Радили: Никола и другариОШ “Јелена Ћетковић”

Узрок рата

Основни Узрок рата био је сукоб интереса ВЕЛИКИХ сила и њихова борба за политичку и економску доминацију

Сукоб је избио између два војна савеза: Антанте и Централних сила

Повод за рат

28.јуна 1914.год. припадник Младе Босне Гаврило Принцип извршио атентат на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда

Млада Босна се залагала за уједињење Јужних Словена и ослобођење од аустроугарске власти

Аустроугарска је оптужила Србију за организацију атентата

Радикални кругови у Бечу су се залагали за ратну опцију

Гаврило Принцип

Непосредно после атентата у Сарајеву Немачка је јасно и недвосмислено

подржала Аустроугарску, што је Беч натерало да се одлучи за рат

23.јула Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, са тешким и неприхватљивим захтевима

Аустроугарска је 28.јула 1914.год. објавила рат Србији

Како државе улазе у овај ратУ наредних неколико дана почетком августа

1914.године, све велике силе су биле укључене у Велики ратни сукоб.

Земље учеснице

Јапан 1914.год. улази у рат на страни Антанте Турска је прогласила неутралност, али је у

тајности, крајем 1914.год. потписала Споразум са Централним силама

Италија је на почетку пропорционалном остала НЕУТРАЛНА, али 1915.године улази у рат на страни Антанте

Бугарска 1915.год. улази у рат на страни Централних сила

Румунија 1916.год. улази у рат на страни Антанте

САД 1917.год. улазе у рат на страни Антанте

Шлифенов план

Нацелник немачког генералштаба Алфред фон Шлифен је још 1905.год. израдио немачки ратни план

Основна замисао била је да се избегне рат на два фронта

Планирано је било да се најпре Француска порази на западу за 40 дана, да се затим све снаге пребаце на исток против Русије

Европски фронтови

У ЕВРОПИ се ратовало на три фронта: Западном (од Северног мора до

Швајцарске) Источном (од Балтичког мора до Румуније) Балканском (почетком рата зо је ратиште,

а од 1915. формира се Солунски фронт)

Западни фронт

Немци су продрли кроз неутралну Белгију и почели да угрожавају Париз

Дошло је до битке на Марни, септембра 1914. у којој је заустављен немачки продор од стране француских и британских трупа

Пропао је Шлифенов план о муњевитом рату и Немачка почиње да води рат на два фронта

Рововски рат

Европске прилике на почетку рата На неуспех Шлифеновог плана утицало је

неколико фактора: Британци и Белгијанци су успоравали

напредовање Немачке, што је омогућило Французима да пребаце појачања на линију фронта

Неочекивана брзина Руске мобилизације и напад на положаје НЕМАЧКЕ на Истоку

Ток рата

На Западном фронту је од тада вођен рововски рат

На његов ток пресудно утицале су технолошке промене

Бодљикава жица је представљала огромну препреку за нападе пешадије

Доминантнија артиљерија и митраљези такође су ојачали одбрану

Бојни отрови и тенкови

Априла 1915.год., У бици код ИПРА, Немци су први пут употребили бојне отрове, које су затим користиле ОБЕ стране

Због тога је јако тешко било пробити непријатељске положаје без огромних губитака

Као ново офанзивно оружје 1916.год. појављује сетенк (Прво су га користили Британци, Французи )

Британски тенк

Источни фронт 1914.

Русија је ратовала против Немачке и Аустроугарске

Руси су изненада прешли у офанзиву и ушли дубоко на територију Немачке

Због тога је Немачка морала да повуче део снага са Запада

Немци су повратили изгубљене територије и поразили Русе у биткама код Таненберга и Мазурских језера

Руска војска је била најмногољуднија, али слабо опремљена

Ратна 1915. година

Крајем прве године рата било је јасно да ни један блок не може да оствари лаку победу

Осим ратних операција вођени су и дипломатски преговори да би се привукле неутралне државе

Италија је у пролеће 1915. потписала са Антантом Италији су обећане територије, насељене

италијанским становништвом, које су биле у саставу Аустроугарске: Трст, Далмација, Јужни Тирол

Тако је дошло до отварања новог фронта на реци Сочи

У јесен 1915. године Бугарска је ушла у рат на страни Централних сила, а обећано јој је територијално проширење на рачун Србије

Источни фронт 1915. године

Пошто нису успели да остваре муњевиту победу на Западу, Немачка је више пажње посветила Источном фронту

Немачка је код Горлица пробила руске положаје и натерали их на повлачење из Пољске

Тако је линија фронта померена неколико стотина километара од немачких и аустроугарских граница

Немачка није успела да оконча рат на овом фронту

Карта – Источни фронт

Дарданелска експедиција

Пошто нису били у могућности да пробију немачки фронт на Западу, савезници су одлучили да се искрцају на Галипољу, заузму Дарданеле и принуде Турску на капитулацију

Улазак Турске у рат онемигућавао је снабдевање Русије преко Црног мора и опасност за руске територије на Кавказу

Турска војска, коју су обучавали немачки официри, пружала је снажан отпор и онемогућавала ове планове

Нарочито велике губитке имали су аустралијски војници који су били део британске војске

Од остатака ове војске формиран је Солунски фронт

Западни фронт 1916. године

Почетком 1916. године немачка команда је на Западу почела да користи тактику исцрпљивања: овај план је ужасе овог рта довео до врхунца

За циљ напада немачка команда је одабрала француско утврђење Верден

Операције су трајале од 21. фебруара до 19. децембра 1916. године

Погинуло је око 250.000 а рањено oko 500.000 војника

Опсада Вердена

Својим положајем Верден је штитио прилазе Паризу

Тактика исцрпљивања састојала се у идеји да се непријатељу нанесу што већи губици: немачка у томе није успела, иако је Француска имала огромне губитке

Одбраном Вердена командовао је маршал Филип Петен

Битка је представљала симбол француске одлучности

Верден – данас

Битка на Соми

Сматра се највећом битком Великог рата Представља велику британско-француску

офанзиву Циљ је био да се ослаби немачки притисан на

Верден Само првог дана битке британци су имали

50.000 погинулих и рањених, од којихе је већина погинула у првом сату битке, а укупно око 500.000 војника, Француска је изгубила око 200.000 војника, a Немачка око 500.000 војника

Немачки положаји нису пробијени, али су Немци имали велике губитке

Карта – Западни фронт

Означена је Сома

Источни фронт 1916. године

У лето 1916. године руска војска је предузела велику офанзиву под командом генерала Брусилова (по коме је офанзива добила име)

Русија је нанела тежак пораз Аустроугарској и запретила њеним избацивањем из рата

Да бит то спречили Немачка је морала да повуче део трупа са Западног фронта

Офанзива је била заустављена Офанзива је бино утицала на одлуку Румуније

да уђе у рат на страни Антанте ове године

Револуције у Русији

Руско друштво је било у дубокој кризи У Русији је постојао систем самодржавља,

сва власт је била у рукама царева из династије Романових (цар Николај Други Романов)

Рат је само продубио слабости Русије

Владимир Иљич Лењин

Међу противницима царског режима најодлучнији су били бољшевици, на челу са Владимиром Иљичем Лењином

Они су се залагали за револуционарно преузимање власти

Фебруарска револуција

Лоше стање у држави довело је до низа штрајкова почетком 1917. године

Један од тих штрајкова, крајем фебруара 1917. године (по Јулијанском календару) довео је до оружане побуне, познате као фебруарска револуција

Цар Николај Други је абдицирао и то је био крај царства у Русији

Власт је преузела грађанска влада на челу са Александром Керенским

Упоредо су бољшевици започели формирање паралелених органа власти - Совјета

Октобарска револуција

Бољшевици су свој програм формирали на основу парола:

“Мир, хлеб, земља” и “Сва власт Совјетима”

Суштина је била у захтеву да Русија одмах изађе из рата; да се обезбеди снабдевање народа и да се одузме земља од богатих земљопоседника и подели сељацима; да бољшевици преузму власт преко Совјета од привремене владе

Октобарска револуција

Неуспеси привремене владе и све веће расуло на фронтовима ишли су на руку бољшевицима

25.октобра (7. новембра) 1917. године почела је бољшевичка побуна – октобарска револуција

Симбол револуција постала је крстарива Аурора, чији је плотун означио пчетак јуриша на Зимски дворац, седиште привремене владе

Ток револуција

Бољшевици су заузели све кључне институције Формирали су Совјет народних комесара, владу на

челу са Лењином У пролеће 1918. године Русија склапа са Немачком

сепаратни мир у Брест Литовску Русији је одузета огромна територија (око 25%) у

области Балтика, Белорусије и Украјине, економски најразвијенији делови земље

Бољшевичка влада је пристала на такве услове да би учврстила власт у држави

Противници револуције покушали су да сруше власт бољшевика; грађански рат 1918- 1920. године између “црвених” и “белих” завршен је победом бољшевика

Границе према миру у Брест Литовску

Поморски рат

На почетку је британска флота спроводила поморску блокаду Немачке

На то је Немачка одговорила дејством подморница, које супотапале трговачке и путничке бродове

Немачка је 1915. године потопила амерички путнички брод “Лузитанија” што је била друга највећа поморска катастрофа након “Титаника”

Поморске битке

Највећа поморска битка вођена је код Јитланда 1916. године

Британци су изгубили више бродова, али су успели да обезбеде трајну контролу над морем

Почетком 1917. године Немачка је усвојила тактику неограниченог подморничког рата

Ова тактика је непосредно довела до уласка САД у рат

Опасност од немачких подморница доста је умањена системом конвоја, када су ратни бродови пратили трговачке бродове

Улазак САД у рат 1917. године На почетку рата САД су се држале политике

изолационизма Изолационистичка политика била је дефинисана још 1823.

доктрином америчког председника Џејмса Монроа САД су располагале огромним војним и индустријским

потенцијалом, улазак САД у рат на било коју страну давао је огромну предност

Британија и Француска су се веома задужиле у САД, њихов пораз би довео у питање отплату дугова

Немачком тактиком неограниченог подморничког рата посебно је била погођена америчка трговачка морнарица

Немачка је покушала да увуче Мексико у рат против САД нудећи финансијску помоћ и припајање делова америчке територије

Сви ови разлози су довели у пролеће 1917. године до уласка САД у рат на страни Антанте

Вилсонових 14 тачака

Уласком у рат САД су постеле велика сила у светским размерама

Почетком 1918. године тадашњи амерички председник Вудро Вилсон је изнео свој спољнополитички програм у 14 тачака

Основе програма су: Негирање тајне дипломатије Право народа на самоопредељење Стварање међународне организације која би након

рата водила рачуна о очувању мира у свету Слобода трговине и пловидбе морима

Вудро Вилсон (1856 – 1924)председник САД

Крај рата 1918. године

Након изласка Русиј из рата Немачка је пребацила снаге на запад, да оствари победу док се не осети пуни утицај САД на ратна дешавања

Немачка офанзива је доживела неуспех У лето 1918. године западни савезници су

покренули контраофанзиву и немачки фронт се распао

Немачка је капитулирала 11. новембра 1918. чиме је окончан Први светски рат