Download pdf - Politicka sociologija IV

8/14/2019 Politicka sociologija IV

1/95

37. Protest feminizma; odnos klasinog i novog feminizma

Raanje starog i pojava novog feminizma imaju jednu znaajnu zajedniku crtu- nastajali su usocijalnom i politikom kontekstu koji se moe odrediti kao vreme revolucionarnog radikalizma. Ukrilu Francuske revolucije (1789.) rodio se feminizam. Samo dve godine nakon to se pojavilaDeklaracija o pravima oveka i graanina doivela je svoju feministiku kritiku i alternativu.

Napredne ene tog doba, predvoene od Olympe de Gouges, ve 1791. u Deklaraciji o pravima enei graanke, stavljaju do znanja revolucionarima da objavljena jednakost prava ljudi ne moe bitishvaena samo kao pravo i privilegija mukaraca. Za tu svoju drskost, mnoge od ena su moraleda plate visoku cenu- 1793. bile su giljotinirane.

Novi feminizam rodie se u revolucionarnom zanosu krajem 60-tih godina. Mada je neofeministikipokret povezan sa radikalizmom studentskog pokreta i bunta mlade generacije- iji je vrhunacpobuna na univerzitetima 1968. irom SAD i Evrope- novi feminizam stoji u dvostrukom odnosuprema ovim dogaajima.S jedne strane, bunt mlade generacije neposredno e usloviti pojavu neofeministikog pokreta.Opte preispitivanje vladajuih kulturnih i vrednosnih obrazaca dovee do saznanja o potrebi

promene dominantnih stavova o odnosima meu polovima, tzv. seksualna revolucija s kraja 60-tihsamo je nus pojava te nove svesti. ak e se vrlo brzo, ve poetkom 70-tih, pokazati da novi

feministiki pokret preuzima tafetnu palicu od kratkovenog studentskog pokreta i svojimusponom oznaava definitivno uspostavljanje fenomena tzv. novih drutvenih pokreta.S druge strane, raanje neofeministikog pokreta sadri i dimenziju protivstava i otpora nekih

pojava unutar studentskog pokreta i pokreta nove levice u celini, pre svega na pitanju odnosa meupolovima. Zato bi moglo da se kae da je novi feminizam nastao kao revolt unutar revolta, kaodvostruki protest, i protiv celine postojeeg modernog, a u osnovi jo uvek patrijarhalnog drutva,ali i protiv obrazaca muke dominacije unutar neosporno levo orijentisanog studentskog pokreta.

Odnos klasinog i novog feminizma

Relacija neofeministikog pokreta prema starom ili klasinom feminizmu moe se odrediti

dvoznano: kao istovremeni odnos diskontinuiteta i kontinuiteta.Pod klasinim pokretima podrazumevaju se pokreti karakteristini za 19-ti i prvu polovinu 20-togveka, a meu njima je feministiki pokret (radniki pokret je jedan od najznaajnijih). Pod novimdrutvenim pokretima podrzumevaju se pokreti nastali u periodu nakon 60-tih, a najreprezentativnijimeu njima su ekoloki, mirovni, anti-nuklearni, neofeministiki ili pokret za emancipaciju,osloboenje ena.Razlikovanje izmeu klasinih (starih) i novih (alternativnih) drutvenih pokreta je opravdano, kakos obzirom na nove sadraje i nove metode akcije, tako i s obzirom na nove kljune vrednosti i novrazliit odnos prema socijalnom okruenju i politikim institucijama.Za razliku od klasinih, novi drutveni pokreti imaju specifina obeleja:1) prvenstveno su usmereni ka potrebama pojedinaca i drutva kao zajednice, a nisu direktno

okrenuti prema dravi i zainteresovani za vlast2) okupljaju pristalice iz vrlo razliitih socijalnih klasa, slojeva i grupacija, pa otuda nemaju jasno

prepoznatljivu klasnu osnovu i karakter3) samorazumevaju se kao pokreti konkretne akcije, bez univerzalnih politikih pretenzija, pa suangaovani oko jednog pitanja ili problema4) autonomni su u odnosu na postojee politike partije i organizacije, i uopte rezervisani premainstitucijama5) manje ili vie su indiferentni prema ideolokim podelama6) opredeljuju se za nenasilne oblike delovanja i koriste nove metode i forme akcije (zaposedanjeulica i trgova- sit-in akcije, kao i druge metode pasivnog otpora, graanske neposlunosti)7) koriste nov jezik, atraktivni medijski nastup, grade novu opozicionu ili alternativnu politiku

kulturu.Feministiki pokret jedan je od retkih pokreta koji je na znaajan nain prisutan i u kategoriji tzv.klasinih ili starih i u grupi novih, alternativnih pokreta, pa je komparaciju starog i novogfeminizma mogue podvesti pod opti odnos klasinih i novih drutvenih pokreta.


2/95

U meri u kojoj izmeu starog i novog feminizma postoji diskontinuitet, re je o dva razliita tipadrutvenog pokreta- klasinom i novom. No, specifinost feministikog pokreta u odnosu na veinudrugih pokreta je i u tome to postoje izvesni najoptiji sadraji u vezi sa ravnopravnou ena, kao ikarakteristike (razlike po polu i prvenstveno oslanjanje na aktivitet ena) koje potvruju principkontinuiteta i daju nam za pravo da govorimo i o celini feministikog pokreta.Po analizi Ute Garhard, paralela izmeu starog i novog feministikog pokreta sadri sledeekarakteristike:1) novi enski pokret nije institucionalizovan u klasino udruenje ili savez, nema formalno

rukovodstvo, ve vie predstavlja mreu mnogobrojnih grupa2) najvaniji princip novog pokreta ena je autonomija, odnosno nezavisnost od drugih politikihgrupacija, a isto tako i samoupravljanje i samoorganizacija3) zajedno sa drugim novim drutvenim pokretima, novi enski pokret prua otpor birokratizaciji,

predstavlja opoziciju negativnim efektima industrijskog rasta i postojee vojne sigurnosti kojaugroava oveanstvo4) za razliku od starog enskog pokreta koji je prihvatao tradicionalnu podelu rada, novi enski

pokret podvrgava radikalnoj kritici postojeu podelu rada po polovima, dovodei u pitanje drutvorada u celini.Emancipacija ene za koju se zalae klasini, u osnovi klasini feministiki pokret, unutar modelaliberalne predstavnike demokratije, po tumaenju Blaenke Despot, usmerena je na slobodu u

pravu i politikoj dravi, iz ega proistie redukovanje feministikog pokreta na pokret za ljudskaprava.Sa druge strane, po njenoj analizi, nepremostivo ogranienje proleterskog enskog pokreta lei ushvatanju da diktatura proleterijata i ukidanje razlike graanskog drutva i politike drave vodioslobaanju od patrijarhata.Pojam emancipacije formulisan u novom feminizmu, a neto kasnije i u ekolokom pokretu, bitno jerazliit od emacipacije ene shvaene kako u klasinom, graanskom pokretu za ravnopravnostena, tako i u klasinom proleterskom i socijalistikom enskom pokretu.

Nova paradigma unosi dva nova komplementarna znaenja u savremeni pojam emancipacije:emancipaciju od drave i institucije uopte, kao i emancipaciju od volje za mo i vlast, tih glavnihregulatora drutvenog ivota pod starom paradigmom.Moe se zakljuiti da novi feminizam istovremeno predstavlja radikalnu kritiku stare i koncipiranjei uspostavljanje nove teorijske i praktine paradigme, unutar koje se moe misliti o modernomdrutvu i novim potrebama savremenog oveka i generacija koje dolaze.

38. Tri faze u razvoju neofeminizma

a) faza eksplozivnog uspona novog feminizmab) faza razvoja osobene feministike kulturec) faza izvesnog zastoja neofeministikog pokreta

I faza: eksplozivni uspon neofeminizma

Faza raanja i brzog uspona novog enskog pokreta traje od kraja 60-tih do druge polovine 70-tihgodina. To je period u kome neofeministiki pokret uvodi znaajne novine u odnosu na klasinienski pokret, na sva tri glavna plana:

- u pogledu sadraja i akcione usmerenosti- novih organizacionih oblika- novih metoda akcije.

U sadrinskom smislu ovo vreme moemo oznaiti kao fazu reformuliranja tzv. enskog pitanja iredefinisanja feministikog pokreta i njegovih ciljeva. Taj proces se odvija pod poznatim sloganom:lino je politiko, odnosno privatno je javno. Savremeni enski pokret je sloganom privatno jeste

javno pokuao da konkretno istorijski pokae na koje sve naine ensko pitanje je temeljnodrutveno pitanje. Ukratko, privatno iskustvo jednog pola koji svoju istoriju doivljava i proivljavakao istoriju podreenosti je javno pitanje od sutinskog drutvenog znaaja.U pogledu organizacionih oblika ovu fazu karakterie formiranje mnogobrojnih grupa, oformljenje

prvih tzv. enskih centara i uspostavljanje koordinacije na nacionalnom planu. Najei oblik


3/95

povezivanja su tzv. consciousness- raising groups, neofeministike grupe za podizanje svesti isamoosveivanje ena, u kojim se pokree sve iri krug ne samo tzv. enskih ve i drugihdrutvenih pitanja.

Nacionalna konferencija Pokreta za oslobaanje ena, Velike Britanije, odrane 1970. formulie 4zakljuka:1) dostupnost sredstava za spreavanje zaea i sloboda prekida trudnoe2) besplatno i svima dostupno uvanje dece3) jednake anse u obrazovanju i profesiji

4) jednako plaanje mukog i enskog rada, Ovi zahtevi su dopunjeni ,4 godine kasnije, sa jo dva:5) za pravnu i finansijsku nezavisnost6) protiv diskriminacije lezbejki.Pod geslom ene zajedno su jake u SR Nemakoj poetkom 70-tih se veliki broj ena ineofeministikih akcionih grupa ukljuuju u tzv. Akciju 218- protiv zakonske zabrane prava ena daodluuju o prekidu trudnoe. 1972. u Frankfurtu je odran prvi savezni kongres ena, gde se akcenatstavlja na:1) potrebu i neophodnost samostalnog organizovanja ena, kako bi se saznali njihovi problemi izastupali njihovi interesi2) neiizbenost posebne taktike i strategije u borbi za ekonomska i demokratska prava, bezlimitiranja mukaraca

3) elju da se izgrauju odnosi solidarnosti, a eliminiu autoritarne strukture i mehanizmi moi.U ovim zakljucima mukarci se iskljuuju iz dva razloga: prvo, kako bi ene stekle sopstvenoiskustva, i drugo, kako bi se spreilo da se u meovitim grupama reprodukuju odnosi staranja iugnjetavanja, to je iskustvo ena u svim oblastima ivota.Dok je britanski neofeministiki pokret konkretan u tipino engleskom pragmatistikom duhu,zapadnonemaki enski pokret formulie svoje zakljuke na strateki i generalan nain. Dveinjenice su karakteristine za savremeni neofeministiki pokret. Prva je pluralizam i raznovrsnostideja koje se artikuliu u razliitim pokretima i delovima neofeministikog pokreta. I druga, da tarazliitost nije slabost ve snaga savremenog neofeminizma, jedni druge dopunjuju i zajednikitvore celinu novih koncepata i iskustava feministikog pokreta.

Neofeminizam je u odnosu na stari feministiki pokret uneo znaajne novine i u pogledu metodadelovanja. U poetku panja je bila usmerena na novu simboliku pokreta, na obraunavanje saklasinim predstavama o eni i enskoj lepoti (u emu je bilo i ritualnog preterivanja: spaljuvanjeenskih prsluia, odbacivanje visokih potpetica, minke i diktata mode u celini). Vremenom su seiskristalisali osnovni principi na kojima poiva savremeni neofeministiki pokret, meu kojima, zametod njegovog delovanja najvei znaaj imaju dva: princip samoiskustva ili sopstvenog iskustva i

princip samopomoi ili meusobne enske ispomoi.

II faza: neofeminizam kao kulturna snaga

Kraj 70-tih i poetak 80-tih protiu u znaku konsolidacije poetnih rezultata i daljeg usponaneofeministikog pokreta. To je faza u kojoj je aktivnost neofeministikog pokreta usmerena u dvaosnovna pravca: ka otkrivanju novih oblasti i aspekata feministikog angamana i ka prodorufeminizma u oblast obrazovanja, nauke i kulture.

Novi feminizam se ne zadovoljava samo borbom za slobodu i pravo ene da odluuje o raanju, vepodvrgava otroj teorijskoj i praktinoj kritici itavu oblast medicinskog tretmana ene i njenogzdravlja, ustaje protiv svakog oblika nasilja nad enama u porodici i drutvu, protiv tretiranjaenskog tela kao robe.

Najznaajniji prodor u ovoj fazi ostvaren je ulaskom feminizma u oblast univerzitetskogobrazovanja, nauke i kulture. To je period snanog razvoja enskih studija. Feministika

problematika dobija sve znaajniji i iri prostor, unutar postojee publicistike i mas medija. Sve ovodoprinosi razvoju osobene feministike kulture, koja se esto artikulie i kao kontrakultura u odnosu

na vladajue vrednosne i kulturne matrice.

III faza: zastoj i iskuenja neofeminizma


4/95

Od sredine 80-tih zapoinje trea faza u razvoju neofeminizma. To je faza izvesnog zamora novogfeminizma. Izvesna stagnacija neofeministikog pokreta ogleda se u nekoliko injenica.Meu aktivistkinjama i pripadnicima neofeministikog pokreta sve je manje entuzijazma ispremnosti na svakodnevno praktino angaovanje u akcionim grupama i pokretu. Meu novimgeneracijama devojaka i mladih ena zapaa se izvesna nezainteresovanost i ravnodunost premafeminizmu. Jaaju i sukobi i nesporazumi meu razliitim segmentima neofeministikog pokreta(kontroverze izmeu majki i ena bez dece, lezbejki i hetero-ena, feministkinja posveenih pokretui karijeristkinja...)

Postoje i dublji razlozi za iskuenja sa kojima se suoava neofeministiki pokret u najnovijem periodu. Dugotrajna kriza, ije se manifestacije oseaju i u najbogatijim zemljama Zapada, umnogim svojim dimenzijama suavala je drutveni prostor za dalji uspon feminizma. Ofanzivanovog konzervativizma ukljuivala je povratak starim vrednostima, meu kojima klasina, u osnovi

patrijarhalna porodica, ima ulogu jednog od znaajnih nepolitikih stubova potpore poretku.Pomeranje politikog klatna udesno, do koga je dolo u znaajnim delovima populacije mnogihrazvijenih industrijskih zemalja, pogodovalo je ofanzivi i usponu anti-feministikog pro-life pokreta(pokreta za zatitu ivota fetusa). To je dovelo ak do toga da je u SAD ukinuto pravo ena na

pobaaj, zatieno odlukom Vrhovnog suda iz 1973. godine.Neofeministiki pokret nalazi se na raskru danas. Eventualna dugotrajna stagnacija i defanzivadovela bi do erozije i gubitka mnogih postignua novog feminizma. Ali da bi mogao da razvije

svoju prirodnu ofanzivnu poziciju, novi feminizam mora da razrei neke od antinomija koje su senataloile tokom prve dve decenije.Prva antinomija je jednakost/ razliitost. Novi feminizam sa pravom zahteva stvarnu jednakostizmeu mukaraca i ena, ali isto tako opravdano ukazuje na pravo na razliitost i osebenost ena ienskog pitanja.Druga antinomija koja pritiska novi feminizam moe se formulisati kao dilema zajedno ili odvojeno.Postoje ozbiljni razlozi zbog kojih se aktivnost neofeministikih grupa i pokreta iskljuivo oslanjana angaman ena, ali je i injenica da se pitanje istinske ravnopravnosti polova ne moe reiti bezangamana mukaraca.Trea antinomija odnosi se na strategiju pokreta i odnos prema socijalnom kontekstu, a pre svega

politikom okruenju i moe se definisati kao dilema i protivurenost izmeu politikog inepolitikog. Novi feminizam je do sada tu dilemu reavao u korist nepolitikog, drei se sa

pravom nove paradigme i imajui u vidu sva loa iskustva i rezerve prema staroj politici. Mada jenekoliko puta pokretano pitanje formiranja posebnih enskih partija, neofeminizam je odbacivaoklasinu politiku opciju, a za politiku artikulaciju i promociju svojih zahteva koristio neke od

postojeih politikih kanala, a pre svega politiku partiju Zelenih.

39. Mirovni pokreti- kult nasilja i vek rata

Rat ne valja zato to vie ljudi pokvari nego to pokvarenih uniti!Uobiajeno je da mislimo kako je fenomen rata izuzetak u ivotu drutva i ljudske vrste, ali

istorija govori dugaije. Smatra se da je u svetu tokom 3000 godina zabeleene ljudske istorije samo300 godina ili 10 % od tog vremena prolo u miru i bez ratnih konflikata.Ideje rata i nasilja ugraene su u same temelje nae zapadne civilizacije. Kako je naa civilizacija

pod dominacijom kulta nasilja i rata, moe se ilustrovati idejama itavog niza mislilaca iz razliitihepoha njenog razvoja:~ Heraklit kae: rat je majka, odnosno otac svih stvari~ Makijavelijevo stanovite je da cilj, odnosno dravni razlog opravdava upotrebu svih sredstava,ukljuujui i nasilje i rat~ Hobsovo miljenje je da je glavna odlika prirodnog stanja oveka rat svakog protiv svakoga~ stav Klauzevica je da je rat nastavak politike drugim sredstvima~ Marksovo shvatanje je da je nasilje babica istorije

~ socijaldarvinistika teorija Gumplovia kae da samo ratovi dovode do nadivljavanjanajsposobnijih~ Karl mit kae da je to shvatanja sutine politike i politikog u relacijama prijatelj/neprijatelj~ postmodernistika koncepcija Fukoa smatra da je rat glavni motor poretka i institucija, trajnisocijalni odnos i neiscrpni razlog svih odnosa i institucija moi.


5/95

Frojd, koji je nastojao da putem psihoanalize otkrije tajnu potiskivanih ljudskih nagona, aposebno enigmu Tanatosa i Erosa, pisao je Antajnu: ne radi se o tome da se potpuno oslobodimoagresivnih nagona, dovoljno je samo pokuati da preokrenemo njihov smer, toliko da oni vie netreba da se iskazuju kroz rat.

Erih From je opovrgao uobiajene predstave po kojima ratova ima vie u primitivnimdrutvima, dokazujui da i broj i obim i razornost ratova raste uporedo sa razvojem civilizacije.

Rejmon Aron je dobivi ma kao znamenje lana Akademije politikih i etikih nauka, daoda se na njemu ugraviraju Herodotove rei: nijedan ovek nije do mere lien razuma da daje

prednost ratu a ne miru. Meutim, kada je posle izvesnog vremena postao predsednik te Akademije,zatraio je da se ugravira i dodatak: ali, to nije istina...U svakom sluaju moramo se sloiti sa ocenom koju daje Roe Kajoa da je rat jedna od

stranih cena koju plaamo civilizaciji i njenom progresu.

Budui istoriari nee morati mnogo da se dvoume da 20. vek obelee kao vek ratova inasilja. Na alost, pokazalo se da je Lenjin bio u pravu kada je predviao da e 20. vek biti vekratova i revolucija. Tek e 20. vek zabeleiti dva velika svetska rata i bezbroj manjih regionalnih ilokalnih ratova.Smatra se da je u 1. svetskom ratu, u kome su uestvovale 32 drave stradalo 47 miliona ljudi, a u 2.svetskom ratu, u koji su bile ukljuene skoro sve nacije, broj stradalih se popeo na ak 75 miliona

ljudi.Mirovni pokret je postao globalni fenomen u veku kada su i ratovi postali svetski i globalni,

ali koreni i izvori mirovnih aktivnosti seu mnogo dalje u prolost.

40. Nastanak prvih mirovnih pokreta

Jedan od najstarijih pokuaja da se ogranii oblast rata je tzv. Amfiktioniki savez, jedankvazi-religijski savez veine grkih plemena koji je formiran jo pre 7. veka stare ere. lanicesaveza su polagale zakletvu da e ograniiti svoje akcije u ratu protiv drugih lanica (tako je npr.

bilo zabranjeno da se prilikom opsade gradova presee opkoljenom gradu dovod vode).

Verovanje da je rat nemoralan uspostavljeno je jo u ranom hrianstvu. Kasnije e Avgustinelaborirati doktrinu o pravednom ratu. Humanisti renesanse su bili protiv rata, a posebno jeholandski humanista, Erazmo Roterdamski otro igosao varvarstvo rata spisom iz 1517. sladak jerat neiskusnih, to je pokazivalo enju ljudi za mirom.

Verska sporenja i ratovi u 16. veku doveli su do sklapanja Auzburkog verskog mira 1555.Ovim mirom je prvi put priznato naelo ija je zemlja, njegova je i vera. Princip da ako je vladarneke pokrajine katolik, onda i njegovi podanici treba da budu katolici- uzima u obzir politikustvarnost u Svetom rimskom carstvu, tj. da su carski slojevi, a ne njihovi podanici mogli ubudue daodreuju veroispovest u svojoj zemlji. Ovaj mir je vie predstavljao primirje, pa se otuda estonaziva i staklenim mirom.

Tek 100 godina kasnije, Vestfalskim mirom 1648. naelo cuis regio, eius religio (ija

zemlja, njegova vera) e biti trajno zagarantovano. Njime je uspostavljena veza izmeu unutranjegi spoljanjeg mira, izmeu drave i religije.Mirom sklopljenim u vestfalskim gradovima Minsteru i Osnabriku, okonan je 30-to godinji verskirat (1618-1648) u kome je Nemaka izgubila polovinu svog stanovnitva. Verski ratovi su haraliEvropom mnogo due, skoro jedan vek, jer se smatra da su zapoeli sa pojavom Martina Lutera(1517), bio je protivnik svakog rata i poznata je njegova izjava: ko ima 2 krave treba da ustupi jednuda bi bio odran mir. Bolje je imati jednu u miru, nego dve u ratu.

Humanistika tradicija je utoliko znaajno doprinela diskusiji o ratu i miru ukoliko je nanjenom tlu prvi put razmiljano o opteevropskom mirovnom ureenju koje bi rat uinilo suvinim.Osnova ovakvog venog mira bili bi tolerancija i sloboda- pojmovi koji e tek mnogo kasnije nakonVestfalskog mira iz 1648. ui u istoriju.

Neophodno je napraviti distinkciju u teorijskim i praktinim razmiljanjima o miru.Jedan pravac miljenja i aktivnosti (pre svega diplomatskih i meudravnih) usmeren je ka

uspostavljanju mirovnog poretka meu dravama. Glavni adresat tog pravca razmiljanja su drave imeudravne institucije.


6/95

Drugi pravac miljenja o miru i praktinih mirovnih aktivnosti okrenut je drutvu i graanima, aglavni adresat u ovom sluaju su mirovne grupe i mirovni pokreti.

Kada je re o prvim religijskim mirovnim grupama i organizacijama mora se poi od 17.veka. U okviru politikih i religijskih vrenja tokom engleskog graanskog rata 1640-tih godinaformirana je komunitarno-religijska organizacija Kvekera, koja je svoju posveenost miru

povezivala sa ranohrianskom tradicijom i verovanjem da Bog postoji u svakom oveku, pa suotuda ratovi meu ljudima bili u suprotnosti sa takvim uverenjem. I ovde je uticaj humanistikog

pacifizma oit: na svaki rat se gleda kao na rav rat. Ne postoji i ne prihvata se ideja o pravednom

ratu, jer rat nije u skladu ni sa boijim zapovestima ne sa prirodnim zakonima.Naredni, 18. vek e doneti znaaj filozofsko-teorijski napor da se utrvdi naela mira. To jeuveni spis Imanuela Kanta O venom miru iz 1795. Kant utvruje preliminarne lanove venogmira meu dravama:

- ni jedan ugovor ne treba smatrati mirovnim ako je sklopljen tako da preutno sadri povodbudueg rata

- ni jednu samostalnu dravu ne moe druga drava da stekne nasleem, zamenom,kupovinom niti darivanjem

- stajae vojske vremenom treba da nestanu- drava se ne sme zaduivati zbog spoljanjih dravnih razmirica- ni jedna drava se sme nasilno uplitati u ureenje i upravljanje druge

- ni jedna se drava u ratu sa drugom ne sme uputati u takva neprijateljstva koja bi ubuduem miru nuno onemoguila meusobno poverenje.

U drugom odeljku svog spisa, kant utvruje definitivne lanove venog mira meu dravama, jer tostanje treba uspostaviti, s obzirom da je prirodno stanje stanje rata i neprijateljstva, a ne stanje mira.Taj ugovor ima samo tri lana. Prvi kae da graansko ureenje u svakoj dravi trebada buderepublikansko. Drugi lan kae da meunarodno pravo treba da se osniva na federalizmu slobodnihdrava. Trei lan je da pravo graana sveta treba da se ogranii na uslove opteg hospitaliteta(gostoprimstva).Za Kanta je mir spadao u kategoriju najvieg politikog dobra, a delovanje da bi se to dobroostvarilo predstavljalo je po njemu izvravanje dunosti moralno-politikog uma. Iz njegovekoncepcije vidi se da je opti mir mogu samo kao globalni, svetski mir. Jo su tri vanekomponente Kantove koncepcije i sve tri imaju direktan politiki izvod:1. veni mir je mogu samo meu dravama ije je graansko ureenje republikansko, a to znai da

poiva na principima slobode, meuzavisnosti i pravne jednakosti svih graana.2. meunarodni odnosi i meunarodno pravo moraju se zasnivati na principima federalizma iautonomije slobodnih drava.3. stranac nije a priori neprijatelj, ve naprotiv, svaki graanin sveta ima pravo na gostoprimstvu ustranoj dravi.

Zato se sa pravom kae da Kantov pacifizam podrazumeva univerzalistiki kosmopolitizam,a posledica toga je zakljuak da i najmanje ugroavanje mira na jednom mestu znai ugroavanjemira i na svim drugim mestima.

Prve organizovane mirovne grupe u modernom, graanskom smislu te rei, formirale su sepoetkom 19. veka, nakon Napoleonovih ratova, koji su trajali skoro etvrt veka. Na Napoleonoveratove esto se gleda kao na prekretnicu u prirodi modernog rata, poto su popularizovali idejunacije pod orujem (uvoenjem obavezne i masovne regrutacije) i promovisali novu formu totalnograta (u pohodu na Rusiju Napoleonove armije su imale pola miliona vojnika).

Osnovni naglasak nedravnih mirovnih aktivnosti tog doba bio je na stavu da se razlike isporenja meu dravama moraju reiti bez uputanja u rat, racionalnim pregovorima o sukobljeniminteresima i uz oslanjanje na prosveeno javno mnenje. U tom smislu Britansko drutvo za mir jezapoelo izdavanjem novina Herald of Peace 1819., a prve mirovne novine u Americi, Friends ofPeace, osnovane su 1821. god. Ameriko mirovno drutvo ustanovljeno je 1828. udruivanjem 36

mirovnih grupa. Drutvo se oslanjalo na pomo i ideje Kvekera, ali i na ideje ranog liberalizma 19.veka. Novi impuls ranim mirovnim pokretima daju ideje Vilijama Lojda Gerisona, borca za

ukidanje ropstva i autora deklaracije o principima drutva protiv nasilja i otpora, osnovanog u NovojEngleskoj 1838. godine. Zalae se za aktivan moralni otpor nasilju i ratu, ali bez upotrebe fizike


7/95

sile. Tu liniju nenasilja e prihvatiti Tolstoj, koji e sa svoje strane uticati na Gandija koji edoprineti afirmaciji ideje nenasilnog otpora.

Mirovna drutva u ranom periodu nastajanja mirovnog pokreta nicala su po pravilu uzemljama koje su imale obeleja: 1) dominantnu ili uticajnu protestantsku religiju, 2) preovaujualiberalna naela u politici, 3) slobodnu trinu ekonomiju. To su bile osnovne ire socijalne,

politike, ekonomske i duhovne pretpostavke koje su se pokazale kao povoljan okvir za nastajanjeprvih mirovnih pokreta. Otuda je u ranoj fazi najvie mirovnih grupa i najintezivnijih mirovnihaktivnosti bilo u SAD i Velikoj Britaniji. Tome je ila na ruku i relativna izolovanost ovih zemalja

od konflikata i rivaliteta u Evropi, to je omoguavalo veu opoziciju ratu.Osnovna razlika izmeu anglo-amerikog i evropskog mirovnog pokreta tog doba bila je utome to su mnogi u Evropi smatrali da su neki ratovi pravedni i neophodni kako bi se osiguralanacionalna i demikratska sloboda, kao i trajan i pravedan mir.

Naroito nakon 1870. mirovna drutva su se u umoavala, kao reakcija na Francusko-Pruskirat. Do 1900-te postojalo je 425 mirovnih drutava skoncentrisanih u severno zapadnoj Evropi iSAD. Od 1892. odravane su redovne godinje konferencije pod nazivom Sveopti mirovnikongres, a zalagali su se da se konflikti meu dravama i vladama reavaju pregovorima iarbitraom. U tu svrhu je formiran Meunarodni mirovni biro koji je bio glavni inicijator mirovnihkonferencija odravanih u Hagu 1899. i 1907. na kojima su usvojene Hake deklaracije o zabraniupotrebe dum-dum metaka, otrovnih gasova i drugog nehumanog oruja, kao i ubijanja nedunih

civila.Verovanje u mogunost da se trajno obezbedi mir palo je u vodu sa izbijanjem 1. sv. rata,

1914. koji je oznaio kraj utopijskim nadama Druge internacionale da je ujedinjenom akcijomradnikih klasa i njihovih politikih partija mogue spreiti i zaustaviti rat. Ogromna veinasocijalistikih radnikih partija je u svojim nacionalnim parlamentima glasala za ratne kredite,izuzetak je bila Socijalistika radnika partija Srbije sa Dimitrijem Tucoviem na elu.U to vreme mogu se izdvojiti tri poetne pozicije odbijanja regrutacije za vojsku i rat: socijalistika,anarhistika i pozicija hrianskog pacifizma. Kasnije im se pridruila i liberalna pozicija, koja je uotporu regrutaciji nastupila sa izjanjavanjem tzv. prigovora savesti. Sutimu tog prigovoraobeleava stav da ljudi nisu spremni da nose oruje i da se njime slue jer im to savest i uverenje nedozvoljavaju.

Najistaknutija intelektualna figura liberalno-pacifistikog otpora Prvom svetskom ratu bio jebritanski filozof Bertrand Rasel, koji je zbog svojih mirovnih aktivnosti bio i osuivan na kaznuzatvora. Pomogao je formiranju drutva No Conscription Fellowship, iji bi naziv mogao da se

prevede kao Drutvo prijatelja protiv regrutacije. Mirovni pokret prigovora savesti imao je najviepristalica u Britaniji i SAD.

Kada je re o temeljnim vrednosnim orijenacijama sa kojih su polazile mirovne aktivnosti uperiodu dva svetska rata, treba razlikovati nekoliko platformi. Jednu od vrednosnih platformi ine ireligijska uverenja. Tako su hrianski pacifisti formirali Drutvo prijatelja za pomirenje 1914. uBritaniji i 1915. u SAD.

Ali, idejama kreiranja permanentnog mira bavile su se i mnoge sekularne vrednosneorijentacije i ideologije: liberalizam, demokratski republikanizam, socijalizam, anarhizam. Takoe

je i uspon feminizma, koji postaje znaajan od poetka 20. veka, posluio kao vrednosna platformaza mirovne aktivnosti. Borba ena za pravo glasa bila je tesno povezana sa anti-ratnim sentimentom.

esto su se te platforme povezivale ili ukrtale. Primer za to je figura Klare Cetkin, prominentne anti-ratno orijentisane feministkinje koja je pripadala nemakom socijalistikompokretu, i koja je uspela da u toku 1.svetskog rata organizuje veliku i znaajnu Meunarodnukonferenciju ena socijalista, odranu u vajcarskoj 1915.

Nakon 1. svetskog rata i na inicijativu nekoliko evropskih drava pobednica, i uz veliku podrku predsednika SAD Vudro Vilsona, formirana je nova meunarodna organizacija koju su inilipredstavnici drava i vlada. Ta organizacija je nazvana Drutvo naroda i imala je sedite u enevi,gde su se najmanje jedanput sastajali visoki predstavnici drava lanica, po pravilu ministri

inostranih poslova. Statut te organizacije je izraen 1919. na Pariskoj mirovnoj konferenciji. Prvilanovi Drutva naroda bile su 26 drave uesnice Pariske mirovne konferencije; poraene dravesu ostale u poetku izvan Drutva naroda, mada su potpisale mirovne ugovore koji su sadravalistatut Drutva naroda. Sovjetski savez je ostao izvan van Drutva naroda, a zanimljivo je da su SAD


8/95

same sebe iskljuile iz ove organizacije, jer Kongres i Senat nisu podrali mirovnu politiku VudroVilsona i nisu ratifikovali mirovne ugovore.Organizacija Drutvo naroda je bila zasnovana na konceptu kolektivne sigurnosti i na idejamarevencije agresije, kao i arbitriranja u sluaju konflikata meu dravama. Osnovno naelo lanstva uDrutvu naroda bilo je meusobno odricanje od rata i uzajamno garantovanje da e se potovati

prava na politiku samostalnost i teritorijalni integritet. Mada je po formi bilo svetska organizacija,osnovni krug Drutva naroda su inile evropske drave, a u sreditu tog kruga su bile Francuska iVelika Britanija.

Dva ministra inostranih poslova, ameriki Frenk Kelog i francuski Aristid Brajan su najvieradili na tekstu pakta o trajnom miru, koji je po njima nazvan Kelog-Brajanov pakt, koji su 1928.potpisali predstavnici Nemake, SAD, Belgije, Francuske, Velike Britanije, Irske, Italije, Japana,Poljske i ehoslovake. Ovaj pakt smatra da je dolo vreme otvorenog odbacivanja rata kao oruanacionalne politike i da treba ovekoveiti miroljubive i prijateljske odnose izmeu drava.

Nesposobnost i podeljenost interesa u Drutvu naroda, to je posebno dolo do izraaja u 30-tim godinama, kada nisu mogle da budu uvedene ekonomske sankcije protiv Italije (zbog njeneinvazije Abisinije 1935.) niti zaustavljena invazija Japana na Kinu- unitili su nade onih koji sumislili da jedna sveobuhvatna meunarodna organizacija predstavnika vlada moe da sprei rat.Drave zainteresovane za agresiju i osvajanja kao to su Japan, Italija, Nemaka jednostavno sunaputale ovu meunarodnu organizaciju.

41. Mirovni pokret posle drugog svetskog rata

U toku samog 2. svetskog rata nije bilo veih mirovnih aktivnosti, i to je bitna razlika uodnosu na 1. svetski rat. Velika veina ljudi na Zapadu je verovala da je rat protiv Hitleraistovremeno i neophodan i pravedan. Priprema i tok drugog svetskog rata pokazuju strahovitnapredak ratne tehnike i masovne upotrebe brutalnih operacija.

U svakom sluaju, drugi svetski rat je zavren u znaku promocije novog monog ratnogoruja. Od tada zapoinje trka ne samo u konvencionalnom, ve i u atomskom naoruanju. Od

prvog amerikog testiranja atomske bombe u Alamagordu 1945., Rusima je bilo potrebno tano 4

godine do prve sovjetske atomske probe (1949.) Severnoatlantski vojni savez (NATO) je pre togabio formiran, a hladni rat izmeu Zapada i Istoka je uveliko bio zapoeo. Prvu probu hidrogenskebombe obavili su Amerikanci 1954. na Bikini ostrvima u Pacifiku. Ta bomba je bila hiljadu putajaa od one koja je eksplodirala nad Hiroimom.

Staro pitanje: da li za obezbeenje mira potrebno pripremati se za rat razvijajui oruje iratnu tehniku ili smanjivanjem naoruanja izbei rat- postalo je jo aktuelnije. Pedesete godine e

proi u znaku velikog broja atomskih proba i vojnom nadmetanju SAD i Sovjetskog saveza. Takavrazvoj dogaaja izazvao je zabrinutost mnogih, naroito zemlje treeg sveta, na ijim teritorijama suvrene atomske probe.Sredinom 50-tih, na Bandukoj konferenciji oformljen je pokret nesrvstanih, koji je meu prvimsvojim apelima formulisao zahtev za uspostavljanje moratorijuma na nuklearne probe. Od

Beogradske konferencije 1961. pa nadalje u pokretu nesvrstanih e jednu od vodeih uloga imatitadanja Jugoslavija i Josip Broz. Nobelovac Pauling je upozorio na velike opasnosti od nuklearnihproba predviajui veliki porast oboljenja od raka, leukemije i drugih genetikih oteenja.Dva velika imena moderne nauke i filozofije Albert Ajntajn i Bertrand Rasel bili su meuosnivaima Pagvakog pokreta sa ciljem da se mobiliu naunici u prevazilaenju barijerauspostavljenih hladnim ratom kako bi se njihove ekspertize iskoristile za meunarodni mirovni

pokret.Mirovni pokret u drugoj polovini 20. veka javio se u tri velika talasa:

Prvi je trajao od poetka 50-tih do sredine 60-tih i bio je usmeren protiv atomske bombe.Drugi mirovni talas je trajao od sredine 60-tih do sredine 70-tih i bio je usmeren protiv amerikograta u Vijetnamu.

Trei mirovni talas je trajo od sredine 70-tih do kraja 80-tih i protekao je u znaku nastojanja da sesprei postavljanje nuklearnih raketa u centralnoj i istonoj Evropi.

Pokret protiv atomske bombe (1957-1964)


9/95

Nakon Staljinove smrti (1953) i diskreditacije senatora Mek Kartija popustile suhladnoratovske stege i stvorena je povoljna klima za pojavu i uspon prvog talasa mirovnog pokreta

protiv nuklearnog oruja. Nobelovac Paulin je podneo poetkom 1958. peticiju Ujedinjenimnacijama sa potpisima uglednih naunika koja je pozivala da se zaustave nuklearne probe.

U prolee je organizovan uskrnji mar od Londona do Aldermastona, a znak noen tomprilikom postao je ubrzo svetski simbol nuklearnog razoruanja. Pokret protiv atomske bombepostao je internacionalni pokret za nuklearno razoruanje. itave decenije e irom Evrope, SAD iJapana biti organizovani mnogi anti-nuklearni protesti i mitinzi, meunarodne konferencije,

kampanje. Ovaj period e zavriti formiranjem Meunarodne asocijacije za istraivanje mira 1964.kada e se mirovna istraivanja sa nezavisnih instituta proiriti i na univerzitete.U periodu od sredine 50-tih do sredine 60-tih u SAD se idvajaju dve, po svojim aktivnostima

i brojnosti lanstva i pristalica, mirovne organizacije: Nacionalni komitet za razumnu nuklearnupolitiku i Nacionalna akcija protiv nuklearnog oruja. Obe organizacije su ustanovljene 1957.godine.

U Velikoj Britaniji je, nakon testiranja prve H-bombe, 1957. zapoeo mirovni pokret koji e1958. prerasti u vrlo uglednu, iroku i aktivnu organizaciju- pokret pod nazivom Kampanja zanuklearno razoruanje(CND). Pokret je formirala grupa liberalnih i levo orijentisanih intelektualacasa idejom da se putem pritiska javnosti uputi izazov britanskoj politici nuklearnog naoruanja.Istaknuta figura pokreta bio je Bertrand Rasel (85), koji je bio na elu ove organizacije, da bi 1962.

formirao svoju sopstvenu Fondaciju za mir. Britanski mirovni pokret iz tog vremena zalagao se zabezuslovno odustajanje od britanske atomske bombe, za naputanje NATO i za politiku pozitivneneutralnosti. CND je imao glavnu podrku meu populacijom stanovnitva starosne dobi od 35-55,tj. one koja je proivela iskustvo 2. svetskog rata. Prema nekim istraivanjima, CND nije uspeo dadobije podrku radnike klase.

Pokret protiv atomske bombe u Nemakoj je bio jak. Javne rasprave i parlamentarne debateu Bundestagu posebno su bile une nakon odluke NATO saveta 1958. da se vojne snage Zapadne

Nemake naoruaju amerikim nuklearnim orujem. Uz podrku socijaldemokratske partijeustanovljena je organizacija Borba protiv atomske smrti, koja se zalagala za usvajanje plana PoljakaRapackog o stvaranju slobodne ne-nuklearne zone u centralnoj Evropi. U Istonoj Nemakojmirovni pokret je bio jak, zahvaljujui velikom uticaju i aktivnoj ulozi protestantske crkve (4/5stanovnita u Istonoj Nemakoj ine protestanti).

Meutim, najiri pokret protiv nuklearnog oruja pojavio se u Japanu, jer je Japan bio rtvatog oruja. Japan je sve do 1952. bio pod okupacijom SAD. Otuda se o rtvama atomskih bombi

baenih na Hiroimu i Nagasaki nije mnogo govorilo u javnosti, ali katalizator anti-nuklearnog pokreta je bio sluaj sa ribarskim brodom Lucky Dragon, ija je posada bila ozraena u tokueksplozije prve H-bombe 1954.

Prva velika svetska konferencija protiv atomske i hidrogenske bombe odrana je u Hiroimi6. avgusta 1955. na desetogodinjicu nuklearnog unitenja ovog grada. Iste godine je formiranJapanski savet protiv A i H bombe, pod imenom Gensuikyo. Najvanija taka u programuGensuikyo bio je poziv na opte i nuklearno razoruanje.Poetkom 60-tih formirana je Studentska federacija Zenggakuren, koja je organizovala jak protest ispreila planiranu posetu Japanu amerikog predsednika generala Ajzenhauera, pod ijom jekomandom saveznika armija bacila atomske bombe na japanske gradove. Ova organizacija jezapoela kao studentski podmladak u okviru Gensuikyo, ali je iz nje iskljuena 1961. jer je postala

previe nasilna. Japanski premijer Sato je 1967. formulisao tri anti-nuklearna principa japanskepolitike: ne proizvoditi, ne posedovati i ne dozvoliti unoenje atomskog oruja u Japan.

Mirovni pokret protiv rata u Vijetnamu (1965-1972)

Poto su se Francuzi povukli iz Vijetnama nakon katastrofalnog poraza u bici kod DijenBijen Fu 1954, Amerikanci su postali glavni zapadni zatitnik antikomunistikog reima u Junom

Vijetnamu. Uprkos tome, 1960-te formiran je Nacionalni oslobodilaki front Junog Vijetnama,kombinovan od prokomunistikih i nekomunistikih opozicionih grupa, koji je uz indirektnu idirektnu podrku iz Severnog Vijetnama zapoeo gerilski rat.

Od sredine 60-tih, inteziviranjem rata u Vijetnamu zapoinje da raste i mirovni pokretpoznat kao pokret protivvijetnamskog rata. To je drugi veliki mirovni talas u drugoj polovini 20.


10/95

veka koji e, kao i prvi, vrlo brzo postati internacionalan. Za razliku od mirovnog pokreta izprethodnog talasa, ovaj e po retorici i nastupu biti mnogo nasilniji, a po dometima i sadrajuobuhvatniji i izazovniji.Pokret protiv rata u Vijetnamu je u SAD bio deo ireg protesno-kulturnog talasa, i u tom smislu poddirektnim i jakim uticajem, ili tanije, isprepleten sa tri specifine vrste socijalnih protesta i pokreta:

Prvo, u periodu od 1964-1970. bila je serija studentskih pokreta i ptotesta, istovremenousmerena kako protiv stanja na amerikim univerzitetima, tako i protiv nedovoljno demokratske

politike kulture koju je diktirala amerika administracija, kao i protiv vojnog angaovanja

amerikog poretka u Vijetnamu. Studentski pokret je zapoeo na Berkli univerzitetu u Kalifornijikao Pokret za slobodu govora, i brzo se proirio po SAD i Evropi.Studentska pobuna 1968. u maju u Francuskoj dovela je u teku politiku situaciju reim De Gola,

jer su se studentima pridruili i radnici. Pokret je zahvatio ne samo Zapadnu Evropu, ve i deoIstone Evrope (tadanju Jugoslaviju).

Drugi uticaj na profil mirovnog pokreta protiv rata u Vijetnamu dolazio je iz kruga tzv.kontrakulture, tj. iz irokog protesnog pokreta tzv. hipi kulture, koja je u 60-tim zahvatila znatnedelove mlade generacije. To je bio pokret kulturnog protesta velikog dela mlaih pripadnikasrednjih slojeva koji se manifestovao u gajenju alternativnih naina odevanja i mode, muzikihstilova, stava prema radu i karijeri uopte drugaijeg naina ivljenja i drugaijeg sistema vrednosti.

Trei simultani pokret sa pokretom protiv rata u Vijetnamu bio je Crnaki pokret za

graanska prava i rasnu jednakost. Kako je crnaki deo mlade populacije bio pod jaim udaromvojnog regrutovanja za rat u Vijetnamu, bilo je prirodno da je pokret crnaca za graanska prava irasnu jednakost bio usmeren i protiv rata u Vijetnamu.Levica u Americi nikada nije imala veeg politikog uspeha i drutvenog uticaja, ali jeintenziviranje amerikog vojnog angaovanja u Vijetnamu dovelo do pojave nove politiko-teorijske formacije na drutvenoj sceni koja je dobila ime Nova levica. Vodea teorijska figura novelevice bio je Herbert Markuze. On je govorio o novim ljudskim potrebama, o potrebi za mirom,slobodom, sreom...On ukazuje na sutinsku povezanost i preklapanje studentskog pokreta i pokreta

protiv vijetnamskog rata.Sam pokret protiv rata u Vijetnamu zapoeo je 1965. kao odbijanje poreza za vijetnamski rat Notax for war koji je ubrzo prerastao u Komitet za Vijetnam. Bombardovanje Severnog Vijetnama1965. ubrzalo je formiranje mirovnog pokreta- na Univerzitetu Miigen organizovana su itave noi

predavanja, seminari, neformalne debate i protesna okupljanja- a sve protiv rata u Vijetnamu. Namnogim elitnim univerzitetima studenti su organizovali javno protesno spaljivanje poziva zaregrutaciju.

Godine 1966. vodea figura nenasilnog crnakog pokreta za graanska prava Martin LuterKing podigao je svoj glas protiv rata u Vijetnamu. Odbijanje svetskog prvaka u boksu KasijusaKleja (Muhameda Alija) da se bori u Vijetnamu dobilo je veliki publicitet u javnosti. Ali, poredcrnih muslimana, otpor ratu je neoekivano doao i iz kruga katolike crkve.

Tokom 1967. mnogi vodei liberalni intelektualci odluili su da prekinu sa podrkomadministraciji demokrata. Najpoznatiji su ekonomista Galbrajt i istoriar Artur lezinder, koji su

postali vodee linosti u organizaciji Amerikanci za demokratsku akciju, utiui da i ova asocijacijazauzme antiratni stav.

Tokom 1968. i 1969. studentski pokret i crnaki pokret za graanska prava su bili glavnasnaga mirovnog pokreta protiv rata u Vijetnamu. Zahvaljujui irenju studentskog pokreta i uevropske zemlje, otpor ratu u Vijetnamu dobija krajem 60-tih internacionalne razmere. Posebno je

jak u Zapadnoj Evropi, ali ga ima i u tadanjim socijalistikim zemljama, kao i u mnogim zemljamatreeg sveta, posebno onima koje pripadaju nesvrstanom pokretu.

Sa ulaskom u 70-te godine pokret protiv rata u Vijetnamu ulazi u svoju zavrnu fazu, kao isam rat. Nakon otkria groznog masakra civila koje su ameriki vojnici uinili u mestu Mi Laj,zapoeo je iri otpor javnosti i u SAD. Svaki 4. regrutovani vojnik je odbijao oruje, pozivajui sena zabranu savesti. Naroito snaan simboliki gest je bio kada je 1971. preko hiljadu vijetnamskih

veterana bacilo ispred Kapitola svoje medalje. Po administaciju je bilo opasno rastuenezadovoljstvo u armijskim snagama, kao i sve vea podrka medija antiratnom pokretu. Nakonbezuspenih pokuaja spaljivanja i unitavanja itavih regiona kao i bombardovanja Hanoja 1972,Amerikanci su posle pada Sajgona potpisali mirovni ugovor 1973., ali socijalne i duhovne traumeizazvane ovim, po Amerikance neslavnim ratom, ostae jo dugo u amerikom drutvu.


11/95

Trei mirovni talas (1979-1987)

Najmasovniji mirovni pokret u moderno vreme javlja se krajem 70-tih i u 80-tim godinama20. veka. On se razlikuje od prethodnih ne samo po irini, nego i po mnogim drugim obelejimakoja ga povezuju sa tzv. novim drutvenim pokretima, pa se za ovaj talas mirovnih pokreta sree inaziv novi mirovni pokreti. Novi mirovni pokreti su tesno povezani sa drugim novim drutvenim

pokretima, pre svega sa ekolokim, neofeministikim i antinuklearnim pokretom.

Krajem 1977. Sovjetski Savez donosi odluku o postavljanju nuklearnih raketa srednjegdometa SS-20 u tadanje centralno i istono evropske socijalistike zemlje koje su se nalazile podkontrolom Varavskog pakta. Ali, direktan povod za pojavu i uspon novog talasa mirovnihaktivnosti bila je odluka SAD i NATO pakta doneta 1979. o postavljanju novog nuklearnog oruja uEvropi, tzv. krstareih i Pering II raketa sa nuklearnim glavama.Dolazi do invazije Sovjetskog Saveza na Avganistan. Godine 1980. za predsednika SAD je izabranRonald Regan poznat po ratobornim izjavama u toku kampanje. On e objaviti novi vojni programRat Zvezda. Sve to je znailo krah tzv. politike detanta, odnosno saradnje izmeu dve tadanjesupersile, SAD i Sovjetskog Saveza, i otvaranje perioda tzv. drugog hladnog rata.

U veini evropskih zemalja, a posebno u onima koje su bile odreene za postavljanje novegeneracije nuklearnih raketa (Velika Britanija, Zapadna Nemaka, Italija, Holandija i Belgija) nikli

su jaki mirovni pokreti. U mnogim istonoevropskim zemljama disidentski pokreti za ljudska pravai demokratske reforme podravali su mirovne aktivnosti. U Poljskoj to je bio pokret Solidarnosti, uehoslovakoj Povelja 77, a u veini tih zemalja, ukljuujui i Sovjetski Savez, nikle su mnogenezavisne mirovne grupe i organizacije.

U Velikoj Britaniji je opet u sreditu mirovnog pokreta bio CND, Kampanja za nuklearnorazoruanje. Uprkos dolaska na vlast Margaret Taer, CND je dobio iroku podrku u javnosti. Uokviru novog britanskog mirovnog pokreta dve mirovne inicijative su bitne:1) akcija enskog mirovnog kampa ispred nuklearne baze u Grinam Komonu, koja je simbolizovala

povezanost mirovnog i neofeministikog pokreta, kao i izdrljivost ena do rtvovanja.2) druga inicijativa je dola 1980. lansiranjem Apela za evropsko nuklearno razoruanje (ENDAppeal) u kome se odbijalo postavljanje kako SS20 tako i krstareih i Pering raketa i predlagalouspostavljanje nuklearno slobodne i nezavisne Evrope.

I u drugim evropskim zemljama je novi mirovni pokret bio jak i aktivan- Italija,Skandinavija, vedska, Grka, Holandija...

Grupa koja je sastavila i objavila END Apel je ukljuivala mnoga poznata imena, a meunjima i vodea figura evropskog mirovnog pokreta Edvard Tompson, Meri Kaldor...Grupa je tesnosaraivala sa Raselovom fondacijom za mir.

Jedna od kljunih ideja Evropskog pokreta za nuklearno razoruanje je bila ideja o jednostranom nuklearnom razoruanju, koju je prvi lansirao Britanski pokret za nuklearnorazoruanje, CND. Ta ideja nije imala punu podrku od svih i tumaena je na razne naine.Zapadnonemaki hriani su zagovarali ideju o postepenom jednostranom razoruanju. Amerikimirovni pokret je insistirao na strategiji zamrzavanja postojeih nuklearnih potencijala i bilateralnim

pregovorima dveju supersila.Mnogi naunici su iznosili ne samo statistike i teorijske mogunosti da se sluajnou i

grekom zapone rat, ve i upozorenje da e posle nuklearnog rata nastupiti nuklearna zima, sakatastrofalnim i nepovratnim posledicama i po pobeene i po pobednike.

Zakljuna ocena o novim mirovnim pokretima

Razlike izmeu mirovnih pokreta na Zapadu i mirovnih pokreta na Istoku, u sadrinskojusmerenosti i u prioritetima, su da su mirovni pokreti na Zapadu akcenat stavljali na problemrazoruanja i protiv instaliranja novog nuklearnog oruja, dok su mirovni pokreti na Istoku bili

najvie zainteresovani za demokratske promene svojih drutava i za obezbeenje ljudskih prava.Tek od sredine 80-tih godina, i to na inicijativu potpisnika Povelje 77 iz ehoslovakedolazi do znaajnog pribliavanja istonih i zapadnih mirovnih pokreta, do povezivanja borbe zademokratiju i ljudska prava sa borbom za mir. Nakon pluralistike revolucije iz 1989. i kraja tzv.hladnog rata, kao da dolazi do stagnacije i oseke mirovnih pokreta.


12/95

U 90-tim godinama evropski mirovni pokreti se suoavaju sa porastom etno-nacionalizma,posebno u centralni i istonoevropskim drutvima, tj. postsocijalistikim ili drutvima u tranziciji.Da je svestki mirovni pokret u ozbiljnoj krizi pokazuje i injenica da nije bilo ozbiljnih reakcija ilida su reakcije bili vrlo mlake u sluaju tzv. Zalivskog rata 1991. i prilikom ponovnog

bombardovanja Iraka 1998.Za nove mirovne pokrete su karakteristine dve stvari: nove metode i taktike delovanja i nov

nain drutvene podrke. Pored standardnih metoda karakteristinih za grupe za pritisak, kao to supeticija, lobiranje, agitovanje i javni skupovi, novi mirovni pokreti su okupljali veliki broj pristalica

na protesnim marevima i mitinzima.Mirovni pokreti su gajili metode graanske neposlunosti. Primer takvog tipa akcije zapoeoje u Britaniji 1984. pod nazivom Snowball Campaign, koja je poput grudve snega koja se kotrlja unaredne dve godine inspirisala hiljede ljudu da budu uhapeni i izvedeni na sud zbog simbolinihiskazivanja akata graanske neposlunosti ispred vie od 30 vojnih baza. Jedan od najeeupotrebljavanih oblika graanske neposlunosti je bilo zaposedanje ulica ili ulaza u baze tako to sudemonstranti sedeli ili leali. esto su koriene i simbolike akcije formiranja ivih lanaca, npr.

preko 32.000 uesnika formiralo je ivi lanac oko baze Grinam Komonu. Taktika graanskeneposlunosti kombinovana je i upotpunjavana sa odbijanjem plaanja poreza. Ideja je krenula odHolandije gde je mirovni pokret pozvao graane da za svaku od 572 nove NATO rakete odbiju od

poreza po cent i da ga upute u Fond za mirovni porez.

Novi mirovni pokreti su novi i po nainu dobijanja ire drutvene podrke. Oni se nisuprvenstveno oslanjali na politike partije, niti su se zadovoljavali delovanjem u uskim mirovnimgrupama i organizacijama. Glavni socijalni oslonac mirovnih pokreta bila je demokratska javnost.Zahvaljujui panji koju su dobijali u medijima pokreti su uspevali da za sebe pridobiju znaajnedelove javnosti.

Vanu ulogu u novim mirovnim pokretima je imala i crkva. Mir Hristov je bilameunarodna katolika organizacija uspostavljena odmah nakon 2. svetskog rata, sa najjaimuticajem u Zapadnoj Nemakoj, Holandiji i Belgiji. Naroito su protestantske i reformatorske crkve

bile spremne da prue podrku mirovnim akcijama. Uloga crkve je bila najvanija u razvijanju noveetike mira.

Znaajnu podrku novi mirovni pokreti su dobijali od profesionalnih i strunih udruenja iasocijacija, penzionisanih generala- najpoznatija mirovna grupa te vrste bila je meunarodna grupaGenerali za mir. Sindikati su posebno bili ukljueni u debate oko konverzije ratne u mirnodopskuindustriju.

Novi mirovni pokreti glavni oslonac su nali u idealizmu mladih generacija. To to starijegeneracije nisu u veoj meri bile ukljuene u mirovne aktivnosti moe se tumaiti i kao negativanuticaj hladnog rata, to mlae generacije nisu mogle da pamte.

Za nove mirovne pokrete je znaajno insistiranje na razvijanju mirovne kulture. Poredobrazovanja i vaspitanja, najvei uticaj na razvoj kulture mira imaju demokratija, trgovina, slobodansaobraaj ljudi i ideja.

U novim mirovnim pokretima zapaa se visoko uee ena. To se moe objasnitiinjenicom da su ene, po prirodi, osetljivije na rat i razaranja, i da su po svojoj socijalno-biolokojfunkciji mnogo vie zabrinute za sudbinu dece i generacija koje dolaze.

Novo obeleje novih mirovnih pokreta je isprepletanost sa drugim novim ili alternativnimdrutvenim pokretima, a pre svega sa neofeministikim, ekolokim i antinuklearnim.

Najdirektniju vezu izmeu ekolokih pokreta i zelenih partija na jednoj, i novog mirovnog pokreta, na drugoj strani, odigrao je antinuklearni pokret. Za razliku od prethodnih mirovnihpokreta, posebno protiv atomske bombe iz 50-tih, kada se insistiralo na otrom razlikovanju izmeuvojne i miroljubive upotrebe nuklearne energije- logika novog mirovnog pokreta je drugaija.Pod uticajem ekolokih pokreta, a pre svega antinuklearnog pokreta, novi mirovni pokreti su

prihvatili stav da je svaka, pa i tzv. miroljubiva upotreba nuklearne energije opasna i potencijalnouperena protiv mira. Zabrinutost od radioaktivnosti je povezala ekoloke pokrete sa antimuklearnim

i mirovnim, organizovane su zajednike akcije koje su upozoravale na opasnost transporta, upotrebei odlaganja uranijuma. Neofeminizam je tome dodao jo jedan vaan aspekt: nasilje i dominacija ujavnom ivotu su povezani sa nasiljem i dominacijom u privatnom ivotu i porodici- i obrnuto.


13/95

42. Ekoloki pokret u SAD

Smatra se da se koreni modernog ekolokog pokreta mogu nai u filozofskom, literarnom iromantino- prirodnjakom pokretu pod nazivom transcedentalizam. Pokret se pojavio u NovojEngleskoj (SAD) u prvoj polovini 19. veka, kao reakcija na racionalistike doktrine 18. veka.Glavno obeleje tog pokreta leu i verovanju u viu realnost od one koja se moe potvrditiiskustvom, u postojanje vie vrste znanja nego to je ono to se moe dosegnuti ljudskim razumom.Pokret je bio pod uticajem romantizma, i u tom duhu naglaavao samo ispitivanje, slavljenje

individualizma i kreativnosti, a naroito divljenje lepotama prirode i ljudske vrste.Pokret trancedentalizma je bio pod uticajem dve velike figure ekoloke misli tog doba: Ralf ValdoEmerson i Henri Dejvid Toro- obojica su izrazili duboko potovanje prema svetu prirode, verujuida priroda i ljudi dele, tj. poseduju isti boanski duh.

Ni jedan od njih dvojice nije preuzeo sistematsku analizu efekata koji ljudi imaju u odnosu naprirodnu okolinu. Taj posao e u Americi meu prvima uraditi Dord Perkins Mar, koji edokazati kako ljudska kativnost moe da prourokuje dramatina i nepovratna oteenja na zemlji.Kada su u pitanju SAD, transcendentalisti su pripremili duhovni teren za pojavu prvih preteamodernih ekolokih pokreta. Ali, pravi razlog lei u industrijskoj revoluciji, koja zahvata zapadnisvet, menjajui socijalnu strukturu i tradicionalni stil ivota prethodnih, preteno poljoprivrednihdrutava. Dolazi i do ubrzanja urbanizacije i osvajanje relativno nenastanjenih i netaknutih prirodnih

prostora.Pod uticajem prve novoformirane ekoloke javne svesti dolo je 1872. do prvog praktinog uspehakonzervacionistikog pokreta- u dravi Vajoming proglaen je prvi put u svetu nacionalni park,Jeloustonski nacionalni park, a dve godine kasnije donet je i Zakon o zatiti nacionalnih uma.Promene se javljaju u formi mnogobrojnih novih drutvenih pokreta, koji u 60-tim zapoinju svojuzlet: pokreti za civilna prava i rasnu jednakost, mirovni pokreti protiv rata u Vijetnamu, pokreti zaemancipaciju i ravnopravnost ena, studentski i kontrakulturni pokreti mladih, ekoloki iantinuklearni pokreti.Ve poetkom 60-tih na poletu dobija Pokret za graanska prava koji je svojim masovnim

protestima protiv rasne segregacije i diskriminacije crnakog stanovnitva oznaio itavu deceniju.

Kenedi je ubijen 1964. i Kongres donosi Zakon o civilnim pravima, a 4 godine kasnije ubijen jeMartin Luter King. Nezadovoljne ene pod uticajem Beti Friden organizuju jake feministike grupe koje 1966.formiraju Nacionalnu organizaciju za ene, koja insistira na idejama jednakosti i slobode i za ene.

Njihove zahteve e tek 1972. prihvatiti Kongres donosei Amandman o jednakim pravima, koji je upotpunosti izjednaio zakonom ene sa mukarcima.

Tiho prolee (Karson)

Pokret za zatitu prirode, pojavom knjige Rejel Karson- Tiho prolee, dobio je 1962. veliki zamah.Ova knjiga upozorava na opasnosti koje prete ivotinjama i ljudima od preterane upotrebe pesticida

u zatiti biljnih useva. Njena slika gradia u srednjoj Americi bez cvrkuta ptica, koje su izumrlezbog upotrebe pesticida, probudila je ekoloku svest mnogih Amerikanaca i podstakla ih na akciju-formirale su se brojne ekoloke organizacije i razliite grupe za zatitu prirode. Meu prvim takvimvelikim organizacijama bili su: Fond za odbranu okoline formiran 1967, Prijatelji zemlje formirana1968, Zeleni mir formirana 1970.Ako se za Rejel Karson moe pripisati metafora da je majka savremenog ekolokog pokreta uSAD, onda se za metaforu oca tog pokreta moe kandidovati nekoliko velikih amerikih ekologa:Aldo Leopold, Pol Erlih, Beri Komoner.

Etika zemlje (Leopold)


14/95

Aldo Leopold se sa pravom smatra osnivaem etike Zemlje. Formulisao je prve principe etikeZemlje, i ona po njemu predstavlja trei stepen u razvoju etike, prva dva su etiki odnosi izmeu

pojedinaca i etiki odnosi pojedinaca i drutva.Etika zemlje jednostavno proiruje granice ukljuujui u nju tlo, vode, biljke i ivotinje, ilikolektivno zemlju. Etika Zemlje menja ulogu Homo sapiensa od osvajaa zajednice- zemlje unjenog punog lana i graanina. To podrazumeva potovanje za sve lanove te zajednice, kao i zazajednicu kao takvu.On formulie i generalno pravilo etike Zemlje: jedna stvar je sa etikog stanovita u redu kada

nastoji da sauva integritet, stabilnost i lepotu biotike zajednice. I obrnuto, nije u redu kada nastojiprotivno.

Populaciona bomba (Erlih)

Pol Erlih, svojom knjigom Populaciona bomba, 1968. izazvao je veliki odjek upozorenjima oopasnostima eksponencijalnog rasta stanovnitva. Upozorio je i na injenicu da je 40% stanovnitvanerazvijenih zemalja mlae od 15 godina, to znai da talas reproduktivno sposobnog stanovnitvatek dolazi. I drugo upozorenje da demografska eksplozija proguta najvei deo ekonomskih rezultatau razvoju zemalja treeg sveta.

Neformalni zakoni ekologije (Komoner)

Ameriki biolog Beri Komoner se u svojim knjigama Zatvoreni krug i Sklopiti mir sa Planetomsuoio sa ekolokom krizom, koja po njegovom miljenju proizilazi iz injenice da ljudi ive u varazliita, odvojena i suprotstavljena sveta. Jedan je svet prirodna biosfera koju ine vazduh, voda,tlo sa biljkama i ivotinjama, a drugi svet je od oveka napravljena tehnosfera. Ova dva sveta su dvarazliita ljudska habitata i u ratu su, jer su podlona i voena razliitim zakonima.Komoner je formulisao nekoliko kljunih, bazinih neformalnih ekolokih zakona kojima serukovodi prirodna ekosfera.Prvi zakon glasi: sve je povezano sa svaim. Za razliku od tehnosfere gde se razliiti tehniki delovirazliito odnose prema okruenju, prirodna ekosfera je izgraena kao mrea u kojoj je svaki sastavnideo povezan sa mnogim drugim. U tehnosferi automobil se vie namee svojoj okolini nego to jenjome definisan.Drugi zakon glasi: sve nekuda mora da ode. Ovaj zakon izraava fundamentalnu vanost krunogciklusa u ekosferi. Ekosistemi u prirodi su u izvesnom smislu zatvoreni kruni sistemi u kojima ne

postoji neto to se naziva otpad- sve to je proizvedeno bie i iskorieno i morae nekuda da ode,tj. bie upotebljeno u nekom kasnijem trenutku. U tehnosferi dominiraju linearni procesi. Na krajusvake takve linije je uvek otpad koji ugroava samoodrive ekosfere.Trei zakon glasi: priroda zna najbolje. Za svaki organski sloen sastav proizveden od ivih tvari

postoji enzim sposoban da ga razloi. ovek i njegova tehnosfera proizvode organske sastave kojinisu biohemijski razgradivi.etvrti zakon glasi: nema besplatnog ruka. To znai da svako iskrivljavanje i izvrtanje ekolokogkrunog ciklusa ili svako nametanje tom krugu inkopatibilnih komponenata neizbeno vodi katetnim i kodljivim efektima. Pojam ili metafora besplatnog ruka je u stvari jedna vrsta duga. Utehnosferi dug se moe toleristai, jer se novom proizvodnjom mogu stvoriti dobra kojima e se dug

platiti. Za razliku od toga, kada se dugovi proizvedeni u tehnosferi i reprezentovani zagaenjemsredine transferiu u ekosferu nikada se ne mogu ponititi ili otkazati, niti se mogu izbei.

Dan Zemlje (Earht day)

Nakon velikih zagaenja koja su pogodila poznate plae Kalifornije, graani SAD poeli su da sesamoorganizuju i da razmiljaju kako da pojaaju aktivnosti u zatiti prirode. Tako je roena ideja

da se ustanovi Dan Zemlje, a inicijativa se pripisuje senatoru Nelsonu.Prvo masovno obeleavanje Dana Zemlje odrano je u SAD 22. aprila 1970. sa idejom da se vladi uVaingtonu, kao i javnosti u celini, pokae da postoji jak i masovan ekoloki pokret.


15/95


16/95

besklasnosti. U tom smislu za povrne pokrete moemo da kaemo da su antropocentrini, jer sezalau za zatitu prirode iz razloga koji su usmereni ka oveku, dok su duboki pokreti ekocentrini,tj. polaze od stanovita da prirodni svet van ovak ima pravo da postoji nezavisno od toga koliko bikoristan mogao da bude za nas.Anri Nes je formulisao 7 principa dubinske ekologije:1) Odbacivanje slike oveka u okruenju u korist relacione predstave celina- polje2) biosferini egalitarizam- u principu3) principi diverziteta i simbioze (diverzizet uveava anse za opstanak, anse novih oblika ivota)

4) anti- klasni stav5) borba protiv zagaenja i iscrpljivanja resursa6) kompleksnost, a komplikovanost7) lokalna autonomija i decentralizacija.

44. Dolazak i uspon zelenih partija

Prve ekoloke partije nisu bile formirane na tlu Evrope. Prva politika partija koja je na izbore izalasa iskljuivo ekolokim programom bila je Ujedinjena grupa Tasmanije, koja je uestvovala naizborima u Australiji 1972. i lider je bio Riard Dons.Mesec dana kasnije 1972. formirana je prva nacionalna zelena partija u Novom Zelandu, podimenom Vrednosti.Prva partija tog tipa na tlu Evrope formira se u Velikoj Britaniji 1973. i prvo se zvala Narodna

partija, pa Ekoloka partija, i najzad Zelena partija. Ideje za njen program su se velikim delomoslanjale na uvenu knjigu Edvarda Goldsmita Plan opstanka- te ideje su naglaavale minimum

predika ekolokih procesa, maksimum ouvanja sirovine i energije, nulti rast stanovnitva i socijalnisistem koji bi ljudima omoguavao da vie uivaju.Formiranje i uspon zelenih partija u Evropi moe se podeliti u tri talasa.Prvi, inicijalni talas traje od 1972- 1982. To je decenija kada se u mnogim zemljama ZapadneEvrope pojavljuju ekoloke partije.Druga faza u razvoju zelenih partija nastaje nakon velikog i neoekivanog izbornog uspeha

zapadnonemakih Zelenih, tj. od 1983. i traje sve do kraja 80-tih.Trei talas nastajanja zelenih partija karakterie njihovo formiranje u bivim socijalistikimzemljama Centralne i Istone Evrope, krajem 80-tih i poetkom 90-tih. Taj proces zapoinje uPoljskoj 1988, a nastavlja se formiranjem zelenih partija u ekoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj-1990. pored zelenih formira se i ekoloki pokret Ekoglasnot, koji e imati vanu ulogu u promenistarog reima.Godine 1983. zapadnonemake partije Zelenih ulaze u parlament. Tokom 70-tih u tadanjojZapadnoj Nemakoj bili su vrlo aktivni novi drutveni pokreti, mada je sam termin drutveni pokretu poetku upotrebljavan sa rezervom zbog loih seanja na period nacistikog pokreta. Umestotermina pokret u irokoj upotrebi je bio naziv graanske inicijative.Sve zaotreniji problemi oko nuklearnog naoruanja i nuklearne energije uopte, gurali su, a

okolnosti i prilike su vukli javno mnenje Zapadne Evrope ka idejama Zelenih pokreta i partija.U jednom su se svi slagali: pojava Zelenih je bila veliki izazov posleratnom konsenzusu elitazapadnonemakog drutva na kome je poivao ustanovljeni poredak koga odlikuju reprezentativnademokratija, pasivno graanstvo, potroaki stil ivota, savez sa zapadnoevropskim i atlantskimsaveznicima. Zeleni su lansirali u politiku orbitu pitanja koja su do tada bila zapostavljena, kao tosu pitanja poloaja i ravnopravnosti ena, stranih radnika i svih drugih kulturnih manjina.Postoji vie razloga za tako iznenadnu i veliku popularnost zelenih ideja i pokreta.Jedno od najpoznatijih objanjena dao je Ingelhart, o pomeranju teita u zapadnoevropskimdrutvima sa tzv. materijalnih na postmaterijalne vrednosti. Dakle, bogata zapadna drutva koja su uosnovi uspela da zadovolje materijalne potrebe, ula su u fazu kada su na dnevni red dola pitanjaduhovnih, kulturnih i drugih postmaterijalnih vrednosti, u koje treba ubrojati i potrebu za

kvalitetnom i zdravom ivotnom sredinom. Jedna od najvanijih post-materijalistikih vrednosti je imaksimiziranje mogunosti za samoizraavanje i participaciju u javnim poslovima, a novi drutveni

pokreti su odgovarali na takve zahteve.Drugo objanjenje dao je Ofe svojom teorijom o dekomodifikaciji radne snage. On je ukazao na

promene u socijalnoj strukturi i namesto klasinog najmnog rada shvaenog kao robe, na delu je


17/95

visoko autonomna i obrazovana radna snaga. Relativno velika udaljlenost od procesa drutvenereprodukcije i visoka autonomija u odnosu na logiku i zakonitost kapitala, omoguuje da njihovaradna snaga izgubi status rebe, odnosno postane dekomponovana.Tree objanjenje ukazuje na injenicu da su zapadnoevropska drutva u celini, a tadanja Zapadna

Nemaka posebno, doivele brz industrijski i privredni razvoj. Zajedno sa ekonomskim rastom rasloje i zagaenje ivotne sredine.etvrto objanjenje ukazuje na duboke korene koje ekoloki pokret ima u studentskom i pokretu

Nove levice iz 60-tih. Studentski pokret u Zapadnoj Nemakoj bio je trajniji, raznovrsniji i

drutveno uticajniji. Pod uticajem tog pokreta razvila se snana ekstra- parlamentarna opozicija(APO), koja je pripremila drutveni i politiki teren za dolazak partije Zelenih.Peti vid objanjenja akcenat stavlja na generacijski jaz. Snaan meugeneracijski konfliktkarakterie zapadnonemako drutvo. Teret utanja, kojim je prekrivana nacistika prolost

Nemake, mlade generacije nisu vie mogle da izdre.esto objanjenje inteziteta ekolokih mirovnih pokreta vezano je za specifinu geopolitikusituaciju podeljene Nemake. Razumljivo je da je oseanje krize identiteta bilo pojaano injenicomda su se hladnoratovskim konfrontacijama obe Nemake nalazile u prvim linijama potencijalnihratnih frontova. Hladnoratovska nuklearna konfrontacija Istoka i Zapada stvorila je upravo u

Nemakoj kritiku svest i povoljni socijalni ambijent za jak antiratno orijentisan ekoloki pokret.

45. Ekoloke NGO: WWF, Prijatelji Zemlje, Grinpis

Poetkom 60-tih prvi generalni direktor UNESCO ser Dulijan Haksli je posetio Istonu Afriku iupozio javnost kako e zbog neogranienog lova i unitavanja divljine mnoge ivotinje nestati.Primio je mnogobrojna pisma podrke, i jedno u kojem je bilo predloeno formiranje meunarodneorganizacije koja bi se bavila zatitom divljine. Tako je roena ideja o formiranju Svetskog fonda zadivljinu (WWF), koji se registrovao 1961. sa seditem u vajcarskoj, a njen prvi predsednik bio jePiter Skot. Za simbol organizacije uzet je lik kineskog medveda pande.Haksli je i pre formiranja Svetskog fonda za divljinu, pomogao formiranje prve znaajnemeunarodne nauno- istraivake institucije u oblasti konzervacije prirode, poznate kao Svetska

unija za ouvanje prirode.Poetkom 70-tih na elo WWF dolazi princ Bernard od Holandije, koji je lansirao inicijativunezavisne finansijske baze preko projekta 1001, kojim je 1001 osoba dala donaciju od po 10000dolara. Ve iz ovoga se moe zakljuiti da WWF odlikuju dve karakteristike:

- u njegovom vrhu su od osnivanja vrlo ugledne linosti sveta- to je jedna od finansijski najmonijih organizacija u oblasti konzervacije prirode.

Najvaniji projekti WWF:- Projekat tigar- pomo vladi Indije da se ouva ugroeni indijski tigar, zapoet 1973.- Kampanja za tropske praume, za zatitu uma i formiranje nacionalnih parkova i rezervata u

Latinskoj Americi, Zapadnoj Africi i Jugoistonoj Aziji, zapoeta 1975.- Kampanja za zatitu mora, pod imenom mora moraju da ive, koja je u centru panje imala

zatitu kitova, delfina, foka i morskih kornjaa, 1976.- Akcija za zatitu slonova i nosoroga, 1976.- Uspostavljanje meunarodnog moratorijuma na lov na kitove, 1985.- Podrka svetskom ekolokom samitu u Riu 1992. i konvencijama o biolokom diverzitetu i

klimatskim promenama.Tokom 80-tih i 90-tih WWF je doiveo nekoliko znaajnih promena u svojoj strategiji, to seodrazilo i na promenu imena 1986.- Svetski fond za prirodu.U pogledu promene strategije mogu se uoiti znaajne karakteristike.

Najpre je u 80-tim godinama izraena tenja da WWF od jedne ekskluzivne organizacijekoncentrisane na zatitu pojedinih ugroenih vrsta, preraste u veliku i masovnu organizacijuusmerenu na povezivanje konzervacionizma (ouvanja prirode) sa razvojem.

Omasovljenje organizacije dolo je do izraaja dolaskom Vojvode od Edinburga na elo WWF1981. tampale su se specijalne kolekcije potanskih markica sa ekolokim motivima kako bi se

prikupile pare za program zatite i konzervacije prirode.Povezivanje ouvanja prirode sa razvojem dolo je produbljivanjem saradnje sa IUCN, kao iuspostavljanjem saradnje sa Programom Ujedinjenjih Nacija za zatitu okoline.


18/95

Poetkom 90-tih WWF u centar svoje panje stavlja tri osnovna pitanja:- zatitu biolokog diverziteta- promociju koncepta odrive upotrebe prirodnih resursa- smanjivanje rasipnike potronje i opustoujueg zagaenja.

Prijatelji zemlje- Friends of Earth (FoE)

Ekoloka organizacija Prijatelji Zemlje osnovana je 1971, kao odgovor na uveanu globalnu

ekoloku krizu. Ova organizacija je izrasla u jednu od najmonijih ekolokih nevladinihorganizacija (NGO).Prijatelji zemlje svoju kljunu ulogu- zatitu okoline, ostvaruje tako to se:

- opire politici i praksi oteivanja okoline- ukazuje na primere destrukcije prirode- lobira meu politiarima- predlae konstruktivna reenja ekolokih problema- nudi pristupane i kvalifikovane inforamacije o ekolokim pitanjima- finansira sutinska istraivanja u oblasti zatite okoline- mobilie javno mnenje

Prijatelji zemlje vodi svoje kampanje na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou povodom

irokog kruga pitanja kao to su: zagaenje vazduha i vode, zatita okoline, odriva poljoprivreda,transport, resursi i obnavljanje, otrovni otpad, unitavanje tropskih uma, meunarodna pomo itrgovina, energija i klimatske promene.Jedna od prvih velikih kampanja kojom je organizacija Prijatelji Zemlje obeleila svoj nastup naekolokoj drutvenoj sceni bila je akcija vraanja praznih staklenih boca vepsa, koje su do tada bileza bacanje. U 1972-oj izvojevana je prva znaajnija pobeda kada je vlada slubeno morala dazabrani uvoz koe od leoparda, tigrova i geparda. 1988. Prijatelji Zemlje je prisilila valdu da pojaakontrolu nad uvozom i izvozom toksinog otpada.Od ekolokih projekata i inicijativa na lokalnom nivou najvanije akcije su voene u oblastireciklae, kao i utede energije.Odrivi razvoj po shvatanju Prijatelja Zemlje zahteva participaciju u procesu donoenja razvojnihodluka, a participacija se zasniva na slobodi informacija.

Najvaniji principi na kojima se zasniva delovanje Prijatelja Zemlje:- jednaka raspodela i odriva upotreba resursa Zemlje, kao i zatita njene prirode- prosuivati u korist planete i njenih ljudi- prevencija je bolja od leenja: dati prednost spreavanju oteenja prirode u odnosu na

tehnike nadoknaivanja teta i uklanjanja posledica- Princip zagaiva plaa: osoba ili grupa odgovorna za zagaenje i tetu treba da snosi

trokove ienja i prevencije od buduih zagaenja i teta- Ovlastiti i osposobiti pojedince i grupe da tite prirodnu okolinu.

Grinpis (Zeleni mir)

Formiran je 1971. i povod za formiranje ove ekoloke organizacije bila je akcija jedne grupeekolokih aktivista, koja je iznajmila brod i otplovila u zonu atomskih testova SAD na Amitki,Aljaska, da bi protestovala protiv testiranja nuklearnih bombi.Izabrali su ime Grinpis da bi istakli povezanost brige o zatiti prirode sa eljom za uspostavljanjemmira i oslobaanjem sveta od nuklearne pretnje. Svojim imenom i sadrajem delovanja Grinpisdobro reprezentuje prirodu savremenog ekolokog pokreta koji je povezan sa mirovnim iantinuklearnim pokretom.U tom smislu, Gripnis se razlikuje od Svetskog fonda za prirodu koji predstavlja vodeu ekolokuorganizaciju u oblasti konzervacije prirode, ili Prijatelja Zemlje koji na moderan nain realizuju

ideju zatitarstva. Ova dva defanzivna pristupa, zamenjena su ofanzivnim pristupom direktnenenasilne akcije i protesta, to je sutina metode delovanja Grinpisa.Grinpis je radikalni protivnik kako primitivnog industrijskog razvoja, koje dovodi do enormnihzagaenja prirode, tako i svakog oblika i naina ugroavanja mira i ivota na zemlji. Za Grinpisnema pregovaranja niti kompromisa o principima odrivosti ekosistema i prava buduih generacija


19/95

na zdravu prirodu. Zbog toga je Grinpis veliki protivnik vladajue ideologije modernih drutava pokojoj su profit privatni, a rizici javni, drutveni. Grinpis zahteva da se dovede u pitanje i napusti mitmodernog drutva da su stvaranje profita i ekonomski rast same po sebi dobre stvari. Takoe sedovodi u pitanje i mit o nepogreivosti nauke.Uz proces donoenja odluka ide i odgovornost.Glavna uloga Grinpisa je da izloi oima javnosti pitanje ekoloke odgovornosti i da pomogne daostvare uticaj na donoenje najkrupnijih odluka koje se tiu prirode. Zbog toga je jedan od vodeih

principa Grinpisa princip predostronosti.

Tokom 80-tih i 90-tih 20. veka globalni uticaj Grinpisa je porastao. Odlaganja nuklearnog,hemijskog i drugog toksinog otpada u more i okeane, zahvaljui akcijama Grinpisa dovodi dosazrevanja ideje da i marinski ekosistemi imaju limitirane asimilacione kapacitete da resorbujutakvu vrstu otpada. Tako je Ministarska konferencija za zatitu Severnog mora 1987. usvojila

princip predostronosti.Grinpis se vrlo aktivno angaovao tokom odravanja ministarske konferencije Svetske trgovinskeorganizacije, STO, koja je odrana u amerikom gradu Sietlu, branei pravo svake zemlje daupotrebi i primeni princip predostronosti.Uprkos obavezama prihvaenim na Rio samitu 1992. da se deluje u skladu sa principom

predostronosti, mnoge vlade, ali i meunarodne organizacije, ukljuujui STO, izabrale su daumesto toga prednost daju ekonomskoj liberalizaciji, a na tetu zahteva za zatitu prirode.

Najnovija kampanja i zalaganje Grinpisa da se postigne odgovor o Protokolu biosigurnosti bio jeinspirisan stavom da se svakoj zemlji omogui da kae ne genetski modifikovanim organizmima.Karakter i orijentisanost na konkretnu akciju Grinpisa ilustruje i injenica da su zbog mnogih svojihmisisja na moru stvorili sopstvenu malu brodsku flotu. Najuveniji je brod po imenu Ratnik duge,

brod je dobio ime po legendi severnoamerikih Indijanaca.

46. Etno-nacionalistiki uspon masa i etnifikacija politike

Uspon masa i kriza elita

20-ti vek je zapoeo u znaku buenja masa, a osnivai psihologije i sociologije masa bili su ubeenida e mase trijumfovati. Dogodilo se da je znatan deo ovog veka protekao u zanku monih iharizmatskih politikih lidera- Lenjin, Staljin, Musolini, Hitler, Franko, Mao, Kastro...I ma kako dase nazivaju- lider, the presidente, massimo, caudillo, duce, firer, veliki voa- oni su uvek dugooekivane mesije koje svoj narod vode u obeanu zemlju.Protivurenost je samo prividna, jer su mase i lideri dva lica jedne u osnovi iste pojave. Kao tolideri za svoj uspon najvie duguju procesu masifikacije- pretvaranja graana u masu ili gomilu,tako i mase trae lidere koji im odgovaraju.

No, kako se pribliavao kraj 20-tog veka, mase se ponovo bude i ustaju. U industrijski razvijenim idemokratski ureenim drutvima Zapada sve je vie nezadovoljnih graana koji svoju potrebu za

promenama postojeeg stanja stvari iskazuju kroz mnotvo graanskih udruenja, inicijativa i

pokreta.Poslednje decenije 20-tog veka protiu u ovim drutvima u znaku velikog uspona neofeministikih,antinuklearnih, mirovnih, ekolokih i drugih tzv. alternativnih drutvenih pokreta i grupa. Inicijativei pokret za ljudska prava, za novu kolu, za aletrnativnu medicinu, antipsihijatrijski i pokreti za

psiholoku podrku, pokreti za alternativnu tehnologiju i energiju, za zdravu hranu, za zdravo telo,duhovni i neoreligijski pokreti raznih vrsta sadre u sebi eksplicitno ili implicitno idejumultikulturalnosti i njoj komplementarnu ideju prava manjine, shvaene ne samo kao nacionalneve i svake druge drutvene manjine, na svoj nain i stil ivota, na svoj pogled na ivot.Bive socijalistie zemlje Centralne i Istone Evrope zahvati je na prelazu iz 80-tih u 90-te pravitalas masovnih demokratskih politikih promena za koje se ustalio termin pluralistika revolucija.Bez demokratskog pritiska odozdo i bez otkazivanja poslunosti masa pad socijalistikih reima ne

bi bio ni tako brz ni tako miroljubiv. Uspon masa nije potedeo ni mnoge zemlje Treeg sveta. Poddemokratskim pritiskom masa okonane su mnoge vojne diktature u Latinskoj Americi. U JunojAfrici je pred naletima veinskog crnakog stanovnitva konano pao reim aparthejda.


20/95

Taj novi uspon masa nema samo i uvek pozitivna obeleja. U nekim zemljama Azije i Afrike deomasa zahvaen je jakim religijskim uticajima to daje socijalnu osnovu za pojavu religijskogfundamentalizma, to naroito karakterie neke islamske zemlje.U pojedinim zemljama Zapada deo nezadovoljstva masa se kanalie i u pravcu ekstremnih politikihgrupacija, pa politike formacije krajnje desnice dobijaju iznenaujue iroku podrku u birakomtelu. Ono to pri tom najvie zabrinjava je politika platforma na kojoj se ti rezultati postiu, kojasadri mnoge neo-faistike stavove u pogledu prava stranaca, kao i u pogledu svih manjinskihgrupa. Mada su mnoga od tih drutava proglasile multikulturalnost kao visoko poeljnu vrednost, u

praktinom ivotu uoljive su tendencije da se prava socijalnih manjina razliitog profila dovode upitanje.Na savremenom politikom nebu nema ni jedne zvezde politike koja bi mogla da se uporedi sasjajem Ruzvelta, erila, De Gola, Kenedija, Gandija, Nehrua. Kriza elita se praktino manifestujekao kriza rukovoenja, pa se i u neo-konzervativnim i post-marksistikim analizama sreemo saocenama o umanjenim kapacitetima vladanja ili upravljanja savremenim dravama.

Na drugoj strani kao da ponovo prisustvujemo buenju masa i njihovom izlasku na drutvenu ipolitiku pozornicu. Ali, ovog puta, za razliku od situacije na poetku veka, uspon masa ima jedno posebno i specifino obeleje. Mase stupaju na drutvenu scenu pod znakom svoje etnikepripadnosti. Ponovno buenje nacionalnih oseanja i jaanje nacionalistikih pokreta predstavljajednu od vanih karakteristika poslednje decenije 20. veka. Taj trend je tesno povezan sa procesom

koji se moe nazvati etnifikacija politike.Procesi etnifikacije politike na prostorima druge Jugoslavije dobili su maligna obeleja i rat je jedanod krajnjih rezultata tih procesa. Prve decenije 20-tog veka bile su obeleene balkanskim ratovima,koji su imali i dimenziju nacionalne emancipacije od otomanske imperije, ili i meusobnih borbi

balkanskih drava za teritorije. Poslednja decenija 20-tog veka je takoe protekla u ratnimkonfliktima koji sadre obe dimenzije, kako borbu za uspostavljanje novih nacionalnih drava, takoi rat za teritoriju i nove granice. Balkan najpre dobija, zatim i potvruje peat divljeg i varvarskog

prostora u kome se u ratnim periodima ponitavaju sva dostignua civilizovanosti i ljudskosti. Osukobu moderne i antimoderne i o kultu rata kao nainu ivota na ovim prostorima ima sve vieradova naih autora, ali posebno treba ukazati na permanentnu krituku ratne opcije u glasiluRepublika. Celovita kritika ratova na prostoru druge Jugoslavije data je u istraivanju Trauma ikatarza u istorijskom pamenju, iji su rezultati objavljeni u knjizi Srpska strana rata.

Etnifikacija politike i politizacija etnosa

Uruavanje socijalizma je u multi-etnikim drutvima i federativnim dravama bilo delomuzrokovano i ubrzano pod dejstvom novog i jakog talasa nacionalizma. Sa druge strane, padsocijalizma je znaio i pad itavog sistema vrednosti, to je otvorilo i pojaalo krizu kolektivnogidentiteta. Nacionalizam je jedan od odgovora upravo na krizu kolektivnog identiteta koja jezahvatila mnoga savremena drutva. U ex-komunistikim drutvima lideri i nove politike elite suse oslonili na ovaj identitetni resurs. Ponaanje masa i graana, pre svega prema pripadnicimadrugih nacija, ne moe biti objanjeno i opravdano neosporno prisutnim mehanizmima manipulacijei indoktrinacije (od strane medija, pogotovu). Mobilizacija nacionalnog identitetnog resursa bila je

pogodna zbog lake instrumentalizacije ponovo probuenih i pregrejanih nacionalnih oseanja zaostvarivanje odreenih politikih ciljeva, a pre svega za redistribuciju i novu alokaciju politikemoi i za uspostavljanje novih oblika politike dominacije.Istraivanje mogunosti rekonstrukcije civilnog drutva u Srbiji nuno nas suoava sa pitanjem: dali je to uopte mogue u okvirima naglaene nacionalno orijentisane politike i ratnog raspada ex-Jugoslavije izazvanog etnonacionalizmom. Teorijska formula o etnifikaciji politike u drutvima utranziciji je, po Klaus Ofeu, rezultat monih, mada ne i prirodnih uzronih snaga, koje deluju u post-komunistikim drutvima i koje ne mogu biti uklonjene po elji. Jedna od glavnih poenti Ofeoveformule je da s obzirom na datu situaciju u kojoj se nalaze individualni i kolektivni akteri u post-

komunistikoj Istonoj Evropi, etnifikacija mora da im se pojavljuje kao racionalna strategija.Etnifikacija politike oznaava dvostruko pomeranje teita i smisla politike:1) od pretenog regulisanja odnosa graana kao pojedinaca sa dravom, ka pretenom regulisanjumeusobnih odnosa etnikih grupa (unutar drave ili van nje).


21/95

2) od razlikovanja pojedinaca i grupa po kriterijumima drugaijih politikih orijentacija i stavova kapred-politikom razlikovanju po etnikoj pripadnosti, drugim reima, klasine politike podelemeu graanima na centar, levicu i desnicu politikog spektra postaju manje vane od podele ponacionalnom kriterijumu.Formulu o etnifikaciji politike Ofe je izveo iz jednog svog ranijeg (1991) formulisanog teorijskogmodela, koji nudi tumaenje tekoa demokratske teorije i demokratske prakse u tranzitornimdrutvima Istone i Centralne Evrope. Prema Ofeu, svaki politiki ivot ili operativni politikisistem je kumulativni ishod odluivanja na tri hijerarhijski razliita nivoa:

Na prvom ii fundamentalnom nivou donose se odluke identiteta, u smislu ko smo mi,kakve su drutvene, kulturne pa i teritorijalne granice prema drugima. To je nivo koji je po tradicijiranih modernih evropskih politikih filozofa, povezan sa strastima, hrabrou i patriotizmom,odnosno nivo koji se sintetiki verovatno najbolje izraava u kategoriji nacionaliteta, odnosnonaciona.

Na drugom nivou donose se kljune konstitucionalne odluke tj. odluke o zajednikimpravima, procedurama i pravilima, kao i o najvanijim institucionalnim reenjima politikog ivota.U tradiciji rane politike filozofije ovaj nivo je povezan sa razumom i racionalitetom.

Tek na treem nivou odvija se ono to se uobiajeno naziva normalno politiko odluivanje,na koje se gleda kao na rezultat pretakanja odreenih interesa u politike svrhe (po Lasvelovojdefiniciji sutina politike je odluivanje o tome ko, ta i kada dobija). To je nivo koji korespondira

kategorijama interesa i moi.Po Ofeovoj tanoj oceni, post-komunistika drutva u tranziciji suoena su sa situacijom daistovremeno donose odluke na sva tri nivoa. Teina njihove situacije je to te odkule moraju da

budu donete i istovremeno i brzo. On sa pravom upozorava da je za konano uobliavanjepolitikog ivota na sva tri navedena nivoa zemljama Zapadne Evrope bilo potrebno nekolikovekova. Njihov razvoj je iao sukcesivno: najpre su stvarane nacionalne drave, pa razvijankapitalizam, da bi se tek na kraju dolo do kompleksnih modela demokratije. Ono to u primeniovog modela izdvaja drugu Jugoslaviju, pa i Srbiju, je davanje prioriteta i naglaska na prvi nivoodluivanja, na nivo na kome se odlluuje o identitetu i sa stanovita identiteta.Srbija je u odnosu na druga biva socijalistika drutva specifina jer vladajua politika partija uSrbiji (SPS) u 90-tim godinama je svojom politikom presom uspela da strahovito sabije, priblii iizmea naznaena tri nivoa odluivanja. Time su drugi nivo odluivanja (o konstituciji) i trei nivoodluivanja (normalno politiko odluivanja o interesima) stavljeni u senku prvog nivoa odluivanja(o nacionalitetu ili sintagmom nacionalni interesi).Tako je ova partija zaobila drugi nivo odluivanja privremeno izbegla krupne i sutinske problemeustavne konstitucije, jer je ustav promenila i iskrojila po svojoj meri pre prvih viestranakih izbora.Tome na ruku je ila i konfuzna i nedovoljno mona politika opozicija, koja je najpre prihvatila

pravila igre (ustav i izborne zakone), a zatim, nakon izbornog poraza, traila ustavotvornu skuptinui konstitucionalne pregovore tipa okrugli stolovi. Kada je u trenutku prelaska sa jednopartijskogna viepartijski politiki sistem, tj. u kratkom periodu relativne neizvesnosti politike budunostiSrbije, opozicija propustila ili nije imala snage da nametne konstitucionalnu agendu, kasnije se to

pokazalo ne samo teko, nego i skoro nemogue.Mada je trei nivo tzv. normalne ili svakodnevne politike u smislu odluivanja o alokaciji idistribuciji interesa, a preko interesa i politike moi- najdalji od nivoa o identitetu, i on je esto ukratkom viepartijskom parlamentarnom ivotu dananje Srbije bio instrumentalizovan i direktnodovoen u vezu sa fundamentalnim nivoom identitetnih odluka. U parlamentarnim raspravama iodlukama, u odlukama vlade, a pogotovo u odlukama predsednika reppublike (primer odluke orasputanju parlamenta), uvek je potezano pitanje patriotizma i nacionalnih interesa onda kada su

postojali iizvesni jai otpori politike opozicije da se takve odluke donesu.Ovaj proces deloacije treeg i drugog na prvi nivo odluivanja bio je omoguen i injenicomnepostojanja iole razvijenog civilnog drutva. Naime, civilno drutvo je to koje bi u normalnomdemokratskom sistemu trebalo da obavlja sva tri navedena nivoa odluivanja i popunjava prazan

prostor izmeu njih.Tragian primer raspada druge Jugoslavije, koja je bila primer multikulturalnosti, pokazuje da i unae vreme vai stara formula Moske o prednosti organizovane manjine (elite), podreene jednom

jedinom porivi, u odnosu na neorganizovanu veinu (mase).


22/95

Teza Klausa Ofea o etnifikaciji politike na vrlo adekvatan nain objanjava ono to se deava saistono-evropskim drutvima u tranziciji. Mada je proces etnifikacije politike najuoljiviji u post-komunistikim drutvima, postoje mnogi znaci istog procesa i u zemljama sa razvijenimdemokratskim tradicijama. Ali ono to izdvaja istono-evropska drutva i razlikuje ih od zapadnih,to je injenica na koju Ofe ukazuje: vostva pojedinih etnikih grupa dobro su razumela da je slomkomunizma presudan momenat od kojeg zapoinje nova igra i raspodela teritorijalnih prednosti,koje e odrediti njihove poloaje u budunosti. Tako viena oivljena nacionalna pitanja i etnikisukobi nisu proizvod psiholokih netrpeljivosti izmeu etnikih identiteta, koliko pitanje nove

raspodele ansi koje oslobaa raspad komunistikog sistema.Teza o etnifikaciji politike obara uverenje koje je bilo iroko rasprostranjeno poetkom poslednjeetvrtine 20-tog veka da je doba nacionalizma prolo za uvek i da je nastupila era multi-nacionalnihi multi-kulturnih drutava i da smo na pragu post-nacionalne ere.Ako prihvatimo intenciju teze o etnifikaciji politike moramo se pitati da li postoje neki dublji razlozinovog uspona nacionalizma- koji je svakako najvidljiviji u post-komunistikim zemljama, ali koji jekao fenomen prisutan i u mnogim zemljama zapadne demokratije.

47. Obeleja multinacionalnih sukoba kao sukoba identiteta

U uslovima etnifikacije politike glavne linije politikih podela i glavni oblici drutvenih sukoba postaju sukobi kolektivnih identiteta. Sukobi identiteta, u ovom sluaju etniki sukobi, imajunekoliko specifinih obeleja, koja se jasno mogu oitati na konfliktnoj mapi druge Jugoslavije.

Prvo i najvidljivije obeleje sukoba identiteta uopte, a etnikih sukoba posebno, je jakemocionalni naboj, visok nivo strasti i oseanje kod svih ili veine upletenih aktera. Zbog toga seesto ta vrsta sukoba neadekvatno naziva iracionalnim sukobima. Podela po kojoj sukobmaterijalnih interesa spada u grupu racionalnih, a meuetniki sukob u grupu iracionalnih konflikatanije tana, jer nije re o suprotstavljanju i razlikovanju racionalnih i iracionalnih obeleja sukoba,ve o injenici da za razumevanje etnikih sukoba racionalna komponenta jednostavno nijedovoljna. Uostalom, emocionalni i drugi sadraji prisutni u ovakvoj vrsti sukoba ne moraju da budu,i po pravilu, nisu iracionalni.

Drugo, u sukobima identiteta, kako individualnih tako i kolektivnih, esto se moe uoitispremnost da strane u sukobu rtvuju sopstvene ekonomske i druge interese, pa ak i ivote, ukolikosmatraju da im je realno ili potencijalnougroen identitet. Tako se deava da nam ponaanje aktera umeuetnikom sukobu izgleda krajnje iracionalno, pa i direktno tetno po njih same (umaterijalnom, interesnom i svakom drugom smislu), a da istovremeno akteri u sukobu, ili oni koji

brane njihovu poziciju, nalaze opravdanje za takvo ponaanje, pozivajui se na emotivnu, moralnu,istorijsku ili vrednosnu poziciju i stanovite.

Tree obeleje ovih sukoba nadovezuje se na prethodno. Prisustvo visokog inteziteta stasti ioseanja delom uslovljava i objanjava injenicu da je re o tipu sukoba koji se mogu nazvatiiskljuivim. To su drutveni sukobi koji u naelu pripadaju tipu ili/ili konflikata, odnosno sukobi ukojima je stepen iskljuivosti izuzetno visok, na jednoj, a nivo tolerancije izuzetno nizak, na drugoj

strani. etvrto je prisustvo i uloga straha. To je strah od drugog, strah od etnike grupe koja sesmatra suparnikom. Bez obzira da li je strah opravdan, ili kao to ponekad biva i umiljen, on

postaje jedna