Download pdf - Urbani Izazovi Grada Beograda

siemens.rs

Urbani izazovi grada Beogradawww.siemens.rs

Izdavač:Siemens d.o.o. BeogradCorporate Communications and Government Affairs (CC GA)Omladinskih brigade 2111000 Beograd, Srbija

Za izdavača:Jovana Žurž[email protected]

Koordinatori projekta:Mirjana Cvijanović[email protected] Radojevićslavica.radojević@siemens.com

Dizajn & Prepress:Studio 7 Zoran Trišić, Beograd

Fotografija:Darko Ristić Photo, Beograd

Štamparija:Alta nova d.o.o.

Proizvedeno u SrbijiNovembar 2012.

Grupa autora po oblastima:

Metodologija, koordinacija i poglavlje„Perspektive razvoja grada Beograda”:

PALGO centar - Prof.dr Borislav Stojkov- Mr Predrag Kovačević (saradnik)

Saobraćaj:Prof.dr Smiljan Vukanović

Energetski razvoj:Prof.dr Nikola Rajaković

Prof.dr Goran Jankes

Vodna infrastruktura:Prof.dr Marko Ivetić i

Udruženje za tehnologiju vodei sanitarno inženjerstvo

Studija „Urbani izazovigrada Beograda”

Sadržaj

Sadržaj

2 Urbani izazovi grada BeogradaUrbani izazovi grada Beograda 3

03 Energetski razvoj grada Beograda 40

Razvoj energetske infrastrukture i 42potrošnja energije

Potrošnja energije za grejanje 46

Potrošnja električne energije i 51energetska efikasnost potrošača

Kogenerativna postrojenja i uloga u 53povećanju energetske efikasnosti

Uloga obnovljivih izvora energije 55

Uloga inteligentnih mreža 56

Primeri iz analiza razvijenih gradova 58

Projekti grada Beograda 60

04 Vodna infrastruktura kao 64preduslov razvoja grada Beograda

Snabdevanje vodom 66

Kanalizacija (odvođenje otpadnih 68voda sa prečišćavanjem)Sanacija naselja i zaštita životne sredine 68

Investiranje u kanalizaciju 69

Vode posebne namene 70

Strateška opredeljenja (ciljevi) grada Beograda 70

Snabdevanje vodom za piće 71

Ekološki efekti izgradnje vodovodne i 72kanalizacione mreže za nove potrošače iočuvanje kvaliteta vode uspostavljanjemzona neposredne sanitarne zaštite

01 Perspektive razvoja grada Beograda 4

Geografsko-istorijski položaj grada 4Beograda i kratak profil

Izazovi razvoja grada Beograda u 7mreži evropskih metropolaIzazovi ideje grada budućnosti jugoistočne 7Evrope

Grad Beograd iz evropske perspektive 9

Grad Beograd iz perspektive Srbije 15

Kvalitet življenja u gradu Beogradu i 17ideja zelenog gradaEnergetska i vodoprivredna infrastruktura i 19neophodnost tehnološke i informacionemodernizacije grada Beograda

Umrežavanje grada Beograda u 21okruženju Srbije i Evrope

02 Saobraćaj i održivi razvoj grada 24Beograda

Grad Beograd i saobraćaj 26

Stanje saobraćajnog sistema 27

Saobraćaj grada Beograda i evropskih 30gradova slične veličine

Ka unapređenju saobraćaja u gradu 34Beogradu

Moguće primene novih tehnologija 35u saobraćaju i očekivani efekti

Priključenje potrošača na nove 74vodovodne sisteme

Razvoj kanalizacije do 2021. godine 75

Energetska efikasnost na objektima 76vodovoda i kanalizacijeEnergetske karakteristike objekata 76vodovoda i kanalizacije

Smanjenje potrošnje električne energije 76na objektima vodovoda i kanalizacije

Smanjenje troškova električne energije 77na objektima vodovoda i kanalizacije

Alternativni izvori električne energije 77

Smanjenje stvarnih gubitaka u 78vodovodnom sistemu

Unapređenje upravljanja sistemom 80vodovoda i kanalizacijeUpravljanje objektima vodovoda 80

Upravljanje objektima kanalizacije 81

Predlog mera za unapređenje 82vodne infrastrukture grada Beograda

05 Zaključak 84

06 Finansiranje 88

Literatura 92

Posebnu zahvalnost za konstruktivnekomentare i doprinose u izradi Studijedugujemo gradu Beogradu i Upravi zaenergetiku grada Beograda

Takođe, zahvaljujemo se timu Siemensd.o.o. Beograd za njihov doprinos uvidu primera dobre prakse:SaobraćajMr Saša Stamenković,Slobodan StefanovićEnergetski razvojDušan Muškatirović, Andrej Škorc,Goran MilisavljevićVodna infrastrukturaMarko Nikolić, Marko MilenkovićFinansiranjeBogdan Kravić

Urbani izazovi grada Beograda 5

Perspektive razvoja grada Beograda

4 Urbani izazovi grada Beograda

01Beograd, glavni grad Republike Srbije, nalazi

se u kontaktnoj zoni Panonske nizije i brdsko-planinskog dela centralne Srbije (Šumadija), namestu gde se sastaju savsko-dunavska sa morav-skom osovinom razvoja. Istorija Beograda dugaje više od 15 vekova, a prva naseobina datira izpaleolitskog perioda, a zatim i starijeg i mlađegkamenog doba, na šta ukazuju pojedini izvori ilokaliteti (Vinča, kamenolom kod Leštana, peći-na na Čukarici, Žarkovo itd.).

Beograd su kroz istoriju naseljavali brojninarodi: Iliri, Tračani (pleme Tribali), Dačani, Kelti,Rimljani, Avari, Mađari, Turci i dr. U predsloven-skom periodu nazivao se Singidunum (Singi –

dačko pleme i dunum – utvrđenje, grad). Godine441. hunski vođa Atila potpuno je razrušio Singi-dunum, da bi se u VI veku obnovio za vreme viza -n ti j skog cara Justinijana. Nakon krstaških ratova,doživljava turbulentni razvoj, često menja i pot-pada pod različite uticaje (Srba, Mađara i Turaka),čime je formiran amalgam prirodnih, ambijental-nih, kulturnih i duhovnih vrednosti sa višestru-kom razvojnom funkcijom (političko-administra-tivnom, privrednom, turističkom, kulturnom idr.). Kulturno-istorijski, privredno-ekonomski ipro sto r no-demografski razvoj odredio je dana-šnji identitet Beograda na regionalnom, subre-gionalnom i međunarodnom nivou.

Danas teritorija grada Beograda ima dvo -stru ku administrativnu oznaku:n teritorija administrativnog područja gra da

Beograda, kao lokalna samouprava, sa 3.224km2, koja obuhvata 17 gradskih opština:Barajevo, Voždovac, Vračar, Grocka, Zemun,Zvezdara, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beo -grad, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savskivenac, Sopot, Stari grad, Surčin i Čukarica; i

n region Beograd, prema Zakonu o regional-nom razvoju.Na osnovu preliminarnih rezultata Popisa

2011. godine, na administrativnom području gra -da Beograda živi 1.639.121 stanovnika, što je za

4% više stanovnika u odnosu na 2002. godinu.Urbano jezgro, koje se statistički naziva naseljeBeograd, obuhvata deset gradskih opština (celecentralne opštine: Vračar, Zvezdara, Novi Beo -grad, Rakovica, Savski venac i Stari grad, kao i de -lo ve opština: Voždovac, Palilula, Čukarica i Ze -mun), gde je 2011. godine živelo 1.135.502lica, što je za svega 1,4% više nego 2002. godi -ne. Slabiji populacioni rast naselja Beograd posle -dica je prevashodno starije populacije koja nase -lja va užu urbanu zonu grada, gde je udeo starijihod 65 godina znatno viši u opštinama Vračar,Savski venac i Stari grad u odnosu na ostalegradske opštine.

Perspektive razvojagrada Beograda

Položaj na važnim plovnim (Sava iDunav – Koridor VII), i kopnenimkomunikacijama (Koridor X i Ruta4-E751) koje spajaju severnu, sre-dnju i zapadnu Evropu sa istočnimSredozemljem i prednjom Azijom,obezbedio je Beogradu odlučuju-ću poziciju na Balkanskom poluo-strvu i ju go i stočnoj Evropi.

Geografsko-istorijski položajgrada Beograda i kratak profil

1 Ruta 4, definisana projektom REBIS (2003), deo je osnovne mreže za zapadni Balkan sa sedam putnih pravaca, od kojih je jedan Temišvar–Beograd–Bar–Bari, sa ciljem povezivanjasvih balkanskih država. U Srbiji sa popularno naziva Koridor XI.




n ljudski i obrazovni kapital, kao i potencijalninaučni i tehnološki kapaciteti koji bi još višemogli da omoguće razvoj savremene inova-tivne privrede.U narednom periodu Grad Beograd će mo -

ra ti da posveti punu pažnju svim uticajima naklimatske promene koje izazivaju aktivnosti itehnički sistemi na njegovoj teritoriji, zatim mo -gu ćnostima korišćenja obnovljivih resursa iizvora energije (selektivna upotreba geotermal-ne energije i biomase, energija sunca i ostalihobnovljivih izvora), kao i uvođenju principa

ener getske efikasnosti u građenju, industriji,saobraćaju i komunalnim sistemima. Posebanrazlog za ovo će biti ukupna potrošnja finalneenergije, koja obuhvata potrošnju u industriji,sta no vanju, komunalnim delatnostima, saobra-ćaju i poljoprivredi, i koja će porasti do 2030.godine za preko 60%.

kriterijumima. U tome značajnu ulogu za vre dno - vanje pozicije velikih gradova u mreži evropskihmetropola imaju i indikatori kojima se meri nji-hov profil i pozicija. Grad Beograd nije obuhva-ćen ovom analizom.

Razvojna područja evropskih metropola(Me tro politan European Growth Areas – MEGA)mere se preko nekoliko osnovnih indikatora kaošto su: demografska masa, konkurentnost,pove zanost/pristupačnost ili osno va znanja(knowledge base). Sa ovim su evropske metro-pole rangirane preko ESPON (European SpatialPlanning Observatory) u četiri kategorije:n MEGA 1 – metropole ’lokomotive’,n MEGA 2 – jake metropole,n MEGA 3 – potencijalno jake metropole in MEGA 4 – slabe metropole.

Od Londona i Pariza koji spadaju u kategorijuMEGA 1, pa do Beograda, Zagreba, Sofije iliBukurešta, koji spadaju u kategoriju MEGA 4, svemetropole su razvrstane prema objektivnimmerilima, uz mogućnost napredovanja u zavi-snosti od pojedinih merila.

Izazovi ideje grada budućnostijugoistočne Evrope

Еpitet najperspektivnijeg grada jugoistočneEvrope2 Beograd je dobio u vreme početka

konstituisanja Srbije kao države, i oporavkanakon velike krize na kraju XX veka. Ovaj epitetje za grad Beograd imao veliki značaj, dajući mupodstrek da započne ozbiljnu konsolidaciju ufizi čkom smislu. Istovremeno je ovaj epitet pred-stavljao i veliki izazov za gradsku upravu da kon-soliduje i ekonomski i socijalni sistem, kao i uku-pan kvalitet života u specifičnom okruženju.

U periodu 2008–2012. Srbija inten-zivno radi na usklađivanju svojihzakona sa politikama Evropske uni -je od kojih se značajan deo odnosina životnu sredinu, energiju, eko-nomiju i druge značajne teme.Grad Beograd, kao jedan od 5 re gi -o na Srbije, u tome dobija posebnepodstreke i podršku kao jedan odnajkapacitetnijih glavnih gradovajugoistočne Evrope.

U isto vreme, koje obeležava idejno jačanjeEvropske unije preko serije politika i strateškihdokumenata, konkurentnost postaje najveći iza-zov u razvoju regiona, i posebno gradova kao nji-hovih funkcionalnih okosnica. Konkurentnost,kao jedna od ključnih razvojnih tema, sve seozbiljnije razmatra i na državnom i lokalnom

nivou, i kod članica i kod zemalja koje nisu člani-ce Unije, pa i na nivou evropskog kontinenta kaogeografske celine. Što se tiče gradova, konku-rentnost sve više postaje razvojni prioritet,odnosno njihovo nastojanje da u konkurenciji sadrugim gradovima u svojoj zemlji, a potom uEvropi, privuku što više investitora, kvalifikovanei tehnološki na pre dne radne snage ili turista.Globalno pos ma tra no, konkurentnost generišuogromne ekonomske i političke snage, kaorezultat rastućih i sve bržih potreba za razvojem,širenjem tržišta i zona uticaja. Ove snage, kojepredvode i organizuju finansijske institucije ivodeće svetske kompanije, posebno u oblastivisokih tehnologija, zelene ekonomije i informa-tike, doprinose rastu i razvoju visoko rangiranihmetropolskih područ ja u Evropi, istovremeno ihpovezujući u mreže koje postepeno pokrivajuevropski kontinent.

Lisabonska agenda (2003), i pored dana-šnjih kritika u doba krize i recesije u zemljamaEvrope, u tom smislu pokazuje određene rezul-tate, koje je moguće meriti osnovnim kriteriju-mima konkurentnosti kao što su: BDP po glavistanovnika, produktivnost rada, stepen zaposle-nosti, ulaganja u istraživanja i razvoj (R&D),poslovne investicije, emisija gasova (greenhousegas emi ssion), energetska efikasnost ili obimteretnog saobraćaja i ostali od 14 kriterijumakonkurentnosti. Ovi kriterijumi postaju osnov zadefinisanje strategija razvoja mnogih, posebnovelikih, gradova Evrope. Gradovi kao razvojnipolovi menjaju svoju poziciju u mreži evropskihgradova pod različitim ekonomskim i političkimuticajima, uglavnom mereno prema navedenim

Izazovi razvoja grada Beograda u mreži evropskihmetropola

2 Prema oceni časopisa Financial Times, 2007.

Pored izuzetno povoljnog položaja, pogod-nog za saobraćajnu privredu, razvoj energetike,turizma kao i međuregionalnu saradnju, znača-jan teritorijalni kapital grada Beograda čine još:n zemljište (građevinsko, poljoprivredno i

šum sko);n energetski potencijal (za proizvodnju elektri-

čne energije i toplifikaciju);n već formirano tržište, koje zahteva dovođe-

nje novih investitora i velikih stranih kompa-nija, ukidanje monopola i omogućavanje ve -će konkurentnosti; i

Proizvodnja elekrične energije u svetu prema tipuproizvodnje – predviđanja

2010. 2030.osnovni slučaj

Sastav

Ukupno u1000 TWH

21,0

Ukupno u1000 TWH

36,735,7*

Obnovljivi izvori

Hidro

Nuklearna

Gas

Nafta

Ugalj42%

5%21%

13%15%4%

34%

3%

21%

14%

15%

13%

40% Vetar (kopno)

11% Vetar (priobani)

1% Okean

21% Solarna fotonaponska (PV)

6% Solarna termalna (CSP)

21% Razno

30%*

22%*

17%*

Izvo

r: “M

arkt

tag”

Dis

cuss

ion

Sta

tus

Jan

31,

201

1

CAGR+9,6%

*Podaci zasnovani na “Bright green scenario”

Pokazatelji demografskog razvoja grada Beograda i naselja Beograd

1.576.124

1.119.642

Ukupan brojstanovnika

Ukupan brojdomaćinstava

Ukupan brojstanova

Udeo uukupnom

stanovništvuSrbije

Deca ispod15 godina

starosti(u %)

Stanovništvostarije od 60

godina(u %)

Netomigracija4

SUF(stopa

ukupnogfertiliteta)

Očekivano trajanježivota

2002.

1.639.121

1.135.502

2011.

604.134

436.357

2011.

739.630

519.222

2011.

23,01

15,94

2011.

14,5

13,8

2002.

21,7

22,4

2002.

11.317

2009.

1,5

2009.

72,2

2010.

77,4Grad Beograd

Beograd – naselje



Četiri važna principa u današnjoj evropskojpolitici, koja teži jačanju konkurentnosti konti n -enta u globalnim razmerama, ali i izazova zabuduće generacije, jesu:1 decentralizacija, kao osnovni princip, odno -

sno aktiviranje svih raspoloživih, koriš ćenihili neiskorišćenih resursa i potencijala sop-stvenim snagama lokalne samouprave, odkojih se veliki deo nalazi na širem prostorugradova srednje i istočne Evrope;

2 policentrizam, kao ključna politika postoja-nja više gradskih centara raznovrsnog funk-cionalnog značaja, koja treba da potvrdidobru stranu gradova evropske istorije, kaoi njihov multidiverzitet (kulturni, etnički,geografski, i dr.) kao prednost ali i pretnjurazvoju;

3 umrežavanje gradova i regiona, kao važnapoluga u procesu razvoja globalne ekonomi-je, i

4 kohezija, kao princip većeg izjednačavanjarazvijenosti centra (teritorije gradova) i peri-ferije (ruralno zaleđe), i jačanja makroregijakao što su područja reke Dunav, Crnog mora,Baltika, jugoistočne Evrope i sl. U tomeumre ža vanje, odnosno funkcionalno pove-zivanje metropolskih područja predstavljajednu od najjačih poluga za stvaranje konku-rentnije Evrope. Poštovanje i primena ovihprincipa treba da dovedu do bržeg rasta irazvoja, uravnotežene pristupačnosti i speci-fične privlačnosti gradova zasnovane naregionalnom identitetu (ekonomski, kultur-ni, prirodni itd.).

Noviji evropski dokumenti usmereni ka jača-nju teritorijalne kohezije (Green Paper on Terri-torial Cohesion, 2008; Territorial Agenda of theEuropean Union – 2020, 2011) daju podrškunavedenim idejama i principima.

Evropski projekat PlaNet CenSE (INTERREGIII)3, usredsređen na razvojne potencijale grado-va i metropolskih područja centralne i jugoisto-čne Evrope, kao i na značaj transportne infra-strukture (železnica na pravcu sever – jug),ispitao je budući razvoj metropola u ovom deluEvrope i mogućnosti i koristi njihovog umrežava-nja na makro i mezo nivou (tzv. akciona područja– action areas). Jedan od zaključaka ovog pro-jekta je da prihvatajući kooperativne strategijegradovi istog ranga i različitih profila mogu dapoboljšaju svoj položaj u konkurenciji metropo-la Evrope (PlaNet CenSE, 2006). Kooperacija

odnosno umrežavanje ne podrazumeva samoveze fizičke infrastrukture već, iznad svega,akcione veze koje znače upotpunjavanje jednemetropole kapacitetima druge, razmenu pri-vrednih aktivnosti, znanja i informacija i drugeuzajamne koristi. Železnica, ali i putni pravci idruge transportne veze, u tome imaju posebnuulogu i značaj.

Demografska situacija➔ Stanovništvo grada Beograda, kao i naseljaBeograd (10 opština užeg područja), samo seneznatno povećava još od 1991. godine. Poraststanovnika uzrokovan je isključivo migracionimpriraštajem, posebno u periodu 1991–2002.godine.

S obzirom na to da Beograd prati nedovoljnorađanje stanovnika i negativan prirodni priraštaj,po čemu ne zaostaje za drugim evropskim gra-dovima, druga komponenta demografskograsta − migracioni bilans − direktno će biti uslov-ljen političkom i ekonomskom situacijom u

Grad Beograd iz evropskeperspektive

Ocenjujući kapacitete i potencijale metropolasrednje i jugoistočne Evrope, projekat Pla-

Net CenSE je klasifikovao grad Beograd kaoMEGA 4, uz realne šanse da bude prebačen ukategoriju MEGA 3, uz nužne pretpostavke una-pređenja urbanog sistema glavnog grada Srbijeu konstelaciji evropskih gradova. Ocenjujućipotencijale gradova jugoistočne Evrope, časopisFinancial Times je 2007. godine proglasio Beo-grad najperspektivnijim gradom jugoistočne

Evrope, što je predstavljalo koliko komplimenttoliko i veliki izazov za gradsku upravu. Ove idruge ocene o stanju i perspektivama razvojagrada Beograda ukazuju na to da Beograd sasvojim metropolskim okruženjem ima realnekapacitete za ubrzaniji i kvalitetniji razvoj, premakriterijumima iz evropskih dokumenata, ali kojetreba aktivirati na optimalan (održiv) način. Eko-nomska kriza u Evropi i Srbiji od 2008. godine dodanas (2012.) u znatnoj meri je uticala da se oveperspektive sporije odvijaju, odnosno da se nekiindikatori ne popravljaju, a neki čak pogoršava-ju, i to:

4 Priliv migranata na područje Beograda, kao i druge statističke podatke različito prikazuju Republički zavod za statistiku (RZS) i Zavod za informatiku i statistiku Grada Beograda (ZIS). Dok je poslednjih godina prema ZIS migracioni saldo premašio 20.000 lica godišnje, on jeprema RZS nešto preko 11.000 lica godišnje. Ova nekompatibilnost stvara nedoumice o preciznosti statističkih podataka, Statistički godišnjak Beograda 2010. (ZIS), Demografska statistika u Republici Srbiji, 2010.

Izvo

r: O

utlin

ing

Cen

tral

an

d So

uth

Eas

t Eur

ope

– Re

port

on

Spa

tial

Dev

elop

men

t in

Cen

Se, P

laN

et C

enSe

, 200

6.

Raspored i hijerarhija gradova u centralnoj i jugoistočnojEvropi

Kretanje stanovništva grada Beograda inaselja Beograd 1991–2002. godine

3 Projekat PlaNet CenSE je rađen u okviru evropskog programa INTERREG III u saradnji eksperata iz 6 evropskih država, među njima i iz Srbije.

1 do 100

100 do 200

200 do 500

500 do 1.000

1.000 do 1.500

1.500 do 3.000

3000 i više

ispod 0

50.000 do 100.000

100.000 do 250.000

250.000 up to 500.000

500.000 do 1.000,000

1.000.000 i više

300 Kilometers

Visina u metrima Gradovi sa više od 50.000 stanovnika

© BB

R Bo

nn 2

006

Izvor podataka:Visina:Digital Elevation ModeGTOPO30 geološkogistraživanja u SADGradovi:Continuous MonitoringSpatial System BBR-a

Izvor: EurostatESPON 1.1.1. Final ReportNacrt: ÖIRKarto.: ÖIR-IDDatum: jul 2005.

CADSES

Državna granica

Evropska „lokomotiva” (Kat. 1)

Jak MEGA (Kat. 2)

Potencijalno jak MEGA (Kat. 3)

Slab MEGA (Kat. 4)

Transnacionalna/nacionalnafunkcionalna urbana zona (FUA)

Probni MEGA (Kat. 5)

Probna transnacionalna/nacionalnafunkcionalna urbana zona (FUA)

Prema strateškom dokumentu PlaNet CenSEprvi nacrt

Prema ESPON 1.1.1.

300 km© 2005

Beč

Lođ

Prag

Milano

Berlin Poznanj

Krakov

Gdanjsk

Bolonja

Atina

Minhen

Vroclav

Budimpešta

Varšava

Ščećin

Katovice

Ljubljana

Štutgart

Bukurešt

Temišvar

Bratislava

Zagreb

Skoplje

Tirana

Beograd

Sarajevo

01991. 2002. 2011.

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

1.400.000

1.600.000

1.800.000

Beograd – naselje

Grad Beograd



Republici Srbiji. Na količinu migranata će pose-bno uticati životni standard i uslovi zapošljava-nja u drugim regionima Republike Srbije, koji suposlednjih godina činili glavni izvor imigranata ugradu Beogradu.

Kvalifikaciona i obrazovna struktura➔ Kvalifikaciona i obrazovna struktura stanovni-ka relativno zaostaje. Na učešće stanovništva savišim i visokim obrazovanjem u velikoj meri uti-cao je „odliv mozgova”, tj. uglavnom emigracijamladog obrazovanog dela populacije. Naredniperiod kapaciteta visokoobrazovanog stanovni-štva biće određen političkim i ekonomskim prili-kama, politikom zapošljavanja i politikom zapovratak visokostručnog kadra i emigranata izinostranstva, kao i razvojem sistema obrazova-nja u Republici Srbiji.

Najveći podstrek za grad Beogradznači jačanje demografske mase i,posebno, kvalifikacione strukturestanovništva, uvećanjem ulaganjau R&D sa današnjih 0,4% gradskogbudžeta na min. 3% do 2015. godi-ne (grad Beč ulaže preko 4,5% u2012).

Bruto domaći proizvod➔ Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovnikuopada od 2008, a takođe je znatno manji uodnosu na neke od vodećih evropskih gradova.

Ozbiljan izazov pred gradom Beo-gradom predstavlja definisanje ja -sne politike ekonomskog razvojasa profilisanim ekonomskim usme-renjem, unapređenim uslovima zaprivlačenje ozbiljnih investitora iuslovima za zapošljavanje kvalifi-kovane i visokokvalifikovane ra d -ne snage, uz paralelno jačanje sve -sti o javnom interesu.

Pri izradi budućeg trenda demografskog raz-voja definisana su dva moguća scenarija demo-grafske budućnosti grada Beograda: optimisti-čki, koji podrazumeva ostvarenje pronatalitetnepolitike i povećanje stope nataliteta, a zatim i

uvećanje migracionog salda usled intenzivnogekonomskog rasta.6 Ova hipoteza podrazumevai nešto veće očekivano trajanje života za živoro-đene u budućnosti; i očekivani (realniji), kojiznači da bi, nakon povećanja stanovništva dosredine treće decenije, nastupila stagnacija ra -sta, a nakon toga i smanjenje populacione veli -čine grada Beograda, te bi 2030. godine glavnigrad Srbije imao oko 1.647.000 miliona stano-vnika. Ovaj scenario ukazuje na to da je stagnaci-ja broja stanovnika realna demografska buduć-nost, i to, pre svega, prema neuspehu mera ipronatalitetnih ciljeva, uz objektivan porastživotnog veka, dok bi se zadržao migracionibilans iz sadašnjeg perioda.

SMA

RTPL

AN

– T

ran

spor

t Mas

ter P

lan

Bel

grad

e –

Zavr

šni i

zveš

taj,

Dire

kcija

za

građ

evin

sko

zem

ljišt

e i i

zgra

dnju

Beog

rada

, Bel

grad

e, 2

008.

Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku Beograda i nekihevropskih gradova približne populacione veličine

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

50.000

Min

hen

45.800

Helsin

ki

36.500

Beč

34.300

Kopenhag

en

34.100

Stokh

olm

32.700

Lion

27.100

Torin

o

26.700

Glazgov

20.600

Prag

15.100

Budimpeš

ta

9.840

Beogra

d

2.700

Za polaznu godinuuzeta je procenastanovnika 2010.godine, pošto podacistarosne strukturePopisa 2011. godinejoš nisu obrađeni(procena stanovnika2010, RZS).

Za polaznu godinuuzeta je procenastanovnika 2010.godine, pošto podacistarosne strukturePopisa 2011. godinejoš nisu obrađeni(procena stanovnika2010, RZS).

5 Opštine u Srbiji 2011, RZS, Beograd.6 Treba podsetiti da se urbanizacija stanovništva grada Beograda poslednjih decenija odvijala neplanski, i to na račun redukcije demografskih resursa drugih regiona Republike Srbije, što bi delovalo poražavajuće ako se ovakvi trendovi nastave i dalje.

u m

ilion

ima

u m

ilion

ima

Optimistički scenario kretanja broja stanovnika grada Beograda 2010–2030.

2010. 2011.

1,62

2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

1,631,6

1,4

1,8

1,64 1,65 1,66 1,67 1,67 1,68 1,69 1,69 1,70 1,70 1,71 1,72 1,72 1,73 1,73 1,74 1,74 1,75

Očekivani (realni) scenario kretanja broja stanovnika grada Beograda 2010–2030.

2010. 2011.

1,62

2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

1,631,6

1,4

1,8

1,63 1,64 1,65 1,65 1,66 1,66 1,66 1,66 1,66 1,66 1,66 1,66 1,66 1,651,67 1,67 1,67 1,67

Ubrzano starenje stanovništva jedna je od negativnih odlika demografskog razvoja glavnog grada, koja seveoma nepovoljno odražava na ekonomsku strukturu stanovništva, sa intenzivnim pritiskom na njegov eko-nomski, socijalni i penzioni sistem.Na proces starenja utiče nekoliko faktora od kojih su najvažniji negativan prirodni priraštaj, ali i imigracija sta-novništva (posebno u periodu 1991–2002. godine, dolaskom starijeg izbeglog stanovništva). Prema podaci-ma vitalne statistike, u 2011. godini je rođeno 18.261 beba, a umrlo 20.566 lica.5

Trend




Investiciona klima➔ Ozbiljan izazov pred gradom Beogradom jede fini sanje jasne politike ekonomskog razvoja saprofilisanim ekonomskim usmerenjem, unapre-đenim uslovima za privlačenje ozbiljnih investi-tora i uslovima za zapošljavanje kvalifikovane ivisokokvalifikovane radne snage, uz paralelnojačanje svesti o javnom interesu. Strukturne poli-tike koje grad Beograd može da sprovede sop-stvenim snagama odnosiće se na:(a) poboljšanje investicione klime olakšanjem

administrativnog i fiskalnog tereta na inve-stitorima (uz potrebne reforme i na nivoudržave);

(b) poboljšanje poslovne klime pojednostavlje-njem, inicijativama i zaštitom poslovnih akti -vnosti putem efikasnog izdavanja dozvola iupisa vlasništva imovine,

(c) unapređenje tehnološkog nivoa u privredi,saobraćaju i telekomunikacijama, i

(d) povećanje učešća sredstava za istraživanje irazvoj u budžetu Grada na nivo iznad 3%, uzveće učešće privatnog sektora u tome.

Poslovne investicije se razvijaju prema dina-mici koju diktira ekonomska i politička situacija uBeogradu i svetu. Neke od aktuelnih i predstoje-ćih investicija tiču se:n nove industrijske zone duž auto-puta Beo-

grad–Zagreb (E-70);n nova industrijska zona i pristanište za tere-

tne brodove na reci Dunav;n novi stambeni kompleksi, kao što su: Višnji-

čko polje (opštine Palilula i Zvezdara), Sav-ska terasa (opština Čukarica) i Altina 2(opština Zemun);

n planirane izgradnje poslovnog i stambenogkompleksa na području Novog Beograda iVoždovca (Blok 20, Blok 52, Blok 53, Blok11C i Kumodraška ulica);

n izgradnja poslovno-trgovinskog centra DeltaPlanet na Autokomandi, sa tendencijom dapostane najveći tržni centar na Balkanu.

Problem za izradu projekata i reali-zaciju investicija predstavljaju na - pu štena industrijska postrojenja ucentru grada, zatim nedostatakstrategija razvoja braunfild lokaci-ja i nepostojanje mehanizama zapodsticanje transformacije ovihlokacija.

Posebna smetnja koja otežavasiguran ambijent za ozbiljne inve-stitore predstavlja komplikovanoi otežano rešavanje imovinskihodno sa, zakonski neprecizno i jošuvek nepouzdano sklapanje jav -no-privatnog partnerstva i predu-zetništva, ali i nedovoljno razvije-na svest o javnom interesu.

Kapitalne investicije se razvijaju prema grad-skim planovima i strategijama sa naročitimintenzitetom posle 2008. godine. Najznačaj-nije od njih su:n rekonstrukcija magistralnih gradskih sao-

braćajnica;n izgradnja mosta preko reke Save (Most na

Adi);n izgradnja obilaznice oko Beograda;n obnova mosta Gazela preko reke Save;n aktivnosti u vezi sa novim mostom preko

Dunava;n aktivnosti u vezi sa izgradnjom centralnog

kanalizacionog sistema (Interceptor);n aktivnosti u vezi sa razvojem primarne

vodovodne mreže;n modernizacija i razvoj javnog saobraćaja;n aktivnosti u vezi sa budućom izgradnjom

metro sistema, i drugo.

Poseban izazov za grad Beograd bićenastavak angažovanja na velikim pro-jektima kapitalnih investicija uz istovre-menu pažnju usmerenu na razvoj i usa-vršavanje lokalnih komunalnih sistema.U tom pogledu, uz istovremenu pažnjuusmerenu na zaštitu prirode i životnesredine, grad Beograd će u toku 2013.godine znatnu pažnju posvetiti pripremiprojekata sa kojima bi mogao da konku-riše za pretpristupne fondove EU od2014.

Budući most preko reke Dunav

TrendLokacija planirane izgradnje stambeno-poslovnog prostora

Prosečna zarada ima uzlazni trend, ali je nanju u velikoj meri uticala oscilacija deviznog kur sai porast vrednosti evra.

Radna mesta i zaposleni➔ Visoka koncentracija radnih mesta u central-noj zoni Beograda, nauštrb niske koncentracije udrugim delovima grada, po čemu se razlikuje odevropskih gradova koji gradu Beogradu odgova-raju prema sličnoj populacionoj veličini. Premakoncentraciji radnih mesta u centralnim zonamagradova mogu se izdvojiti dva koncepta koji, uizvesnoj meri, utiču na razlike urbane ekonomijecentralnih gradskih zona: monocentrični i poli-centrični koncept.

Veoma je intenzivan rast koncen-tracije poslovnog prostora i radnihmesta na području Novog Beogra-da, kao veoma atraktivne lokacije,što daje mogućnost Beo gra du dapreraste u policentrični grad sanekoliko centralnih zona visokekoncentracije radnih mesta.

Izvo

r: O

pšti

ne

u Sr

biji

2004

–201

1, R

ZS.

Prosečna zarada u gradu Beogradu 2004–2010. godine

10.000u RSD 20.000 30.000 40.000 50.000

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.




Turistička ponuda➔ Beograd iz godine u godinu postaje atraktivni-ji za strane turiste, dok se broj domaćih turistasmanjuje. Na osnovu Strategije razvoja turizma,grad Beograd će preduzeti niz akcija na podstica-nju svih prirodnih i kulturnih potencijala podrža-vajući diverzifikaciju i unapređujući kvalitet turi-stičke ponude do nivoa MEGA 3 gradova uokruženju.

Najnoviji evropski dokumenti definišu održi-vost kao ključni princip ocenjivan sa tri stanovi-šta: životna sredina, socijalni kvalitet i ekonom-ske performanse (Territorial Agenda, 2011),ukazujući na to da ekonomski i socijalni razvojtreba da uvaži značaj konkretne teritorije(grada ili regiona) i njenih ekoloških kapaciteta.

Utoliko grad Beograd, u specifičnom geograf-skom sistemu njegove tri prirodne celine(sremske, šumadijske i banatske), evropski do -ku menti ocenjuju prema važećim strategijamai strateškim planovima, ali i prema realnimostva renjima u implementaciji tih strategija iplanova. U tim dokumentima je ocenjeno daBeograd još nije dosegao nivo MEGA 3, odno-sno da kriterijumi još ne zadovoljavaju navede-ni nivo (State of European Cities in Transition2010, UN Habitat, 2012 – u štampi).

Turisti – dolasci u Beograd

707.340

795.817

88.477

397.677

674.785

277.108

232.457

602.034

369.577

223.046

618.454

2000. 2005. 2009. 2010.

395.408

Domaći

Ukupno

Strani

Turisti – dolasci na području Beograda

01970.

300.000

600.000

900.000

1.200.000

1.500.000

Domaći

Strani

Izvo

r: S

tati

stič

ki g

odiš

nja

k Be

ogra

da, 2

010,

Zavo

d za

info

rmat

iku

i sta

tist

iku

1980. 1990. 1995. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Izvo

r: S

tati

stič

ki g

odiš

nja

k Be

ogra

da, 2

010,

Zav

od z

a in

form

atik

u i

stat

isti

ku

Razlike bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u regionima Republike Srbije 2009. godine

Bruto domaći proizvodpo glavi stanovnika(indeks, Srbija = 100)

Ukupna ostvarenost (u %)

Od posebnog značaja je metropolsko područje,kojim se potvrđuje status regiona, a koje obuh-vata funkcionalno manje ili više povezanu teri-toriju u okruženju koje obuhvata opštine Pećin-ci, Ruma, Stara Pazova, Pančevo, Smederevo,Smederevska Palanka, Ub, Lajkovac, Topola iAranđelovac.

Region Beograd, kao jedan od pet regiona(NUTS 2) Srbije, ima kapacitete veće od ostalačetiri regiona, što predstavlja prednost, ali i zna-čajnu odgovornost u razvoju države i razvojugrada Beograda. Ekonomski pokazatelj ostva r e -nog bruto domaćeg proizvoda (BDP), na osno-vu kojeg je Beograd ostvario skoro trostrukoveći BDP od regiona južne i istočne Srbije, uka-zuje na to u kolikoj je meri izražena regionalnadisproporcija.

Grad Beograd iz perspektiveSrbije

Uloga grada Beograda kao glavnog gradaSrbije predstavlja značajnu činjenicu, pred-

nost ali i izazov. Glavni gradovi evropskih zema-lja predstavljaju tu činjenicu kao prednost, uzozbiljne obaveze da tu prednost unapređujuekološki, ekonomski, tehnološki i na druge nači-ne. Osnovne prednosti grada Beograda su nje-govi servisni, administrativni, naučno-stručni iinfrastrukturni kapaciteti, uz privredu koja senalazi u fazi tranzicije i strukturnog prilagođava-nja. Informacione tehnologije, komunikacioneusluge i turizam dopunjuju skalu razvojne pred-nosti ovog grada.

Geostrateška pozicija Beograda predstavljasnažnu komparativnu prednost za razvoj i obele-žena je dvema velikim međunarodnim rekama,Dunavom i Savom, dvama panevropska korido-ra, VII (infrastrukturni koridor reke Dunav) i X, sapravcem od Salzburga prema Solunu, i krakomXa od Beograda do Budimpešte, kao i sa Rute 4(E-75) na pravcu Temišvar–Beograd–Bar–Bari.

Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac i Gro-cka, uz tri manja urbana centra (Barajevo, Sopot,Borča), i preko 130 manjih seoskih i poluurbanihnaselja, čine konstelaciju naselja koju čini gradBeograd sa teritorijom od 3.224 km2. Grad Beo-grad ima administrativni status na tri nivoa: nivolokalne samouprave kao celina, nivo gradapodeljenog na 17 gradskih opština i nivo regio-na sa određenim autonomnim nadležnostima.

0Beograd Vojvodina Šumadija i

zapadna Srbijajužna i istočna

Srbija

20

40

60

80

100

120

140

160

180 179,4

49,9

92,5

25,6

71,4

20,0

63,3

14,4

Kosovo i Metohija

južna i istočnaSrbija

Šumadija i zapadnaSrbija

Beograd

Vojvodina

Prem

a po

daci

ma

RZS,

201

0.



Strateško-razvojni dokumenti7 u Srbiji oce-njuju da će grad Beograd moći da instrumentali-zuje svoju poziciju i kapacitet jedne od značajnihmetropola u ovom delu Evrope zahvaljujući, presvega, svom institucionalnom i kadrovskomkapa citetu, kao i kulturnom, ekonomskom i teh-nološkom potencijalu. Međutim, poseban značajima činjenica da se na udaljenosti od 65 kilome-tara nalazi grad Novi Sad, drugi grad po veličini uSrbiji i administrativni centar AP Vojvodine, kao iindustrijski sve propulzivnije područje sa nekolikourbanih centara visokog razvojnog potencijala(Inđija, Stara Pazova, Šimanovci i dr.). Planskimformiranjem razvojne osovine na relaciji Beo-grad–Novi Sad, sa njihovim funkcionalnim okru-ženjem u Srbiji, moguće je pretpostaviti stvaranjeakcionog područja (action area) visokog nivoademografskih, ekonomskih, kulturnih, institucio-nalnih i tehničko-tehnoloških kapaciteta. Posma-trano na nivou šireg okruženja, uslovnim funk-cionalnim povezivanjem sa Segedinom uMađarskoj i Aradom i Temišvarom u Rumuniji,moguće je u perspektivi sagledati stvaranje jed-nog od snažnih akcionih područja u Evropi (videtiprojekat PlaNet CenSE, 2006).

Grad Beograd će moći da iskoristisvoju poziciju i kapacitet jedneod značajnih metropola u ovomdelu Evrope zahvaljujući, presvega, svom institucionalnom ikadrovskom kapacitetu, kao i kul-turnom, ekonomskom i tehnolo-škom pote ncijalu.

Ove ideje su zasnovane na vizijama prostor-nog razvoja Srbije, Autonomne pokrajine Vojvo-dine8 i grada Beograda.

U Strategiji razvoja grada Beograda vizijadugoročnog razvoja je definisana na sledećinačin:9

Povećanje ranga grada Beograda međumetropolama centralne, istočne i jugoistočneEvrope, prema merilima održive ekonomije,napredne tehnologije, veće teritorijalnekohezije, višeg nivoa pristupačnosti, policen-tričnosti i decentralizacije.

U Regionalnom prostornom planu admini-strativnog područja grada Beograda vizija jedefinisana na sledeći način:10

Uzdizanje grada Beograda na nivo viso-kog ranga među metropolama centralne,istočne i jugoistočne Evrope, prema merilimaodržive ekonomije i napredne tehnologije,veće teritorijalne kohezije, višeg nivoa pristu-pačnosti saobraćajnoj i drugoj infrastrukturi,

učvršćene policentričnosti i decentralizaciji,razvijenog urbanog identiteta.

Obe vizije su identičnog usmerenja i podra-zumevaju:1) viši nivo kvaliteta življenja na teritoriji Grada

zasnovan na modernoj infrastrukturi i ideji ozelenom gradu;

2) veću pristupačnost i ekonomsku konkurent-nost grada zasnovanu na razvijenoj, moder-noj i povezanoj saobraćajnoj i transportnojmreži;

3) tehnološku i informacionu modernizaciju, i4) povezanost i umrežavanje u državnom i kon-

tinentalnom okviru. Infrastruktura, kaoosno vni preduslov za ostvarenje vizije ubudu ćnosti, u ovom trenutku ima značajstrateškog prioriteta, definisana strateško-razvojnim dokumentima11, uz posebnuodgo vornost gradskih institucija na njenojrealizaciji i uz neophodnu saradnju sa drža-vom u pojedinim slučajevima.

7 Prostorni plan Republike Srbije 2010–2020, Regionalni prostorni plan grada Beograda, Regionalni prostorni plan AP Vojvodine.8 Vizija prostornog razvoja Srbije utvrđena je Prostornim planom Republike Srbije, gde je u pogledu prostornog razvoja dugoročna vizija da Srbija bude: teritorijalno utvrđena i regionalno uravnotežena, održivog ekonomskog rasta i konkurentna, socijalno koherentna i

uravnotežena, infrastrukturno opremljena i saobraćajno pristupačna, očuvanog i zaštićenog prirodnog i kulturnog nasleđa, kvalitetne životne sredine i funkcionalno integrisana u okruženje. Vizija AP Vojvodine u Regionalnom prostornom planu Vojvodine jeste da:Vojvodina bude jasno artikulisana kao jedan od regiona Republike Srbije i u okviru mreže evropskih regiona, dinamičnog ekonomskog razvoja i konkurentna, uređenog i zaštićenog prirodnog i kulturnog nasleđa, kvalitetnije životne sredine, istaknutih vrednostimultikulturne zajednice i socijalno koherentna.

9 Strategija razvoja Beograda – ciljevi, koncepcija i strateški prioriteti održivog razvoja, Urbanistički zavod Beograda i PALGO centar, Beograd, 2011.10 Regionalni prostorni plan AD grada Beograda (Izmene i dopune), grad Beograd i Javno-urbanističko preduzeće i Urbanistički zavod Beograda, Beograd, 2009.11 Najznačajniji strateško-razvojni dokumenti su: Strategija razvoja grada Beograda (2011), Regionalni prostorni plan grada Beograda (2011), Generalni urbanistički plan Beograda 2021, i serija sektorskih strategija (poljoprivreda, životna sredina, turizam, itd.).

12 Najznačajniji strateški dokumenti u ovoj oblasti su Prostorni plan Republike Srbije, Nacionalni program zaštite životne sredine, strategije koje definišu održivo korišćenje prirodnih resursa, zaštitu životnesredine i očuvanje biološke raznovrsnosti, i novi zakoni koji regulišu ovu materiju prema standardima EU.

13 Regionalni prostorni plan grada Beograda, 2011.14 Videti Regionalni prostorni plan grada Beograda (2011), str. 41.15 European Green City Index, Siemens AG, 2009.16 Ocenjivanje je vršeno pre završetka kapitalnih investicija u saobraćajnoj infrastrukturi Beograda, koje su znatno rasteretile saobraćajnu mrežu grada.

đenih prostora, vodenih puteva, vrtova, parko-va, šuma, zelenih koridora, vlažnih staništa,drvo reda i sl., koja podržava autohtone vrste,omo gu ćava prirodne procese i očuvanje biološkeraznovrs nosti.

Evidencija, monitoring i evaluacijaočuvanja i razvoja zelene infra-strukture zahteva uvođenje odgo-varajuće tehnologije na nivoucelovitog sistema za grad Beograd.

Grad Beograd u daljem razvoju treba da seusmeri ka primeni kompozitnog sistema za pra-ćenje stanja i kvaliteta životne sredine, odnosnorazmatranju mogućnosti uvođenja Indeksa zele-nog grada (Green City Index), koji sintetizovanomeri ove performanse, u sistem planiranja idonošenja odluka, ili neke slične tehnike. Ovajindeks predstavlja instrument za poboljšanjerazumevanja i odlučivanja oko stanja i kvalitetaživotne sredine, kako kod gradske i opštinskihuprava tako i kod svih aktera razvoja grada i gra-đana15. Indeks kao sintetično merilo obuhvatasledeće kategorije: emisije CO2, energija, zgra-de, saobraćaj, voda, otpad i korišćenje zemljišta,kvalitet vazduha i upravljanje životnom sredi-nom – sa 30 pokazatelja. Između 30 evropskihgradova kod kojih je ovaj indeks izmeren, naprva tri mesta su Kopenhagen, Stokholm i Oslo,dok se Beograd nalazi na 27. mestu. Najboljeperformanse (17. mesto) Beograd ostvaruje u

Strategije dugoročnog razvoja Srbije12 naprvom mestu ističu poboljšanje kvaliteta

života stanovništva, obezbeđenjem kvalitetnihuslova životne sredine i smanjenjem pritisaka nanju, očuvanjem prirodnih resursa i vrednosti, saposebnom pažnjom usmerenom na neobnovlji-ve resurse, odnosno posvećenom obnovljivimizvorima energije. Pored toga, ističe se potrebaza smanjenjem degradiranih prostora zbogneplanske eksploatacije prirodnih resursa, sana-cija ekoloških crnih tačaka, kao i smanjenje zaga-đenosti voda, vazduha i zemljišta, prečišćavanjevode i odlaganje tečnog i čvrstog otpada. Poseb -na pažnja je posvećena područjima ugroženeživotne sredine, među koje spada i deo teritorijegrada Beograda: Kolubarski ugljeni bazen,područje oko termoelektrana u Lazarevcu iObrenovcu, tokovi reka Dunav i Sava i, donekle,uže jezgro naselja Beograd.

Identične ciljeve razvoja definišu i strateškidokumenti grada Beograda. Pored toga, gradBeo grad definiše i konkretne mere za zaštitu iunapređenje životne sredine, sa naglaskom nauvođenju novih tehnologija koje će obezbeditiviši standard životne sredine u naseljima i nji-hovom okruženju. Ovo se, između ostalog,odnosi na: n afirmaciju korišćenja obnovljivih izvora

ener gije;n očuvanje kvaliteta vode i vazduha;n savremeno upravljanje čvrstim i tečnim

otpadom (reciklaža, prečišćavanje i sl.);

n prevenciju ekoloških rizika;n primenu BAT tehnologija kod razvoja i

modernizacije industrijskih i drugih postro-jenja;

n unapređenje programa monitoringa kvalite-ta vazduha u gradskim opštinama Obreno-vac, Lazarevac, Surčin i Mladenovac;

n afirmisanje korišćenja biogoriva i drugihzdravijih vidova pogona;

n izgradnju sistema odsumporavanja i denitri-fikacije u termoenergetskim postrojenjima;

n izgradnju pogona za prečišćavanje voda;n razvoj baza podataka i informacija o klimat-

skim promenama;n utvrđivanje efekata klimatskih promena na

raspoloživost prirodnih resursa;n razvoj klimatskog monitoring sistema;n uvođenje ekološki prihvatljivih tehnologija u

proizvodnji, saobraćaju, energetici itd.

Grad Beograd definiše i konkret -ne mere za zaštitu i unapređenježivo tne sredine, sa naglaskom nauvođenju novih tehnologija kojeće obezbediti viši standard živo-tne sredine u naseljima i njiho-vom okruženju.

Po prvi put se uvodi pojam zelene infrastruk-ture kao savremenog instrumenta za planiranjeekološke mreže, očuvanje raznovrsnosti staništai vrsta. Zelena infrastruktura14 je mreža neizgra-

Kvalitet življenja u gradu Beogradu i idejazelenog grada




energiji zbog ispod prosečne potrošnje energijepo glavi stanovnika, ali uz ocenu o zastarelojopremi za proizvodnju energije i o delimičnomnedostatku tehnologije za smanjenje emisijaCO2. Najlošije performanse su u oblasti saobra-ćaja (29. mesto) i pored svih poboljšanja javnogsaobraćaja, ali u nedostatku politike zelenogsaobraćaja i ukupnog smanjenja saobraćajnihgužvi16. Istu ocenu Beograd je dobio i u pogleduvode zbog visoke potrošnje po glavi stanovnika,kao i zbog velikog obima neprečišćenih otpad-nih voda. I ostali pokazatelji su na niskom nivou(25–28. mesto), uz završni naglasak da Beogra-du nedostaje akcioni plan zaštite i unapređenjaživotne sredine. Ovo rangiranje Beograda svaka-ko predstavlja ozbiljan izazov za gradsku upravu,planere i građane Beograda.

Slika Skala prema GCI jasno ukazuje na klju-čne probleme i nužne pravce delovanja koji trebada omoguće napredovanje i konkurentnost gradaBeograda u mreži evropskih metropola.

funkcionalnu efikasnost. Prostorni plan Republi-ke Srbije 2010–2020. ističe neophodnost pro-stornog određenja međunarodnih, nacionalnih iregionalnih mreža i objekata energetske i vodneinfrastrukture u Srbiji, s tim što se ovo posebnoodnosi na infrastrukturu najvećih gradova kojičine okosnicu (engl: hub) razvoja države.

Na teritoriji grada Beograda (gradske opštineObrenovac i Lazarevac) nalazi se najveći energet-ski basen i kompleks u Srbiji, oslonjen na rezerveuglja. Ovaj basen ima osobine od strateškog zna-čaja i prioriteta kako za Srbiju tako i za grad Beo-grad. Istovremeno, ovaj bas en predstavlja jednuod tzv. ’vrelih tačaka’ (engl: hot spots) u ekolo-škom smislu, jer izuzetno utiče na zagađenje vaz-duha (CO2 i SO2), vode (podzemne vode i rekeKolubara i Sava) i zemljišta (kisele kiše, čađ i dr.).

Energetska i vodoprivredna infra-struktura i neophodnost tehnološkei informacione modernizacije gradaBeograda

➔ Dostizanje višeg stepena razvijenosti i unapre-đenje pozicije među gradovima jugoistočneEvrope, odnosno skok iz kategorije MEGA 4 ukategoriju MEGA 3, zahtevaće ozbiljno usmere-nje grada Beograda na pojedine sisteme infra-strukture, a naročito na hidrosistem (snabdeva-nje vodom i prečišćavanje vode), energetskisistem, na osnovu viših tehničkih i tehnološkihstandarda i performansi. Pristupačnost tehni-čkoj infrastrukturi i informacionom sistemupredstavlja ključni pokazatelj mogućnosti jača-nja konkurentnosti Beograda u širim evropskim

okvirima. Integralni (ekološko-ekonomsko-soci-jalni) pristup pri izboru prioriteta pri tome ćeimati poseban značaj za jačanje kapaciteta gradaBeograda i njegov razvoj. Osnovni cilj, utvrđenStrategijom razvoja grada Beograda, ističe neop-hodnost racionalnog i održivog razvoja tehničkeinfrastrukture, uz povećanje pristupačnosti svihnaselja grada Beograda, radi međuregionalnog iunutarregionalnog aktiviranja teritorijalnog ka pi -tala i potencijala grada Beograda. Vodoprivrednai energetska infrastruktura tu imaju izuzetno zna-čajnu ulogu, kao strateški instrumenti za za šti tu iunapređenje životne sredine, kao i ukupni kvali-tet života u velikom gradu kao što je Beograd.Veliki izazov predstavlja kvalitetno organizovanjemreže tehničke infrastrukture na način koji će daobezbedi veću ekonomsku, ekološku i ukupnu

17 Strategija dugoročnog razvoja energetike grada Beograda, Energoprojekt, 2010.

Skala prema GCI (Green City Index), koja uključuje osam kategorija za gradove Bukurešt,Beograd i Budimpeštu

Izvo

r: E

urop

ean

Gre

en C

ity

Inde

x –

Ass

essi

ng

the

envi

ron

men

tal i

mpa

ct o

f Eur

ope’

sm

ajor

cit

ies,

Sie

men

s A

G, M

unic

h,

0

2

4

6

8

10

CO2

Upravljanje otpadom Energija

Izgradnja

Saobraćaj

Voda

Kvalitet vazduha

Otpad i korišćenje zemljišta

0

2

4

6

8

10

CO2


Izgradnja

Saobraćaj

Voda

Kvalitet vazduha


0

2

4

6

8

10

CO2


Izgradnja

Saobraćaj

Voda

Kvalitet vazduha


Beograd

Najbolje

Prosek

Bukurešt Beograd Budimpešta

Izvo

r: E

urop

ean

Gre

en C

ity

Inde

x –

Ass

essi

ng

the

Envi

ron

men

tal I

mpa

ct o

f Eur

ope'

s M

ajor

Cit

ies,

Siem

ens

AG

, Mun

ich

, 200

9.

Veza bogatstva i ekoloških performansi

10.000 20.000

Rezultati istraživanja „European Green City Index“

BDP po stanovniku (EUR)

30.000 40.000 50.000 60.000 70.000 80.000

90

100

80

70

60

50

40

30

20

l Berlin

l StokholmlAmsterdam

lKopenhagen

lHelsinkil Brisel

l London

lCirih

Oslo l

lDablin

l Pariz

l Rim

lMadrid

lAtina

lVaršava

l Talinl Prag

l LisabonlLjubljana

l Zagrebl Istanbul

Beogradll Bukureštl Sofija

lKijev

Viljnus l

Bratislava lBudimpešta l

Rigal

realno prilagođeno

Identitet grada danas igra sve značajniju ulogu kod ocenjivanja konkurentnosti grada. Bez prepoznavanjapreko elemenata prirode, kulture ili privrede, grad ostaje u senci drugih koji su to istakli kao svoj brend,odnosno znak prepoznavanja. Identitet grada Beograda posebno obeležava centralna zona sa svojim isto-rijsko-kulturnim osobinama i geografskom pozicijom, ali i centralni delovi manjih urbanih naselja, kao štosu Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac i dr. Dva velika projekta u centralnoj zoni naselja Beograd od poseb-nog su značaja i kao prioritet i kao izazov:1) Razvoj Savskog amfiteatra predstavlja najveći razvojni potencijal Beograda. Razvojem Beograda, po-

većanjem zaposlenosti i povezivanjem sa drugim gradovima Evrope, stvoriće se potreba za velikim po-slovnim prostorom i apartmanskim kompleksima. Ovo područje predstavlja i najbolju vezu između Sta-rog grada i Novog Beograda.

2) Razvoj Dunavskog Beograda na levoj obali Dunava je mesto gde je moguće izvršiti reindustrijalizacijuBeograda. Na velikim površinama zemljišta (danas PKB u vlasništvu Grada) moguće je oko severnetangente, koja se gradi, razviti kompleks novih industrija i savremenih tehnologija za ponovnu indu-strijalizaciju Beograda u periodu do 2030. i dalje.

Trend




Sukob dva prioriteta, proizvodnje energije i zaštiteživotne sredine, predstavlja izuzetan izazov kakoza državnu tako i za gradsku upravu.

Tu se posebno javlja korišćenje obnovljivihizvora energije prema osnovnom opredeljenjuGrada da se njihovo učešće perspektivno pove-ćava u energetskom bilansu. Operativni ciljevira z vo ja Grada upućuju na selektivnu upotrebusunčeve i geotermalne energije ili energije izbiomase. Vetroenergija se takođe razmatra uograničenom obimu za potrebe dopune lokalnihenergetskih kapaciteta.

Detaljno ispitivanje mogućnostiobnovljivih izvora energije na teri-toriji grada Beograda, potrebeizgradnje odgovarajućih tehničkihsistema infrastrukture, utvrđiva-nje potencijala efikasnosti konver-zije prirodne u druge oblike ene-rgije i projektovanje podsistema usklopu celovitog energetskog sis -te ma, predstavljaće značajne akti -v nosti u okviru pozicioniranja gra -da Beograda među metropolamajugoistočne Evrope.

Strategija dugoročnog razvoja energetikegrada Beograda17 ističe neophodnost spregnuteproizvodnje električne i toplotne energije neop-hodne za racionalizaciju dva sistema. Pored to -ga, projekcije učešća pojedinih izvora energijepoka zuju da će učešće uglja biti smanjeno sa50,71% na 36,95% do 2030, hidropotencijala sa6,57% na 5,14%, a da će učešće obnovljivih izvo-ra energije biti povećano sa 2,65% na 5,14% uistom periodu. Energetska infrastruktura i razvoj’pametnih’ elektroenergetskih, gasovodnih itoplovodnih mreža treba da se prilagođavaju

novim uslovima i merilima održivosti, kao i stan-dardima Evropske unije.

Poseban izazov za grad Beograd, kao i zadruge gradove u Srbiji, predstavlja rešavanjeproblema energetske efikasnosti u građevinar -stvu, komunalnim uslugama i privredi. Krajnjeneracionalna potrošnja energije je posledicaobi m nog korišćenja električne energije, što je,pre ma ocenama Prostornog plana RepublikeSrbije, posledica niske cene električne energijeu odnosu na druge energente.

Nedostatak standarda, normi i pro-pisa za projektovanje i građenjeobjekata grad Beograd može deli-mično da rešava sopstvenim propi-sima i odlukama (regulatorne ipodsticajne mere za stimulisanjeveće energetske efikasnosti grad-skih opština, odgovornija kontrolaprojektne dokumentacije, i sl.), a usaradnji sa državom da pokrenesistemsku optimizaciju stanja,čime bi se rešavali brojni ekonom-ski i ekološki problemi grada Beo-grada.

Zbog izuzetno velike teritorije grada Beogra-da (3.224 km2) i velikog broja naselja (preko140) i koncentracije velikog broja stanovnika,vodoprivredna infrastruktura predstavlja jedanod najtežih problema ovog grada. Snabdevanjevodom se vrši iz raznih izvora, koji nemaju ujed-načen kvalitet vode niti standard objekata imreža. Vodovodni sistem je izuzetno razuđen saproblemom snabdevanja mnogih seoskih nase-lja, ali i sigurnosti snabdevanja većih urbanihcentara, naročito u pravcu Mladenovca, nakome regionalni sistem još nije dovršen.

Znatno teži problem predstavlja kanalizacio-ni sistem, gde je:a) procenat priključenih domaćinstava ispod

evropskog proseka (u Beogradu je priključe-no svega 75% stanovništva);

b) nedostajuća kanalizacija u blizini glavnihizvorišta vode i

c) nedostatak postrojenja za prečišćavanjeotpadne vode.Poslednji od ovih problema predstavlja veli-

ku obavezu grada Beograda, jer utiče na među-narodni rečni tok, reku Dunav, sa svim implika-cijama na međunarodnom planu. Izgradnja velikog kanalizacionog sistema, koji treba otpa-dne vode Beograda da uputi na veliki prečistač(Interceptor) predstavlja projekat zamišljen još1972. godine18, ali do danas nezavršen.

delu Evrope. Ovo proističe iz uloge glavnog gradaSrbije, njegove veličine, značaja i potencijalazasnovanog na geostrateškom i funkcionalnompoložaju ukrštanja dva panevropska koridora(koridori VII i X). Poseban značaj ovde ima pozici-ja grada Beograda na evropskoj reci Dunav (Kori-dor VII). U okviru EU Strategije za dunavskiregion20, u čijoj izradi učestvuje i Srbija, jedna odključnih akcija je građenje metropolskih podru-čja u okviru dunavskog regiona (Action 3.2).Prema tom dokumentu, mreža metropola trebada promoviše kooperaciju i razmenu informacija

Ukoliko se za današnji razvoj nekoliko evrop-skih zona integracije (Centrope, Vishegrad,

Pentagon, Baltic, itd.) ocenjuje da doprinosivećem uravnoteženju prostornog razvoja Evro-pe, onda i umrežavanje ili funkcionalna integra-cija metropola u jugoistočnoj Evropi predstavljaizazov njihovih integrativnih napora. Tu trebauzeti u obzir da ovaj deo Evrope sadrži najvećistepen kulturnog, geografskog i istorijskogdiverziteta, što se odnosi i na velike gradoveSrbije, Kosova (UN 1244), Bugarske, Rumunije,Makedonije, Albanije, Grčke, Crne Gore i Bosne i

Hercegovine. Umrežavanje metropola u ovomdelu Evrope, usled još nedovoljno stabilizova-nih političkih i socioekonomskih prilika, bićesložen i odgovoran posao, istovremeno obeća-vajući u odnosu na njihovu evropsku buduć-nost. Umrežavanje nije samo posao državneuprave. Ukoliko preduzeća, lokalna uprava igrađani nisu u potpunosti uključeni, desiće sekolaps integracija19.

Grad Beograd kao region ima poseban zada-tak u smislu umrežavanja, odnosno funkcional -nog povezivanja sa drugim metropolama u ovom

19 Strategies for Spatial Development of CADSES, 2000. 20 EU Strategy for the Danube Region, Brussels, 2012.18 Videti Generalni urbanistički plan Beograda, Urbanistički zavod grada Beograda, 1972.

Umrežavanje grada Beograda u okruženjuSrbije i Evrope

Izvo

r: P

rost

orn

i pla

n R

epub

like

Srbi

je 2

010–

2020

.

Funkcionalna osovinaBeograd – Novi Sad

NOVI SAD

INĐIJA

BEOGRAD

Reka Dunav

Izvo

r: E

uros

tat;

ESP

ON

1.1

.1 F

inal

repo

rt C

arto

: ÖIR

-ID

Primeri kooperacije i umrežavanja gradova centralnei jugoistočne Evrope

Umrežene urbane zone

Zone metropolitena

Urbana zonatransnacionalnog/nacionalnogznačaja

Kategorije saradnje

institucionalizovana

na osnovu sporazuma

na osnovu projekta

ostalo

zemlje koje ne pripadaju CADSE

državna granica




i iskustava među ekspertima administracije,lokalnim i regionalnim skupštinama. To će davodi ka bržoj razmeni i širenju saznanja o prime-rima dobre prakse i iznalaženju prostora za kon-kretnu kooperaciju javnih službi i biznisa.

Funkcionalna kooperacija gradaBeograda kao regiona sa dunav -skim metropolama Bečom, Brati-slavom, Budimpeštom, NovimSadom i drugim gradovima pred-stavlja važan izazov za budućupoziciju Beograda u Evropi.

Pored infrastrukturnih veza između ovih gra-dova, Koridora X, Rute 4, plovnog puta Duna-vom, unapređene železnice i boljeg pozicionira-nja vazdušnog saobraćaja, preduslov organskogumrežavanja metropola u ovom delu Evropejeste postojanje bliskih i čestih kontakata izme-đu aktera razvoja gradova.

Može se očekivati dostizanje vizije,odnosno ciljeva utvrđenih navede-nim strateškim dokumentima, atime i zadovoljenje epiteta najper-spektivnijeg grada jugoistočneEvrope, uz pretpostavku intenzi-vne optimizacije i modernizacijesaobraćajne, hidrotehničke i ener -getske infrastrukture u fazi razvojaGrada do 2015. godine.

Konkurentnost grada Beograda je mogućejačati mobilizacijom njegovih resursa na čitavojnjegovoj teritoriji na održiv način, kao i aktivira-njem svih merljivih i nemerljivih elemenata teri-

torijalnog kapitala21. Važni preduslovi su tehno-loški razvoj, jačanje znanja i istraživanja, kva lite -tnija struktura radnog kontingenta, kao i moder-nizacija načina upravljanja. Ovo se odnosi i naveću teritorijalnu koheziju Grada, što znači sma-njenje razlika između razvijenijih i nerazvijenihdelova i restrukturisanje privredne strukture upravcu konkurentne, tehnološki unapređene,visokoakumulativne i izvozno orijentisane indu-strije, energetike, energetski efikasnijeg građevi-narstva. U privrednoj strukturi dominiraju delat-nosti uslužnog i finansijskog sektora. Današnjirazvoj je karakterističan po intenzitetu i decen-tralizaciji komercijalnih delatnosti, dok tradicio-

nalni urbani centri, kao što su Beograd, Zemun i,naročito, Novi Beograd, registruju koncentracijuposlovnih sadržaja. Posledica toga je visokazaposlenost u servisnom sektoru sa 67% od630.000 zaposlenih (2008), kao i porast grad-skog budžeta do nivoa od osamsto miliona evra(2010) uz budžete komunalnih preduzeća. Kapi-talni budžet istovremeno raste do nivoa od dve-sta pedeset miliona evra (2009). Poslovni pro-stor se u najvećoj meri gradi u gradskoj opštiniNovi Beograd, dok industrija zahvata najveći deoposlovnog prostora na teritoriji 10 centralnihgradskih opština, odnosno 25% od oko7.000.000 m2. Industrija je inače najviše kon-

21 Videti materijal Territorial Agenda, Leipzig, 2008, u kome su nabrojani svi merljivi i nemerljivi elementi teritorijalnog kapitala regiona.

Izvo

r: S

trat

egija

razv

oja

grad

a Be

ogra

da –

cilj

evi,

kon

cepc

ija i

stra

tešk

i pri

orite

ti o

drži

vog

razv

oja,

Urb

anis

tičk

iza

vod

Beog

rada

i PA

LGO

cen

tar,

2011

, pre

ma

poda

cim

a Za

voda

za

info

rmat

iku

i sta

tist

iku

grad

a Be

ogra

da i

Repu

blič

kog

zavo

da z

a st

atis

tiku

Struktura društvenog proizvoda

0%

Grad Beograd

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Tercijarni sektor

Sekundarni sektor

Primarni sektor

59,6%

37,0%

3,4%

Republika Srbija

41,1%

42,5%

16,4%

Stra

tegi

ja ra

zvoj

a gr

ada

Beog

rada

– c

iljev

i, ko

nce

pcija

i st

rate

ški p

rior

iteti

odr

živo

g ra

zvoj

a, U

rban

isti

čki z

avod

Beog

rada

i PA

LGO

cen

tar,

2011

.

Budžet grada Beograda

0

2000.

100

200

300

400

500

600

700

800

900

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Veću konkurentnost gradu Beogradu trebada omoguće i njegove prednosti u odnosu nadruge metropole jugoistočne Evrope kao što su,ili će biti: strateška geografska pozicija na dvereke i tri prirodne celine, povoljna klima za inve-stiranje i poslovanje, podsticajni zakoni, moder-nizovana infrastruktura i unutarregionalna pri-stupačnost, napredan informacioni sistem ibrojni sadržaji rekreativnog, sportskog ili kultur-nog karaktera. Prema Strategiji razvoja gradaBeograda i drugim strategijama, veća konku-rentnost Grada će se postići i određenim mera-ma i politikama ekonomske, komunalne, zemlji-šne i poreske politike, reorganizacijom idecentralizacijom servisnog sektora, uključiva-njem privatnog sektora u kooperaciju sa javnim,kao i akcijama funkcionalnog umrežavanja i koo-peracije sa drugim gradovima i regionima u Srbi-ji i Evropi.

Grad Beograd treba da povećasvoju privlačnost za investitoreobezbeđenjem njihove pravnebezbednosti, povoljnim uslovimazapošljavanja kvalitetne radnesnage, posebnim povlasticamakod ustupanja građevinskog zem-ljišta, opremljenošću primarnominfrastrukturom i drugim mera-ma, orijentisan da postane inova-cioni centar usmeren na istraživa-nja, unapređenje znanja i razvojvisokotehnoloških i informacio-nih tehnologija.

centrisana u Beogradu u odnosu na druge lokal-ne samouprave u Srbiji sa oko 20% zaposlenih ipreko 20% ostvarenih investicija u industriji Srbi-je (2008). Dominira prerađivačka industrija –zahvaljujući velikoj poljoprivrednoj proizvodnji upoljoprivrednom kombinatu (PKB) koji danasposeduje grad Beograd – u kojoj radi 75% zapo-slenih i koja ostvaruje oko 70% društvenogproizvoda ove delatnosti na nivou Grada. Ukup-no gledajući, međutim, industrijska delatnostopada, jer je 1989. godine industrija učestvovalasa 30% u ukupnom društvenom proizvoduGrada22. Proizvodne zone su naročito razvijene ugornjem Zemunu, duž auto-puta Beograd–Za -

greb i u Pančevačkom ritu, obuhvatajući oko50% ukupnih površina za proizvodne delatnosti.Na teritoriji grada Beograda gradske opštineObrenovac i Lazarevac, sa jačim urbanim centri-ma, takođe imaju određene kapacitete za indu-strijsku proizvodnju, što je povezano u većojmeri sa energetskim kapacitetima i proizvo-dnjom energije, dok je opština Mladenovac veli-ki deo svojih industrijskih kapaciteta izgubila uneuspešnom procesu privatizacije. Nedovoljna ineodgovarajuća opremljenost infrastrukturompredstavlja osnovni problem razvoja proizvod-nih aktivnosti u ovim opštinama, ali i na užojteritoriji Grada.

22 Svi navedeni podaci su iz Strategije razvoja grada Beograda (2011).

u milionima EUR


Saobraćaj i održivi razvoj grada Beograda


02Izgradnja i razvoj saobraćajnog sistema grada

Beograda omogućiće održivu mobilnost stanov - ništva, pružiti podršku ubrzanom razvoju grada injegovoj konkurentnosti u Evropi. To postajejedan od ključnih ciljeva održivog urbanog razvo-ja, kojim se grad Beograd približava ostvarenjuvizije utvrđene svim svojim strateško-razvojnimdokumentima, pristupačne i konkurentne metro-pole višeg ranga u Evropi.

Tri osovine održivog razvoja Beograda seodnose na:n efikasnost, koja predstavlja traženje saobra-

ćajnih rešenja u skladu sa potrebama i mo gu -ć nostima, imajući u vidu raspoložive resurse,a uz dostizanje maksimalnog kvaliteta;

n pravičnost, dajući prioritet intervencijamakoje promovišu dostupnost za sve (pristupi,vreme, troškovi);

n održivost, uzimajući u obzir i snažnu interak-ciju sa drugim politikama, odnosno traženjemaksimalnog kompromisa između socijal-nog, ekonomskog i ekološkog sektora.U današnjim uslovima mobilnost sve teže

prati ideju održivosti. Uverenje da bi bilo društve-no celishodno da održiva mobilnost raste ubudućnosti počinje sve više da bledi. Ova konsta-tacija je tačna kada su u pitanju velike metropol-ske zajednice, u kojima je pitanje održivostimobil nosti izuzetno komplikovano. Ove urbanetvorevine suočavaju se sa paradoksom sopstve-

nog razvoja u budućnosti – individualni saobra-ćaj, koji je bio glavni pokretač njihovog ekonom-skog progresa i širenja, postaje kočnica razvoja.Negativni efekti saobraćajnog zagušenja, pose-bno u gradskim centrima, stvaraju situaciju da seposlovne, uslužne i trgovačke aktivnosti iz njihiseljavaju, a time gradovi poprimaju policentri-čnu formu sa zrakastim širenjem ka predgrađimaduž glavnih ulazno-izlaznih pravaca.

Saobraćaj i održivirazvoj gradaBeograda

Posredstvom vizije razvoja sao-braćajnog sistema Beogradaneophodno je ostvariti odnosnoizgraditi i razviti takav sistem kojiomogućava održivu mobilnoststanovništva, pruža podršku ubr-zanom razvoju grada i njegovojkonkurentnosti u regionu i šire uEvropi.

Procene su da troškovi u Evropi usled nastaja-nja zagušenja na mreži puteva i ulica iznoseod 2% do 4% BDP-a. Broj poginulih u saobra-ćajnim nezgodama u Evropi, nažalost, poslenekoliko godina smanjivanja, opet je na viso-kom nivou od preko 50.000 poginulih godiš-nje. Sličan trend je i u Srbiji i, naročito, u gra-du Beogradu.

Zanimljivost



Putnicima koji koriste javni pre-voz (JP) potrebno je u proseku 35minuta kako bi obavili željenoputovanje. Kada se uzme u obzirda se 50% putovanja obavlja jav -nim prevozom, nije teško izraču-nati da smanjenje srednjeg vre-mena putovanja u JP za npr. 3%(oko 1 minut) može da uštedi ogro mnu količinu vremena put-nika, što se može i ekonomskikvantifikovati.

Putovanja automobilom su kraća iu proseku se obave za 27 minuta i80% putovanja obavi se za manjeod 30 minuta, dok se u JP za istovreme (30 min) obavi preko 50%ukupnog broja putovanja.

Grad Beograd i saobraćaj

Na osnovu ankete sprovedene u Beogradu2005. godine, mobilnost građana Beogra-

da iznosi 2,18 kretanja po stanovniku na dan.Na dan ankete, u Beogradu je registrovano2.884.578 kretanja što, u odnosu na broj stano-vnika na istom području (područje Generalnogplana – GP) koji iznosi 1.323.413 stanovnika,daje gore proračunatu mobilnost). Prognoza jeda na teritoriji Generalnog plana (GP) u 2021.broj stanovnika bude oko 1.440.000. Kao posle-dica, za razliku od današ njih 2,9 miliona kreta-nja, može se očekivati da broj zahteva za kreta-njima bude između 3,6 do 3,9 miliona na dan.

Beograd se od izrazito monocentričnoggrada postepeno transformiše u grad sa dvacentra. Lo gi čan razvoj pratećih aktivnosti naNovom Beo gra du (za razliku od pređašnje skoroisključive funkcije stanovanja) znatno doprinosiovoj transformaciji.

Postojeća prostorna distribucija kretanjanije najpovoljnija i posledica je nasleđene i jošuvek monocentrične strukture grada. Stepen„neza visnosti” opština (izražen preko učešćainternih kretanja u okviru opštine) kreće se od20% (Savski Venac) do 60% (Zemun). Svakopeto kretanje prelazi preko reke Save, a pribli-žno 40% prolazi kroz beogradsku centralnuzonu.

Stanje saobraćajnog sistema

Postojeće stanje saobraćajnog sistema Beo-grada ispitano je u odnosu na:

n dužinu osnovne putne mreže;n nivo usluge na osnovnoj mreži (odnos pro-

sečne eksploatacione brzine i brzine; odnosprotoka i kapaciteta na osnovnoj mreži);

n kapacitet površina za parkiranje vozila;n uslove odvijanja pešačkog i biciklističkog

saobraćaja;n železnički saobraćaj;n rečni saobraćaj; in intermodalni (viševidovni) saobraćaj.

Putnu mrežu čine auto-putevi i magistralnegradske saobraćajnice, zatim sabirne i pristupneulice, odnosno ulice I i II reda. Auto-put prolazikroz samo gradsko jezgro i danas predstavljakičmu ulične mreže, na koju se nadovezuje pri-marna ulična mreža dužine oko 1.200 km.

Za deo grada na desnoj obali reke Savekarakterističan je nepotpun kružno-radijalnikoncept putne mreže. Za deo grada na levojobali Save karakterističan je pravilan ortogona-lni koncept mreže. Kružno-radijalna mreža nijeprikladna za masovnu upotrebu putničkogautomobila, ali je veoma prikladna za visokoe-fikasni i kvalitetni šinski javni prevoz. Formira-na mreža nedovoljnog kapaciteta u staromdelu grada jedan je od osnovnih uzroka visokihvremena putovanja na mreži, odnosno niskognivoa usluge. Sa druge strane, ortogonal nikoncept ulične mreže u Novom Beogradu pri-kladniji je za masovniju upotrebu putničkihautomobila.

Pešački saobraćaj je veoma intenzivan uBeogradu i gustine stanovanja i aktivnosti unekim delovima grada izazivaju značajne kon-centracije pešačkih tokova. Pored pešačke zoneu Knez Mihailovoj ulici, gde je koncentracija

23 Evropska staza broj 6 se prostire u pravcu zapad – istok, spaja Lamanš i Crno more. Ukupna dužina staze kroz Srbiju iznosi 588 km. Evropska staza broj 11 se prostire u pravcu sever – jug i spaja Severno more sa Atinom. Ukupna dužina staze kroz Srbiju iznosi 592 km.

Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n Be

ogra

da, K

onzo

rciju

m P

TV, D

DR,

Trid

et,

2006

–200

8.

Mobilnost u Beogradu

Izvo

ri: V

ukan

ović

S.,

Čel

ar N

. i M

ilosa

vlje

vić

S. (2

007)

. Est

imat

ion

of le

vel o

f ser

vice

on

urba

nne

twor

k as

inpu

t to

ITS

trav

el in

form

atio

n, IS

EP, L

jubl

jana

; Pop

ović

J., V

ukan

ović

S. i

Čel

ar, N

.(2

011)

. Tra

vel t

ime

as re

sults

of t

raff

ic c

ontr

ol a

nd m

anag

emen

t mea

sure

s, IS

EP, L

jubl

jana

.

Vreme putovanja i nivo usluga na mreži

Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n Be

ogra

da, K

onzo

rciju

m P

TV, D

DR,

Trid

et,

2006

–200

8.

Biciklistički koridoriIz

vor:

SM

ART

PLA

N –

Sao

brać

ajni

mas

ter p

lan

Beog

rada

, Kon

zorc

ijum

PTV

, DD

R, T

ridet

,20

06–2

008.

Opterećenje mreže – jutarnji vršni period2012. godine (simulacija – saobraćajnimodel)

1'2'3'4' 5' 6'7'

9'8'

Do 2030. godine, broj automobila u svetu će po-rasti sa sedamsto miliona, koliko ih je bilo 2000.godine, na 1,3 milijarde. Teretni saobraćaj će sedo te godine uvećati sa petnaest milijardi, kolikoje iznosio 2000. godine, na trideset milijarditona. Posledice stalnog povećanja potrebe usaobraćaju već su prevelike. Do 2010. godine,učestalost zastoja u saobraćaju porasla je za188%. Godišnji privredni troškovi usled zaguše-nosti saobraćaja u Evropi procenjuju se na 100milijardi evra, dok je taj iznos u Americi 78 mili-jardi dolara godišnje.

U Beogradu je registrovano2.884.578 putovanja

Mobilnost iznosi 2,18putovanja po stanovniku

na dan

Putničkim vozilima obavise oko 470.000 putovanja

na dan

Broj stanovnika na istompodručju (području GUP-a)

1.323.413

3.100 tranzitnih i oko 15.500izvorno-ciljnih kretnja teretnih vozila

Broj spoljnih kretanja je oko 97.000

Oko 9.200 (9,4%) vozila su ona utranzitu

Postojeće stazeStaze u izgradnjiPlanirani koridori

Zanimljivost




pešaka izuzetna, izdvajaju se pešački koridoriduž Bulevara kralja Aleksandra, Požeške ulice, naTerazijama, Slaviji itd.

Bicikl se sada u Beogradu prvenstveno koristikao sredstvo za rekreaciju. Osnovne prepreke zakorišćenje bicikla i u druge svrhe predstavljajunepostojanje bezbednih i komfornih biciklističkihstaza i nepoštovanje biciklista od ostalih učesnikau saobraćaju. Mreža postojećeg biciklističkogsaobraćaja prostire se duž desne i leve obale Savei desne obale Dunava, kao i u delovima NovogBeograda u dužini od 22,9 km. Sa transformaci-jom Novog Beograda u poslovni centar, njegovenivelacione karakteristike, koje su idealne za kori-šćenje bicikla, u budućnosti mogu da, poredrekreacione, daju biciklističkom saobraćaju ifunkciju prevoznog sredstva koje će se koristiti iza kretanja u školu i na posao. Trenutno se rekon-struiše i izvodi mreža novih biciklističkih staza(slika na strani 27) za područje Novog Beogradau dužini od 52,7 km.23

Ukupan broj raspoloživih parking-mesta ucentralnoj zoni Beograda iznosi oko 12.000. Odovog broja je na uličnim frontovima raspoloživooko 10.000, na posebnim parkiralištima oko 150i u parking-garažama oko 1.850 parking-mesta.Centralnoj zoni, u postojećem stanju, nedostajeoko 1.500 parking-mesta za stanovnike zone. UBeogradu postoji 6 javnih garaža, od čega je 5 usamom centru grada. Ukupan kapacitet parking-mesta po objektima u centralnoj zoni Beogradaiznosi 7.139. U široj centralnoj zoni, koju činestaro jezgro Zemuna, deo Novog Beograda, deoBanovog brda i deo Voždovca, parkiranje seobavlja gotovo isključivo na uličnim frontovima,neznatno na vanuličnim „posebnim” parkirališti-ma, na unutarblokovskim površinama, u indivi-dualnim i kolektivnim garažama, a parking-gara-ža za javnu upotrebu nema.

u funkciji saobraćajnih zahteva, kao i nedosta-tak uređaja i opreme za detekciju vozila (Bule-var oslobođenja).

n Ne postoji primena novih tehnologija (ITS) uupravljanju saobraćajem, izuzev na koridoruBulevar kralja Aleksandra.

n Jedan deo raskrsnica radi na sistemu više pro-grama u toku dana koji se, ako se menjaju,menjaju u fiksnim periodima dana.

n Ne postoji sveobuhvatni sistem (izuzev na ko -ri doru Bulevar kralja Aleksandra, Kumodraška,Veterinarski fakultet) koji daje prioritet vozili-ma javnog prevoza na signalisanim raskrsni-cama.

n Centralnoj zoni, u postojećem stanju, nedo-staje oko 1.500 parking-mesta. Sistem navo-đenja do slobodnih mesta u garažama (5garaža sa 1.850 mesta) ne postoji,te je vremetraženja parkinga i do 10 minuta. Prosečnovreme traženja parkinga u centralnoj zonigrada je 4 minuta.

n Drumska veza između Luke i Koridora X jeneodgovarajuća, pošto robni transport prolazikroz grad.

n Iskorišćeno je samo 10% do 20% kapacitetaLuke i poslovne oblasti.

n Glavni nedostatak koji usporava razvoj inter-modalnosti jeste nedostatak međusobnihveza različitih transportnih sistema, odnosnotehnološkog sistema koji bi to uspostavio ikontrolisao.

Ne postoji sveobuhvatni sistem koji daje priori-tet javnom prevozu na signalisanim raskrsnicama uBeogradu, kako tramvajima tako ni autobusima itrolejbusima. Učešće železnice (Beovoz kao vid jav-nog železničkog prevoza) u prevozu putnika maloje i pokriva od 2% do 4% od ukupnog broja kretanjana području Beograda. Integrisani sistem javnogprevoza i gradske železnice ne postoji.

Najveći deo saobraćaja u rečnom sistemu Beo-grada obuhvata transport regionalnog, nacional -nog i međunarodnog nivoa, dok je mali deo sao-braćaja putnički, uglavnom lokalni, i iz inostranstvau vidu tranzitnog krstarenja po Dunavu (iz Austrije iNemačke do Crnog mora). Postojeća luka (Luka„Beograd”) čini intermodalnu čvornu tačku u kojojse kombinuju vodni, železnički i drumski transport.Samo je od 10% do 20% kapaciteta luke i poslovneoblasti iskorišćeno, dok transport beogradskimhidrosistemom (Dunav, Sava i, na teritoriji Vojvodi-ne, Tisa) retko prelazi 10% njegovog kapaciteta.

Na temelju detaljne analize opšta ocena sao-braćajnog sistema Beograda može se svesti na sle-deće:n Beograd ima izuzetno visoko učešće javnog

prevoza u ukupnim dnevnim kretanjima(50%). Na osnovu utvrđenih zakonitosti oče-kuje se da će broj tih kretanja uglavnom rasti,ali i da će njihov broj opadati u procentual-nom odnosu.

n Vremena kretanja u javnom prevozu su najdu-ža, i za 30% su duža od onih koja se obavljajuputničkim automobilom. Istovremeno, 20%kretanja koja se obave javnim prevozom trajuduže od 45 minuta, a oko 10% traje duže odjednog sata.

n Kretanja automobilom u proseku traju oko 27minuta, pri čemu se preko 50% obavi u kra-ćem vremenu od prosečnog.

n Preko 70% kretanja obavlja se mehanizova-nim načinima prevoza, kako u toku celog dana

tako i u jutarnjem vršnom času.n Učešće alternativnih načina prevoza je veoma

nisko i uglavnom vezano uz rekreativnu svrhu.n U delu grada na desnoj obali Save nedostaje

kružno-radijalni deo mreže. n Putna mreža je delimično kapacitetno nedo-

voljna (uska grla, nedostatak servisnih saob-raćajnica, neodgovarajuća geometrija raskrs-nica, profil saobraćajnica ne odgovarazahtevima JMPP-a, pešaka, biciklista), poseb-no veza leve i desne obale velikih reka Save iDunava u Beogradu.

n Razvojna područja nemaju adekvatne putneveze i mreža ne omogućava segregaciju tran-zitnih tokova kroz centar grada i ne pokrivazahteve velikih privrednih zona.

n Saobraćaj emituje oko 35 tona štetnih gasovadnevno.

n Saobraćaj prekomernom bukom u dnevnomvremenu na području TMP pogađa oko700.000 ili 54% stanovnika, a u noćnom vre-menu oko 850.000 ili 64% stanovnika. Ugradskom središtu su prekomernom bukompogođeni praktično svi stanovnici.

n Bicikl se sada u Beogradu prvenstveno koristikao sredstvo za rekreaciju.

n Pešački saobraćaj je veoma intenzivan u Beo-gradu i gustine stanovanja i aktivnosti unekim delovima grada izazivaju značajne kon-centracije pešačkih tokova.

n Uočljiv je nedostatak upravljanja saobraćajem

Upravljanje saobraćajem uz podršku Inteligent-nih transportnih sistema (ITS) danas u grado-

vima Evrope daje veoma kvalitetne rezultate usmislu smanjenja zagušenja na mreži, minimizira-nja negativnih eko-pokazatelja, povećanja nivoausluge vozila javnog masovnog prevoza putnika(JMPP) i dr.

Prisutan je nedostatak upravljanja saobraća-jem u funkciji saobraćajnih zahteva, kao i nedosta-tak uređaja i opreme za detekciju saobraćajnihzahteva.

Do 200 raskrsnica je povezano sa centralnimjedinicama, koje omogućavaju funkciju nadgleda-nja na daljinu. Na dva koridora postoji upravljanjena bazi deoničke saobraćajne kontrole, koje dajezeleno svetlo (kablovski i bežični prenos podata-

ka). Samo je na jednom koridoru (Bulevar kraljaAleksandra sa ukupno 15 raskrsnica) primenjenadaptabilni sistem upravljanja saobraćajem od2010. godine. Iz

vor:

RPP

AP

grad

a Be

ogra

da

Centralizovano decentralizovanikoncept logističkih centaraBeograda (logistički centar –distributivni centar (LC-DC) –Luka „Beograd”, Auto-put, Makiši Batajnica)

LC-DC

LC-DC

LC-DC

Logistički centarLuka „Pančevo”

Logistički centarLuka „Smederevo”

Robno-transportnicentar „Vrčin”

Robno-transportnicentar„Dobanovci”

Logistički centar Luka „Beograd”

Trenutno je ulična mreža Beo-grada opremljena sa preko 600signalisanih raskrsnica. U pore-đenju sa velikim gradovima (do 1semafor na 1.000 stanovnika –što takođe zavisi od gradskeoblasti i mreže) ovaj broj, kojipokazuje i nivo upravljanja sao-braćajem, u Beogradu je znatnoispod standarda.

U gradovima je prostor za parkiranje izuzetno oskudan, što znači da pronalaženje parking-mesta svakim da-nom postaje sve veća pustolovina. Trenutna istraživanja pokazuju da, čak i u uobičajenim danima, do 40%saobraćaja u gradskim središtima nastaje zato što ljudi traže parking-mesta. Tokom dana koji prethode praz-nicima taj postotak se znatno povećava. Ali moguće je znatno smanjiti saobraćajne gužve: kada bi se posetio-ci na ključnim tačkama na ulicama obavestili o raspoloživosti parking-garaža, najboljim putnim pravcima imogućnostima direktnog korišćenja javnog gradskog prevoza, oni bi sledili te savete.Glavni grad Mađarske, Budimpešta, oslanja se na sistem upravljanja parkiranjem kompanije Siemens. Taj si-stem prikuplja informacije o raspoloživosti parking-mesta i garaža i šalje informacije saobraćajnim znacima idodatnim upravljačkim sistemima. Zahvaljujući arhitekturi otvorenog interfejsa, saobraćajni sistemi za centargrada i predgrađa mogu se s lakoćom povezati. Ovaj postupak dodatno pogoduje vozačima automobila jerpovezivanje podataka iz različitih saobraćajnih sistema i njihovo kombinovanje s internetskom tehnologijomomogućava potpuno nove primene.Ako parking-garaža ima sistem koji nadzire pojedinačna parking-mesta, moguće je čak rezervisati određenoparking-mesto putem interneta – što vozačima omogućava direktan način pronalaženja parking-mesta.Upravljanje parkiranjem nije samo pouzdan izvor prihoda u teškim vremenima, nego i sredstvo za regulacijusaobraćaja; drugim rečima, efikasno sredstvo koje sprečava zakrčenje ulica parkiranim automobilima.Minhenski aerodrom ima najveći sistem upravljanja parking-garažom na svetu, sa preko 15.000 parking-me-sta. Posetioci su brzo i direktno usmereni na najbliže parking-mesto, a moguće je dodeliti i utvrđena parking-područja određenim skupinama korisnika, npr. zona za majke sa decom ili područje za one koji često putuju.Na aerodromu Domodedovo u Moskvi automobilske tablice se automatski snimaju pri ulasku automobila, teim se dodeljuje parking-karta, što krađu automobila čini gotovo nemogućom.

Primer dobre prakse

Sistem upravljanja parkiranjem




Grad Beograd je upoređen sa 10 evropskihgradova iz različitih država, koji imaju od

696.000 do 2.100.000 stanovnika, i to: Buku-rešt, Beč, Glazgov, Kopenhagen, Helsinki, Lion,Minhen, Prag, Stokholm i Torino24.

Za poređenje je odabrano 13 ključnih poka-zatelja, koji pokazuju osnovne saobraćajnekarakteristike ovih gradova i Beograda, i to:n broj stanovnika;n udeo radnih mesta u centru;n BDP po stanovniku;n stepen motorizacije;n stepen mobilnosti;n dužina ulične mreže na 1.000 stanovnika;n parking-mesta na 1.000 radnih mesta u cen-

tru;n opremljenost vozilima javnog saobraćaja;n raspodela na vidove saobraćaja;n prosečna brzina na uličnoj mreži;n prosečna brzina javnog prevoza;n odnos brzina na uličnoj mreži i brzina javnog

prevoza; in udeo finansijskih sredstava koje grad name-

njuje saobraćaju (% od BDP-a).Podaci za deset navedenih gradova važe za

2001. godinu, a preuzeti su iz dokumentacijeMeđunarodne zajednice za javni prevoz (Inter-national Association of Public Transport – UITP).Podaci za Beograd preuzeti su iz različitih izvora ivaže za period 2001–2006. godine.

Za Beograd je karakteristična veli-ka koncentracija radnih mesta ucentru grada, odnosno reč je o izra-zito monocentričnom urbanisti-čkom konceptu. Sličan konceptimaju Prag i Minhen, a od drugihpoznatih evropskih gradova jošLisabon i Madrid.

U uporedivim gradovima stepenmobilnosti (strana 30) kreće se urasponu od 2,70 do 3,71 kretanjapo osobi na dan. Njegova prosečnavrednost iznosi oko 3,0. To važi i zavećinu drugih evropskih gradova.U Beogradu trenutni stepen mobil-nosti iznosi 2,18 putovanja po licuna dan, a trebalo bi da bude za 35%veći kako bi se izjednačio sa prose-kom uporedivih gradova.

Beograd je u ovom segmentu dosta skro-man, jer sa 210 automobila na 1.000 stanovnikaza sledećim gradom sa najmanjom vrednošćumotorizacije zaostaje za 33%. Od drugih pozna-tih evropskih gradova samo Moskva ima niži ste-pen motorizacije (189 automobila na 1.000 sta-novnika). Motorizacija se u svim posmatranimgradovima i dalje povećava (strana 30).

Saobraćaj grada Beograda i evropskih gradovaslične veličine

24 SMARTPLAN – Saobraćajni master plan Beograda, Konzorcijum PTV, DDR, Tridet, 2006–2008.

Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n B

eogr

ada,

Kon

zorc

ijum

PTV

, DD

R, T

ride

t,20

06–2

008.

Stepen mobilnosti

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

Prag

3,71

Lion

3,37

Turin

3,30

Min

hen

Broj kretanja / osoba

3,20

Helsin

ki

3,10

Kopenhag

en

3,00

Glazgov

2,96

Budimpeš

ta

2,85

Stokh

olm

2,77

Beč

2,70

Beogra

d

2,20

Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n B

eogr

ada,

Kon

zorc

ijum

PTV

, DD

R, T

ride

t,20

06–2

008.

Stepen motorizacije

0

100

200

300

400

500

600

700

Turin

637

Min

hen

542

Prag

536

Lion

Individualna vozila / 1.000 stanovnika

489

Beč

414

Stokh

olm

397

Helsin

ki

361

Glazgov

345

Budimpeš

ta

329

Kopenhag

en

315

Beogra

d

210

Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n B

eogr

ada,

Kon

zorc

ijum

PTV

, DD

R, T

ride

t,20

06–2

008.

Raspodela na vidove prevoza

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Glazgov

Lion

Turin

Kopenhag

en

Stokh

olm

Helsin

ki

Min

hen BečPr

ag

Budimpeš

ta

Beogra

d

Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n B

eogr

ada,

Kon

zorc

ijum

PTV

, DD

R, T

ride

t,20

06–2

008.

Dužina putne mreže / 1.000 stanovnika

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

Glazgov

5.800

Kopenhag

en

3.850

Helsin

ki

3.610

Prag

U metrima

2.910

Turin

2.710

Lion

2.470

Budimpeš

ta

2.430

Min

hen

1.830

Beč

1.810

Beogra

d

754

11

24

66

13

33

54

21

25

54

12

39

49

22

31

47

27

29

44

22

38

41

34

30

36

43

21

36

44

23

33

53

26

22

Bicikli i pešaci

Javni prevoz

Putnički automobil

Broj parking mesta / 1.000 radnih mesta u centru

100

200

300

400

500

600

700

800

900

778

Putna brzina na uličnoj mreži

10

20

30

40

50

60

50,2

km/h




Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n B

eogr

ada,

Kon

zorc

ijum

PTV

, DD

R, T

ride

t,20

06–2

008.

0

Turin

Helsin

ki

384

Beč

224

Lion

191

Kopenhag

en

176

Stokh

olm

153

Glazgov

152

Min

hen

132

Budimpeš

ta

96

Prag

46

Beogra

d

34

Izvo

r: S

MA

RTPL

AN

– S

aobr

aćaj

ni m

aste

r pla

n B

eogr

ada,

Kon

zorc

ijum

PTV

, DD

R, T

ride

t,20

06–2

008.

0

Kopenhag

en

Helsin

ki

45

Glazgov

36

Stokh

olm

35

Turin

33,4

Lion

30

Min

hen

30

Prag

30

Beč

28

Beogra

d

22,3

Budimpeš

ta

26

Dužina ulica na 1.000 stanovnika (gra -fikon na strani 31) kreće se u rasponuod 5.800 m u Glazgovu do 754 m uBeogradu. Beograd ima najskromnijuponudu ulične mreže. Manju od Beo-grada u Evropi ima samo Moskva. Zaprosekom uporedivih gradova Beo-grad bitno zaostaje, jer prosek upore-divih gradova iznosi oko 3.000 m na1.000 stanovnika. Iskustva pokazujuda su u gradovima sa više od 3.000 mulica na 1.000 stanovnika na saobra-ćajnicama dobri i veoma dobri nivoi

usluge iako na to utiču i drugi faktorikao što je JMPP.

Danas se u Beogradu oko 50% svihkretanja obavlja JMPP-om. U Budim-pešti i Pragu javnim prevozom seobavlja oko 43% svih kretanja. Oduporedivih zapadnoevropskih grado-va najviše kretanja javnim prevozomobavlja se u Beču (34%), a sledeći jeHelsinki sa 27%. U ostalim gradovimaudeo kretanja javnim prevoznimsredstvima iznosi manje od 25%.

U većini, tj. u 80% poznatih evropskih grado-va, udeo saobraćaja javnim prevoznim sredstvi-ma iznosi manje od 25% ukupnog saobraćaja.Nizak udeo javnog prevoza karakterističan je i zaveoma velike zapadnoevropske gradove (npr.London 18,8%, Pariz 19%).

Rastom prihoda i stepena motorizacije i uBeogradu će se smanjiti potražnja za javnim pre-vozom. Sigurno se neće moći očuvati sadašnji50-procentni udeo javnog prevoza, iako je urba-nistički koncept prikladan za veću upotrebu ovogsaobraćajnog sredstva. Ponuda u Beogradu je 77mesta za parkiranje na 1.000 radnih mesta (gra-fikon ispod). Ovaj se podatak odnosi na central-nu zonu (krug dvojke). Torino i Helsinki imaju na

raspolaganju veoma veliki broj parking-mesta. Uostalim zapadnoevropskim gradovima prosekraspoloživih parking-mesta iznosi oko 170 na1.000 radnih mesta u centru grada. Manji brojparkirališta ima Budimpešta (96) i Prag (46).

Na osnovu uporedne analize Beograda sadrugim gradovima konstatovano je sledeće:n za Beograd je karakteristična velika, tj. 50-

procentna upotreba javnog masovnog pre-voza (JMPP), koja je značajno veća nego uzapadnoevropskim gradovima;

n za Beograd su karakteristični nizak BDP i maliudeo BDP-a upotrebljen za saobraćaj (inve-sticije, održavanje, subvencije); takav skro-man materijalni osnov ne omogućuje zna-čajno poboljšanje saobraćajnih uslova uBeogradu, koji ima specifičnu urbanističkustrukturu, što je manje povoljno za razvojputničkog i povoljnije za razvoj šinskog jav-nog prevoza visokog kapaciteta;

n stepen motorizacije je nizak i ubuduće će sesigurno povećavati;

n stepen mobilnosti je ispod evropskog prose-ka, što znači da će se ubuduće povećati naj-manje za oko 35%;

n dužina ulične mreže je manja u odnosu nauporedive evropske gradove;

n u centru nema dovoljno parking-mesta; in prosečna putna brzina na uličnoj mreži

manja je nego u većini posmatranih grado-va, što znači da je nivo usluge na mrežinizak.

U većini gradova prosečna putnabrzina iznosi oko 30 km/h. U nega-tivnom smislu izdvaja se Budimpe-šta, gde putna brzina iznosi 22,3km/h, a u pozitivnom Kopenhageni Helsinki, u kojima putna brzinaiznosi 50,2 km/h, odnosno 45,0km/h.




Na ovom nivou razmatranja i analize name-će se zaključak da, pored postojećih dugo-

ročnih strategija koje postoje i zasnovane suna detaljnim analizama, postoji potreba zasagledavanjem onoga što je u narednih 7–10godina moguće uraditi da bi se sistem general-no unapredio i Beograd kvalitetno funkcioni-sao sa aspekta saobraćajnog sistema.

U dugoročnim planovima razvoja naglaše-no je da će se postojeća mobilnost od 2,18 postanovniku povećati na 2,52, što znači da ćesaobraćajni sistem opsluživati umesto dana-šnjih 2.884.000 kretanja (svi vidovi) na dan,3.500.000 kretanja na dan. To znači veliki priti-sak na sistem koji danas po mnogim segmenti-ma nije prilagođen ovim zahtevima. Procene uovim analizama su da je potrebno, samo zarazvoj mreže saobraćajnica, preko dve milijar-de evra do 2026. godine. Ove procene nisuobuhvatile sistem masovnog visokokapacitet-nog prevoza putnika.

U dugoročnom planiranju saobraćajnog siste-ma Beograda neophodno je:n pažljivo planiranje i razvoj namena površi-

na da bi se dužina putovanja smanjila bezuticaja na mobilnost, odnosno, putovanjapostoje ali su manje dužine;

n zamena kretanja putničkim automobilima,biciklom, ili uvođenjem vozila na elektro-pogon, ili kombinacija sa visokokapacitet-nim JMPP sistemom;

n kompletiranje osnovne mreže saobraćajni-ca radi smanjenja zagušenja na mreži,segregacije tranzitnih i tokova teretnihvozila; i

n izgradnja visokokapacitetnog sistemaJMPP-a.

Srednjoročni zadaci u narednih 7–10 godina,čijom se realizacijom efikasno deluje na podiza-nje kvaliteta saobraćajnog sistema, jesu:

n rekonstrukcija i izgradnja mreže, delovamreže i raskrsnica, na kojima je uočennedostatak kapaciteta, uz integraciju sanovim tehnologijama zasnovanim na ITS;

n kreiranje alternativnih putanja i/ili uvođenjenovih komponenti u sistem javnog prevozaputnika, informisanje učesnika u saobraća-ju pre i za vreme putovanja;

n prilagođavanje voznog parka ekološkimzahtevima;

n integrisano upravljanje saobraćajem bazira-no na ITS (investicije srednjeg ili manjegobima vezane za primenu novih tehnologijau upravljanju saobraćajem), itd.Očekivane koristi su povećana efikasnost

upravljanja saobraćajem, bolji nivo usluge,povećana pouzdanost transportne usluge,upravljanja infrastrukturom, povećan nivobezbednosti, smanjenje negativnih ekološkihuticaja.

Sprega infrastrukturnih zahvata (uskladu sa mogućnostima i sagleda-nim prioritetima) i novih tehnolo-gija, daće optimalne rezultate usmislu povećanja kvaliteta saobra-ćajnog sistema Beograda.

Ka unapređenju saobraćaja u gradu Beogradu

Dosadašnja iskustva odnosno sprega infra-strukturnih poduhvata i novih tehnologija

dala je u Beogradu kvalitetne rezultate.Beograd ima razrađeno viđenje upravljač -

kih zona25 i koridora na kojima treba primenitiinteligentne sisteme upravljanja saobraćajem ikoje bi trebalo realizovati. Uštede u vremenuputovanja putničkih automobila opravdale birealizaciju ovih sistema. Uvođenje sistemanadgledanja na raskrsnicama smanjilo bi rizikeod nastajanja nezgoda.

Dominantni su inteligentni sistemi zavisniod saobraćaja sa prioritetom za vozila JMPP-a.Primena ovog sis te ma znači i razvoj centra zaupravljanje saobraćajem. Ovaj centar bi imaofunkcije upravljanja, nadgledanja, sprečavanjanastajanja inci de ntnih situacija, analize i plani-ranja budućih mera.

Javni prevoz u Beogradu, izuzev u Bulevarukralja Aleksandra i kod Veterinarskog fakulte-ta, nema prioritete, što najčešće uzrokuje dužavremena putovanja vozila u JMPP-u.

Moguće primene novih tehnologija u saobraćaju iočekivani efekti

Savremeno rešenje u primeni adaptabilnog upravljanja saobraća-

jem u Bulevaru kralja Aleksandra na 15 raskrsnica sa ciljem sma-

njenja vremena putovanja od Cvetkove pijace do Elektrotehni-

čkog fakulteta uz davanje prioriteta vozilima javnog gradskog

prevoza.

Glavna prednost ovog sistema je što omogućava automatsko pri-

lagođavanje trenutnoj saobraćajnoj situaciji i samim tim bolji pro-

tok saobraćaja. Uvođenjem ovog sistema postignute su i dodatne

ekološke prednosti, kao što su smanjenje kreni-stani saobraćaja,

smanjenje vremena putovanja za 30%, što sve ima direktan uticaj

na smanjenje količine izduvnih gasova.

Uštede u vremenu putovanja putničkih vozila nakon uvođenja

ovog sistema adaptabilnog upravljanja kreću se do 100 sekundi

po vozilu u vršnom satu (2010. u odnosu na 2006. godinu). Jednostavnom računicom samo u jednom

danu (od 6 h do 20 h) uštede u vremenu putovanja vozila na navedenom koridoru iznose za prosečan

protok od 20.000 vozila preko 500 sati.

Primer dobre prakse

Adaptabilni sistem upravljanja saobraćajem –Bulevar kralja Aleksandra, Beograd

Odnos vremena putovanja 2006. i2010. godine

0Deonica 1 Deonica 2 Deonica 3

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

2006.

2010.

25 Idejni koncept upravljanja saobraćajem u Beogradu, Poyry 2010.

Dosledna primena lakih konstrukcija i korišćenjeenergije kočenja omogućavaju podzemnim že-leznicama, poput metroa u Oslu, 30% manju po-trošnju energije od konvencionalnih podzemnihželeznica.

Primer dobre prakse

Uvođenje prioriteta smanjilo bivreme putovanja putnika preko15%, u zavisnosti od koridora.Automatske skretnice za tramvajetakođe utiču na smanjenje vreme-na putovanja ovih vozila.




čja grada (zone III i IV) detekcija uslova u saobra-ćaju i adaptabilno upravljanje sa prioritetimavozila JMPP-a na potezima, kao i nadgledanjekorišćenja traka namenjenih vozilima JMPP-a,značajni su kao i vođenje do parking-lokacija.Sve ove mere pretpostavljaju i izgradnju pojedi-nih delova mreže i rekonstrukciju postojeće mre -že, izgradnju odgo va rajućih kapaciteta za parki-ranje vozila i odgovarajuću komunikacionuinfrastrukturu.

Dakle, moguće je primeniti sledeće priori-tetne mere:n inteligentno upravljanje saobraćajem na

raskrsnicama, koridorima;n informacije o uslovima u saobraćaju, pre i

za vreme putovanja;n inteligentno upravljanje saobraćajem i

vođenje vozila po mreži (mostovi i dr.);

n inteligentna kontrola saobraćaja i sankcio-nisanje prekršaja;

n inteligentno upravljanje parkiranjem;n naplata korišćenja pojedinih delova mreže

(npr. centralne zone);n inteligentno upravljanje javnim prevozom

putnika, video-kontrola;n kontrola skretnica vozila JMPP-a; in inteligentna kontrola pristupa.

Primena navedenih mera, uz odgovarajućeinfrastrukturne zahvate, u kasnijoj fazi podra-zumeva formiranje sistema integrisanogupravljanja saobraćajem na području grada.Integrisani sistem upravljanja saobraćajem ugradu pretpostavlja i formiranje velikog centraza upravljanje saobraćajem kao što ga imavećina evropskih gradova (Minhen, Istanbul,Grac, Berlin, Cirih, London i dr.).

37). Poznavanjem uslova u saobraćaju, štopodrazumeva izuzetno razrađen sistem detek-cije, i korišćenjem sistema promenljive signali-zacije (VMS), značajno bi se uticalo na smanje-nje vremenskih gubitaka vozila u toku, a timebi se povećao nivo usluge, smanjili negativniuticaji na okolinu i smanjila potrošnja energije.

Sistem detekcije omogućio bi i statističkuobradu podataka. Ovaj sistem integrisan sakontrolom pristupa na gradskom auto-putuznačajno bi uticao na efikasnije korišćenjepostojeće infrastrukture, na manju potrošnjuenergije i manju zagađenost vazduha i buku.

Beograd se u saobraćajnom smislu možepodeliti na četiri osnovne zone. Zona I je pristup-na zona gradu u kojoj su sistemi informisanjaučesnika u saobraćaju (tranzitni tokovi) i vođe-nje alternativnim putanjama od značaja (vođe-nje tokova preko mostova na reci Savi, informi-sanje korisnika o uslovima u saobraćaju nadunavskim mostovima). U zoni II, širem podru-čju grada, značajni su sistemi linijske koordinaci-je zavisne od saobraćaja, sistemi vođenja ka par-king-garažama, sistemi najave pešaka, prioritetivozila JMPP na raskrsnicama. U zoni užeg podru-

Sistem nadgledanja korišćenja trakanamenjenih vozilima JMPP-a uspešno se pri-menjuje na Brankovom mostu. Šira upotrebaovog sistema nadgledanja uticala bi na pove-ćanje nivoa usluge sistema JMPP-a. SistemPark & Ride još nije zaživeo u Beogradu ali supotencijalni korisnici već prepoznali prednostiovog sistema, te u Beogradu već ima nekolikoneformalnih lokacija gde korisnici koriste ovajvid prevoza (ul. V. Popovića, Trošarina). Inte-grisanjem ovog sistema sa sistemom vođenjakorisnika do garaža i sistema JMPP značajno bise povećao nivo usluge sistema i smanjilo kori-šćenje putničkog automobila, što bi pozitivnouticalo i na ekološke pokazatelje i energetskupotrošnju.

Sistemi vođenja vozila po mreži sa ciljemda se korisnici upućuju na alternativne delovena kojima su manja zagušenja (ili ih uopštenema), prema saznanjima iz sveta, daju veomadobre rezultate. Primera radi, samo u jutar-njem satu 67.000 vozila prelazi sa jedne straneBeograda na drugu stranu (tabela na strani

Izvo

r: Id

ejni

kon

cept

upr

avlja

nja

saob

raća

jem

u B

eogr

adu,

PO

YRY,

201

0.

Upravljačke zone i koridoriIz

vor:

Idej

ni k

once

pt u

prav

ljanj

a sa

obra

ćaje

m u

Beo

grad

u, P

OYR

Y, 2

010.

Predlog signalisanih raskrsnica u Beogradu Detekcija tramvaja Saobraćajne zone

Tisa

Tamiš

Kanal DTDDunav

Sava

Kolu

bara Velika

Morava

Mlava

Novi Sad

Pančevo

BEOGRADBEOGRAD

Kragujevac

Ruma

Vršac

Bela Crkva

Titel

OpovoKovačica

Alibunar

Devojački bunar

DeliblatoKovin

Srem.Karlovci

SmederevoPožarevac

Svetozarevo

Stara Pazova

ObrenovacGrocka

Valjevo

Koceljevo

lazarevac

Aranđelovac

Mladenovac

Svilajnac

Despotovac

Petrovac

V. Gradište

SmederevskaPalanka

Topola

Gornji Milanovac

Samoš

RE 75

E 75

E 70

E 760

Novi Beograd pogodan kaodruga prilagodljiva kontrolna oblastu slučaju da je opremljena mrežomoptičkih kablova

Prilagodljiva kontrolnaoblast opremljena mrežomoptičkih kablova

Opterećenje mostova uBeogradu 2011. godine(bez novog Mosta na Adi)

ka centru

ka NBG

4.344

6.693

SMERMOSTJutarnjivršni sat(PAJ/h)

Gazela5.028

5.065

ka centru

ka NBG

2.755

3.154Brankov

2.936

2.320

ka centru

ka NBG

727

974Stari savski

879

UKUPNO 35.337 31.500

614

Popodnevnivršni sat(PAJ/h)

adaptibilniselekcija signalnogprogramaauto-put

Vođenje do parking-garaža može smanjiti vreme traženja parking-mesta na području grada. Usled postojećetarifne politike sistem ne može dati veće efekte. Analize ukazuju na to da bi se promenom tarifne politike (sti-mulisanjem korišćenja garaža preko tarifne politike), vreme traženja parking-mesta smanjilo u proseku i pre-ko 2 minuta. Ako se ima u vidu da oko 50.000 korisnika dnevno traži slobodno parking-mesto u centralnojzoni, odnosno oko 79.000 u široj centralnoj zoni, može se pretpostaviti kolike bi bile uštede u integrisanomsistemu vođenja korisnika do garaža. Vođenje vozila do slobodnih mesta unutar velikih garaža značajno možeda smanji negativne ekološke uticaje.

Trend

ZONA I

ZONA II




Siemens-ov odgovor na pitanje koja saobraćajna rešenja

omogućavaju uštedu energetskih resursa i smanjuje emisiju gasova

koji uzrokuju efekat staklene bašte.

Na primeru Londona vide se mogućnosti inteligentnog kombino-

vanja koncepta „potpune mobilnosti” i zaštite životne sredine u ve-

likim gradovima i njihovoj okolini. Siemens je 2001. godine angažo-

van da proizvede 1.200 železničkih vagona tipa Desiro UK radi

izgradnje efikasnog regionalnog železničkog sistema.

Druga mera za sprečavanje zagušenja saobraćaja u Londonu bila

je uvođenje gradske putarine, odnosno tzv. takse na gužve u drum-

skom saobraćaju. Uz to, Siemens je bio angažovan i na obezbeđivan-

ju više od 870 kamera sa tehnologijom automatskog prepoznavanja

registarskih tablica. Međutim, bez efikasnih lokalnih vozova i udob-

nih i brzih veza sa gradom koje oni pružaju, ne bi bilo moguće us-

pešno smanjiti gužve u drumskom saobraćaju u centru Londona

isključivo uvođenjem gradske putarine.

London je rešen da u godinama koje dolaze intenzivira mere u

cilju poboljšanja kvaliteta vazduha. Početkom 2008. godine, na širem

području Londona uvedena je „zona niske emisije” (LEZ), u koju bez

plaćanja takse mogu ući samo autobusi i kamioni koji ispunjavaju

standarde za emisiju čvrstih čestica „euro 3” i „euro 4”. U planu je da

se uvede ista mera i za putničke automobile.

Londonska kompanija Transport for London (TfL) angažovala je

Siemens za projekat instalacije i rukovanja sistemom nadzora koji se

sastoji od preko 320 digitalnih kamera povezanih sa bazom podataka

za automatsko prepoznavanje registarskih tablica.

Ovim merama su se zastoji u glavnom gradu Britanije smanjili za

30%, a procenjuje se da je emisija CO2 smanjena za 150.000 tona

godišnje.

Pored toga, u Londonu od 2007. godine saobraća prvi autobus

na hibridni električni pogon, dizajniran kao tradicionalni crveni

dvospratni autobus koji je proizvela divizija Pogonske tehnologije

kompanije Siemens. Kompanija TfL koristi ovaj autobus (Wright

bus) na liniji 141, koja vozi do Londonskog mosta. Prema tvrdnja-

ma TfL-a, Wright bus emituje 38% manje gasova i koristi oko 40%

manje goriva nego tradicionalni autobusi sa dizel-motorima. Razlog

tome je njegov hibridni pogon, odnosno kombinacija električnog i

dizel-pogona i baterije za skladištenje energije. Siemens-ov hibridni

pogon serije ELFA sastoji se od generatora, pretvarača energije,

pogonskih motora i sistema za inteligentnu kontrolu pogona i up-

ravljanje energijom. Dva motora ubrzavaju kretanje autobusa bez

trzaja koji nastaju prome nom stepena prenosa, a prilikom kočenja

ponašaju se kao generatori koji proizvedenu energiju odvode u liti-

jum-jonske baterije. Umesto da se izgubi u vidu toplote, ova energi-

ja se koristi za napajanje elektromotora koji pojačavaju snagu dizel-

motora tokom naredne faze ubrzanja vozila. Ovaj sistem takođe

omogućava veoma tih polazak autobusa sa stanice, koristeći samo

električni pogon, bez uključivanja dizel-motora. Inovativni sistem

upravljanja energijom kontroliše protok energije između baterije i

dizel-motora, zbog čega ovaj hibridni dvospratni autobus emituje

približno 3 tone manje CO2 godišnje. Kompanija TfL je već naručila

novu količinu ovih hibridnih autobusa, kao i autobuse sa ELFA

hibrid nim pogonom na vodonik i gorivne ćelije.

Primer dobre prakse

Koncept „potpuna mobilnost”


Energetski razvoj grada Beograda


03Energetski sektor u savremenim metropolama

danas se nalazi pred izazovima koji su takvogkaraktera da zahtevaju organizovan napor celogdruštva, pošto je manevarski prostor za optimal-na rešenja dodatno sužen ograničenjima kojanameću zaštita životne sredine, raspoloživi ene-rgetski resursi, ekonomska ograničenja i moder-ne tehnologije. Mnogi gradovi u Evropi razvili suviziju zadovoljenja budućih potreba za energijomu skladu sa zahtevima da se emisija ugljen-dioksi-da do polovine XXI veka smanji za 50%. Procenesu da samo primenom postojećih tehnologija uvelikim gradovima ovi zahtevi mogu čak biti pre-mašeni i da je moguće potpuno zadovoljenjeenergetskih potreba gradova sopstvenom proiz-vodnjom energije uz približavanje pojedinih

područja tzv. nultoj emisiji ugljen-dioksida. Činise da su izazovi Beograda veći od prosečnih, jernasleđena energetska neefikasnost, visoka uvo-zna energetska zavisnost, visok nivo emisijagasova sa efektom staklene bašte i nizak nivoučešća obnovljivih izvora dodatno opterećujuproblem. I pored toga, ako se sledi ideja o Beogra-du kao „najperspektivnijem gradu jugoistočneEvrope“, ili cilj da se u razvoju dostigne nivo „zele-nog grada“, neophodno je da Beograd prati pri-mere razvijenih evropskih gradova.

Da bi Beograd mogao da se poredi sa evropskimmetropolama, mora na sličan ili jednak način dapostavi pravce i osnovne ciljeve razvoja. Dva značaj-na elementa su zajednička za sve razvojne ciljeveglavnih gradova: održivi razvoj i konkurentnost.

Nacionalna strategija održivog razvojaRepublike Srbije za period od 2008. do 2017.godine među pet prioriteta ima i energetsku efi-kasnost i određuje da je održivim razvojempotre bno postići obezbeđenje sigurnosti snab-devanja energijom uz povećanje efikasnostiene r getskih subjekata i energetske efikasnostiprivrede, smanjenje visoke energetskeintenziv nosti privrede i efikasnije korišćenjefosilnih goriva, kao i podsticanje korišćenjaobnovljivih izvora energije.

Pošto konkurentnost postaje jedna od domi-nantnih tema u razvoju metropola i pozicionirapojedine gradove u odnosu na druge metropole,Beograd u svom razvoju mora da podstiče onesegmente koji povećavaju njegovu konkurent-

Energetski razvojgrada Beograda

nost. Među osnovnim kriterijumima konkurent-nosti su, kao i kod održivog razvoja,a) nivo emisije CO2 ib) energetska efikasnost.

Bez unapređenja ova dva kriterijuma Beo-grad se neće moći meriti sa drugim naprednimevropskim metropolama, niti će moći da održiepitet zelenog grada. U odnosu na perspektiverazvoja grada neophodno je uzeti u obzir i zahte-ve za razvoj energetske infrastrukture, promeneu energetskoj efikasnosti korisnika energije, pri-menu obnovljivih izvora energije i korišćenjemodernih tehnologija koje bi omogućile postiza-nje navedenog cilja.


42 Urbani izazovi grada Beograda Urbani izazovi Beograda 43

Razvoj energetske infrastrukture sagledava sepreko: snabdevanja Beograda električnom

energijom (uticaji prenosne mreže, razvoj distri-butivne mreže u smeru inteligentnih mreža,integracija distribuirane proizvodnje), snabde-vanja Beograda gasom, snabdevanja Beogradatoplotnom energijom i energetike u saobraćaju.

Sektori od posebnog interesa su: distribuira-na proizvodnja električne i toplotne energije,saobraćaj i upravljanje potrošnjom energije.

Konkretne mere kojima bi se uBeogradu mogli ostvariti značajnidoprinosi smanjenju ukupnog CO2su: veća primena distribuiraneproizvodnje električne i toplotneenergije, primena kombinovaneproizvodnje električne i toplotneenergije (CHP), mere energetskeefikasnosti u zgradarstvu, poveća-nje energetske efikasnosti udomenu saobraćaja i uvođenjeelektričnih automobila, povećanjeenergetske efikasnosti u sektoruindividualnog grejanja, proizvo-dnja električne i toplotne energijeiz obnovljivih izvora energije – OIE(uključujući i komunalni otpad),uvođenje inteligentnih mreža,promena uličnog osvetljenja, pri-mena efikasnih električnih apara-ta u domaćinstvima i industriji.

Republika Srbija i grad Beograd imaju prirod -ne pogodnosti i dobar potencijal za proizvodnjuenergije iz obnovljivih izvora, što bi moglo da

doprinese smanjenju uvozne zavisnosti zemlje iumanji štetne efekte staklene bašte, kojimadominantno doprinosi sagorevanje lignita u ter-moenergetskim postrojenjima.

Za Beograd su od obnovljivih izvo-ra energije (OIE) posebno važnienergija sunca, energija biomase(uključujući biogas i biogorivo),energija vetra (u manjoj meri), igeotermalna energija. Svaki odovih izvora ima svoje specifičnosti iuslove pod kojima je njihovo kori-šćenje ekonomski opravdano.

Stepen korišćenja obnovljivih izvora energijeu Republici Srbiji je veoma nizak, ako se izuzme

iskorišćenje vodenih tokova. Činjenica da su tro-škovi izgradnje ostalih obnovljivih izvora energijeznatno veći od troškova izgradnje konvencional -nih izvora energije, ipak, u mnogim zemljama,nije predstavljala prepreku da se ovi kapacitetigrade, jer je u njima ranije izgrađen stabilan ipredvidiv regulatorni okvir uz odgovarajuće sti-mulativne tarife. Donedavno ovih mera u Srbijinije bilo, pa je, uz nepovoljne izvore finansiranja,sa izuzetkom malih hidroelektrana, izostalaizgradnja drugih OIE, iako potencijal tih izvoraiznosi više od 4,3 miliona tona ekvivalentnenafte, što čini oko trećine trenutne godišnjepotrošnje primarne energije. Ovo je od posebnogznačaja za grad Beograd na čijoj se teritoriji nala-ze obimni kapaciteti obnovljivih izvora energije.

U cilju ostvarenja pozitivnih trendova kojivode održivoj energetici, neophodno je afirmi-sati i podsticati razvojni koncept koji može bitnoda ubrza i razvoj ekonomije zemlje. Naime,ener getski sektor je jedan od retkih koji još uvekima snage da pokrene intenzivnu privrednu

obnovu, jer je sam po sebi veoma snažan, a isto-vremeno je povezan sa pratećim elektro-mašin-skim i ostalim industrijama i građevinarstvom.Pri tome je nesporno da motivisanost pre svegatreba bazirati na ekonomskim signalima, ali nesamo na njima. Ovakav razvojni koncept podra-

zumeva ofanzivan odnos prema izgradnji novihenergetskih kapaciteta i posmatra zaštitu život -ne sredine i energetsku efikasnost kao poslovnešanse.

Pored ovoga postoji i obaveza usklađivanjazakona Srbije sa zakonima i politikom Evropskeunije koja nameće obavezu smanjenja emisijeCO2, povećanja energetske efikasnosti i poveća-nja udela obnovljivih izvora u zadovoljenju potre-ba za energijom. Direktiva Evropske unije o ener -getskoj efikasnosti u oblasti potrošnje energije(2006/32/EC), određuje politiku upravljanjaener gijom u pravcu umanjenja njene ukupnepotrošnje primenom mera energetske efikasno-sti. Evropska unija je, kao odgovor na IzveštajIPPC o klimatskim promenama iz 2007. godine,postavila kao cilj smanjenje emisije gasova sta-klene bašte za više od 50% do 2050. godine. Uviše dokumenata koji su se odnosili na energet-sku politiku, EU je 2009. godine postavila kao ciljda se do 2020. godine postigne smanjenje potro-šnje energije za 20%, smanjenje emisije CO2 za20%, i da se 20% ukupne finalne potrošnje ener -gije pokrije iz obnovljivih izvora energije.

Konstatovano je da se sa zaštitom klimemora poći od velikih gradova, jer u njimadanas živi više od 50% svetskog stanovništva,budući da su oni i najveći potrošači energije,ali da imaju i najveće potencijale u borbi protivklimatskih promena /MUE/. U skladu s tim, i uskladu sa obavezama smanjenja emisije CO2,veliki gradovi u zemljama Evropske unije done-li su svoje strategije smanjenja emisije CO2,koje u velikom broju slučajeva postavljajuoštrije strateške ciljeve nego nacionalne stra-

Razvoj energetske infrastrukture i potrošnjaenergije

Bilans i struktura energije po vrsti potrošačaza Beograd

5.037

2006.Godina

Potrošnja finalne energije, GWh

Industrija 5.800

2018.

6.300

2024.

6.920

7.930Domaćinstva 8.800 10.560 12.350

5.130Javne i kom. delatnosti 6.840 8.000 9.280

5.807Saobraćaj 6.950 8.060 9.450

491Poljoprivreda 1.060 1.495 1.860

24.395UKUPNO 29.450 34.415 39.860

2030.

20,65

2006.

Učešće, u %

19,69

2018.

18,31

2024.

17,36

32,51 29,88 30,68 30,98

21,03 23,23 23,25 23,28

23,80 23,60 23,42 23,71

2,01 3,60 4,34 4,67

2030.

Potrošnja finalne energije po sektorima i po energentimaza Beograd u 2006. godini

1.927,74

Ukupnapotrošnja

GWh

Čvrsta goriva

10.601,95Tečna goriva

896.82Gasovita goriva

7.099,20Električna energija

2.804,95Toplotna energija

1.064,88Ogrevno drvo

24.395,54

1.065,71

Industrija

1.907,60

533,45

1.529,80

/

/

5.036,56

722,40

Domaćinstva

63,60

164,41

3.763,80

2.235,46

980,70

7.930,37

0,78

Saobraćaj

5.708,77

0,01

97,60

/

/

5.807,16

119,41

Javna ikomerc.

2.631,78

84,59

1.653,40

569,49

71,68

5.130,35

19,44

Poljoprivreda

290,20

114,36

54,60

/

12,50

491,1

7,90

UČEŠĆE%

Potrošnja finalne energije po sektorima, GWh

43,45

3,68

29,10

11,50

4,37

UKUPNO GWh

20,65 32,51 23,80 21,03 2,01UČEŠĆE (u %)

Siemens je 2007. godine pustio u rad najveću solarnu elektranu u Italiji, povezanu na mrežu veličine jednog ipo fudbalskog igrališta.Pet hiljada petsto solarnih modula ove elektrane proizvode ukupno 1,4 gigavat-sati električne energije godiš-nje, sa predviđenim kapacitetom od 180 Wp po modulu. Ova elektrana snabdeva električnom energijom oko350 domaćinstava u pokrajini Kalabrija u južnoj Italiji na način koji ne ugrožava klimu.

Primer dobre prakse

Solarna energija na italijanski način




tegije (London: smanjenje emisije CO2 za 60%do 2025, Minhen: smanjenje energije potreb -ne za grejanje najmanje 80%).

Direktiva 2010/31/EU Evropskog parla-menta i Saveta od 19. maja 2010. godine, oenergetskim performansama zgrada, definišeposebne obaveze vezane za energetske karak-teristike zgrada i potrošnju energije u zgrada-ma. Tako se definiše obaveza da zemlje članiceosiguraju da:a. do 31. decembra 2020. sve nove zgrade bu -

du skoro energetski neutralne (Nearly zero-energy buildings), kao i da

b. posle 31. decembra 2018. sve zgrade kojekoriste javne ustanove ili državne službebudu skoro energetski neutralne.Direktiva obavezuje zemlje članice da načine

svoje nacionalne planove za povećanje brojaskoro energetski neutralnih zgrada.

Prema analizama koje su rađene za evropskegradove, metode smanjenja emisije CO2 kojenajviše obećavaju su: poboljšanje izolacije zgra-da, efikasnije grejanje i primena kogenerativnihpostrojenja, energetski efikasni aparati i osvet -ljenje, proizvodnje energije iz obnovljivih ener -

getskih izvora, gradnja elektrana sa niskom emi-sijom CO2 /MUE/.

Skoro energetski neutralna zgra-da (nearly zero-energy building)je ona zgrada kod koje je, zbogvisokog nivoa energetske efika-snosti zgrade, ukupna godišnjapotreba primarne energije jedna-ka ili manja od energije koju dajulokalni obnovljivi izvori (u samojzgradi ili u neposrednoj blizini).

Približavanje Srbije Evropskoj uniji neizbež-no nameće obaveze vezane za zaštitu životnesredine i energetsku efikasnost. Sigurno je dagrad Beograd u okviru Srbije ima posebno mestoi mora da ima posebnu ulogu u ispunjenju ovihobaveza. Na jednak način, borba protiv klimat-skih promena predstavlja i poseban izazov raz-voju grada Beograda.

Direktiva 2010/31/EU nameće obaveze kojena sasvim drugačiji način postavljaju zadatke uplaniranju aktivnosti koje su vezane za smanje-nje potrošnje energije za grejanje.

Podaci o potrošnji energije dati su premaStrategiji razvoja energetike grada Beograda iz2008. godine, pri čemu su svi podaci o potrošnjienergije prikazani prema podacima iz energet-skog bilansa Beograda iz 2006. godine. Ukupnapotrošnja, kao i struktura potrošnje energije povrsti potrošača za Beograd za 2006. godinu i saprognozama do 2030. godine prikazana je nastrani 42, a ukupna potrošnja finalne energije poenergentima u 2006. godini na strani 43. Od24.395 GWh utrošenih u 2006. godini najviše jeutrošeno u domaćinstvima, 30,78 %, a u javnim ikomunalnim delatnostima 21,03 %. U 2006.godini dominantno je učešće tečnih goriva ufinalnoj potrošnji (43,45%), pre svega zbog sao-braćaja, a zatim električne energije (29,10%),gde dominira potrošnja u domaćinstvima i jav-nom i komercijalnom sektoru.

Prema prognozama današnji broj stanovni-ka će do 2030. godine stagnirati. Ukupna povr-šina stanova je 37,124 miliona m2 za 606.160stanova u 2006, dok se planira da u 2030. budeoko 675.000 stanova ukupne površine 47,305miliona m2.



46 Urbani izazovi grada Beograda 24 SMARTPLAN – Saobraćajni master plan Beograda, Konzorcijum PTV, DDR, Tridet, 2006–2008.

za stare zgrade) ili A+ (≤ 8kWh/m2/god. zanove i ≤ 10 za stare zgrade) Ako se poredevrednosti iz Pravilnika i izmerene vrednosti zanove zgrade (oko 100 kWh/m2/god.), danas biu novim stambenim zgra dama specifična

potrošnja morala biti za 30% manja da bi zado-voljila klasu C, odnosno maksimalno dozvolje-nu granicu, a kod poslovnog prostora razlikesu daleko veće. Razlika u odnosu na klasu A jeoko 86%.

Kako bi se to odrazilo na sisteme snabdeva-nja energijom? Sistem daljinskog grejanja ustrukturi potrošnje energije je najzastupljeniji iprema svim prognozama evropskih gradova,dominantna će biti uloga sistema daljinskoggrejanja za snabdevanje domaćinstava i javnihzgrada toplo tnom energijom. Ali postoje zna-čajni izazovi i ozbiljni zahtevi u razvoju ovogsistema koji će biti posledica, pre svega, sma-njenja potreba za toplotnom energijom, ali izbog povećane konkurencije drugih izvora ene-rgije – prirodnog gasa i obnovljivih izvora ene-rgije. Gradovi Evrope predviđaju da će klasičnikotlovi sve više biti rezerva, a da će glavnuulogu preuzimati postrojenja sa kombinova-nom proizvodnjom električne i toplotne energi-je i mini CHP postrojenja rasprostranjena počitavoj teritoriji grada. Sistemi daljinskog greja-nja moraće da se orijentišu zbog konkurentno-

je 5.130 GWh/god., od toga za grejanje 1.700Gwh/god. Specifična potrošnja energije za greja-nje za 2006. iznosila je 174kWh/m2/god., u2012. 134kWh/m2/god, a za 2030. se planirapotrošnja od 106 kWh/m2/god.

Ukupna potrošnja energije za grejanje ustambenim i poslovnim zgradama u 2006. godi-ni iznosila je 6.825 GWh/god., ili oko 28% ukup-no utrošene energije u Beogradu u 2006. godi-ni. Po važećim pravilnicima propisano je daspecifična potrošnja bude maksimalno ≤ 60 ≤70kWh/m2/god. (klasa C) za poslovne i javnezgrade, zavisno od namene od ≤ 55 ≤ 65kWh/m2/god za upravne i poslovne zgrade, i do≤ 100 ≤ 120 kWh/m2/god za zgrade namenjenezdravstvenoj zaštiti.

Kao što je gore prikazano, u EU do 2018.sve administrativne zgrade moraju biti skoroenergetski nulte zgrade, što bi približno odgo-varalo klasi A (≤ 14 kWh/m2/god. za nove i ≤ 17

Potrošnja energije za grejanje poslovnog prostora

Ukupna površina poslovnog prostora, 106 m2

Novi poslovni prostor, 106 m2

Obnovljeni poslovni prostor, 106 m2

Neobnovljeni poslovni prostor, 106 m2

Ukupna potrošnja energije za grejanje poslovnogprostora, GWh/god.

Potrošnja energije za grejanje novog poslovnogprostora, GWh/god.

/

8.298

1.700

/

/

15.629

5.867

7.760

2.002

1.748

587

821

7.839

8.298

1.464

1.880

784

846

19.822

2030.

9.762

/

17.601

2024.2018.2006.

10.060

8.298

1.464

2.100

1.004

846

250

Potrošnja energije za grejanje obnovljenog poslovnogprostora, GWh/god.

1.700 340 250Potrošnja energije za grejanje neobnovljenog poslovnogprostora, GWh/god.

U2006. godini u domaćinstvima u Beograduje utrošeno ukupno 7.930 GWh/god., a od

toga 5.626 GWh/god., ili 71% (70,95) za greja-nje. Specifična potrošnja energije za grejanje za2006. iznosila je 152 kWh/m2/god., u 2012.godini 148 kWh/m2/god., a za 2030. se planirada bude 133 kWh/m2/god., ili samo 12,5%manje nego u 2006. Ostatak od 2.304GWh/m2/god., ili 62 kWh/m2/god., utroši se udomaćinstvima za druge svrhe gde dominirakorišćenje električne energije. Za prosečan stanod 61 m2 za ove svrhe utroši se oko 3.780kWh/a/god., dok bi, ako se to primeni na prose-čan stan u 2030. godini, od 70 m2 (prema Strate-giji), godišnja potrošnja energije po stanu moglada bude za pokriće ostalih potreba, sem greja-nja, oko 4.300 kWh/god.

Prema merenim vrednostima u novim zgra-dama koje imaju merila toplote prosečno seutro ši lo u grejnoj sezoni 2011/2012. oko 98kWh/m2/god. Za stan od 60 m2 za grejanje je pla-ćeno 483 EUR u 2011. Oni koji nemaju merilatoplote i plaćaju po m2 površine za istu površinuplatili bi 634 EUR/god. Prema sadašnjim cenamaenergenata i strukturi potrošnje energenata u2006. godini, domaćinstva su potrošila približno242 miliona EUR za grejanje.

Po strukturi, daljinsko grejanje pokriva 42%potrebne energije za grejanje stanova, gas svega4%, ugalj oko 14%, a drvo oko 19%. Planira se dau 2030. oko 58% pokrije daljinsko grejanje, a pri-rodni gas oko 27%, a da se ugalj i drvo svedu nasvega nekoliko procenata.

Površina poslovnog prostora u 2006. iznosi-la je 9.762.000 m2, a utrošeno je ukupno energi-

Potrošnja energije za grejanje

Struktura potrošnje energije za grejanje

0

10

20

30

40

50

60

Daljinsko grejanje

Prirodni gas

Tečna goriva

Ugalj

Drva

Električna energija

Obnovljivi izvori

2006. 2030.

Potrošnja energije za grejanje stanova u Beogradudo 2030. godine

Ukupna površina stanova u gradu, 106 m2

Novi stanovi na novim lokacijama, 106 m2

Novi stanovi na sadašnjim lokacijama, 106 m2

Postojeći neobnovljeni stanovi, 106 m2

Postojeći obnovljeni stanovi, 106 m2

Ukupan broj stanova u gradu Beogradu

/

37.124

/

606.160

5.626

40.972

2.860

1.545

21.005

15.562

640.656

5.871

4.903

2.683

13.228

23.061

657.879

6.062

47.305

2030.

37.124

/

43.875

2024.2018.2006.

7.355

3.940

5.568

30.442

674.995

6.300

883

512

844

4.061

Ukupna potrošnja energije za grejanje stanova, GWh/god.

/ 343 588Grejanje novih stanova na novim lokacijama, GWh/god.

/ 201 348Grejanje novih stanova na sadašnjim lokacijama, GWh/god.

5.626 3.184 2.003Grejanje postojećih neobnovljenih stanova, GWh/god.

/ 2.143 3.123Grejanje postojećih obnovljenih stanova, GWh/god.

Uvođenjem brojila potrošnje toplotne energije u stanovima, u kombinaciji sa regulacijom potrošnje, postojipotencijal smanjenja potrošnje energije po m2 za oko 25% do 30%, što je i potvrđeno merenjima u stanovimagde su merila ugrađena.Što se tiče energije za klimatizaciju, grejanje i hlađenje poslovnih prostora, u skladu sa standardom EN15232,a u zavisnosti od tipa objekta, takođe je moguće uštedeti oko 30%, ako se instalira BMS u energetskoj klasi A.Period isplativosti takve investicije putem uštede energije tipično traje 5 godina. Podizanjem svesti korisnikaprostora o trenutnoj potrošnji energije, može se uštedeti dodatnih 20% energije. Upravljanjem žaluzinama izavesama u letnjem periodu može da se uštedi energija za hlađenje, dok se u zimskom periodu takođe možedodatno zagrevati prostor pomoću sunčevog zračenja i štedeti energija za osvetljavanje prostora.

Zanimljivost

Potrošnja električne energije i energetskaefikasnost potrošača




Prema podacima iz Strategije za 2006. godi-nu, za grejanje stambenog prostora je utrošeno5.620 GWh/god., a prema strukturi energenata42% je bilo pokriveno daljinskim grejanjem,odnosno 2.360 GWh/god. Po varijanti 1 bi u2030. godini daljinsko grejanje trebalo da ispo-ruči samo 912 GWh/god., ili oko 39% od količineenergije koja je isporučena u 2006. godini, a povarijanti 2 bi to iznosilo 1.718 GWh/god, ili oko73% energije isporučene u 2006. Rezultati ovogorijentacionog proračuna predstavljaju upozo-renje i izazov.

Kao što je i u prognozama za drugeevropske gradove (Minhen) ukaza-no, to će verovatno tražiti povezi-vanje toplotnih izvora, gašenjeviše kotlova, prelazak na nisko-temperaturno grejanje, zamenakotlova efikasnim CHP jedinicama,ali i proširenje ponude sa uključi-vanjem obnovljivih izvora (geoter-malna energija).

Čime bi se moglo pokriti preostalih 608GWh/god., odnosno 1.145 GWh/god. potrebnihza grejanje stambenog prostora? Verovatno naj-veći deo gasom iz distributivne mreže prirodnoggasa i to, ako bi udeo prirodnog gasa u pokrićuukupnih potreba bio oko 27%, to bi iznosilo povarijanti 1 oko 410 GWh/god (oko 1,8 puta višenego u 2006 godini), odnosno po varijanti 2 oko773 GWh/god (oko 3,4 puta više nego u 2006godini). Prirodni gas bi se koristio u malim zgra-dama u visoko efikasnim kondenzacionim toplo-

vodnim kotlovima, ali u budućnosti i u mikro CHPpostrojenjima i u mikro-gorivim ćelijama. Ako seoduzmu količine energije za grejanje koje sepokrivaju daljinskim grejanjem i prirodnim ga -som, preostaju još po varijanti 1 oko 198GWh/god., a po varijanti 2 oko 372 GWh/god. Toje oko 13% ukupnih potreba za grejanjem kojetreba da budu pokrivene iz obnovljivih izvoraenergije. Danas su već na raspolaganju veomaefikasne komercijalne tehnologije: solarni siste-mi za grejanje i pripremu tople vode, toplotnepumpe koje pokrivaju i grejanje i klimatizaciju,kao i kombinacija ovih sistema. Biomasa, presvega drvo, bila je u velikoj meri korišćena za gre-janje i u 2006. godini (oko19% ukupne energijeza grejanje stambenog prostora), ali će sve višebiti korišćena i u obliku peleta, zbog mnogo većihmogućnosti automatizacije grejanja i energetskiefika snijih kotlova. Primena toplotnih pum pi, ali ipove ćana primena različitih električnih aparata udomaćinstvima, verovatno i električnih vozila,

sti i na distribuciju rashladne energije leti, kao ina isporuku sanitarne tople vode. Ovo posle-dnje je od izuzetne važnosti za Beograd, gde seza pripremu sanitarne tople vode dominantnokoriste električni bojleri, jer "Beogradske elek-trane" isporučuju svega nešto preko 50 MWsanitarne tople vode. Za pripremu sanitarnetople vode svi gradovi Evrope predviđaju i zna-čajnu ulogu solarne energije, a u Španiji je većobavezna ugradnja solarnih kolektora.

Danas bi u novim stambenim zgra-dama specifična potrošnja moralabiti za 30% manja da bi zadovoljilaC klasu, odnosno maksimalno doz-voljenu granicu, a kod poslovnogprostora razlike su daleko veće.

Kao ilustracija ovih tvrdnji napravljen je ori-jentacioni proračun potreba za grejanjem sta-nova, a korišćeni su podaci iz Strategije razvoja

energetike grada Beograda, iz 2008, kao i propi-sane vrednosti o specifičnoj potrošnji energije iz„Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdava-nja sertifikata o energetskim svojstvima zgra-da”. Usvojena je pretpostavka da će u Beograduu 2030. godini biti oko 25% više stambenepovršine nego 2006. Takođe je usvojeno da ćeod postojećih stanova, oko 85% stambene povr-šine biti obnovljeno do te godine, kao i da ćenovoizgrađeni stanovi do te godine biti u ene-rgetskoj klasi A ili A+ (približno Direktivi2010/31/EU Evropskog parlamenta i Saveta od19. maja 2010). Za obnovljene stanove usvoje-no je da će biti u energetskoj klasi A, odnosnominimalno u klasi C. Pretpostavljeno je da će do2030. godine oko 60% potreba za grejanjemstanova biti pokriveno iz daljinskog grejanja (uStrategiji 58%), što je približno prognozamanekih drugih evropskih gradova (Minhen). Koli-ke se potrebne količine energije dobijaju u tomslučaju prikazano je u tabeli ispod.

Rezultati orijentacionog proračuna potreba za grejanjeposlovnog prostora u 2030. godini

Novi

Stari obnovljeni

Stari neobnovljeni

UKUPNO

Podaci prema StrategijiPlanirano u 2030. Varijanta 1

1.464(7,4%)

19.822

1.004

846

250

2.100 1.7009.762 532

102,00

170,80

10.060

8.298

99,80

kWh/m2a

/

9.762

/

/

1.700

/

kWh/m2aGWh/a GWh/a

Varijanta 2

17

171

14

141

250

141

kWh/m2a GWh/a106m2

Rezultati orijentacionog proračuna potreba za grejanjestanova u 2030. godini

Novi

Varijanta 1: novi u klasi A+, obnovljeni u klasi A; Varijanta 2: novi u klasi A, obnovljeni u klasi C

Stari obnovljeni

Stari neobnovljeni

UKUPNO

Dalj. grejanje (60% od U), ostalo

Podaci prema StrategijiPlanirano u 2030. Varijanta 1

5.568(15%)

47.305

1.395

4.061

844

6.300

3.7802.520

1.520

912608

2.863

1.7181.145

133,40

151,60

11.295

30.442

123,50

kWh/m2a

17

151,60

14

518

844

158

kWh/m2aGWh/a GWh/a

Varijanta 2

60

151,60

17

1.827

844

192

kWh/m2a GWh/a106m2

Na potrošnju električne energije u letnjem periodu značajno utiče hlađenje prostorija. U javnim objektima, cen-tralizovanjem sistema za hlađenje moglo bi se u odnosu na trenutno tipično rešenje sa split-sistemima uštedetioko 30% energije. Ukoliko postoji potreba skidanja vršne potrošnje, rešenje na takvim objektima predstavljajubaferi sa ledenom vodom koja se proizvodi noću, a troši u trenucima vršnog opterećenja.

Zanimljivost





Automatizacija postrojenja u toplanama "Novi Beograd", "Konjarnik", "Dunav" i "Voždovac" donela je niz po-

boljšanja u radu JKP „Beogradske elektrane”. Procena stručnjaka angažovanih od strane inostranih finansij-

skih institucija jeste da automatizacija toplotnih izvora, uz adekvatnu modernizaciju i automatizaciju toplot-

nih podstanica, donosi povećanje njihove efikasnosti i produktivnosti za do 30%, čime se sa strane

konzuma obezbeđuje bolji kvalitet grejanja, a sa strane proizvodnje, značajna ušteda u resursima i ene-

rgentima. Pored toga, postiže se znatno efikasnije upravljanje kompleksnim tehnološkim procesom rada

postrojenja i značajno smanjenje ispada postrojenja u toku eksploatacije, a posebno u jeku grejne sezone.

Siemens je u okviru projekata rekonstrukcija nekoliko beogradskih toplana isporučio DCS sisteme upravlja-

nja, uključujući i sistem upravljanja gorionicama (BMS), merno-regulacionu opremu, PLC opremu, izradio i

implementirao tehnološki prilagođene aplikativne softvere, obavio neophodna ispitivanja, puštanje u rad i

izradio odgovarajuću projektnu dokumentaciju. Sa ovakvim nivoom opremljenosti, moguće je vršiti dalju

optimizaciju tehnološkog procesa u toplanama, čime se postiže dodatno značajno povećanje energetske

efikasnosti.

Primer dobre prakse

BP – daljinsko grejanje – JP „Beogradsketoplane”

Za velike zgrade i poslovne prosto-re, ako nisu priključene na sistemdaljinskog grejanja, trebalo bi dapostoji propis koji obavezuju naprimenu kogeneracije (proizvo-dnja toplotne i električne energije)i tri-generacije (proizvodnja toplo-tne, električne energije i energijeza klimatizaciju) uz pripremupotrošne tople vode. Svaka javnazgrada bi deo potreba za energi-jom trebalo da pokrije iz obnovlji-vih izvora.

Upotreba centralnih sistema za praćenje iupravljanje potrošnjom energije kao deo siste-ma energetskog menadžmenta trebalo bi dabude standard za ovu vrstu zgrada.

povećaće potrebe za električnom energijom.Prema podacima iz Strategije, za ostale potrebe,bez grejanja se u 2006. godini utrošilo oko 29%ukupno utrošene energije u domaćinstvima, ili2.304 GWh/god. (ovde je oko 26% za pripremusanitarne tople vode). Kako je električna energijazastupljena sa oko 20% u pokriću potreba za gre-janjem, to je još dodatnih 1.125 GWh/god., a toukupno iznosi 3.429 GWh/god. (2.143 kWh/god.po stanovniku, ili 92,4 kWh/m2 stambenog pro-stora). Ove potrebe bi se mogle pokriti iz oko 550MWe instalisane snage u CHP postrojenjima. Uprognozama evropskih gradova predviđa se zadr-žavanje jednakog obima potrošnje električneenergije bez obzira na uvođenje energetski efika-snih električnih uređaja i osvetljenja, i to zbogpovećanog broja uređaja koji koriste električnuenergiju u zgradama.

Slično orijentacionom proračunu potrebaza grejanje stanova, napravljen je proračun zagrejanje poslovnog prostora. Rezultati su prika-zani u tabeli na strani 49. Usvojena je pretpo-stavka iz Strategije da će u 2030. godini površi-ne poslovnog prostora biti oko 2 puta većenego u 2006. (stari prostor samo 49% poslov-nog prostora u 2030). Takođe je usvojeno da ćenovoizgrađeni i obnovljeni poslovni prostor bitiu klasi A, približno Direktivi 2010/31/EU. Vidi seda bi po tom proračunu ukupna energija za gre-janje bila 532 GWh/god., odnosno oko 3,2 putamanja nego u 2006. godini, bez obzira na dvo-struko povećanje površine poslovnog prostora,ili približno jednaka vrednosti koja se pokrivalaiz sistema daljinskog grejanja u 2006. godini(510 GWh/god.).

Potrošnja električne energije po stanovniku uSrbiji u 2003. iznosila je 3.341 kWh po sta-

novniku i relativno je visoka (ako se ima u vidunivo ekonomske razvijenosti), a što je pre svegarezultat velikog korišćenja električne energije udomaćinstvima i javnim i komercijalnim delat-nostima, vrlo često za potrebe grejanja. U istojgodini potrošnja u EU-25 iznosila je čak 6.399kWh po stanovniku, pre svega zbog intenziv-nog korišćenja električne energije u procesuproizvodnje. Za Beograd je potrošnja električneenergije u 2006. godini iznosila približno 4.437kWh po stanovniku, odnosno 7.099,2 GWhgodišnje, uz velike gubitke u distributivnojmreži od 14,7% i faktor opterećenja od 0,55.Preuzeta i utrošena električna energija na

području grada Beograda i prognoza kretanjapotrošnje do 2030. godine, prema Strategijirazvoja energetike Beograda. Planira se porastpotrošnje električne energije za oko 55%, uzsmanjenje gubitaka u distributivnoj mreži na11,0% (pod pretpostavkom da nema značajni-jeg napretka u primeni inteligentnih mreža ienergetske efikasnosti).

Budućnost Beograda sa smanjenim ili čaknultim emisijama ugljen-dioksida (CO2) mogu-ća je samo ako se energetika grada Beogradasuštinski izmeni. Naime, energetika je ključnapoluga u smeru ostvarenja ovih pozitivnih cilje-va, jer je doprinos energetike na svetskomnivou zbirnim emisijama do iznosa od 80%, a uBeogradu je analogna situacija.

Postupni prelaz na grad sa nultim(ili jako smanjenim emisijama)moguć je putem uvođenja tehno-logija energetske efikasnosti,putem intenzivnog korišćenjaobnovljivih izvora energije, putemširoke primene tehnologija inteli-gentnih mreža koje omogućavajuoptimalnu integraciju OIE i višuenergetsku efikasnost i putempostepenog uvođenja tehnologijaza uklanjanje i skladištenje CO2.

Savremene tehnologije energet-ske efikasnosti obećavaju da ćepotrošnja električne energije pos -ma trana po domaćinstvu, odnos-no po javnim i komunalnim delat-nostima, u budućnosti biti bar40% manja od današnjih proseč-nih vrednosti zahvaljujući isklju-čivo unapređenim performansa-ma ene r getske efikasnosti.

Međutim, pored ovog trenda važan je i trenduvođenja novih i novijih uređaja u oba sektora,koji će za posledicu imati povećanje potrošnje.Rezultanta ovih trendova pokazaće da se za Beo-grad ipak mogu očekivati umerene stope rastapotrošnje u naredne dve decenije.

Mere i tehnologije energetske efikasnosti suzaista mnogobrojne i raznovrsne baš kao i inova-tivne mogućnosti primene električne energije urazličitim oblastima, a one koje najviše obećava-ju su: korišćenje efikasnijih tradicionalnih uređa-


Preuzeta i utrošena električna energija na području gradaBeograda i prognoza kretanja potrošnje do 2030. godine

0

2006. 2012. 2018. 2024. 2030.

2.000

-2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

Finalnaenergija, GWh

Gubicienergije, GWh

Preuzetaenergija, GWh




ja u domaćinstvima i na radnim mestima, koriš -ćenje efikasnijeg osvetljenja i optimalno uprav-ljanje energetskim tokovima u zgradama, sanaglaskom na grejanju, hlađenju i ventilaciji.

Inteligentni sistemi upravljanjapotrošnjom energije u zgradama(posebno potrošnjom energije zagrejanje, hlađenje i osvetljenje)mogu da smanje potrošnju energi-je do 40% u uslovima koji su danasaktuelni u Beogradu. Ključni teh-nološki element u upravljanjupredstavljaju senzori.

Kao ilustracija, u inteligentnim zgradamasenzori koji reaguju na pokrete aktiviraju osvet -ljenje samo onda kada je određena prostorijazaposednuta. Analogno tome, ugradnja sobnihtermostata omogućava prilagođavanje tempe-ratura čak i individualnim potrebama. Sličnotome, i CO2 senzori mogu da se koriste za uprav-ljanje ventilacionim sistemima.

Klimatizacija i ventilacija običnonose oko jedne petine od ukupnepotrošnje električne energije uzgradama. Dobrim planiranjemnovih zgrada i revitalizacijamapostojećih zgrada ovi iznosi semogu značajno smanjiti. Nove teh-nologije omogućavaju da se efika-snije koriste postojeći i uvode novisistemi za klimatizaciju i provetra-vanje prostora.

Od novih sistema od interesa su za primenui sistemi koji se postavljaju pri plafonima za cir-kulaciju hladne vode leti, i slična tehnološkarešenja za klimatizaciju prostora. Svi ti sistemi

podrazumevaju dobro upravljanje u cilju efika-snijeg korišćenja.

Potrošnja električne energije u industrijigrada Beograda nema ključni uticaj na ukupnupotrošnju, ali detaljne analize bi sigurno poka-zale da je prostor za povećanje efikasnosti i uovom sektoru značajan. Ovo tim pre ako se imau vidu očekivani rast industrijske proizvodnje uBeogradu u narednim decenijama. U ovom sek-

toru je od posebnog značaja povećanje efika-snosti rada električnih motora koji često radenedovoljno opterećeni. Moderni frekventniregulatori mogu da smanje potroš nju i do 40% uoptimalnim uslovima primene.

Za primenu tehnologija energetske efikas -nosti opredeljujuća je ekonomska analiza ispla-tivosti ulaganja. U tim analizama se običnoračuna da je kod zgrada životni vek oko 50 godi-na, a da je životni vek električnih uređaja od 10do 20 godina u zavisnosti od tehnologije koja sekoristi.

Energetska efikasnost se postiže ikorišćenjem frižidera klase A++, aenergetski efikasno osvetljenje nepodrazumeva samo korišćenjeene r getski efikasnih sijalica već inalaženje optimalnog nivoa osvet -ljenosti uz uvažavanje maksimal-nog iskorišćenja dnevne svetlosti.

Izazov: smanjenje potrošnje energije i troškova održavanja, olakšano upravljanje sistemima, poboljšan

komfor učenika.

Rešenje: ugovor po učinku na period od 10 godina. Mere štednje energije: novi regulacioni i kontrolni

sistem, kontrola klimatizacije u svakoj prostoriji, izmena hidraulične opreme, dodatna izolacija

prozora, modernizacija kotlova i čilera, zamena pumpi u centralnom grejanju, primena solar-

nih kolektora, rekuperacija energije kod ventilacionih sistema, štedljive sijalice, vremenski pro-

grami za vođenje potrošnje, kao i neprekidno merenje potrošnje.

Dobit za korisnika: smanjenje potrošnje energije, kao i pojednostavljeno održavanje. Godišnji troškovi

za utrošenu energiju pre modernizacije iznosili su 3.120.000 EUR.

Garantovana godišnja ušteda: 722.330 EUR (23,25%).

Godišnje smanjenje CO2 emisije: 2.880 t.

Primer dobre prakse

38 državnih škola, Donja Austrija – ugovaranjepo učinku

Optimizacijom sistema za grejanje, ventilaciju i

klimatizaciju, Siemens povećava efikasnost u

korišćenju električne energije u zgradama i

smanjuje emisiju gasova koji dovode do efekta

staklene bašte. Siemens je modernizovao 6.500

objekata širom sveta, umanjivši emisiju CO2 za

2,4 miliona tona, uz uštedu od milijardu evra.

Primer dobre prakse

Imajući u vidu: n potrebu da se u značajnoj meri unapredi

stepen iskorišćenja (preko 60%), kao i ener -getska efikasnost u delu proizvodnje raznihvidova energije;

n smanjenje nivoa emisija generisanih napodručju Beograda;

n težnju da se tržištu ponude dve vrste „proiz-voda“ – toplotna i električna energija; i

n realna očekivanja da će u budućnosti učeš -će proizvodnje energije iz obnovljivih izvo-ra biti daleko veće nego danas,jedino tehničko rešenje koje može uspešno

da ispuni ove kriterijume predstavljaju postroje-nja na bazi kogeneracije. Ona su prevashodnozasnovana na korišćenju prirodnog gasa kaoprimarnog goriva, čime je u potpunosti omogu-ćeno ispunjavanje navedenih premisa.

Ovakvi objekti obično bivaju izgrađeni uzonama visoke gustine naseljenosti, čime,između ostalog, biva ispunjen zahtev za sma-njenjem gubitaka električne i toplotne energijeu korespondentnim distributivnim mrežama.Toplotna energija, koja je kao takva raspoloživatokom cele kalendarske godine, može biti iskori-šćena i u „toplim“ mesecima za potrebe hlađe-nja stambenih ili poslovnih prostorija, štopodrazumeva visoku raspoloživost/potrebukon zu ma. Upravo se gradske sredine sa domi-nantno lociranim tercijarnim (poslovne zgra-de), ali i primarnim delatnostima, kvalifikuju zaizgradnju ovih objekata sa ciljem obezbeđivanjatoplotne energije u svrhu klimatizacije tokomcele godine.

Sa razvojem novih tehnologija u oblastiproizvodnje gasnih i parnih turbina, odnosnounapređenjem stepena iskorišćenja kotlova uti-lizatora (u kojima se vrši konverzija toplote dim-nih gasova u toplotnu energiju u vidu vodenepare), stepen iskorišćenja ovakvih postrojenja jedramatično povećan u poslednjoj deceniji idanas uveliko prevazilazi 60%. Osim toga,postrojenja zasnovana na gasnim turbinamaimaju izuzetno visok stepen fleksibilnosti, usmislu brzine preuzimanja električnog i toplot-nog opterećenja, što će imati veliki značaj u tre-nutku kada obnovljivi izvori energije preuzmujaču ulogu u opštoj proizvodnji električne ene-rgije u Srbiji. Naime, zbog prirode obnovljivihresursa (u prvom redu vetra i sunca), postoji

realna mogućnost da u vrlo kratkom vremen-skom intervalu, koji može biti meren i minuti-ma, dođe do ispada značajne snage. Upravo tuse gasne elektrane pokazuju kao resurs, koji navremenskom horizontu od nekoliko minutamože da preuzme kompletnu „ispalu“ snaguobnovljivih izvora. To je od izuzetne važnostitamo gde značajan broj potrošača u urbanimsredinama ima izuzetno kritičan aspekt konti-nualnosti snabdevanja električnom energijom(npr. data-centri, infrastrukturni sistemi, i sl.).Ovaj aspekt će još više dobiti na snazi uvođe-njem tarife za neisporučenu električnu energi-ju, čime će operatori objekata za proizvodnju idistribuciju energije biti još više motivisani zainvesticije u ovakve objekte.

Kogenerativna postrojenja i uloga u povećanjuenergetske efikasnosti

Elektrane sa kombinovanim ciklusom omogućavaju paralelnu proizvodnju električne i toplotne energije, i

u poslednje vreme su prevashodno zasnovane na korišćenju prirodnog gasa kao glavnog goriva. Prednost

ove tehnologije se odslikava kroz značajno manje zagađenja životne sredine (u odnosu na čvrsta i tečna

goriva) kao znatno veću fleksibilnost u vođenju ovakvih postrojenja. Naime, mogućnost plasmana dve

vrste energije (paralelno ili odvojeno) uz tehnologiju koja omogućava brzo dostizanje u datom trenutku

zahtevanih radnih parametara, od izuzetne su važnosti ako se ima u vidu trajna fluktuacija konzuma.

Siemens-ove elektrane sa kombinovanim ciklusom rada ostvaruju stepen efikasnosti u proizvodnji ene-

rgije od preko 60%. Rešenjima ove kuće, investitorima je otvorena mogućnost optimalnog uklapanja ta-

kvih elektrana, koje u potpunosti odgovaraju zahtevima konzuma.

U poređenju sa postojećim elektranama sa kombinovanim ciklusom, povećanje stepena iskorišćenja za 2

procentna poena znači da se godišnje emituje 40.000 t CO2 manje u odnosu na trenutno najsavremenije

tehnologije primenjene u elektranama. Ovo smanjenje emisija odgovara zagađenju vazduha koje proiz-

vede 9.500 vozila srednje klase koja godišnje pređu po 20.000 km.

Zanimljivost

Elektrane sa kombinovanim ciklusom




Alternativno rešenje kogeneraciji je kombi-novani ciklus, odnosno ciklus gde se otpadnatoplota, sadržana u dimnim gasovima sagore-vanja u gasnoj turbini, koristi za dobijanje elek-trične energije (kroz parnu turbinu). To je jošjedan od interesantnih aspekata ove tehnologi-je, jer omogućava primenu u različitim delovi-ma Beograda (u gušće naseljenim delovima, zapotrebe snabdevanja toplotnom i električnomenergijom, ili u zonama veće gustine potrošnjeelektrične energije za isključivi plasman elek -trič ne energije u mrežu).

Jedno od mogućih rešenja jeste i konverzijapostojećih manjih (kućnih) kotlarnica na mini-CHP postrojenja, ali poslednju reč o primeniovakvog koncepta mora dati odgovarajućatehno-ekonomska analiza.

Izgradnji objekata na bazi kogeneracijemora se prići sveobuhvatno, a u tom smislu,biće navedeno nekoliko ključnih elemenata:n izmena trenutno važeće regulative u delu

gasnih transportnih sistema u gradskim sre-dinama;

n raspoloživost, odnosno potreba dogradnjemagistralnih gasovoda do perspektivnih

lokacija izgradnje postrojenja sa kombino-vanim ciklusom;

n veći nivo supstitucije čvrstih goriva za grej a -nje, toplotnom energijom koja je dobijena izpostrojenja sa kombinovanim ciklusom;

n perspektivna analiza potrebe pojedinihgradskih jezgara za toplotnom (KGH) i elek-tričnom energijom i ustanovljavanje eko-nomske opravdanosti izgradnje većihpostrojenja ili većeg broja malih postrojenjana bazi kongregacije.

Sa aspekta buduće proizvodnje električneenergije u Beogradu i okolini definitivno je

da će u budućnosti rasti udeo distribuiraneproizvodnje, posebno iz obnovljivih izvora.Ovim će i zahtevi u odnosu na električnumrežu postati zaoštreniji, pošto će se se tokovienergije kretati u oba smera, a ne samo odproizvodnje ka potrošnji. Odgovor i na ovopitanje može da ponudi samo inteligentnamreža sutrašnjice.

Ključni princip savremene elektroenergeti-ke sadržan je u zahtevu da se potrošnja prila-gođava fluktuacijama proizvodnje iz obnovlji-vih izvora. Naime, proizvodnja iz solarnihelektrana, vetroelektrana i hidroelektrana jeveoma je promenjiva jer je u funkciji promen-ljivog primarnog energenta. Potrošnja kojomse upravlja pomoću inteligentne mreže mora-će već u bližoj perspektivi da prati fluktuacijeproizvodnje, posebno računajući na skladište-nje električne energije. Skladištenje je feno-menološki značajno jer se praktično bez njegane mogu uspešno rešiti problemi fluktuirajućeproizvodnje iz OIE. Od uređaja koji omoguća-vaju skladištenje energije, odnosno upravlja-nje potrošnjom, od posebnog značaja su bate-rije električnih automobila, klima-uređaji,termoakumulacione peći, bojleri, frižideri,zamrzivači, mašine za pranje suđa i veša, usisi-vači i slično. Kod mnogih od ovih uređaja kori-sti se efekat termičke inercije, koji dozvoljavapomeranje potrošnje u vremenu bez narušava-nja komfora.

Problem fluktuacija u proizvodnji(balansiranje fluktuirajuće proiz-vodnje) daleko se efikasnije rešavau domenu potrošnje, upravljanjempomoću inteligentnih mreža, negogradnjom balansnih elektrana.

Moderne tehnologije otvorile su i otvarajurealne mogućnosti za skladištenje zelene ener -gije proizvedene iz solarnih i vetro elektrana.Ključni koncept postaje upravljanje potrošnjomi umesto tradicionalnog koncepta, u kome seproizvodnja prilagođava zahtevima potrošnje,danas se princip menja i potrošnja počinje daigra onako kako proizvodnja diktira. Ideja je dase upravlja sa električnim uređajima (optereće-njem) tako da su uređaji aktivni samo onda kadje električna energija jeftina, odnosno kadsolarne i vetro elektrane najviše proizvode.Opte re ćenja se dakle pomeraju po vremenskojosi i kao zaključak sledi da potrošnja kod novogkoncepta počinje da prati proizvodnju.

I Beograd ima perspektivne potencijale dase kvalifikuje za grad sa nultom emisijom, izme-đu ostalog, upravljanjem postrojenja za proiz-vodnju energije iz obnovljivih izvora. Naime,iako na svom području Grad ima relativno ogra-ničene kapacitete u smislu obnovljivih izvora,ne postoje nikakve pravne prepreke da se izvanteritorije Grada investira i izgradi odgovarajućiobjekat (vetro elektrane, fotovoltaičke elektra-ne, postrojenja za proizvodnju energije iz bio-

mase, male hidroelektrane, itd.). Istim bi mogloda upravlja gradsko preduzeće, i da energijukoju grad troši iz konvencionalnih izvora proiz-vede na drugoj lokaciji, uz nultu emisiju.

Kao jedan od potencijalnih „obnovljivih“izvora energije može se smatrati i komunalniotpad. Naime, Beograd je perspektivno suočensa teškoćama u trajnom odlaganju komunal -nog otpada. Održavanje postojećih gradskihdeponija skuplje je iz godine u godinu, raspolo-živ prostor je sve manji, a eksploatacija je pove-zana i sa potencijalnim ekološkim hazardima.Kao jedno od rešenja javlja se izgradnja specija-lizovanih postrojenja za obradu komunalnogotpada, tzv. spalionice smeća. Naime, tehnolo-škim postupkom spaljivanja smeća ostvaruje sevišestruka korist: dobija se izvesna količina ene-rgije (toplotne, odnosno električne), vrši sesmanjivanje zapremine i mase otpada. Ostacidobijeni spaljivanjem otpada mogu se u izve-snoj meri koristiti u građevinarstvu, prevasho-dno niskogradnji (putna infrastruktura). Uovom tehnološkom procesu, akcenat nije naproizvodnji energije, pošto se znatno bolji eko-nomski efekti postižu u drugom delu – u delutrajnog odlaganja otpada. Ono što bi moždasugrađane najviše zabrinjavalo jeste eventual-no zagađivanje vazduha, zemlje i vode u nepo-srednoj okolini spalionica. Ovaj problem serešava primenom modernih sistema za preči-šćavanje dimnih gasova, kao i pažljivim tretma-nom otpada na ulazu i dobijene šljake na izlazuiz tehnološkog procesa.

Uloga obnovljivih izvora energije




Potrošači će u budućnosti imati izbor da li želeda koriste usluge koje nudi inteligentna

mreža, ali se može očekivati da će ih ekonomskisignali stimulisati da promene svoju poziciju izpasivne u aktivnu. Osnovnu pretpostavku za pri-menu inteligentnih mreža predstavlja komuni-kacija između svih učesnika (elektrane, mreža,potrošači). Komunikaciono i računarsko umreža-vanje, sa primenom daljinski upravljivih inteli-gentnih brojila sa daljinskim očitavanjem, omo-gućiće da potrošači uključuju svoje uređaje uskladu sa ponuđenom cenom isporuke elektri-čne energije. Ipak, neće pasti preveliki tehnolo-ški teret na potrošače, budući da jer će inteligen-tna mreža automatski vršiti uključenja odnosnoisključenja uređaja bez posebnih zahteva i inter-vencija od strane potrošača, odnosno bez potre-be da potrošač konstantno prati promene cenaelektrične energije. Sigurno je da će u budućno-sti skladišni resurs od najvećeg značaja postatibaterije električnih automobila. Inteligentnamreža mora izbeći jednovremeno uključenjeenormnog broja ovih uređaja u periodima niskecene, jer se može desiti da raspoložive zeleneenergije nema dovoljno i da se pojave zahtevi zaangažovanjem elektrana na fosilna goriva.

Dakle, optimalno korišćenje raspoložive zeleneenergije i uključivanje uređaja za skladištenje,kad je ona raspoloživa, je definitivno predstavljanovi izazov pred operatorima mreža i u graduBeogradu.

Nema više sumnje da će inteligentna mrežaprevladati u budućnosti. Pristižu novi uređaji(potrošači), od kojih su posebno karakterističnebaterije električnih automobila. Baterije elek-tričnih automobila mogu biti i biće i generatorielektrične energije, kad za tim postoje potrebe(periodi vršnih opterećenja sistema u okolnosti-ma sa malo raspoložive zelene energije). Poredtoga, inteligentna brojila su već realnost kojaomogućava da potrošači aktivno upravljaju svo-jom potrošnjom. Inteligentna mreža podrazu-meva pretpostavku da se velike količine zeleneelektrične energije optimalno integrišu u sistemputem upravljanja potrošnjom.

Sa druge strane, koncept inteligentnihmreža otvara niz različitih horizonata razmišlja-nja. Uvođenje mikroproizvodnje (proizvodnjaelektrične energije iz solarnih panela na krovovi-ma objekata, mikro vetro elektrane, mala koge-nerativna postrojenja), kojom bi proizvedenaenergija, u zavisnosti od potreba sistema, bila ili

injektirana u mrežu ili pohranjivana u tzv. ene-rgy storage (postrojenja za skladištenje energi-je), čime koncept „potrošnja upravlja proizvo-dnjom“ još više dobija na značaju. Isto važi i zadistribuciju i potrošnju drugih vidova energije,odnosno primarnih izvora energije, pošto se naovaj način mogu optimizovati distribucija ipotrošnja, recimo toplotne energije ili prirodnoggasa. Ovakvi primeri pokazuju da inteligentnemreže nisu striktno elektroenergetskog prefiksa,jer se ovaj problem može i mora multidisciplina-rno posmatrati.

Koncept inteligentne energetskemreže sa osnovnim karakteristi-kama energetskih, upravljačkih,računarskih i komunikacionihpod sis tema, sa upravljivim toko-vima energije, tokovima mernih iupravljačkih signala i tokovimainformacija, kao i sa superpozici-jom energetske i informatičkeinfrastrukture, ostaje izazov zaadministraciju i nadležne institu-cije Beograda.

Uloga inteligentnih mreža

Moraju se uvažavati strateški motivi zauvođenje inteligentnih mreža, a to su:a) ispunjavanje energetskih ciljeva Evrope do

2020. godine,b) obezbeđivanje visokog stepena energet-

ske nezavisnosti,c) unapređenje sigurnosti i pouzdanosti na -

pa ja nja, id) razvoj i primena novih tehnologija.

Ostvarivanje strateških ciljeva je vezano sauvođenjem:n distribuirane proizvodnje u širim razmerama;n značajne upotrebe obnovljivih izvora ener -

gije;n napredne merne infrastrukture

(AMI – Advanced Metering Infrastructure);n sistema za upravljanje daljinski očitanim

podacima(MDM – Meter Data Management);

n implementacije lokalnih mreža u perspektivi(HAN – Home Area Network);

n unapređenih DMS (Dibuted ManagementSystem) sa integrisanim SCADA sistemom ucentrima upravljanja (SCADA – SupervisoryControl And Data Acquisition), i vizualizaci-jom ključnih objekata i procesa;

Ekonomska analiza uvođenja inteligentnihmreža (koja je vrlo uslovljena polaznim stanjemmreže) treba da uvažava i direktne koristi kupa-ca, koristi snabdevača i društva kao celine.Treba ukazati na to da koncept ultramoderneinteligentne mreže teško može da bude eko-nomski opravdan. Naime, ekonomska opravda-nost uvođenja inteligentnih mreža suštinska jepretpostavka, a opšte prihvaćeni metodološkikon cept za ekonomsku valorizaciju inteligent-nih mreža još ne postoji. Pored toga, važna je ireakcija potrošača, odnosno jasan interes potro-šača da učestvuju u složenim procesima uvođe-nja inteligentnih mreža.

n automatizacije elektroenergetskih objeka-ta, kao i distributivne mreže u celini; i

n masovnije primene vozila na električni pogon;n sve to uz obezbeđenje visokog stepena

pouzdanosti i sigurnosti sa visokom sajberzaštitom. Kupcima električne energije treba obezbe-

diti više informacija i omogućiti učešće u opti-mizaciji rada inteligentnih mreža, jer upravlja-nje opterećenjem u funkciji promenljive ceneelektrične energije (cena se menja u funkcijiproizvodnih troškova) postaje realnost. Elastič-nost cena električne energije će značajnoporasti, a prognoza buduće potrošnje iskaziva-će se kao verovatnoća određenog nivoapotroš nje pri različitim nivoima cena.

Uvođenje podsticajnih mera (nov-čanih naknada za učestvovanje usmanjenju vršnih opterećenja) po -sta će deo optimalnog funkcionisa-nja sistema, a od inteligentnihmre ža se očekuje da bitno doprine-su poboljšanju performansi ener -getske efikasnosti i zaštite životnesredine (upravljanje resursima).




potrošnja električne energije dalje povećavati,ali će se potpuno promeniti slika energetskihizvora koji snabdevaju grad električnom energi-jom. Dominiraće sopstvena proizvodnja sa veli-kim udelom obnovljivih izvora energije i CHPpostrojenja. Na ovoj slici se vidi i promena ene-rgetskih izvora koji koriste ugalj za proiz vodnjuelektrične energije. Značajno je da se planira dado 2058. sve elektrane na ugalj imaju sistemeza uklanjanje i skladištenje CO2 (CCS).

U svim izveštajima iz velikih evrop-skih gradova naglašeno je da pri-mena mera energetske efikasnostitraži značajne investicije, ali dadugoročno gledano smanjenje tro-škova za energiju donosi korisnici-ma i značajne finansijske dobiti.Drugi veoma pozitivan efekat jeotvaranje velikog broja novih rad-nih mesta vezanih za primenumera energetske efikasnosti iobnovljivih izvora energije.

Snabdevanje električnom energijom u Minhenu

0

Referentnavrednost(2008)

Ciljna vrednost(2058)

Prelaz(2058)

TWh godišnje

1

2

3

4

5

6

7

8

9Ukupno:

8,03

Ukupno:5,28

Ukupno:7,44

Elektrana na ugalj sa CCS (Carbon Capture & Storage)

Solarna termalna proizvodnja električne energije

Vetar (kopno, priobalni)

Biomasa

Geotermalna

Hidroelektrična

Fotonaponska

Kombinovana proizvodnja toplotne i električneenergije, decentralizovane jediniceKombinovana proizvodnja toplotne i električneenergije, centralizovane jedinice

0,16

0,79

1,18

0,37

0,68

0,38

0,28

1,44

2,75

Izvo

r: S

tudi

ja z

a M

inh

en

Uizveštaju istraživačkog projekta za Minhen,koji je finansirao Siemens, krajnja godina

realizacije mera održivog razvoja je 2058, a udelu koji se odnosi na zgrade iznosi se poređe-nje potrošnje energije za grejanje u odnosu nasadašnje stanje u Minhenu. Prosečna potrošnjaenergije u zgradama je sada oko 200kWh/m2/god., standard iz 2007. godine je 80-100 kWh/m2 god., a predviđena potrošnja za2058. godinu ju obnovljenim zgradama iznosti

25-30 kWh/m2/god. Nove zgrade koje se budugradile treba da troše za grejanje 10-20kWh/m2/god., a gradiće se prema standardima„energetski pozitivnih zgrada” (zgrade kojeimaju sopstvenu proizvodnju energije većunego sopstvenu potrošnju energije). Predviđase da samo oko 20% starih zgrada i oko 15%novoizgrađenih zgrada neće moći iz različitihrazloga da zadovolji ove zahteve (specifičnostnamene, zaštita kulturnih dobara). Cene košta-

nja rekonstrukcije zgrada procenjene su na oko210 EUR/m2 da bi se dostigli standardi iz 2007god, a dodatnih 130 EUR/m2 da bi se dostiglapotrošnja energije od 25-30 kWh/m2 god. Priceni energije od 8 EURc/kWh i uz realnu kama-tnu stopu od 4%, procenjeno je da se ulaganjaisplate za 19,8 godina, a da je dalje moguće rea-lizovati uštede za krajnjeg korisnika.

Na slici ispod pokazuje da će se, i pored zna-čajnog smanjenja ukupne potrošnje energije,

Primeri iz analiza razvijenih gradova

Izvo

r: S

tudi

ja z

a M

inh

en

Troškovi rekonstrukcije zgrada (do standarda skoroenergetski pasivnih zgrada) i smanjenje potrošnjefinalne energije Troškovi renoviranja zgrada i krajnjapotrošnja energije (kada su renoviraneskoro do standarda pasivne zgrade)

Krajnja potrošnja energije za grejanjekWh/m2 životnog prostora nagodišnjem nivou

Standard premaPropisu o uštedienergije, 2007.

godine

Dodatnaulaganja za

pasivnugradnju

Ukupnitroškovi

0

100

200

300

0

100

200

€10.60/m2

godišnje

€210

€130 €340

Standard premaPropisu o uštedienergije, 2007.

godine

Početnostanje

Dodatnaulaganja za

pasivnugradnju

*anuitet od 4% realne kamatne stope i tokom perioda od 40 godina

€6.60/m2

godišnje

€17.20/m2

godišnje*




5. Realizovani projekti primeneobnovljivih izvora energije

Ostvareno je nekoliko manjih projekata kojiimaju karakter demonstracionih projekata:a. Izgradnja energetski optimizovanih vrti-

ća - realizovana je izgradnja vrtića na Beža-nijskoj kosi, dok je više objekata u različitimfazama izrade ili rekonstrukcije. Vrtić naBežanijskoj kosi rađen je kombinacijom raz-ličitih mera energetske efikasnosti: u grad -nji (energetski efikasan omotač zgrade ikvalitetna stolarija) i arhitekturi objekta(brisoleji, baferi, nastrešnice, zaštitno zele-nilo), u osvetljenju (LED sijalice sa senzori-ma), primenom niskotemperaturskog gre-janja uz adekvatnu automatiku. Ovaj vrtićima i malu solarnu elektranu. Kod drugihobjekata biće primenjeni i drugi obnovljiviizvori energije (solarno zagrevanje vode,geotermalna energija). Kroz eksploatacijuobjekata definisaće se efekti ovih projeka-ta, koje će Gradska uprava predstaviti radipromocije mera energetske efikasnosti.

b. Grejanje sanitarne tople vode u SRC„Tašmajdan” – sistem je instalisan 2011.godine i koristi se za zagrevanje sanitarnepotrošne vode. Dnevno se zagreva 16.000 lvode sa 82 solarna toplotna kolektora ukupnepovršine 210 m2. Snaga sistema je 100 KW.Godišnja ušteda ugradnjom solarnog sistemaiznosi oko 150.000 kWh, a prema dosada-šnjim rezultatima rada sistema kompletnasanitarna voda u periodu od maja do septem-bra zagreva se pomoću solarnog sistema.

c. Solarni sistem za grejanje bazenske vodei potrošne tople vode (PTV) u školi "ĐorđeKrstić“. Na ravnom krovu je postavljeno 16ravnih pločastih kolektora. Instalisana sna -ga kolektora je 28,11 kW na ukupnoj površi-ni kolektora od 40,16 m². Koriš će njemsolar nog sistema pokrivaju se potrebe zasani tarnom vodom sa 86,4%, a potrebezagrevanja bazenske vode sa 67,9% nagodišnjem nivou.

d. Kombinovana toplana i elektrana (KTE)u Padinskoj Skeli – izgrađeno je postroje-nje sa kotlom koji koristi slamu kao gorivotoplotne snage 1,5 MW, a predviđa seizgradnja novog kogenerativnog postroje-nja toplotne snage 3 do 4,5 MW i električ -ne snage 0,6 do 0,8 MW. Generisanatoplotna energija koristiće se za zagreva-nje 2h plastenika u okviru PKB-a i za zagre-vanje lokalne škole i bolnice. Istovremenoće biti sprovedeno energetsko unapređe-nje objekta škole i bolnice. PKB Korporacijaće svake godine obezbeđivati od 3.000 do5.000 t biomase (sojine slame i kukuruzo-vine). U finansiranju projekta učestvujuVlada Švajcarske i Grad Beograd. Periodrealizacije projekta je od 2013. godine do2015. godine.

6. Planirani infrastrukturni projekti

Ovi projekti se odnose na promenu ener -getskih izvora u sistemima daljinskog grejanjaBeograda. Razmatra se realizacija sledećih pro-jekata:

n Projekat izgradnje novogkogenerativnog postrojenjana lokaciji toplane Novi BeogradPostoji interesovanje stranog investitora zaizgradnju novog kogenerativnog postroje-nja velikog kapaciteta u okviru lokacijetoplane „Novi Beograd”.

n Toplodalekovod iz termoelektrane„Nikola Tesla A“Višedecenijska je ideja da se omogući kom-binovana proizvod nja električne i toplotneenergije koja bi se vangradskim toplovo-dom transportovala do Beograd. Izgra-dnjom vangradskog toplovoda omogućilobi se sigurno, dugoročno i jeftinije snabde-vanje grada Beograda toplotnom energijomza grejanje. U Ministarstvu za energetiku je,na inicijativu Sekretarijata za komunalne istambene poslove Grada Beograda, formi-rana zajednička radna grupa koja treba darealizuje izradu nove studije izvodljivosti.

7. Aktivni projekti

Od aktivnih projekata treba ukazati na pro-jekte u saradnji sa JKP „Javno osvetljenje”, uokviru kojih je izvršena zamena 35.000 koma-da živinih sijalica u roku do 10 godina, zatim nato da je instaliran sistem LED solarnog osvetlje-nja (snaga PV panela 100W, snaga LED svetilj-ke 30W) na lokacijama: Umka (40 kom.), Savskinasip (28 kom.), Ada Huja (45 kom.) i da je ura-đeno dekorativno osvetljenje na više mesta. Unarednom periodu planira se formiranje reci-klažnog centar za živine sijalice koji bi na ekolo-

Uprava za energetiku je pokrenula niz proje-kata koji imaju za cilj definisanje potencijala

i promociju mera energetske efikasnosti i pri-mene obnovljivih izvora energije. Jedan deoprojekata je već završen, a neki su još u toku.Ovde će biti dat kratak prikaz ovih projekata.

1. Informacioni sistem energetikegrada Beograda (ISEB)

Ovaj projekat je u završnoj fazi izrade. ISEBje sistem koji predstavlja objedinjeni registarresursa u energetici za teritoriju grada Beogra-da, koji korišćenjem internet tehnologija omo-gućuje elektronski prijem, ažuriranje, pretraži-vanje, pregled i analizu podataka i izraduizveštaja, što omogućava strateško upravljanjeenergetskim resursima i obezbeđuje pouzdanosnabdevanje energentima. Informacioni sis -tem je zamišljen tako da omogući neprekidnopraćenje tokova energije na teritoriji grada Beo-grada, a treba dodatno da omogući prikuplja-nje i analizu podataka o investicijama u oblastienergetike, cenama energije, potrošnji energe-nata po teritorijalnim jedinicama i po vrstamaobjekata, raspoloživim energetskim potencija-lima, energetskoj efikasnosti po industrijskimgranama, emisiji štetnih materija, i dr.

2. Studija „Detaljna istraživanjasubgeotermalnih podzemnihvodnih resursa grada Beograda –potencijal, mogućnosti razvoja ienergetska valorizacija”

Studija se odnosi na subgeotermalni potenci-jal geotermalne energije koji se može koristitiupotrebom toplotnih pumpi, do dubine 200-300metara za definisani raspon temperature vodeod 9 do 30 stepeni. Njome su obuhvaćena istraži-vanja na teritoriji svih 17 gradskih opština. Vrše-na su najpre hidro-geološka istraživanja, zatim jedetaljno analiziran i istraživan uticaj toplotnogostrva na temperaturu po d zemnih voda i urađe-no je infracrveno skeniranje istražnog terena.Kao rezultat analize dobijen je podatak da se tre-ćina toplotnih potreba objekata na sistemudaljinskog grejanja Beograda može dobiti kori-šćenjem subgeotermalne raspoložive toplotneenergije.

3. Elaborat o istraživanju potencijalaenergije vetra i identifikacijanajpovoljnijih lokacija za izgradnjuvetroelektrana na teritoriji gradaBeograda

Ovaj elaborat je na osnovu sprovedenihjednogodišnjih merenja potencijala energijevetra na tri mikrolokacije utvrdio da na osnovuizrađenih regionalnih mapa vetroenergetskogpotencijala u okolini mernih lokacija na širojteritoriji Beograda postoje mikrolokacije sa teh-nički iskoristivim potencijalom energije vetra,

koje mogu obezbediti neto faktor iskorišćenjakapaciteta perspektivnih vetrelektrana od 25%do 30% na godišnjem nivou (ekvivalentnovreme rada sa nominalnom snagom od 2.200do 2.600 sati godišnje). U Elaboratu su analizi-rani uslovi razvoja projekata vetroelektranavećih snaga (iznad 3 MW). Ukupna procenjenamaksimalna instalisana snaga je 111 MW.

4. Atlas energetskih karakteristikaomotača građevinskih objekata uBeogradu

Ovaj projekat je uradio Arhitektonski fakul-tet Univerziteta u Beogradu. Izvršena je klasifi-kacija, identifikacija i analiza performansi omo-tača građevinskih objekata i formiran je atlas,kako bi se predložile mere koje mogu dovesti dopovećanja energetske efikasnosti objekata ismanjenja potrošnje energije za grejanje i kli-matizaciju. Obrađeno je 30 tipova zgrada zakolektivnu izgradnju i 2 porodične kuće. Naosnovu godišta izgradnje definisano je šestgrupa objekata, a na osnovu materijalizacijeobjekata formirane su tri. U ovim grupama for-mirane su podgrupe zgrada na osnovu stepenakompleksnosti postupka energetske rehabilita-cije. Svakom analiziranom primeru dodeljena jeosnovna tipološka oznaka koja ukazuje na nje-gove ključne karakteristike: period gradnje, teh-niku/tehnologiju građenja, složenost realizacijemera termičke sanacije. Predložene su mereenergetske sanacije, a izvršena analiza pokazujeda je na nekim tipovima objekata moguća ušte-da od oko 50% od trenutne potrošnje energije.

Projekti grada Beograda




1.3.2 Jednu poslovnu zgradu uraditi poprincipu energetski efikasne i skoroenergetski neutralne zgrade, ugraditisisteme za praćenje i upravljanjepotrošnjom energije, definisati tro-škove rekonstrukcije ili gradnje i pro-ceniti isplativost investicija.

1.3.3 Uraditi rekonstrukciju jedne admini-strativne zgrade po principu energet-ski neutralne zgrade, definisati troš -kove rekonstrukcije, nivo ušteda iisplativost investicija.

1.3.4 Odabrati stambeni kompleks koji je napočetku gradnje (završeno projektova-nje), izvršiti promene projekta radi pro-cene dopunskih investicija i ponuditikorisnicima izradu energetski efikas -nog omotača (A+ ili A klase) i primenuobnovljivih izvora energije (grejanje,priprema tople vode, PV solarni sistemiza proizvodnju električne energije, to -plo t ne pumpe). Ponuditi korisnicimafinansiranje dopunskih troškova podpovoljnim uslovima (dugoročni kreditislični stambeni kreditima, krediti zaenergetsku efikasnost i primenu OIE).

Rok izrade demo-projekata: 2 godine.

Projekat 2:Studije

2.1. Studija zamene električnih bojleradrugim oblicima pripreme potrošnetople vodeStudiju raditi za pojedina gradska područ -ja, obraditi primenu solarne energije, miniCHP postrojenja, gasnih kondenzacionihkotlova, sistema daljinskog grejanja i dru-gih mogućih izvora energije (toplotnepumpe, kotlovi na biomasu i sl.); u studiji

opisati moguća tehnička rešenja, procenitinivo potrebnih ulaganja, uštede energije iisplativost investicija.

2.2. Studija mogućnosti šire primeneobnovljivih izvora energije na teritorijiBeogradaStudiju raditi za pojedina gradska područja,obraditi potencijale i mogućnosti primenepojedinih oblika (osim energije vetra i geo-termalne energije za koje je to već urađeno)obnovljivih izvora energije (solarna termal-na, PV solarna, biomasa, posebno primenagradskog otpada za proizvodnju energije),dati tipična tehnička rešenja i procenu inve-sticija; a posebno obraditi procene poveća-nja udela OIE kako bi se realizovao cilj daudeo obnovljivih izvora energije (OIE) iznosi20%.

2.3. Na osnovu rezultata predloženihprojekata uraditi predlog korekcijestrateških dokumenata grada u ciljudostizanja nivoa održivog razvoja kakav jepredviđen za velike evropske gradove.

Rok izrade studija: 2 godine.

Projekat 3:Izgradnja inteligentne mikromreže(modularnog tipa)

Izgradnja inteligentne mikromreže (modular-nog tipa) u Beogradu izuzetan je primer nakome se može demonstrirati primena optimal-nih mera/tehnologija i izbor optimalne lokacije.Pilot-projekat može obuhvatati blok zgrada.Primenjena rešenja biće putokaz razvoja ene-rgetike u drugim delovima grada Beograda iSrbije, kao i putokaz pri donošenju novih stan-darda, propisa i širih dokumenata kao što sustrategije. Primena mera/tehnologija i svi otvo-reni inženjerski izazovi u pogledu redundant-

nosti, sigurnosti snabdevanja i pouzdanosti,itd., treba da budu rešeni najboljom dostup-nom tehnologijom koja je aktuelna u svetu, apraktični rezultati primena rešenja dostupniširoj javnosti u vidu brošura. Donosiocimaodluka biće predstavljeni i pojedinačni dopri-nosi svake od tehnologija/mera i ukupno i posektorima, smanjenju CO2 emisija, kao i oprav-dana povećanja potreba za energijom do 2020.godine radi uporedne kvantifikacije mera ušte-de.

Projekat 4:Analiza opravdanosti ulaganja uenergetsku efikasnost, povećanjestabilnosti i pouzdanosti napajanjaenergijom različitih vidova i izgradnjunovih objekata za proizvodnju energije

n tehno-ekonomska analiza, koja bi pokazalaopravdanost izdvajanja države/grada zaobezbeđivanje povoljnih kredita za stano-vanje/privredu za investicije u oblasti una-pređenja energetske efikasnosti (građevin-ski) i primene OIE;

n na osnovu perspektivne potrošnje primar-nih izvora i finalne energije, izraditi tehno-ekonomsku analizu prelaska na gas, odno-sno izgradnje CHP objek(a)ta;

n tehno-ekonomska analiza postupnog uvo-đenja elektromobilnosti, u smislu držav -nih/gradskih subvencija za ovaj način tran-sporta;

n tehno-ekonomska analiza izgradnje obje -k(a)ta za spaljivanje smeća; i

n tehno-ekonomska analiza izgradnje OIEobje kata u vlasništvu Grada.

ški prihvatljiv način zbrinuo sijalice koje suzamenjene kako u Beogradu tako i u drugimregionima. Ujedno će biti osnovana laboratori-ja za svetlosne izvore koja će moći da sertifiku-je svetleća tela i pruža druge usluge koje suvažne za funkcionalan rad osvetljenja. Od osta-lih projekata treba pomenuti solarno osvetlja-vanje autobuskih stanica i instaliranje 15 solar-nih punjača za mobilne telefone.

Pored ovih projekata koji imaju direktno upori-šte u Gradskoj upravi sledi i lista projekata koji

takođe imaju za cilj istraživanje mogućnosti dase na energetski efikasan i ekonomski održivnačin obezbedi pokrivanje budućih potreba zaenergijom u gradu Beogradu, uz poštovanjemeđunarodnih standarda vezanih za očuvanježivotne sredine i u skladu sa planskim i strate-škim dokumentima grada. Lista ovih projekata jedobra osnova za proširenje aktivnosti u okviruodržive energetike Beograda.

Projekat 1:Smanjenje potrošnje energije zagrejanje rekonstrukcijom postojećih ienergetski efikasnom gradnjom novihzgrada

1.1. Definisati razlike u troškovima gradnje zasadašnje stambene i nestambene zgrade uodnosu na troškove gradnje prema zahtevi-ma za poboljšanjem energetskih perfor-mansi da bi se postigli energetski razrediA+, A, B i C prema Pravilniku o uslovima,sadržini i načinu izdavanja sertifikata o ene-rgetskim svojstvima zgrada, nivo potrebnihulaganja i uštede energije za pojedine ene-rgetske razrede u odnosu na postojećestandarde gradnje.

1.2. Istražiti moguće izvore finansiranja dopun -skih troškova gradnje i rekonstrukcijeposto jećih zgrada – sopstveno učešće uzpovoljne kredite slične stambenim, subven-cije i povlastice koje može da obezbedi gradi država za ovu vrstu gradnje i usavršavanjasistema za snabdevanje i korišćenje energi-je, bankarski krediti za energetsku efikas-nost, ESCO princip obezbeđenja sredstava isl.

Rok izrade projekta: 2 godine.1.3. Demo-projekti:

1.3.1 Odabrati dve nove stambene zgradesličnih tehničkih karakteristika priklju-čene na sistem daljinskog grejanja saočitavanjem potrošnje utrošene top lo -t ne energije, uraditi rekonstrukcije izo-lacije, ostalih elemenata omotačazgrade i sistema grejanja; tokom jednegrejne sezone pratiti smanjenje potro -šnje energije, porediti troškove za gre-janje obe zgrade i proceniti isplativostinvesticije.


Vodna infrastruktura kao preduslov razvoja grada Beograda


04UBeogradu, kao prestonici Srbije, decenija-

ma je nedovoljno investirano u vodnu infra-strukturu – naročito u ratnim devedesetimgodinama prošlog veka – što je proizvelo štetneposledice po životnu sredinu Beograda.

U proceni ekoloških performansi 30 evrop-skih metropola (Green City Index), u kategorijivoda Beograd se nalazi na 29. mestu, a po kri-terijumu otpada i korišćenja zemljišta na 26.

Vodna infrastrukturakao preduslov razvojagrada Beograda

mestu. Niska pozicija u kategoriji voda posledi-ca je visoke potrošnje pijaće vode i neprečišća-vanja otpadnih voda. Očigledno da su malaulaganja u oblast vodne infrastrukture uzroklošeg plasmana grada Beograda. Znači da Beo-grad, kao grad koji leži na dve velike evropskereke, mora da reši pitanje investiranja u vodo-vod i kanalizaciju kao jedan od svojih razvojnihprioriteta.


66 Urbani izazovi grada Beograda Urbani izazovi Beograda 67

Razmatrajući razdoblje od proteklih dvanaestdecenija beogradskog vodovoda, može se

konstatovati da je izgradnja savremenog vodo-voda u stalnoj vezi sa razvojem grada u ovomperiodu. U prohujalim decenijama je uočen stal-ni napor da se smanji raskorak između potrebagrada za vodom i mogućnosti za proizvodnjomkvalitetne pijaće vode, odnosno postoji direktnazavisnost između razvoja vodovoda i razvojagrada.

Direkcija za izgradnju grada i predstavnici„Beogradskog vodovoda i kanalizacije” (BVK)izradili su tehničku dokumentaciju „Prethodnastudija opravdanosti sa generalnim projektomBVS”, za period do 2031. godine.

Potrebno je da vodovod i kanaliza-cija dobiju status kojim će da sepotvrdi njihov značaj za unapređe-nje sanitarno-higijenskih uslova, iunapređenje života u gradu uop-šte. Beogradski vodovodni sistemtreba da bude savremen i da dobijeprofil održivosti, uz proširenje naceloj teritoriji grada.

a) Unapređenje snabdevanja vodom➔ Beogradski vodovod snabdeva između1.320.000 i 1.400.000 stanovnika grada Beo-grada, a lokalni vodovodi oko 330.000 (20%stanovnika nije spojeno na centralni vodo-vod). Generalnim projektom beogradskogsis te ma (koji je u toku izrade) planirano jeukidanje oko 35 lokalnih vodovoda – i da seceo sistem vodosnabdevanja pokrije iz cen-tralnog sistema. Na taj način rešiće se pitanjekvaliteta i kvantiteta vode iz malih lokalnihvodovoda.

Na osnovu takve odluke o ukidanju lokalnihvodovoda, centralni sistem treba da preduzmesledeće mere:a) uspostavljanje zona neposredne sanitarne

zaštite;b) saniranje objekata na seoskim vodovodima

(rezervoari, komore i sl.);c) uspostavljanje redovne kontrole kvaliteta

vode;d) kompletiranje nove dokumentacije; ie) novo priključenje potrošača na nove sisteme.

b) Sanacija objekata na seoskim vodovodima

➔ Sanacija objekata na seoskim vodovodimapredstavlja jedan od prioritetnih zadataka. Onapodrazumeva kompletnu analizu rada i stanjasistema i preduzimanje mera za njihovo dovo-đenje u fazu mogućeg priključenja na gradskivodovod, ili nastavak samostalnog rada uzgaranciju kvaliteta pijaće vode, koja se pružasadašnjim i budućim korisnicima sistema.Određivanje stanja i kvaliteta vodovodnemreže i utvrđivanje stepena gubitaka oprede-

ljuje aktivnosti na veličini njene rekonstrukcije.Objekti na lokalnim vodovodima: crpne stani-ce, rezervoari, prekidne komore, sistemi zadezinfekciju vode – podležu velikom preispiti-vanju i utvrđivanju neophodnih radova nasanaciji, koja bi obezbedila njihov pouzdani ikvalitetan rad. Svi lokalni vodovodi moraju sedovesti do stepena pouzdanog rada, koji jebitan za korisnike sistema u njihovoj daljojeksploataciji. Kvalitet izvorišta lokalnih vodo-voda određuje njihovu dalju sudbinu. Odluka opriključenju na gradski vodovod tehničko je

pitanje i zavisi isključivo od kvalitetne analizestanja i mogućnosti ovih vodovoda. Cilj je uvekisti – da se građanima, sadašnjim i budućimkorisnicima vodovoda, obezbedi dovoljno pitkekvalitetne vode.

Realizacijom novog koncepta, koji podrazu-meva ukidanje lokalnih sistema koji ne ispunja-vaju tehničke i sanitarno higijenske uslove ipovezivanje sa centralnim sistemom, poboljša-va se kvalitet vode u snabdevanju stanovništvavodom na celoj teritoriji Grada.

Snabdevanje vodom

Snabdevanje Beograda vodom

Tehnički podaci o sistemu vodovoda Beograd1. Izvorište podzemnih voda – 3.511 l/s (54,81%)

- Zahvaćena rečna voda – 2.895 l/s (45,19%)

2. Postrojenje za prečišćavanje:

2.1. Bele vode – podzemna i rečna2.2. Banovo brdo i Bežanijska kosa – podzemna voda (aeracija, filtracija i

hlorisana voda)2.3. Makiš (savremeno prečišćavanje površinskih voda) i Vinča (malo

postrojenje rečne vode) – rečna voda (flokulacija, taloženje i hlorisanje)

3. Rezervoari – 36 ukupne zapremine 239.000 m3

4. Učešće po zonama: I – 41,20; II – 39,11; III – 16,33; IV – 3,2%; V – 0,09učešće u % ukupne zapremine

5. Vodovodna mreža dužine 3.270 km15.100 hidranata 17.230 zatvaračadužina kućnih priključaka 1.100 km

Zanimljivost

Cevovod I zonaCevovod II zonaCevovod III zonaCevovod IV zonaPPVRezervoarCrpna stanica




Početkom XXI veka, oblast odvođenja otpadnihvoda i zaštite prirodnih voda od zagađenja

predstavlja jedan od najozbiljnijih problemagrada Beograda. Nastao je kao posledica izgrad -nje novih naselja i industrije, bez paralelne izgra-dnje odgovarajućih objekata koji će stanov nikeGrada i njihovu okolinu zaštititi od štetnih uticaja.Otud rešavanje problema kanalizacije predstavljajedan od najznačajnijih prioriteta u razvoju gradaBeograda.

Pod kanalizacijom se podrazumeva kom-pleks inženjerskih objekata, uključujući i svetehničke i sanitarne mere koje obezbeđujuorganizovano, sistematsko, neposredno i brzosakupljanje i transportovanje otpadnih voda iznaselja (ili industrije), i njihovo prečišćavanje uobjektima za prečišćavanje otpadnih voda(PPOV). Značajno je da sa aspekta sanitarnezaštite naselja i prirodne sredine sve otpadnevode treba ukloniti iz stambenih zona, a zaga-đene podvrgnuti prečišćavanju.

Sanacija naselja i zaštita životnesredine

Stanje zagađenosti voda u gradu Beograduveoma je kritično. Poseban je slučaj sa Duna-

vom i Savom, gde je stanje zagađenosti veomaveliko zato što se urbane i industrijske otpadnevode sa teritorije Grada ispuštaju u te međunaro-dne reke bez prečišćavanja. Zaštitom voda odzagađivanja čuvaju se vodni resursi u interesuprivrednih i drugih delatnosti (snabdevanje vo -dom, navodnjavanje i dr.). Sistematskim koriš -ćenjem mera, zakonodavnih, organizacionih itehničkih, ova složena problematika se može po -zi tivno rešavati, uz uslov da se shvati i ekonomskiinteres.

Međusobni je odnos životne sredine i eko-nomskog delovanja međuzavisan. To znači da seživotna sredina pojavljuje kao činilac ekonom-skog razvoja „kao izvorište sirovina, energije i dru-gih neophodnih uslova bez kojih se ekonomskiproces ne može zamisliti”. No to sa druge straneznači potrebu investiranja u očuvanje životne sre-dine, čime se teži održavanju ravnoteže koja jestolećima postojala i odvijala se u prirodi. Tu jeizuzetno značajna uloga vodne infrastrukture.Sanitarno i higijensko stanje naselja se uspešnorešava izgradnjom savremenih, modernih kanali-zacionih sistema, uz konstataciju da se zaštitaživotne sredine pojavljuje kao bitan činilac uspe-šnijeg ekonomskog razvoja. Primer za ovu tvrd -nju su svi veliki razvijeni gradovi sveta.

Prema sagledavanjima u Generalnom projek-tu beogradskog kanalizacionog sistema, Beogra-du u budućem periodu, a u cilju izgradnje celo-

kupnog sistema i objekata za prečišćavanjeotpadnih voda, predstoje značajne investicije,procenjene na oko milijardu evra. Potrebnainvest iciona sredstva se mogu obezbediti samoučešćem fondova i kredita EU – u odgovarajućimetapama.

Budući kanalizacioni sistem čine pet slivova –sistema sa pripadajućim podslivovima: postojećikanalizacioni sistem – Centralni, Ostružnički,Bolečki, Batajnički i Banatski sistem.

Tehnički podaci o kanalizacionom sistemuI Postojeći sistem

a) Broj korisnika priključenih na kanaliza-cioni sistem je 1.250,

b) Količina otpadnih voda koja se evakuišeu recipijent 250 x 106 m3/god.

c) Površina pod kanalizacijom 295 km2,d) Dužina kanalizacione mreže 1.650 kme) Broj kanalizacionih crpnih stanica 32

II Važni podaci iz Generalnog rešenja kanali-zacije Beograda1) Centralni kanalizacioni sistem – opšti,

PPOV Veliko selo2) Kanalizacioni sistem Ostružnica – sepa-

racioni; PPOV Ostružnica3) Kanalizacioni sistem Batajnica – separa-

cioni; PPOV Batajnica4) Kanalizacioni sistem Banat – separacio-

ni; PPOV Krnjača5) Kanalizacioni sistem Boleč – separacioni;

PPOV Vinča.Ovakav koncept omogućava savremeno

odvo đenje otpadnih voda do modernih postro-jenja za prečišćavanje gde se tretiraju otpadnevode.

Investiranje u kanalizaciju

Komunalna delatnost kanalizacije naseljadefiniše sistem za odvođenje otpadnih

voda iz stambenih naselja i privrednih objeka-ta, uz odgovarajuće sanitarne mere. Izgradnju irekonstrukciju kanalizacionih objekata činiskup veoma složenih aktivnosti. Izgradnjaobuhvata složen proces (veliki broj tehnološkihfaza), od izvođenja prethodnih radova – prekoutvrđivanja i donošenja odluke o finansiranju,

gradnje objekata – do aktiviranja objekata ueksploataciji (korišćenje). Građenje objekata jedeo ovog složenog procesa i predstavlja pro-menu stanja u prostoru (izvođenje objekata).

Kanalisanje (odvođenje i prečišćavanje otpad-nih voda) predstavlja delatnost od opšteg interesaza naselje ili grad i obavlja se na način kojim seobezbeđuje zadovoljenje potreba korisnika. Ko -mu nalnu delatnost – odvođenje otpadnih voda uzprečišćavanje - obavlja Javno komunalno preduze-će „Beogradski vodovod i kanalizacija” (JKP "BVK").

Kanalizacija(odvođenje otpadnih voda sa prečišćavanjem)

Izvo

r: G

ener

aln

i pla

n B

eogr

ada

2021

.

Kanalizacioni sistem Beograda

Razmera (u km)

KANALIZACIONISISTEM

OSTRUŽNICA

PS Batajnica(temporary)

PS Borča

crpna stanica za sanitarnu vodu

crpna stanica za kombinovane vode

crpna stanica za atmosferske vode

planirane crpne stanice

planirane fabrike za tretman otpadnih voda

kobinovani kanalizacioni sistem

odvojeni kanalizacioni sistem

ispust za atmosferske vode

ispust za kombinovane vode

ispust za sanitarnu vodu

Stanice za merenje kišnice

opservatorija Vračar

Ušće poslovni centar

Aerodrom "Nikola Tesla"

Zemun polje

Zeleno brdo

Miljakovac

Kumodraž

Hidrometeorološki institut - Košutnjak

Makiš

Zemun

Merenje ispusta

Miljakovac

Kumodraž

Pregled beogradskog kanalizacionog sistema

Kanalizacioni Ukupna površina teritorije Očekivana količinasistem u 2000. (l/s) (km) (%) (procena iz 1971.)CENTRALNI 42.159 57,35 8,600OSTRUŽNICA 6.455 8,76 600BATAJNICA 11.990 16,31 1.350BANAT 12.925 17,58 1.200Ukupno 73.529 100 11.750

PREGLED karakterističnih parametara kanalizacionog sistemaGodina 1975. 1985. 1990.Dužina (km) 800 1.336 1.500Broj konekcija 43.776 47.000 48.526Broj oluka 21.050 28.000 30.892Broj crpnih stanica 22 33 34

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

I

II

PS Reva

19

18

PS Kotež

PS Zemun polje(temporary)

WWTP BATAJNICA

WWTP KRNJAČA

WWTP VELIKO SELO

WWTP VINČA

KANALIZACIONISISTEM

BATAJNICA

BANATSKI KANALIZACIONI SISTEM

WWTP OSTRUŽNICA

PS Airport

PS Železnik

PS Žarkovo

PS Čukarica

PS Mostar

PS Železnička stanica

PS GazelaPS Galovica

PS Novo I

PS Ušče

PS Dorćol

PS LedinePS Surčin

IV

XI

IX

X

27

282521

2

3 4 56 7

1211

10

98

2116

20

17

15

14

13

22

VIIIVI VII

V

II

I

IIIII

I

PS Karađorđeva

CE

NT

R A L N I K A N A L I Z A C I O N I S I ST

EM

Beogradski kanalizacionisistemPlan kanalizacionog sistema, crpne stanice, ispustii fabrike za tretman otpadnih voda beogradskogkanalizacionog sistema

5432101

Interceptor – trasa glavnog kolektora

200/175 cmL=2.770 msa sifonom

Sifon 2 x 700mm

KCS Ušće

380/380cmL=1.000 m

D=410 cmL= 5.691 m

PPOV Veliko selo

380/380cmL=532 m

IZVEDENO380/380cm

L=779 mIZVEDENO

380/380cmL=797 m D=410cm / L=950m

Dobijeno odobrenjeza gradnju

I

II III IVV




Uporedni predlog tehničkih sistema (određenih karakteristika)vodovoda i kanalizacije za „MEGA 4” – slabe metropole(Beograd, Sofija i Bukurešt)

Podaci ogradu

Vodovod

Bukurešt

228

228

1.731.350

107.293

1.068

18.551

359.000

(58)

2.104.920

Sofija

492

418

1.291.594

192.000

(1,5)

(98,5)

120

8.000

(54,8)

(45,2)

3.511

2.895

(%)

(%)

l/s

l/s

332.000

(44)

1.550.000

Beograd

3.224

220

1.350.000

239.000

(42)

1.630.000

Jedinica

km2

potrošači

priključci

m3

(%)

stanovnik

Elementi

Površina grada

pod infrastrukturom

Broj korisnika

Broj priključaka

Izvorišta – podzemna

Izvorišta – površinska

Rezervoari

% pokrivenosti dnevne potrošnje

3.5434.3243.229kmDužina vodovodne mreže

405730%Gubitak

Kanalizacija

1.716.530

50

1.674

904.000

34.536

16

1.063

344

34

10.017

br.

kw

km2

1.173.000stanovnik

korisnik

Broj korisnika

Broj priključaka

Kanalizaciona crpna stanica

Inst. kapacitet

228290Površina pod kanalizacijom

1.572km 3.2461.569Kanalizaciona mreža

1.728.0001.313.0002.500br.Postrojenje PPOV kapaciteti ES

Broj stanovnika

Strateška opredeljenja (ciljevi)grada Beograda

Ciljevi razvoja Beograda su definisani u strateš -kim dokumentima:a) Strategija razvoja grada Beograda;b) Regionalni prostorni plan (region Beograd);

ic) Generalni plan Beograda.

Snabdevanje vodom za piće

Vodosnabdevanje se realizujepreko vodovodnog sistema Beo-grada (80%) i lokalnih vodovodado malih improvizovanih sistema(20% stanovništva grada). Cilj jeda centralni vodovod odgovara zakvalitet i kvantitet vodosnabde-vanja celog gradskog područja.

Kanalizacioni sistem grada je u daleko loši-jem stanju od vodovoda.

Nedostatak postrojenja za prečiš -ćavanje otpadnih voda, kao i odsu-stvo kanalizacije u mnogim delovi-ma grada (35% nema kanalizaciju),predstavljaju ograničavajući faktorrazvoja Grada.

Investiranje predstavlja jedini način realiza-cije ciljeva razvoja grada Beograda, odnos no,bez investiranja nema napretka u rešavanju pro-blema kanalizacije. To znači da inve s tiranje uobjekte kanalizacije mora za društvo da pred-stavlja određenu žrtvu – odricanje od potrošnjeu sadašnjosti da bi se dobili povoljni ekološkiuslovi u naseljima u budućnosti. Na ovaj načininvestiranje označava vremensku sponu izme-đu sadašnjosti i budućnosti.

Kako je u jednom periodu tog razvojanapravljen značajan zastoj, poslednjih godinase preduzima intenzivan rast ove delatnosti,kako ona ne bi postala ograničavajući faktor raz-voja naselja. Ilustracije radi, navedimo primer izbeogradske prakse, gde je odnos ukupnih inve-sticionih ulaganja za objekte kanalizacije u dav-nom prethodnom periodu 1971–1975, periodusrednjoročnog plana 1976–1980. i tekućem1996–2000. ravan odnosu 1:10:1.

Vode posebne nameneGrad Beograd ima:a) četiri reke (Dunav, Sava, Kolubara i Topči-

derska reka);b) 180 potoka;c) deset prirodnih i veštačkih jezera (Savsko

jezero, Ada safari, Bela reka, Duboki potok,Markovačko jezero, Očaga, Pariguz, Rabrova-čko jezero, Rakina bara, Topčider i Trešnja);

d) 32 fontane;e) 110 javnih česama; if) 75 lokalnih vodovoda (podaci ZJZ Beograd).

U narednom periodu grad Beo-grad ima veliku obavezu, ali iizvanredne mogućnosti, da uokviru integralnog upravljanjagradskim vodama mnogo boljeiskoristi svoje potencijale (u reka-ma, jezerima i sl.) radi unapređe-nja sistema vodosnabdevanja iodvođenja otpadnih voda.

Komentar podataka

1. Beograd ne raspolaže „centralnim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda” – za razliku od Sofije i

Bukurešta – odnosno, jedini je grad Evrope koji nema postrojenja.

2. Beograd se snabdeva sa 54,6% podzemne vode, i sa 45,2% površinske, što je povoljnije u odnosu na

Sofiju i Bukurešt i što opravdava veće investicije u zaštiti podzemnih voda.

3. Potrošnja vode je uvećana kod sva tri grada.

4. Rezervoarski prostor je u Beogradu pokriven (u odnosu na dnevnu potrošnju) 42%, što je nedovoljno za

potrebe pouzdanog rada sistema (trebalo bi ga povećati na bar 50% u narednom periodu). Sofija 44%,

a Bukurešt 58%, što je u današnjim uslovima znatno povoljnije za rad vodovodnih sistema u ovim gra-

dovima.

5. U Beogradu postoji 31 vodovodna crpna stanica, a njihova instalisana snaga je 28.000 KW.

Investicije u objekte kanalizacije u periodu 1950–2000.

0

10

20

30

40

50

60

70

1948

.19

49.

1950

.19

51.

1952

.19

53.

1954

.19

55.

1956

.19

57.

1958

.19

59.

1960

.19

61.

1962

.19

63.

1964

.19

65.

1966

.19

67.

1968

.19

69.

1970

.19

71.

1972

.19

73.

1974

.19

75.

1976

.19

77.

1978

.19

79.

1980

.19

81.

1982

.19

83.

1984

.19

85.

1986

.19

87.

1988

.19

89.

1990

.19

91.

1992

.19

93.

1994

.19

95.

1996

.19

97.

1998

.19

99.




sistem održavanja izvorišta i ovaj problem zah-teva hitno i dosledno rešavanje.

Neophodno je sačuvati i kontrolisati dobraizvorišta, a gradski vodovod širiti premapodruč jima koja nemaju kvalitetnu vodu izpodzemlja. U pogledu eksploatacije površin-skih voda, dva sadašnja postrojenja „Makiš” i„Bele vode” koriste tok reke Save, a postrojenje„Vinča” tok Dunava. U okviru vodozahvataneophodna je primena svih propisanih merana uzvodnom i nizvodnom delu radi obezbeđi-vanja sirove vode, koja dolazi do postrojenja zapreradu pitke vode. U toku je izrada nadzora zaproveru kvaliteta sirove vode na uzvodnomdelu od postojećih vodozahvata, kao i niz merakoje se preduzimaju na mikrolokaciji vodozah-vata, u cilju pouzdane kontrole i očuvanja kva-liteta sadašnjih rečnih voda. Izrada geograf-skog informacionog sistema vodovoda imaposeban značaj za kontrolu upravljanja radomovog sistema.

Izvorište grada Beograda je vrlomoćno po kapacitetu, jer je gradformiran na ušću dve velike reke,Save i Dunava, međutim, samovelikim radovima i stalnom kon-trolom na izvorištima obezbedićese dovoljno vode za budućnost,koja garantuje dalji planirani urba-ni razvoj.

Ekološki efekti izgradnjevodovod ne i kanalizacione mrežeza nove potrošače i očuvanjekvaliteta vode uspostavljanjemzona neposredne sanitarnezaštite

Zaštita izvorišta predstavlja jedan od najvaž-nijih zadataka na planu očuvanja podzem-

nih i površinskih voda grada Beograda. Sadaš -nja eksploatacija izvorišta podzemnih vodagradskog vodovoda Beograda proteže se nadužini od 42 km sa leve i desne obale Save. Naovom području definisano je nekoliko zonazaštite sa propisanim merama o načinu i pona-šanju unutar njih, prema pravilniku gradskevlade. Postavljanjem granica i propisanih zah-teva uspostavljeni su uslovi za očuvanje izvori-šta podzemnih voda.

U zoni izvorišta, uz samu obalu reke Save,izgrađeno je i u funkciji je 99 kaptažnih objekata– reni bunara, koji omogućavaju zahvatpodzemnih voda u kapacitetu od 3.5 m3/s do4.0 m3/s. Istraživanja pokazuju da se na sadaš -njem izvorištu može iz podzemlja kaptirati i do5.0 m3/s sirove vode, pod uslovima koji podra-zumevaju primenu svih neophodnih mera zatehničku ispravnost kaptažnih objekata. Ovajproblem je trajan i na njemu se kontinualnoradi. Revitalizacija izvorišta, koja podrazumevaozbiljne radove na mehaničkoj i hemijskoj rege-neraciji bunara i utiskivanju novih drenova,predstavlja obavezu koja se mora ispuniti da bise održao kontinuitet kapaciteta sadašnjeeksploatacije podzemne vode. Sve analizepokazuju da je neophodno u toku godine nanajmanje 3 do 5 bunara raditi postupak utiski-vanja novih drenova (4 do 6 novih drenovakapaciteta Q = 15 l/s) da bi se do kraja naredne

decenije ostvario uslov za eksploataciju 5.0m3/s vode iz priobalja reke Save. To znači da sena godišnjem nivou moraju obezbediti investi-cije u vrednosti od jedan i po do dva i po milionaevra.

Sadašnje količine kaptiranih voda upućujuse sistemom sirove vode dužine preko 200 kmna postrojenja za preradu vode: „Bežanija”,„Banovo brdo” i „Bele vode”. U okviru ovog siste-ma izgrađen je jedan vodotoranj i jedna crpnastanica za potiskivanje vode prema PPV „Banovobrdo” preko reke Save. Svi ovi objekti su dugovremena u eksploataciji i neophodno je njihovostalno održavanje, kao i određena dogradnjaodnosno rekonstrukcija na glavnim pravcimatransporta (izgradnja novih cevovoda i havarij-skih ispusta radi mogućnosti redovnog održava-nja i ispiranja cevovoda). Sve ovo obezbeđujefunkcionalnu sigurnost u procesu upravljanjasistemom transporta vode.

U okviru zahteva grada za urba-nim razvojem, koncepta izlaskagrada na reku, pokrenut je, i utoku je, postupak za redefinisa-nje zona sanitarne zaštite putemizrade neophodnog elaborata,koji bi trebalo da pomiri zahteveza daljom urbanizacijom i očuva-njem pouzdanog i kvalitetnogizvorišta podzemnih voda. Trebada se zna da je „podzemnavoda”, koja se zahvata reni buna-rima pored reke, najvećim delomvoda koja dolazi iz reke.

Poseban aspekt predstavlja formiranjezone neposredne zaštite objekata, koja se unarednih deset godina mora potpuno realizo-vati. Izgradnja objekata uz samu reku narušava




Gradski vodovodni sistem danas snabdeva 13opština. Deset gradskih centralnih opština

imaju veliki stepen pokrivenosti distributivnimsistemom, pa se može smatrati da velikim procen-tom opslužuju korisnike – stanovnike ovog delagrada. Tri prigradske opštine, Grocka, Barajevo iSurčin, nemaju pokrivene sve delove gradskimvodovodnim sistemom. Ovo se posebno odnosina deo teritorije opštine Grocka i Barajevo sa odre-đenim brojem naselja koja imaju interne vodovo-de ili ih uopšte nemaju. Četiri prigradske opštine –Sopot, Mladenovac, Lazarevac i Obrenovac, imajusvoje gradske vodovodne sisteme i velike proble-me oko obezbeđenja potrebnog kvaliteta vode iurednog snabdevanja vodom u letnjim mesecima.Sopot i Mladenovac decenijama ne mogu da rešepouzdanost svojih sistema u redovnom snabdeva-nju vodom. Izgradnja regionalnog vodovodnogsistema Petlovo brdo – Mladenovac trebalo bi datrajno reši pitanje snabdevanja vodom više opšti-na, pa i ove dve navedene. Regionalni sistem je ufazi gradnje od 1989. godine.

Regionalnim vodovodnim siste-mom Petlovo Brdo – MladenovacBeograd dobija siguran sistem kojiomogućava snabdevanje novihkorisnika uz napuštanje lokalnihvodovoda u četiri opštine (24naselja).

Sistem je projektovan prema potrebama zapitkom vodom za 24 naselja, računajući i opštinuMladenovac. Korisnicima sistema će se u raznimperiodima eksploatacije transportovati količinavode od 1120 l/s do 1300 l/s.

Do danas je izgrađen deo sistema od 24 kmtrase magistralnog voda sa svim pratećim objekti-

ma. Očekuje se u bliskom periodu početak gra-dnje „Buster stanice” i potisnih cevovoda kod Vrči-na. Deo sistema pušten je u funkciju do naseljaResnik, koje je na stacionaži sistema 5.7 km. Velikiproblem predstavlja obezbeđivanje investicija zaizgradnju vodovoda i pripremu podsistema za pri-ključenje na regionalni sistem. Ovo se posebnoodnosi na naselja teritorije opština Voždovac iGrocka. Planira se završetak gradnje primarnihobjekata regionalnog vodovoda do 2020. godine.Kada se realizuje čitav projekat regionalnog siste-ma Petlovo brdo – Mladenovac, rešiće se veći pro-blem obezbeđenja pitke vode za naselja teritorijeopština Voždovac, Grocka, Sopot i Mladenovac.

Niz naselja na području opština Barajevo iLazarevac nemaju rešeno pitanje gradskog vodo-voda. Zbog toga se predviđa potrebna izgradnjasistema na nekoliko pravaca, u ukupnoj dužini odpreko 50 km.

Na teritoriji opštine Voždovac, čiji je centarnaselje Ripanj, postoji niz naselja koja nemajurešeno pitanje snabdevanja vodom. Urađenomtehničkom dokumentacijom definisan je konceptpo kome se voda obezbeđuje iz pravca sistemapunkta „Lipovica” (Južni prigradski sistem) iDedinjskog pravca, koji je u vezi sa regionalnimsistemom Petlovo brdo – Mladenovac (u funkci-ji). U fazi izgradnje je projektovani gradski vodo-vod sa planiranom potrošnjom od Q = 60 l/s. Ura-đen je rezervoar „Dražanovac” (V = 2 x 500 m3) iprimarni vod prečnika Ø 200 mm i dužine oko 7km do naselja Ripanj.

Nizom akcija na primarnom sistemu stvorićese tehnički uslovi za priključenje korisnika kojinisu priključeni u navedenim naseljima na grad-ski vodovod. Svi planovi razvoja i gradnje vodo-voda Beograda usmereni su u narednoj decenijina širenje konzuma i stvaranje uslova za dalje pri-

ključenje korisnika na sistem gradskog vodovo-da, koji obezbeđuje dovoljne količine kvalitetnevode za piće. Realizacijom ovakvog plana stvara-ju se bolji ekološki uslovi za život ljudi i zaštituživotne sredine, koja je izuzetno značajna i zaekonomski razvoj jednog velikog grada kao što jeBeograd.

Beogradski vodovod sa svojimresursima i stepenom izgrađenos -ti već sad planira da deo vode zapiće transportuje i van svoje teri-torije, u pravcu Pazove i Inđije.

Priključenje potrošača na nove vodovodne sisteme

Uvažavajući činjenicu da je stanje izgradnjekanalizacionog sistema grada u zaostatku,

i da se hitno moraju obezbediti tehnički usloviza njegovo proširenje, puno se očekuje od pla-nirane izgradnje u narednoj deceniji.

Generalni urbanistički plan Beograda 2021.definisao je razvojne pravce, a Generalni projekatrazvoja kanalizacije neophodne primarne objek-te, čijom će se izgradnjom obezbediti mogu ćepriključenje novih naselja, uz proširenje brojakorisnika delova grada koji su već priključeni nasistem.

Saznanje da je oko 70% centralne gradskezone pokriveno gradskom kanalizacijom oba-vezuje Grad da hitno reši problem evakuacijeotpadnih i atmosferskih voda na područjima i unaseljima koja dugo postoje, a nemaju rešenovaj akutni problem.

Rešenje problema usmereno je u dva prav-ca, i to na:n izgradnju kapitalnih primarnih objekata na

pojedinim slivovima radi uslova za izgrad -nju sekundarne kanalizacije i njenog pri-ključenja na primarni sistem; i

n izgradnju kanalizacije za naselja sa tretma-nom vode na postrojenjima manjeg kapaci-teta (mobilna postrojenja kapaciteta2.000–3.000 ekvivalentnih stanovnika),koja će biti u funkciji do izgradnje primar-nih objekata sistema, posle čega se očeku-ju priključenja na sliv, koji će biti izgrađendo predviđenog mesta priključka.Navedene aktivnosti su u toku.Na području grada Beograda kanalizacioni

sistem se intenzivno gradi, i to:n Na Centralnom slivu su u toku radovi na

izgrad nji Interceptora na tunelskoj deoniciprema budućem postrojenju PPOV „Veliko

selo”. Izvedeno je 5.300 m od ukupne deoni-ce, čija je dužina 6.700 m, dimenzija380/380. Interceptor je kičma centralnogsistema, u koji bi trebalo da se dovedu sveotpadne vode ovog najvećeg sliva. U nared-nih 10 godina očekuje se izgradnja komplet-nog Interceptora dužine oko 10 km. To podra-zumeva izgradnju nove KCS „Ušće” kapaciteta2 m3/s (uz rezervu), sifonski prolaz ispod Savepotisnim cevovodom profila 2 x 1.200 mm,dužine 1 km i izgradnju kompletne deonicepravcem ulica Dušanove, Đure Đakovića,Višnjičke do opisanog tunela promenljivogprofila od 200/175 do 380/380;

n Takođe se predviđa izgradnja kapitalnogobjekta za evakuaciju otpadnih voda sapodručja niske savske zone do Intercepto-ra, tunel Hitna pomoć – Interceptor profila2.800 mm, L ≈ 3 km (tunelska deonica).Sve otpadne vode sa dela Čukarice i niskesavske zone uputiće se preko KCS „Mostar”na opisanu tunelsku deonicu do Intercep-tora. Izgradnjom navedenih objekata ipostrojenja za tretman PPOV „Veliko selo”(9–11 m3/s) rešiće se problem evakuacije itretman otpadnih voda do reke Dunav.

n Za evakuaciju kišnih voda u toku je izgrad -nja kišnog kolektora Zemun polje – Dunav,profila Ø 3.200 mm, dužine 2,6 km (gra-dnja u toku, izgrađeno 1,3 km), koji će svekišne vode ispuštati u reku Dunav.Na Banatskom kanalizacionom sistemu

(slivu) predviđa se izgradnja sledećih kapitalnihobjekata:n završni radovi na KCS „Krnjača 1” kapaciteta

Q = 1 m3/s (uz rezervu);n nastavak izgradnje kolektora Ø 1.500 mm do

Borče i do nove KCS „Krnjača 1” (planira se

izgradnja u narednih 5 godina) da bi se obez-bedila evakuacija svih fekalnih voda do budu-ćeg postrojenja na Dunavu „Krnjača”;

n izgradnjom ovih primarnih objekata stvara-ju se tehnički uslovi za priključenje nizanaselja na području leve obale Dunava i to:Borča, Borča Greda, Ovča, Krnjača, Kotež,Reva, uz rekonstrukciju postojeće i dograd -nju nove sekundarne kanalizacione mrežeza fekalne vode;

n kišne vode ovog područja upućuju se nakanale koji se ulivaju u Dunav;

n na Ostružničkom sistemu (slivu) očekuje seizgradnja gravitacionog sistema fekalnekanalizacije do budućeg postrojenja PPOV„Ostružnica” dužine 15 km za priključenjenaselja Ostružnica i Umka; i

n na Bolečkom kanalizacionom sistemu(slivu) predviđa se početak radova na deo-nici reke Bolečice, profila Ø 1.200 m, duži-ne oko 2 km. Otpadne vode će se upućivatina PPOV „Veliko selo”. S obzirom na to daizgradnja ovog sliva najviše kasni, JKP „BVK”je započeo izgradnju kanalizacije u naselji-ma Zuce, Pinosava i Beli Potok (urađenooko 30 km mreže) u toku je izgradnja pri-vremenog postrojenja, kojim bi se rešioakutni problem odvođenja otpadnih vodana jednom delu ovog sliva.

Izgradnjom objekata kanalizacijepoboljšavaju se sanitarno-higijen-ski uslovi u brojnim naseljima nateritoriji grada Beograda, što uosnovi znači poboljšanje kvalitetaživota.

Razvoj kanalizacije do 2021.

Regionalni vodovodMakiš–Mladenovac

14,8 km

23,6 km

26,4 kmPrekidna komora

v=4.000 m3

Vrčin

52,1 km

Makiš

Žarkovo

Petlovo brdo

Mladenovac

5,7 km

Izvedeno i pušteno u funkcijuL= 5,7 km

Izvedeni objektiObjekti u pripremi za izgradnjuObjekti čija se gradnja planira




Usavremenom svetu zahtevi za električnomenergijom sve su veći, što uslovljava i

racionalnije korišćenje. Najveći efekti racional -nog korišćenja postižu se kod velikih potroša-ča u koje spada i JKP „Beogradski vodovod ikanalizacija”.

Sve zemlje ovog regiona odlikuje relativnoveliki energetski intenzitet i veliki potencijal upogledu mogućnosti poboljšanja energetskeefikasnosti na strani potrošnje. Dakle, zemljeovog regiona imaju slične probleme, i usistemskom smislu će ih rešavati na sličannačin – uz asistenciju i koordinaciju Sekretari-jata energetske zajednice za JugoistočnuEvropu. Srbija je jedna od zemalja potpisnicaSporazuma o osnivanju ove zajednice. Ovimugovorom predviđeno je da Zajednica usvajamere radi podsticanja razvoja u oblastimaobnovljivih izvora energije i energetskeefikas nosti.

Osnovni cilj kome treba težiti je, dakle,poboljšanje energetske efikasnosti uz obezbe-đenje urednog i efikasnog snabdevanja gra-đana vodom. Među glavne probleme u siste-mima javnog vodosnabdevanja, sa aspektaenergetske efikasnosti, spadaju stara i udužem vremenskom periodu nedovoljno ineadekvatno održavana oprema, nedostatakfinansijskih sredstava i nedostatak kapacitetaza efikasno gazdovanje energijom.

U uslovima grada Beograda ovi sistemiimaju znatno nižu energetsku efikasnost negosistemi sličnih performansi u srednjerazvije-nim i razvijenim zemljama. Ovo nije slučajsamo sa ovim sistemima, već i sa mnogim dru-

gim. Kako su se i kod jednih i kod drugih pre-duzimale odgovarajuće aktivnosti, poboljša-nja je bilo, ali nedovoljno.

Ako bi bili ispitani razlozi za ovakvo stanje,moglo bi da se konstatuje:n da sistemi vodovoda i kanalizacije duži niz

godina nisu poslovali na ekonomskimprincipima, cena vode i kanalizacije je bilasocijalna kategorija;

n preduzimane aktivnosti su bile sporadi-čne, bez sveobuhvatnog sistemskog pri-stupa;

n oprema je uglavnom bila dugo u eksploa-taciji, najčešće bez adekvatnog održava-nja; i

n znatni su gubici u proizvedenoj čistoj vodi,što se odražava na velike utroške energijekoja se nije efektivno iskoristila, a stvorilaje trošak.

Energetske karakteristikeobjekata vodovoda i kanalizacije

Instalisana prividna snaga vodovodnog ikanalizacionog sistema Beograda, prema

snagama transformatora je reda 130 MVA,dok je instalisana aktivna snaga prema moto-rima oko 70 MW. Električna energija se preuzi-ma od „Elektromreže Srbije” na 110 KV, 2x20MVA u TS „Makiš”, a na ostalim objektimauglavnom na 10 KV, gde se i vrši merenje. Nareni bunarima, crpnim stanicama vodovoda ikanalizacije i postrojenjima instalirano jepreko 1.000 asinhronih motora sa kratko spo-jenim rotorom snage od nekoliko kilovata do 2

MW. Elektromotori su priključeni na 10 KV, 6KV i 0,4 KV, i koriste se uglavnom za pokreta-nje pumpi, kompresora i ventilatora. Pokreta-nje elektromotora je raznovrsno (direktno,zvezda-trougao, soft starteri, frekventni regu-latori) zavisno od snage i naponskog nivoa.Objekti vodovoda su:n reni bunari;n crpne stanice čiste vode;n postrojenja za preradu rečne vode;n filterska postrojenja; in kanalizacione crpne stanice.

Smanjenje potrošnje električneenergije na objektima vodovoda ikanalizacije

Za smanjenje potrošnje električne energijena objektima vodovoda i kanalizacije treba

preduzeti sledeće aktivnosti:n smanjenje potrošnje aktivne energije tako

da se ne ugrožava normalno funkcionisa-nje sistema. Elektromotorni pogoni vodo-voda i kanalizacije su dosta stari, odnosnoiz vremena kada nije bilo frekventnihregulatora, kada su korišćena klasičnapokretanja i kada se za snage veće od 250KW koristio viši naponski nivo (6 KV ili 10KV). Ovakvo stanje pruža mogućnost ana-lize svakog pojedinačnog pogona imajućiu vidu mogućnost primene frekventnihregulatora, prilagođenje pumpe sa većimstepenom iskorišćenja u radnoj tački ielektromotor veće klase efikasnosti (IE2,IE3);

n potrošnju reaktivne energije svesti nazanemarljiv nivo;

n kompenzaciju reaktivne energije realizo-vati kod većih jedinica kao pojedinačnu, ana postrojenjima gde je u pogonu većibroj motora manje snage primeniti auto-matsku kompenzaciju. Za reni bunare leveobale Save koji se napajaju električnomenergijom iz dve distributivne TS 35/10 KVtreba razmišljati o automatskoj kompen-zaciji na 10 KV izvodima; i

n izvršiti energetsku analizu rada bunarskihutopnih elektromotora i kompaktnih kanali-zacionih elektrocrpnih agregata, jer imajuznatno lošiji stepen iskorišćenja i sačinilacsnage u odnosu na klasične elektromotore,daleko od IEC preporuka (IE2, IE3).

Smanjenje troškova električneenergije na objektima vodovoda ikanalizacije

Racionalno korišćenje električne energije,ne ugrožavajući osnovnu funkciju vodovo-

da i kanalizacije, rezultira smanjenjem potro-šnje aktivne i reaktivne energije, a samim tim ismanjenjem računa za električnu energiju, štoje obrađeno u prethodnoj tački. Međutim,postoji i drugi deo o kome treba voditi računakod eksploatacije, a to je:n Zakon o energetici;n tarifni sistem za obračun električne energi-

je za tarifine kupce – Uredba o uslovimaisporuke električne energije; i

n važeći cenovnik za prodaju električne ener -gije za tarifne kupce.

n „Beogradski vodovod i kanalizacija” pred-stavlja veliki potencijal za sprovođenje me -ra energetske efikasnosti i smanjenje troš -kova električne energije. Neophodno je

formiranje mešovitog stručnog tima koji bibio permanentno angažovan i stimulisanza ostvarene efekte.Takođe, treba imati u vidu da je električna

energija proizvod koji ima tržišnu vrednost, akoji se od ostalih roba razlikuje po tome što sene može držati u skladištu i mora se potrošiti utrenutku kad je proizvedena. Proizvođačima idistributerima električne energije izuzetno jebitno da sa stanovišta upravljanja opterećenjebude što ravnomernije. Zbog toga postoji nižatarifa kada je energija četiri puta jeftinija odenergije u višoj tarifi, odnosno dnevni periodkada je realna potrošnja znatno manja. U ceno-vniku postoji i angažovana snaga (maksigraf),a to je najveće srednje petnaestominutno opte-rećenje tokom obračunskog perioda (mesecdana). Ovo je ozbiljna stavka na računu za elek-tričnu energiju, a kod kanalizacionih kišnihcrpnih stanica znatno je veća od utrošeneaktivne električne energije. Tarifni sistem zaobračun električne energije omogućava namda se, ako se objekti napajaju električnom ener -gijom iz više TS 10/0,4 KV, a sve one iz iste dis-tributivne TS 35/10 KV, može registrovati jednasrednja petnaestominutna snaga tokom obra-čunskog perioda. Koristeći zakonske pogodno-sti, „Beogradski vodovod i kanalizacija” ostvaru-je mesečne uštede po osnovu vršnogopterećenja od 20% do 30%. Objedinjenimmerenjem registruje se i manja prekomernopreuzeta reaktivna energija. Neophodne sudalje aktivnosti koje pruža sistem:n kroz kanalizacione kolektore u dužini od 50

km izgrađena je optička mreža koja povezu-je mnoge od TS koje su u sistemu objedinje-nog merenja; i

n koristeći kvalitetne optičke prenosne pute-ve u svom vlasništvu i korišćenjem moder-nih tehnologija, moguće je uvesti upravlja-

nje vršnim opterećenjem. To podrazumevada se preko PLC-a, koji je povezan sa impul-snim izlazima brojila, kontinualno pratisnaga. Kada postoji realna opasnost probo-ja srednje petnaestominutne snage vrši seisključenje ili smanjenje potrošnje potroša-ča treće i druge kategorije, koji su tako kla-sifikovani zato što njihovo kratkotrajnoisključenje ne ugrožava tehnološki proces.Ovakvi algoritmi mogu se primeniti nacrpnim stanicama, postrojenjima, podsis -temima, ali sve to podrazumeva prisustvoedukovanih kadrova i kontinualno praćenjeparametara sistema.

Alternativni izvori električneenergije

Objekti vodovoda i kanalizacije su intere-santni za realizaciju alternativnih izvora

energije, što znači:n korišćenje konstantne temperature pod -

zem nih voda iz reni bunara (12–130) zagrejanje zimi i hlađenje leti pomoćutoplotnih pumpi;

n korišćenje temperature upotrebljenih vo -da pomoću toplotnih izmenjivača i toplot-nih pumpi;

n rezervoari čiste vode su na višim lokacija-ma i veće površine i omogućavaju instali-ranje solarnih panela i korišćenje energijevetra; i

n buduća postrojenja za preradu otpadnihvoda omogućavaju produkciju i korišćenjebiogasa za proizvodnju električne energije.

Energetska efikasnost na objektima vodovoda ikanalizacije




Obezbeđenje dovoljne količine higijenskiispravne vode za piće spada u prioritetne

obaveze u čitavom svetu. Ovaj problem je sveizraženiji zato što vodni resursi nisu neograni-čeni, jer je kvalitet površinskih i podzemnihvoda sve ugroženiji, i što troškovi prerade idistribucije vode predstavljaju sve veći investi-cioni i eksploatacioni trošak. Samim tim, eko-nomična eksploatacija sistema za snabdeva-nje vodom, zatim svođenje gubitaka vode naekonomski razumnu meru, kao i upravljanjerazumnom i ekonomičnom potrošnjom vode,predstavlja izazov i prioritetni zadatak upraveVodovoda, odnosno Grada.

Savremeni vodovodni sistemi velikih gra-dova kakav je i Beograd, zbog svog naglograsta i prostorne dislokacije potrošnje, postajuveoma složeni za upravljanje, uredno i ekono-mično snabdevanje vodom sa minimalnimgubicima. U takvom ubrzanom širenju siste-ma, osnovno je uvesti kvalitetan monitoring ikontrolu koji su neophodni za upravljanje,kontrolu i smanjenje gubitaka u sistemu.

Najbolja je praksa da se gubici drže podkontrolom stalnim praćenjem bilansa i praće-njem noćne potrošnje. Vodni bilansi se radeza periode od 3 do 12 meseci, a noćna potro-šnja može i mesečno da se prati. Kontrola iobračuni se rade za manja izolovana mernapodručja, šire zone i naselja i za ukupansistem. Praksa uspešnih vodovoda pokazujeda se nadzor organizuje u četiri nivoa, kojiimaju svoj prioritet i hijerarhiju. Sistem alarmai nadzora je prvi u hijerarhiji i pokriva najzna-čajnije objekte (PPV, CS, rezervoare, glavne

dovode). Ukoliko se desi nešto neuobičajeno,sistem to registruje i alarmira nadležno oso-blje. Merači za bilansiranje količina vode i kon-trolu gubitaka sledeći su u hijerarhiji i omogu-ćavaju stalni uvid u trenutnu proizvodnju ipotrošnju vode i stanje zaliha u rezervoarima.

U sistemu grada Beograda je sistem alar-ma, nadzora i bilansa u velikoj meri realizo-van. Sastoji se od preko 200 merača podelje-nih po nivoima hijerarhije. Do sada je oko 70merača povezano u jedinstveni sistem Scadakoji je i osnov za primarni bilans, alarm inadzor. Pored toga, Scada je omogućila kvali-tetnije matematičko modeliranje sistema zadistribuciju vode, čime se i efikasnije upravljai može se uticati na potencijalne gubitke iuspešnije snabdevanje potrošača. Oko 50merača protoka instalirano je na tzv. DMA(Di s trict Metering Area), odnosno, OZB(Osno vna zona bilansiranja) zonama, izolo-vanim tako da je moguće bilansirati ih i nadzi-rati u kraćim vremenskim periodima. Sa njihse podaci o merenju uzimaju periodično od15 dana do 3 meseca. Na ovaj način podelje-na je distributivna mreža u određeni brojzona ili DMA, svaka sa definisanim i stalnimgranicama, tako da noćni proticaj svake zonemože da se osmatra redovno, čime se omo-gućava identifikacija i locira prisustvo nepri-javljenih curenja i kvarova. Poslednjih godinapotrošnja i prodaja vode kontinualno opada-ju, smanjuje se i proizvodnja vode, ali gubiciostaju na istom nivou u ukupnom bilansu,prosečno do oko 30%, s tim što je u novimruralnim delovima grada gubitak veći i ide do

50%. Ova pojava predstavlja veliki izazov začitav sistem beogradskog vodovoda. Sistemza merenje individualne potrošnje je posled -nji u hijerarhiji, ali je zato najveći i obuhvatavodomere kod svih potrošača. Trenutno jeregistrovano oko 155.000 glavnih vodomera ioko 40.000 lokalnih i individualnih vodome-ra. Posebnu pažnju treba posvetiti servisu iredovnoj zameni vodomera u skladu sazakonskim propisima.

Sledeći izuzetno važan korak za upravlja-nje je uvođenje GIS-a, koji je sigurno i osno-vna baza za efikasniju borbu protiv gubitaka.Razvijena je sveobuhvatna GIS strategija,rešena su sva pitanja softverske i hardverskeinfrastrukture i omogućena konverzija poda-taka, baza i heterogenih sistema u okviruBVK.

Uvođenjem EDAMS programa za upravlja-nje mrežom napravljen je veliki pomak. Koris -ti se kao čuvar podataka o mreži, osnova zaintegrisanje raznih grupa podataka, za uprav-ljanje radom i održavanjem, potrebama,ciklusom radnog veka elemenata mreže, itd.Pored toga, obavlja se i analiza komercijalnihpodataka, izuzetno važnog segmenta u sma-njenju gubitaka. Analize se vrše na osnovuinformacija iz komercijalnog dela, čitanjavodomera i fakturisanja, što opet može daukaže na izvesne probleme na terenu koji semoraju proveriti.

Generalno smanjivanje gubitaka vode uvodovodnim sistemima ima višestruki značaj.Za postizanje željenih rezultata potreban jedug i mukotrpan rad, a jednom postignut nivo

neophodno je i održavati na zadovoljavajućinačin. Na osnovu velikog broja primera izprak se mnogo se lakše i brže nalaze rešenja,te se iz tih iskustava mogu uraditi bolji planovii programi.

Potrebno je svake godine raditivodni bilans kao deo stalne prak-se upravljanja vodovodnim siste-mom. Od izuzetnog je značajakon ti nualno praćenje noćne po -tro šnje vode zbog kontrole gubi-taka vode. Smanjenje gubitakavode istovremeno direktno uti čena povećanje energetske efikas-nosti u sistemu.

Smanjenje stvarnih gubitaka u vodovodnomsistemu




Primenom daljinskog nadzora i upravljanja uvodovodnom i kanalizacionom sistemu

Beograda obezbeđuje se:n uredno i sigurno pružanje svih usluga uz

permanentno praćenje stanja opreme itehničko-tehnoloških parametara;

n snižavanje eksploatacionih troškova koji semogu redukovati smanjenjem potrošnjeelektrične energije, troškova transporta ipotrošnje goriva;

n snižavanje troškova održavanja pravovre-menim otkrivanjem kvarova, njihovihuzro ka i efikasno planiranje njihovogotklanjanja;

n optimalno planiranje proizvodnje;n mogućnost rada u vanrednim uslovima

prema mogućnostima, a ne potrebama;n unapređenje energetske efikasnosti;n smanjenje gubitaka vode;n unapređenje informacionog sistema prema

potrošačima – građanima, privredi; in unapređenje sistema merenja proizvedene

i sistema očitavanja potrošene vode, a sveto u funkciji povećanja naplate.Uvođenje sistema automatizacije pored

pozitivnih efekata na sam proces koji se auto-matizuje, kao što su poboljšanje kvaliteta,automatsko vođenje procesa bez uticaja ope-ratera, smanjenje zastoja ili povećanje produk-tivnosti, donosi kao dodatni efekat i povećanjeenergetske efikasnosti, tj. smanjenje potrošnjeenergije, jer su mašine energetski angažovaneu automatskom režimu koliko je to potrebno.

Upravljanje objektima vodovoda

Aktivnosti treba da krenu od reni bunara.Kako imaju kvalitetan regulisani pogon po

nivou, treba sagledati režim rada elektrocrp-nog agregata i za svaki utvrditi specifičnu efi-kasnost kWh/m3, i na osnovu toga upravljatiradom u vreme kada nema potrebe da rade svi.Što se tiče crpnih stanica čiste vode, one poti-skuju vodu u rezervoare, a negde i direktno umrežu. Algoritme punjenja rezervoara prilago-diti tarifnim stavovima i dnevnim dijagramimapotrošnje. Ako se voda direktno potiskuje umrežu, uvesti frekventne pogone i regulacijupo pritisku.

Izrada geografskog informacionog sistemavodovoda ima poseban značaj za kontroluupravljanja radom. Stvaranjem matematičkog

modela i izbor primene pravog softvera zahidrauliku omogućuju stalnu proveru postoje-ćeg rada i planiranje daljeg razvoja objekatavodovoda. Uvođenje sistema merenja je osno-vni uslov za praćenje stanja vodovoda. Tehnič -ka dokumentacija za uspostavljanje ovog ele-menta praćenja rada vodovoda mora sepažljivo raditi i čuvati. Rezultati svih merenja ianaliza daju predstavu o veličini gubitaka imerama koje se moraju preduzeti da bi sistempouzdano funkcionisao. Datoteka ovih poda-taka predstavlja ozbiljan deo arhive svakogvodovoda. Kompletiranje stare i nove doku-mentacije predstavlja neophodan preduslov zauspešan rad svakog lokalnog vodovoda, biopriključen na gradski vodovod ili ne.

Upravljanje objektima kanalizacije

Kanalizacione crpne stanice pružaju velikemogućnosti po pitanju upravljanja. Naime,

na velikim kanalizacionim kolektorima mogu seinstalirati kontinualni merači nivoa, koji se napa-jaju električnom energijom iz distributivnemreže, i kod kojih se definišu kritični nivoi. Uperiodu povećanog dotoka, a radi upravljanjavršnim opterećenjem, može se na ovaj način kori-stiti retenziona moć kolektora, a to čini kanaliza-cioni sistem fleksibilnim i pogodnim za upravlja-nje. Kod opšteg sistema kanalisanja posebanproblem predstavljaju rasteretni prelivi, a postav-

lja se zahtev da se broj prelivanja minimizira, štose može uraditi pogodnim upravljanjem i anga-žovanjem retenzione moći kolektora. U okviruobjedinjenog merenja između 56 TS postoji iodređeni broj kanalizacionih TS 10/0.4 KV. Uvreme povećanih dotoka i rada kišnih crpnih sta-nica mogu se isključiti neke od TS 10/0.4 KV izdela crpnih stanica čiste vode, a da se time neugrozi osnovna funkcija vodovoda i kanalizacije.Moguće je i upravljanje crpnim stanicama slivnihpodručja. Za sve ovo potrebna je izrada tehno-ekonomske analize.

Uvođenje savremenih upravljač-kih sistema u vodovodni i kanali-zacioni sistem zahteva znatnafinansijska i druga ulaganja. Alibez savremenih upravljačkih si s -te ma nema uspešnog razvojavodovodnog i kanalizacionog si s -te ma, niti unapređenja energet-ske efikasnosti, smanjenja gubi-taka vode ili smanjenja ukupnihtroškova poslovanja.

Unapređenje upravljanja sistemom vodovoda ikanalizacije

Šema upravljanja vodovodom

Predmet ovog projekta je distribuirani sistem nadzora i upravljanja objektima regionalnog vodovodnog siste-ma Crnogorskog primorja: crpnim stanicama, prekidnim komorama, rezervoarima, odvojcima i stanicama ka-todne zaštite.Prednosti koje je ovaj sistem omogućio korisnicima su: centralno upravljanje veoma razuđenim sistemom imnoštvom udaljenih tačaka, automatski rad kompletnog sistema realizovan tako da i u slučaju prekida komu-nikacije objekti mogu da rade u automatskom radu, ne narušavajući pritom stabilnost sistema, smanjeni tro-škovi održavanja, pravovremena reakcija na havarijske situacije, omogućena visokokvalitetna analiza procesa,kojom se mogu ostvariti značajne uštede u potrošnji struje, kao i preduprediti gubici vode, mogućnost inte-grisanja kontrolera drugih proizvođača u centralni nadzorni sistem.

Primer dobre prakse

Projekat centralnog sistema upravljanjaregionalnim vodovodom sistemom zaCrnogorsko primorje

n Vodozahvat

n Crpna stanica

n Prekidna komora

n Rezervoar

n Stanica katodne zaštite

n Odvojak

n Pumpna stanica

n Stanica za monitoring

n Vodostanica




n Grad Beograd je nedovoljno investiraoposlednjih dvadesetak godina u razvojvodovodnog i kanalizacionog sistemagrada.

n Prioritetan zadatak za dalji razvoj vodovod-nog i kanalizacionog sistema jeste:− Izrada strategije i programa razvoja

vodovodnog i kanalizacionog sistemaza naredne 4 godine i za narednih 10godina, sa obavezama grada Beograda isa obavezama JKP BVK;

− U strategiji (programa) razvoja za nared -ne 4 godine prioritetni zadaci su:a) uvođenje i vođenje savremenog

informacionog, tehničkog i tehno-loškog sistema;

b) smanjenje gubitaka vode;c) uvođenje energetske efikasnosti.

Realizacijom nove koncepcije preu-zimanja kontrole nad lokalnimvodovodima i ukidanjem lokalnihsistema i izgradnjom mreže, sapovezivanjem na centralni sistem,poboljšava se kvalitet u snabdeva-nju stanovništva vodom na celojteritoriji grada Beograda.

Predlog mera za unapređenjevodne infrastrukture

Sistem za merenje, upravljanje i nadzor je zasnovan na pri-

meni touch panela kao upra v ljačke konzole i procesnih raču-

nara – programabilnih logičkih kontrolera (PLC-a) koji vode

čitavo bazensko postrojenje. Primenjena je kvalitetna, pouz-

dana i savremena merno-regulaciona oprema, kao i metode

merenja procesnih veličina.

Sistem obezbeđuje:

n daljinska merenja, akviziciju (prihvatanje) i obradu proce-

snih veličina;

n upravljanje, komandovanje i regulaciju;

n zaštite i blokade;

n prikazivanje tehnološkog procesa na monitoru, sa stanji-

ma procesnih veličina i poremećajima.

Automatiku celokupnog postrojenja čine tri bazenska siste-

ma, sistem za elektrolizu, sistem za hemijsku pripremu vode,

kao i sistem za dopunu, kompresorska stanica, ventilatori i

pumpe za atrakcije.

Ceo proces je automatski – start i stop sistem, filtracija, pra-

nje filtera, dopuna kompenzacije, atrakcije itd.

Primer dobre prakse

Automatsko upravljanjebazenskom tehnikom nahotelu „Izvor” u Aranđelovcu


Zaključak


05Epitet ’najperspektivnijeg grada jugoistočne

Evrope’ predstavlja koliko kompliment toli-ko i veliku obavezu za grad Beograd, njegovuupravu, planere i njegove građane. Biti per-spektivan znači po nečijoj oceni imati osnovnepreduslove za uspešniji razvoj. Grad Beogradje to i definisao kao svoju stratešku viziju: bitina višem nivou evropske metropole negodanas. Kategorija MEGA 4 (MetropolitanGrowth Area), u koju je svrstan grad Beograd,obuhvata i gradove poput Bukurešta, Sofije,Ljubljane, Temišvara, Đenove, Bordoa i dr. Tosu manje evropske metropole, manje konku-rentne ili sa manjim humanim kapitalom, s timšto grad Beograd zaostaje u konkurentnosti.Određeni nivo metropole u evropskoj mreživelikih gradova procenjuje se preko serije kri-

terijuma i indikatora, među kojima neki imajuposeban značaj. Ti kriterijumi su:1) masa, odnosno prosek dva indikatora –

stanovništvo i BDP,2) konkurentnost, odnosno prosek dva indi-

katora – BDP po stanovniku i lokacija odre-đenog broja od vodećih 500 evropskihkompanija,

3) veze, odnosno prosek dva indikatora –broj putnika na aerodromu i intermodalnapristupačnost, i

4) znanje, odnosno prosek dva indikatora –obrazovni nivo i učešće R&D kod zapošlja-vanja.26

Ovi kriterijumi i indikatori su prikazani nasledećoj tabeli, koja je data kao model za bu -duće izračunavanje i upoređivanje grada Beo-grada po sistemu MEGA.

Razvoj gradova iz ove grupe, i njihovopomeranje na viši nivo, zavisiće od njihovogkapaciteta da prevaziđu određene slabosti.Grad Beograd je svojim strateško-razvojnimdokumentima to i konkretizovao, preko nizarazvojnih ciljeva, planskih rešenja i operativnihzadataka, koje bi svi akteri koji učestvuju u raz-voju Grada trebalo da ostvare u određenim vre-menskim segmentima između 2015. i 2020.godine. Implementacija tih dokumenata pred-stavlja ozbiljan izazov za gradske institucije,organe i organizacije, ali u nekim slučajevima iza državni sistem.

Zaključak

Među strateškim prioritetima, koji bi treba-lo da učvrste razvojne temelje grada Beogradai povećaju njegovu konkurentnost, posebno seističe sistem gradske infrastrukture, odnosnosistem komunikacija ljudi, robe, energije, vodei informacija. Ovaj sistem treba da obezbediveću pristupačnost i privlačnost Grada zainves titore, turiste i građane koji ga naseljava-ju ili koji su ka njemu usmereni radi poslova-nja, školovanja, kupovine, rekreacije, kulture isl. Naglašen je poseban značaj saobraćaja,odnosno onoga što čini krvotok grada: saobra-ćaj i saobraćajna infrastruktura u gradu i vezesa okruženjem. Ovde, istovremeno, u sistemukomunikacija izuzetan značaj ima snabdevanjevodom i ispuštanje sa prečišćavanjem otpad-nih voda, kao i snabdevanje energijom. Ova tri

26 ESPON 111 Potentials for polycentric development in Europe, Project report - http://www.espon.eu/export/sites/default/Documents/Projects/ESPON2006Projects/ThematicPro-jects/Polycentricity/fr-1.1.1_revised-full.pdf

Zaključak

86 Urbani izazovi grada Beograda Urbani izazovi grada Beograda 87

elementa se na određeni način mogu posma-trati i kao jedinstven sistem, jer su povezanifizičkim mrežama, njihovom koordinacijom isinhronizacijom, kao i funkcionalnim međuod-nosima od kojih zavisi kvalitet razvojnih poten-cijala grada i njegovih sastavnih delova.

Saobraćaj, odnosno kretanje ljudi, robe iinformacija u gradu Beogradu preko sistemasaobraćajne i telekomunikacione infrastrukture,povezan na efikasan način na šire transport nesisteme u okruženju, Srbiji i Evropi, treba daomogući:a. harmoničan odnos između gradskog nase-

lja Beograd sa urbanim centrima na terito-riji Grada;

b. kvalitetno povezivanje sa okolnim funkcio-nalnim urbanim područjima sa kojima činifunkcionalni region; i,

c. ravnopravnu dostupnost javnim sadržaji-ma i službama.Razvoj saobraćaja i saobraćajne infrastruk-

ture grada Beograda ima i ekonomsku (razvojprivrede, razvoj kvartarnog i tercijarnog sekto-ra, smanjenje troškova putovanja) i socijalnudimenziju (zapošljavanje, socijalna kohezija,smanjenje siromaštva pojedinih delovaGrada). Zbog toga treba da predstavlja priori-tet ekonomske i socijalne politike Grada. Koor-dinacija svih vidova saobraćaja na višem teh-nološkom nivou, realizacija komfornog iefikasnog javnog saobraćaja, rehabilitacijagradske putne i železničke infrastrukture, kao imodernizacija tehničko-tehnoloških elemena-ta za upravljanje i koordinaciju saobraćaja,utoliko će biti značajni zadaci Grada. Njihovarealizacija će verovatno zahtevati i primenusistema javno-privatnog partnerstva. Uz ovo,izuzetan značaj ima i dalji razvoj i modernizaci-

ja telekomunikacionih mreža i objekata, čimeće se značajno podići nivo funkcionisanjanaselja na teritoriji Grada i ostvariti veća efi-kasnost privrednih i uslužnih delatnosti.

Energetski kapaciteti su u funkcionalnoj vezisa saobraćajem, od koga, u značajnoj meri, zavi-si ostvarenje postavljenog cilja podizanja efikas -nosti i racionalnog korišćenja energije, uz pošto-vanje ekoloških ograničenja. Grad Beogradposeduje znatne energetske kapacitete, a aku-tan problem čini energetska efikasnost, odnos -no obim i način trošenja energije u saobraćaju,zgradarstvu, grejanju i drugim potrošačimaener gije. Ključni princip će biti sadržan u odgo-varajućem upravljanju potrošnjom energije.Umesto tradicionalnog koncepta u kome seproizvodnja prilagođavala zahtevima potrošnje,grad Beograd će nužno morati da potrošnju pri-lagođava kapacitetima i modalitetima proizvo-dnje energije. Tu će posebno mesto imati tzv. ’in-teligentne mreže’, koje će da prate proizvodnjuračunajući i na problem skladištenja električneenergije. Ideja ’zelenog grada’, kao pomak ushvatanju uticaja proizvodnje energije na životvelikog grada, danas i u budućnosti, zahtevaćeznatno veću i sistemski osmišljenu upotrebuobnovljivih izvora energije koji su dostupni nateritoriji grada Beograda (biomasa, geotermalniizvori, sunce i vetar), uz razvoj odgovarajućeginformacionog sistema i tehnologije za određi-vanje potencijala i lokacija za proizvodnju ene-rgije iz obnovljivih izvora. Za grad veličine Beo-grada naročito je osetljivo (normativno,finansijski, tehnički) pitanje energetske efika-snosti u građevinarstvu, gde će svakako moratida se koordiniraju državno zakonodavstvo i gra-đevinska politika Gra da, jer u tome leže nemer-ljive uštede u potrošnji energije.

Napokon, voda, snabdevanje i ispuštanjesa prečišćavanjem, kao integralni sistem činijedan od kompleksnih preduslova za uzdizanjegrada Beograda na viši stepen među evrop-skim metropolama. Pored daljeg razvoja imodernizacije sistema proizvodnje i distribuci-je vode na teritoriji grada Beograda, najteži inajzahtevniji problem sa lokalnog nivoa činizastarela i nekompletna kanalizaciona mreža.Sa evropskog stanovišta najakutniji problempredstavlja sakupljanje i prečišćavanje otpad-nih voda, uz primenu Okvirne direktive o voda-ma EU i uz usaglašavanje propisa u oblastivoda sa zakonodavstvom EU. Izgradnja ’Inter-ceptora’ (kanala ’presretača’ voda) duž desneobale Save i Dunava, uz rekonstrukciju posto-jećih i izgradnju novih crpnih stanica za pre-pumpavanje otpadnih voda, sve do izgradnjecentralnog gradskog postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda, predstavljaće jedan odnajozbiljnijih izazova u komunalnom sistemuGrada.

Tek integralno sagledavanje ova tri podsis -tema, saobraćajnog, energetskog i vodnog,kao delova ukupnog funkcionalnog sistemagrada Beograda, i njihova međuzavisnost saprivrednim sistemom i finansijskim kapaciteti-ma Grada, računajući i na tehnofinansijskupovezanost sa velikim evropskim sistemima,može u periodu do 2020. da gradu Beograduobezbedi ostvarenje vizije najperspektivnijeggrada Jugoistočne Evrope i postepen prelazaku kategoriju MEGA 3, u kojoj se već nalaze Var-šava, Prag, Budimpešta, Bratislava, Lisabon idruge slične metropole Evrope. Pred gradomBeogradom postoji veliki broj izazova ukolikoželi da opravda epitet najperspektivnije metro-pole jugoistočne Evrope. Utoliko sve gradske

institucije, horizontalno povezane i u koordi-naciji treba da striktno prate strateške doku-mente grada Beograda, uz naročiti naglasakna listi prioriteta koji su već definisani u ovimdokumentima. To se, pre svega, odnosi naStrategiju razvoja grada Beograda, na sektor-ske strategije grada Beograda (poljoprivreda,industrija, turizam, saobraćaj, energetika,trgovina i druge). Saradnja sa civilnim sekto-rom građanima i evropskim institucijama saiskustvom imaće poseban značaj i ostvarivaćese preko foruma, radionica, konferencija i sli-čno. Poseban problem, odnosno moguću pre-preku u sprovođenju ovih strategija, kao ieventualnih ideja iz ove knjige, predstavljaćezakonodavni okvir koji se nalazi u fazi preispiti-vanja na republičkom nivou, kao i procedurekoje prate i pripremaju realizaciju pojedinihprojekata i koje zahtevaju neminovno pojed-nostavljenje, veću efikasnost i kvalitet sarad -nje gradskih institucija sa nosiocima realizacijeprioritetnih projekata, ili pokretačima inovativ-nih aktivnosti koje unapređuju kvalitet funk-cionisanja grada Beograda.

Sistem indikatora uspešnosti ostvarenja strateškihprojekata (model)

Prosečanindeks

Uporedniindeks 2012.IndikatorKriterijum

VELIČINA GRADA

Broj stanovnika

BDP

KONKURENTNOST

BDP/stan.

Lokacija TOP50010 firmi = indeks 100

PRISTUPAČNOST

Indikatori

MEGA 1–4 Broj putnika uavio-saobraćaju

Multimodalnapristupačnost

ZNANJE

Nivo obrazovanja

R&D udeo uzaposlenosti

EKOLOŠKA ODRŽIVOST

Učešće OIE uenergetskom bilansu

Povećanje nivoaozelenjenosti Grada

NAČIN UPRAVLJANJA

Veličina budžetagrada

E-povezanost

Dopunskiindikatori


Finansiranje


06Da bi projekat bio uspešan nije dovoljno

samo kvalitetno tehničko rešenje, tj. teh-nologija. Neophodno je obezbediti i kvalitetnofinansiranje projekta kako bi se ostvarili očeki-vani rezultati investicije. Značaj stabilnog iodrživog finansiranja je posebno izbio u prviplan nakon izbijanja svetske ekonomske krize iposledičnih turbulencija na tržištima kapitala inovca. Siemens je prepoznao ove trendove,tako da svojim potencijalnim klijentima poredvrhunske tehnologije/tehničkih rešenja nudi i

pomoć u finansiranju investicije putem direkt-nog finansiranja ili u vidu savetodavne pomoćipri strukturiranju finansiranja i obezbeđivanjuadekvatnih izvora finansiranja.

Portfolio usluga se u najširem smislu možepodeliti u sledeće grupe:1. Finansiranje putem duga/kredita2. Finansiranje putem kapitala, tj. vlasničkog

udela3. Finansijsko savetovanje i strukturiranje

projekata

Finansiranje


Finansiranje


Finansiranje putem duga/kredita(eng. debt financing)

Naša strukturirana finansijska rešenja kom-binuju know-how industrije i finansijsku

ekspertizu. Mi se usredsređujemo na pružanjerešenja prilagođenih posebnim potrebamakonkretnog klijenta, prevashodno se orijenti-šući na sledeće sektore: Energija, Medicinskaoprema i rešenja, Industrija i Infrastruktura igradovi – pokrivajući i privatni i javni sektor iznavedenih oblasti. Usklađeni s ovim strateškimciljem, gradimo čvrste veze pružajući pouzda-na, konzistentna i konkurentna finansijskarešenja, posebno prilagođena potrebamanaših kupaca.

Portfolio naših rešenja kreće se od tzv. seniorsecured korporativnih kredita do me zza nine kre-dita i od strukturiranog investicionog finansiranja(npr. lizing i krediti) do projektnog finansiranja.

Ponuđena širom sveta, naša strukturiranafinansijska rešenja prilagođena individualnimpotrebama naših klijenata i u javnom i u privat-nom sektoru pomažu korisnicima da poboljša-ju svoju konkurentnost i iskoriste prilike zarast.

Ono što nas razlikuje:n Širok raspon kreditnih i lizing rešenjan Pristup vodećim finansijskim institucijama

kao partnerima za sindiciranje finansiranjan Timovi veoma sposobnih stručnjaka koji

imaju značajna iskustva u industrijin Fleksibilnost za vođenje, organizovanje ili

učestvovanje u finansiranju u zavisnostiod potreba kupaca

Finansiranje putemvlasničkog kapitala(eng. equity participation)

Zajedno s našim partnerima, ulažemo u obe-ćavajuće infrastrukturne projekte širom

sveta. Uobičajeni volumen projekta se kreće urasponu od oko pedeset miliona evra do višeod milijarde evra. Naše interesovanje je usme-reno na sektore Energija, Medicinska oprema irešenja, Industrija i Infrastruktura i gradovi, sulaganjima u elektrane, infrastrukturne pro-jekte (uključujući infrastrukturu za železnice,aerodrome itd.) i projekte u oblasti zdravstve-ne zaštite. Mi se prevashodno usredsređujemona projekte u kojima Siemens igra ključnuulogu u isporuci tehnologija, upravljanju i odr-

Finansijsko savetovanje istrukturiranje projekata

Specijalizovani timovi u okviru naše Grupepomažu operativnim odeljenjima i njihovimkupcima u finansijskom strukturiranju i reali-zaciji projekata. Mi analiziramo različite mode-le finansiranja i koncepte minimiziranja rizikakako bi se obezbedila uspešna realizacija pro-jekta od samog početka. Radimo na projekti-ma iz oblasti energetike, zdravstvene zaštite,industrije, infrastrukture i gradova. Kreiramorešenja koja omogućavaju zadovoljenje intere-sa svih stejkholdera, tj. kupaca, dobavljačaopreme/usluga i dobavljača kapitala (finansije-ra projekta). Zahvaljujući reputaciji i dugogo-dišnjoj saradnji sa članovima globalne finansij-

žavanju sistema – obično kao glavni izvođač ilidobavljač ključnih komponenti. Podržavamoprojekte koji obećavaju odgovarajući povrat nauložena sredstva u smislu rizika koji projekatnosi, tj. uzimajući u obzir zemlju i tržišni rizik, sjedne strane, kao i rizike vezane za konkretniprojekat, s druge.

Ono što nas razlikuje:n Bogato iskustvo u razvoju i strukturiranju

velikih međunarodnih projekatan Izvrsna pristupačnost globalnim tržištima

kapitala i instrumentima zaštiten Stručna znanja u relevantnim sektorima

industrijen Međunarodna prisutnost posredstvom

Siemens-ove globalne mreže

„SFS je jedan od ključnih igrača koji je omogućio puštanje u rad veoma moderne i ekološke elektrane sa

kombinovanim ciklusom Tesenderlou, Belgija. Kompanija T-Power NV je vlasnik i upravlja ovim Siemens

T-Power postrojenjem kapaciteta od 430 MW. Ovaj joint venture su napravili Siemens Project Ventures

GmbH, International Power plc i Tessenderlo Chemie NV. Elektrana ne samo što snabdeva električnom

energijom lokalnu proizvodnju hemije već i dostavlja struju u javnu mrežu.

Ovo gasna elektrana, koja može da snabdeva više od 240.000 belgijskih domaćinstava električnom ene-

rgijom, predstavlja prvi model nezavisnog proizvođača energije (IPP – independent power producer)

ove veličine u Belgiji. Ukupna vrednost projekta je 440 miliona evra. Siemens Project Ventures su preu-

zeli vođstvo u strukturiranju finansiranja projekta, u kom je grupa od 10 banaka učestvovala. Projekat je

takođe dobio podršku političkih lidera u Belgiji, jer elektrana sa kombinovanim ciklusom, sa svojim ni-

voom izuzetne efikasnosti i brzog reagovanja, služi kao idealna dopuna vetroelektranama i može efek-

tivno da spreči nedostatke u snabdevanju električnom energijom.”

ske zajednice uspevamo da motivišemo i osi-guramo izvore finansiranja projekata.

Portfolio naših usluga obuhvata:n Analiza svih aspekata i rizika povezanih sa

finansiranjem projekata, kao i proverafinansijske održivosti projekta

n Finansijsko savetovanje, strukturiranje irealizacija konkurentnih finansijskihmodela

Ono što nas razlikuje:n Inovativna rešenja i finansiranje iz jednog

izvoran Globalna mreža finansijskih partnera –

blizak odnos sa bankama i međunarodnimfinansijskim institucijama

Kada je Tehnološkom institutu Floridi (FIT), nezavisnom tehnološkom univerzitetu, zatrebala zamena

neefikasnog osvetljenja, grejanja, ventilacije, klimatizacije (HVAC) i ostale opreme kako bi učinili svoj

kampus efikasnijim, Siemens je ponudio kompletno rešenje prema potrebama univerziteta. Siemens je

pružio rešenje za konverziju energije koje je uključivalo opremu i finansiranje projekta vrednog 10 mi-

liona američkih dolara. Ušteda na energiji i komunalijama, napravljena korišćenjem nove opreme, na

godišnjem nivou premašiće godišnje troškove finansiranja celokupnog projekta, omogućavajući pro-

jektu da se sam isplati tokom 10-godišnjeg perioda finansiranja. Džek Armul, viši potpredsednik za fi-

nansiranje i poslovne operacije CFO FIT-a, rekao je: „Siemens Finansijske usluge (SFS) su imale razume-

vanja za naše potrebe i dale su nam veoma konkurentnu cenu finansiranja. Sa njima je vrlo lako

sarađivati.”

n Mogućnost obezbeđivanja finansiranja pu -tem kapitala i kredita preko bilansaSiemens Financial Services (SFS).

Primer dobre prakse

Tehnološki institut Florida, SADPrimer dobre prakse

T-Power, Belgija

Literatura:Demografska statistika u Republici Srbiji, 2010. RZS,Beograd.ESPON 111 Potentials for polycentric development inEurope, Project report -http://www.espon.eu/export/sites/default/Docu-ments/Projects/ESPON2006Projects/ThematicPro-jects/Polycentricity/fr-1.1.1_revised-full.pdfEU Strategy for the Danube Region, Brussels, 2012.European Green City Index – Assessing theEnvironmental Impact of Europe's Major Cities,Siemens AG, Munich, 2009.Eurostat; ESPON 1.1.1 Final report Carto: ÖIR-ID.Financial Times, 2007.Generalni plan saobraćaja u SrbijiGeneralni urbanistički plan Beograda, Urbanističkizavod grada Beograda, 1972.Green Paper on Territorial Cohesion, 2008;Idejni koncept upravljanja saobraćajem u Beogradu,POYRY, 2010.Istraživanja karakteristika saobraćaja na osnovnojmreži grada Beograda, 2006.Istraživanje mesečnih neravnomernosti saobraćajana osnovnoj mreži grada Beograda, Saobraćajnifakultet Beograd, 2004.Nacionalna strategija održivog razvojaOpštine u Srbiji 2011, RZS, Beograd.Outlining Central and South East Europe – Report onSpatial Development in CenSe, PlaNet CenSe, 2006.Popović, J., Vukanović, S. & Čelar, N. Travel time asresults of traffic control and management measures,ISEP, Ljubljana, 2011.Prostorni plan Republike Srbije 2010–2020.Regionalni prostorni plan AD grada Beograda(Izmene i dopune), Grad Beograd i Javno-urbanističko preduzeće i Urbanistički zavodBeograda, Beograd, 2009.SMARTPLAN – Saobraćajni master plan Beograda,Konzorcijum PTV, DDR, Tridet, 2006–2008.SMARTPLAN – Transport Master Plan Belgrade –Završni izveštaj, Direkcija za građevinsko zemljište iizgradnju Beograda, Belgrade, 2008.Statistički godišnjak Beograda 2010, ZIS.Stojkov, B., Divjak, D & Djordjevic, A. (2006).Information and Telecommunication Flows forMetropolitan Networking in CADSES, in MetropolitanNetworking in CADSES (ed. B. Stojkov), SpaCe.Net,Belgrade/Dresden/Bratislava.Strategies for Spatial Development of CADSES, 2000.Strategija razvoja Beograda – ciljevi, koncepcija istrateški prioriteti održivog razvoja, Urbanističkizavod Beograda i PALGO centar, Beograd, 2011.Strategija razvoja energetike grada Beograda,Energoprojekt ENTEL, Beograd, 2008.Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog,vazdušnog i intermodalnog transporta u RepubliciSrbiji od 2008. do 2015. godine.Vukanović S., Čelar N., Milosavljević S. (2007).Estimation of level of service on urban network asinput to ITS travel information, ISEP, Ljubljana.Pravni i regulatorni dokumenti:Zakon o planiranju i izgradnjiZakon o bezbednosti saobraćaja na putevimaZakon o zaštiti vazduhaZakon o osnovama bezbednosti saobraćajaZakon o zaštiti od buke u životnoj srediniProgram kontrole kvaliteta vazduha u Beogradu u2010. i 2011. godiniOdluka o javnim parkiralištima (Beograd)Rešenje o režimu saobraćaja teretnih motornih vozilai zaprege kroz Beograd

siemens.rs

Urbani izazovi grada Beogradawww.siemens.rs

Izdavač:Siemens d.o.o. BeogradCorporate Communications and Government Affairs (CC GA)Omladinskih brigade 2111000 Beograd, Srbija

Za izdavača:Jovana Žurž[email protected]

Koordinatori projekta:Mirjana Cvijanović[email protected] Radojevićslavica.radojević@siemens.com

Dizajn & Prepress:Studio 7 Zoran Trišić, Beograd

Fotografija:Darko Ristić Photo, Beograd

Štamparija:Alta nova d.o.o.

Proizvedeno u SrbijiNovembar 2012.