će mu vi�e odgovarati neka ulogaiza scene u rukovodstvu stranke, ili na nekomključnom ministarskom mestu, �to bi muomogućilo da nastavi da vodi DS i da utiče iusmerava vladu.

Đinđić se u poslednje vreme posvetio pitanjimakoja su bliska Ko�tuničinom jezgru birača, kao �toje religijsko obrazovanje u �kolama. Ne samo daje Đinđić progurao uvođenje fakultativnogreligijskog obrazovanja, već je takođe nedavnoviđen u dru�tvu srpskog patrijarha, a poslednji putna ceremoniji gde je vlada obećala da će obezbeditidovoljno sredstava da bi obezbedila crkvi da zavr�igrandiozan Hram Sv. Save na beogradskoj op�tini

101 Sastanak predsedni�tva DOS-a u Novom Sadu navrhuncu krize učvrstilo je podr�ku Đinđiću međuVojvođanima time �to im je obećao ponovnouspostavljanje autonomije koju već dugo tra�e. Iako sesuočio sa anti-Đinđićevim stavom u okviru vlastitestranke, Peri�ića je već uvredilo Ko�tuničino pona�anje iizjave, mo�da u pogledu vojnih pitanja i produ�enomprisustvu Pavkovića na čelu VJ. Ilić je, međutim, odbioĐinđićevu ponudu za mesto potpredsednika u vladi Srbije,i izgleda da se priklonio Ko�tunici u vreme pisanja ovogteksta.102 'I u padu neprikosnoveni', NIN, 30. avgust 2001.


Vračar.103 U poku�aju da poveća svojupopularnost, Đinđić neguje visok nivo javnogprikazivanja. Ovo je obuhvatalo i prisustvo naistaknutom rok koncertu srpske pop mega zvezdeZdravka Čolića, na godi�njem takmičenju trubačau Guči, sastanku sa Bill Gejtsom, i prisustvo nafinalnoj utakmici Evropskog �ampionata u ko�arcigde je Jugoslavija trijumfovala. Ovo nasuprotKo�tunici koji vi�e voli da odr�ava neupadljivekontakte sa članovima takvih nacionalističkihstubova kao �to su pravoslavna crkva, Srpskaakademija nauka i umetnosti (SANU), oficirima izvojske i članovima kulturnog dru�tva MaticeSrpske.

Uprkos nedavno umerenijem tonu DSS-a, njenipostupci su mo�da trajno o�tetili odnose saĐinđićem i DS. Iako je i sam Đinđić izjavio da je'spreman na kompromis'104 on je optu�io DSS dainstitucionalizuje napade na njega, tvrdeći dačitava afera Gavrilović nije bila prosto 'jedanincident, već pre sistem' dobro planiranihnapada.105 Zbog ovoga, iako se odnosi izmeđuKo�tunice i Đinđića mogu kratkoročno popraviti,zadr�aće se zla krv.

D. NOVI IZBORI I SKUP�TINA

Zbog Ko�tuničinog produ�enih i uglavnomneopravdanih napada na vladu Srbije i njeneministre pravde i unutra�njih poslova, vlada će idalje ostati izlo�ena unutra�njoj pretnji tokompredvidive budućnosti. Imajući u vidu isto tako dasu obe strane u stvari otpočele sa kampanjom zaizbore u martu 2002, mo�e se očekivati da ćeekonomska reforma zauzeti drugo mesto tokomnarednih meseci.

Na hitnom sastanku odr�anom 28. avgustapredsedni�tvo DOS-a se slo�ilo da bi nove izboretebalo odr�ati čim to bude izvodljivo, u martu2002. Oni su, međutim, uslovljeni ustavnomreformom kako za Srbiju tako i SRJ. Novi izboriizgleda da su najključniji na nivou republikeSrbije. Ukoliko predsednik Crne Gore MiloĐukanović nastavi svoja nastojanja ka nezavisnosti

103 'Potpisan Ugovor o nastavku izgradnje Hrama svetogSave', Danas, 4. septembar 2001. 'Za hram na Vračaru 60miliona', Blic, 4. sepmbar 2001.104 Djindjić: spreman sam na kompromis sa DSS, Danas,18. septembar, 2001.105 Ne volim dvostruke igre, Glas javnosti, 18. septembar2001.

- čemu je izgleda posvećen - mo�da je nemogućeda se istovremeno ili čak i kasnije odr�e i savezniizbori.

Imajući u vidu izuzetnu krhkost DOS-a iformiranje posebnih poslaničkih klubova od straneDSS-a, NS-e i Peri�ićevog PDS-a, mo�e doći doefikasne blokade skup�tine Srbije.106 Na poslednjojsednici odsustvo discipline među članovimakoalicije i čest nedostatak kvoruma u znatnoj merije usporio napore ka reformi.107 Ovakvo pona�anjeće se verovatno nastaviti i dalje a mo�da ipogor�ati. Ukoliko dođe do ovoga mo�da nikadaneće biti izglasan veći broj značajnih i hitnopotrebnih reformi. Da bi se u�lo u proces stvarnihreformi, Srbija mora odmah usvojiti nekolikozakona o restrukturiranju postojećih institucija,posebno pravosudnog sistema. Mo�da čak nećeproći i toliko potrebne ustavne reforme.Istovremeno, lo�e stanje odnosa DOS-a sa svojimpartnerom na saveznom nivou, SNP-om iz CrneGore, izgleda da će opstruirati usvajanjereformskih mera od strane savezne skup�tine.Usled toga mogućno je, iako ne verovatno, da će seizbori čak i dalje odlo�iti, usled nepostojanjasaglasnosti o ustavnoj reformi kako za Srbiju tako iza SRJ.

E. USTAVNA REFORMA

Kako se predsedni�tvo DOS-a slo�ilo da je ustavnareforma - bar za sada - preduslov za izbore, mo�ese očekivati da će se ustavna reforma br�e odvijati.U vidu očigledne neadekvatnosti ustava SRJ iz1992. godine u svetlu dana�nje savezne dr�ave ipostojećeg odnosa između Srbije i Crne Gore, 109

komisija sastavljena od DOS-a i SNP-a iz CrneGore pripremila je nacrt plaforme za revizijuodnosa na saveznom nivou. Vlada Crne Gore,međutim, nije deo DOS-a i ne učestvuje u procesuizrade nacrta.

Ustav Srbije iz 1990. napisan je sa ciljem da sezacementira Milo�evićeva kontrola. On nije vodioka vi�estranačkoj demokratiji, i imao je tendencijuda favorizuje kontrolu vladajuće političke partijenad privredom koju je kontrolisala dr�ava. Isto 106 Intervju ICG sa liderima DOS-a.107 Intervju ICG sa izvorima DOS-a.109 Videti izve�taje ICG za Balkan br. 197, Crna Gora:Odlučivanje za nezavisnost?, 28 mart 2001, i br. 114, CrnaGora: Re�avanje zastoja u pogledu nezavisnosti, 1.avgust, 2001.


tako je oduzela znatni deo autonomije od ranijihAutonomnih provincija Kosova i Vojvodine, kao iod op�tina. Juna 2000 godine formiran je, podotkriljem Beogradskog centra za ljudska prava,ugledne beogradske nevladine organizacije,Nezavisna grupa eksperata koja je radila napredlogu ustava Srbije. Neki od članova grupe subliski GSS-u kao: Vojin Dimitrijević predsednikBeogradskog centra i potpredsednik GSS-a,Vladimir Djerić, kasnije savetnik ministra spoljnihposlova Gorana Svilanovića, dok drugi pripadajubliskom ko�tuničinom okru�enju kao: SlobodanSamard�ić, kasnije savetnik predsednika Ko�tunicei Zorica Radović ko�tuničina supruga.

Srpski mediji su predlog ove Nezavisne grupeexperata, često pogre�no interpretirali kaozajedničku platformu DSS-a i GSS-a, pogotovuposle DOS-ovog sastanka u Novom Sadu, nakome se raspravljalo o statusu Vojvodine. Na tomskupu su i DSS i GSS izneli predloge ustavnogre�enja u osnovi sadr�anih u nacrtu ustava Srbijestavljenog od strane pomenute Nezavisne grupeexperata. Čak je i jedna frakcija u DSS-u je izrazilasuprostavljanje nacrtu.110

Izgleda da će novi predlo�eni nacrt ustavauspostaviti sistem po kome će Vojvodina ponovodobiti najveći deo - ako ne i potpunu - autonomijukoju je u�ivala po ustavu iz 1974. godine, dok ćepreostali deo Srbije biti podeljen na �estadministrativnih oblasti, koje će imati relativno�iroku autonomiju. Ova promena odra�avanekoliko va�nih stvarnosti koje postoje u dana�njojSrbiji. Prvo, regioni su počeli da se izvlače odkontrole centra. Drugo, centar nikada nije bioposebno ve�t u pogledu regulisanja i re�avanjasvakodnevnih problema rukovođenja izvanBeograda. Treće, geografske oblasti u Srbiji imajusvoje posebne potrebe i zahteve, bilo da je toSand�ak sa svojim brojnim muslimanskimstanovni�tvom, jug Srbije sa svojim stanovni�tvometničkih Albanaca, ili Vojvodina sa svojim srpsko-mađarskim-hrvatskim-rumunskimstanovni�tvom,111 ili gusto po�umljeno srce�umadije.

110 Preuredjenje od tavana do podruma, Politika, 4.septembar 2001.111 U druge etničke grupe u Vojvodini spadaju Rusini,Slovaci, Česi, Nemci, Romi i druge manje grupe, od kojihse većina tamo naselila tokom vladavine Hapsbur�kogcarstva.

Jedna od ključnih novina u novom nacrtu ustavabila bi slabljenje vlasti predsednika Srbije, polo�ajana kome je sada optu�en za sumnju za ratnezločine Milan Milutinović. Sada�njim ustavomnajveća ovla�ćenja su data predsedniku. Zbogočigledne nesposobnosti Milutinovića - člana SPS-a i pristalice Milo�evića - da efikasno funkcioni�eu doba posle Milo�evića, polo�aj predsednika jeizgubio svoja formalna ovla�ćenja u korist kabinetapredsednika vlade. Diskusije koje se odvijaju uDOS-u bi formalno izmenile ovaj polo�aj i dale musamo nominalan značaj, time �to bi se ojačaopolo�aj predsednika vlade.112

Uveliko se pretpostavlja kako u okviru DSS-a takoi preostalog dela DOS-a da će se prilikom novihpredsedničkih izbora (koji se po statutu morajuodr�ati do kraja 2002. godine) Ko�tunicakandidovati - i pobediti - za ovaj polo�aj. DSSsmatra da će ovaj polo�aj omogućiti Ko�tunici dazadr�i visok moralni nivo po pitanjima a da ostaneiznad političkih čarki, dok bi imao stvarnu vlastputem kontrole skup�tine Srbije prekoparlamentarne većine koju će, kako se DSS nada,imati. Ostali članovi DOS-a takođe �ele pobeduKo�tunice za mesto predsednika, računajući da ćeparlamentarni blok protiv DSS-a biti dovoljno jakda bi mogao da vlada bez DSS-a, ili da semarginalizuje. Na ovaj način niko se ne mo�eokriviti �to će najpopularniji lider u Srbiji bitiizme�ten na polo�aj koji će biti uglavnomceremonijalnog karaktera. Jedini otvoren izazivačKo�tuničinih predsedničkih aspiracija bio jeVelimir Ilić, nepredvidiv gradonačelnik Čačka.Iako će se Ilić mo�da kandidovati, nema nikakvesumnje da će Ko�tunica nadmoćno pobediti uovakvoj utakmici. Ilić se sve vi�e, isto tako,pridru�uje Ko�tunici u svojim javnim izjavama. Ustvarnosti jedini ozbiljan izborni takmac Ko�tunicibio bi Neboj�a Čović, koji nije najavio nameru dase kandiduje za ovaj polo�aj.113

F. UDARAC ZA JUGOSLAVIJU?

Savezne institucije Jugoslavije su oslabljene zbogdubokih neslaganja između Srbije i Crne Gore upogledu identiteta i svrhe njihove zajedničkedr�ave. U ovom kontekstu, posledice afereGavrilović su jo� vi�e oslabile saveznu vladu, i kao

112 Intervjui ICG sa članovima DOS-a.113 Intervjui ICG sa članovima DOS-a.


takve mogu umanjiti mogućnost za re�avanjebudućnosti Jugoslavije putem pregovora.

Ironično je da je napadom na DOS na nivou Srbije,Ko�tunica oslabio DOS i njegovu vladu nasaveznom nivou. Nesposobnost DOS-a da izgradizajedničku platformu poremetila je odnose sanjegovim koalicionim partnerom na saveznomnivou, crnogorskim SNP-om. Većina nedavnihsednica u oba veća Savezne skup�tine bila jezaustavljena kako bi se dalo vremena članicamaDOS-a da donesu odluku o svojoj budućojstrategiji.114 U trenutku kada se ovo pi�e, Saveznaskup�tina je paralisana i izgleda da će tako i ostatisve dok partneri DOS-a ne uspeju da izglade svojeglavne unutra�nje razlike. Ukoliko se poka�e daDOS nije u stanju da postigne unutra�njusaglasnost o ovoj platformi, doći će do raspadavladajuće koalicije sa crnogorskim SNP-om nasaveznom nivou. Ovo bi zaista moglo da iznudinove savezne izbore.115 Imajući u vidu sada�njusituaciju u Crnoj Gori i Srbiji, raspad saveznevlade bi svakako mogao dovesti do kraja saveznejugoslovenske dr�ave.

Skoro da sada nema sumnje da će se Ko�tunica nakraju kandidovati - i pobediti - za polo�ajpredsednika Srbije. Iako jo� uvek nije objavljendatum novih izbora, Ko�tunica je otpočeo saenergičnom predizbornom kampanjom jo� od afereGavrilović, obilazeći brojne gradove u Srbiji ipostavljajući bilborde �irom zemlje. Ukoliko biKo�tunica pobedio i dobio polo�aj predsednikaSrbije, njegova zainteresovanost za očuvanjejugoslovenske dr�ave mogla bi da se umanji zaračun ojačavanja srpske dr�ave. Stoga mo�e doćido konačnog razbijanja Titove Jugoslavije, ne kao�to se to obično predviđa putem crnogorskogreferenduma za nezavisnost već pre putem odlukeSrbije da napusti SRJ, ili zbog raspada razgovora oustavu.

Ako bi Jugoslavija pre�ivela dok se ne zavr�eustavne reforme, onda je samo pitanje vremenakada će se konačno raspasti. Za sada, međutim,SRJ će nastaviti da opstaje u političkoj agoniji kaozemlja bez va�ećeg ustava ili funkcionalne vlade.

114 'Predrag Bulatović: Nećemo da popunjavamo rupenesloge u DOS', Danas, 8. septembar 2001. 'Sukob DOS iSNP, Blic, 8. septembar 2001.115 'Kriza koalicije DOS-SNP', Radio B92, 9. septembar2001.

G. G-17 KAO MOGUĆI POBEDNIK

Mo�da će se G-17 pojaviti kao najveći pobednikposle afere Gavrilović, mali ali uticajni skupistaknutih ekonomista i tehnokrata koji u�ivaveliko po�tovanje i popularnost u javnosti.116 Unjegove članove spadaju srpski ministar finansijaBo�idar Đelić koji je obrazovan na Harvardu(stopa popularnosti 40.8 od sto), guverner Narodnebanke Mlađan Dinkić (52 od sto stopapopularnosti), i savezni potpredsednik vladeMiroljub Labus (54.7 od sto stopa popularnosti).Pored toga, G-17 je veoma popularan u vodećimkrugovima u Beogradu, kako kod reformatora takoi nacionalista, kao i u stranoj diplomatskojzajednici i međunarodnim finansijskiminstitucijama.

Tokom čitave afere Gavrilović, članovi G-17 sujavno izra�avali �aljenje �to unutra�nje borbe slabeprivredu zemlje, i odstranjuju potencijalne stranedonatore, odla�ući dugo očekivane reforme time�to se politička energija zemlje tro�i na neva�nestvari. Isto tako su upozoravali da neki elementi -DSS, SPS i SRS - �ele da zloupotrebe dru�tvene iekonomske te�koće u političke svrhe. 117 Labus,Dinkić i Đelić zadr�avaju visoki pofil, susrećući sesa medijima da bi objasnili ekonomske reforme ite�ke ekonomske odluke, kao �to su povećanjacena električne struje i telefonskih usluga. Oni sutakođe ugovorili kredit od 30 miliona USD odSvetske banke.118 Ovi postupci su nai�li naodobravanje od strane srpske javnosti.119 Članovi iDSS-a i DS-a su potvrdili ICG da očekuju da će G-17 iskoristiti ovu popularnost i pojaviti se kaoodlučujući faktor u dono�enju odluka na narednimizborima.

Rukovodeća trojka G-17 usredsredila se napotpisivanje bilateralnih sporazuma sameđunarodnim finansijskim i donatorskiminstitucijama. Mnogi od ovih sporazumaobavezuju SRJ i Srbiju da preduzimaju specifičnereformske mere kako bi se kvalifikovale za 116 'I u padu neprikosnoveni', NIN, 30. avgust 2001.117 'Mogućnost političke zlouptorebe stanja u zemlji',Politika, 5. septembar 2001. 'Vlast da se uozbilji', Blic, 5.septembar 2001.118 'O'Saliven: jedan od najboljih primera reformi', RadioB92, 7. septembar 2001.119 Poslednje ispitivanje javnog mnjenja u Vojvodini daloje G-17 stopu odobravanje od preko 50 od sto. (DSS i DSsu dobili samo 23 i 13 od sto). 'Novosađanima najbli�iG17', Radio B92, 19. septembar 2001.


donatorsku pomoć. Ovo u izvesnom smislu delujekao politika osiguranja kojom bi se obezbedilo dase Srbija i SRJ zadr�e na reformski-orijentisanomkursu. Uspeh ovih mera mogao bi zavisiti od togada SRJ ili Srbija obezbede kvalifikovani tim koji biu�ivao poverenje međunarodnih donatora. Zbogtoga je G-17 potreban kako DS-u tako i DSS-u, jeru velikom delu ekonomisti G-17 predstavljajujedini stvaran ekonomski program koji postoji uSrbiji. Drugi članovi DOS-a imaju mnogo manjibroj kvalifikovanog osoblja, pa je čak i DSSobezbedio samo jednog kompetentnog ekonomistu.Usled toga je ubla�avanje stava DSS-a moglodelimično poticati i zbog nagla�avanja ekonomskereforme od strane G-17 tokom čitave afereGavrilović, �to je posramno delovalo i na DSS iDS.

G-17 se nije registrovao kao politička stranka, iakoje Predrag Marković, predsednik njegovogpolitičkog saveta, nedavno objavio da će seregistrovati kao grupa građana i da će učestvovatina budućim izborima.120 Posle narednih izbora,bilo koja politička stranka koja očekuje da osvojineko ministarsko mesto verovatno će bitiprinuđena da to uradi u koaliciji sa G-17. A G-17 -na osnovu svog sastava - trebalo bi da bude ustanju da od svojih koalicionih partnera zahtevavladu eksperata. Ostavljajući aferu Gavrilović postrani, bez obzira ko dobije naredne izbore, Labus,Đelić i Dinkić će verovatno ostati u vladi, uzdodatna nova lica iz G-17.

Glavna slabost sa kojom se suočava G-17 jeodsustvo dobre političke mre�e podr�ke i to �to sesmatraju elitistima. Iako je G-17 poku�ao da ovopopravi time �to je stvorio nevladinu organizacijuG-17+, ovo nije imalo mnogo efekta. S drugestrane, Đinđićeva DS, i pored svih slabosti inepopularnosti, verovatno ima najefikasnijupolitičku mre�u u zemlji. Imajući u viduorganizacionu slabost G-17, i pretpostavljenopoklapanje interesovanja za političke i ekonomskereforme, nije neverovatno da G-17 sklopi nekisavez sa DS-om, GSS-om i SDU za naredneizbore.

120 Intervju MKG sa Predragom Markovićem. 'Vlast da seuozbilji', Blic, 5. septembar 2001.

H. PRIVREDA KAO SIGURAN GUBITNIK

Produ�eno političko sporečkavanje unutar DOS-aprekrilo je činjenicu da je - nezavisno odĐinđićevih reformatorskih tendencija - do�lo doostvarenja veoma malih ekonomskih ili drugihreformi. Stalne unutra�nje svađe odvukle su srpskepolitičare od preduzimanja bilo kakvih stvarnihzadataka. I pored najboljih nastojanja G-17 idrugih uva�enih ekonomista, kao �to su GoranPitić i Aleksandar Vlahović, skup�tina se stalnobavila debatama o neva�nim pitanjima na računvećih, hitnijih reformi. Ministri koji se svađaju suprinuđeni da toliko vremena provode u re�avanjusporova i svojoj političkoj za�titi, da im preostajeveoma malo vremena za svakodnevne posloverukovođenja. Nigde se ovo toliko ne vidi kao upravosudnoj i ekonomskoj reformi. Neki stranibiznismeni su rekli ICG da ih je afera Gavrilovićodvratila od ideje da investiraju u Srbiju sve dok nedođe do stabilizacije političke situacije.

Cene električne energije, telefonskih usluga, hranei goriva su dramatično porasle, a u nekimslučajevima čak i za vi�e od 100 od sto od početkagodine. Ovo je bilo propraćeno samo nominalnimpovećavanje prosečnih zarada. U jednom trenutkubila je ugro�ena i stabilnost dinara.121 Nestabilnostkoju je izazvala afera Gavrilović mo�da je oslabilaslučaj Jugoslavije pri ponovnom pregovaranju onjenom dugu sa Pariskim klubom i kreditorima izLondonskog kluba.122 Strane investicije su retke,donatorska pomoć sporije pritiče no �to se toočekivalo, a broj �trajkova je sve veći. Zima ćedovesti do nesta�ica električne energije i ugrejanju, kao i do produ�enog rasta cena. Sapogro�avanjem stanja, populistički ili popularnipolitičari - kao �to su Ilić i Ko�tunica - verovatnoće se postaviti tako da iskoriste sve veće dru�tvenetenzije pre narednih izbora.

I. KO KONTROLI�E ARMIJU?

Čitava kriza je skoro sasvim prekrila odsustvograđanske kontrole nad VJ. Razgovori ICG saizvorima u VJ ukazuju da je ona jo� uvek podkontrolom tvrdokornih, na čelu sa Milo�evićevimprijateljem generalom Pavkovićem. Ova grupapredstavlja značajnu smetnju da SRJ pristupi

121 'Potresi u vladi ugro�avaju dinar', Blic, 20. avgust 2001.122 'Đelić, Sukob u DOS ugro�ava pregovore sa svetom',Danas, 8. septembar 2001.


NATO-ovom 'Partnerstvu za mir'. Dajugoslovenska vojska bar delimično radi podnezvaničnim, ličnim komandnim strukturama a neu okviru ustavne institucione kontrole, sna�no sevidelo kada je delegacija jugoslovenskogMinistarstva odbrane posetila Banja Luku 16.avgusta. �ef misije bila je �ef kabineta Ko�tuniceLjiljana Nedeljković, koja nema nikakva pravnaovla�ćenja nad vojskom. 123

Unutar vojske Pavković je zamenio brojne oficireza koje se smatralo da nisu lojalni Ko�tunici injegovoj politici. Posle izručivanja Milo�evićaHagu, Pavković je smenio čitav gornji e�alonVazduhoplovstva i vazdu�ne odbrane, navodno �tosu dopustili da helikopter koji je prevozioMilo�evića napusti zemlju. Nekoliko vojnihstručnjaka u Jugoslaviji su prokomentarisali da jeovaj korak bio ne samo neprofesionalan već iopasan po odbranu zemlje.124 Nesumnjivo da je onbio politički motivisan. Jugoslovenski političari ioficiri, kako iz Srbije tako i Crne Gore, primetili suda je vojska izgleda pod ličnom kontrolompredsednika a ne ustavno ovla�ćenih organa, kao�to su Ministarstvo odbrane i Vrhovni savetodbrane.125

123 'Svi predsednikovi ljudi', Vreme, 25. avgust 2001.124 'Svi predsednikovi ljudi', Vreme, 25. avgust 2001.125 'Grahovac: uni�ten ugled VJ', Fonet, 11. septembar2001. 'Vuk�ić: Ko�tunica uzeo vojsku pod svoje', Fonet,11. septembar 2001.

IV. POSLEDICE PO REGION

Na regionalnom nivou sada�nji spor u DOS-u ne�tomalo mo�e predstavljati za Hrvatsku ili izmučenuMakedoniju. Njegov značaj za saveznuJugoslaviju - uključujući odnose Srbije sa CrnomGorom - već je ranije pomenut. Spor mo�e takođepotencijalno uticati na događaje u Bosni iHercegovini, kao i na Kosovu. U zavisnosti oddaljih posledica, afera Gavrilović mo�e takođeimati kobne posledice po saradnju sa MS u Hagu.

A. BOSNA I HERCEGOVINA

Na sastanku predsedni�tva DOS-a odr�anog 21.avgusta iza zatvorenih vrata u Novom Sadu, jednaod tema diskusije bila je podr�ka VJ Armijibosanskih Srba (VRS). Do ovoga je do�lo poslenedavnih tvrdnji, koje je uglavnom izneo u imeskup�tine Vojvodine Nenad Čanak, da VJ planiravojni udar u Srbiji, zajedno sa armijom RepublikeSrpske (VRS). Iako nije do�lo do udara, tema ovojnim obavezama između dve zemlje počela je dazabrinjava mnoge u DOS-u. U toku sastankaČanak je ispitivao Ko�tunicu o ovim odnosima.127

Iako je SRJ ponavljano izjavljivala i zvaničnosagovornicama sa Zapada da je prestala da pru�afinansijsku pomoć VRS, na sastanku je iskrslo - naveliko iznenađenje mnogih na predsedni�tvuDOS_a - da se pomoć i dalje pru�a u priličnomobimu. Prema nekima od prisutnih, Ko�tunica jena kraju izjavio da su neke od informacijapoverljive i da nisu za diskusiju.128

Posle sastanka Čanak je tvrdio da je najmanje1,400 vojnika VRS i dalje na platnom spiskuBeograda, i da VRS i dalje ostaje u okvirukomandne strukture VJ. Ovo bi značilo da SRJdirektno kr�i Dejtonski mirovni sporazum.

Predsedni�tvo DOS-a nije dalje na sastankuraspravljalo o ovome ili - uz izuzetak Čanka -kasnije u javnosti, verovatno stoga �to Đinđićevtabor nije bio voljan da se suprostavlja Ko�tunici.Dalje veze VJ-VRS će, međutim, i dalje doprinositida se odr�ava napeta etnička nere�ena situacijaohrabrujući istovremeno kriminalne elemente koji

127 Intervjui ICG sa članovima DOS-a.128 Intervjui ICG sa članovima DOS-a.


u tolikoj meri dominiraju političkim �ivotom uRepublici Srpskoj.130

B. SARADNJA SA MEĐUNARODNIM HA�KIMTRIBUNALOM

Jedan od razloga za konflikt između DSS-DSizgleda da je bila �elja DSS da kazni ministrapravde Batića i ministra unutra�njih poslovaMihajlovića za njihov udeo u izručenju Milo�evićaHagu. Iako je Ko�tunica javno podvukao svojuzabrinutost da kriminal i bespravlje vladaju �iromzemlje,131 njegova tvrdnja da je Milo�ević'kidnapovan' iz zatvora u Srbiji da bi se izručioHagu ukazuje da je pravi izvor njegovogneprijateljstva prema dvojici ministara bio njihovasaradnja sa Međunarodnim Ha�kim tribunalom uHagu.132 Nezavisno od izručenja Milo�evića, ono�to najvi�e uznemirava DSS su bili naporiMihajlovića da otkrije masovne grobnice i prostoruBeograda i na drugim mestima.133

Ko�tunica i nekoliko njegovih saveznika po ovompitanju, uključujući Velimira Ilića i dalje vr�epritisak za uklanjanje Mihajlovića i Batića.134

Ukoliko DSS bude kontrolisao srpska ministarstvaunutra�njih poslova i pravde, on bi mogao daiskoristi tehnička pitanja za blokadu efikasnesaradnje sa Međunarodnim Ha�kim tribunalom,izbegavajući time konfrontaciju sa međunarodnomzajednicom. DSS će sasvim verovatno nastaviti davr�i pritisak za uklanjanje i Batića i Mihajlovića,posebno posle nedavne uspe�ne posete glavnogtu�ioca Međunarodng Ha�kog tribunala Carle DelPonte Beogradu kada su najavili svoju nameru danastave sa iskopavanjem masovnih grobnica.135

Do izručenja Milo�evića do�lo je zbogmeđunarodnih obaveza i finansijskog pritiska. Aipak niti ovaj smeo korak, niti prethodno otkrivanjenekoliko masovnih grobnica nije izazvalo značajnujavnu osudu. Sve ovo deluje jo� nesrećnije da utrenutku pisanja ovoga nijedna vodeća politička

130 Primeri ovog odnosa diskutuju se u 'Demokratijapodzemlje', BHDani, Archive no.221.131 'DSS neće ru�iti vladu', Politika, 5. septembar 2001.132 'Milo�ević otet iz zatvora', Blic, 5. septembar 2001.133 Intervju ICG sa stranim diplomatom.134 'Ilić optu�ivao, ministar policije mu odgovarao', Blic, 5.septembar 2001.135 'Objaviti optu�nice',Blic, 4. septembar 2001. 'Vlastiobećale saradnju u izručenju Ratka Mladića', Blic, 5.septembar 2001.

figura ili stranka nije iskazala spremnost da usmerisrpsko dru�tvo ka priznavanju svog delaodgovornosti za zločine počinjene tokom poslednjedecenije. Ko�tuničino saradnja sa biv�impristalicama Milo�evića kao �to je Pavković, kao injegova konzervativna nacionalistička ideologija,ograničavaju njegovu sposobnost da preuzmeovakvu ulogu.

Ovo će svakako imati posledica po reforme u Srbijikao i na njenu sposobnost da se pomiri sa svojimsusedima u regionu. Imajući u vidu da se odnijedne političke stranke ili koalicije ne mo�eočekivati da natera srpsko dru�tvo da se suoči savlastitom odgovorno�ću za zločine i patnje tokomposlednje decenije, međunarodna zajednica bitrebalo da podr�ava one grupe u građanskomdru�tvu koje su vi�e u stanju da neguju vrednostiistine i pomirenja. Bez ovakvih vrednosti, procesreformi neće pustiti koren.

C. KOSOVO

Sporovi u DOS-u koji su otkriveni aferomGavrilović i posledice ovoga mogu takođe uticatina srpsku politiku na Kosovu. DSS je - zajedno saSPS - najjača politička stranka na severnomKosovu gde dominiraju Srbi. Njihovi lideri sunajodlučniji protivnici UNMIK-ovog nastojanja zaprikupljanje poreza i oni su organizovali brojneblokade puteva i demonstracije. Oni se takođeprotive UNMIK-ovom izvr�avanju vlasti, kao itransakcijama vlasti republike Srbije sa UNMIK-om. Lokalni srpski lideri uslovili su svoje uče�će unastupajućim novembarskim izborima za skup�tinuKosova time �to zahtevaju da UNMIK ispuni vi�euslova koji se, kao �to je to svima nadle�nima,jasno da se ne mogu ispuniti u sada�njimuslovima.136 Ukoliko DSS uspe da se izbori ipreuzme kontrolu nad ključnim ministarstvima usrpskoj vladi od Đinđića, mo�e se očekivati da ćese zalagati za 'paralelne strukture' na Kosovu. Ovestrukture predstavljaju glavnu prepreku za naporemisije UNMIK-a da na Kosovu uvede vladavinuprava.

Mnogi u UNMIK-u dele mi�ljenje da nedavnouvođenje novog poreza i carinskih propisa - kako uSrbiji tako i u UNMIK-u - sprečava neke od Srba 136 Tri glavna uslova sada su: re�avanje svih slučajevanestalih Srba, obezbeđenje slobode kretanja i punabezbednost, kao i �iroka revizija ustavnog okvira zaprovizornu samoupravu na Kosovu.


na severu Kosova i druge da nastave sa isplativim�vercerskim poslovima sa različitim vrstama robe,uključujući cigarete.137 Istovremeno DSS sesuprostavlja poku�ajima bilo UNMIK-a ili srpskevlade da nameće poreze, carine ili bilo koje drugepropise koji bi mogli praviti razliku izmeđuKosova i Srbije. Ovo bi mo�da pomoglo da seobjasni neopravdane optu�be DSS-a protiv srpskevlade i ministra finansija Đelića u vezi �vercacigareta.

Za Đinđića budućnost Kosova u ovom trenutku nepredstavlja problem. On shvata da je to pitanjekoje iziskuje dugačak diplomatski rad i rvanjemeđu velikim silama. On je umesto toga odabraoda se posveti sudbini nekih od 1,300 Srba saKosova koji su nestali posle jula 1999, za koje sepretpostavlja da su kidnapovani ili ubijeni odstrane etničkih Albanaca. Iako je Đinđić daoinstrukcije svojim ministarstvima da priznajuadministraciju UNMIK-a i da rade na onome �tomo�e pobolj�ati svakodnevni �ivot Srba naKosovu, on ne �eli da ima ni�ta sa samim UNMIK-om i vi�e voli da se prika�e da se direktno anga�ujesa liderima etničkih Albanaca na re�avanju pitanjanestalih osoba. Odluka da prida prioritet ovompitanju - onome �to nailazi na odjek kod prosečnogSrbina - ima za cilj da poveća podr�ku biračkogtela za DS, koja se uglavnom smatra sumnjivom ponacionalnim pitanjima.

Uticaj sada�njih sporova u DOS-u na Kosovo mo�evelikim delom zavisiti od toga čijoj strani će sepriključiti Neboj�a Čović. Savezna i republičkavlada dale su mu ključnu odgovornost za Kosovo, ion je uspostavio nov zajednički savezno/republičkiorgan koji se zove Jugoslovenski koordinacionicentar za Kosovo i Metohiju. Njegovi članovi suprete�no pristalice Ko�tunice i sada�njeg vođstvaSPS i DSS na Kosovu, kao �to su ZoranAnđelković i Momčilo Trajković. U dodatnečlanove spadaju pristalice pisca Dobrice Čosića,koji se po�tuje u tradionalističkim krugovima kao'otac nacije'. Treba zapaziti i Branimira Krstića,nacionalističkog autora knjige koja se zala�e zapodelu Kosova na osnovu navodnih etničkih iistorijskih principa.138

Ukoliko se Čović pridru�i Ko�tunici,Koordinacioni centar će verovatno preuzeti veću

137 Intervjui ICG sa zvaničnicima UNMIK-a.138 'Pomirivanje prava Srba i Albanaca', Vreme, 24. maj2001.

ulogu u stvaranju politike i koordinaciji paralelnihstruktura na severu Kosova. Ipak Čovićev nacrtplana za re�avanje problema Kosova, onako kakoje iznet na Savetu bezbednosti UN 17. septembra,izgleda da je pre uznemirio DSS nego Đinđićevtabor. Kratka lekcija bi mo�da bila da upredvidivoj budućnosti nijedna vlada u Beograduneće biti u stanju da usvoji razumnu politiku zaKosovo bez izazivanja veoma sna�ne manipuli�ućeljutnje srpskih nacionalista.


V. ZAKLJUČAK

U toku afere Gavrilović, predsednik Ko�tunicajasnije je no ranije otkrio je da je on konzervativninacionalista koji �titi jezgrovne elementeMilo�evićeve zaostav�tine od pro-reformskogtabora u DOS-u. Time �to su iskoristili ubistvoMomira Gavrilovića kao �to jesu, Ko�tunica i DSSoslabili su krhki proces reformi u Srbiji. Ukolikonastave ovim putem, ovaj proces će zastati i timeće se podstaći raspad na brzinu improvizovaneJugoslavije, kao i sve veća regionalna nestabilnost.Mnogi od te�ko stečenih napredaka koje jeostvarila međunarodna zajednica u Bosni i naKosovu, a mo�da isto i u Hrvatskoj, mogli bi dabudu ugro�eni. Neprijateljstvo između etničkihAlbanaca i Srba jo� vi�e bi se produbilo.

Iako su Vojislav Ko�tunica i njegova strankadaleko od toga da predstavljaju jedini problem usrpskoj politici, oni trenutno predstavljaju najvećupretnju po dalje reforme. U svojim naporima dapodr�i pojavu stvarne demokratije u Jugoslaviji,međunarodna zajednica je po�urila da prihvatinaslednika Slobodana Milo�evića. Međutim, osimu pogledu hap�enja i izručenja samog Milo�evića,pritisak na Jugoslaviju da se pridr�avameđunarodnih ciljeva za regionalnu stabilnost i miruglavnom se zapostavljao.140 Ukolikomeđunarodna zajednica ozbiljno �eli da Jugoslavijanastavi putem demokratskih reformi, ona bi trebaloda preispita ulogu predsednika Ko�tunice, kao iplatformu i stavove njegove stranke po ključnimpitanjima kao �to su ekonomska reforma,pravosudna reforma, saradnja sa MeđunarodnimHa�kim tribunalom, podr�ka Republici Srpskoj injenoj vojsci, podr�ka 'paralelnim strukturama'koje vode Srbi na severnom Kosovu, efikasnofunkcionisanje savezne dr�ave i ulogu VJ upolitičkom �ivotu.

Tada bi trebalo da ponovo preispita svoje opcije zavr�enje pritiska na predsednika Ko�tunicu da seusmeri u pozitivnom pravcu, a posebno posledećim pitanjima: da ukloni generala Pavkovićasa njegovog polo�aja načelnika VJ: da utiče daDSS ponovo uđe u vladu Srbije, da pomogne da seočuva koalicija DOS-a bar najmanje do sredineiduće godine, da odlo�i izbore u Srbiji bar do krajajeseni 2002. (jer će verovatno bar toliko dugo biti

140 Videti izve�taj br. 112 ICG za Balkan, Pravičnarazmena: Pomoć Jugoslaviji za regionalnu stabilnost, 15.juni 2001.

potrebno da se otpočnu reforme), da javno izrazipodr�ku za saradnju sa Međunarodnim Ha�kimtribunalom: da iskoristi svoj presti� u saveznojvladi kako bi se usvojio zakon o saradnji saMeđunarodnim Ha�kim tribunalom: da zauzmeneopoziv javni stav u pogledu podr�avanja te�kihekonomskih, socijalnih i pravosudnih reformi kojezahtevaju međunarodni donatori a koji su očajničkipotrebni Srbiji (ako to ne učini međunarodnidonatori bi trebalo da sva plaćanja u vidu pomoćiupute direktno republičkim vladama Srbije i CrneGore, zaobilazeći savezne strukture).Međunarodna zajednica bi trebalo takođe daprivoli i premijera Đinđića i predsednikaKo�tunicu da se distanciraju od pojedinaca koji subili povezani sa Milo�evićevim re�imom.

Međunarodna zajednica bi trebalo takođe dapodr�ava poziv DSS-a za većom transparentno�ću ipolaganjem računa od strane srpske vlade, a da sesuprostavi naporima te stranke da poni�ti značajnudobit zbog suzbijanja �verca cigaretama i naftom uovom regionu.

Najzad, međunarodna zajednica ne bi trebalo dapretpostavlja da će bilo koja politička stranka ilikoalicija biti u stanju da obezbedi efikasneprotivotrove za otrov nacionalističkog ekstremizmakoji jo� uvek hara kroz politički i dru�tveni �ivotSrbije. Iako je DSS dovoljno popularna da bimogla da poku�a da uđe u prevaspitavanje javnostiali da ne vidi potrebu da to učini, drugimstrankama nedostaje snaga ili hrabrost da se izlo�eriziku da izgube javnu podr�ku time �to bi seotvoreno zalo�ili za te�ke vrednosti istine ipomirenja. Prema tome, međunarodna zajednica bitrebalo da identifikuje i da sna�no podr�ava onegrupe u građanskom dru�tvu koje mogu da poveduna put prosvetljenja javne svesti.

Beograd/Brisel, 21 Septembar 2001


APPENDIX A

ABOUT THE INTERNATIONAL CRISIS GROUP

Međunarodna krizna grupa (International CrisisGroup � ICG) je privatna, multinacionalnaorganizacija čiji je cilj jačanje sposobnostimeđunarodne zajednice da predvidi, razumije idjeluje tako da spriječi i ograniči sukobe.

Pristup ICG�a zasniva se na istra�ivanjima na terenu.Timovi političkih analitičara, koji se nalaze na terenuu zemljama u kojima postoji opasnost konflikta,prikupljaju informacije iz velikog broja izvora,utvrđuju stanje u zemlji te izrađuju redovne analitičkeizvje�taje koji sadr�e praktične preporuke za glavnefaktore koji donose odluke na međunarodnom nivou.

Izvje�taji ICG-a imaju �iroku distribuciju uministarstvima vanjskih poslova i međunarodnimorganizacijama a istovremeno su generalno dostupnina internet stranici ove organizacije,www.crisisweb.org. ICG tijesno sarađuje sa vladamai onima koji imaju uticaj na njih, uključujući imedije, kako bi skrenula pa�nju na svoju analizukrize te izgradila podr�ku za svoje preporuke.Upravni odbor ICG-a � u kome se nalaze istaknuteličnosti iz oblasti politike, diplomatije, poslovnogsvijeta i medija � i sam direktno poma�e da senajvi�im odlučujućim faktorima iz cijelog svijetauka�e na izvje�taje i preporuke ICG-a.Predsjedavajući Međunarodne krizne grupe je biv�ifinski predsjednik Martti Ahtisaari, a od januara2001. biv�i ministar vanjskih poslova Australije,Gareth Evans, je predsjednik i generalni direktor oveorganizacije.

Međunarodna centrala ICG-a je u Briselu, sapredstavni�tvima u Washingtonu, New Yorku iParizu. Organizacija trenutno ima ili planira projekteu devetnaest kriznih zemalja i regija na svimkontinentima: Al�ir, Burundi, Ruanda, DemokratskaRepublika Kongo, Siera Leone, Sudan i Zimbabve uAfrici; Burma/Mijanmar, Indonezija, Kirgistan,Tad�ikistan, i Uzbekistan u Aziji; Albanija, Bosna iHercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora iSrbija u Evropi; te Kolumbija u Ju�noj Americi.

Međunarodna krizna grupa sredstva prikuplja odvlada, dobrotvornih organizacija, preduzeća ipojedinačnih donatora. Sredstva za njenofinansiranje trenutno obezbjeđuju vlade sljedećihzemalja: Australije, Kanade, Danske, Finske,Francuske, Njemačke, Irske, Japana, Luksemburga,Holandije, Norve�ke, Republikea Kine (Tajvan),�vedske, �vicarske te Velike Britanije. Međufondacijama i donatorima iz privatnog sektora nalazese Ansary fondacija, Fondacija Williama i FloreHewlett, Fondacija Charlesa Stewarda Motta, Institutza otvorena dru�tva, Ploughshares fond, Sasakawafondacija, Smith Richardson fondacija, Fordfondacija i Institut za mir Sjedinjenih američkihdr�ava.

Juli 2001


APPENDIX B

ICG REPORTS AND BRIEFING PAPERS*

AFRICA

ALGERIA

Algeria: The Press in Crisis, Africa Report N°8, 11 January1999Algérie: La Crise de la Presse, Africa Report N°8, 11 January1999The People’s National Assembly, Africa Report N°10, 16February 1999Assemblée Populaire Nationale: 18 Mois de Législature, AfricaReport N°10 16 February 1999Elections Présidentielles en Algérie: Les Enjeux et lesPerspectives, Africa Report N°12, 13 April 1999

The Algerian Crisis: Not Over Yet, Africa Report N°24, 20October 2000La Crise Algérienne n’est pas finie, Africa Report N°24, 20October 2000La concorde civile : Une initiative de paix manqueé, AfricaReport N°24, 9 July 2001

BURUNDI

Burundi: Internal and Regional Implications of the Suspensionof Sanctions, Africa Report N°14, 27 April 1999Le Burundi Après La Suspension de L’Embargo: AspectsInternes et Regionaux, Africa Report N°14, 27 April 1999Quelles Conditions pour la reprise de la Coopération auBurundi? Africa Report N°13, 27 April 1999Proposals for the Resumption of Bilateral and Multilateral Co-operation, Africa Report N°13, 27 April 1999Burundian Refugees in Tanzania: The Key Factor in theBurundi Peace Process, Africa Report N°19, 30 November 1999L’Effet Mandela: Evaluation et Perspectives du Processus dePaix Burundais, Africa Report N°20, 18 April 2000The Mandela Effect: Evaluation and Perspectives of the PeaceProcess in Burundi, Africa Report N°20, 18 April 2000Unblocking Burundi’s Peace Process: Political Parties,Political Prisoners and Freedom of the Press, Africa Briefing,22 June 2000Burundi: Les Enjeux du Débat. Partis Politiques, Liberté de laPresse et Prisonniers Politiques, Africa Report N°23, 12 July2000Burundi: The Issues at Stake. Political Parties, Freedom of thePress and Political Prisoners, Africa Report N° 23, 12 July 2000Burundi Peace Process: Tough Challenges Ahead, AfricaBriefing, 27 August 2000Burundi: Ni guerre ni paix, Africa Report N° 25, 1 December2000

Burundi: sortir de l'impasse. L'urgence d'un nouveau cadre denégociations, Africa Report N°29, 14 May 2001Burundi: Breaking the Deadlock, The Urgent Need for a NewNegotiating Framework, Africa Report N° 29, 14 May 2001Burundi: Cent jours pour retrouver le chemin de la paix, AfricaReport N°33, 14 August 2001

DEMOCRATIC REPUBLIC OF CONGO

How Kabila Lost His Way, DRC Report N°3, Africa ReportN°16, 21 May 1999Africa’s Seven Nation War, DRC Report N°4, Africa ReportN°17, 21 May 1999The Agreement on a Cease-Fire in the Democratic Republic ofCongo, Africa Report N°18, 20 August 1999Kinshasa sous Kabila, à la veille du dialogue national, AfricaReport N°19, 21 September 1999Scramble for the Congo: Anatomy of an Ugly War, AfricaReport N° 26, 20 December 2000From Kabila to Kabila: Prospects for Peace in the Congo,Africa Report N°27, 16 March 2001Disarmament in the Congo: Investing in Conflict Prevention,Africa Briefing, 12 June 2001

RWANDA

Five Years after the Genocide: Justice in Question, AfricaReport N°11, 7 April 1999Cinq Ans Après le Génocide au Rwanda: La Justice enQuestion, Africa Report N°11, 7 April 1999Uganda and Rwanda: Friends or Enemies? Africa ReportN°15, 4 May 2000Tribunal pénal international pour le Rwanda: l’urgence dejuger, Africa Report N°30, 7 June 2001

SIERRA LEONE

Sierra Leone: Time for a New Military and Political Strategy,Africa Report N° 28, 11 April 2001

ZIMBABWE

Zimbabwe: At the Crossroads, Africa Report N°22, 10 July 2000Zimbabwe: Three Months after the Elections, Africa Briefing,25 September 2000Zimbabwe in Crisis: Finding a way Forward, Africa ReportN°32, 13 July 2001

* Released since January 1999


ASIA

BURMA/MYANMAR

Burma/Myanmar: How Strong is the Military Regime?, AsiaReport N° 11, 21 December 2000

INDONESIA

Indonesia: Keeping the Military Under Control, Asia ReportN°9, 5 September 2000Aceh: Escalating Tension, Asia Briefing, 7 December 2000Indonesia: Overcoming Murder and Chaos in Maluku, AsiaReport N° 10, 19 December 2000Indonesia: Impunity Versus Accountability for Gross HumanRights Violations, Asia Report N°12, 2 February 2001Indonesia: National Police Reform, Asia Report N°13, 20February 2001Indonesia's Presidential Crisis, Indonesia Briefing, 21 February2001Bad Debt: The Politics of Financial Reform in Indonesia, AsiaReport N° 15, 13 March 2001Indonesia’s Presidential Crisis: The Second Round, IndonesiaBriefing, 21 May 2001Aceh: Why Military Force Won’t Bring Lasting Peace, AsiaReport N° 17, 12 June 2001Aceh: Can Autonomy Stem the Conflict? ICG Asia Report No18, 27 June 2001Communal Violence in Indonesia: Lessons from Kalimantan,ICG Asia Report No 19, 27 June 2001Indonesia-U.S. Military Ties: Asia Briefing, 18 July 2001The Megawati Presidency, Indonesia Briefing, 10 September2001Indonesia: Ending Repression in Irian Jaya: ICG Asia ReportN° 23, 20 September 2001

CAMBODIA

Back from the Brink, Asia Report N°4, 26 January 1999Cambodia: The Elusive Peace Dividend, Asia Report N°8, 11August 2000

CENTRAL ASIA

Central Asia: Crisis Conditions in Three States, Asia ReportN°7, 7 August 2000Recent Violence in Central Asia: Causes and Consequences,Central Asia Briefing, 18 October 2000Islamist Mobilisation and Regional Security, Asia Report N°14,1 March 2001Incubators of Conflict: Central Asia’s Localised Poverty andSocial Unrest, Asia Report N°16, 8 June 2001Central Asia: Fault Lines in the Security Map, Asia Report N°20, 4 July 2001Central Asia: Uzbekistan at Ten – Repression and Instability,Asia Report N°21, 21 August 2001

Kyrgystan at Ten: Trouble in the Island of Democracy, AsiaReport N°22, 28 August 2001

BALKANS

ALBANIA

The State of Albania, Balkans Report N°54, 6 January 1999Albania Briefing: The Refugee Crisis, 11 May 1999Albania: State of the Nation, Balkans Report N°87, 1 March2000Albania Briefing: Albania’s Local Elections, A test of Stabilityand Democracy, 25 August 2000Albania: The State of the Nation 2001, Balkans report Nº111, 25May 2001Albania Briefing: Albania’s Parliamentary Elections 2001, 23August 2001

BOSNIA

Brcko: A Comprehensive Solution, Balkans Report N° 55, 8February 1999Breaking the Mould: Electoral Reform in Bosnia &Herzegovina, Balkans Report N° 56, 4 March 1999Republika Srpska: Poplasen, Brcko and Kosovo � Three Crisesand Out? Balkans Report N°62, 6 April 1999Why Will No-one Invest in Bosnia and Herzegovina? BalkansReport N°64, 21 April 1999Republika Srpska in the Post-Kosovo Era: Collateral Damageand Transformation,Balkans Report N°71, 5 July 1999Rule over Law: Obstacles to the Development of anIndependent Judiciary in Bosnia and Herzegovina, BalkansReport N°72, 5 July 1999Balkans Briefing: Stability Pact Summit, 27 July 1999Preventing Minority Return in Bosnia and Herzegovina: TheAnatomy of Hate and Fear, Balkans Report N°73, 2 August1999

Is Dayton Failing? Policy Options and Perspectives Four YearsAfter, Balkans Report N°80, 28 October 1999Rule of Law in Public Administration: Confusion andDiscrimination in a Post Communist Bureaucracy, BalkansReport N°84, 15 December 1999Denied Justice: Individuals Lost in a Legal Maze, BalkansReport N°86, 23 February 2000European Vs. Bosnian Human Rights Standards, HandbookOverview, 14 April 2000Reunifying Mostar: Opportunities for Progress, Balkans ReportN°90, 19 April 2000Bosnia’s Municipal Elections 2000: Winners and Losers,Balkans Report N°91, 28 April 2000Bosnia’s Refugee Logjam Breaks: Is the InternationalCommunity Ready? Balkans Report N°95, 31 May 2000War Criminals in Bosnia’s Republika Srpska, Balkans ReportN°103, 02 November 2000Bosnia’s November Elections: Dayton Stumbles, Balkans ReortN°104, 18 December 2000


Turning Strife to Advantage: A Blueprint to Integrate theCroats in Bosnia and Herzegovina, Balkans Report N° 106, 15March 2001

No Early Exit: NATO’s Continuing Challenge in Bosnia,Balkans Report Nº110, 22 May 2001Bosnia's Precarious Economy: Still Not Open For Business;Balkans Report N° 115, 7 August 2001

KOSOVO

Unifying the Kosovar Factions: The Way Forward, BalkansReport N°58, 12 March 1999Kosovo: The Road to Peace, Balkans Report N°59, 12 March1999Kosovo Briefing: Atrocities in Kosovo Must be Stopped, 29March 1999Kosovo Briefing: The Refugee Crisis, 2 April 1999Kosovo: Let’s Learn from Bosnia, Balkans Report N°66, 17May 1999The New Kosovo Protectorate, Balkans report N°69, 20 June1999Kosovo Briefing: Who Will Lead the Kosovo Albanians Now?28 June 1999The Policing Gap: Law and Order in the New Kosovo, BalkansReport N°74, 6 August 1999Who’s Who in Kosovo, Balkans Report N°76, 31 August 1999Waiting for UNMIK: Local Administration in Kosovo, BalkansReport N°79, 18 October 1999Violence in Kosovo: Who’s Killing Whom? Balkans ReportN°78, 2 November 1999Trepca: Making Sense of the Labyrinth, Balkans Report N°82,26 November 1999Starting From Scratch in Kosovo: The Honeymoon is Over,Balkans Report N°83, 10 December 1999Kosovo Albanians in Serbian Prisons: Kosovo’s UnfinishedBusiness, Balkans Report N°85, 26 January 2000What Happened to the KLA?, Balkans Report N°88, 3 March2000Kosovo’s Linchpin: Overcoming Division in Mitrovica, BalkansReport N°96, 31 May 2000Reality Demands: Documenting Violations of InternationalHumanitarian Law in Kosovo 1999, 27 June 2000Elections in Kosovo: Moving toward Democracy? BalkansReport N°97, 7 July 2000Kosovo Report Card, Balkans Report N°100, 28 August 2000Reaction in Kosovo to Kostunica’s Victory, Balkans Briefing, 10October 2000Religion in Kosovo, Balkans Report N°105, 31 January 2001

MACEDONIA

Challenges and Choices for the New Government, BalkansReport N°60, 29 March 1999Toward Destabilisation? Balkans Report N°67, 21 May 1999Macedonia Briefing: Government Holds Together, Eyes Fixedon Upcoming Presidential Poll, 11 June 1999

Macedonia Briefing: Update of Recent Political Developments,14 June 1999Macedonia: Gearing up for Presidential Elections, BalkansReport N°77, 18 October 1999Macedonia’s Ethnic Albanians: Bridging the Gulf, BalkansReport N°98, 2 August 2000Macedonia government expects setback in local elections,Briefing Paper, 4 September 2000The Macedonian Question: Reform or Rebellion, BalkansReport N°109, 5 April 2001Macedonia: The Last Chance for Peace, Balkans Report N°113, 20 June 2001Macedonia: Still Sliding, Balkans Briefing, 27 July 2001Macedonia: War on Hold, Balkans Briefing, 15 August 2001Macedonia: Filling the Security Vacuum, Balkans Briefing, 8September 2001

MONTENEGRO

Montenegro Briefing: Milosevic to Move on Montenegro, 23April 1999Montenegro Briefing: Calm Before the Storm, 19 August 1999Montenegro: In the Shadow of the Volcano, Balkans ReportN°89, 21 March 2000Montenegro’s Socialist People’s Party: A Loyal Opposition?,Balkans Report N°92, 28 April 2000Montenegro’s Local Elections: Testing the NationalTemperature, Background Briefing, 26 May 2000Montenegro’s Local Elections: More of the Same, BriefingPaper, 23 June 2000Montenegro: Which way Next? Balkans Briefing, 30 November2000Montenegro: Settling for Independence? Balkans Report N°107,28 March 2001Montenegro: Time to Decide, Balkans Briefing, 18 April 2001Montenegro: Resolving the Independence Deadlock, BalkansReport N°114, 1 August 2001

SERBIA

Sidelining Slobodan: Getting Rid of Europe’s Last Dictator,Balkans Report N°57, 15 March 1999Milosevic’s Aims in War and Diplomacy, Balkans Report N°65,11 May 1999Yugoslavia Briefing: Wanted for War Crimes, 1 June 1999Back to the Future: Milosevic Prepares for Life After Kosovo,Balkans Report N°70, 28 June 1999Transforming Serbia: The Key to Long-Term Balkan Stability,Balkans Report N°75, 10 August 1999Serbia’s Embattled Opposition, Balkans Report N°94, 30 May2000Serbia’s Grain Trade: Milosevic’s Hidden Cash Crop, BalkansReport N°93, 5 June 2000Serbia: The Milosevic Regime on the Eve of the SeptemberElections, Balkans Report N°99, 17 August 2000


Current Legal Status of the Republic of Yugoslavia (FRY) andof Serbia and Montenegro, Balkans Report N°101, 19September 2000Yugoslavia’s Presidential Election: The Serbian People’sMoment of Truth, Balkans Report N°102, 19 September 2000Federal Republic of Yugoslavia Sanctions Briefing, BalkansBriefing, 10 October 2000Serbia on the Eve of the December Elections, Balkans Briefing,20 December 2000A Fair Exchange: Aid to Yugoslavia for regional Stability,Balkans Report N° 112, 15 June 2001Peace in Presevo: Quick Fix or Long-Term Solution?, BalkansReport N°116, 10 August 2001

REGIONAL REPORTS

War in the Balkans, Balkans Report N°61, 19 April 1999Balkan Refugee Crisis, Balkans Report N°68, 1 June 1999Balkans Briefing: Stability Pact Summit, 27 July 1999After Milosevic: A Practical Agenda for Lasting Balkans Peace,Balkans report N°108, 26 April 2001Milosevic in the Hague: What it Means for Yugoslavia and theRegion, Balkans Briefing Paper, 6 July 2001

ISSUES REPORTS

HIV/AIDS as a Security Issue, ICG Issues Report N° 1, 19 June2001Eu Crisis Response Capability: Institutions and Processes forConflict Prevention and Management, ICG Issues Report N° 2,26 June 2001The European Humanitarian Aid Office (ECHO): CrisisResponse in the Grey Lane, ICG Briefing Paper, 26 June 2001


APPENDIX C

ICG BOARD OF TRUSTEEES

Martti Ahtisaari, ChairmanFormer President of Finland

Stephen Solarz, Vice-ChairmanFormer U.S. Congressman

Gareth Evans, PresidentFormer Foreign Minister of Australia

Morton AbramowitzFormer U.S. Assistant Secretary of State; former U.S.Ambassador to Turkey

Kenneth AdelmanFormer U.S. Ambassador and Deputy PermanentRepresentative to the UN

Richard AllenFormer Head of U.S. National Security Council andNational Security Advisor

Hushang AnsaryFormer Iranian Minister and Ambassador;Chairman, Parman Group, Houston

Louise ArbourSupreme Court Judge, Canada;

Former Chief Prosecutor, International CriminalTribunal for former Yugoslavia

Oscar Arias SanchezFormer President of Costa Rica; Nobel Peace Prize,1987

Ersin AriogluChairman, Yapi Merkezi

Paddy AshdownFormer Leader of the Liberal Democrats, UnitedKingdom

Zainab BanguraDirector, Campaign for Good Governance, SierraLeone

Alan BlinkenFormer U.S. Ambassador to Belgium

Emma BoninoMember of the European Parliament; formerEuropean Commissioner

Maria Livanos CattauiSecretary-General, International Chamber ofCommerce

Eugene ChienDeputy Secretary General to the President, Taiwan

Wesley ClarkFormer NATO Supreme Allied Commander, Europe

Jacques DelorsFormer President of the European Commission

Uffe Ellemann-JensenFormer Foreign Minister of Denmark

Gernot ErlerVice-President, Social Democratic Party, GermanBundestag

Mark EyskensFormer Prime Minister of Belgium

Yoichi FunabashiJournalist and author

Bronislaw GeremekFormer Foreign Minister of Poland

I.K.GujralFormer Prime Minister of India

Han Sung-JooFormer Foreign Minister of Korea

El Hassan bin TalalChairman, Arab Thought Forum

Marianne HeibergSenior Researcher, Norwegian Institute ofInternational Affairs

Elliott F KulickChairman, Pegasus International

Joanne Leedom-AckermanNovelist and journalist

Todung Mulya LubisHuman rights lawyer and author

Allan J MacEachenFormer Deputy Prime Minister of Canada

Barbara McDougallFormer Secretary of State for External Affairs,Canada

Matthew McHughCounsellor to the President, The World Bank


Mo MowlamFormer British Secretary of State for NorthernIreland

Christine OckrentJournalist

Timothy OngChairman, Asia Inc magazine

Wayne OwensPresident, Center for Middle East Peace andEconomic Co-operation

Cyril RamaphosaFormer Secretary-General, African NationalCongress; Chairman, New Africa Investments Ltd

Fidel RamosFormer President of the Philippines

Michel RocardMember of the European Parliament; former PrimeMinister of France

Volker RuheVice-President, Christian Democrats, GermanBundestag; former German Defence Minister

Mohamed SahnounSpecial Adviser to the United Nations Secretary-General

William ShawcrossJournalist and author

Michael SohlmanExecutive Director of the Nobel Foundation

George SorosChairman, Open Society Institute

Eduardo SteinFormer Foreign Minister of Guatemala

Pär StenbäckFormer Minister of Foreign Affairs, Finland

Thorvald StoltenbergFormer Minister of Foreign Affairs, Norway

William O TaylorChairman Emeritus, The Boston Globe

Ed van ThijnFormer Minister of Interior, The Netherlands; formerMayor of Amsterdam

Simone VeilFormer Member of the European Parliament; formerMinister for Health, France

Shirley WilliamsFormer British Secretary of State for Education andScience; Member House of Lords

Grigory YavlinskyMember of the Russian Duma

Mortimer ZuckermanChairman and Editor-in-Chief, US News and WorldReport

Documents

SRPSKA TRANZICIJA: REFORME POD OPSADOM · ICG Balkans Report N° 117 21 Septembar 2001 SRPSKA TRANZICIJA: REFORME POD OPSADOM REZIME Ubistvo Momira Glavrilovića, bivıeg službenika