Arheologija Praga. Poema

  • View
    229

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Arheologija Praga. Poema

Text of Arheologija Praga. Poema

  • arheologijapraga

    FUKOOVA ZAOSTAVTINA

    Poema arheologija

    Sa ovim takama otporazapoinjem:pisanjem,koje svedoi o nainuna koji se uvija spoljna linijabez poetka i kraja;disanjem,koje kao da raste prazan in1 pribliava i udaljavauznoenjem prema odsustvui nezadrivu sadrinu dan;savijanjem,koje u spektralnim kopijama pamenjaproblematizuje serijepravaca, praga, jezika i haosana raun nepostojanih oblikasve blie poetku.

    zapoinjem arheologiju praga,moga pragakoga raslojavaju godineprovedene u gledanju,pisanju,savijanju reido utrobe,do melanholijekoja zapoinje u glavia dovrava seu predaji pisanja Drugom,onom koji e menadii

    1 Stefan Malarme: Bacanje kocke

    10

    20

    30

    40

  • - 2 -

    itanjem-savijanjemovog teksta ovdei nastaviti,kao to se sve nastavlja,onamo u pravcu koji neuspostavlja krajeveno samo senkeizmedjuvodei do poreklakoga lukavstvo umastalno udaljavadaleko od jemstavana koja smo navikli2.

    na poetku trebasaviti poetno podruje,prei pragove,problematizovati serije,nikada se ne zadovoljiti odvijanjemfenomena i iskaza po horizontalnojili vertikalnoj dimenziji, ve obrazovatitransverzalu, pokretnu dijagonalu3po kojoj e se savijatiserijalna vidjenja i govorenjau disjunkcijisa duom unutra,koja dubi intervaliskazivogai privlai ga.

    jer pevati znaibacati kockice,razlistavati belineto e se podii do neijih oiju,krenutiod naih epistemolokih obala4,kako bi se, rekonstruiui jednu mreu, dospelo, ronei, do potopljene episteme5,to bi bio uslovza jednu drugu poezijuu kojoj je pojam pevanja i bia

    2 Miel Fuko: Arheologija znanja3 il Delez: Fuko4 or Kangijem: Smrt oveka ili zamor cogita5 Sintagma ora Kangijema

    50

    60

    70

    80

  • - 3 -

    sauvantako da se ispunjava u nama.

    stoga, o tudjosti,vreme je da se ponovo pokuada se izgradi serija u susedstvu jednetake pojedinanosti i da se potraedruge serije koje se na nju nadovezuju,u drugim pravcima, na nivou drugih taaka6sa sasvim drugim pragovimamakar i preko sporednih stvariili uprkos njima,kao kada se kae:Evo proleaa vidi se Nita,nikakva svetlina,nikakva cvatnja,samo Re se gleda,neprekoraljiva,pribrojena uz

    nae bilosa belom krukovom kronjomusred oiju.

    treba, dakle, poi od tudjostida bi se pripremio put zanadolazak Bia,za afirmaciju planje kojasvetluca u pukotini cogita7,jednoj stalno otvorenoj upitnostisred svih pustinja nemiljenog,u jednom predelu smetenom izvan i u menikao podmukla i neprekinuta pratnjamoda samo stoga da bi se utvrdilogde se uvija Biei gde se odvija Nitai u kakav odnos upada ovo udvajanjeBia i Nita, Bia i vremena,Bia i pristajanjakoje afirmie tek proklijaluontologiju koljke, toka,uvijanja i razvijanjaserij koje ukrtajuiskazivo i vidljivo,

    6 il Delez: Fuko7 Sintagma je Fukoova. Prim. B.T.

    90

    100

    110

    120

    130

  • - 4 -

    inei nabor otelotvorenjapreko tvrdog talira snova8od jedne do druge pukotinesa obezduenim reima to obeleavajuuronjenu teu,koja stalno polazi za nama,koja je naa zakovitlana pratnja,kruni ispraaj,re vraena onome to je nemo9,i koja nas dobavlja pri rodjenjuda bi nas otada ve pripremala za sutinskonaputanjeonoga ta smo inili ovdei to e se moda nastavitina veslima od stringovaonda kada se budemo vraalidole, ka drugim obalama s kojih smo poli,svijajui se u lakoi i prozirnostinaputanja Trajanja.

    ali sada jo nam jeutiskanje u tle priruno, tek zapoetoono je jo vano,jo potrebno,jo je u vrtu bivanje neiivljenotako da tek obznanjujemonered mutacijkoje su nered istorije i zbir nae planje,ishod derivacije samosti,nered pojmovnih mres kojima lovimo,beskrajno izmiui iskoni jedno neiscrpno Sadato nas pokree i zauzdava,kako to ve biva.

    jo je, stoga, vreme pevati Biedobrodolo sa nama,primarni smisao pravilnosti, jezik i pisanjeoko kojih se uvija varijablasvega to se o tome moe reida bi se zapoelou tom mrmljanju bez kraja,

    - 5 -

    8 Sintagma je Celanova. Prim. B.T.9 Miel Fuko: Rei i stvari

    140

    150

    160

    170

    180

  • sa tim naborom s kojim samdoao ovamo i koji nam je priredjen,kako bi postavio horizont vidljivostikoji se uvija kakogod hoei uvija u sebe-videe,tako da moemo tek mrmljati smisao,verati se uz stablo rei, uz sistem znakovasa optom gramatikom ogledal i zidova,traei da vidimo do koje visine,do koje istoe sri i ta uistinu i verno pripadanaem znanju,a ta uistinu ne.Jo je, dakle, vreme pevati poetak,odvijajui jedno sazvedjevrtoglavice, snova i jezika,traei strpljivo sluanje.

    stoga, u tali sam koja me opominjena moje rodjenje,na prostirku lgosa,na trsku kojom je ve zapisanota mogu da znam,ta mogu da inim,ta mogu da budem,pa ipakja zapisujem Svoje,ono to niko nikada nije video preniti e videti posle,jer ovo Sadatek je sada odvijeno,tek sada prispelou pisanjeda bi miljenje i pevanjedospelo do mislina liniji umetka sred ivotakoji nabore svetapretvara u konverziju spolja i unutra10,emu pisanje i inaepripada, spojeno s onostranim11, iduis blagom kosinom napred.U tali sam, evo, koja pribavlja mojeprapoverenje, zbirove koegzistencij,kolutove simbolikih lanaca, pribiravreme za razumevanjeoveka sa vukovima

    - 6 -i oveka sa jagnjetom,

    10 il Delez11 Stefan Malarme: Bacanje kocke

    190

    200

    210

    220

    10

  • onog to govor nosi od ljubavii onog to govor nosi od nagona,pa se sputam dole u difuznosti u mrak obojega,preko onoga to izmedju njih stoji umetnuto, sputam se serpentinama govorakoje jedva govor obuhvataju ikoje tek naznaujurazlikuvidljivog i iskazivog,svetlosti i jezika,iluzije i cogitai koji se u toj onirinostiukopavajuu nepropadljive suze stvari.

    sa ovo malo tita u okukoga imami zareza tame u srcu,drevne pomrine koju donosihodanje i nestalnosti boravka,sa stajnou lipove cvastiu nozdrvama imilou onoga koji od nas ne zahteva nitavalja krenuti iz ovog Boravitapoprekodo puteva koji vodedo potopljene episteme,do drevnosti koja otvarajednu drugu istorijuu kojoj sumiris cveta i pragasauvaniuvijanjemsvake etveu svesvetsko i trajnoi gde su prelomisamo prelomi kiei vetrai niega vie.Valja napustiti poetak,ostaviti ma koji Vitlejem,jer put je od puta do puta,leto i ledina,serija koja trai pukotinu i rascepda bi se morali preskoiti

    - 7 -

    230

    240

    250

    260

    270

  • mesto i ne-mesto,blagost potoka,dodatak stajani dodatak sluajani sve tako dok se zbivaodmotavanje koje dajegustinu i upljinu,neogranieno-konaneproliferacije silicijumau naem u tudjem pleistocenu,u naem i tudjem vekuFukoa i Burdijeakoji nas svojim kazivanjem potseaju nadruge mogue nizovei druga pra-odmotavanja,na strategiju isprepletenostividljivog i kazivog,nabora znanja i nabora jezikakoji idu, svako svojom putem,uvek svako svojim putem,i ni jedan ne zna za drugogosim u divljoj spoljanjosti obojega,koji, svaki za sebe,izvlai serije, baca kockei luta od jedne pojedinanosti do susedstva druge,stiui do spolja,stiui uvek kasno.

    jer ono to je uistinu vanokao da je izvan vremena.Samo oputenost prema stvarimai otvorenost za tajnu ne sluuju se ipaknikada same od sebe12,potrebna je jednostavnost,pribavljanje onoga to e doi upoverljivoj tihosti gledanja i putanja stvari,ovih ili onih, kako bi se smelostupiti na putevekoji vode novoj osnovi i novom vrhui koji se potom medjusobno pribliavajui u tom pribliavanju vraaju seka onome-to-opredeljuje, raskrivajuijo za videla ika ono na ta ekamo.

    - 8 -

    12 Martin Hajdeger: Oputenost

    280

    290

    300

    310

    320

  • ovde bi trebalo moda zastati i rei:Svo uvijanje stvarije jedna pustinjai uvijanje bia je pustinja,i svaki govor je govor o govoru,samstvo koje nikada ne naputa svoje boravitei ono to kaemo nikada nije samo ono to vidimo,jer uvek boravimo u svome aziluodakle treba izvui vidljivostiiz stvari i pogleda, valja za sebe pribavitijednu arheologiju sadanjosti, jednu oiglednost,najsiroviju hrabrost za delanje, gledanje i pisanje.Treba, dakle, rascepiti, otvoriti rei,reenice ili sudove13sasvim iznutra sa dna ivotaili sa dna jednog brodoloma, svejedno;iznai domajna mesta stvari i bivanja,ono sanjalako izmedju toga dvoga,hrast i kladenac i sve to oko putaima svoje bie14 saviti u put,predati udarcima satnog ekiavedrinu polja koja setno sve sprovodika toku noi, u pogodnost skrivenostikojoj smo pozvani posle nae patnje.

    ovde odvijam slojeve arheologije,praktini raspored znanja i vidljivostii sve to pripada pragovima ne-znanjai pripada jo-neopevanom.Jer, tek pevanje, ono,donosi sakupljanje jedno i isto za bie-jezikai za jezik-bia.Stoga valja sakupljati znanje preko pevanjakoje imenuje i pokazujei koje je i smo jedno mesto u vidljivom,jedan hrast izveden iz vidljivostikoji otvara stvari,arheologiju pogleda15,oblikujui jednu primarnu svetlostlista i prolea, lista i jeseni u oknima,samotnost srebra i gladi gde se rasporedjujeseanje svetlo kao miris dunje u mraku,svako seanje prema svome pragu

    - 9 -

    13 Miel Fuko: Arheologija znanja14 Martin Hajdeger: Poljski put15 Sintagma je Fukoova. Prim. B.T.

    330

    340

    350

    360

    370

  • s oktavom u horu to peva16udesne dvore date u vidik svima17.I tako svetlost i jezik,vidljivo i iskazivo, figura u figuri,figura pored figure, figura nad figurom,pevanje i miljenje izvlae pojedinanosti, slede pukotinu, prelazei preko povrin i slikkroz neodredjena udvajanja, izranjanja i utapanja,traei jednu sredinju jesen,jedan sredinji jasen bia,vizuelnu prainu Trajanjai susedstvo divlje pojedinanostikoja jedva ulazi u iskustvo,koja ostaje spolja na zimi,pred vratima da peva i misliSluajkoji se nikada ne moe ukinuti.Jer, On je delenje koje ne pokazuje ishode,granica napretka u kojoj ostajemo,stvar koja govori samo o sebiuprkos jezikukoji je uvek besedagreke,tumaenje o istini protiv same oevidnosti,on je izmedjui ima zadatak da izlui sredinu stvari iz koje izbijai preliva se da ugasi fenjer iznad dveri18,okruen drug