Politicka sociologija IV

  • View
    227

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Politicka sociologija IV

  • 8/14/2019 Politicka sociologija IV

    1/95

    37. Protest feminizma; odnos klasinog i novog feminizma

    Raanje starog i pojava novog feminizma imaju jednu znaajnu zajedniku crtu- nastajali su usocijalnom i politikom kontekstu koji se moe odrediti kao vreme revolucionarnog radikalizma. Ukrilu Francuske revolucije (1789.) rodio se feminizam. Samo dve godine nakon to se pojavilaDeklaracija o pravima oveka i graanina doivela je svoju feministiku kritiku i alternativu.

    Napredne ene tog doba, predvoene od Olympe de Gouges, ve 1791. u Deklaraciji o pravima enei graanke, stavljaju do znanja revolucionarima da objavljena jednakost prava ljudi ne moe bitishvaena samo kao pravo i privilegija mukaraca. Za tu svoju drskost, mnoge od ena su moraleda plate visoku cenu- 1793. bile su giljotinirane.

    Novi feminizam rodie se u revolucionarnom zanosu krajem 60-tih godina. Mada je neofeministikipokret povezan sa radikalizmom studentskog pokreta i bunta mlade generacije- iji je vrhunacpobuna na univerzitetima 1968. irom SAD i Evrope- novi feminizam stoji u dvostrukom odnosuprema ovim dogaajima.S jedne strane, bunt mlade generacije neposredno e usloviti pojavu neofeministikog pokreta.Opte preispitivanje vladajuih kulturnih i vrednosnih obrazaca dovee do saznanja o potrebi

    promene dominantnih stavova o odnosima meu polovima, tzv. seksualna revolucija s kraja 60-tihsamo je nus pojava te nove svesti. ak e se vrlo brzo, ve poetkom 70-tih, pokazati da novi

    feministiki pokret preuzima tafetnu palicu od kratkovenog studentskog pokreta i svojimusponom oznaava definitivno uspostavljanje fenomena tzv. novih drutvenih pokreta.S druge strane, raanje neofeministikog pokreta sadri i dimenziju protivstava i otpora nekih

    pojava unutar studentskog pokreta i pokreta nove levice u celini, pre svega na pitanju odnosa meupolovima. Zato bi moglo da se kae da je novi feminizam nastao kao revolt unutar revolta, kaodvostruki protest, i protiv celine postojeeg modernog, a u osnovi jo uvek patrijarhalnog drutva,ali i protiv obrazaca muke dominacije unutar neosporno levo orijentisanog studentskog pokreta.

    Odnos klasinog i novog feminizma

    Relacija neofeministikog pokreta prema starom ili klasinom feminizmu moe se odrediti

    dvoznano: kao istovremeni odnos diskontinuiteta i kontinuiteta.Pod klasinim pokretima podrazumevaju se pokreti karakteristini za 19-ti i prvu polovinu 20-togveka, a meu njima je feministiki pokret (radniki pokret je jedan od najznaajnijih). Pod novimdrutvenim pokretima podrzumevaju se pokreti nastali u periodu nakon 60-tih, a najreprezentativnijimeu njima su ekoloki, mirovni, anti-nuklearni, neofeministiki ili pokret za emancipaciju,osloboenje ena.Razlikovanje izmeu klasinih (starih) i novih (alternativnih) drutvenih pokreta je opravdano, kakos obzirom na nove sadraje i nove metode akcije, tako i s obzirom na nove kljune vrednosti i novrazliit odnos prema socijalnom okruenju i politikim institucijama.Za razliku od klasinih, novi drutveni pokreti imaju specifina obeleja:1) prvenstveno su usmereni ka potrebama pojedinaca i drutva kao zajednice, a nisu direktno

    okrenuti prema dravi i zainteresovani za vlast2) okupljaju pristalice iz vrlo razliitih socijalnih klasa, slojeva i grupacija, pa otuda nemaju jasno

    prepoznatljivu klasnu osnovu i karakter3) samorazumevaju se kao pokreti konkretne akcije, bez univerzalnih politikih pretenzija, pa suangaovani oko jednog pitanja ili problema4) autonomni su u odnosu na postojee politike partije i organizacije, i uopte rezervisani premainstitucijama5) manje ili vie su indiferentni prema ideolokim podelama6) opredeljuju se za nenasilne oblike delovanja i koriste nove metode i forme akcije (zaposedanjeulica i trgova- sit-in akcije, kao i druge metode pasivnog otpora, graanske neposlunosti)7) koriste nov jezik, atraktivni medijski nastup, grade novu opozicionu ili alternativnu politiku

    kulturu.Feministiki pokret jedan je od retkih pokreta koji je na znaajan nain prisutan i u kategoriji tzv.klasinih ili starih i u grupi novih, alternativnih pokreta, pa je komparaciju starog i novogfeminizma mogue podvesti pod opti odnos klasinih i novih drutvenih pokreta.

  • 8/14/2019 Politicka sociologija IV

    2/95

    U meri u kojoj izmeu starog i novog feminizma postoji diskontinuitet, re je o dva razliita tipadrutvenog pokreta- klasinom i novom. No, specifinost feministikog pokreta u odnosu na veinudrugih pokreta je i u tome to postoje izvesni najoptiji sadraji u vezi sa ravnopravnou ena, kao ikarakteristike (razlike po polu i prvenstveno oslanjanje na aktivitet ena) koje potvruju principkontinuiteta i daju nam za pravo da govorimo i o celini feministikog pokreta.Po analizi Ute Garhard, paralela izmeu starog i novog feministikog pokreta sadri sledeekarakteristike:1) novi enski pokret nije institucionalizovan u klasino udruenje ili savez, nema formalno

    rukovodstvo, ve vie predstavlja mreu mnogobrojnih grupa2) najvaniji princip novog pokreta ena je autonomija, odnosno nezavisnost od drugih politikihgrupacija, a isto tako i samoupravljanje i samoorganizacija3) zajedno sa drugim novim drutvenim pokretima, novi enski pokret prua otpor birokratizaciji,

    predstavlja opoziciju negativnim efektima industrijskog rasta i postojee vojne sigurnosti kojaugroava oveanstvo4) za razliku od starog enskog pokreta koji je prihvatao tradicionalnu podelu rada, novi enski

    pokret podvrgava radikalnoj kritici postojeu podelu rada po polovima, dovodei u pitanje drutvorada u celini.Emancipacija ene za koju se zalae klasini, u osnovi klasini feministiki pokret, unutar modelaliberalne predstavnike demokratije, po tumaenju Blaenke Despot, usmerena je na slobodu u

    pravu i politikoj dravi, iz ega proistie redukovanje feministikog pokreta na pokret za ljudskaprava.Sa druge strane, po njenoj analizi, nepremostivo ogranienje proleterskog enskog pokreta lei ushvatanju da diktatura proleterijata i ukidanje razlike graanskog drutva i politike drave vodioslobaanju od patrijarhata.Pojam emancipacije formulisan u novom feminizmu, a neto kasnije i u ekolokom pokretu, bitno jerazliit od emacipacije ene shvaene kako u klasinom, graanskom pokretu za ravnopravnostena, tako i u klasinom proleterskom i socijalistikom enskom pokretu.

    Nova paradigma unosi dva nova komplementarna znaenja u savremeni pojam emancipacije:emancipaciju od drave i institucije uopte, kao i emancipaciju od volje za mo i vlast, tih glavnihregulatora drutvenog ivota pod starom paradigmom.Moe se zakljuiti da novi feminizam istovremeno predstavlja radikalnu kritiku stare i koncipiranjei uspostavljanje nove teorijske i praktine paradigme, unutar koje se moe misliti o modernomdrutvu i novim potrebama savremenog oveka i generacija koje dolaze.

    38. Tri faze u razvoju neofeminizma

    a) faza eksplozivnog uspona novog feminizmab) faza razvoja osobene feministike kulturec) faza izvesnog zastoja neofeministikog pokreta

    I faza: eksplozivni uspon neofeminizma

    Faza raanja i brzog uspona novog enskog pokreta traje od kraja 60-tih do druge polovine 70-tihgodina. To je period u kome neofeministiki pokret uvodi znaajne novine u odnosu na klasinienski pokret, na sva tri glavna plana:

    - u pogledu sadraja i akcione usmerenosti- novih organizacionih oblika- novih metoda akcije.

    U sadrinskom smislu ovo vreme moemo oznaiti kao fazu reformuliranja tzv. enskog pitanja iredefinisanja feministikog pokreta i njegovih ciljeva. Taj proces se odvija pod poznatim sloganom:lino je politiko, odnosno privatno je javno. Savremeni enski pokret je sloganom privatno jeste

    javno pokuao da konkretno istorijski pokae na koje sve naine ensko pitanje je temeljnodrutveno pitanje. Ukratko, privatno iskustvo jednog pola koji svoju istoriju doivljava i proivljavakao istoriju podreenosti je javno pitanje od sutinskog drutvenog znaaja.U pogledu organizacionih oblika ovu fazu karakterie formiranje mnogobrojnih grupa, oformljenje

    prvih tzv. enskih centara i uspostavljanje koordinacije na nacionalnom planu. Najei oblik

  • 8/14/2019 Politicka sociologija IV

    3/95

    povezivanja su tzv. consciousness- raising groups, neofeministike grupe za podizanje svesti isamoosveivanje ena, u kojim se pokree sve iri krug ne samo tzv. enskih ve i drugihdrutvenih pitanja.

    Nacionalna konferencija Pokreta za oslobaanje ena, Velike Britanije, odrane 1970. formulie 4zakljuka:1) dostupnost sredstava za spreavanje zaea i sloboda prekida trudnoe2) besplatno i svima dostupno uvanje dece3) jednake anse u obrazovanju i profesiji

    4) jednako plaanje mukog i enskog rada, Ovi zahtevi su dopunjeni ,4 godine kasnije, sa jo dva:5) za pravnu i finansijsku nezavisnost6) protiv diskriminacije lezbejki.Pod geslom ene zajedno su jake u SR Nemakoj poetkom 70-tih se veliki broj ena ineofeministikih akcionih grupa ukljuuju u tzv. Akciju 218- protiv zakonske zabrane prava ena daodluuju o prekidu trudnoe. 1972. u Frankfurtu je odran prvi savezni kongres ena, gde se akcenatstavlja na:1) potrebu i neophodnost samostalnog organizovanja ena, kako bi se saznali njihovi problemi izastupali njihovi interesi2) neiizbenost posebne taktike i strategije u borbi za ekonomska i demokratska prava, bezlimitiranja mukaraca

    3) elju da se izgrauju odnosi solidarnosti, a eliminiu autoritarne strukture i mehanizmi moi.U ovim zakljucima mukarci se iskljuuju iz dva razloga: prvo, kako bi ene stekle sopstvenoiskustva, i drugo, kako bi se spreilo da se u meovitim grupama reprodukuju odnosi staranja iugnjetavanja, to je iskustvo ena u svim oblastima ivota.Dok je britanski neofeministiki pokret konkretan u tipino engleskom pragmatistikom duhu,zapadno- nemaki enski pokret formulie svoje zakljuke na strateki i generalan nain. Dveinjenice su karakteristine za savremeni neofeministiki pokret. Prva je pluralizam i raznovrsnostideja koje se artikuliu u razliitim pokretima i delovima neofeministikog pokreta. I