w w w . d e r e t a . r s

MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Imanuel Kant

Zasnivanjemetafizike morala

PreveoDr Nikola M. Popović

RedakcijaProf. dr Miloš Arsenijević

Beograd2016

DERETA

Naslov originalaImmanuel Kant

Sämtliche Werkein Verbindung mit

O. Buek / P. Gedan / W. KinkelF. M. Schiele / T. H. Valentiner u.a.Herausgegeben von Karl VorländerVerlag von Felix Meiner in Leipzig

Unveränderter Abdruck 1940der Ausgabe von 1920

Copyright © ovog izdanja DERETA

PRED GO VOR

Sta ra grčka fi lo zo fi ja de li la se na tri na u ke: fi -zi ku, eti ku i lo gi ku. Ta po de la pot pu no od go va rapri ro di stva ri, pa kod nje ne ma ništa da se is prav -lja, osim možda da se do da njen prin cip, ka ko bi -smo se na taj način uve ri li, de lom, u nje nu pot pu -nost, de lom da bi smo pra vil no od re di li nužne pod -o delj ke.

Ce lo kup no um sko sa zna nje ili je ma te ri jal no ipo sma tra ne ki obje kat, ili je for mal no i ba vi se sa -mo for mom sa mo ga ra zu ma i sa mo ga uma, i opš-tim pra vi li ma mišlje nja uopšte bez raz li ke obje ka ta.For mal na fi lo zo fi ja zo ve se lo gi ka, a ma te ri jal na fi -lo zo fi ja ko ja ima po sla s od ređenim pred me ti ma iza ko ni ma, ko ji ma su ti pred me ti potčinje ni, je steopet dvo ja ka. Ti su za ko ni ili za ko ni pri ro de ili za -ko ni slo bo de. Na u ka o pri ro di zo ve se fi zi ka, na u-ka o slo bo di zo ve se eti ka; fi zi ka se na zi va na u komo pri ro di, a eti ka na u kom o mo ra lu.

Lo gi ka ne može da sa drži ni ka kav em pi ričkideo, je dan ta kav deo u ko jem bi opšti i nužni za ko -ni mišlje nja počiva li na osno vi ma uze tim iz is ku -stva; inače ne bi bi la lo gi ka, to jest ka non za ra zumili um ko ji za sva ko mišlje nje važi i mo ra bi ti de -mon stri ran. Na pro tiv, i mu drost ko ja se od no si napri ro du i mu drost ko ja se od no si na mo ral mo gusva ka za se be da ima ju svoj em pi rički deo, jer pr vamo ra da od re di za ko ne pri ro de kao pred me ta is ku -stva, a dru ga mo ra da od re di za ko ne čove ko ve vo -lje uko li ko ga afi ci ra pri ro da, do duše za ko ne pri ro -de kao za ko ne po ko ji ma se sve do gađa, a za ko neslo bo de kao za ko ne po ko ji ma tre ba sve da se do -gađa, ali ipak sa raz mišlja njem o uslo vi ma pod ko -ji ma se to češće ne do gađa.

Sva ka fi lo zo fi ja, uko li ko počiva na osno vi mais ku stva, može se na zva ti em pi ričkom, a fi lo zo fi jako ja iz laže svo ja učenja iz ve de na je di no iz prin ci paa pri o ri može se zva ti čista fi lo zo fi ja. Čista fi lo zo fi -ja, ako je sa mo for mal na, zo ve se lo gi ka; ako jeogra ničena na od ređene pred me te ra zu ma, on da sezo ve me ta fi zi ka.

Na taj način po niče ide ja o dvo ja koj me ta fi zi ci,o me ta fi zi ci pri ro de i o me ta fi zi ci mo ra la. Fi zi ka će,pre ma to me, ima ti svoj em pi rički, ali ta kođe i ra ci -o na lan deo; eti ka isto ta ko, ma da bi se na roči tonjen em pi rički deo mo gao zva ti prak tična an tro po -lo gi ja, a ra ci o nal ni deo pra vi mo ral.

6 Imanuel Kant

Svi po slo vi, svi za na ti i sve vešti ne su u do bit kuza vođenjem prin ci pa po de le ra da. Jer, sva ki čovekne ra di sve po slo ve i po svo me načinu ra da pri ličnose međusob no raz li ku ju, pa sva ko mo ra da se ogra -niči na od ređeni po sao, ka ko bi ga oba vljao sa naj -većom sa vršenošću i sa znat nom la koćom. Gde sepo slo vi ne odva ja ju na taj način i ni su ras po de lje ni,gde je sva ko mno go stru ki veštak, tu se za na ti jošna la ze u naj većem var var stvu. Međutim, ia ko po -sta vlja nje sle dećeg pi ta nja ne bi pred sta vlja lo obje -kat ne do sto jan raz mišlja nja, na i me: da li čista fi lo -zo fi ja ne zah te va za sva ki svoj deo svog po seb nogčove ka, i da li za ce li nu naučnog ra da ne bi bi lo bo -lje ka da bi smo opo me nu li one ko ji su na vi kli da pu -bli ci, shod no nje no me uku su, pro da ju mešavi nuem pi ričkog i ra ci o nal nog, iz vršenu u nji ma sa mimne po zna tim sra zme ra ma, a dru ge ko ji pri pre ma jusa mo ra ci o nal ni deo na zi va ju sa nja li ca ma, da isto -vre me no ne tre ba da oba vlja ju dva po sla ko ji se ponačinu ra da ve o ma raz li ku ju, a za ko je se, za sva kipo na o sob, traži možda na ročiti ta le nat, i čije po ve -zi va nje u jed noj lično sti pro iz vo di sa mo šepr tlje, toću ja ipak po sta vi ti ov de sa mo ovo pi ta nje: da li pri -ro da na u ke ne zah te va da se em pi rički deo uvekbrižlji vo odva ja od nje no ga ra ci o nal no ga de la, pada se pre pra ve (em pi ričke) fi zi ke iz loži me ta fi zi kapri ro de, a pre prak tične an tro po lo gi je me ta fi zi kamo ra la, ko je bi me ta fi zi ke mo ra le bi ti brižjli vo

Zasnivanje metafizike morala 7

očišćene od sve ga em pi ričko ga, ka ko bi se zna loko li ko je čisti um ka dar da po stig ne u oba taslučaja, i iz ko jih iz vo ra on sam cr pi a pri o ri tu svo -ju po u ku, pa bi lo da taj po sled nji po sao vrše svimo ra li sti (čije ime gla si le gion) ili sa mo ne ki ko jiosećaju sklo nost za njim.

Pošto je ov de mo ja na me ra usme re na na fi lo zo -fi ju mo ra la, to ću po sta vlje no pi ta nje da ogra ničimsa mo na ovo: da li je kraj nja po tre ba da se ob ra dičista fi lo zo fi ja mo ra la pot pu no očiš ćena od sve gašto može bi ti sa mo em pi ričko i što spa da u an tro -po lo gi ju; da ta kva čista fi lo zo fi ja mo ra la mo ra dapo sto ji, sa mo se od se be ja sno vi di iz opšte ide je odužno sti i mo ral nim za ko ni ma. Sva ko mo ra pri zna -ti da za kon mo ra da no si sa so bom ap so lut nunužnost, ako tre ba da je mo ra lan, to jest ako tre bada važi kao osnov ne ke oba ve zno sti; da za po vestko ja gla si: Ne tre ba da lažeš, ne važi, re ci mo, sa moza lju de, a da se osta la um na bića ne bi mo ra la oba -zi ra ti na nje ga, i da ta ko stvar sto ji sa svi ma pra vimmo ral nim za ko ni ma; da se, pre ma to me, osnovoba ve zno sti ov de ne sme da traži u pri ro di čove ka,ni ti u pri li ka ma u sve tu u ko je je čovek po sta vljen,već da se mo ra tražiti a pri o ri je di no u poj mo vi mačisto ga uma, pa da sva ki dru gi pro pis za sno van naprin ci pu pro sto ga is ku stva, i šta više da sva ki u iz ve -snom po gle du opšti pro pis, uko li ko se ma i naj ma -njim de lom osla nja na em pi ričke osno ve, možda sa -

8 Imanuel Kant

mo u po gle du jed ne po bu de, može značiti prak tičnopra vi lo, ali ni ka da ne može značiti mo ral ni za kon.

Da kle, među svim prak tičnim sa zna nji ma, mo -ral ni za ko ni za jed no sa svo jim prin ci pi ma raz li ku juse od sva kog dru gog sa zna nja, u ko jem se na la zinešto em pi ričko, ne sa mo suštin ski već čita va fi lo -zo fi ja mo ra la počiva pot pu no na svo me čis to me de -lu, i, pri me nje na na čove ka, ne po zajm lju je ni naj -ma nje nešto od po zna va nja čove ka (od an tro po lo -gi je), već čove ku, kao um no me biću, da je za ko ne apri o ri ko ji, na rav no, zah te va ju uz to is ku stvomizoštre nu moć suđenja, ka ko bi ona, de lom, ra za -zna la u ko jim se slučaje vi ma oni mo gu pri me nji va -ti, a de lom da bi im pri ba vi la pri stup u ljud sku vo -lju, a čove ku sna gu ra di nji ho vog iz vršenja, pošto ječovek, kao biće ko ga afi ci ra ju to li ke sklo no sti, do -duše spo so ban za ide ju prak tično ga čisto ga uma, alini je ta ko ka dar da u to ku svo ga živo ta tu ide juučini in con cre to de lo tvor nom.

Da kle, neo p hod no je po treb na me ta fi zi ka mo ra la,ne sa mo na osno vi ne ke po bu de spe ku la ci je, da bi is pi -ta la iz vor načela ko ja su a pri o ri u našem umu, već za -to što sa mi običaji osta ju po dložni sva ko ja kom kva re -nju sve dok ne do sta je pu to kaz i naj viša nor ma nji ho -vog pra vil nog oce nji va nja. Jer, što se tiče ono ga što tre -ba da je mo ral no, za nje ga ni je do volj no da bu de sa gla -sno sa mo ral nim za ko nom, već mo ra i da se dešavazbog nor mal nog za ko na; u pro tiv no me, nje go va sa gla -

Zasnivanje metafizike morala 9

snost sa mo ral nim za ko nom, sa mo je sa svim, slučaj noi sum nji va, jer će ne mo ra lan uzrok kat ka da pro iz ve stiza ko ni te rad nje, ali češće pro tiv za kon ske. Međutim,mo ral ni za kon u svo joj čisto ti i au ten tično sti (do čegaje upra vo u prak si naj više sta lo) može se tražiti sa mo ije di no u čis toj fi lo zo fi ji i ni na ko jem dru gom me stu, pame ta fi zi ka mo ra da pret ho di i bez nje uopšte ne možeda po sto ji ni ka kva fi lo zo fi ja mo ra la; čak ni fi lo zo fi ja,ko ja meša čiste prin ci pe sa em pi ričkim, ne za služujeime fi lo zo fi je (jer od običnog um nog sa zna nja fi lo zo fi -ja se raz li ku je po to me što iz laže u ap strakt noj na u ciono što to obično um no sa zna nje shva ta sa mo umešavi ni), mno go ma nje za služuje da se zo ve fi lo zo fi jamo ra la, jer tim mešanjem ona na no si šte tu čisto ti mo -ra la i po stu pa su prot no svo joj vla sti toj svr si.

Ne ka se ipak ne mi sli da se već kod slav no gaVol fa, u pro pe dev ti ci za nje go vu fi lo zo fi ju mo ra la,na i me za nje go vu, ka ko ju je on na zvao, opštu prak -tičnu mu drost, na la zi ono što se ov de zah te va, da kleda se ov de ne stu pa u ne ku sa svim no vu oblast. Up-ra vo zbog to ga što bi tre ba lo da pred sta vlja ne kuopštu prak tičnu mu drost, ona ni je uze la u raz ma tra -nje vo lju jed ne na ročite vr ste, vo lju ko ja se ot pri li kebez ika kvih em pi ričkih po bu da opre de lju je na osno -vi prin ci pa a pri o ri, i ko ju bi smo mo gli na zva tičistom vo ljom, već raz ma tra hte nje uopšte sa svimrad nja ma i uslo vi ma ko ji mu u tom opštemznačenju pri pa da ju, i ti me se raz li ku je od me ta fi zi ke

10 Imanuel Kant

mo ra la ona ko ka ko se raz li ku je opšta lo gi ka odtran scen den tal ne fi lo zo fi je, od ko jih opšta lo gi ka iz -laže rad nje i pra vi la mišlje nja uopšte, dok tran scen -den tal na fi lo zo fi ja iz laže sa mo na ročite rad nje i na -ročita pra vi la čisto ga mišlje nja, to jest ono ga mišlje -nja ko jim se pred me ti sa zna ju pot pu no a pri o ri. Jer,me ta fi zi ka mo ra la tre ba da is pi ta ide ju i prin ci pemo guće čiste vo lje, a ne rad nje i uslo ve ljud sko gahte nja uopšte ko ji se naj većim de lom do bi ja ju odpsi ho lo gi je. Što se u opštoj prak tičnoj mu dro sti(prem da bez ika kvog ovlašćenja) ta kođe go vo ri omo ral nim za ko ni ma i o dužno sti, to ni je ni ka kavpre kor mo ga tvrđenja. Jer spi sa te lji te na u ke osta juu to me ver ni svo joj ide ji o njoj; po bu de, ko je se kaota kve za mišlja ju pot pu no a pri o ri sa mo umom i ko-je su za pra vo mo ral ne, oni ne odva ja ju od em pi -ričkih po bu da ko je ra zum uzdiže do opštih poj mo vapro sto upo ređiva njem is ku sta va, već ih, ne vo dećiračuna o ra zli ci nji ho vih iz vo ra, po sma tra ju sa mo sagle dišta nji ho ve veće ili ma nje ob u hvat no sti (poštose sve one po sma tra ju kao jed no rod ne), i na tajnačin se bi stva ra ju po jam o nji ho voj oba ve zno sti,ko ji je za i sta sve dru go sa mo ne mo ra lan, ali je ipakta kav ka kav se sa mo požele ti može u fi lo zo fi ji ko jaap so lut no ne su di o po re klu svih mo gućih prak -tičnih poj mo va, da li oni po sta ju a pri ro ri ili sa mo apo ste ri o ri.

Pošto na me ra vam da jed no ga da na ob ja vim

Zasnivanje metafizike morala 11

me ta fi zi ku mo ra la, u jav nost pret hod no puštamovo nje no za sni va nje. Do duše, ne po sto ji za pra -vo ne ko dru go nje no za sni va nje osim kri ti kečistog prak tičnog uma, isto ona ko kao što zame ta fi zi ku po sto ji sa mo kri ti ka čistog spe ku la -tiv nog uma, ko ja je već ob ja vlje na. Ali, de li mi -ce, kri ti ka čistog prak tičnog uma ni je ta ko kraj -nje neo p hod no po treb na kao kri ti ka čistog spe -ku la tiv nog uma, jer se ljud ski um u prak tičnojupo tre bi može la ko do ve sti do ve li ke tačno sti iis crp no sti čak i kod naj o bični je ga ra zu ma, dokje na pro tiv u te o rij skoj, ali čis toj upo tre bi umskroz-na skroz di ja lek tičan; de li mi ce, ka da je rečo kri ti ci čistog prak tičnog uma, ja zah te vam danje no je din stvo sa spe ku la tiv nom kri ti kom, akoona tre ba da bu de za vršena, mo ra da bu de ta -kvo da se može u isto vre me pri ka za ti za jed -ničkim prin ci pom, pošto se na kra ju kra je vaipak ra di o jed no me i is to me umu ko ji se sa mou pri me ni raz dva ja. Do ta kve pot pu no sti ja ov -de još ne mo gu da do spem, a da ne pre du zmemraz ma tra nja sa svim dru ge vr ste i da čita o ca nezbu nim. Zbog to ga sam ume sto na zi va Kri ti kačistog prak tičnog uma upo tre bio na ziv Za sni va -nje me ta fi zi ke mo ra la.

Pošto je, na trećem me stu, i jed na me ta fi zi kamo ra la, bez ob zi ra na njen za strašujući na slov, ipakspo sob na za vi sok ste pen po pu lar no sti i sa gla sno sti

12 Imanuel Kant

sa običnim ra zu mom, sma tram za ko ri sno da ovupri pre mu odvo jim od nje, ka ko ubu duće ne bih mo -rao onu sup til nost, ko ja je u njoj ne iz bežna, da do -dam shva tlji vi jim učenji ma.

Sa dašnje za sni va nje ni je ništa dru go doistraživa nje i utvrđiva nje naj višega prin ci pa mo -ral no sti, i je di no ono sačinja va po sao ko ji je posvo joj svr si ceo i ko ji tre ba odvo ji ti od sva kogdru gog etičkog istraživa nja. Do duše, mo jatvrđenja o tom važnom glav nom pi ta nju, ko je dosa da još ni iz bli za ni je proučava no na za do vo lja -va jući način, do bi la bi mno go u ja sno sti pri me -nom isto ga prin ci pa na čita vi si stem, a i ve li kupo tvr du na osno vi do stat no sti ko ju taj si stem svu -da po ka zu je; mo rao sam da se lišim tog pre i -mućstva, ko je bi u osno vi više pred sta vlja lo sa -mo lju blje ne go opštu ko rist, jer la koća upo tre bejed no ga prin ci pa i nje go va pri vid na do stat nost nepred sta vlja ju ne ki sa svim si gu ran do kaz nje go vetačno sti, na pro tiv one bu de iz ve snu pri stra snost ičine da se on sam za se be ne prouči i od me ri sa -svim stro go, bez ob zi ra na po sle di ce.

Ja sam u ovo me spi su shva tio svo ju me to du ta -ko, jer sma tram da je naj po de sni ja ako se odobičnog sa zna nja ana li tički ide ka od red bi nje go -vog naj višeg prin ci pa i opet na trag od is pi ti va njato ga prin ci pa i nje go vih iz vo ra sin te tički ka obično -me sa zna nju, u ko jem se na i la zi na nje go vu upo tre -

Zasnivanje metafizike morala 13

bu. Za to po de la ovog spi sa iz gle da ova ko:1. Pr vi od sek: Pre laz od običnog etičkog um -

skog sa zna nja ka fi lo zof skom etičkom um skom sa -zna nju

2. Dru gi od sek: Pre laz od po pu lar ne mo ral nemu dro sti ka me ta fi zi ci mo ra la.

3. Treći od sek: Pre laz sa me ta fi zi ke mo ra la kakri ti ci čistog prak tičnog uma.

14 Imanuel Kant

Imanuel KantZASNIVANJE METAFIZIKE MORALA

PreveoDr Nikola M. Popović

Za izdavačaDijana Dereta

Glavni urednikAleksandar Šurbatović

Likovno-grafička opremaMarina Slavković

KorekturaVladimir Janković

Treće DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-055-8

Tiraž1000 primeraka

Be o grad 2016.

Iz da vač / Štam pa / Pla smanDE RE TA

Vla di mi ra Ro lo vića 94a, 11030 Be o gradtel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

w w w . d e r e t a . r s

Knjižare DE RE TAKnez Mi ha i lo va 46, tel.: 011/ 30 33 503, 26 27 934

Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011/ 30 58 707, 35 56445

17.023.214 Кант И.

КАНТ, Имануел, 1724-1804Zasnivanje metafizike morala / Imanuel Kant ; preveo Nikola

M. Popović ; redakcija Miloš Arsenijević. - 3. Deretino izd. –Beograd : Dereta, 2016 (Beograd : Dereta). – 132 str. ; 17 cm. –(Mala filozofska biblioteka / [Dereta])

Prevod dela: Sämtliche Werke / Immanuel Kant. – Tiraž 1.000. –Napomene uz tekst.

ISBN 978-86-6457-055-8

a) ЕтикаCOBISS.SR-ID 221217804

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд