NEKE PREDPOSTAVKE ZA PODSTICANJE DAROVITIH STUDENATA

Identifikacja, praenje razvoja i rad sa darovitim studentima je u nas veoma zanemareno podruje pedagokog rada.Za uspean rad sa darovitim studentima na naim univerzitetima ini nam se da bi bilo nuno obezbediti sledee uslove:*visokokolska nastava mora pretrpeti radikalne reforme.Studenti u njoj moraju postati aktivni subjekti, a sve manje pasivni sluaoci monologa svojih nastavnika. Temeljnom pripremom studenata a svaku temu, u kojoj e biti rasprava na nastavnim asovima, aktivno uee studenata u tim raspravama i sopstveni doprinos u rasvetljavanju odreene naune oblasti, studenti e se diferencirati prema svojim mogunostima i sposobnostima, to e omoguiti nastavnicima da lake uoavaju obdarene.*bilo bi od koristi ostvariti tenju saradnju fakulteta sa srednjim kolama. U ovim kolama trebalo bi raditi temeljnije na identifikaciji obdarenim uenika, na njihovom ukljuivanju u dodatnu nastavu i stvaranju drugih povljnih uslova za njihov ubrzanjiji i temeljniji razvoj.*fakulteti bi mogli ustanoviti pedagoko psiholoku slubu koja bi se pored ostalog, bavila i pitanjima identifikacije i rada sa obdarenim studentima. Zajedno sa fakultetskim nastavnicima i obdarenim studentima mogla bi kreirati raznovrsne oblike, sadraje i metode rada,prilagoene obdarenim studentima.*sa obdarenim studentima treba raditi tako da oni budu dominantni u procesu uenja. Predavaka nastava nije primerena studentima uopte, a posebno nije primerena obdarenim studentima. Mnogo toga oni mogu i sami. Treba im ponuditi individulaizovane programe, izvore, dati im odreena uputstva i stvoriti povoljne uslove za njihov rad na realizaciji odabranih programa.*ispiti na fakultetim bi morali pretrpeti radikalne promene, posebno za obdarene. Tradicionalno proveravanje znanja studenata na fakultetskim ispitima, u kojima dominira reprodukcija saznatih gotovih znanja, treba da bude prevazieno.*nastavnici na fakultetima treba da budu osposobljeni za rad sa talentovanim studentima. Za dobrog nastavnika na univerzitetu, pored naunih znanja iz odreene ue oblasti, potrebna su i iroka pedagoka i psiholoka znanja iz oblasti univerzitetske pedagogije, psihologije i didaktike.*treba razvijati centre za rad sa obdarenim uenicima osnovnih i srednjih kola.*obdarene i uspene studente bi trebalo posebno motivisati i stimulisati za upis poslediplomskih studija i pomoi im da ih usepno okonaju.

SA OBDARENIM UENICIMA TREBA DA RADE NAJBOLJI NASTAVNICI

Odavno se govori i pie o obdarenim uenicima, nude se postupci i instrumenti za identifikaciju takvih uenika, istie se potreba da im se pomogne da u koli napreduju bre od svoih vrnjaka, govori se o potrebi izrade posebnih programa, nude se programi za dodatnu nastavu, predlau se neke mere individualizacije nastavnog rada.ta nam je poznato?Poznato je da obdareni uenici postoje u svakoj generaciji i u skoro svakoj koli. U velikoj meri postoji saglasnost oko toga kog uenika treba smatrati obdarenim. Dosta su razvijene tehnike i instrumenti za identifikaciju obdarenih uenika na razliitim uzrastima.Identifikacija obdaraenih studenataU osnovnim i srednjim kolama imamo razvijenu pedagoko-psiholoku slubu. U znatnom broju kola imamo pedagoga ili psihologa, a u veim kolama i jednog i drugog. Oni se bave identifikacijom obdarenih uenika, planiraju odreene aktivnosti sa njima i slino. Meutim, na fakultetima te slube nema. Niko se ne bavi identifikacijom takvih studenata.Prvo bi trebalo izvriti radikalne promene u osposobljavanju univerzitetskih nastavnika za ovu nastavu, uvesti pedagoko-psiholoku slubu na univerzitete, a onda raditi na radikalnim promenama nastave i poloaja studenata u njoj.Na nastavnike fakultete vratiti pedagogiju, didaktiku, a metodikama dati zapaeno mesto i tako temeljnije prpremati studente za njihov budui poziv.Metodika rada sa obdarenimaOna danas ne postoji. U ovom podruju trebalo bi razvijati dve metodike rada sa obdarenima. Jedna bi se odnosila na rad sa obdarenim uenicima osnovne i srednjih kola, a druga bi se odnosila na rad sa obdarenim studentima.Obdarene studente treba ukljuivati u projekte istraivanja i tako ih pripremati i osposobljavati za istraivaki rad. Sa ovim studentima treba raditi individualno ili u sasvim malim grupama.

PITANJA I ZADACI ODREUJU KVALITET NASTAVENema nastave u kojoj se ne vodi neki dijalog. A svaki dijalog pretpostavlja pitanja zadatke i odgovore, bez obzira ko ta pitanja a zadatke postavlja, nastavnik ili uenici, i bez obzira ko na njih daje odgovore nastavnik ili uenici.Razlika izmeu pitanja, zadataka i problema nastavi je u njihovom sadraju, formi zadavanja i u meusobnim odnosima nastavnika u uenika. Svi se oni svode na jedno: na pitanje, bez obzira da li ga postavlja nastavnik ili uenik. Na pitanje treba dati odgovor. Zadatke i probleme treba reavati, tragati za adekvatnim reenjima i na njih opet adekvatno odgovoriti. Zadaci reproduktivnog karaktera su i oni na kojim se uvebava odreena radnja. Evo primera- nastavnik je uenicima izveo obrazac Pitagorine teoreme i na nekim primerima pokazao kako se taj obrazac primenjuje. Uenici reavaju sline zadatke po datom ablonu. Meutim produktivna pitanja, produktivni zadaci i problemi su oni koji od uenika trae da za odgovorima tragaju u odreenim izvorima znanja, da posmtraju, analiziraju, uoptavaju, zakljuuju i slino. Oni na njih ne mogu odgovoriti samo na osnovu ve steenog znanja. Pri traganju za odgovorima na ovakva pitanja i na ovakve zadatke i probleme, uenici moraju biti misaono aktivni, jer ih bez takve angaovanosti ne mogu uspeno reiti, niti dati pozitivan odgovor. Imajui u vidu da je misaono aktiviranje uenika u nastavnom procesu osnovna predpostavka za uspeno osposobljavanje uenika za samostalni intelektualni rad, opredelili smo se da sva pitanja i zadatke grupiemo u dve osnovne skupine:1.Pitanja i zadaci kojim se razvija pamenje (reproduktivni)2.Pitanja i zadaci kojima se razvijaju percepcije, predstave i miljenje i mata (produktivni)U prvu grupu ubrajamo sva pitanja i sve zadatke usmerene ka negovanju pamenja uenika. Oni su neophodni u nastavi. Uenici neke injenice i generalizacije treba i da pamte, istina, uvek sa razumevanjem.U ovu grupu ubrajamo sledea pitanja i zadatke:-pitanja i zadaci kojima se trai reprodukcija gradiva-pitanja i zadaci kojim se trai doslovno reprodukovanje injenica saznatih od nastavnika ili iz udbenika-pitanja i zadaci kojima se trai primena ve usvojenih znanja pri vebanju

Druga grupa pitanja i zadataka se odnose preteno na samostalni intelektualni napor uenika, ne samo da pamte nova znanja nego i da do novih injenica ili generalizacije dolaze vlastitom intelektualnom aktivnou. U ovu grupu ubrajamo sledea pitanja ili zadatke:-pitanja ili zadaci kojima se uenici podstiu da samostalno, bez uzora, opisuju predmete, pojave, iva bia, prirodu.-pitanja i zadaci koji stimuliu uenike na pronalaenje novih ideja.-pitanja i zadaci kojima se od uenika trai da uoi meusobnu vezu izmeu uzroka i posledice.-pitanja i zadaci u kojima se od uenika trai komparacija. To je mogue u svim nastavnim predmetima. Komparacijom se misaono utvruju slinosti i razlike meu predmetima, pojavama, ivim biima.-pitanja i zadaci kojima se uenici usmeravaju ka samostalnom zakljuivanju.-pitanja i zadaci kojim se uenici podstiu da ostvare korelaciju sa drugim nastavnim premetima.-pitanja i zadaci kojima se postavlja problem i trai od uenika da ga ree. To znai da se uenici dovode u problemsku situaciju i trai se od njih da problem ree.-pitanja i zadaci u kojima se od uenika trai opredeljenje za ili protiv. Ovakvim zadacima uenici se navikavaju da uestvuju u raspravama, da argumentovano brane svoje stavove i opredeljenja to je veoma znaajno.

KVALITET NASTAVE ZABRINJAVANaa polazna osnova da kvalitet nastave zabrinjava potvrena je rezultatima emirijskog istraivanja u oblasti negovanja misaonih aktivnosti uenika u nastavnom procesu osnovne i srednjih kola. Neosporno je da intelektualni razvoj uenika treba da bude jedan od osnovnih zadataka svake kole, ali bez lanskog negovanja misaonih aktivnosti uenika u nastavi to nije mogue realizovati.

O misaonoj aktivnosti uenikaI pored toga to se ponekad ini da je zahtev za misaonim angaovanjem uenika u nastavnom procesu novijeg datuma, treba rei da je ovaj zahtev veoma rano zapaen. Jo je Kvintilijan traio da se o uenom mnogo razmilja i da se znanja stiu putem sopstvenog miljenja. Komenski trai podsticanje uenika na postavljanje pitanja i na njihovo osposobljavanje za samostalnim traganjem i odgovorima na njih. Djuj istie da je polazni izvor znanja rad u kome uenici aktivno uestvuju, jer se na taj nain stiu najefikasnija i najsigurnija znanja, vetine i navike. Od uenika trai samostalno posmatranje i samostalno zakljuivanje. Skinger insistira na stvaranju uslova u kojima e svaki uenik napredovati prema sopstvenim mogunostima i ostvariti maksimalni razvoj njihovih sposobnosti.Rezultati istraivanjaIstraivanjem smo nastojali utvrditi u kojoj se meri u naoj nastavi osnovne i srednjih kola vodi rauna o misaonom angaovanju uenka. Rezltati su zabrinjavajui. Evo samo nekih.Receptivnost u nastavi- sticanje gotovih, od strane nastavnika formulisanih i saoptnih znanja, pri emu se potencira pamenje, a zanemaruje miljenje uenika- je veoma prisutna u naoj nastavi.Potencira se pamenje- na brojnim analiziranim nastavnim asovima nastavnici su insistirali na bukvalnom ponavljanju izloenog gradiva, na reprodukciji obraenog, na odgovorima prema zamisli nastavnika.Pseudoaktivnost uenika- u nastavi se esto dozvoljava nagaanje odgovora od strane uenika, mehaniko dopunjavanje, sugerisanje odgovora od strane nastavnika i aktivnost radi aktivnosti, koja nije u funkciji intlektualnog razvoja uenika.Osposobljavanje uenika za samostalni rad- u nastavi su ovi procesi onemogueni nizom pogrenih postupaka nastavnika: nastavnik esto prevremeno saoptava zakljuke; nastavnik, umesto uenika, odgovara na sopstvena pitanja: nastavnik sam ponavlja izloeno gradivo; nastavnik otima rei i odgovore od uenika...Domai zadaci u funkciji miljenja- rezultati istraivanja pokazuju da je veina domaih zadataka u funkciji razvoja pamenja, a manji broj u funkciji razvoja miljenja.Pitanja uenika- u modernoj nastavi podrazumeva se esta komunikacija izmeu nastavnika, uenika i meu uenicima. Zato su od posebnog znaaja pitanja uenika. Prirodno je da onaj ko ui, onaj ko ne zna ima potrebe da pita one koji znaju. Meutim, u nastavi uenici veoma retko pitaju.

ZakljuciMalo je asova na kojima se pravilno koristi indukcija ili dedukcija u kojima su uenici misaono aktivni. Znaajan broj domaih zadataka je u funkciji negovanja pamenja, ali ne i miljenja uenika. Individualizacija nastavnog rada je potpuno zanemarena. Uenici se ne podstiu na pitanja u nastavi. Nastava nije tako organizovana da uenici imaju potrebu da pitaju, da razmenjuju miljenje sa nastavnikom ili ostalim uenicima. Sve je to dovelo do toga da je pitanje uenika u naoj nastavi prava retkost.U poreenju rezultata poslednjeg istraivanja, sa rezultatima prethodna dva, moe se videti da je naa nastava u brojnim elementima na nivou od pre preko 35 godina, da je u nekim elementima dolo do blagog poboljanja, a u nekim elementima da je slabija nego to je bila ranije.

OBRAZOVANJE NASTAVNIKA PREMA ZAHTEVIMA MODERNE OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE-ZNAAJNA PREDPOSTAVKA ZA NJENU AFIRMACIJU U KOLI

Duboko smo zakoraili u radikalne promene vaspitno-obrazovnog sistema sa namerom da on postane savremeniji i da ga prilagodimo sadanjim i buduim drutvenim potrebama.Dugo ve s pravom kritikujemo dominaciju frontalnog i zapstavljanje grupnog individualnog oblika nastavnog rada, nedovljnu idinvidualizaciju zaheva, sporst u primeni savremenijih nastavnih medija, preovlaujue verbalno-tekstalne nastavne metode, slabu intelektualnu angaovanost uenika u nastavnom procesu.Uzroci sporosti u afirmaciji savremene nastavne tehnologije*nizak nivo tehnike kulture nastavnika- U kolama i fakltetima u kojima su se pripremali za nastavniki poziv, veina nastavnika nije imala prilike da se osposobi u rukovanju i didaktiko-metodikom oblikovanju i primeni savremenih nastavnih medija.*nedovoljna pedagoko-psiholoka i didaktiko-metodika pripremljenost nastavnika za primenu savremene nastavne tehnologije.*u naoj zemlji ne postoji izgraen sistem pripremanja metodiara za pojedine nastavne predmete, posebno za ona podruja koja se nalaze u planovima prva etiri razreda osnovne kole.*nedovoljna opremljenost kola i fakulteta savremenom nastavnom opremom- opremanje se obavlja bez jasno utvrenog sistema. esto se u kole unosi veoma skupa nastavna oprema, a malo se ini da se za nju pripremaju i materijali, programi za potrebe konkretne nastave.*nastavnike kole i fakulteti nemaju svoje vebaonice u osnovnim i srednjim kolama kao svojevrsne kabinete u kojima bi se studenti praktino osposobljavali za savremeni nastavni i ukupni vasptitno-obrazovni rad u koli.*nedovoljno shvatanje da su savremenoj koli,pored nastavnika, potrebni i drugi profili kadrova koji bi, pre svega, radili u fazi pripremanja nastavnog rada.*pedagoko-psiholoka sluba u koli nije u dovoljnoj meri afirmisana kao znaajan subjekt i nosilac afirmacije savremene nastavne tehnologije u koli. Preterano su opteraeni drugim poslovima.*za savremeniju organizaciju nastavnog rada nastavnici nisu dovoljno motivisani. Za savremeniji nain organizacije nastave u naim uslovima nastavnik mora troiti mnogo vie vremena i truda za pripremu takve nastave.Ako se paljivo analiziraju uzroci sporosti u primeni moderne nastavne tehnologije, onda se moe zakljuiti da oni u osnovi, izuzimajui materijalne uslove i stimulaciju nastavnika za uspeniji i savremeniji vaspitno-obrazovni rad, najee lee u problemima kvaliteta osposobljenosti nastavnika za moderniji rad.Za bre prevazilaenje slabosti u primeni savremene nastavne tehnologijeUvereni smo da je krajnje vreme da se shvati da nema dobrog nastavnika ukoliko tokom obrazovanja nije stekao solidno pedagoko,psiholoko, didaktiko i metodiko obrazovanje. Iz ovih oblasti oni moraju stei ne samo teorijska nego i praktina znanja. Povezivanje teorije i prakse je mogue ostvarivati samo u kolama, kroz raznovrsne vidove pedagoke prakse studenata u tim kolama.Nastavnike treba obrazovati tako da se kod njih razvija stalna tenja za permanentnim usavravanjem u cilju osavremenjivanja postojee nastavne tehnologije.Tokom kolovanja budui nastavnici se moraju osposobiti za rukovanje savremenim nastavnim medijima i za njihovo didaktiko-metodiko oblikovanje. Oni moraju saznati njihove prednosti, kao i mogunosti primene u nastavi.

MENTORE PRAKTINE NASTAVE NA NASTAVNIKE FAKULTETE

Metodika je sloena interdisciplinarna, pedagoka i autonomna nauna disciplina. U njenoj osnovi je uvek nastava konkretnog nastavnog predmeta ili neko drugo vaspitno-obrazovno podruje (slobodne aktivnosti, dopunska ili dodatna nastava..). Poto su nastava, vaspitanje i obrazovanje pedagoka podruja, onda je metodika prvenstveno pedagoka nauna disciplina.Metodika je teorijska, ali i praktina nauna disciplina. Ovom prilikom posebno nas zanima realizacija onih zadataka metodike koji pripadaju praktinoj sferi. U ovoj oblasti ona prouava praktino pripremanje, izvoenje i verifikaciju nastavnih procesa i drugih podruja vaspitno-obrazovnog rada. Tokom studija na nastavnikim fakultetima studenti treba da budu osposobljeni i teorijski i praktino za izvoenje nastavnih procesa i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada.Osnovne karakteristike veine ovih nastavnih asova su preterana aktivnost nastavnika i pasivnost uenika; uenicima se najee daju gotova znanja injenice, pojmovi, odredbe, definicije, obrazci, umesto da do njih intelektualnom aktivnou i samostalno ee dolaze uenici; nastavnik ee sam zakljuuje umesto unenika; vie se neguje pamenje nego miljenje uenika; nedostaju grupni, individualni i tandem oblik nastavnog rada; potpuno je zapostavljena individuaizacija nastavnog rada; pitanja i zadaci su preteno reproduktivnog a ne produktivnog karktera.Metodika nastave je struktuirana u dva podruja- teorijsko i praktino podruje. U tim okvirima su odreeni i njeni zadaci. Za uspeno pripremanje buduih nastavnika vano je i jedno i drugo podruje. Ukoliko je zaostavljeno jedno od tih podruja, metodika ne moe ostvariti svoju pravu funkciju.

Oblici metodike prakse studenataBrojni su oblici metodike prakse kojima bi svi studenti nastavnikih fakulteta morali biti obuhvaeni.1. Posmatranje i analiza uzornih nastavnih asova tokom kolske godine. Po pravilu posle obrade teorijsko dela nekog metodikog problema, u osnovnoj ili srednjoj koli, trebalo bi videti kako se to realizuje u nastavnoj praksi.2. Studenti prvo u grupama , tandemu, a potom i indiviulano, treba da rade pismene pripreme (elaborate). Elaborati se rade u funkciji vebanja za pripremanje nastavnih asova.3. Grupno pripremanje elaborata ili pripremanje u tandemu s ciljem da se takav elaborat realizuje u nastavi. Elaborat treba temeljno pregledati i dati sugestije za njegovu doradu.4. Individualna priprema studenata i iszvoenje nastavnog asa. Elaborat mora biti pregledan i odobren od adekvatnog i za to strunog lica.5. Kontinuirana metodika praksa u trajanju od nekoliko nedelja ostvaruje se u osnovnim i srednjim kolama iz neposredne okoline. Za takvu praksu neophodna je temeljna priprema svakog studenta.

Mentori praktine nastaveImajui u vidu potrebe nastave metodike, njene zadatke u sferi, pre svega nastavne prakse i u situaciji sadanje nemogunosti da se oni uspeno ostvare, uvereni smo da je neophodno zpoljavanje mentora praktne nastave na nastvnikim fakultetima. Sa njim bi bili mogue retiti brojna pitanja praktinog osposobljavanja studenata tokom studija.Mentori praktine nastave mogli bi biti podloni reizboru, na primer svakih osam do deset godina. Poslove mentora bi mogli obavljati ne samo oni koji su afirmisani postignutim rezultatima u vaspitno-obrazovnom radu nego i pored toga oni koji ele i koji imaju smisla za rad sa studentima.

Sadraji rada mentora praktine nastave1. Za odabrane mentore praktine nastave trebalo bi organizovati kurs na kome bi se osposobljavali za praktian rad sa studentima i za realizaciju praktinih zadataka konkretne metodike. Oraganizaciju, utvrivanje sadraja kursa i njegovu realizaciju trebalo bi poveriti Odseku pa pedagogiju na Filozofskom fakultetu i adekvatnom odeljenju nastavnikog fakulteta.2. Mentori praktine nastave bi pratili teorijsku nastavu metodike na fakultetu, prouavali neophodnu literaturu i bogatiti sopstvena metodika znanja.3. zajedno sa mentorima u vebaonicama sa kojim fakultet sarauje i ostvaruje praktian rad, pripremali bi, organizovali, ponekad i izvodili ugledne nastavne asove za demonstraciju pred studentima.4. Na asovima vebi mentor praktine nastave zajedno sa asistentom veba sa studentima formulaciju pojedninih delova elaborata za pripremu konkretnih nastavnih jedinica.5. Posle obrade nekog metodikog problema i posmatranih uglednih nastavnih asova, mentor praktine nastave treba da organizuje vebanje studenata u izradi elaborata pojedinih nastavnih jedinica.6. Mentor praktine nastave radi sa svakim studentom pojedinano u pripremi nastavnih asova.7. Poto metodika obuhvata i pripremu studenata za izvoenje dopunske nastave i dodatne nastave, i za odreenje vrste slobodnih aktivnosti uenika u osnovnoj ili srednjoj koli, to bi se mentor praktine nastave morao angaovati i na praktinom osposobljavanju studenata za rad.8. Posebna uloga mentora praktine nastave treba da bude u pripremanju studenata za kontinuiranu metodiku praksu. Studenti se sa njim konsultuju pri izradi elaborata. Mentor pregleda sve elaborate, kritiki ih analizira i daje sugestiju za njihovu doradu.9. Mentor praktine nastave planira i realizuje saradnju fakulteta sa osnovnim i srednjim kolama. On treba da bude posrednik izmeu fakulteta, vebaonica idrugih kola u kojima rade studenti.10. Kao lan aktiva metodike prakse kojim treba da rukovodi metodiar zajedno sa ostalim lanovima uestvuje u planiranju, realizaciji, vrednovanju i unapreivanju metodike prakse studenata.ta bi se ovakvim radom postiglo?*studenti bi se temeljnije osposobljavali i u metodikoj teoriji i njenoj praksi*kvalifikovani mentori praktine nastave prenosili bi sopstvena bogata iskustva iz nastavne prakse.*uspostavila bi se neophodna saradnja izmeu fakulteta, vebaonica i drugih osnovnih i srednjih kola i ona bi mogla dobro funkcionisati*studenti bi bili uspenije osposobljavani za pripremanje, izvoenje i verifikaciju nastavnog procesa iz brojnih podruja konkretnog nastavnog predmeta

PEDAGOKA PRAKSA STUDENATA U FUNKCIJI OSPOSOBLJAVANJA BUDUIH UITELJASmatramo da ukupnu pedagoku praksu treba grupisati u tri osnovna vida i to: 1.Ovladavanje rukovanjem i didaktiko-metodikim oblikovanjem rada savremenim sredstvima; 2.Neposredno uee studenata u vaspitno-obrazovnom radu osnovne kole-vebaonice tokom kolske godine; 3. Kontinuirana pedagoka praksa studenata u osnovnim kolama blie i ire okoline.1. Ovladavanje rukovanjem i dadaktiko-metodikim oblikovanjem rada savremenim nastavnim sredstvima. Ukoliko pedagoka akademija ima dobro opremljen didaktiko-metodiki kabinet-praktikum, ukoliko se u njemu dobro organizuje, onda se u velikoj meri ovaj vid pedagoke prakse moi u njemu ostvariti.

2. Neposredno uee studenata u vaspitno-obrazovnom radu osnovne kole-vebaoniceOvaj vid pedagoke prakse sadrao bi sledee elemente:a) posmatranje i analiza uglednih predavanja preko sistema interne televizije ili neposredno u vebaonici u celini ili samo njihovih pojedinih delova. U toku teorijske obrade pojedinih sadraja iz didaktike, pedagogije ili pojedinih metodika potrebno je ponekad studentima demonstrirati kompletne nastavne asove a ponekad samo njihove detalje.b) vebe u pripremanju za neposredno izvoenje nastavnih asova. Posle niza posmatranih asaova ili nastavnih detalja potrebno je studentima dati konkretne zadatke koje treba samostalno da reavaju. Cilj je da ovadaju neposrednom primenom za svaki nastavni as i da se osposobe za izradu nastavnih skica. To u poetku treba raditi grupno jer je grupa kao celina jaa, bie daleko vie razliitih ideja, javie se borba miljenja to je veoma znaajno za proces uenja.c) svakodnevna hospitovanja studenata u vebaonici s ciljem praenja vaspitno-obrazovnog rada i uea u njemu kao saradnika uetelja-mentora. Od samog poetka druge godine, kada studenti poinju izuavati pedagogiju i psihologiju, potrebno je da iz svake grupe i svake godine studija po jedan student svakodnevno hopituje u vebaonici.d) praktina predavanja studenata, njihovo praenje putem interne televizije i kritika analiza. Prethodna praksa studenata i njen nastavnik u okviru pojedinih metoda u IV godini sve vie osamostaljuje studente za uspeno ukljuivanje u nastavni proces. Neophodno je da svaki student iz svake metodike odri vie praktinih predavanja pod kontrolom nastavnika metodike, a znatno vie pod kontrolom uitelja-mentora.e) ukljuivanje studenata u nastavni rad koji organizuju sa uenicima osnovne kole uz prisustvo samo nastavnika-uitelja. Tokom svakodnevnih hospitovanja studenata IV godine potrebno ih je postepeno ukljuivati vie u nastavni proces. U poetku da dre samo po jedan as, a potom da se te obaveze poveaju. Svi ovi asovi moraju biti dobro pripremljeni i pod kontrolom metodiara. Ovu nastavu prati uitelj-mentor i ocenjuje predavanja svakog studenta.f) pedagoka praksa studenata u drugim vidovima vaspitno-obrazovnog rada. Ve smo ukazali na to da studenti tokom hospitovanja imaju zadatak da ovog dana kada hospituju uestvuju u svim akcijama kole.

3. Kontinuirana pedagoka praksa studenata u osnovnim kolamaOvo je jedan od specifinih vidova pedagoke prakse.

U Nastavnom planu i programu za pedagoke akademije za obrazovanje nastavnika razredne nastave u SAP Vojvodini navode se tri oblika ove prakse:-jednonedeljna praksa u drugom semestru pete godine-jednonedeljna praksa na poetku prvog semestra este godine-dvonedeljna praksa u drugom semesrtru este godine.

PREPOSTAVKE ZA USPENU REALIZACIJU PEDAGOKE PRAKSE U PEDAGOKIM AKADEMIJAMA

1. Nastava u brojnim njenim organizacionim formama. Znaajno je da studenti aktivno posmataju nastavne asove u svim etapama nastavnog procesa i to je mogue vie raznovrsne mogunosti primene savremene nastavne tehnologije. Pri tome je znaajno da se na poetku kolske godine obezbedi posmatranje i analiza poetne nastave itanja pisanja kao poetne nastave matematike.2. Organizacija dopunske nastave,zbog svoje specifinosti treba da bude predmet aktivnog opaanja i stvarlake analize studenata.3. Slobodne aktivnosti uenika. Razliitim organizacionim formama u slobodnim aktivnostima njihovog posmatranja i analize, studenti treba da upoznaju cilj, zadatke, sadrine i raznovrsne modele organizovanja tog vida vaspitno-obrazovnog rada u osnovnoj koli.4. Rad odeljenskog stareine. Budui uitelji se moraju osposobljavati i za obavljanje funkcije odeljenskog stareine. To nije mogue uspeno ostvariti ukoliko u toku studija nisu u poziciji da posmatraju kako se to radi. Zato im je potrebno omoguiti da posmatraju i analiziraju sve pojedinane funkcije odeljenskog streine u prva etiri razreda osnovne kole.5. Rad saveza pionira. Budui nastavnici tokom studija moraju biti aktivno ukljueni u posmatranje i analizu rada pionirskog odreda u koli, pionirske odeljenske zajednice..6. Saradnja sa roditeljima. Studenti treba da uestvuju u neposrednom posmatranju raznovrsnih oblika saradnje porodice i kole (roditeljski sastanci, individualni kontakti sa roditeljima, izlobe..)7. Rad strunih organa u koli. Predmet neposrednog posmatranja i stvaralake analize studenata treba da budu i razliite forme rada nastavnikog vea i strunih aktiva u koli.8. Rad samoupravnih organa kole. Svi mogui oblici samoupravljanja radnih ljudi i uenika u koli treba da budu predmet posmatranja i analize svih studenata pedagoke akademije. 9. Pedagoka dokumetntacija kole. Celokupna pedagoka dokumentacija osnovne kole (planovi nastavnika,odeljenskog stareine, dnevnici rada..) treba da budu predmet analize studenata.10. Ispitivanje uenika i formiranje odeljenja u prvom razredu. Bez obzira to je ovo posao kolskog pedagoga ili psihologa, budui uitelji bi trebalo neposednim posmatranjem da upoznaju i ovu vrstu delatnosti u koli.11. Sveanosti i druge manifestacije kole(proslave pojedinih praznika i znaajnih datuma, drutveno korisni rad kole..) treba da budu predmet posmatranja i analize buduih uitelja.Prema tome, plansko i organizovano posmatranje u poetku bez aktivog uestvovanja, a postepeno sa uestvovanjem studenata kao saradnika, mora biti u svim vidovima vaspitno-obrazovnog rada u osnovnoj koli.

INTERNA TELEVIZIJA I NJENA ULOGA U PEDAGOKOM I DIDAKTIKO-METODIKOM PRIPREMANJU BUDUIH NASTAVNIKA U PEDAGOKIM AKADEMIJAMA

Imajui u vidu sve mogunosti i prednosti televizije uopte a posebno interne televizije za presnimavanje postojeih emisija sa redovnog programa i njihovo korienje prema potrebama, za zaustavljanje i ponovno vraanje na neke detalje, za snimanje internih emisija, za montae detalja iz vie izvora, za korienje kako u nastavi tako isto i u slobodnim aktivnostima, dopunskoj i dodatnoj nastavi... Sasvim je jasno da je te prednosti mogue ostvariti u koli jedino pod uslovom solidne pripreme buduih nastavnika u pedagokim akademijama. Interna televizija u pedagokim akademijama moe znatno pomoi u tome da se budui nastavnici razredne nastave temeljnijje i svestranije pripreme za nastavniki poziv.

Zadatak pedagoke akademije na ovom planu treba da bude: da osposobi studente u rukovanju internom TV da putem TV emisija iz razliitih oblasti naorua budue nastavnike naunim znanjima da putem interne TV radi na pedagoko-psiholokom i didaktiko-metodikom osposobljavanju buduih nastavnika da osposobi studente u korienju TV-emisija u redovnoj, dodatnoj i dopunskoj nastavi, u slobodnim aktivnostima u radu sa roditeljima kao i na asovima razrednog stareine.Uz pomo interne TV mogue je ostvariti i dvosmernu komunikaciju. Ukoliko bi kola bila opremljena tako da svaki uenik ima telefonsku vezu sa nastavnikom koji demonstrira- emituje emisiju i moe direktno da mu se obraa, ukoliko nastavnik moe da komunicira sa pojedincima utoliko je lake ostvariti dvosmernu komunikaciju.

Interna televizijaSistemom interne TV daje se mogunost da nastavnik pedagogije sastavi niz internih emisija putem kojih bi ilustrovao grau pedagogije.Putem interne TV mogue je studentima pokazati i objasniti orgnizaciju produenog boravka uenika, celodnevnog boravka u koli, rad odeljenjskih stareina, sadraje i oblike rada .Slina je situacija i u nastavi didaktike. Za studente bi bilo znaajno da ovladaju materijom, ne samo verbalno, koja se odnosi na osamostaljivanje uenika u nastavnom procesu u cilju pripremanja za proces permanentnog samoobrazovanja, kako se formiraju pojmovi, predstave, sudovi i zakljuci u nastavnom procesu, sta sve spada u pripremu nastavnika i uenika za obradu nastavnih sadraja, koji su to sve modeli obrade nastavnih sadraja, koji su to sve modeli obrade nastavnih sadraja, kako organizovati ponavljanje...Dobrim TV-ilustracijama mogue je studente upoznati kako pripremati uenike osnovne kole za primenu teoriju u praksi, kako ih voditi u reavanju problema, kao im zadavati domae zadatke... Putem interne TV mogue je detaljno analizirati i pojedine oblike nastavnog rada i tako se obuavati u njihovoj primeni

Interna TV i nastava metodikeDo sada, dakle bez interne televizije, uenici uiteljske kole osposobljavani su za praktian rad u procesu nastave pojedinih metodika na sledei nain: posle teorijskog upoznavanja sadraja na asovima pojedinih metodika uenici su se ukljuivali u razliite oblike osposobljavanja za praktian rad. Navodimo iskustva uiteljske kole u Somboru:1. Posmatrali su asove u vebaonici koje su organizovali metodiari i razredni nastavnici. Posle svakog asa organizovao bi se razgovor sa predavaem o odranom asu.2. Svakog dana iz svakog odeljenja po jedan uenik bi hospitovao u vebaonici ceo dan. On bi posmatrao rad razrednog nastavnika i vodio potrebne beleke o tom radu.3. Svi bi uenici dobijali nastavne jedinice za pisanje probnih pismenih priprema. O rezultatima njihovog rada organizovao bi se razgovor sa metodiarem.4. Kad se shvatilio da uenici mogu i sami da dre nastavu, dobijali su nastavne jedinice koje su pripremali, sastavljali pismene pripreme. Ako je priprema bila dobra, uenik je mogao drati as pred svojim drugovima i nastavnikom metodike.5. Uenici bi dobijali predavanje koje bi u okviru redovnog hospitovanja drali samo pred razrednim nastavnikom. Posle izvesnog vremena uenici bi dobiljali sve nastavne jedinice u toku jednog dana u odreenom razredu i za tu nastavu se temeljno pripremali.6. Pri kraju kolske godine uenici bi ili na jednonedeljnu praksu osnovne kole. Posle temeljne pripreme drali bi celokupnu nastavu tokom jedne radne nedelje.Ovakav nain organizovanja praktinog pripremanja buduih nastavnika ima niz pozitivnih strana te ga treba i dalje zadrati pod uslovom da se uz pomo interne TV otklone svi nedostaci koji ga prate.

PROGRAMIRANA NASTAVA U PEDAGOKOM OBRAZOVANJU BUDUIH NASTAVNIKA

Pojam i vrednost programirane nastaveSavremene koncepcije nastave izuzetan znaaj pridaju programiranoj nastavi, imajui u vidu da je uz pomo ove nastave mogue, u velikoj meri, odstraniti negativne strane frontalne i individualne nastave, se odreuje kao poseban vid struktuiranja nastavnih sadraja koji u sebe ukljuuje: informisanje uenika o sadrajima koje treba savladati, upuivanje u naine reavanja pojedinih problema, stvaranje situacija u kojima e uenici vriti analizu pojava i procesa, uoavanje njihove logike strukture kako bi razotkrili sutinu svakog pitanja.

U savremenoj nastavi posebno mesto pripada teoriji potkrepljenja. Prema ovoj teoriji, postoje tri osnovne etape u procesu uenja ui to: kontakt uenika-studenta sa novim informacijama, injenicama koje treba usvojiti vlastita aktivnost uenika u odnosu na gradivo koje treba usvojti potkrepljenje novosteenih znanja koje se sastoji iz obavetenja studenata o uspenosti njihovog uenjaNastavnik postaje sve vie organizator procesa uenja koji uenika i studente upuuje na razne izvore znanja. Zbog toga bi savremena kola, posebno ona koja priprema budue nastavnike, morala imati bogatu zbirku razliitih izvora znanja.Teorija potkrpljenja isnsistira na dvosmernoj komunikaciji izmeu nastavnika i uenika. U predavakoj nastavi gubi se dvosmerna komunikacija. Tako je proces uenja u nastavi osiromaen te ga u pravom smislu i nema, jer je izostavljena aktivnost subjekta a onda i potkrepljenje.Programirana nastava moe da se ostvari putem programiranih udbenika, elekronske uionice, programiranih maina za uenje i kompjutera. Za nae uslove u nastavi pedagokih nauka mogu se koristiti programirani udbenici i elektronska uionica.Ovakva nastava sve se vie afirmie kao jedan od dobrih naina upravljanja procesom uenja. U njoj se sve unapred programira- programiraju se informacije, aktivnosti uenika, a onda i povratna informacija. Ona je istovremeno i individualna (svaki uenik napreduje prema svojim mogunostima, samo to je dvosmerna komunikacija pismena a ne usmena) i kolektivna, gde jedan nastavnik moe istovremeno da radi sa veinom uenika. U mnogim razvijenim zemljama programirana nastava je postala sastavni deo masovne kolske prakse. U naoj zemlji je ona jo uvek nedovoljno afirmisana mada su poznata njene pozitivne strane.

Dvojaka funkcija programirane nastave u nastavnikim kolama

1. Usvajanje znanja uz pomo programirane nastave. Uvoenje programirane nastave u nastavnike kole ima izuzetan znaaj iz vie razloga, a osnvni su to se na taj nain sadraj lake savlauje i to se budui studenti tako pripremaju za masovnije korienje programirane nastave u osnovnoj koli. To je jenini i pravi put za afirmaciju programirane nastave u naim kolama.Bilo bi dobro u nastavi pedagokih nauka kombinovati programiranu nastavu sa nekim drugim oblicima nastavnog rada, ak i na istom nastavnom asu. Tako bi bilo sasvim mogue da u okviru dva nastavna asa nastavnik iskoristi razliite mogunosti rada sa studentima. Kada je re o obradi programirane nastave u prvom delu, nastvnik moe dati i objasniti teorijske osnove programirane nastave putem progrmiranog materijala.I pored vidnih prednosti programirane nastave, ipak treba naglasiti da ne bilo dobro kada bi sve sadraje programirali i tako ih ostvarili u vidu programirane nastave. Programirana nastava zanemaruje kolektivni rad, to bi bilo veoma negativno u pripremanju buduih nastavnika. Polazei od stava da u nastavnom radu moramo kombinovati sve oblike nastavnog rada, nuno je odbaciti stavove da sva nastava treba da bude programirana. Nastava pedagokih nauka moe biti vredna jedino pod uslovom ako su njoj zastupljeni i kolektivni, grupni i individualni rad. Mnogi su programiranoj nastavi pripisivali negativnu stranu zbog toga to se ona ograniava samo na intelektualni rad- samo na materijalnu sranu obrazovanja, a da je njome zanemareno vaspitanje. Danas se temeljnim prouavnjem nastave sve vie dolazi do zakljuka da se programirana nastava moe afirmisati i u moralnom i u estetskom vaspitanju.

2. Osposobljavanje studenata u izradi programskih sekvenci i njihovom korienju u nastavnom radu. Osim toga to je zadatak da u nastavu pedgokih nauka uvedemo i programiranu nastavu, da neke delove gradiva obraujemo i na ovaj nain, na osnovni zadatak je da studente osposobimo za sastavljanje programiranih sekvenci, poluprogramiranih materijla i za struno i uspeno korienje u osnovnoj koli.U celini gledano, studenti bi se putem televizijske emisije upoznali sa svim navedenim etapama pri programiranju gradiva. Na nekim etapama bi se due zadrali. Interna televizija daje mogunost da se program zaustavi da bi se neki problemi moda detaljnije objasnili, da bi se prodiskutovali. Meutim ovim pripremama studenata i njihovo ospsobljavanje nije gotovo, ono je jo uvek na samom poetku.

POVOLJNA POZICIJA STUDENATA U NASTAVNOM PROCESU-JEDAN OD ZNAAJNIJIH USLOVA ZA PREVAZILAENJE KALSINE NASTAVE

esto, s pravom, kritikujemo naine praenja, ispitivanja i ocenjivanja kao i celokupnu organizaciju nastave u osnovnoj koli i srednjem usmerenom obrazovanju i vaspitanju, dok smo gotovo zanemarili kritike stavove prema radu sa studentima, kao da je nastava sa studentima u celini i praenje, ispitivanje i vrednovanje, u njenim pojedinostima u najboljem redu i da u toj sferi ne treba radiklano nita menjati.iroj pedagokoj javnosti je poznato, jer se o tome pie i govori, da u osnovnim i srednjim kolama dominira frontalni obllik nastavnog rada, da je najee zanemaren grupni i individualni, da je nastavnik preovladajui izvor znanja , da se nedovoljno koriste savremenija nastavna sredstva i pored toga to neke kole njima raspolau, da preovladaju verbalne i tekstualne nastavne metode, da se ne vodi dovoljno rauna o individulanim razlikama meu uenicima, da se uenici u nastavnom procesu slabo angauju, da se retko obavetavaju o rezultatima svoga rada, da se jednostrano prilazi raznovrsnim nainima proveravanja i vrednovanja uenikih znanja i slino..

Pedagoke akademije su specifine nastavnike kole ija organizacija nastave mora biti u velikoj meri savremenija nego to je danas. Grupni i individualni rad sa studentima u pedagokim akademijama moe se uspenije organizovati nego sa uenicima srednje kole. Samostalno prouavanje problema, samostalan rad kod kue, puno angaovanje studenata na nastavnim asovima, ee obavetavanje studenata o rezultantima rada, to znai i ee proveravanje znanja u toku godine.

Slabosti klasinih ispita Klasina nastava pasivizira studente u nastavnom procesu, navikava ih na kampanjski rad. Pripremanje ispita se svodi na memorisanje velike koliine injenica u relativno kratkom vremenu pred sam ispit, jer je sposobnost pamenja i reprodukovanja grae jedini uslov za dalje napredovanje. Na ispitima se obino trai od studenata da na tri pitanja, izvuena na ceduljici metodom sluajnog izbora, reprodukuje memorisanu grau na osnovu ega se se donosi sud o ovladanosti sadrajima i osposobljenosti iz konkretne naune oblasti.

Osnovne slabosti ovakvih ispita u viim kolama i fakultetima su sledee: vei broj studenata ne priprema ispite redovno, tokom godine, ve u kratkom vremenskom roku, pred ispit, pokuava da memorie odreenu koliinu gradiva. takav nain pripremanja ispita ne garantuje istinsko ovladavanje naunom graom, jer ono pretpostavlja razumevanja sadraja, njihovo memorisanje, sposobnost interpretacije i praktine primene. psiholoska atmosfera pred sam ispit i u vreme ispita moe destimulativno delovati na neke studente, te na ispitima postiu znatno slabije rezultate od njihovih sposobnosti subjektivizam nastavnika na ovim ispitima dolazi do punog izraaja, jer je u kratkom vremenu samo na osnovu razgovora o tri pitranja, teko ocenom izraziti stvarne rezultate rada studenata. izvlaenje pitanja metodom sluanjog izbora dovodi do toga na na izvuena pitanja sudent moe odogovoriti uspenije nego na bilo koje drugo pitanje, ili da na ta pitanja da znatno slabiji odgovor nego to bi dao na bilo koje drugo pitanje.

ta bi trebalo uiniti na prevazilaenju postojeih slabosti?Novi pristup proveravanja i vrednovanja studentskih znanja namee potrebu bitnih promena u celokupnoj organizaciji nastavnog proces. Nastava u pedagokim akademijama, morala bi imati sledee karakteristike.1. Svestrano pripremanje studenta za svaki nastavni as, kako za one na kojim se obrauju novi nastavni sadraj i tako isto i za one na kojim se organizuju vebe.2. Treba postii visok nivo aktivnosti studenata na svim asovima. Ukolko nastavnik sam izlae grau neprimpreljenim studentima, a tako se najee radi, onda je pasivnost studenata na nastavi neminovna. Aktivnost se moe postii samo ukoliko se obave prethodne pripreme. Tek tada je mogue postavljati probleme, voditi raspravu o njima i reavati ih.3. Potrebno je ee vrednovati rezultate rada studenata, kao i ee obavetenje studenata o postignutim rezultatima tokom cele kolske godine. Rasprave na vebama ili na bilio kom drugom nastavnom asu, radovi po grupama ili individualni rad daju mogunost za kontinuirano vrednovanje rada pojedinca naravno ne uvek u isto vreme.4. Rezultati postignuti tokom kolske godine, registrovani u vidu ocena numerikih ili opisnih, moraju imati presudan uticaj o konanoj oceni.5. Nuno je obezbediti uslove za mnogo eu upotrebu savremenih nastavnih medija i njihovo kombinovanje sa raznovrsnim metodama i oblicima nastavnog rada, kako bi moderna obrazovna tehnologija imala dominatno mesto u osposbljavanju buduih nastavnika u pedagokim akademijama.

UNIVERZITETSKA NASTAVA NA PREKRETNICI

U Strunoj i naunoj javnosti dobro je poznato da se u nas nastava u osnovnim i srednjim kolama relativno dosta nauno istauje i da se o toj nastavi dosta pie. Meutim, univerzitetska nastava je dosta zapostavljena, to je jedan od razloga da je ona tradicionalno najtvrdokornija na promene. U svojoj sutini ona se najmanje menjala i prilagoavala novim i modernim zahtevima savremene nauke.

Ravoj ideje o samostalnom i stvaralakom radu uenika i studenataU kojoj meri je univerzitetska nastava tradicionalna? Na to pitanje nuan je odgovor, posebno ako se ima u vidu da su brojni filozofi, pedagozi i drugi naunici i mislioci koji su se bavili pitanjima nastave...M.Montenj- on pored ostalog, pie Mi samo punimo nae pamenje, a razum i i savest ostavljamo praznim..Veoma su pouna i Distervergova shvatanja o potrebi misaonog aktiviranja uenika u nastavnom procesu. Njegovo osnovno stanovite je da uenika treba to manje pouavati. Prema ovom znaajnom misliocu uenika treba stavljati u pokret pitanjima koja se nadovezuju na snagu njegove spoznaje i time izaziva njegovu samostalnost i usmjerava ga neprestanim poticajem da shvati i sam formira nove spoznaje i misli.D. Djuj, predstavnik pragmatizma u pedagogiji, protivnik je knjikog verbalnog znanja i uenja. Zalae se da u novim uslovima dete postane sunce oko kojega se okru sve vaspitne mere . Ovo treba shvatiti da sve to se u nastavi radi mora biti u funkciji razvoja uenika-studenata. Zato uenik i treba da bude centar kome se prilagoavaju zadaci, sadraji, metode, oblici i sredstva...Brojni pokreti poetko XX veka insistiraju na samostalnom radu uenika. H.Parhust u Dalton-planu podrazumeva maksimalni individualni rad uenika na sadrajima prilagoenim prema mogunostima i sposobnostima uenika.P.Petersen u Jena planu podrazumeva specifinu organizaciju nastavnog rada ali se potencira samostalni rad uenika i razvoj njihovih stvaralakih spsobnosti.O.Dekroli ustanovio je Metod centra interesovanja. To je aktivni metod nastave u kojoj uenici samostalno posmatraju, analiziraju i apstrakno izraavaju. Primenom ove metode uenik je u situaciji da sam rad prouava, istrauje u laboratoriji, da prouava potrebnu literaturu i da se po potrebi konsultuje sa nastavnikom.

Karakteristikke tradicionalne univerzitetske nastve i mogunosti njene modernizacije

Bitno se razlikuju tradicionalna i moderna-aktivna univerzitetska nastava.U tradicionalnoj univerzitetskoj nastavi se preteno daju gotova, od nastavnika formulisana i saoptena znanja, pri emu se potencira pamenje studenata, a zanemaruju njihova misaona aktivost i samostalan rad. Zadatak studenata je da sluaju nastavnika i kod kue da naue saoptene sadaje do stepena reprodukcije. to je reprodukcija vernija nastavnikovom izlaganju, time se pri proveri znanja na ispitima nagrauje boljom ocenom.Od studenata se trai da grau, izloenu na predavanju, pamti i sve na ispitu reprodukuje. Meutim za doslovno pamenje, esto i onog to se ne razume potreban je izuzetan trud i napor. Zato su nam studenti esto, preoptereeni, a rezultati koje esto postiu nisu adekvatni uloenom trudu.U tradicionalnoj univerzitetskoj nastavi dominira frontalni oblik nastavnog rada, a to znai da nastavnik najvei deo vremena na asu kontinuirano izlae novo gradivo, bez obzira da li on samo usmeno izlae ili pri tome koristi i neka druga nastavna sredstva-demonstrira, ilustruje... a stduenti sluaju izlaganje nastavnika i trude se da to vie zapiu.Dobra su predavanja na kojim nastavnik prezentuje tok i rezultate sopstvenih istraivanja. Takva predavanja su nezamenljiva. Studenti ih emotivno doivljavaju. Na svakom predavanju nastavnik mora imati komunikaciju sa studentima na razliete naine. Ponekad samo pogledom uoava reakcije studentata na pojedinne probleme, a najee postavljanjem pitanja i problemskih zadataka za samostalni rad studenata i dijalog sa njima. Pri tome, treba negovati kritinost studenata, pa makar to bili suprostavljeni stavovi miljenju nastavnika ili nekog drugog autora o nekom problemu.

Nastavnici na univerzitetu

Jedan od osnovnih razloga to je nastava na univerzitetu tako tradicionalna je i nedovoljna pedagoka-psiholoka i didaktiko-metodika ospsobljenost nastavnika. Na naim fakultetima mogu da rade svi oni koji su iz bilo koje oblasti stekli doktorat nauka. Univerzitetski natavnik mora biti dobar naunik, mora posedovati teorijska nauna znanja, ali i osposobljen da ta znanja stvaralaki primenjuje u praksi. On mora biti naunik-stvaralac, ali i pedagoki stvaralac, jer je njegova funkcija da u nauci obrazuje mlade.

Samostalni istraivaki rad sudenataOsnovna karakteristika tradicionalne univerzitetske nastave je ta to je slaba samostalna aktivnost studenata. Ako je organizovana ona je vie pseudoaktivnost a manje aktivnost u funkciji samostalnog istraivakog rada, reavanja problema i intelektualnog razvoja.Potrebno je prevazilaziti stanje pasivne pozicije studenata u nastavi. U tradicionalnom nainu studiranja studenti ne rade permanentno cele kolske godine. To on njih uglavnom niko i ne trai. Oni su najaktivniji u kratkom vremenskom periodu- pred ispit. Tokom studija sve bi studente trebalo ukljuivati u pojedine oblasti istraivanja. Sposobnije treba ukljuivati u projekte fakulteta, univerziteta i ire, a sve druge kroz praktine istraivake zadatke osposobljavati za istraivaki rad. Tako e se studenti osposobljavati u izradi istaivakih projekata.Prema tome poloaj studenata u savremenoj nastavi se u biti menja. On je takvoj nastavi permanetno aktivan. Priprema za ispit tee tokom cele godine. Daleko je samostalniji u radu. Neguju se misaone aktivnosti studenata, posebno kritiko i stvaralako miljenje. Osposobljava se u traganju- otkrivanju novog znanja putem korienja raznovrsnih izvora znanja.Aktivnst studenata i njihov samostalni rad posebno treba da dou do izraaja na seminarima i praktinim vebama. Osnovni uslov da se za njih temeljno pripremaju. To je prilika da se studenti svestranije upoznaju, da se uoe njihove skolonosti i sposobnosti.

Beleke studenataU tradicionalnoj nastavi studenti, bar oni koji dolaze na predavanja, nastoje da sve zabelee to nastavnik saopti. Takav stil rada su poneli iz osnovne i srednje kole. Niko ih nije nauio o tome kako da vode beleke. To je laki nain rada studenata na asu jer ne iziskuje nikakav intelektualni napor. Prema nekim istraiavanjima veine prosenih i ispodprosenih studenata koriste samo beleke za pripremanje ispita. Posle beleaka su skripte. Veoma je mali broj onih studenata koji koriste i neke druge izvore. To nam pokazuje da se studenti oslanjaju na pamenje grae sa namerom da se ispit poloi, a ne da se nauenom graom trajno ovlada.

IndividualizacijaU tradicionalnoj nastavi skoro se zanemaruje individualizacija nastavnog rada. Sa svim studentima se radi na isti nain, postavljaju se isti zahtevi, vrednuju na isti nain. Meutim, razlike meu studentima su ogromne. Jo u osnovnoj i srednjoj koli uenici se meusobno razlikuju deset i vie godina mentalnog uzrasta, a zna se da se te razlike sa uzrastom poveavaju.Prema tome, meu studentima razlike su jo vee. Zato u modernoj univerzitetskoj nastavi treba posebno voditi rauna o tome da se studenti to pre upoznaju, da se sagledaju njihove mogunosti i sposobnosti i da se zahtevi individualizuju prema tim mogunostima. Za realizaciju individualizacije rada na fakultetu poseban znaaj imaju individulane ili grupne konsultacije sa nastavnikom. Njihov uspeh zavisi od stepena prethodne pripreme studenata. Studenti sa profesorom reavaju one probleme koje sami nisu mogli reiti i dobijaju smernice za novi rad.

Ispiti Neka itraivanja su pokazala da u tradicionalnoj nastavi i na tradicionalnim ispitima ne postoji korelacije izmeu postignutog uspeha na ispitima i uspenosti u odreenom zvanju pri zaposlenju. Tradicionalni ispiti se organizujupo zavretku predavanja i drugih oblika univerzitetske nastave. Zato su studenti kampanjci. Ispit pripremanju intenzivno u vremenu pred sam ispit a ne kontinuirano tokom cele godine. Zato se oni trude da mnogo grae, intelektualno nedovoljno preraene i shvaene zapamte i da je reprodukuju na ispitu. Posle poloenog ispita dolazi do zaboravljanja onog to se pamtilo i reprodukovalo za ispit. U modernoj univerzitetskoj nastavi treba traicinonalne ispite ukinuti, ustanoviti kontunuirano praenje razvoja studenata, orgnaizovati brojne kolokvijume, proveravari znanja i sposobnosti primene teorije u praksi, vrednovati istaivke sposobnosti i rezultate do kojih je student doao tokom realizacije odreenih istaivaih projekata druge mogue aktivnosti studenata tokom cele godine. Ako se ispit i organizuje, na njemu ne treba insistirati samo na reprodukciji sadraja. Treba proveravati sposobnost miljenja studenata, praktine primene usvojene teorije. Na ispitima studenti mogu jedno od pitanja i sami predloiti, a odnosi se na problematiku koja njega potpuno zanima i u kojoj je tokom studija najvie postigao.

Pohaanje nastaveJedan od osnovnih problema tradicionalne nastave je u tome to student sa nje moe izostati kada god to eli. Ne zna se sluaj da neki student nije gobio potpis i da je zbog toga gubio godinu. Oni ne dolaze, opravdanja od lekara donose. Neki studenti prvi put u ivotu vide nastavnika na ispitu a potpis mu je neko drugi pribavio. Poseban je problem prisustva nastavi u kojoj nastavnik eli da radi savremenije, zahteva da se studenti permanentno pripremaju za nastavu. Oni na te asove ne dolaze, bar njih veina.Poznato je da znatan broj studenata ne ispunjava svoju osnovnu obavezu da poseuje nastavu i da permanentno tokom godine ui. To je jedan od razloga to su esto rezultati slabi, to je veliki broj studenata koji naputaju studije i to studije na nekim fakultetima u proseku traju i po sedam godina.