UP Skripta Za Kolokvijum (2)

7/29/2019 UP Skripta Za Kolokvijum (2)

1/47

1.Termin i pojam demokratije

Re demokratija je potekla od rei demos (narod) i kratein (vladam), u Staroj Grkoj pre 2400godina. Herodot je bio prvi koji je koristio re demokratija. On je povezivao vladavinu naroda,sa jednakou pred zakonom.

Tokom vremena, uslovi, vrednosti, strukture i ideali, sadraj politike i demokratije su se menjali.U svojoj dugoj istoriji i irem znaenju, demokratija je oznaavala oblik politikog sistema ukome vlada narod ili mnotvo, tj.veina. Do sredine 18. i 19.veka, demokratija je shvatanakao inferioran i lo nain vladanja, poto je veina izjednaena sa siromanim i obespravljenimdelom stanovnitva. Identifikovana je sa jednakou.

U irem smislu, vladavina naroda oznaava uesce u odluivanju ili uticaj naroda naodluivanje, koji se moe vriti javno ili tajno, posredno ili neposredno i formalno ilistvarno.

Glavna pitanja su: ko je osnovni subjekt upravljanja, na koji nain i u iju korist se upravlja.

Kolakovski- demokratija je sredstvo koje kanalie meuljudske sukobe i omoguava njihovoreavanje, kadkad uklanjajui ih, a kadkad slabei ih, bez korienja nasilja. On navodi tri bitnaelementa:

1.mehanizam proporcionalnosti uticaja politikih elita i podrke stanovnitva,

2.zakonitosti ondosno zakonodavstvo i

3.sistem prava i sloboda.

Demokratija je rezultat duge i teke borbe progresivnih, slobodarskih i potisnutih drutvenihsnaga za bolje, pravednije uslove i nain zivota i rada.

Kolakovski-demokratija je sredstvo koje kanalie meuljudske sukobe i omoguuje njihovoreavanje- kadkad kanaliui ih, a kadkad slabei ih bez korienja nasilja. Ona je korisna i nezahteva nikakvu doktrinu i ideologiju.

Demokratija se moe odrediti kao oblik politikog sistema i ivota koji omoguava narodu ilinajirim slojevima drutva posredno ili neposredno uee u procesu autoritativnog upravljanjadrutvenim poslovima, odnosno uticaj na vrenje javne vlasti u kome se vlast i upravljanje vreu interesu naroda tj. drutvene veine, uz garantovanje osnovnih prava i sloboda oveka igraanina, kao i manjinskim grupama.


2/47

Demokratija podrazumeva narodnu suverenost i uticaj na vrenje vlasti neposredno, u interesunaroda.

Demokratija mora da ispunjava dva osnovna kriterijuma: politika prava i civilne slobode.

Obeleja demokratije: smena vlasti po unapred utvrenoj, legitimnoj i mirnoj proceduri,tansparentnost, ograniena vlast, vladavina prava, sloboda i prava graana, politika jednakost,odgovornost nosioca vlasti, dekoncentracija horizontalna i vertikalna, opozicija, izbori, slobodamedija i javno mnjenje.

2.Modeli demokratskog sistema

Kada je re o samom znaenju pojmova teorije i modela treba rei da tu ima razliitih gledanja.Jedni te termine koriste sinonimino, drugi ih razlikuju, a trei smatraju da je da je pojam modelaneupotrebljiv. Reni i Kendal istiu da je model - mentalna slika sutinske prirode demokratije(osnovnih obeleja ili principa) na osnovu kojih je mogue razlikovati demokratski sistem oddrugih sistema. Modelom, kao mentalnom slikom (Reni i Kendal) ili tipom vladavine seodstranjuju nesutinske i nerelevantne osobine . Sistem vladavine svodi se na diferencije,odnosno principe organizacije po kojima se razlikuje od drugih sistema vladavine, kao to sumonarhija i aristokratija.

Veber- modeli su idealni tipovi, Dal- na sredini izmeu idealnog i empirijskog. Model, po Dalu,nije najbolji, ve mogui tip.

Model ima tri dela: imaginativni, vrednosni i optiki.

Glavna pitanja kojima se bavi model su: ko vlada, u ijem interesu i na koji nain.

Reni i Kendal- minimalne karakteristike demokratskih poredaka:

nosioci vlasti rade ono to se od njih trai, a suzdravaju se od onoga emu se narodsuprotstavlja, jednake anse za graane (participacija), odluivanje je uvek veinom, a nikad

manjinom.Teoretiari su raspravljali o osobinama demokratije, ali kada se sve te svedu na opte, moglo bise rei da demokratija odlikuje sledeim osobinama:

1.transparentnost,


3/47

2.ogranienost politike sfere (dravne, politike aktivnosti su ograniene u odnosu na drugepodsisteme, kao sto su ekonomski, kulturni). Demokratska drava ni u jednom obliku nijesvemona. 3.vladavina prava: pozitivno pravo- skup principa humanosti, slobode i pravde.

4.sloboda i prava graana: graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava.

5.politika jednakost: obuhvata politiku i razumnu ekonomsko-socijalnu jednakost. Politikaprava-ista prilika za uestvovanje u politikom odluivanju, ekonomsko-socijalna: materijalniuslovi za obavljanje graanske dunosti.

6.odgovornost nosioca vlasti i mehanizmi za ostvarenje te odgovornosti.

7.pluralizam ili dekoncentracija vlasti po horizontalnim i vertikalnim linijama politikogorganizovanja.

8.kompetetivnost izmeu politikih subjekata tj.viepartijski politiki sistem.

9.izbori: Divere- slobodni i poteni izbori podrazumevaju dve stvari: 1)lini izbor biraa, 2)onikoji su izabrani vre vlast.

10.sloboda medija i aktivno javno mnjenje.

Slobodan Jovanovi- politika treba da bude shvaena kao javna sluba, a ne kao prilika zasamopokazivanje.

Dva modela demokratije: veinski i konsenzualni :Odgovaraju na dva pitanja: ko vlada i u ijem interesu.

18.Veinski model demokratije (Vestminsterski model)

Na prvo pitanje odgovor je veina naroda i iz toga je proizaao veinski model. A na pitanje uijem interesu, odgovor je veine ljudi i iz toga je proizaao konsenzualni model.

Veinski model je iskljuiv, kompetitivan i suparniki. Primeri: Ujedinjeno Kraljevstvo,Novi Zeland i Barbados.


4/47

1.U Ujedinjenom Kraljevstvu: izvrna vlast u jednostranakim kabinetima sa tesnom veinom,najjai organ je kabinet, najee je sastavljen od lanova stranke koja ima veinu mesta udonjem domu. Manjina je iskljuena iz vlasti, osuena na ulogu opozicije.

2. dominacija kabineta: UK ima parlamentarni sistem vlasti, kabinet zavisi od podrkeparlamenta. Teorijski, budui da donji dom moe da izglasa nepoverenje vladi, on i kontrolievladu. U stvarnosti situacija je obrnuta, jer je kabinet sastavljen od voa veinske stranke izDonjeg doma. Samo ekspilicitno izglasavanje nepoverenja vladi dovodi do ostavke iliraspisivanja novih izbora (u novije vreme).

3. dvostranaki sistem:UK (konzervativna-desno i laburistika-levo stranka). Drugestranke setakoe kandiduju na izborima i osvajaju mesta u Donjem domu, ali nisu dovoljno jake liberali.Disciplinovan dvostranaki sistem dovodi do dominacije izvrne vlasti. Program i politikaglavnih partija se uglavnom razlikuju po pitanju samo jedne dimenzije- ekonomskih i socijalnih

pitanja. Radnika klasa uglavnom glasa za laburiste, a srednja za konzervativce. Postoji razlikaizmeu katolika i protestanata u Severnoj irskoj, postoji dominantna razlika koja razdvajastranke. Kao jedini izuzetak jednodemenzionalnosti britanskog stranakog sistema javlja sepitanje spoljne politike, tj, lanstvo u EU.

4. Sistem predstavljanja je veinski i disproporcionalani lanovi se biraju po izbornimjedinicama koje daju po jednog lana, po metodu pluraliteta. Ovaj sistem esto dajedisproporcionalne rezultate.

5. Vlada pluralizam interesnih grupa, koje su kompetitivne i vre pritisak na vladu. Usuprotnosti su sa korporativizmom interesnih grupa.

6. Unitarna i centralizovana vlast,a lokalne vlasti su tvorevina centralne i njihova ovlaenjanisu ustavom zagarantovana. Lokalne vlasti finansijski zavise od centralne. Izuzetak SevernaIrska , koja ima sopstveni parlament i kabinet sa visokim stepenom autonomije. Kretanje kaveoj autonomiji uoljivo je kod kotske i Velsa devolucija.

7. Koncentracija zakonodavne vlasti u dvodomom zaklonodavnom telu- odstupanje(vb),inae je jednodomno. Sva zakonodavna vlast je u rukama Donjeg doma. Gornji dom imaovlaenje da osloi stupanje zakonskih akata na snagu. Termin parlament se odnosi na donjidom u politikom argonu.

8. Fleksibilnost ustava nepisan i parlament ga moe promeniti kao bilo koji drugi zakonprostom veinom.

9. Nepostojanje sudske revizije nad zakonima parlamenta ne postoji pisani ustavnidokument prema kome bi sudovi mogli proveravati ustavnost redovnih zakona. Stogaparlamentarna veina ima suverenu vlast. Parlament po ustavu ima pravo da donese i poniti bilokoji zakon.


5/47

10. Centralna banka po kontrolom izvrne vlasti

19.Konsensualni model:

Konsensualni model zagovara angaovanost, pregovaranje i kompromis. Tipina je zapluralitetska drutva, tei da maksimalno proiri veinu, i ogranii i raspodeli mo.

Artur Luis se suprotavljao veinskom modelu, jer podrazumeva iskljuivanje i smatra da je tonedemokratski. Smatra da svi na koje se odluka odnosi treba da uestvuju u njenom donoenju.Meutim, iskljuivanje manjina smanjuje se smenjivanjem na vlasti.

vajcarska, Belgija i Evropska Unija (kao federalna drzava) U homogenim drustvimauglavnom se politike stranaka ne razlikuju mnogo. Ako se jedna stranka iskljui, a druga je navlasti, to je nedemokratski, meutim, ako narodu odgovara stranka koja je na vlasti, onda je tovladavina u korist naroda. U pluralitetskim drustvima, fleksibilnosti za vladavinu veine nema

(zbog kultirnih, ideolokih, religijskih i etikih razlika). Vladavina veine nije samonedemokratska, ve je i opasna, jer se manjinama trajno uskrauje pristup vlasti. Zato se uvodikoaliciona vlada.

Primer su vajcarska i Belgija: koaliciona vlada- princip konsensusa znai dati svim ili veiniznaajnih stranaka da dele izvrnu vlast, u irokoj koaliciji.

1. Deljenje izvrne vlasti u irokim koalicionim kabinetima

2. Izvrna i zakonodavna vlast su ravnopravne. vajcarski sistem nije ni parlamentarni nipredsedniki. A Belgija ima parlamentarni oblik vladavine, sa kabinetom koji zavisi od

zakonodavne vlasti.3. Vlada je viestranaka koalicija, politiki sistem je viestranaki, nijedna stranka nije blizuveinskog statusa.

4. sistem predstavljanja je proporcionalan, nasuprot modelu pluraliteta.


6/47

5.Vlada korporativistiki sistem interesnih grupa u kompromisu. Postoji liberalniudruenja poslodavaca su jaa snagai drutveni preovlauju radniki sindikati.

6. Drava je federalna, a vlast decentralizovana. vajcarska 20 kantona i 6 polukantona, aBelgija Flandrija, Valonija i Brisel.

7. jak dvodomni sistem zbog potrebe posebnog predstavljanja manjina, ukljuujui i manjedrave u federalnim sistemima. Trebalo da budu simetrini.

8. Ustav je rigidan sadri osnovna pravila vladavine i moe se promeniti samo uz saglasnostkvalifikovane veine. Moe se menjati uz predlog i referendum.

9. sudovi vre reviziju nad zakonima - Vrhovni sud vajcarske Federalni tribunal nemapravo sudske revizije izuzetak, a u Belgiji nije bilo sudske revizije do 1984. Kada je uvedenarbitrani sud.

10. Centralna banka je nezavisna vajcarska centralna banka dugo se smatrala jednom odnajjaih i najnezavisnijih, a belgijska narodna banka jedna od najslabijih centralnih banaka.

3. Klasifikacija demokratija

Postoji vie vrsta klasifikacija: opta, normativna, empirijska i normativno-empirijska(koja je najea). Klasifikacije se vre i po sledeim pitanjima: ko vlada, u ijem interesu, nakoji nain i koji je stepen ostvarenja vrednosti. Na taj nain se mogu razlikovati: monarhije irepublike, unitarne, federalne i konfederalne, vestminsterska i konsenzualna, predsedniki,parlamentarni i skuptinski sistem, neposredna i posredna demokratija. Ne ulazei u iruanalizu, uglavnom se koristi normativno-empirijska klasifikacija:

1.liberalna demokratija: tipina za Zapadnu Evropu i SAD , vri integraciju liberalizma idemokratije. Organizovana je u okviru liberalizma i u vrednostima slobode. Postoje razliitividovi liberalne demokratije: 1)klasina, liberalno- individualistika demokratija se vezuje zaLokovu politiku filozofiju. Nalazi se u kontrapoziciji Rusoove filozofije. Ljudi su iz prirodnogstanja izali da bi sauvali svojinu (ivot, imovina i sloboda). Ta trijada je malo modifikovana uDeklaraciji o nezavisnosti (Deferson). Pravo na ivot, slobodu i imovinu i predstavnikavladavina su u osnovi klasine demokratije. Ne spominje se jednakost, nejednakost je prirodna.Nema pomena o socijalnim i ekonomskim pravima. 2)moderena liberalna demokratija- ima


7/47

sledee osobine: individualizam, politika participacija (spreava voluntarizam), teritorijalnareprezentacija i partijska kompeticija, nacionalizam, indiferentnost prema nejednakostima. To jeliberalizam 20.veka (industrijalizacija), prelazak sa minimalne na maksimalnu dravu.3)neoliberalna liberalna demokratija 70ih godina do globalnog drutva. Taj period je bioobeleen globalizacijom (tehnoloki razvoj, stvaranje trgovinskih blokova, razvoj

komunikacionih sistema, kapitalizam i privatizacija, nesigurnost). Ovaj tip zahteva vieliberalizma, a manje demokratije. Neoliberalna demokratija nastoji da spoji laisses faire ikonzervativnu filozofiju drutva i dolazi se do oblika trinog fundamentalizma. Nacija dravapostaje trina drava u cilju stvaranja globalne ekonomije. Sve to dovodi do smanjenjainteresovanja za javne poslove.

2.poliarhina demokratija- Dal. U svojoj najkraoj varijanti, ovaj model istie dve glavneosobine demokratije: participacija i kompeticija. Predpostavlja se postojanjem modernedrave, jer ona garantuje individualnu slobodu, prava i fer prebrojavanje glasova.

3.konsocijalna demokratija- Lajphart (konsensualna). Ovaj model je za multietnika imultinacionalna drutva. Najvanije su politike elite. One imaju glavnu ulogu u pregovaranju, ione imaju vetirajuu vlast. Ne moe nita da se donese bez njihove saglasnosti. Ovaj model jepokuaj da se zaobie vladavina veine. Razlika izmedju konsocijalne demokratije i poliarhije jeto prva ne ukljucuje participaciju, i to ona iskljuuje veinsko odluivanje.

4.diskurzivni model- Habermas i Drajzek. Ona se opire ekonomskoj racionalnosti, a uvodikomunikacionu realnost. Individualne potrebe i javni interesi se otkrivaju kroz raspravu.Politika je proces odluivanja kroz diskusiju (javna sfera).

5.participativna demokratija: to je radikalni model. Proces odluivanja je sutina. Bitno jeomoguiti direktnu participaciju i uticaj graana u procesu odluivanja kroz razliite formeneposredne demokratije. Predpostavka je sposoban, racionalan i obian ovek. Suprotna jepredsednikoj, elitistikoj i korporativistikoj demokratiji. Preduslov su ekonomska i socijalnajednakost, prvenstveno u oblasti rada.

6.kosmopolitska demokratija- Held. Ovaj model je nastao da bi izaao u susret utapanjudrave u globalnu zajednicu. Drava zadrava neke funkcije u odnosu na globalnu zajednicu.Held je poredi sa viespratnom zgradom. Svaki sprat ima autonomiju, ali postoji komunikacijameu spratovima.


8/47

7.model multikulturnog graanstva: uvodi manjinska prava u liberalnu teoriju. Kimlika- trivrste prava:

1.pravo na priznavanje prava,

2.prava samoupravljanja,

3.pravo predstavljanja.

Svako od tih prava moe zatititi lanove manjinske kulturne grupe (diferencirano graanstvo)od ekonomskih pritisaka i politikih odluka veine. On je za diferencirano graanstvo, naspramuniverzalnog, nediferenciranog graanstva. Sve nacionalne grupe moraju da odravaju svojukulturu. Promovie slobodu i jednakost.

4.Klasine tipologije politikih sistema

Aristotel je u 4.v.p.n.e. napravio tipologiju zasnovanu na prouavanju 158 gradova- drava.

Odgovarao je na pitanja: ko vlada i ko ima koristi od vladanja. Na pitanja ko vlada, dao je 3odgovora:jak pojedinac, male grpe, veina (veliki broj ljudi), a na pitanje ko ima koristi,odgovorio je sa: vlast se moe vriti ili radi sebine koristi vladara ili radi dobra celezajednice. Tako je Aristotel identifikovao est oblika vladavine:

1.tiranija 2.oligarhija 3.demokratija

1.monarhija 2.aristokratija 3.politeja

Po njemu su tiranija, oligarhija i demokratija izopaeni, jer u njima pojedinac, mala grupa ilimasa vladaju u svoju korist, na tetu drugih. Nasuprot tome, trebalo bi izabrati monarhiju,

aristokratiju i politeju, gde pojedinac, mala grupa ili masa vladaju u korist svih. Aristotel jetiranijuproglasio za najgori oblik, jer svodi graane na nivo roba. Politeju (vlast veine u koristsvih) je smatrao najprihvatljivijim poretkom. Ipak, smatrao je da bi masama smetalo bogatstvomalog broja ljudi, i to bi isuvie lako pale pod vlast demagoga. Zato se zalagao za meovitisistem, koji bi kombinovao elemente demokratije i aristokratije, vladala bi srednja klasa.Aristotelovski sistem, kasnije su razvili Hobs i Boden. Poseban predmet njihovog interesovanjabilo je pitanje suvereniteta. Suverenitet je odreen kao najvia i veita vlast, vlast kojasama po sebi moe da jemi mirnu vladavinu.


9/47

Boden (est knjiga o republici)-je zakljuio da je od svih reima najlake odbranitiapsolutizam, jer je na vlasti vladar koji donosi zakone, a nije duan da ih potuje. Osnovnavrednost predavanja vlasti u ruke jednog oveka je da bi ona bila nedeljiva: suverenitet bi imaojedan glas, koji bi imao poslednju re. Bodenje jo smatrao da su apsolutni monarsi ogranieniviim zakonima, a to su Boja volja i prirodno pravo.

Hobs (Levijatan)- opisao je suverenitet kao monopol prinudne vlasti, sugeriui da suverennema nikakva ogranienja.

Lok (Dve rasprave o vladi)- branio je tezu da suverenitet pripada narodu, a ne monarhu izalagao se za sistem ograniene vlasti, koji bi trebalo da omogui zatitu prirodnih prava i toprava na ivot, slobodu i vlasnitvo.

Monteskje (Duh zakona)- kao kritiar apsolutizma, predloio je sistem kontrole i ravnoteepodelom vlasti izmeu izvrnih, zakonodavnih i sudskih institucija. Ovo naelo je ukljuenou ameriki ustav.

Ustavni republikanizam u SAD-u, demokratski radikalizam u Francuskoj, parlamentarna vlast uVelikoj Britaniji, stvorili su politiku stvarnost koja je znatno sloenija od onoga to su ranimislioci mogli da predvide. Tradicionalni naini klasifikacije zamenjeni su novim, gde se veinaglasak stavlja na ustavne i zakonske odlike politike vlasti. Nova klasifikacija na neki nainpredstavlja nadgradnju Monteskjeovog dela.

Republikanizam- naelo po kojem vlast proizilazi iz pristanka naroda, odbacivanje dinastikih imonarhistikih principa.

5.Tipologija tri sveta

U dvadesetom veku, istorijski dogaaji su ponovo promenili osnovu politike klasifikacije.Pojava novih oblika autoritarizma, u periodu izmeu dva rata, pogotovo u staljinistikoj Rusiji,faistikoj Italiji i nacistikoj Nemakoj, potkrepila je stav da je svet podeljen na dve vrstereima: demokratske i totalitarne. 50ih i 60ih godina dvadesetog veka, dolo je do potrage zaneutralnom i ideoloki nepristrasnom klasifikacijom. To je povealo popularnost pristupazasnovanog na podeli tri sveta, tj.verovanju da se politiki svet moe podeliti na tri posebna

bloka:1.kapitalistiki- prvi svet

2.komunistiki- drugi svet- ideoloko suparnitvo izmeu 1.i2.

3.zemlje u razvoju- trei svet- autoritarni


10/47

Podela na tri sveta imala je privrednu, ideoloku, politiku i strateku dimenziju. Reimiindustrijalizovanog zapada bili su prvi po ekonomskim pokazateljima, po tome to jenjihovo stanovnitvo uivalo najvii stepen masovnog bogatstva. Komunistiki reimi bili sudrugi po tome to su najveim delom bili industrijalizovani i sposobni da zadovolje osnovnematerijalne potrebe stanovnitva. Manje razvijene zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike

bile su tree, po tome to su sve bile privredno zavisne, a esto su bile pogoene rairenimsiromatvom.

Zemlje prvog i drugog sveta bile su podeljene i na osnovu otrog ideolokog suparnitva. Prvisvet je privren kapitalistikim naelima, kao to su vrednost privatnog preduzetnitva,materijalnih podsticaja i slobodnog trita. Drugi svet je bio privren komunistikimvrednostima kao to su jednakost, zajedniki poduhvati i potreba za centralnim planiranjem.Takve ideoloke razlike imale su jasne politike pojavne oblike. Reimi prvog sveta praktikovalisu liberalno-demokratsku politiku, zasnovanu na konkuretnoj borbi za vlast u vreme izbora.Reimi drugog sveta bili su jednopartijske drave kojima su vladale komunistike partije.Reimi treeg sveta su po pravilu autoritarni i njima su vladali tradicionalni monarsi, diktatori

ili vojska. Takoe je u osnovi podele na tri sveta bio dvopolarni svetski poredak, u kome seZapad pod dominacijom SAD-a suprotstavljao Istoku kojim je upravljao SSSR. esto se borbaizmeu ova dva bloka vodila u nesvrstanom treem svetu, to je umnogome doprinelonjegovoj politikoj i ekonomskoj potinjenosti.

Od 1970.godine, podela na tri sveta bila je sve manje odriva. Neki delovi treeg sveta suprivredno i materijalno ojaali. Nasuprot tome, nematina se ukorenila u delove Afrike, to jestvorilo etvrti svet. Takoe je dolo do pada komunistikih reima u SSSR-u i drugimzemljama i otpoeo je proces liberalizacije. Prosto reeno, reimi drugog i treeg sveta propadalisu, kao posledica uvianja da samo kapitalistiki, prvi svet, prua mogunost privrednog razvojai politike stabilnosti.

Totalitarizam- sistem vlasti i manipulacije u kome se primenjuju teror i nasilje i politizuje svesfere.

6.Pojam liberalne demokratije

Oblik demokratske vladavine koji odrava ravnoteu izmeu naela ograniene vlasti i idealanarodnog pristanka.

Liberalne osobine- mrea unutranjih i spoljanjih kontrola vlasti, koja garantuju slobodu iomoguavaju graanima zatitu od drave.


11/47

Demokratski karakter- sistem redovnih i takmiarskih izbora, zasnovanih na optem pravu glasai politikoj jednakosti.

-ee se koristi za opisivanje odreene vrste reima,

-najznaajnije osobine koje odreuju ovu vrstu reima:

1.ustavna vlast zasnovana na pravilima

2. zajemene graanske slobode i prava pojedinca

3.podela vlasti i sistem kontrole i ravnotee

4.redovni izbori (jedan ovek jedan glas)

5.suparnitvo stranaka i politiki pluralizam

6. nezavisnost organizovanih grupa i interesa od vlasti

7. privreda zasnovana na privatnom preduzetnitvu, organizovana na trinim principima.

Liberalna demokratija je tipina za Zapadnu Evropu i SAD , vri integraciju liberalizma idemokratije. Organizovana je u okviru liberalizma i u vrednostima slobode. Postoje razliiti

vidovi liberalne demokratije:

1)klasina, liberalno- individualistika demokratija se vezuje za Lokovu politiku filozofiju.Nalazi se u kontrapoziciji Rusoove filozofije. Ljudi su iz prirodnog stanja izali da bi sauvalisvojinu (ivot, imovina i sloboda). Ta trijada je malo modifikovana u Deklaraciji o nezavisnosti(Deferson). Pravo na ivot, slobodu i imovinu i predstavnika vladavina su u osnovi klasinedemokratije. Ne spominje se jednakost, nejednakost je prirodna. Nema pomena o socijalnim iekonomskim pravima.

2)moderena liberalna demokratija- ima sledee osobine: individualizam, politikaparticipacija, teritorijalna reprezentacija i partijska kompeticija, nacionalizam, indiferentnost

prema nejednakostima. To je liberalizam 20.veka (industrijalizacija), prelazak sa minimalne namaksimalnu dravu.

3)neoliberalna liberalna demokratija od 70ih godina do globalnog drutva. Taj period je bioobeleen globalizacijom (tehnoloki razvoj, stvaranje trgovinskih blokova, razvojkomunikacionih sistema, kapitalizam i privatizacija, nesigurnost). Ovaj tip zahteva vieliberalizma, a manje demokratije. Neoliberalna demokratija nastoji da spoji laisses faire ikonzervativnu filozofiju drutva i dolazi se do oblika trinog fundamentalizma. Nacija drava


12/47

postaje trina drava u cilju stvaranja globalne ekonomije. Sve to dovodi do smanjenjainteresovanja za javne poslove.

7. Klasifikacija politikih sistema savremenog sveta

Krajem 80ih godina 20. veka, tipologija tri sveta je prevaziena. Ne postoji saglasnost o

kriterijumima nove podele, ali najee se polazi od pitanja: ko vlada, kako se obezbeujeposlunost, da li je vlast centralizovana ili podeljena, kako se vlast stie i prenosi, kakvaravnotea postoji izmeu drave i pojedinca, koji je stepen materijalnog razvoja, kako jeorganizovan privredni ivot i koliko je reim stabilan.

Prikaz tri sveta zasnovan je na ekonomsko-ideolokom usmerenju. Treba da se uzmu u obzirtrikljune odlike svakog reima, a to su : politike, privredne i kulturoloke injenice. Vana jekulturna sredina u kojoj se odvijaju politiki i privredni odnosi.

Nijedna klasifikacija nije trajna, jer su reimi po prirodi promenljivi. Ipak u savremenom svetuse mogu prepoznati 5 vrsta reima:

1.Zapadne poliarhije,

2.Nove demokratije,

3.Istonoazijski reimi,

4.Islamski reimi i

5.Vojni reimi.

U 19. I 20. veku, prihvaen je ustavno-institucionalni pristup kvalifikaciji vlasti. 50ih i 60ihgodina- strukturno-funkcionalni pristup (iz sistemske teorije), bavio se nainom na koji politikisistemi rade u praksi.


13/47

8. Obeleja politikih sistema zapadnih poliarhija

One su ekvivalentne reimima odreenim kao liberalne demokratije ili jednostavnodemokratije. Njihovo jezgro ine: Severna Amerika, Zapadna Evropa i Australoazija. PoHantingtonu one su proizvod prva dva talasa demokratizacije. One su se postepeno razvijaleinei korake ka demokratizaciji i liberalizaciji. Postoje dva razloga zbog ega je bolje koristitiizraz poliarhija nego liberalna demokratija:

1.liberalna demokratija se odnosi na politike ideale,

2.izraz poliarhija govori da oni u mnogo emu ne dostiu taj ideal.

Termin zapadne- odnosi se na kulturno i filozofsko, evropsko naslee,sa korenima u Grkoj iRimu.

Takoe se odnosi na kapitalistiki blok na elu sa SAD-om u Hladnom ratu. Termin poliarhijaprvi su upotrebili Dal i Lindblom i izdvojili dve opte osobine poliarhije:

1.tolerancija prema opoziciji, (kontrolisanje samovolje)

2.iroke mogunosti za uestvovanje u politici, (zainteresovanost naroda, omoguava seizborima).

Poliarhija doslovno znai vladavina mnogih.Zapadne poliarhije obeleavaju ne samo predstavnika demokratija, ve i kapitalistika priveda,kulturno i ideoloko usmerenje, koje je proizvod zapadnog liberalizma. Najvaniji inilac ovogusmerenja je koncept liberalnog individualizma. Nisu sve zapadne poliarhije iste, neke naginjucentralizaciji, a neke pluralizmu. Lajphart je pravio razliku izmeu demokratije veine idemokratije konsenzusa.

Liberalizacija- uvoenje kontrola vlasti i pomeranje ka privatnom vlasnitvu, preduzetnitvu itritu.

Bitan je liberalni individualizam- jedinstvenost svakog pojedinca i zadovoljavanje njegovihpotreba.

Osnovne odlike zapadnih poliarhija:

1.vlast je u rukama izabranih zvaninika,

2.izbori su slobodni i poteni,


14/47

3.sva odrasla lica imaju pravo glasa,

4.ne postoje ogranienja na pravo kandidature,

5.sloboda izraavanja, kritike i protesta,

6.pristup izvorima informacija,

7.grupe i udruenja su u odreenoj meri nezavisne od vlasti.

9. Nove demokratije

To su reimi u kojima proces demokraske konsolidacije nije okonan.

Po Hantingtonu nove demokratije su proizvod treeg talasa demokratizacije, koji je poeo1974.godine i obeleen je ruenjem desniarskih diktatura u Grkoj, paniji i Portugalu. Tosu reimi u kojima proces demokratske konsolidacije nije okonan. Proces demokratizacije sezasnivao na liberalnom obrascu Zapada. Sredinje odlike ovog procesa bile su: prihvatanjeviestranakih izbora i trine, privredne reforme.

Ove sisteme nazivaju poludemokratije, zato to demokratske i autoritarne odlike zajednodeluju. Problemi sa kojima su se suoile drave nakon pada komunizma bili su komunistikonaslee, koje se ne moe otpisati preko noi i problemi nastali tranzicijom.Problemi nastalitranzicijom :

1.politiko- kulturoloke posledice komunistike vlasti (posledice staljinistikog totalitarizma,koji zagovara cenzuru i guenje opozicije, nerazvijena graanska kultura koja zagovaraparticipaciju pregovore i konsenzus),

2.druga grupa problema proizilazi iz procesa privredne tradicije (od centralnog planiranja ka

leisses faire kapitalizma, to je dovelo do nejednakosti, inflacije i nezaposlenosti),3.trea grupa je posledica slabosti dravne vlasti (etike i nacionalne tenzije- situacija naBalkanu). Nisu sve nove demokratije iste, jedne su industrijski razvijene i ozapadnjene zemlje(eka, Maarska, Poljska), a druge su zemlje u kojima je tee sprovedena reforma trita(Rumunija, Bugarska, Rusija).


15/47

Komunizam- kolektivna organizacija drutvenog ivota, zasnovana na kolektivnom vlasnitvu.Odlikuje ga besklasno drutvo, odumiranje drave, uticaj lenjinizma i staljinizma i znaaj partije.

10.Karakteristike istonoazijskih reima

Poliarhije u Aziji se razlikuju od onih na Zapadu. Razlikuju se kulture, sistemi ideja i vrednosti.Najvanije je to to se zanemaruju razlike izmeu kultura, koje su pod uticajem konfuijanskihsistema ideja i vrednosti i onih koje je oblikovao liberalni individualizam. Privreda se krajem

20.veka prebacuje i jaa na Istoku.

Konfuijanstvo- etiki sistem koji su sastavili Konfuije i njegovi uenici. Bavi se temamadvojnosti ljudskih odnosa, posveen je tradicionalnim idejama: ljubav, posveenostroditeljima, potovanje, odanost, utivost.

Poseban sistem azijskih vrednosti:

1.vea usmerenost na privredne nego politike ciljeve, (podstiu rast i obezbeuju obilje, a neuveavaju slobode pojedinca u Zapadnom znaenju),

2.podrka jakim vladama, drava je opte potovana, paternalistiki nastrojena, donosi odlukeo privatnim i javnim ustanovama i osmiljava plan za nacionalni razvoj,

3.priroda naroda da slede voe (zbog konfuijanskog naglaavanja odanosti, discipline iduznosti). To veoma esto dovodi do otvorenog ili prikrivenog autoritarizma,

4.znaaj zajdenice i drutvenog jedinstva (olieno je u sredinjoj ulozi porodice).

Naglasak je stavljen na grupno miljenje, to umanjuje mogunost da se usvoje ideje kao to suindividualizam i ljudska prava. Nisu svi azijski reimi isti.

Teokratija- verske vlasti imaju prednost nad politikom vlau, zato je vrlo bitna verskahijerarhija. Ona je neliberalna u dva smisla: 1.naruava distinkciju izmedju privatnog i javnog,2.prua neogranienu mo politikoj vlasti, jer se smatra da svetovna vlast proizilazi iz duhovnemudrosti.


16/47

11. Islamski reimi- osnovne odlike

Uspon Islama, kao politike snage imao je uticaj na politiku Severne Afrike, Bliskog Istoka idelova Azije. U nekim sluajevima, militantne(vojne) islamske grupe su se suprotstavljalepostojeim reimima, a u drugim sluajevima, reimi su podizani ili obnavljani na islamskimosnovama. Islam nikad nije bio samo religija, ve i nain ivota. Islam daje obrasce politikog iprivrednog ponaanja. Put islama zasniva se na uenju proroka Muhameda (Kuran-svetaknjiga i Sune-obiaji). Postoji tenja Islama da stvori teokratiju, u kojoj bi politiki i drugiposlovi bili zasnovani na viem, verskom naelu. Teokratija- verske vlasti imaju prednost nadpolitikom vlau, zato je vrlo bitna verska hijerarhija. Ona je neliberalna u dva smisla:1.naruava distinkciju izmedju privatnog i javnog, 2.prua neogranienu mo politikoj vlasti, jerse smatra da svetovna vlast proizilazi iz duhovne mudrosti.

Politiki Islamje poprimio razliite oblike:

1.fundamentalistiki (Primer je Iran- Homeini, sve zakonske akte odobrava savet za zatituustava. Njegova svrha je da obezbedi saglasnost zakona sa naelima Islama. erijatsko pravose koristi kao zakonski i moralni pravilnik. To je islamsko pravo, za koje se smatra da jezasnovano na Boanskom otkrovenju, da je proizalo iz Kurana), Avganistan i SaudijskaArabija.

2.pluralistiki (Islam sa nekim oblicima politikog pluralizma. Primer je Malezija. Islam jezvanina veroispovest, a vrhovni vladar je i verski voa i ef drave. Zahvaljujui prevlasti

Ujedinjene Malejske narodne organizacije u okviru viestranakog sistema, deluje oblikusmerene demokratije).

Autoritarizam- praksa vladavine odozgo, vlada se bez obzira na saglasnost naroda.

12. Opta obeleja vojnih reima

Dok veinu reima odlikuje sadejstvo politikih, privrednih, kulturolokih i ideolokih inilaca,neki reimi opstaju pre svega zahvaljujui vojnoj moi i sistemskoj represiji. U tom smisluvojni reimi pripadaju iroj kategoriji autoritarnih sistema. Primeri u Latinskoj Americi,Jugoistonoj Aziji i na Bliskom Istoku, a posle 45. godine i u Grkoj, Portugalu i paniji.


17/47

Poloaji u vladi se odreuju na osnovu mesta u vojnom lancu komandovanja. Uobiajnapolitika i ustavna reenja se uglavnom ukidaju. Ustanove za protivljenje su ili oslabljene iliukinute.

Postoji nekoliko vrsta:

1.oruane snage preuzimaju neposrednu kontrolu vlasti- vojna hunta (Juna Amerika). To jeoblik kolektivne vojne vlasti ije je sredite u vrhovnoj komandi sainjenoj od oficira, kojiobino predstavljaju tri roda : kopneni, mornaricu i vazduhoplovstvo. Vojne hunte odlikujesuparnitvo izmeu slubi i vodeih linosti, zato vlast prelazi iz ruke u ruku,

2.diktatura jednog oveka iza kog stoji vojska. Pojedinac stie vodei poloaj u okviru huntezahvaljujui kultu linosti, koji je osmiljen tako da proizvede harizmatsku vlast (Grcka, ile iNigerija),

3.sistem u kome je odanost oruanih snaga odluujui inilac koji odrava sistem, dok se

vojne voe zadovoljavaju time da vuku konce iz pozadine (Brazil- posle 45.godine se vojskasloila da bi se reim osnaio, kada bi se podelilo na politike i vojne polozaje ).

Hunta- zauzima vlast revolucijom ili dravnim udarom.

13. Unitarna drava

Kada jednoj dravi u naelu odgovarajedinstven skup upravnih i ustavnih institucija, takvujednostavnu dravu nazivamo unitarnom.

U njoj se vlast javlja:

1.kao jedna po strukturi (politika organizacija je jedinstvena, postoji samo jedan upravniaparat, on zadovoljava sve funkcije drave, jedno ustavno ureenje),

2.kao jedna s obzirom na ljudski element (politika organizacija je namenjena unificiranojzajednici, ne vodei rauna o pojedinanim razlikama, odluke se odnose na sve:homogenostvlasti),

3.kao jedna u teritorijalnim granicama (politika organizacija jednako pokriva itavuteritoriju, ne vodei rauna o lokalnim i pokrajinskim razlikama. Ili nema teritorijale podele, ilije ona bez sutinskog znaaja za vrenje vlasti).


18/47

Unitarna drava je centralizovana. Centralizacija je opti fenomen, ne samo politiki, ve isocijalni. Moe se rei da je prirodan, jer u dravi, im se stvori, javlja se sklonost ka jedinstvu.

Politiko jedinstvo drave ojaano je administrativnom unifikacijom, odnosnoadministrativnom centralizacijom. Centralizacija ima 3 elementa:

1.trostruka koncentracija vlasti (javna mo, tehnika osposobljenost i odluivanje iimenovanje),

2.hijerarhijski organizovana raspodela vlasti izvrnih tela,

3.poveravanje ovlaenja nadreenim u odnosu na podreene.

Obina unitarna drava: unitarna drava politikoj jedinstvenosti dodaje i jedinstvenost

administrativne strukture. Integrie mnotvo pojedinaca kojima vlada, dajui im okvire kojimaodreuje granice ovlaenja i delatnosti. Tako centralizovana unitarna drzava poprimageometrijski obllik piramide. Naredbe silaze sa vrha i idu do baze. Ova koncepcija je idealistikai u praksi neostvarljiva, izmedju ostalog zbog veliine drave.

Uvodi se dekoncentracija i decentralizacija:

Dekoncentracija- ne stvara nezavisne administrativne slubenike, ve samo premeta sreditemoi odluivanja. To je prenos ovlaenja dravnih vlasti od sredinje vlasti na izvesne organe,koji su i dalje pod neposrednim nadzorom sredinjih vlasti. Cilj je efikasnije postupanjenosioca vlasti, tj. efikasnost, tako da obim vlasti i veliina teritorije nisu bitni.

Decentralizacija- nastaje onda kada bi centralizacija mogla postati kobna po dravni reim.

Ona se uvodi zakonitim putevima reforme ili nakon estokih revolucionarnih prekida.Drava sama pristaje na odreenja poputanja. Decentralizacija je prenos ovlaenja sasredinjeg nivoa na decentralizovano telo (necentralni organ), koji nije pod nadzorom sredinjegnivoa. To je novi stupanj samostalnog vrenja dravne vlasti. Decentralizacija stvara institucije iograniava njihove slobode.

1.realna

2.personalna3.teritorijalna

Decentralizovana drava ima:

1. Mnotvo organa odluivanja i posebnih interesnih organa,2. Upravu nad tim telima,


19/47

3. Podreenost tih vlasti kontroli.

Sloena unitarna drava- pod delovanjem decentralizacije i dekoncentracije, unitarna dravapoprima oblike razliite od njene prvobitne jednostavnosti. Pribliava se pluralistikoj ilifederalnoj dravi, ali decentralizovane jedinice nemaju: ni sopstvenu vladu (samo ogranieno

delovanje), ni sopstveno zakonodavstvo, ni sudstvo, to znai da je decentralizacija iskljuivoadministrativna.

Inkorporirana unija- razlike u zakonodavstvu na lokalnom planu u unitarnoj dravi.

U unitarnoj dravi, sve jedinice lokalne samouprave su tvorevine ustava i zakona. Ustav utvrujekoje e kategorije tih jedinica (optine, okruzi, slezovi...) postojati. Zakoni ureuju teritorijalnupodelu zemlje, znai utvruju postojanje svake jedinice za sebe i preciziraju njihove nadlenosti iovlaenja.

Politiki regionalizam=decentralizacija (ekstremni oblik), ako prizna sopstveno zakonodavstvo

pribliava se federaciji.

14. Federalna drava

To je sloena drava iji su sastavni delovi drave. Ona je drava drava. Nastajedecentralizacijom (unutranjim preobraenjem unitarne drave), ili agregacijom (spajanjemdve ili vie drava u federalnu). Sa meunarodne take gledita, federalna drava postoji sama.Ona je subjekt meunarodnog prava. Ona predpostavlja:jedinstveno dravljanstvo(istovremeno obuhvata i dravljanstvo federacije i dravljanstvo drave lanice kojoj pripada),jedinstvo teritorije (obuhvata sve federalne jedinice). Postoje 2 zakona: zakon autonomije(lanice imaju dravni karakter) i zakon sudelovanja meu njima.

Federalna drava je politika jedinica u smislu ustavnog prava:

1.ima sopstveno ustavno ureenje, odnosno federalni ustav,2.federalni organi stvaraju dravno zakonodavstvo,

3.federalna drava ima upravnu vlast,

4.federalna drava ima pravo da sudi.


20/47

Elementi pojma federalizma:

1.suverenitet (pripada federaciji, a ne federalnim jedinicama),

2.ustav (federalne jedinice stvaraju sopstveni dravni ustav, ali on mora biti u skladu safederalnim ustavom), on je osnovni izraz prava na samoorganizovanje federalne jedinice (Indija-izuzetak),

3.participacija federalnih jedinica (participacija u stvaranju federalnog ustavnog ureenja-normativni, ustavni i zakonodavni plan, uestvuje u promeni postojeeg ustava, uestvuje uorganizaciji zakonodavne vlasti- dvodomnost parlamenta). Svaka drava lanica ima isti brojzastupnika kao i ostale drave lanica.

4.pluralitet federalnih jedinica.

Federalna drava se sastoji od federalnih jedinica koje uivaju poseban status. Njih nazivajudravama, ali one to nisu, jer ne raspolau suverenou. Samostalnost federalnih jedinicasastojala bi se u tome, to je ona ograniena iskljuivo ustavom federacije. Ustav federacijeutvruje osnovni status federalnih jedinica, njihova prava, obaveze i nadlenosti. U promenamaustava uestvuju i same federalne jedinice. Federalne jedinice imaju strukturu vlasti slinu samojfederaciji sa parlamentom, vladom, organima uprave, sudstvom, pa ima privid dravnosti.

Ustavna autonomija drava lanice federacije:

-individualnost drave lanice proizilazi iz njenog preanjeg poloaja( ili odvojene drave ili

drave lanice neke konfederacije) - uvek je bila suverena drava. Njen ulazak u federaciju nepovlai stapanje sa njom, nego samo okupljanje sa drugim elementima koji su do tad biliodvojeni.

-drava lanica federacije ima ustavno ureenje koje je njeno delo.

-autonomija lanice ne ukljuuje samo administrativnu autonomiju, odnosno izvravanje zakonanego i zakonodavnu i sudsku autonomiju,

-lanica na elu nema slubenike koji su pod nadzorm centralne uprave, ve prave upravljae,

-ureenje lanica je krutog tipa- nadlenosti lanice ne mogu se ukinuti bez njene saglasnosti.Proimanje ustavnih ureenja federalne drave i drave lanica- deluje zakon sudelovanjakojim se one meusobno proimaju i deluju, to nije poredak obinog pripajanja.

Na politikom planu, drave lanice i federacija moraju ii istim korakom, izbegavati sukobe,meusobno se dopunjavati.


21/47

Ustavno ureenje federalne drave ograniava stvaranje politikog ureenja drave lanicefederacije:

1.federalna drava namee neka naela, a ponekad i oblike ustavne organizacije lanica(demokratija, komunizam...),

2.federacija smanjuje zakonodavne nadlenosti drave lanice (to je meovito zakonodavnopodruje),

3.federacija ima telo sposobno za suenje u sporovima izmeu federacije i lanice.

Mnogostrukost i raznolikost federalnih drava: SAD, Kanada, Meksiko, Brazil, Indija,Australija, u Evropi SSSR, YUG... Mogu biti monarhije ili republike. Federaciju u SAD-uizumeo je Hamilton.

15. Pojam i obeleja regionalne drave

To je meuoblik izmeu unitarne i federalne drave.

Uvedena je u Italiji ustavom 1948.godine, a u paniji 1978.godine i ona je posluila kao teorijskimodel. Regionalna drava se uvodi tamo gde se javljaju znaajniji razlozi istorijske, etike,jezike, geografske, ekonomske prirode, koji zahtevaju da se pojedinim podrujima zemljeprizna poseban status. Ona spaja pozitivne strane unitarne i federalne drave. Ona je iznadstatusa jedinice lokalne samouprave, a ispod statusa federalne jedinice. S jedne straneobezbeuje jedinstvo u razliitosti, a s druge izbegava preteranu koncentraciju vlasti. Stepenautonomije federalnih jedinica je visok (vodi rauna o posebnostima i daje im pravo nasopstveno organizovanje, ali ne doputa ugroavanje dravnog jedinstva). Zasniva se na idejiautonomije i demokratije.

Tri skupine elemenata:

1.status i organizacija regiona (regioni nemaju elemente dravnosti, ustavotvornu vlast, pravosamoorganizovanja kao federalne jedinice, a imaju sopstvene izborne, izvrne i druge organe,normativna ovlaenja, nadlenosti u izvrnoj i upravnoj sferi, stepen finansijske autonomije-ubiranje sopstvenih prihoda).


22/47

2.u okviru dvodomog parlamenta, uestvuju u organizaciji gornjeg doma (uee ufunkcionisanju centralnih organa). Od oblika uea regiona u organizaciji centralnih organazavisie da li je regionalna drava blia uniji ili federaciji.

3.odnos dva nivoa vlasti na hijerarhijskoj osnovi (ustavni sud vri kontrolu ustavnosti i

zakonitosti regionalnih propisa, on ima pravo ukidanja i ponitavanja)

Dvostruka priroda regiona:

1. imaju karakteristike teritorijalnih jedinica najvieg stepena: imaju autonomiju, imaju prava nasamoorganizovanje, imaju brojne i znaajne nadlenosti, a nemaju stepen samostalnosti kaofederalne jedinice (ne donose ustav, zakone, nemaju tri grane vlasti, niti kvazidravne funkcije,iz ega sledi da su blie teritorijalnim jedinicama),

2. Oni su uesnici u vrenju centralne vlasti (uestvuju u domu parlamenta, uestvuju u vrenjuzakkonodavne i ustavotvorne vlasti, ali samo posredno).

Pozitivne karakteristike unije- jednostavnost, racionalnost, efikasnost, jeftinoa organizacijevlasti.

Negativne karakteristike federacije- ima 2 nivoa sistema dravnih organa i problema u raspodelinadlenosti to usporava postupak odluivanja.

16. Konfederacija

Konfederacija nije oblik dravnog ureenja, ve savez vie posebnih drava. Ona je bila etapa unastanku federalizma. Konfederacija i federacija imaju isto poreklo i naela. Obe donosezakone o autonomiji i sudelovanju, ali posledice vode suprotnim smerovima. S jedne stranesastavne jedinice drave su suverene i autonomne. To su drave u punom smislu, neposrednisubjekti meunarodnog prava. Zajedniki organi su rezultat intervencije udruenih drava, bez

podele vlasti sa unitarnim organima, bez postojanja nadreenih politikih institucija. Osnovni aktje meunarodni ugovor, a ne ustav. Odnosi meu dravama su diplomatski.

Definicija- konfederacija je trajni skup drava, iji lanovi imaju zajednike ciljeve(sigurnost i mir).


23/47

Drave imaju pravo na secesiju (da se ocepe iz konfederacije kad god ele). Konfederalnadelatnost obuhvata diplomatska i vojna podruja, dok drave, sklapajui konfederalni sporazumdobijaju vie prava, sloboda i vlasnitva, nego to ih se odriu.

Graani pripadaju samo jednoj dravi (lanici kojoj pripadaju). Drave lanice konfederacije

su u vezi samo preko svojih vlada.

Politike aktivnosti poverene konfederaciji obavljaju tela koja su zajednika tim dravama.Zajedniko telo, koje se obino zove skuptina- kongres efova, drava ili ambasadora, kojiodluuju jednoglasno ili na referendumu.

Konfederacija nastaje usled spoljanje opasnosti ili utvrivanja meunarodnog poloaja.

17. Dravne unije

Dravne unije su u pravoj institucionalnoj vezi koja nadilazi obine meunarodne odnose. Unijanadilazi:

1.ugovornu vezu, koju svaki sporazum stvara meu potpisnicima,

2.tehniku vezu nazvanu administrativna unija,

3.politiku vezu

Drava unija postoji im neka skupina drava unutar meunarodne zajednice, oformi politikijasno izdvojen skup, a da pri tom ne stvori novu dravu.

Vrste:

1.Personalna unija- dve ili vie pravno nezavisne (potpuno) drave okuplja jedna linost. Ona

je obino posledica zakona o nasleivanju zbog kog jedan vladar dri dva prestola. Moe sejaviti i u sluaju da vie drava izabere istog predsednika. (Peru, Kolumbija i Venecuela predsednik Bolivar). Personalna unija nije nuno monarhija. Pravna povezanost izmeu dravane postoji. Svaka drava zadrava svoju politiku organizaciju. Nema zajednikih institucija. efdrave ne funkcionie nikad kao ef unije, ve as kao ef jedne, as kao ef druge drave. Onje jednostavno sa vie uloga. Moe doi do opasnosti od bliskosti drava kojima vlada isti ovek.


24/47

2.realna unija- drave nisu vezane samo linou, ve i nekim zajednikim dravnim organima iaktivnostima. Ponekad obuhvata personalnu uniju. Ona je obino diplomatske i vojne prirode,ali se nadovezuju i administrativne i finansijske stvari. Primer je Austro-Ugarska. Ona jesubjekt meunarodnog prava.

3.nejednake unije- dve drave su trajno povezane i hijerarhijski postavljene jedna na premadrugoj. etiri vrste nejednake unije: 1.drava vazal (poreklo vazalnog odnosa se nalazi ujednostranom dokumentu, a vazalnost je politika zavisnost jedne drave u odnosu na drugu.Vazalnost mora biti pravno utemeljena. Primer- Otomansko carstvo), 2.drzave podprotektoratom (poreklo se nalazi u ugovoru i meunarodnom pravu. Protektorat sadripodvrgavanje protektoru- zatitniku, a vazalni odnos zatiti gospodara. Protektor draviosigurava sigurnost i pomo, zamenjuje je u meunarodnim odnosima. Ima tri vrste protektorata:kolonijalni, ameriki-kvazi protektorat i meunarodno-pravni (samo taj je dravna unija).Protektorat je nestabilan reim, koji dovodi do pripajanja ili oslobaanja.), 3.drava podmandatom (drava zatitnica vri svoja ovlaenja na temelju Bilateralnog sporazuma, a silamandatar deluje u ime i pod kontrolom organizovane meunarodne zajednice), 4.drave lanice

francuske unije (Afrika i Daleki Istok- Vijetnam, Kamboda i Laos)4.labave unije- britanski commonwelth (nastao iz 3 etape: kolonijalizam, autonomija isamouprava kolonija u Kanadi i commonwelth).

20.Totalitarni sistem

Pluralizam- nema ekonomskog, drutvenog i politikog pluralizma.

Zvanina partija ima monopol na vlast i ona eliminise predtotalitarni pluralizam. Nemaparalelne privrede, ni drutva. Dravni vrh je harizmatican i nema zakona ni procedura koje gaograniavaju.

Ideologija- unificirana, usmeravajua i razraena. Ima dimenziju utopije. Stvara oseaj misijekod ljudi i istie holastiku vernost (to znai da je celina vrednija od delova i opravdavaimperijalizam i rasizam). Vladari su ogranieni sopstvenim sistemom vrednosti i ideologijom.Funkcija ideologije je da reim uini legitimnim.


25/47

Mobilizacija- intenzivna je, ulanjenje je obavezno u organizacije koje stvara reim. Naglasakna militantnosti i aktivizmu kadrova i stvaranju entuzijazma kod masa. Nema se prava naprivatan ivot.

Rukovodstvo- totalitarno je, vlada bez definisanih ogranienja, nepredvidivo vlada. esto se

zasniva na harizmi i uspenosti u partiji.

Totalitarni sistem je najsveobuhvatnija kontrola nad politikim ponaanjem. On tei da podredisve vrste uverenja i ponaanja svojim potrebama. Podrava tradicionalne institucije i sveaktivnosti usmerene su ka dravi.

Totalitarni reimi su danas retki, a u istoriji se javljaju u Nemakoj i Rusiji za vreme Staljina.

21.Posttotalitarizam

Posttotalitarizam obuhvata tri varijante:

1.rani posttotalitarizam (blizak idealnom totalitarnom tipu, ali se od njega razlikuje bar pojednoj kljunoj dimenziji, a to je ogranienje lidera)

2.zamrznuti posttotalitarizam (mehanizmi moi partijske drave ostaju na svom mestu tokomdugog perioda uopte ne evoluirajui)

3.zreli posttotalitarizam (u kome je dolo do znaajne promene u svim dimenzijama, osim toje vodea partija jo uvek nedodirljiva)

Pluralizam- drutveni, kulturni i ekonomski je ogranien i u njemu nema odgovornosti. Upolitikoj sferi nema pluralizma, jer postoji formalni monopol vlasti partije. Mogue jepostojanje paralelne privrede, ali je drava i dalje sveprisutna. Najvanija manifestacija jeopozicija, ona stvara sekundarnu kulturu i paralelno drutvo, koje treba videti kao drutveni

pluralizam koji moe imati politike implikacije.Ideologija- zvanino postoji i predstavlja deo drutvene stvarnosti. Oslabljena je podrka utopiji,prelazi se na programski konsenzus, zasnovan na racionalnom odluivanju i ogranienoj debati,bez mnogo pozivanja na ideologiju.


26/47

Mobilizacija- sve vie se gubi interesovanje za nju, postoji rutinsko angaovanje stanovnitva, uokvirima organa pod nadzorom drave u cilju postizanja minimalnog stepena prihvatanja reima.Povlaenje u sebe i privatno miljenje postaju prihvatljivi.

Rukovodstvo- politikoj eliti je vana lina bezbednost, vri se kontrola najviih lidera preko

partija, procedura i unutranje demokratije, harizma vie nije toliko bitna, ali su mesta na vrhurezervisana za pripadnike zvanine partije. Zvaninoj partiji po postojeim zakonima pripadavodea uloga. Tei se ka birokratiji i tehnokratiji. Rukovodstvo je iskljuivo ogranieno narevolucionarnu partiju ili pokret. Rukovodstvo proizlazi iz samog reima, iz partijskogrukovodstva.

Razlika u odnosu na totalitarizam- asopisi izlazili redovno (samizdat literatura).

22.Autoritarni sistem

Pluralizam- politiki pluralizam je ogranien i bez odgovornosti, izraava se irok drutveni iekonomski pluralizam, koji imaju korene u drutvu, koje je postojalo pre autoritarnog reima.Javlja se neka vrsta poluopozicije. Razlikuje se od posttotalitarnog po stepenu i vrsti: postepenu- ima vie drutvenog i ekonomskog pluralizma od posttotalitarnog, a po vrsti- u

posttotalitarnom sistemu je bitna predhodna istorijska odrednica predhodnog reimatotalitarizma. Moe, ali ne mora postojati vladavina prava.

Ideologija- nema razraene i politiki usmerene ideologije, iako poseduje specifian mentalitet.

Mobilizacija- nema ekstenzivne ili intenzivne mobilizacije, osim u izvesnim trenucima razvoja.Postoji stepen autonomije u dravnom aparatu i u vojsci.

Rukovodstvo- pojedinac ili grupa vre vlast u okviru formalnih, loe definisanih i lakopredvidivih normi. Sistem je esto jednopartijski i nema slobodnog razgovora i udruivanja.

Rukovodstvo ima mo i legitimitet, koji ne proistiu iz samog reima.

23.Sultanizam


27/47

To je niim ograniena lina vladavina. Rumunija pod aueskuom, Severna Koreja pod Kim IISungom, Afrika, Karibi i Srednji Istok.

Pluralizam- postoji ekonomski i drutveni, ali je podreen nepredvidivoj despotskojintervenciji.

Nema vladavine prava, ni opozicije, stepen institucionalizacije je nizak, dok je znatna fuzijaprivatnog i javnog. Drava je personalni domen sultana.

Ideologija- glorifikacija vladaoca i manipulacija simbolima, nema razraene usmeravajue

ideologije, pa ni formiranog mentaliteta. Ideologija samo tei da uini reim legitimnim.

Mobilizacija- nizak intenzitet, samo manipulacije ceremonijalnog tipa, sprovoene prinudnimputem. Neujednaena je i sporadina. Postoje periodine mobilizacije paradravnih grupapovezane sa sultanom, koje uteruju strah i nasilje onima koji se suprotstave sultanu.

Rukovodstvo- dravni vrh je personalistiki i samovoljan. Nema racionalnih ni pravnihogranienja vlasti. Postoji dinastika tendencija. Ne oslanja se na ideologiju, ve poiva naprincipu straha i nagrada za line zasluge. Nema razlike izmeu line slube i dravne slubevladaocu.

Veber-do sultanizma dolazi kad tradicionalna dominacija razvije administraciju i vojnu silu kojepostaju isto lini instrumenti vladara. Razlikuje se od svakog oblika racionalne vladavine.(Srednji Istok, Karibi i Afrika). Sultanizam je generiki stil dominacije i reimske vladavine kojije ekstremni oblik patrimonijalizma. On nije sultanizam povezivao sa religioznim zahtevima naposlunost.

Ekonomski uspeh zavisi od linih odnosa sa vladaocem.

Otomansko carstvo- vladalac ima dve odvojene zvanine funkcije: sultan(do I svetskog rata) ikalif (verska vlast).

24.Talasi demokratizacije


28/47

Talas demokratizacije je grupa tranzicija iz nedemokratskih u demokratske reime, kojanastupa u odreenom vremenskom periodu, a brojnou znaajno prevazilazi istovremenetranzicije u suprotnom smeru. U takve talase uglavnom spadaju liberalizacija ili deliminademokratizacija. Postoje tri talasa, tokom kojih su se deavale velike promene u reimima.

Prvi talas- od 1828.do 1926.godine. koreni prvog talasa su u amerikoj i francuskojrevoluciji. U prvom talasu nastaju nacionalno-demokratske institucije, tokom 19.veka. U veinizemalja su se promene razvijale postepeno, tako da se ne moe odrediti taan trenutak kad jeneki politiki sistem postao demokratski. Donaton Sunshine je dao dva kriterijuma zaodreivanje trenutka kada neki devetnaestovekovni sistemi stiu minimalne demokratskeosobine:

1. 50% odraslih mukaraca ima pravo glasa.

2.postoji odgovorna, izvrna vlast koja odraava podrku veine u izabranom parlamentu ili sebira na periodinim optim izborima.

Na osnovu ova dva kriterijuma moe se rei da je u SAD-u prvi talas poeo 28.godine.

Dolazi do: ukidanja imovinskih ogranienja, uvoenja opteg prava glasa i tajnosti glasanja,uspostavljanje parlamentarne odgovornosti premijera i vlade. Pre kraja veka demokratija jeuvedena u vajcarskoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, a do pre prvog svetskog rata u Italiji iArgentini. Tokom 100 godina koliko je trajao prvi talas, 30ak zemalja uspostavilo je minimalnedemokratske institucije.

Prvi povratni talas od 1922-1942.godine. Zapoet je 1922.godine Musolinijevim marom naRim. Dvadesetih i tridesetih dolazi do okretanja od demokratije, ka tradicionalnim oblicima

autoritarizma i novim, sveobuhvatnim,brutalnim oblicima totalitarizma. Zemlje koje suzahvaene su: Grka, Italija, Nemaka,Poljska, Letonija, Estonija(vojni udari),Jugoslavija,Bugarska (u kojima je uvedena jo otrija diktatura, jer demokratije nije ni bilo),Austrija, eka, panija... Ove promene reima odraavale su uspon komunistike, faistike imilitaristike ideologije.

Drugi talas- od 1943.do 1962.godine. U drugom svetskom ratu zapoeo je drugi talasdemokratizacije. Saveznika okupacija uslovila je uvoenje demokratskih institucija u ZapadnojNemakoj, Italiji, Austriji, Japanu, Koreji... Krajem 40ih i poetkom 50ih demokratizacija jezapoeta u Turskoj, Grkoj, Latinskoj Americi (Urugvaj, Brazil, Kostarika, Venecuela,Argentina, Peru...).

Tri kategorije zemalja koje su zahvaene drugim talasom:

1.zemlje u kojima su saveznici nametnuli demokratizaciju (Italija, Japan, Juna Koreja iZapadna Nemaka),

2.zemlje koje uvode demokratizaciju zbog pobede zapadnih saveznika (Grka, Turska,Brazil, Peru)


29/47

3.zemlje zahvaene dekolonizacijom (Indija, rilanka, Filipini i Nigerija),

Drugi povratni talas od 1958.do 1975.godine. Tokom 60ih godina, drugi talas je posustao.Reimi su snano skretali ka autoritarizmu. Ova promena je bila najdramatinija u LatinskojAmerici (Peru, Brazil, Bolivija, Argentina, Ekvador, ile, Urugvaj). Grka je poklekla pred

dravnim udarom 1965.godine i vojnim udarom 1967. Turska je zbacila civilnu vlast1960.godine.

Bocvana jedino nije prela u autoritarizam, u Africi, sve ostale jesu.

25.Treci talas demokratizacije

Poinje 1974.godine. Poeo je u 25 minuta do ponoi, 25.aprila u Lisabonu, kada je izvedenapesma Grandola Vila Morena. Prvo je zahvatila Junu Evropu, pa se proirila na Latinsku iCentralnu Ameriku, Aziju i komunistike zemlje.

5 razloga zbog kojih je dolo do treeg talasa:

1.problem legitimnosti autoritarnih sistema u svetu

2.ekonomski rast 60ih godina

3.aktivnost crkve u suprotstavljanju autoritarizmima

4.promena spoljanjih aktera (SAD, Rusija i Evropska Unija)

5.efekat grudve snega (demokratski reimi sve brojniji)

Poela je okonanjem diktature u Portugalu vojnog rezima. Nakon 15 godina, 30 zemalja uEvropi (Portugalija- vojni reim, Grka vojni rezim, panija - Franko), Aziji (Indija, Filipini,Koreja, Tajvan, Pakistan) i Latinskoj Americi (Peru, Bolivija, Ekvador , Argentina, Urugvaj,Brazil, centralna Amerika) je ponovo postalo demokratizovano. U drugim zemljama je dolo doliberalizacije autoritarnih reima. Ojaali su prodemokratski pokreti i stekli su legitimitet. Osamod 10 Juzno americkih zemalja 1974. imalo je nedemokratske rezime (vlade), a 1990. samo

jedna je ostala.U komunistikom svetu (Maarska, Bugarska, Poljska, Istona Nemaka, ehoslovaka iRumunija)

U Africi (Tunis, Alir, Egipat i Jordan)

Meksiko, ile - Pinoe


30/47

Demokratizacija je postala globalna pojava.

Talasi idu principom dva koraka napred jedan nazad. Do danas je svaki od povratnih talasaponistavao neke, ali ne sve tranzicije u demokratiju iz predhodnog talasa demokratizacije.

Posle Drugog svedskog rata broj nezavisnih drzava se udvostrucio.

Vertikalna organizacija vlasti unitarna, federalna i regionaln, konfederacija i prelazni oblici.

Horizontalna organizacija vlasti ureivanje odnosa izmeu zakonodavne, sudske i izvrne

vlasti i ureivanje oblika vladavine, odnosno izbor izmeu monarhije i republike-

26. Struktura i funkcije savremenih parlamenata

Parlament je centralna, najvia i najee prouavana institucija predstavnikog politikogsistema. Gotovo sve zemlje na svetu imaju parlamentarnu instituciju. Spada u stare principe iinstitucije, kolevka mu je Velika Britanija, u vreme Vilijama Osvajaa zaeci. Parlament je bio

telo koje je reprezentovalo razliite stalee. Uticaj stalea je rastao i vodei ljudi su ulazili uparlament ili na osnovu znaaja njihove slube ili stalea ili putem izbora.

Medison je isticao da u demokratskim sistemima parlament bi trebalo da bude predominirajuasnaga.

Parlament ima vie funkcija:

- predstavljanje postavlja se pitanje da li bi parlament trebalo da bude neka vrstaogledala socijalne strukture ili mesto gde dolaze izabranici na osnovu nekih posebnih kvalitetanezavisno od socijalne i nacionalne strukture. Da li bi poslanik trebalo da predstavlja samo svoju

izbornu jedinicu ili celo drutvo narod koji mu je poverio mandat , ili partiju, koja ga jenominovala? Parlamentarni profesionalizam ili ameterizam? Socijalna i parlamentarna strukturase retko poklapaju. Racionalnost i kompetentnost nalau redukciju reprezentacije, a i drutvomodernije i sloenije. Tei se da se obezbedi proporcionalne reprezentacija razliitih etno-nacionalnih struktura (Belgija i vajcarska)

- artikulacija interesa i zahteva (argumentativna rasprava) kljuni deo imenaparlamenta, parler - govoriti


31/47

- zakonodavna regulisana je ustavom, proces donoenja zakona tee po fazama u strogopropisanoj proceduri. Slino kod dwemokratskih zemalja, razlike u odnosu na jednodomne iliviedomne parlamente.

- formiranje vlade

- izglasavanje budeta

- kontrola izvrne vlasti pravo da bira i smenjuje vladu i odgovornost vlade parlamentu.Osnovni instrument ovih ovlaenja je mogunost pokretanja pitanja poverenja i glasanja opoverenju vladi. Ali Vlada ima pravo da raspusti parlament. Parlamentarna veina formira vladu.Izglasavanjem budeta i institutom pitanja i interpelacijom parlament obavlja dobar deo kontrolenad izvrnom vlau

- mesto politike afirmacije pojedinca onih sa bogatim znanjem i govornikimvetinama, u parlamentu se stie politiko iskustvo i to je najbolja priprema za ambiciozne

politiare. Pomou parlamentarnih debata graani mogu oitati sposobnost i moralnostposlanika. Svest o tome moe imati povratno dejstvo na poslanike.

- kulturno-socijalizirajua funkcija graani prate sednice preko medija i imaju uvid urad parlamenta.

- oblikovanje nacionalnog identiteta.

Ove funkcije se razliito obavljaju u zavisnosti od razlika i uslova politikih sistema.

U zavisnosti od odnosa zakonodavne i izvrne vlasti razlikuju se: predsedniki,parlamentarni, polupredsedniki i skuptinski sistem.

27. Predsedniki sistem

Osnovne crte predsedniih sistema:

1. postoji podela izmeu zakonodavne i izvrne (monocefalna)2. izbor predsednika vri se neposrednim izborima3. predsednik usmerava vladu i imenuje lanove4. fiksirano vreme mandata predsednika i parlamenta5. nema personalnog preklapanja izmeu legislature (z) i egzekutive (i)


32/47

6. ceremonijalne i efektivne politike uloge su objedinjene u istoj linosti

Izvrna(predsednik i vlada), zakonodavna (parlament) i sudska

Funkcije predsednika:

1. ef drave2. ef egzekutive3. vrhovni komandant oruanih snaga4. imenuje lanove vlade (obino uz saglasnost drugog doma)5. predlaze parlamentu odreene mere6. ima pravo veta na zakonski predlog, ali parlament moe da ga nadvlada.

Pozitivne i negativne odlike predsednikog sistema

POZITIVNE:

- ima stabilnu izvrnu i zakonodavnu vlast,

- doprinosi izbegavanju estog kolapsa koalicionih vlada

- demokratskiji nain izbora efa drave (neposredno),

- predsednik je neka vrsta mosta izmeu partija i grupa

- simbolizuje jedinstveni i integralni karakter zemlje

- predsednik efektivno predstavlja zemlju u inostranstvu

- predsednik potvruje princip podele vlasti i tako je garancija za ograniavanje vlasti i zatituslobode

NEGATIVNE:

-potencijalna opasnost od monopolizacije i mogunost da klizne u autoritarni sistem,

-izborom predsednika samo jedan deo populacije dobija, a svi ostali gube,

-fiksni termin mandata nije elastian ni praktian,

-podela vlasti predpostavlja i podelu odgovornosti, birai u tom sluaju ne znaju koga dapohvale, a koga da pokude- predsednika ili parlament,

- u sluaju nesaglasnosti izmeu legislature i egzekutive nastaje opasnost od orsokaka,


33/47

-nije retko da izabrana linost za predsednika ne odgovara profilu predsednike funkcije,

-mnoga istraivanja pokazuju da je predsedniki sistem kraeg veka od parlamentarnog,

-predsedniki sistem suvie zavisi od linosti.

28.Parlamentarni sistem

Odlikuju ga sledee osobine:

1. izvrna vlast (ef)bira se posredno u legistraturi, iu veini drav ef drave nije i efegzekutive, ima simbolike, proceduralne i diplomatske funkcije2. vladini ministri su regrutovani iz poslanikih sastava, i posle izbora u vladu zadravaju

paravo lanstva u parlamentu3. prvi ministar i vlada mogu biti uklonjeni sa pozicija putem izglaavanja nepoverenja

vladi, od strane parlamenta4. mesto prvog ministra odvojeno je od mesta efa drave...5. egzekutiva jekolegijalno telo u kome prvi ministar ima poziciju prvog meu jednakima6. ceremonijalne i efektivne funkcije su odvojene i prve vri ef drave, a druge ef vlade

koji ima stvarnu mo oduivanja

Kolevka mu je u Engleskoj (Velika Britanija). Pretea parlamentarizma je magna cartalibertatum (velika povelja slobode) 1215.godine.

Institut odgovorne vlade vlada koja ima sposobnost da obavlja poslove u skladu sa njenimovlaenjima. Prvi ministar ima podrku i moe da kontrolie veinu u legislaturi partijskadisciplina. Ako mu neki predlog ne proe, podnosi ostavku.

Parlamentarni sistem brzina donoenja odluka. Kritikuju se partijska disciplina i premijerskadiktatura.

Najgrublje reeno parlamentarni sistem podrazumeva:

1.saradnju i ravnoteu zakonodavne i izvrne vlasti

2.kabinet je direktno odgovoran parlamentu

3.ako postoji predsednik, bira ga parlament i njemu je odgovoran


34/47

Princip podele vlasti:

-izvrna vlast zavisi od parlamentarne podrke (nepoverenje vladi)

-postoji fuzija, saradnja i ravnotea izvrne i zakonodavne vlasti

-ne postoji fiksni mandat, ve se izbori mogu raspisati pre isteka mandatnog perioda

-izvrna vlast je bicefalna, sastoji se od nejakog efa drave, koji ima ceremonijalne funkcije ijake vlade koja ima efektivnu funkciju.

-predsednik ima simboline, proceduralne i diplomatske funkcije.

-vlada se bira posredno u legistraturi. Ona je kolegijalno telo, a premijer je prvi meu jednakima.

-premijer ne moe biti ef drave u isto vreme

-postoji personalno preklapanje zakonodavne i izvrne vlasti

Pozitivne i negativne strane

POZITIVNE:

Efikasnost

Podsticanje visepartijskog sistema

Bezbedniji i demokratskiji konstitucionalni okvir

Odgovorna vlada

NEGATIVNE: Nestabilna koaliciona vlada

29.Tipovi parlamentarnog sistema


35/47

Parlamentarni sistem nije jednoobrazan u svim zemljama u kojima se praktikuje. U okviruzapadnih sistema mogu se razlikovati bar 3 njegove vrste:

1. ogleda se u vestminsterskom modelu. Ovaj model predstavlja odreeni sisteminstrumentalnog legitimirajueg parlamenta. Uzor su VB, Novi Zeland, Japan i Indija.

Karakterie ga simbioza zakonodavne i izvrne vlasti. Vlada proistie iz parlamenta, njemu jeodgovorna. Takav sistem stvara odgovornu vladu, koja deluje dok ima poverenje parlamenta.Vlada ima stepen autonommije, to poveava njenu efikasnost i moe da rasusti parlament. Ovajmodel karakterie veinski izborni sistem diktatura izbora, i hijerarhijska struktura partije diktatura kabineta. Vlada je homogena. Negativna strana je dominacija izvrne vlasti nadzakonodavnom.

2.fragmentarni ili frakturalni parlamentarizam, kog karakterie slaba i nestabilna vlada.Primer je Italija koja je od 1945.godine do 2001.promenila 59 vlada, i Francuska (1945-1958 )koja je za vreme etvrte republike promenila 25 vlada. Slaba i nestabilna vlada ne znainestabilnost politikog sistema. Ovaj model karakterie proporcionalni izborni sistem, koji jeviepartijski. Negativna strana je opasnost politike paralize, zbog slabe izvrne vlasti.

3.racionalizovani parlamentarizam. Razlog za uvoenje ove vrste parlamentarizma je lakoobaranje vlade u fragmentarnom viepartijskom parlamentarizmu. Instrumenti za oteavanjeobaranja vlade su razliiti: u Nemakoj i paniji koristi se konstruktivni glas poverenja, to znaida se premijer moe smeniti tek onda kada je u isto vreme izabran novi. Vlada moe ostati navlasti, ali nema parlamentarnu veinu (ve opozicija).

U Francuskoj koristi se takozvano glasanje u paketu, to znai da vlada u paket prohodnih pitanjamoe dodati i neko sporna pitanja koja ne bi mogla izdvojeno da prou u parlamentu.

30.Polupredsedniki sistem


36/47

Polupredsedniki sistem je hibrid koji sadri osobine predsednikog i parlamentarnog sistema.Praktikuje se u Francuskoj, Finskoj...

Osobine:

1. predsednik republike se bira na optim i neposrednim izborima2. ovaj sistem ima dvoglavu (bicefalnu) egzekutivu predsednika drave i predsednikavlade

3. predsednik ima znaajna ovlaenja, naroito u meunarodnim poslovima, moe dainicira referendum, da vetira zakone

4. predsednik naspram sebe ima premijera i ministre koji poseduju izvrna ovlaenja iostaju na pozicijama dok im parlament ne uskrati poverenje

5. predsednik imenuje prvog ministra i moe da ga otpusti, on predsedava sastancimakabineta

6. predsednik moe da raspusti skuptinu7. premijer je odgovoran skuptini

8. skuptina moe da obori premijera

Sistem kohabitacije situacija kada ef drave je iz jedne partije, koalicije, a parlamentarnuveinu ima druga partija Miteran, predsednik i desniar irak, premijer

Izrael - 1996. parlament i predsednik vlade izabrani na neposrednim izborima, poproporcionalnom sistemu. ef drave biran u parlamentu. Mogue glasanje o nepoverenjuministra iako je izabran od naroda.

Predsednik se bira neposredno u Francuskoj, Finskoj, Austriji, Islandu, Irskoj i Portugalu.U 13 drugih republika predsednik se bira posredno, od lanova parlamenta.

Ujedinjuje neposredno izabranog predsednika i odgovorni kabinet. Odgovoran je ipredsedniku i parlamentu. Kombinuje elemente mekog parlamentarizma sa slabim i nedovoljnouticajnim parlamentom i institucijama predsednikog sistema. Prevagu ima izvrna vlast izraenau jakom predsedniku.

Predsednik ima fiksni mandat. Ima efektivnu vlast (kontrola izvrne i zakonodavne vlasti), biravladu i kontrolie je.

Vlada imenuje premijera na njegov predlog i ostale lanove vlade . Vlada je odgovornaparlamentu (na poziciji je dok ima poverenje parlamenta). Vlada ima manji uticaj od predsednika(predsednik prdsedava sastancima kabineta). Ne postoji preklapanje sa zakonodavnom vau.

Uticaji predsednika na parlament- otvara i zakljuuje vandredna zasedanja parlamenta,proglaava zakone i ima pravo suspenzivnog veta, moe da raspusti parlament.


37/47

Uticaji vlade- ima zakonodavnu inicijativu, podnosi amandmane na zakonske predloge,odreuje dnevni red parlamenta, parlament radi samo ono to je u ustavu, a vlada ostalo.Ovlaenja parlamenta u ustavu.

Uticaj parlamenta na vladu- nepoverenje (ako izglasa nepoverenje, vlada mora da ide na

izbore) i poslaniko pitanje (parlament moe da postavi pitanje u vezi bilo ega), moe da oboripremijera.

31.Skuptinski (konvetski) sistem

To je sistem u kome je najvia vlast koncentrisana u predstavnikom telu. Ovj tip organizacijevlasti ima dugu istoriju jo od francuske revolucije, preko Pariske komune, realsocijalistikihdrutava sve do novije pluralistike liberalne revolucije, koja ih je prosto pokosila irom sveta.

Odrao se u vajcarskoj.

Monarhija vs republika monarhije u nrazvijenim zemljama su u prilinom broju i traju duevreme. One su zastipljene u 1/3 parlamentarnih sistema. ef drave uglavnom postaje nasleem.

Skuptine su simbol narodnog predstavnitva, oni su temelj liberalne i demokratske politike.Oni su autentini predstavnici narodne volje, tako da dolaskom predstavnike demokratije,skuptina dobija na teini.

Srednjevekovni evropski koreni:

1.predstavljanje razliitih stalea (svetenstvo, plemstvo, gradovi),

2.kraljevi se savetuju sa stalekim voama, na temelju poloaja, statusa, izbora.

Skuptina je vielano predstavniko telo koje se bavi javnim problemima. Evropske skuptine

su predstavnika tela puno pre nego to su postale zakonodavna tela sa suverenim pravomdonoenja zakona. Dok je u SAD-u i takozvanim novim republikama odmah bila zakonodavna.

Veliina- najmanja u Guvalu 12 lanova, a najvee u kineskom nacionalnom kongresu- 3000zastupnika. Najbolje su one srednje veliine, jer nudi svim zastupnicima ansu da kau ta misle.

Domovi- trietvrtine imaju samo jedan dom (to je najuobiajnije u manjima novim unitarnimdravama). Jedan dom se opravdava pozivom na veinsko oitavanje vladavine naroda. Jedna


38/47

etvrtina ima dvodomo telo. Donji dom je neposredno izabran, dok se gornji dom biraraznim metodama i osigurava ravnoteu.

ako se drugi dom slaze sa prvim beskoristan je, ako se ne slaze onda je opasan

Kroz gornji dom se uje glas razliitih regija. etiri naela odabira za gornji dom:

1.neposredni izbir

2.posredni (putem regionalnih lokalnih vlasti)

3.imenovanjem

4.nasledjivanjem

Skuptinski odbori: to su male radne skupine skuptinskih lanova formirane da bi se uhvatile u

kotac sa velikom koliinom posla.postoje stalni, posebni i zajedniki odbori. Funkcije odbora-razmatranje predloga zakona i finansijskih predloga., nadgledanje vladine administracije,razmatranje pitanja od javne vaznosti.

Dve vrste skuptine:

1.radna(oblikuje zakone, izglasava i nadzire izvrne vlasti)

2.debatna (raspravlja o najvanijoj problematici)

Skuptinski sistem ima poreklo u velikoj Francuskoj revoluciji. Ustavotvorna skuptina jeobrazovala odbor koji bi nadgledao rad ostalih odbora (odbor javnog spasa). Imao je traginusudbinu.

Predstavniko telo proistie iz naroda, skuptina ima nadmo nad izvrnim organom (obrazuje gai nadzire). Izvrni organ je odbor predstavnikog tela ?

Radnja izvrne vlasti je sputana, ne moe odstupiti, podneti ostavku, a mora izvravati naloge.

Nema sopstvene inicijative. Vlast je depersonalizovana.

32.Izbori i izborni sistem


39/47

Izbori su najznaajniji deo demokratskog politikog sistema. To je najvazniji oblik

participacije graana.

Divere- demokratija je vladavina putem slobodnih i postenih izbora. Izbori mogu biti imanipulativno sredstvo u rukama vladajuih.

U izborima, socijalno-strukturalna pozicija ne igra ulogu. Izbori slue za stvaranjepredstavnikih tela ili postavljanje osoba na izbornu funkciju. Na njima se odluuje okandidatima ili strunim pitanjima. Izbori se najee odreuju kao takmienje izmeupojedinaca i grupa, prvenstveno partija u jednom drutvu za dobijanje politiko upravljakihpozicija.

Izborni sistem je sistematizovani skup pravila za voenje izbora.

Funkcije:

1. izbori omoguavaju legitiman izbor vladara ili upravljaa,

2. biraju se elite i odgovarajui put ili strategija razvoja

3. izbori su prilika za informisanje graana oko kljunih pitanja drutva i njihovog reavanja

4. pokazatelj su volje graana (slanje poruka liderima)

5. oni su vid komunikacije politike elite i naroda

6. izbori su nain dobijanja legitimiteta politike elite

7. edukaciona funkcija

8. oni su faktor stabilnosti i ventil poputanja napetosti

9. oni su sredstvo artikulacije interesa i zahteva pojedinaca i grupa u drutvu

10. oni su orijentir za politike partije

11. oni mogu biti mera demokratinosti jednog politikog poretka

Izbori podrazumevaju odreena prava i slobode. Izbori moraju biti ne samo slobodni ve ifer.


40/47

Fer izbori podrazumevaju:

1. administracija nije voena uim partijskim interesima

2. ustavna zatita izbornog zakona

3. univerzalno pravo glasa i sloboda pristup birackom mestu

4. objektivno izvetavanje mas medija

5. ravnopravan pristup izvorima kampanje

6. transparentno prebrojavanje glasova

7. ravnopravan i neprinudan tretman partija, kandidata, biraa od strane vojske, policije, vlade isudstva.

Vrste izbora -postoji etiri tipa izbora po nekim autorima:

1. kompetitivni (otvoreni izbori u kojima uestvuje vie partija)

2. izbori dominantne partije (postoji vie partija, ali je nizom instrumenata (kontrolisanje paak i nadgledanje ko za koga glasa, zastraivanje, korupcija, prevare) obezbeena pobedadominantne partije)

3. izbori kandidata u okviru odreene partije (jednopartijski sistem, graani biraju izmeukandidata jedne partije koja je dozvoljena)

4.aklamacioni izbori (nije dozvoljen izbor ni izmeu partija ni izmeu kandidata, ve sunominaciona tela u izbornim jedinicama nominovala po jednog kandidata)

Izborni sistem

To je sistem kojim se odreuje poloaj svih subjekata u izbornnom procesu (prava, obaveze,

odnosi). On precizira mere, radnje i postupke za efikasno odvijanje izbora.

Daglas Rej pet kljunih elemenata koji predstavljaju izvore i razloge razliitosti meuizbornih sistema:

1. metod prevoenja glasova u parlamentarna mesta


41/47

2. veliina izbornih jedinica, to su one vee, vea je ansa da male partije budureprezentovane

3. struktura izbornog listia - ballota

4. veliina parlamenta, to je vei parlament, vea je ansa da male partije budu reprezentovane ivii je oekivani stepen proporcionalnosti

5. prohibitivna klauzula sa njenim poveanjem proporcionalnost opada.

Kako e se ovi elementi sloiti zavisi od zemlje do zemlje.

Najee se izborni sistemi klasifikuju po stepenu proporcionalnosti (tj.po tome u kakvom jeodnosu broj glasova prema broji parlamentarnih mesta):

1.veinski-pluralni

2.semiproporcionalni ili meoviti

3.proporcionalni

U razvijenim zemljama najee se koristi proporcionalni. Samo u 4 od 22 razvijene zemljeveinski sistem. Sva tri tipa izbornih sistema imaju i dobre i loe strane. Njihove prednosti ilimanjkavosti nisu esto izraz karaktera sistema, koliko uslova ili okolnosti u kojima se odvijaizborni proces.

Od moguih 10 izbornih sistema, samo 3 omoguavaju biraima da po svom izboru rangirajukandidate na glasakom listiu i po tome se nazivaju preferencijalni sistemi. Ukoliko im ne uspeprva referenca, oni se mogu opredeliti za neko drugo reenje. To su: alternativni glas, dopunskiglas i pojedinano transferabilni glas. Prva dva su veinski, a trei je proporcionalni sistem.

Manjkavosti 4 vrste:

1.prepreke ili ogranienja koje se tiu mogunosti pojedinaca da slobodno i kvalifikovano

uestvuju na izborima (defektni izborni listii, netani biraki spiskovi, iskljuivanjeregistrovanih biraa, netanosti u prebrojavanju... Do sruge polovine 20.v. veliki deo odraslepopulacije- ene u vajcarskoj, Aboridini u Australiji... nije imao birako pravo)

2.tie se irine izborne ponude (zakonom se odreuje koja partija ili grupa uestvuje naizborima)

3.politika relevantnost izbora uticaj vanparlamentarnih ekonomskih monika


42/47

4.ljudske greke ( grka ili proraunata manipulacija i prevara)

33.Partije i partijski sistem

Partije su dobrovoljne politike organizacije, dueg trajanja koje se bore za osvajanje iliodravanje politike vlasti, radi ostvarenja odreenih ideja i interesa.Nastale su u antikodoba, a pun izras su dobile u 19.veku. vremenom su postale ne samo posrednici, ve i kreatori,organizatori, i kormilari izbora i parlamenata.

Nastaju:

1. kao parlamentarne frakcije (amerike partije nastale kao grupe pristalica Dzefersona iHamiltona), 2. kao u izvoru radniki pokreti (laburisti u vb, koji su dobili politiki identitet)

3. kao narodno oslobodilaki pokreti (kongresna partija u indiji)

4. nastaju iz ideolokih razloga (komunizam).

Komponente partiije su:

1. ideologija (skup ili sistem orijentacija predstava i uverenjao stvarnom ili poeljnom ureenjupolitike i drutva). Program partije predstavlja konkretizaciju ideologije

2. socijalna struktura (interesi)

3. organizacija (njom se obezebeuje kako unutranja komunikacija tako i spoljasnja izmeu

domae i strane okoline)

Negativna kritika partija


43/47

1. partije su parcijalno, interesno orijentisane politike organizacije(nisu sposobne daizraavaju optu narodnu volju) ,one su aktivni faktor dezintegracije i konfliktnostidrutva i politike,

2. orijentisani su prvenstveno na osvajanje i ouvanje vlasti (razvijaju vrstu partijskogfundamentalizma i zaslepljenosti)

3. prenaglaena uloga partije-partokratija4. izgubile su kljune funkcije.5. imaju unutranju, autoritativnu organizaciju

Pozitivni aspekti (funkcije)

1. integrativna i agregaciona povezuje interese razliitih grupa u globalne zahteve,

2. mirotvorna uloga- usaglaavanje ideja,

3. pretvara parcijalne interese u globalne (kreativna uloga),

4. predstavljaju koncetrisani i prepoznatljivi subjekt politike aktivnosti, (time se proirujemogunost demokratske kontole nad vlau),

5. partije omoguavaju predstavljanje odreenih socijalnih skupina ili regiona,

6. omoguavaju participaciju graana u politici,

7. regrutovanje i obuavanje kadrova za obavljanje politikih liderskih poslova,

8. olakavaju politiki proces i omoguavaju graanima izbor izmeu pojedinih politikih opcijai strategija razvoja,

9. omoguavaju delovanje kljunih demokratskih institucija,

10. omoguavaju komunikaciju nosilaca vlasti i drutva

11. debate o kljunim pitanjima.

Razlozi za opadajuu ulogu partije:

1. izlaznost na izbore je sve manja,

2. graani brinu za privatne stvari,

3. politika je sve vise sekularna, a manje ideoloka,


44/47

4. opadanje lanstva,

5. nastanak postmodernistikog doba, postmaterijalistikog, koje se okree ka nekim drugimtemama

6. mas mediji su preuzeli neke funkcije partija

7. pretnje interesnih grupa i grupa za pritisak,

Partije ipak jaaju, naroito nafinansijskom planu. One kontroliu dravni aparat.

U novije vreme primetno je i repozicioniranje partija na politikoj sceni pomeranje ka centru.

Tipovi partija: postoji velika raznovrsnost partija, na osnovu socijalne strukture, razlikujuse: graanske, radnike, seljake, nacionalistike, verske.

Divere-

1. masovne (najvanija aktivnost je regrutovanje lanstva, finansiranje lanarinom) i

2. kadrovske (postiu selekcijom ono to masovne postiu brojem).

Partije predstavljanja: okrenute prema predstavljanju interesa, a partije integracije kreiranje iusmeravanje interesa.

Postoje:

1.kadrovske, 2.masovne, 3.sveobuhvatne, 4.kartelske, 5.liderske, 6.profesionalne.

Partijski sistem predstavlja- splet konkurentskih meupartijskih odnosa. On je podsistempolitikog sistema. Stoji izmeu civilnog drutva i drave. Partijski sistem ima za cilj da uoblii iinstitucionalizuje partijske interakcije sa odnosima partijskog kompleksa sa irom okolinom.

Merila identifikacije i klasifikacije partijskih sistema:

1.broj relevantnih partija


45/47

2.intenzitet meupartijskih podela,

3.priroda politikog sistema,

4.stepen stabilnosti, institucionalizacije.

Sartori 7 tipova partijskih sistema:

1.jednopartijski

2.sistem sa hegemonistikom partijom,

3.sistemi sa predominantnom partijom

4.dvopartijski sistem

5.sistem ogranienog pluralizma

6.sistem ekstremnog pluralizma

7.atomizirani partijski sistem

Blondel-

1. dvopartijski trea partija mala i politiki beznaajna (SAD, VB, Australija)

2. sistem dve i po partije trea partija osvaja vie glasova, namaju sasvim izbalansirane dveglavne partije, jer je druga partija neto manja od prve. (Nemaka, Kanada, Irska)

3. visepartijski sa dominantnom partijom ta partija dri od 40-45% glasova, a druge tri etiripartije dele ostale glasove (Skandinavija, Italija, Holandija)

4. visepartijski bez dominantne partije nijedna partija ne dobija vie od 20-25 % glasova(vajcarska, Finska)

Dvopartizam prednosti stvara jaku jednopartijsku vladu, koja ima podrku u parlamentu,koalicioni kabineti su nestabilni i kratkotrajni,a jednopartijska vlada uspeno upravljaposlovima parlamentarnog organizovanja i odluivanja, dvopartizam omoguava racionalnovoenje dijaloga i kristalisanje alternativa politike i razvoja i jasan izbor izmeu dva smerapolitike. U ovom sistemu partijetee umerenoj politici i centristikoj poziciji. Dvopartizam jesnaan faktor transparentnosti politike i uslov demokratinosti.


46/47

Viepartizam prednosti _ u multietnikim drutvima, dvopartizam suava mogunosti izbora ireprezentacije razliitih grupa.

Lajphart (partijski sistemi):

1. centrifugalni sistem (Fra, Ita)2. centripetalni (Dan, Nem, Fin, VB)3. konkordatsko-demokratski (Bel, Hol, Austrija, vajcarska)

Partijske porodice: levica, desnica i centar.

Bobio etvorolana klasifikacija politikih porodica. Na osnovu kriterijuma ideala jednakosti i

slobode, razlikuje: ekstremnu levicu promovisanje jednakost i autoritarizam, ekstremnudesnicu antiliberalni i antiegalitarni pokreti, centristiku levicu - egalitarne i liberalnepartije, i centristiku desnicu liberalne i neegalitarne pokrete. Ovome se moe dodati i treaosa po kojoj moe biti izvrena klasifikacija: moderno tradicionalno.

5 partijskih porodica u zapadnim demokratskim sistemima :

1. levo orijentisane

2. liberalne

3. konzervativne

4. radikalno desne

5. radikalno leve

Leve partije: socijaldemokratske, socijalistike, komunistike, novu levicu i ekoloke partije.

Desnica konzervativne klasine konzervativne, demohrianske, konzervativne ahrianske iagrarne partije.

Unutranja struktura partije ima 3 dela:

1.rukovodstvo,

2.lokalna organizacija


47/47

3.lanstvo

Documents

UP Skripta Za Kolokvijum (2)