9 EMOCIJE 2013

  • View
    226

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of 9 EMOCIJE 2013

EMOCIJE

EMOCIJEPojam, teorije, znaaj, izraavanje emocija, osnovne emocije, funkcije emocija

Emocije i njihova vanostEmocije su bitan deo naeg psihikog ivota. Bez njih ivot bi nam bio monoton, dosadan, bezukusan i bezbojan. Ali, emocije su vie od luksuznog dodatka, zaina koji ini na ivot uzbudljivim, zanimljivim. One imaju svoju svrhu i neophodne su za opstanak nae vrste. Emocije su znaajne za na lini, ali i za na drutveni i kulturni, duhovni ivot. Pa, ipak, mada znamo da su emocije povezane sa naim najviim vrednostima i da daju ljudsku dimenziju naem ivotu, one su dugo bile zanemarene u psihologiji i bile su preputene filozofima, antropolozima, teolozima, pesnicima i umetnicima.

Status emocija u psihologiji, nekad i sadEmocije lee u osnovi svakog ljudskog iskustva i procesa prilagoavanja, pa ipakkognitivni procesi su se neuporedivo vie izuavali i dobijali vie prostora u udbenicimapojam emocija je bio praktino prognan iz psihologije za vreme bihejviorizmaPrve naune studije emocija:Darvin (1872): Izraavanje emocija kod oveka i ivotinjaDejms (1884): ta je emocija - prva teorija emocijaPodsticaji za savremeno izuavanje emocija:Klinika psihologija i psihoterapija, naglasak na upoznavanju subjektivnog aspekta emocija i na negativnim oseanjima (anksioznost, krivica, stid...)Psihologija stresa (izuavanje individualnih razlika u reagovanju na stres, izuavanje procesa tugovanja, naina prevladavanja...)Humanistika, egzistencijalistika i pozitivna psihologija, interesovanje za pozitivna oseanja (srea, zadovoljstvo, ljubav, ponos..)

Odreenje emocijata su emocije, kada se javljaju i emu slue:Emocija je uzbueno stanje organizma izazvano subjektivno znaajnim, vanim stimulusom (situacijom), koje psihofiziki priprema subjekta za adaptivnu aktivnost. Emocije se javljaju na tri plana:Fiziolokom (aktivacija simpatikusa: ubrzan puls, irenje zenica, ubrzano disanje, pojaano luenje adrenalina, poveanje eera u krvi..)Subjektivnom (subjektivni doivljaj specifinog kvaliteta oseanja sree, straha, tuge, ponosa... - koji je uvek usmeren na neki objekat: bojimo se, sreni smo ili tuni zbog neega)Bihejvioralnom (spolja vidljive manifestacije emocija, tipine promene u ponaanju, stavu tela, gestovima, mimici...)Emocija je, prema tome, sloena kognitivno-fizioloko-bihejvioralna reakcija koja ima dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju.Emocije kod oveka pobuuju ne samo spoljanji stimulusi nego i mentalne reprezentacije, prilikom seanja ili zamiljanja, pri emu ne moramo biti svesni tih reprezentacija

Emocionalni doivljaji: bitni pojmoviAfektivni tonbazini kvalitet prijatnosti/neprijatnosti; elementarno oseanje; kvalitet drugih oseanjaAfektEmocionalni doivljaj velikog intenziteta, veoma burnog toka, kratkog trajanja, s izrazitim telesnim i psihikim promenama, praeni suenjem svesti, smanjenom samokontrolom, impulsivnim ponaanjemRaspoloenjeDugotrajan emocionalni doivljaj slabog intenziteta. Uzrok: dugotrajna izloenost nekoj situaciji ili hronina preokupacija nekim mentalnim sadrajima. Povezanost s temperamentom: sangvinici su skloniji pozitivnom, a melanholoci negativnom raspoloenu.SentimentSloena, steena, relativno stabilna mentalna struktura koju ine oseanja, stavovi usmereni ka odreenom objektu (primer: ljubav, patriotizam)

Fizioloke teorije emocijaObjanjavanju fizioloku osnovu emocija; odnos organskih promena i subjektivnog doivljaja

Dejms-Langeova teorijaKenon-Bardova teorijaPapez-Maklinova teorija

Dejms-Langeova teorijata je emocija, V. Dejms, 1884Cerebralni korteksSenzorni korteks Motorni korteks

Odgovor organizma

324Subjektivni doivljaj1

Kenonova kritika Dejms-Langeove teorije (oko 1920)

Razliite emocije su povezane s istim ili skoro identinim telesnim procesimaTelesne promene izazvane nekim drugim, a ne adekvatnim stimulusom ne dovode do emocija koje su povezane s tim promenama (primer: suze usled seckanja luka ne izazivaju doivljaj tuge)Mnogi telesni organi reaguju sporo, a oseanja mogu nastati neposredno po opaanju situacijeNakon presecanja senzornih puteva koji vode od visceralnih organa ka mozgu, ivotinje i dalje pokazuju ekspresiju emocija na bihejvioralnom planu

Kenon-Bardova teorijaHipotalamus kao centar regulacije emocija

Cerebralni korteksHipotalamusTalamus

1Odgovor organizmaSubjektivni doivljaj

2

34

Savremene fizioloke teorijePapec-Meklinova teorija Papec (1937) i Meklin (1949, 1952, 1970)Pored talamusa, hipotalamusa i korteksa vanu ulogu u nastanku emocija ima tzv. visceralni mozak (limbiki sistem, naroito hipokampus i amigdala). On je centar emocionalnog ivota

Kognitivne teorije emocijaObjanjavaju ulogu kognitivnih procesa u nastanku i izraavanju emocijaahter-Singerova (dvofaktorska) teorijaZa nastanak subjektivnog doivljaja emocije potrebne su dve informacije: o naem fiziolokom stanju i o situaciji u kojoj se takvo fizioloko stanje pojavilo. Primer: strah i privlanostLazarusova teorijaEmocijama prethode kognitivni procesiPrimarna kognitivna procena: ta se deava, znaenje i znaaj situacije, mogue poslediceSekundarna kognitivna procena: odluka o tome ta da inimoPrimer: reakcija na beskunika

Savremena saznanja o neurofiziolokim osnovama emocijaDva nervna puta u nastanku emocija (Le Du):

Subkortikalni (receptor-talamus-amigala-efektori)evolutivno starijibrivaniji za preivljavanjene ukljuuje svesnostKortikalni (receptor-talamus-korteks-amigdala-efektori)evolutivno mlaisporijiomoguava svestan, subjektivni doivljaj

Dva puta emocionalnog reagovanja

SENZORNI KORTEKS

TALAMUSAMIGDALA

EMOCIONALNISTIMULUSEMOCIONALNIODGOVORSubkortikalni putKortikalni put

Darvinovo evolucionistiko shvatanje emocijaarls Darvin je u svom epohalnom delu Izraavanje emocija kod oveka i ivotinja (1872/2009), koje predstavlja prvo nauno prouavanje emocija, pokazao da su odreeni pokreti i obrasci ponaanja tesno povezani sa uroenim emocijama i da predstavljaju rudimente ponaanja koje je nekada imalo adaptivnu vrednost.

Darvin je utvrdio da mi, i nehotice, oputamo krajeve usana kada smo tuni, da otvaramo usta i podiemo obrve kada smo iznenaeni, a da steemo pesnice, podiemo usnu i pokazujemo onjake u besu.

Emocije i izrazno ponaanje (prema Darvinu)

Emocija IzrazLjutnja (bes) - Mrtenje, stezanje pesnica, kostreenjeStrah - Nakostreene dlake, drhtanje, napetost miiaGaenje - Usta se krive nadole (kao da e ispljunuti), mrtenjeStid - Crvenilo na licu, nekad i vratuRadost - Smejanje, skakanje, pljeskanje rukamaTuga - Plakanje, unutranji krajevi obrva podignuti, oputeni uglovi usna, lice i itavo teloBol - Grenje lica, stezanje vilica, krici, znojenjeLjubav - Telesno pribliavanje, dodirivanje, grljenje

EMOCIJA I IZRAZ - HIPOTEZA FACIJALNE POVRATNE SPREGEEmocije utiu na izraz lica, ali je uticaj i obrnut. Darvin je prvi (1872) istakao hipotezu facijalne povratne sprege: Izraavanje emocije ima povratni uticaj na sam emocionalni doivljaj, na odvijanje te emocije na subjektivnom planu. Emocije (tuge, sree, besa) koje se slobodno, snano telesno izraavaju, time pojaavaju tu emociju, kao i obrnuto, emocionalni izrazi koji se suzbijaju, slabe tu emociju. Ako elite, dakle, da se oseate radosno, sreno, samo se namerno smejte! Eksperimentalni dokazi hipoteze: Dranje olovke usnama i zubima i gledanje kominih filmova.

Osnovne (primarne) emocijePostoje jednostavna, osnovna ili elementarna oseanja. Zavisno od autora procena njihovog broja varira od 2 do ak 11. Sloene emocije nastaju spajanjem ili meanjem primarnih emocija. Npr. Prezir = ljutnja + gaenje (prema Pluiku)V. Dejms navodi sledee primarne emocije: strah, tuga, ljubav i besPo P. Ekmanu to su: ljutnja (gnev), gaenje, strah, radost, tuga, iznenaenje. Zajednike odlike primarnih emocija su: Rano se javljaju tokom individualnog razvojaZajednike su ljudima i viim primatimaKulturno su univerzalne Imaju specifinu fizioloku osnovu

StrahDoivljavamo kada procenjujemo da smo ugroeni mi (ili neka naa vrednost), a ne moemo adekvatno da se suprotstavimo ugroavajuem objektu ili situacijiTrema: strah u vezi budue situacije provere sposobnosti ili umea, za koju ocenjujemo da moe da prevazie nae sposobnosti: inhibitorna i stimulativna tremaAnksioznost (strepnja): doivljavamo kada procenjujemo da ne moemo da izaemo na kraj sa ivotnim tekoama. Razlika izmeu straha, panike i uasa: procena mogunosti da se uklonimo ili izbegnemo ugroavajuu situaciju

Strah panika - uasStrahPanikaUasProcenaMoemo da se uklonimo iz ugroavajue situacijeNe znamo da li moemo da se uklonimo iz situacije, verujemo da nemamo vremena i moramo odmah pronai izlaz iz situacijeMislimo ili znamo da nema izlaza iz ugroavajue situacijePonaanjeBekstvo, udaljavanje, povlaenjeDezorganizovano, smeteno, nekoordinisano ponaanje: samo naizgled neadaptivnoMalaksalost, koenje, gubljenje svesti, disocijacija

Gnev (ljutnja)

Doivljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaa na nain koji ugroava nas ili nau vrednost, odnosno kada smo osujeeni u postizanju ciljaKada smo gnevni znai da oekujemo da druga osoba promeni svoje ponaanjeManifestacije gneva: mrtenje, stezanje vilice, stezanje pesnica, ukruivanje tela, variranje jaine glasa (smanjuje se ili pojaava u odnosu na uobiajenu jainu).Adaptivno i efikasno izraavanje ljutnje: utie na promenu ponaanja druge osobe, ublaava ili reava konflikt

Komunikativna funkcija emocijaTano prepoznavanje emocionalnog izraza ima ogromnu vrednost za opstanak jer slui sporazumevanju u socijalnoj interakciji. Izmeu majke i odojeta vitalno je vana prevashodno neverbalna komunikacija, prevashodno razmena emocija (osmehom se pokazuje radost i ohrabruje dete, mrtenjem se pokazuje neslagan