Studijski program: MAŠINSKO INŽENJERSTVOVrsta i nivo studija: OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJEKatedra: PROIZVODNO INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I MENADŽMENTPredmet: PROIZVODNA SREDSTVAOblast: MAŠINE ZA OBRADU REZANJEM

Test pitanja i odgovori

1 Stara definicija proizvodnje je:a. Transformacija materijala u proizvod.b. Transformacija sirovog materijala spremnog za tržišt.c. Transformacija sirovog materijala u proizvod

2 Nova definicija proizvodnje je:a. Opšta transformacija sirovina za udovoljavanja ljudskim potrebama.b. Opšta transformacija resursa za udovoljavanja ljudskim potrebama.c. Transformacija resursa za udovoljavanja ljudskim željama.

3 Počeci razvoja prvih ”mašina ” za obradu materijala datiraju pre novog veka,u vreme obrade kamena, pronalaska metala i perioda:Egipta.

a. Stare Grčke.b. Starog Egipta. c. Starog Rima.

4 Prvi strug sa nožnim pogonom pojavio se:a. U 13. veku. b. U 8. veku.

5 Prvi strugovi sa mehaničkom podrškom nastali su: a. sredinom 16.veka u Engleskojb. sredinom 19.veka u Engleskojc. sredinom 18.veka u Engleskoj

6 Prva pogonska mašina je bila parna mašina, izumeo je:.a. Thomas Newcomen 1712. godineb. James Watt (Škotski pronalazač) 1765. godine

7 Prva alatna mašina je bila:a. mašina za obradu topovskih cevi.b. mašina za obradu cilindara.

8 Prva glodalica preuzima:a. Prenosnik za glavno kretanje od struga i na glavno vreteno se postavlja alat.b. Prenosnik za glavno kretanje od struga i na pomoćno vreteno se postavlja alat.c. Prenosnik za glavno kretanje od struga.

9 Nikola Tesla je 1887. godine izumeo: a. motor na jednosmernu strujub. motor na naizmeničnu struju

10 Prva kompjuterski upravljana alatna mašina izmislio je (Williamson):a. 1967.b. 1976.

11 Strugovi su alatne mašine predviđene za obradu:

a. spoljašnjih i unutrašnjih cilindričnih površina, kao i ravnih čeonih površina rotacionih i translatorno krečućih delovab. spoljašnjih i unutrašnjih cilindričnih površina, kao i ravnih čeonih površina rotacionih delova

12 Na strugovima se mogu izrađivati spoljašnji i unutrašnji navoji: a. strugarskim noževima za rezanje navoja, ureznicima i nareznicima i specijalnim reznim glavama za navoje.b. strugarskim noževima za rezanje navoja, c. strugarskim noževima za rezanje navoja i specijalnim reznim glavama za navoje.

13 Na strugu se mogu izrađivati i obrađivati rupe i otvori:a. burgijama i razvrtačima.b. burgijama i proširivačima.c. burgijama, proširivačima i razvrtačima.

14 Strugova se prema obimu i vrsti proizvodnje dele na:a. strugovi za pojedinačnu i maloserijsku proizvodnju.b. strugovi za pojedinačnu i maloserijsku proizvodnju, strugovi za serijsku proizvodnju, strugovi za velikoserijsku i masovnu proizvodnju.c. strugovi za strugovi za serijsku proizvodnju, strugovi za velikoserijsku i masovnu proizvodnju.d. strugovi za pojedinačnu i maloserijsku proizvodnju.

15 Prema stepenu automatizacije strugovi se dele na:a. univerzalni strugovi, revolver strugovi, kopirni strugovi, vertikalni strugovi i automatski strugovi.b. univerzalni strugovi, revolver strugovi i kopirni strugovi.c. univerzalni strugovi, revolver strugovi, kopirni strugovi, vertikalni strugovi, transver strugovi i automatski strugovi.

16 Prema vrsti upravljanja strugovi se dele na:a. strugovi sa ručnim upravljanjem i strugovi sa numeričkim upravljanjem.b. strugovi sa numeričkim upravljanjem (NC-strugovi) i strugovi sa kompjuterskim numeričkim upravljanjem (CNC-strugovi).c. strugovi sa ručnim upravljanjem, strugovi sa numeričkim upravljanjem i strugovi sa kompjuterskim numeričkim upravljanjem.

17 Posebnu vrstu čine centri za struganje na kojima se pored strugarskih operacija obavljaju i operacije:

a. glodanja.b. glodanja, bušenja i druge.c. bušenja.

18 Univerzalni strugovi su alatne mašine predviđene za: a. pojedinačnu proizvodnju rotacionih delova.b. pojedinačnu I velikoserijsku proizvodnju rotacionih delova.c. pojedinačnu, velikoserijsku proizvodnju i masovnu proizvodnju rotacionih delova.

19 Univerzalni strugovi su alatne mašine kod kojih se: a. uključivanje i posluživanje mašine obavlja se ručno ili automatski.

b. uključivanje i posluživanje mašine obavlja se ručno.20 Veličine koje karakterišu univerzalne strugove su:

a. visina šiljaka.b. dužina struganja.c. visina šiljaka i dužina struganja.

21 Revolver strugovi se razlikuju od univerzalnih po tome: a. što umesto nosača šiljka (konjića) imaju revolversku glavu u koju se smeštaju alati.b. što umesto glavnog nosača nosača alata imaju revolversku glavu u koju se smeštaju alati.

22 Uključivanje i posluživanje revolver struga obavlja se: a. ručno, automatski ili poluautomatski.b. ručnoili poluautomatskic. ručno.

23 Operacije rezanja kod revolver struga obavljaju se:a. sukcesivnim okretanjem revolverske glave. Pri tome postoji potreba da se alati menjaju.b. sukcesivnim okretanjem revolverske glave. Pri tome ne postoji potreba da se alati menjaju.c. komtinualnim okretanjem revolverske glave. Pri tome ne postoji potreba da se alati menjaju.

24 U revolversku glavu kod revolver struga se: a. pozicioniraju alati za uzdužne a u držaču za poprečne obrade.b. pozicioniraju alati za poprečne a u držaču za uzdužne obrade.

25 Revolverska glava je uglavnom šestougaona i može biti: a. vertikalna ili pod uglom.b. horizontalna i pod uglom.c. vertikalna, horizontalna i pod uglom.

26 Kopirni strugovi su najčešće:. a. specijalizovani strugovi sa dodatkom kopirnog uređajab. univerzalni strugovi sa dodatkom kopirnog uređaja

27 Upravljanje i posluživanje kopirnih strugova je: a. ručno.b. ručno ili automatsko.

28 Kopirni uređaji kod kopirnih strugova mogu biti: a. mehanički, hidraulični ili elektronsko-hidraulični.b. mehanički ili elektronsko-hidraulični.c. hidraulični ili elektronsko-hidraulični.

29 Kod kopirnih strugova postiže se: a. znatno smanjuju vreme obrade uz istovremeno povećanje tačnosti.b. znatno smanjuju vreme obrade uz istovremeno povećanje tačnosti i istovetnosti mera na svim delovima.c. znatno smanjuju vreme obrade uz istovetnosti mera na svim delovima.

30 Kopirni strugovi koriste se u: a. serijskoj proizvodnji delova sa složenim cilindričnim površinama.b. serijskoj proizvodnji delova sa manje složenim cilindričnim površinama

31 Automatski strugovi su mašine sa:

a. velikim brojem povezanih operacija.b. sa ograničenim brojem povezanih operacija.

32 Kod automatskih strugova automatizacijom su obuhvaćeni: a. donošenje materijala ili pripremaka, stezanje i otpuštanje obratka, ciklus pomoćnih kretanja.b. donošenje materijala ili pripremaka, stezanje i otpuštanje obratka, ciklus pomoćnih kretanja i automatska orijentacija obratka.

c. donošenje materijala ili pripremaka, stezanje i otpuštanje obratka.

33 Automatski strugovi su: a. jednovreteni i viševreteni.b. samo jednovreteni.c. samo viševreteni.

34 Na automatskim strugovima se vrši obrada rotacionih delova:a. u velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji.b. u pojedinačnoj, velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji.c. u pojedinačnoj ili velikoserijskoj proizvodnji.

35 NC-strugovi su fleksibilno automatizovani strugovi sa:a. ručnim ili numeričkim upravljanjem.b. numeričkim upravljanjem.

36 Kod NC-strugova sve ose kretanja imaju: a. sopstvene pogone (motore) i povratnu spregu do upravljačke jedinice.b. sopstvene pogone (motore), merne sisteme i povratnu spregu do upravljačke jedinice.c. sopstvene pogone (motore), i merne sisteme.

37 NC-strug karakteriše: a. daljinsko upravljanje mašinom.b. upravljanje mašinom na samoj mašini.

38 Kod NC-strugova program se najčešće nanosi na bušenu traku: a. čijim se čitanjem u upravljačkoj jedinici dobijaju signali koji daju informaciju radniku na strugu šta da radi.b. čijim se čitanjem u upravljačkoj jedinici dobijaju signali kojima se upravlja radom mašine.

39 Geometrijske i tehnološke naredbe u programu predstavljaju: a. formalizovani tehnički postupak obrade ili NC-program.b. formalizovani tehnološki postupak obrade ili NC-program.

40 NC-strugovi namenjeni su za: a. automatizovanu pojedinačnu i maloserijsku proizvodnjub. automatizovanu maloserijsku i velikoserijsku proizvodnju.c. automatizovanu pojedinačnu i velikoserijsku proizvodnju.

41 CNC-strugovi su: a. automatizovani strugovi sa računarskim numeričkim upravljanjem.b. fleksibilno automatizovani strugovi sa računarskim numeričkim upravljanjem.

42 Kod CNC-strugova: a. povećana je tačnost rada izbacivanjem iz upotrebe čitača trake.

b. povećana je fleksibilnost rada izbacivanjem iz upotrebe čitača trake.

43 U toku obrade upravljački CNC-sistem koristi: a. program koji se ukucava na mašini za upravljanje mašinom.b. memorisani program za upravljanje mašinom.

44 Kod CNC-struga: a. bušena traka se učitava samo jedanput.b. bušena traka se učitava kod izrade svakog komada.

45 Kod CNC-strugova upravljačka funkcija se ostvaruje: a. pomoću programa koji se ubacuje preko eksternog računara.b. pomoću programa u CNC-računaru.

46 CNC-strugovi namenjeni su za: a. automatizovanu pojedinačnu proizvodnju.b. automatizovanu pojedinačnu, maloserijsku i velikoserijsku proizvodnju.c. automatizovanu pojedinačnu i maloserijsku proizvodnju.

47 Centri za struganje omogućavaju izvođenje operacija: a. bušenja i glodanja, obezbeđujući obrtno kretanje alata u revolverskoj glavi, pri čemu obradak miruje.b. bušenja i glodanja, obezbeđujući obrtno kretanje alata u revolverskoj glavi, pri čemu se obradak rotira.c. bušenja i glodanja, obezbeđujući obrtno kretanje alata u revolverskoj glavi, pri čemu se obradak pravolinijsko kreće.

48 Centri za struganje su opremljeni: a. sa automatskim izmenjivačima alata.b. sa automatskim izmenjivačima alata i sistemom za automatsko odvođenje strugotine iz zone rezanja.c. sa automatskim odvođenjem strugotine iz zone rezanja.

49 Na centrima za struganje moguće je izvesti, pri jednom stezanju: a. spoljašnje i unutrašnje, uzdužno i poprečno struganje, aksijalno i radijalno bušenje, proširivanje, rezanje navoja i glodanje.b. spoljašnje i unutrašnje, uzdužno i poprečno struganje, aksijalno i radijalno bušenje, proširivanje, razvrtanje, rezanje navoja, rendisanje i glodanje.c. spoljašnje i unutrašnje, uzdužno i poprečno struganje, aksijalno i radijalno bušenje, proširivanje, razvrtanje, rezanje navoja i glodanje.

50 Na centrima za struganje mašina je numerički upravljana i proširila je operacije: a. na obradu bušenjem čime je preuzela funkciju bušilice.b. na obradu glodanjem čime je preuzela funkciju glodalice.

51 Glodalice su alatne mašine na kojima se mogu obraditi: a. ravne površine i žlebovi, zupčanici, zavojnice itd.b. ravne i profilne površine, žlebovi, zupčanici, zavojnice itd.c. profilne površine, žlebovi, zupčanici, zavojnice itd.

52 Kod horizontalne glodalica: a. osa glavnog vretena postavljena je horizontalno.b. osa glavnog vretena postavljena je horizontalno ili pod uglom.

53 Kod horizontalne glodalice radni sto je sa mogućnošću kretanja:

a. samo u vertikalnoj ravni.b. u dva međusobno upravne ravni.c. u tri međusobno upravne ravni.

54 Kod vertikalne glodalice osa glavnog vretena: a. je vertikalno postavljena.b. je horizontalno, vertikalno ili je postavljena pod uglom.c. je postavljena pod uglom.

55 Kod vertikalne glodalice radni sto je: a. sa kretanjem samo u verikalnom pravcub. sa mogućnošću kretanja u tri međusobno upravne ravni.c. sa mogućnošću kretanja u horizontalnom I vertikalnom pravcu

56 Univerzalna glodalica namenjena je za obradu: a. ravnih površina, izradi cilindričnih i zavojnih zuba zupčanika, pužnih točkova, zavojnih žlebova, kao i za radove odsecanja i usecanja.b. ravnih površina, izradi cilindričnih i zavojnih zuba zupčanika, pužnih točkova i zavojnih žlebova.c. ravnih površina, izradi cilindričnih i zavojnih zuba zupčanika, pužnih točkova, kao i za radove odsecanja i usecanja.

57 Glava univerzalne glodalice omogućava da se: a. glodalo postavi u samo u vertikalni položaj.b. glodalo postavi u ma koji položaj.c. glodalo postavi u horizontalni ili vertikalni i položaj.

58 Glava unuverzalne glodalice ima mogućnost okretanja radnog stola za: a. po 45° nalevo.b. po 45° nadesno.c. po 45° nalevo i nadesno.

59 Univerzalna glodalice odlikuje se: a. svestranom primenom.b. specijalizovanom primenom.

60 Alatna glodalica je namenjena za izradu alata: a. naročito za kovanje i izvlačenje.b. naročito za kovanje, izvlačenje, prosecanje itd.c. naročito za izvlačenje i prosecanje.

61 Alatna glodalica: a. Obično je manjih dimenzija i sa puno dodatnih uređaja.b. Obično je velikih dimenzija i sa puno dodatnih uređaja.c. Obično je malih dimenzija i sa ograničenim brojem dodatnih uređaja.

62 Alatna glodalica: a. predstavlja specijalan tip vertikalne glodalice.b. predstavlja specijalan tip horizontalne glodalice.c. predstavlja kombinaciju horizontalne i vertikalne glodalice.

63 Kopirne glodalice su namenjene za izradu:a. prostorno složenih površina uz pomoć kopirnog uredjaja.b. krivolinijskih konturnih površina uz pomoć kopirnog uredjaja.c. krivolinijskih konturnih površina i prostorno složenih površina uz pomoć kopirnog uredjaja.

64 Kod kopirne glodalice:

a. pipak i glodalo moraju imati isto zaobljenje vrha.b. pipak i glodalo ne moraju imati.

65 Kod kopirne glodalice princip kopiranja se zasniva na: a. praćenju konture i prenošenju njegovog oblika na obradak pomoću glodalab. praćenju konture šablona pipkom i prenošenju njegovog oblika na obradak pomoću glodala

66 Razvoj glodalice išao u prvoj fazi na:a. izgradnji portalnih glodalica, koje po pravilu koriste za alat glodačke glave. b. izgradnji portalnih glodalica, koje po pravilu koriste univerzalne glodačke alate.

67 Razvoj glodalice u drugoj fazi išao je:a. na razvoju horizonotalnih bušilica-glodalica, da bi se zatim prešlo na obradne centre. b. na razvoju vertikalnih bušilica-glodalica, da bi se zatim prešlo na obradne centre.

68 Stone bušilice i stubne bušilice su:a. univerzalne mašine za obradu rezanjem.b. specijalizovane mašine za obradu rezanjem.

69 Bušilice-glodalice mogu biti sa: a. nepokretnim stubom, sa pokretnim stubom i sa pokretnim stubom i pločom.

b. nepokretnim stubom i sa pokretnim stubom i pločom c. nepokretnim stubom i sa pokretnim stubom.

70 Koordinatne bušilice su mašine za obradu rezanjem:a. univerzalne.b. specijalizovane.

71 Rendisaljke su alatne mašine za obradu: a. ravnih ili cilindričnih površina alatom koji se naziva nož za rendisanje.b. ravnih površina alatom koji se naziva nož za rendisanje

72 Rendisaljke mogu biti:a. dugohode, kratkohode i vertikalne.b. dugohode i kratkohode.

c. kratkohode i vertikalne.

73 Šeping je drugi naziv za:a. dugohodu rendisaljkub. kratkohodu rendisaljku.

c. vertikalnu rendisaljku.

74 Dubilica je drugi naziv za:a. dugohodu rendisaljkub. kratkohodu rendisaljku.

c. vertikalnu rendisaljku.

75 Planer je drugi naziv za a. dugohodu rendisaljkub. kratkohodu rendisaljku.

c. vertikalnu rendisaljku.

76 Kod dugohodih rendisaljki obradak:

a. je učvršćen za radni sto mašine i zajedno sa njim izvodi glavno kretanje.b. je učvršćen za radni sto mašine i posebno izvodi glavno kretanje.

77 Kratkohoda rendisaljka (šeping) naziva se i:

a. sporohoda rendisaljkab. brzohoda rendisaljka

78 Kratkohoda rendisaljka namenjena je za obradu: a. ravnih površina male dužine.b. obrtnih površina male dužine.

79 Vertikalna rendisaljka koriste se za obradu:

a. spoljašnjih (vertikalnih i kosih) površina i žlebova.b. unutrašnjih (vertikalnih) površina i žlebova.

c. unutrašnjih (vertikalnih i kosih) površina i žlebova.

80 Provlakačice su visokoproizvodne mašine koje se koriste: a. u pojedinačnoh i velikoserijskoj proizvodnji.b. u velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji.

c. u masovnoj proizvodnji.

81 Prema položaju obrađivane površine provlakačice se dele na:a. provlakačice za spoljašnje provlačenje.b. provlakačice za unutrašnje provlačenje.

c. provlakačice za spoljašnje provlačenje i provlakačice za unutrašnje provlačenje.

82 Prema broju provlakača (stanica za provlačenje) na jednoj mašini provlakačice se dele na::jednopozicione provlakačice i višepozicione provlakačice. a. jednopozicione provlakačice i višepozicione provlakačice.

b. jednopozicione provlakačice provlakačice. c. višepozicione provlakačice.

83 Kod mašina za sečenje trakastom testerom trakasta testera je:a. fiksna.b. podešavajuća sa štelujućom vođicom.

84 Pomoćno kretanje kod mašina za sećenje sa kružnom testerom može biti:a. vertikalno.b. horizontalno

c. pod uglom d. horizontalno, vertikalno i pod uglom.

85 Podela mašina za ozubljenje je na: a. mašine za izradu zuba zupčanika i mašine za doradu zuba zupčanika.

b. mašine za izradu zuba zupčanika i mašine za obradu zuba zupčanika. c. mašine za popravku zuba zupčanika i mašine za obradu zuba zupčanika.

86 Mašine za izradu zuba zupčanika dele se na:

a. mašine za izradu zuba cilindričnih zupčanika i mašine za izradu zuba koničnih zupčanikab. mašine za izradu zuba cilindričnih zupčanika i mašine za izradu zuba evolventnih zupčanika

c. mašine za izradu zuba evolventnih zupčanika i mašine za izradu zuba koničnih zupčanika

87 Mašine za obradu zuba zupčanika dle se na: a. brusilice zuba zupčanika i mašine za lepovanje zuba zupčanika.

b. brusilice zuba zupčanika, mašine za lepovanje zuba zupčanika i mašine za ljuštenje zuba zupčanika d. brusilice zuba zupčanika i mašine za ljuštenje zuba zupčanika

88 Ozubljenje cilindričnih zupčanika izvodi se: a. pfauter metoda (relativno kotrljanje- glodanjem) b. metoda Oerlikon (zub po zub rendisanjem)

89 Ozubljenje koničnih zupčanika a pravim zubima izvodi se: a. pfauter metoda (relativno kotrljanje- glodanjem) b. metoda Oerlikon (zub po zub rendisanjem)

90 Ozubljenje koničnih zupčanika a lučnim zubima izvodi se: a. metoda Gleason (relativnim kotrljanjem-glodanjem) b. metoda Oerlikon (zub po zub rendisanjem) c. pfauter metoda (relativno kotrljanje- glodanjem)

91 Mašina za brušenje zuba zupčanika rade po:a. Pfauter metodab. metoda Oerlikon

c. metodom Niles

92 Brušenje zuba koničnih zupčanika sa lučnim zubima relativnim kotrljanjem zub po zub: a. lončastim tocilom - Klingelnberg metodab. lončastim tocilom – Pfauter metoda

93 Brušenje zuba zupčanika izvodi se:a. metoda Gleason

b. Reishauer metoda

94 Brusilice su alatne mašine namenjene za:

a. brušenje rotacionih, ravnih i profilnih površina.b. brušenje rotacionih, profilnih površina.

95 Za brušenje navoja, brušenje zuba zupčanika i dr. koriste se:.a. univerzalne brusiliceb. specijalne brusilice

96 Brusilice namenjene za oštrenje alata nazivaju se:

a. oštrilice.b. rajbelice,

97 NUMA su alatne mašine kod kojih je upravljanje kretanjima izvršnih organa ostvarivo na snovu instrukcija koje se zadaju u numeričkom kodu, što znači da se tok tok informacija pravljačkog programa sastoji od:

a. slovnih vrednosti.b. brojnih vrednosti.

98 Upravljačka jedinica NUMA obezbeđuje: a. upravljanje funkcijama NUMA koje su zadate upravljačkim programom, interpolaciju i korekciju putanje alata. b. upravljanje funkcijama NUMA koje su zadate upravljačkim programom i

interpolaciju putanje alata.

c. upravljanje funkcijama NUMA koje su zadate upravljačkim programom korekciju putanje alata.

99 Pogonski sistemi NUMA dele se na sisteme za :a. glavno, pomoćna i sporedno kretanja.b. glavno i pomoćna kretanja.

100 Upravljanje NUMA je i po:.a. poziciji.b. brzini

c. poziciji i po brzini, shodno tipu mernog elementa

101 Svaka pokretna osa NUMA poseduje: a. elektromotor, prenosnik i merni sistem.b. elektromotor i merni sistem.

102 Merni sistemi NUMA mogu biti:

a. translatorni (neposredno merenje).b. translatorni (neposredno merenje) i ugaoni (posredno merenje).

c. ugaoni (posredno merenje).

103 Prednosti NUMA prema konvencionalnim alatnim mašinama su: a. znatno veća proizvodnost, bolje efektivno iskorišćenje i visoka tačnost.

b. znatno veća proizvodnost i visoka tačnost. c. znatno veća proizvodnost i bolje efektivno iskorišćenje..

104 Prednosti NUMA prema konvencionalnim automatima su:a. nepotrebna izrada šablona.b. velika fleksibilnost - brza promena programa i šire mogućnosti

c. nepotrebna izrada šablona, velika fleksibilnost-brza promena programa i šire mogućnosti

105 Nedostaci NUMA su: a. obavezno planiranje do u detalje bez obzira na količinu, veliki investicioni troškovi (skuplji radni sat) i veći zahtevi od pripreme proizvodnje.

b. veliki investicioni troškovi (skuplji radni sat) i veći zahtevi od pripreme proizvodnje. c. obavezno planiranje do u detalje bez obzira na količinu i veći zahtevi od pripreme proizvodnje.

106 Prema vrsti upravljanja NUMA se dele na:a. upravljanje tačka po tačka i upravljanje po konturi.b. upravljanje tačka po tačka i upravljanje po pravcu.

c. upravljanje tačka po tačka, upravljanje po pravcu i upravljanje po konturi.

107 Prema sistemu numeričkog upravljanja NUMA se dele na: a. sa otvorenim sistemom NU i sa zatvorenim sistemom NU.

b. sa otvorenim sistemom NU, kombinovanim sistmom NU i sa zatvorenim sistemom NU.

108 Pod fleksibilnim proizvodnim sistemom podrazumeva se: a. proizvodna oprema povezana zajedničkim sistemom upravljanja radi automatizovane proizvodnje delova.b. proizvodna oprema povezana zajedničkim sistemom upravljanja i sistemom upravljanja za tok kretanja materijala.

c. proizvodna oprema povezana zajedničkim sistemom upravljanja i sistemom upravljanja za tok kretanja materijala radi automatizovane proizvodnje delova..

109 Fleksibilni proizvodni sistem je nazvan fleksibilnim zbog: a. njegove lake i brze prilagodljivosti za obradu različitih vrsta i oblika delova. b. njegove lake i brze prilagodljivosti za obradu različitih vrsta delova.

110 Komponente fleksibilnog proizvodnog sistema su:a. numerički upravljane mašine alatke, transportni sistemi za prenos radnih delova,

sistem upravljanja koji koordinira radom CNC mašina alatki i transportnog sistema. b. numerički upravljane mašine alatke, transportni sistemi za prenos radnih delova,

sistem upravljanja koji koordinira radom CNC mašina alatki i transportnog sistema i pomoćne stanice i stanice za kontrolu delova.

c. numerički upravljane mašine alatke, transportni sistemi za prenos radnih delova,sistem upravljanja koji koordinira radom CNC mašina alatki i transportnog sistema i pomoćne stanice, stanice za kontrolu delova, stanice za kontrolu alata itd.

111 Fleksibilni proizvodni sistemi se razlikuju prema vrsti operacije koju obavljaju na:a. fleksibilne proizvodne sisteme za operacuje obrade i operacije sklapanja, montaže.b. fleksibilne proizvodne sisteme za operacuje obrade, dorade i operacije sklapanja (montaže).

112 Kriterijumi za za klasifikaciju FMS-a su: a. broj mašina, pozicija i nivo fleksibilnosti.b. broj mašina i nivo fleksibilnosti.

113 Fleksibilni proizvodni sistemi se klasifikuju na osnovu broja mašina u sistemu na:a. čelije sa jednom mašinom, fleksibilne proizvodne ćelije i fleksibilni proizvodni sistemb. fleksibilne proizvodne ćelije i fleksibilni proizvodni sistem

114 Komponente fleksibilnog obradnog sistema su: a. radne stanice, sistem za transport materijala i uskladištenje isistem za kompjutersku kontrolu i upravljanje. b. radne stanice, sistem za kompjutersku kontrolu i upravljanje ljudi koji rukovode i upravljaju sistemom. c. radne stanice, sistem za transport materijala i uskladištenje, sistem za kompjutersku kontrolu i upravljanje ljudi koji rukovode i upravljaju sistemom.

115 Svaka radna stanica (bez radnika):a. prima upravljački program od centalnog računara, automatski uzima potrebne alata ili ih ostavlja, obrađuje deo i šalje neophodne informacije i šalje automatski deo do sledeće staniceb. prima upravljački program od centalnog računara, automatski uzima potrebne alata ili ih ostavlja, obrađuje deo i šalje neophodne informacije.

c. prima upravljački program od centalnog računara, automatski uzima potrebne alata ili ih ostavlja, i šalje automatski deo do sledeće stanice

116 Uloga čoveka u fleksibilnom proizvodnom sistemu a. ubacivanje delova u sistem, uklajanje gotovih delova iz sistema, promena, postavljanje i podešavanje alata, održavanje opreme i intervencije, programiranje i kontrola rada upravljačkih jedinica. b. ubacivanje delova u sistem, uklajanje gotovih delova iz sistema, promena, postavljanje i podešavanje alata, održavanje opreme i intervencije, programiranje i kontrola rada upravljačkih jedinica i celokupno rukovođenje sistemom c. ubacivanje delova u sistem, uklajanje gotovih delova iz sistema, promena,

postavljanje i podešavanje alata, programiranje i kontrola rada upravljačkih jedinica i celokupno rukovođenje sistemom

117. Prednost fleksibilnog proizvodnog sistema a. povećava iskorišćenja mašina, manji broj potrebnih mašina, smanjenja radnog prostora u fabrici, smanjenje potrebe za zalihama, smanjenje vremena proizvodnje, veća produktivnost i mogućnost proizvodnje bez kontrole radnika

b. povećava iskorišćenja mašina, manji broj potrebnih mašina, smanjenja radnog prostora u fabrici, viši stepen reagovanja na promene, smanjenje potrebe za zalihama, i mogućnost proizvodnje bez kontrole radnika

c. povećava iskorišćenja mašina, manji broj potrebnih mašina, smanjenja radnog prostora u fabrici, viši stepen reagovanja na promene, smanjenje potrebe za zalihama, smanjenje vremena proizvodnje, veća produktivnost I mogućnost proizvodnje bez kontrole radnika

118 Prema ISO 8373 industrijski robot je: a. višenamenska, reprogramabilna, manipulaciona i automatski upravljana mašina, sa više stepeni slobode, koja može biti u fiksiranom položaju ili mobilna, a koristi se za automatizovane primene u industriji.

b. višenamenska, reprogramabilna, manipulaciona i numerički automatski upravljana mašina, sa više stepeni slobode, koja može biti u fiksiranom položaju ili mobilna, a koristi se za automatizovane primene u industriji.

119 Prema RIA (Robotic Institute of America) industrijski robot je:a. reprogramabilni, višefunkcionalni manipulator projektovan da pomera materijal, delove, alate kroz različita programirana kretanja pri izvršavanju postavljenih tehnoloških zadataka.

b. reprogramabilni, višefunkcionalni manipulator projektovan da pomera materijal, delove, alate i specijalne uređaje kroz različita programirana kretanja pri izvršavanju postavljenih tehnoloških zadataka.

120 Industrijski roboti:

a. su i robokolica.b. nisu robokolica.

121 Industrijski robot ima: a. 4 osnovnih podsistema, koji izvršavanjem svojih funkcija i međusobnom koordinacijokm ostvaruju funkcionalnost. b. 6 osnovnih podsistema, koji izvršavanjem svojih funkcija i međusobnom koordinacijokm ostvaruju funkcionalnost. c. 8 osnovnih podsistema, koji izvršavanjem svojih funkcija i međusobnom koordinacijokm ostvaruju funkcionalnost.

122 Podsistemi industrijskog robota su: a. mehanički sistem, end-efektori (radni organi, završni uređaji), upravljački sistem, pogonski sistem i senzorski sistem.

b. mehanički sistem, end-efektori (radni organi, završni uređaji), upravljački sistem, pogonski sistem i merni sistem..c. mehanički sistem, end-efektori (radni organi, završni uređaji), upravljački sistem, pogonski sistem, merni sistem i senzorski sistem

123 Mehanički sistem (mehanička struktura, mehanizam robota, manipulator): a. sastoji se iz segmenata povezanih obrtnim ili translatornim zglobovima koji su osnaženi pogonskim sistemima.

b. sastoji se iz segmenata povezanih obrtnim ili translatornim zglobovima.

124 End-efektori (radni organi, završni uređaji) robota su: a. hvatači koji imaju zadatak hvatanja i držanja objekata.

b. hvatači koji imaju ulogu obavljanja procesa (kao što su zavarivanje, bojenje, obrada.c. hvatači koji imaju zadatak hvatanja i držanja objekata, ili alati koji imaju ulogu obavljanja procesa (kao što su zavarivanje, bojenje, obrada itd.)

125 Po načinu kretanja, upravljanje robota može biti: a. tačka po tačka ili upravljanje po trajektoriji-konturi.b. upravljanje po trajektoriji-konturi.

c. tačka po tačka.

126 Pogonski sistem robota ima funkciju: a. pretvaranja energije do pojedinih osa robota.b. prenosa energije do pojedinih osa robota.

c. pretvaranja i prenosa energije do pojedinih osa robota.

127 Unutrašnji senzori robota omogućavaju: a. merenje položaja i brzine pojedinih osa robota.b. merenje brzine pojedinih osa robota.

c. merenje položaja pojedinih osa robota.

128 Senzorski sistem robota omogućava: a. obuhvatanje uticaja okoline, merenje fizičkih veličina i prepoznavanje oblika objekata u radnom okruženju robota. b. obuhvatanje uticaja okoline, prepoznavanje oblika i položaja objekata u radnom okruženju robota.

c. obuhvatanje uticaja okoline, merenje fizičkih veličina i prepoznavanje oblika i položaja objekata u radnom okruženju robota.

.129 Broj stepeni slobode robota:

a. najčešće je od 4 do 6.b. najčešće je 3.

c. najčešće je 5.

130 Tzv. redundantni roboti: imaju više od 6 stepeni slobode kretanja.a. najčešće imaju 4 do stepeni kretanja.b. imaju više od 6 stepeni kretanja.

c. najčešće imaju do stepeni kretanja.

131 Dostizivi radni prostor je:.a. onaj koga vrh end-efektora može fizički dostićib. onaj koga vrh end-efektora može teorijski dostići

132 Nosivost robota je:

a. mala – ispod 0.1 kg, srednja – od 1 do 100 kg, velika – preko 100 kgb. mala – ispod 1 kg, srednja – od 1 do 10 kg, velika – preko 100 kg

c. mala – ispod 1 kg, srednja – od 1 do 100 kg, velika – preko 100 kg

133 Tačnost dostišanja krajnje pozicije je: a. tačnost pozicioniranja vrha robotab. tačnost pozicioniranja sredine robota

134 Ponavljajuća tačnost robota je:.a. izmerena veličina, mera rasipanjab. statistička veličina, mera rasipanja

135 Rezolucija upravljačka robota je:.

a. najmanji inkrement koji merni element puta može da registruje u povratnoj sprezi sa upravljačkom jedinicom. b. inkrement koji merni element puta može da registruje u povratnoj sprezi sa upravljačkom jedinicom

136 Brzina robota zavisi od: veličine a. (manji gabariti – manja brzina)b. (manji gabariti – veća brzina)

137 On-line (programiranje obučavanjem): a. prednosti jednostavnost, pouzdanost a nedostaci : mašina je zauzeta dok traje programiranje b. prednosti jednostavnost a nedostaci mašina je zauzeta dok traje programiranje

138 Off-line (programiranje upotrebom programskih jezika): a. prednosti: manji gubitak radnog vremena, mogućnost simulacije, nedostaci:

potreban visok stepen stručne spreme operatera.b. prednosti: manji gubitak radnog vremena, mogućnost simulacije, nedostaci složenost, potreban visok stepen stručne spreme operatera.

139 Ručni manipulacioni uređaji je:

a. uređaji sa nekoliko stepeni slobode kretanja kojima upravlja čovek. b. uređaji sa jednim stepenom slobode kretanja kojima upravlja čovek.

140 Sekvencijalni roboti su: a. manipulacioni uređaji sa fiksnim sekvencijalnim upravljanjem (teško se programiraju).b. manipulacioni uređaji sa promenljivim sekvencijalnim upravljanjem (teško se programiraju).

c. manipulacioni uređaji sa fiksnim ili promenljivim sekvencijalnim upravljanjem (teško se programiraju).

141 Ponavljajući (play-back) roboti su roboti kod kojih: a. operater izvršava zadatak vođenjem end-efektora robota uz memorisanje trajektorija koje se kasnije ponavljaju. b. operater izvršava zadatak uz memorisanje trajektorija koje se kasnije ponavljaju.

142 CNC roboti se:a. programiraju se drugačijim jezikom i nije slično kao CNC mašineb. programiraju se tekstualnim jezicima slično kao CNC mašine

143 Autonomni mobilni roboti korišćenjem senzora i veštačke inteligencije razumeju zadatak i

okolinu tako da mogu da donose odluke: a. zahvaljujući prethodnom mašinskom učenju i velikoj memoriji.b. zahvaljujući prethodnom mašinskom učenju, i to u realnom vremenu.