Ekonomske i Evropske Perspektive Zemalja Zapadnog Balkana

EKONOMSKE I EVROPSKE PERSPEKTIVE ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA

Slavica Penev

Naziv originalaEconomic and European perspectives for the Western Balkan countries

Slavica PenevEkonomske i evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana

IzdavaiVestminsterska fondacija za demokratiju (WFD)Regionalna mrea parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana Ekonomski fakultet iz SarajevaInstitut ekonomskih nauka iz Beograda

Recenzenti:Peter SanfeyFikret aueviAhmet MancellariAndreja Marui

PrevodSlavica Penev

Tehnika obrada ALTO

tampa Topalovi

Tira: 500

ISBN 978-86-89465-01-3

CIP - ,

338.1(497)"2000/2013" 339.923:061.1EU(497)"2000/2013" 330.34(497)"2000/2013"

, , 1955- Ekonomske i evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana / Slavica Penev ; [prevod Slavica Penev]. - Beograd : Institut ekonomskih nauka, 2013 (Valjevo : Topalovi). - 159 str. : graf. prikazi, tabele ; 28 cm

Prevod dela: Economic and European Perspectives of Western Balkan Countries. - Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 153-157.

ISBN 978-86-89465-01-3

a) - - 2000-2013 b) - - 2000-2013 c) - - 2000-2013 COBISS.SR-ID 196054284

Izradu ove publikacije je omoguila i podrala Vestminsterska fondacija za demokratiju (WFD). Sadrina ove publikacije iskljuivo odraava stavove autora, i ne predstavlja stavove WFD.

KLAUZULA O OSLOBAANJU OD ODGOVORNOSTI

5


Regionalna saradnja izmeu parlamenata zemalja Zapadnog Balkana je otpoela 2004. godine na regionalnoj konferenciji parlamenata: Uloga parlamenata u ekonomskoj politici, institucionalnim i pravnim reformama u zemljama Jugoistone Evrope, odranoj u Dubrovniku 2004. godine u organizaciji Fondacije Friedrich Ebert, u saradnji sa OECD-om i Paktom za stabilnost Jugoistone Evrope. Ideja za izradu regionalnog projekta koji bi se fokusirao na ulogu parlamenata u procesu ekonomskih reformi, nastala je tokom te konferencije. Regionalni projekat je realizovan uz podrku OECD-a i GTZ-a, a obuhvatao je pojedinane studije za svaku zemlju: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. Regionalna studija je uraena na osnovu nalaza ovih studija za svaku pojedinanu zemlju, a njeni rezultati su predstavljeni na regionalnoj konferenciji odranoj u Miloeru, u Crnoj Gori, 7-8. oktobra 2008. godine. Tokom konferencije je inicirano formiranje regionalne mree parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije, koja bi rezultirala institucionalizacijom postojee regionalne saradnje.

U cilju nastavka saradnje izmeu parlamenata zemalja Zapadnog Balkana, nakon zavretka regionalnog projekta, organizovana je regionalna parlamentarna konferencija, koja je odrana u Beogradu, marta 2009. godine. Na toj konferenciji je potpisana Regionalna deklaracija o saradnji izmeu parlamenata zemalja Zapadnog Balkana i formirana Regionalna mrea parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana, sa ciljem unapreenja regionalne parlamentarne saradnje. Dogovoreno je da polje saradnje obuhvata: (i) razmenu informacija iz oblasti ekonomije i ekonomskih zakona; (ii) nadgledanje metodologije predlaganja propisa i uloge parlamentarnih odbora i radnih tela u tom procesu; (iii) usklaivanje ve usvojenih zakona sa evropskim zakonodavstvom; (iv) nadgledanje procedure predlaganja zakona, posebno onih koji se odnose na usaglaavanje istih sa evropskim zakonodavstvom. Zbog generalno neujednaenog broja zaposlenih i nivoa strunih kapaciteta u parlamentarnim odborima, iskustvo naprednijih i razvijenijih drava moe biti od velike korisiti onim zemljama koje zaostaju ili kasne u ovom procesu. Dogovorene aktivnosti mree bile su: (i) da sarauje kroz struna tela parlamenta; (ii) da organizuje sastanke predstavnika odbora u nekoj od regionalnih parlamenata kako bi se prosledile i razmenile informacije i iskustva na licu mesta; (iii) da razmenjuje godinje planove i da uestvuje u radu odbora drugih parlamenata; (iv) kao i da organizuje zajednika zasedanja u okviru bilateralne i multilateralne parlamentarne saradnje kada se raspravlja o kljunim infrastrukturnim projektima i pitanjima od znaaja za ceo region.

Prvi regionalni okrugli sto Mree parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana pod nazivom "Uloga parlamenata u procesu odluivanja o prioritetima: smanjivanje javne potronje ili stimulisanje privrede" odran je u Beogradu 3. marta 2012, u organizaciji Narodne skuptine Republike Srbije, beogradske kancelarije Fridrih Ebert fondacije i Instituta ekonomskih nauka iz Beograda. Na okruglom stolu je istaknut znaaj uspostavljanja blie i kontinuirane saradnje izmeu parlamenata i naune zajednice.

Vestminsterska fondacija za demokratiju (WFD) je prepoznala potrebu nastavka ove saradnje izmeu parlamenata zemalja Zapadnog Balkana kroz njihovu Mreu parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije. U cilju podrke ovoj regionalnoj saradnji, WFD je inicirala izradu trogodinjeg programa koji ima za cilj jaanje uloge parlamenata i vlada u promovisanju konkurentnosti i ekonomskog rasta u zemljama Zapadnog Balkana.

Pored jaanja regionalne saradnje, ovaj program ima za cilj jaanje uloge parlamenata i vlada u poveanju konkurentnosti i ekonomskog rasta u zemljama regiona. Ovo je oblast od posebnog znaaja za lanove parlamenata, ministre i ostale lanove vlada, kao i kreatore politika u zemljama regiona. Ova studija se bavi ekonomskim i regulatornim reformama, i ulogom parlamenata u tom procesu.

PREDGOVOR

6


U okviru studije je uraena i Mapa puta, a sa predstavnicima zemljama regiona je dogovoreno da se ciljevi iz ove studije kako na nivou pojedinanih zemalja, tako i na nivou regiona ostvare do 2015. godine.

Ovaj program takoe ima za cilj da naglasi znaaj bliske i kontinuirane saradnje izmeu parlamenata, vlada i ekonomista koji pripadaju naunoj zajednici regiona. Ova saradnja bi obezbedila inovativan prsitup jaanju kapaciteta parlamenata zemalja regiona.

7


Izradu ove studije je podrala Vestminsterska fondacija za demokratiju (WFD), sa ciljem da se ojaa postojea saradnja izmeu parlamenata i vlada zemalja Zapadnog Balkana, kao i saradnja u okviru mree parlamentarnih odbora za ekonomiju, finansije i budet.

Posebnu zahvalnost za njihove napore da se uspostavi ova regionalna saradnja i da se formira ova mrea dugujemo: gospodinu Berizu Belkiu, bivem Predsedavajuem Parlamentarne skuptine Bosne i Hercegovine, koji se u potpunosti posvetio uspostavljanju ove saradnje, Edmondu Spahu, Predsedniku Odbora za ekonomiju i finansije iz Albanskog parlamenta, koji je inicirao stvaranje ove mree, Gordani omi, zamenici Predsednika Skuptine Srbije, na njenom nesebinom zalaganju na unapreenju regionalne saradnje i formiranju ove mree, Aleksandru Damjanoviu, Predsedniku Odbora za ekonomiju, finansije i budet, iz Skuptine Crne Gore, koji je uloio svoje znanje i energiju da bi ova mrea otpoela sa radom, i Ljubisavu Ivanovu Singu, bivem Predsedniku Odbora za ekonomska pitanja, iz Parlamenta Makedonije, jer je verovao u budunost ove saradnje.

Studiju je osmislila i sprovela istraivanje Slavica Penev, Vii nauni saradnik iz Instituta ekonomskih nauka iz Beograda, u saradnji sa Milicom Travicom, Rukovodiocem slube za analize finansijskog trita, u Inteza banci, u Beogradu. One su dobile snanu podrku od WFD tima kojim je rukovodio Alex Romaniuc, a iji su lanovi bili Romana Janku, Marija Kostovska, Dorarta Hyseni i Veljko Milievi.

Studiju su recenzirali Peter Sanfey, zamenik direktora za strategije i politike u Kancelariji glavnog ekonomiste EBRD-ja, Fikret auevi, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu; Ahmet Mancellari, profesor na Ekonomskom fakultetu u Tirani, i Andreja Marui, Specijalni savetnik za ekonomsko zakonodavstvo, iz Svetske banke.

Istraivanje je sprovedeno uz strunu podrku lanova parlamenata i lanova mree parlamentarnih odbora za ekonomiju, finansije i budet, kao i odbora za EU integracije, parlamenata zemalja Zapadnog Balkana, meu kojima su: Edmond Spaho, Sybi Hida, Osman Metalla, iz Parlamenta Albanije; Beriz Belki, Danijela Martinovi, Vesna Krstovi Spremo, Boko Tomi, iz Parlamentarne skuptine Bosne i Hercegovine; Mira Grgi i Omer Vatri, iz Parlamentarne skuptine Federacije Bosne i Hercegovine; Branislav Borenovi i Uro Gosti iz Narodne skuptine Republike Srpske; Vladanka Avirovi, Marjano Nikolov i Hajrula Misini, iz Parlamenta Republike Makedonije; Aleksandar Damjanovi i Zoran Vukevi iz Skuptine Crne Gore; Vesna Kova i Aleksandra Tomi, iz Narodne skuptine Srbije; i Safete Hadergjonaj, Ali Sadriu i Zenun Pajaziti iz Parlamenta Kosova*. Zaposleni u slubi parlamenata su takoe imali vanu ulogu u pruanju potrebne pomoi realizaciji ovog istraivanja, meu kojima su: Mirjana Radakovi i Mladen Mladenovi iz Narodne skuptine Republike Srbije, Damir Davidovi, Nataa Komeni and Naa Vukievi iz Skuptine Crne Gore, eljko Kosmajac i Amer Bekri iz Parlamentarne skuptine Bosne i Hercegovine, Sead Dizdarevi iz Parlamentarne skuptine Federacije Bosne i Hercegovine, Ljiljana Petrovi iz Narodne skuptine Srbije, Vanja Ralev, Liljana Petreska i Olivera Trengovska iz Parlamenta Republike Makedonije, Nivini Lekaj iz Parlamenta Albanije; i Vilson Ukaj iz Parlamenta Kosova*.

Istraivanju su doprineli lanovi vlada iz zemalja regiona, meu kojima su Adriana Xhuveli, Pranvera Kastrati, i Eranda Begaj iz Vlade Albanije; Nevenka Savi iz Saveta ministara Bosne i Hercegovine, kao i Gordana Opai Zeevi iz Vlade Republike Srpske; Vladimir Peevski, Romela Popovic Trajkova, Jana Stojkova Trajkovska, Marta Arsovksa Tomovska i Suzana Nikodijevi Filipovska, iz Vlade Republike Macedonije; Milorad Katni i Bojana Bokovi iz Vlade Crne Gore; Mira Prokopijevi iz Vlade Srbije; i Mimoza Kusari-Lila and Florent Bakija iz Vlade Kosova*.

PRIZNANJA

8


U istraivanje su ukljueni i predlozi i sugestije uesnika druge Regionalne konferencije Mree parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana: Jaanje uloge parlamenata i vlada u promociji konkurentnosti i ekonomskog rasta u zemljama Zapadnog Baklana, odrane u Miloeru, 26-28. oktobra, 2012. godine.

Posebnu zahvalnost dugujemo Marti Todorovi na njenom profesionalnom i posveenom radu na tehnikoj pripremi ove studije.

9


Sadraj

PREDGOVOR ....................................................................................................................................5PRIZNANJA ........................................................................................................................................7REZIME ............................................................................................................................................13

Poglavlje 1 PRIVREDNA KRETANJA I PERSPEKTIVE ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA ..............................17

1.1. Makroekonomski pregled zemalja Zapadnog Balkana .............................................................171.2. Spoljni sektor ............................................................................................................................191.3. Finansijski sektor ......................................................................................................................21

Poglavlje 2 POSLOVNO OKRUENJE I KONKURENTNOST ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA ...................................................................................................25

2.1. Poslovno okruenje u zemljama Zapadnog Balkana ...............................................................252.2. Nivo i trendovi konkurentnosti zemalja Zapadnog Balkana ......................................................29

Poglavlje 3 REGULATORNA REFORMA BOLJA I PAMETNA REGULATORNA AGENDA .............................39

3.1. Regulatorna reforma bolja i pametna regulatorna agenda .................................................393.1.1. Regulatorna reforma u Evropskoj uniji od bolje ka pametnoj regulativi ..................403.1.2. Regulatorna reforma u zemljama Zapadnog Balkana agenda bolje regulative ..........423.1.3. Sistemski pristup agendi bolje regualtive .......................................................................44

3.2. Institucionalni kapaciteti za sprovodjenje regulatorne reforme .................................................493.3. Primena Analize Uticaja Propisa (RIA) u razvoju novih propisa ...............................................50

3.3.1. Transparentnost u zakonodavnom procesu ...................................................................523.3.2. Javna rasparava u zakonodavnom procesu ..................................................................543.3.3. Pojednostavljenje i smanjivanje administreativnog optereenja ....................................55

Poglavlje 4 NAPREDAK ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA U TRANZICIJI U KONTEKSTU EVROPSKIH INETGRACIJA .................................................................................59

4.1. Proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana ........................................................594.2. Institucionalna struktura nadlena za process pribliavanja EU ..............................................624.3. Ekonomski Kopenhagenski kriterijumi Drugi Kopenhagenski kriterijum ................................64

4.3.1. Postojanje funkcionalne trine privrede ........................................................................644.3.2. Sposobnost odolevanja pritiscima konkurencije i trinim silama na jedinstvenom tritu Evropske unije ..........................................................................73

4.4. Prihvatanje pravnih tekovina Evropske unije Trei Kopenhagenski kriterijum ..............................804.4.1. Slobodno kretanje roba Poglavlje 1 ............................................................................824.4.2. Javne nabavke Poglavlje 5 .........................................................................................854.4.3. Pravo privrednih drutava Poglavlje 6 .........................................................................874.4.4. Konkurencija Poglavlje 8 .............................................................................................894.4.5. Finansijske usluge Poglavlje 9 ....................................................................................904.4.6. Poljoprivreda i ruralni razvoj Poglavlje 11 ...................................................................924.4.7. Energetika Poglavlje 15 ..............................................................................................934.4.8. Carinska unija Poglavlje 29 .........................................................................................954.4.9. Spoljni poslovi Poglavlje 30 .........................................................................................97

10


Poglavlje 5 ULOGA PARLAMENATA U PROCESU REGULATORNE REFORME I EKONOMSKIH REFORMI ..............................................................99

5.1. Parlamenti i njihove funkcije .....................................................................................................995.2. Parlamenti u zemljama Zapadnog Balkana .................................................................................... 1015.3. Uloga i funkcije parlamentarnih odbora .......................................................................................... 1045.4. Uloga i funkcije parlamentarnih odbora u zemljama Zapadnog Balkana ...................................... 1075.5. Parlamentarni odbori za ekonomska pitanja i finansije u zemljama Zapadnog Balkana .............. 108

5.5.1. Znaaj administrativnog osoblja za rad parlamentarnih odbora................................... 1115.5.2. Budetska nezavisnost parlamenata ..........................................................................114

5.6. Primena EU Bolje regulative: Instrumenti za unapreenje kvaliteta regulative koji se odnose na transparentnost u sprovoenju zakonodavnog procesa u parlamentima zemalja Zapadnog Balkana ...................................................................................115

Poglavlje 6 ZAKLJUNA RAZMATRANJA I MAPA PUTA BUDUIH AKTIVNOSTI U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA ...................................................117

6.1. Prednosti i slabosti ekonomske i regulatrne reforme u zemljama Zapadnog Balkana ..................1176.1.1. Prednosti i slabosti Albanija .....................................................................................1176.1.2. Prednosti i slabosti Bosna i Hercegovina ..................................................................1196.1.3. Prednosti i slabosti Makedonija .................................................................................1226.1.4. Prednosti i slabosti Crna Gora ..................................................................................1246.1.5. Prednosti i slabosti Srbija ..........................................................................................1266.1.6. Prednosti i slabosti Kosovo* ......................................................................................1286.1.7. Prednosti i slabosti zemlje Zapadnog Balkana .........................................................130

6.2. Mapa puta buduih aktivnosti u zemljama Zapadnog Balkana ..............................................1326.2.1. Mapa puta buduih aktivnosti Albanija ......................................................................1326.2.2. Mapa puta buduih aktivnosti Bosna i Hercegovina .................................................1346.2.3. Mapa puta buduih aktivnosti Makedonija ................................................................1396.2.4. Mapa puta buduih aktivnosti Crna Gora ..................................................................1426.2.5. Mapa puta buduih aktivnosti Srbija .........................................................................1446.2.6. Mapa puta buduih aktivnosti Kosovo* .....................................................................1476.2.7. Zapadni Balkan: Regionalna mrea odbora za ekonomiju, finansije i budet .................... 151

REFERENCES ...............................................................................................................................153

Lista tabela

Tabela 1.1: Osnovni makroekonomski pokazatelji za zemalje Zapadnog Balkana, 2011 .............17Tabela 1.2: Rast svetskog BDP-a i perspektive rasta, 2007-2013 ................................................18Tabela 1.3: Zapadni Balkan: Realni rast BDP-a i projekcije, 2001-2012, u % ..............................19Tabela 2.1: Rang Lakoe poslovanja, Doing Business-a Svetske banke, 2013 ..........................27Tabela 2.2: Indeks percepcije korupcije (IPK) Transparency International, 2011 ..........................28Tabela 2.3: Indikatori upravljanja Svetske banke, 2011 ................................................................28Tabela 2.4: Indeks Svetskog ekonomskog foruma Lisabonski pregled 2010, ocene .................29Tabela 2.5: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti: Stubovi globalne konkurentnosti, rangiranje, 2012-2013 ...........................................33Tabela 2.6: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti: Stubovi globalne konkurentnosti, ocene, 2011-2012 ..................................................34

11


Tabela 2.7: Prva podgrupa stubova konkurentnosti, osnovni zahtevi, ocene, 2012 2013 ....................................................................................................34Tabela 2.8: Prva podgrupa stubova konkurentnosti, osnovni zahtevi, rangiranje, 2012 2013 ..............................................................................................35Tabela 2.9: Druga podgrupa stubova konkurentnosti faktori efikasnosti, ocene, 2012 2013 ............................................................................................................ 35Tabela 2.10: Druga podgrupa stubova konkurentnosti faktori efikasnosti, rangiranje, 2012 2013 ..............................................................................................36Tabela 2.11: Trea podgrupa stubova konkurentnosti faktori inovacije i sofisticiranosti, ocene, 2012 2013 ....................................................................................................36Tabela 2.12: Trea podgrupa stubova konkurentnosti faktori inovacije i sofisticiranosti, rangiranje, 2012 2013 ..............................................................................................37Tabela 3.1: Sistemski pristup regulatornoj reformi EU Agendi bolje regulative ........................44Tabela 3.2: Institucionalni okvir za sprovodjenje regulatorne reforme u zemljama Zapadnog Balkana ..................................................................................49Tabela 3.3: EU Agenda bolje regulative upotreba Analize uticaja propisa (RIA) od strane vlada zemalja Zapadnog Balkana ..............................................................51Tabela 3.4: Agenda EU bolje regulative instrumenti za unapreenje kvaliteta regulative koji se odnose na transparentnost zakonodavnog procesa u zemljama Zapadnog Balkana ..................................................................................53Tabela 3.5: Pojednostavljenje postojee zakonske regulative u zemljama Zapadnog Balkana .........56Tabela 4.1: Pregled datuma potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i dodeljivanju statusa kandidata ..................................................................................60Tabela 4.2: Institucionalna infrastruktura zemalja Zapadnog Balkana nadlena za process njihovog pristupanja Evropskoj uniji ...........................................................................63Tabela 4.3: irok politiki konsenzus o osnovama ekonomske politike ........................................64Tabela 4.4: Ostvareni nivo makroekonomske stabilnosti u zemljama Zapadnog Balkana, 2011 .......65Tabela 4.5: Liberalizacija cena i trgovine ......................................................................................67Tabela 4.6: Sposobnost finansijskog sektora da kanalie tednju u pravcu produktivnih investicija ...............................................................................................68Tabela 4.7: Vlasnitvo i restrukturiranje preduzea (privatizacija i strukturne reforme) ................69Tabela 4.8: Odsustvo znaajnih biznis barijera za ulazak na trite i izlazak sa trita ................71Tabela 4.9: Pravni sistem (regulisanje svojinskih prava, sprovoenje zakona i ugovora, kao i efikasnost pravosudnog sistema u vezi sa ekonomskim pitanjima) ...................72Tabela 4.10: Dovoljna koliina ljudskog faktora po odgovarajuim cenama ...................................75Tabela 4.11: Dovoljna koliina fizikog kapitala po odgovarajuim cenama, ukljuujui i infrastrukturu ...........................................................................................76Tabela 4.12: Stepen i tempo trgovinske integracije koji zemlje ostvaruju sa Evropskom unijom pre proirenja ..........................................................................77Tabela 4.13: Uee malih preduzea kao procenat u ukupnoj zaposlenosti .................................78Tabela 4.14: Stepen u kome vladina politika i zakonodavstvo utie na konkurentnost ...................78Tabela 4.15: Sektorske reforme u cilju podizanja produktivnosti i konkurentnosti ..........................79Tabela 4.16: Struktura BDP-a u %, 2010 ........................................................................................80Tabela 4.17: Trei Kopenhagenski kriterijum prihvatanje pravnih tekovina EU ...........................81Tabela 4.18: Poglavlje 1: Slobodno kretanje robe ...........................................................................83Tabela 4.19: Poglavlje 5: Javne nabavke ........................................................................................85Tabela 4.20: Poglavlje 6: Pravo privrednih drutava .......................................................................87Tabela 4.21: Poglavlje 8: Konkurencija ...........................................................................................89Tabela 4.22: Poglavlje 9: Finansijske usluge ..................................................................................90Tabela 4.23: Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj ..................................................................92Tabela 4.24: Poglavlje 15: Energetika .............................................................................................93Tabela 4.25: Poglavlje 29: Carinska unija .......................................................................................95Tabela 4.26: Poglavlje 30: Ekonomski odnosi sa inostranstvom .....................................................97

12


Tabela 5.1: Struktura parlamenata u zemljama Zapadnog Balkana ...........................................101Tabela 5.2: Direktan parlamentarni nadzor rada vlade ...............................................................103Tabela 5.3: Broj odbora u parlamentima zemalja Zapadnog Balkana .........................................107Tabela 5.4: Parlamentarni odbori za ekonomska pitanja i finansije u zemljama Zapadnog Balkana ................................................................................108Tabela 5.5: Glavne funkcije Parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije .............................109Tabela 5.6: Slube parlamenata za istraivanje i eksperti koji podravaju rad parlamentarnih odbora u zemljama Zapadnog Balkana ........................................... 111Tabela 5.7: Parliamentarna istraivaka odeljenja i eksperti koji podravaju rad odbora za ekonomiju i finansije u zemljama Zapadnog Balkana ..............................112Tabela 5.8: Parliamentarni istraivaka odeljenja i eksperti koji podravaju rad odreenih odbora u zemljama Zapadnog Balkana ...................................................113Tabela 5.9: Budetska nezavisnost parlamenata ........................................................................114Tabela 5.10: Agenda bolje regulative: instrumenti za unapreenje kvaliteta regulative koji se odnose na transparentnost zakonodavnog procesa u parlamentima u zemljama Zapadnog Balkana ..................................................................................116

Lista grafikona

Grafikon 1.1: Deficit platnog bilansa, 2007-2011, (% BDP-a) ..........................................................20Grafikon 1.2: Inostrani dug, 2007 2011 (% BDP-a) .......................................................................20Grafikon 1.3: Bilans sektora drave, 2007-2011, (% BDP-a) ...........................................................21Grafikon 1.4: Javni dug, 20072011 (% BDP-a) ..............................................................................22Grafikon 1.5: Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana, 2007 2011 (% BDP-a) ..............................................................................................22Grafikon 2.1: Rang Lakoe poslovanja, Doing Business-a Svetske banke, 2009-2013 .................26Grafikon 2.2: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti: stubovi konkurentnosti ................................................................................................32Grafikon 2.3: Indeks Globalne konkurentnosti, rangiranje, 2008/2009-2012/2013 ..........................33Grafikon 2.4: Najproblematiniji faktori za poslovanje 2012 2013 (% odgovora) ..........................37Grafikon 2.5: Tri najproblematinja faktora za poslovanje 20122013, Svetski ekonomski forum, (% odgovora) ....................................................................38Grafikon 3.1: Proces regulatornog upravljanja .................................................................................42Grafikon 3.2: Dinamika regulatorne reforme u Albaniji .....................................................................45Grafikon 3.3: Dinamika regulatorne reforme u Bosni i Hercegovini .................................................46Grafikon 3.4: Dinamika regulatorne reforme u Makedoniji ...............................................................47Grafikon 3.5: Dinamika regulatorne reforme u Crnoj Gori ................................................................47Grafikon 3.6: Dinamika regulatorne reforme u Srbiji ........................................................................48Grafikon 3.7: Dinamika regulatorne reforme na Kosovu* .................................................................48Grafikon 4.1: Institucije nadlene za process pristupanja Evropskoj uniji ........................................62

Lista bokseva

Boks 2.1: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF-a) o globalnoj konkurentnosti .............31Boks 3.1: Pojednostavljenje postojee zakonske regulative ......................................................55Boks 4.1: Proces Stabilizacije i Pridruivanja Zemalja Zapadnog Balkana ................................61Boks 4.2: EVROPA 2020: Strategija za pametni, odrivi i sveobuhvatan razvoj ........................62Boks 5.1: Zajednike karakteristike parlamentarnih odbora .....................................................105Boks 5.2: Razmatranje i usvajanje godinjeg budeta .............................................................110

13


REZIME

Ova studija Zapadnog Balkana obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo*1. Region ima populaciju manju od 20 miliona stanovnika i relativno nizak nivo razvijenosti, sa ukupnim bruto drutvenim proizvodom (BDP) od 68.9 milijardi evra, to ini 7% od EU-10 BDP-a i 0.5% od EU-27 BDP-a. Zemlje regiona se meusobno razlikuju po veliini, broju stanovnika, i stepenu ostvarenog privrednog razvoja. Tokom 2011. godine, prosean BDP po stanovniku meren paritetom kupovne moi iznosio je 7850 evra, to predstavlja 31% od EU-27 proseka, i 49% od EU-10 proseka. Kretao se od 10.500 evra u Crnoj Gori do 4810 evra u najmanje razvijenom Kosovu*.

Zapadni Balkan je ostvario intenzivan privredni rast u pred kriznom periodu. Taj rast je bio baziran na rastu domae potronje podstaknutom brzim rastom kredita, a kao posledicu je imao rast deficita platnog bilansa i rast zaduenosti privatnog sektora. Ovaj rast je zaustavljen kada se globalna ekonomska kriza proirila na region kroz trgovinske i finansijske kanale i dovela je do smanjenja tranje za izvoznim proizvodima iz zemalja regiona, kreditne krize, smanjenja priliva doznaka iz inostranstva, i smanjenja stranih direktnih investicija. Kriza je dovela do opteg pada privrednih aktivnosti, porasta budetskog deficita, javnog i spoljnog duga. 2009. godine je dolo do pada BDP-a u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, dok je u Albaniji i na Kosovu* rast BDP-a bio sporiji u poreenju sa pred kriznim periodom.

Ekonomski oporavak koji je otpoeo 2010. godine rezultirao je umerenim rastom u svim zemljama regiona. Oporavak je bio evidentan i u prvoj polovini 2011. godine, ali je ekonomska aktivnost oslabila u drugoj polovini godine, kao i u prvoj polovini 2012. godine. Kratkorona projekcija ekonomskog rasta regiona Zapadnog Balkana pokazuje skroman rast, ukazujui na ranjivost regiona na efekte krize u Evrozoni. Osetljivost finansijskog sektora je poseban problem s obzirom na to da je najvei deo bankarskog sektora u inostranom vlasnitvu, a veina investicija se finansira iz inostranih izvora.

Povoljno poslovno okruenje je jedan od najvanijih preduslova privrednog oporavka i rasta u zemljama Zapadnog Balkana, jer mnogi elementi povoljnog poslovnog okruenja kao to su efikasne i predvidljive mere dravnih institucija, obrazovana radna snaga, kvalitetna infrastruktura i pristup finansijama, imaju direktan uticaj na ekonomski rast. Nedavna ekonomska kriza je potvrdila znaaj kvaliteta poslovnog okruenja koje podrava konkurentnost za poveanje sposobnosti domae privrede da amortizuje efekte krize i obezbedi solidne ekonomske performanse. Izvestan broj meunarodnih istraivanja i serija podataka nastoji da kvantifikuje komponente poslovnog okruenja. Njihovi nalazi pokazuju da zemlje Zapadnog Balkana zaostaju za tzv. EU-10 u pogledu konkurentnosti, kvaliteta poslovnog i investicionog ambijenta, kao i u pogledu indikatora o implementaciji institucionalnih reformi. Prema ovim analizama, Makedonija i Crna Gora su najbolje rangirane zemlje regiona, zatim slede Albanija i Srbija, dok Bosna i Hercegovina i Kosovo* jo uvek u velikoj meri zaostaju u pogledu veine analiziranih indikatora.

Konkurentnost veine zemalja regiona jo uvek znatno zaostaje za konkurentnou EU-10. Nedovoljna razvijenost institucionalne i fizike infrastrukture, relativno niska efikasnost trita i radne snage, kao i ogranien potencijal za inovacije, predstavljaju ozbiljna ogranienja konkurentnosti regiona.

1 Prema Ugovoru izmeu Srbije i Kosova postignutom u Briselu 24. Februara 2012, uz posredovanje EU, Kosovo e biti predstavljano pod imenom "Kosovo*", ali i uz fusnotu koja upuuje kako na Rezoluciju UN Br. 1244 tako i na miljenje Meunarodnog Suda Pravde, ICJ, u vezi Kosovoske deklaracije o nezavisnosti.

14


Zakonodavno pravni okvir, kao jedan od kljunih elemenata poslovnog okruenja, ima snaan uticaj na privredne aktivnosti u zemljama Zapadnog Balkana. Prema meunarodnim izvorima, kvalitet zakonske regulative u zemljama regiona znatno prevazilazi stepen njihove implementacije, posmatran kroz vrednosti indikatora vladavine prava, jer su regulatorna reforma i proces harmonizacije domaeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije rezultirali izradom velikog broja zakona i podzakonskih akata koji ispunjavaju standarde trine ekonomije, ali je njihova primena jo uvek ozbiljan problem u svim zemljama regiona. Rastua svest u zemljama regiona da efikasnost i kvalitet regulative utiu na ekonomske performanse dovela je do uvoenja stratekog pristupa regulatornoj reformi i usvajanja sveobuhvatne ili parcijalne strategije regulatorne reforme. Agenda bolje i pametne regualtive Evropske unije je imala znaajan uticaj na regulatornu reformu u zemljama Zapadnog Balkana. Mnoge zemlje regiona su sprovele reforme u cilju pojednostavljenja zakonske regulative i stvaranja konkurentnijeg poslovnog okruenja. Takvi koraci bi trebali biti od posebnog znaaja za zemlje regiona u kontekstu harmonizacije sa Evropskim zakonodavstvom i primenom nekih segmenata agende bolje i pametne regualtive.

Proces evropskih integracija je instrument za jaanje i ubrzavanje procesa tranzicije, jer se ovi procesi meusobno prepliu i podravaju. Krajnji cilj zemalja Zapadnog Balkana je njihova transformacija u uspene trine privrede i integrisnost u Evropsku uniju. Proces evropskih integracija je sutinski preduslov za uspenu domau transformaciju. Dalji napredak u procesu Evropskih integracija je od velikog znaaja za nastavak sprovoenja institucionalnih reformi i stvaranja funkcionalnih trinih privreda u zemljama Zapadnog Balkana. Ispunjavanje Kopenhagenskih kriterijuma bi rezultiralo unapreenjem poslovnog i investicionog okruenja i poveanjem konkuretnost ovih zemalja. Harmonizacija pravnih sistema zemalja Zapadnog Balkana sa pravnim tekovinama Evropske unije bi ubrzala njihovo potpuno integrisanje u zajedniko trite Evropske unije i unapredilo bi kvalitet njihovog zakonodavno pravnog okvira, kao jedne od najveih barijera poslovanju privatnog biznisa u regionu. Ispunjavanje Kopenhagenskih kriterijuma i dalji napredak u regionalnoj saradnji bi istovremeno doveli do smanjenja politike nestabilnosti, koja predstavlja ozbiljnu barijeru ekonomskoj stabilizaciji regiona.

U periodu produene ekonomske krize u zemljama Zapadnog Balkana, parlamenti bi trebali da igraju aktivniju ulogu u procesu ekonomskih i regulatornih reformi. Parlamenti u zemljama Zapadnog Balkana nemaju dugu demokratsku tradiciju, s obzirom da su zemlje ovog regiona mlade demokratije ija je politika i ekonomska transformacija iz socijalistikih u ekonomske sisteme slobodnog trita zapoela poetkom devedesetih godina prolog veka.

Nadzorna uloga parlamenata u zemljama Zapadnog Balkana u ranim godinama njihove demokratizacije je bila ograniena, jer je proces donoenja odluka bio centralizovan, pa su sutinske odluke donosile vlade. Sa napretkom u procesu demokratizacije u zemljama regiona i njihovim napretkom u procesu evropskih integracija, uloga parlamenata je permanentno jaala i dobijala na znaaju, rezultirajui ne samo u jaanju zakonodavne funkcije, nego i poveanju znaaja predstavnike i nadzorne funkcije, u poreenju sa onim iz 1990-ih godina i ranih dvehiljaditih.

Paraleno sa jaanjem uloge parlamenata u zemljama Zapadnog Balkana, uloga parlamentarnih odbora postaje sve znaajnija komponenta u zakonodavnim procesima i procesima kreiranja i donoenja politika. Parlamentarni odbori omoguavaju zakonodavcu da vri nadzor nad vladinim aktivnostima, i da proverava kvalitet njenog upravljanja. Zbog toga je od kljunog znaaja upotreba sistema odbora u procesu razmatranja i istraivanja da li izvrna vlast ili njene ovlaene agencije pravilno postupaju pri implementaciji dravnih politika i programa.

15


Odbori za ekonomska pitanja i finansije postaju sve znaajniji faktori u procesu razmatranja kljunih ekonomskih i finansijskih zakona, koji obezbeuju zakonski okvir za ekonomske aktivnosti u zemljama regiona. Proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, usklaivanje zakona sa pravnim tekovinama EU, kao i ekonomska kriza koja je snano pogodila ceo region, otvorili su neka vana pitanja koja se odnose na ekonomski oporavak zemalja Zpadnog Balkana, a koja bi trebalo razmatrati na skuptinskim odborima i tokom plenarnih zasedanja.

Parlamenti i njihovi odbori za ekonomska pitanja i finansije vre samo ogranien uticaj na kreiranje ekonomske politike, uprkos injenici da poslovnici u veini parlamenata ovog regiona daju taj mandat parlamentima i njihovim odborima. Proces kreiranja ekonomske politike u zemljama Zapadnog Balkana izrazito je centralizovan, a fundamentalne odluke donosi i usvaja vlada.

Svi parlamenti u regionu imaju izvestan broj eksperata koji podravaju rad parlamentarnih odbora, dok neki od njih imaju i istraivaka odeljenja. Istraivaka odeljenja jo uvek ne raspolau dovoljnim brojem eksperata, koji se prvenstveno bave tekuom problematikom rada parlamenta, a ne ozbiljnim istraivakim analizama.

17

Poglavlje 1 PRIVREDNA KRETANJA I PERSPEKTIVE

ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA

1.1. Makroekonomski pregled zemalja Zapadnog Balkana

Ova Studija o Zapadnom Balkanu obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo*2. Region ima manje od 20 miliona stanovnika i karakterie ga relativno nizak nivo razvijenosti, sa ukupnim bruto drutvenim proizvodom (BDP) od 68.9 milijardi evra, to ini 7% od EU-10 BDP-a i 0.5% od EU-27 BDP-a. Veliina zemlje, broj stanovnika i dostignuti nivo privrednog razvoja znatno se razlikuju meu zemljama regiona. Sa populacijom od 7.2 miliona, Srbija je najvea zemlja u regionu, dok ostale zemlje imaju znatno manje stanovnika i mogu se smatrati malim zemljama. (Tabela 1.1.)

Prosean BDP po stanovniku meren paritetom kupovne moi u 2011. godini je iznosio 7.850 evra, to je prdstavljalo 31% od EU-27 proseka, i 49% od EU-10 proseka. BDP se kretao od 10.500 evra u Crnoj Gori do 4.810 evra u najmanje razvijenom Kosovu*.

2 Prema Ugovoru izmeu Srbije i Kosova postignutom u Briselu 24. Februara 2012, uz posredovanje EU, Kosovo e biti predstavljano pod imenom "Kosovo*", ali i uz fusnotu koja upuuje kako na Rezoluciju UN Br. 1244 tako i na miljenje Meunarodnog Suda Pravde, ICJ, u vezi Kosovoske deklaracije o nezavisnosti.

Tabela 1.1: Osnovni makroekonomski pokazatelji za zemalje Zapadnog Balkana, 2011

Stanovnitvo (u milionima)

BDP(u milijardama

evra)

BDP po stanovniku

(u evrima po paritetu kupovne

moi PPP) EU-27=100

BDP po stanovniku

(u evrima po paritetu kupovne

moi)

Albanija 2.8 9.2 27 6800Bosna i Hercegovina 3.8 13.3 27 6800Makedonija 2.1 7.5 38 9500Crna Gora 0.6 3.3 42 10500Srbija 7.2 30.9 35 8700Kosovo* 1.7 4.7 n/a 4810Zapadni Balkan 18.3 68.9 34 7850EU-101 98.9 972 63 15900EU-27 502.9 12630 100 25100

Izvor: EBRD baza podataka,WIIW baza podataka, i nacionalne statistike1 EU-10 se odnosi na nove lanice EU osim Malte i Kipra (Bugarska, Republika eka, Estonija, Maarska, Latvija, Litvanija,

Poljska, Rumunija, Republika Slovaka i Slovenija).

18


Posle politike stabilizacije i obnove procesa tranzicije krajem 1990-tih i poetkom 2000-ih, region je u prethodnoj deceniji dostigao znaajan ekonomski rast. Zemlje Zapadnog Balkana ostvarivale su relativno visoke godinje stope rasta u pretkriznom periodu (2001-2008) sa prosenim rastom BDP-a od 5.7% (Tabela 1.3). Ekonomski rast regiona je bio baziran na rastu domae potronje, zasnovanoj na intenzivnom rastu kredita i poveanju realnih zarada. Ovaj model rasta bio je baziran na (i) jeftinom meunarodnom kapitalu i zajmovima indeksiranim u stranim valutama i (ii) liberalizaciji spoljne trgovine i finansijskih trita.

Globalna finansijska kriza koja je poela u drugoj polovini 2007. godine kao hipotekarna kriza u SAD, proirila se daleko izvan finansijskog sektora i znaajno uticala na globalnu ekonomiju. Zemlje Zapadnog Balkana su bile poteene uticaja primarne finansijske krize do septembra 2008. godine jer nisu imale veliki udeo nenaplativih kredita, ali je trite kapitala zemalja Zapadnog Balkana osetilo uticaj krize kada su inostrani institucionalni investitori krajem 2008 godine otpoeli sa povlaenjem sredstava, kao i kada je dolo do povlaenja devizne tednje.

U poslednjem kvartalu 2008. godine i poetkom 2009. godine, postalo je jasno da kriza nee potedeti ni Zapadni Balkan. Zemlje regiona su pogoene krizom u poslednjem kvartalu 2008. godine (Srbija, Crna Gora i Makedonija) i u prvom kvartalu 2009. godine (Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo*). Iako su Albanija i Kosovo* zabeleili sporiji rast u 2009. godini, rast njihovog BDP-a je ostao pozitivan tokom cele 2009. godine. U Makedoniji je BDP umereno opao (1%), pad BDP-a u Bosni i Hercegovini (2.8%) i Srbiji (3.5%) je bio izraeniji, a Crna Gora je zabeleila najvei pad BDP-a u regionu (5.7%). (Tabela 1.3).

Tabela 1.2: Rast svetskog BDP-a i perspektive rasta, 2007-2013

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013Svet 5.2 3.0 -0.6 5.3 3.9 3.5 3.9Razvijene privrede 2.7 0.5 -3.2 3.2 1.6 1.4 1.9

Sjedinjene amerike drave 2.0 0.4 -2.4 3.0 1.7 2.0 2.3Evrozona 2.7 0.6 -4.1 1.9 1.5 -0.3 0.7

Zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju 8.3 6.1 2.5 7.5 6.2 5.6 5.9Zemlje u tranziciji u AzijiLatinska Amerika i Karibi Zajednica nezavisnih drava

10.6-

8.6

7.64.35.5

7.2-1.7-6.6

9.86.24.8

7.84.54.9

7.33.74.1

7.94.14.1

EU-10 6.3 4.2 -3.6 2.2 3.4 2.4 2.2Zapadni Balkan 7.1 6.4 -1.1 2.2 2.7 0.8 2.1

Izvor: IMF, World Economic Outlook, Oktobar 2010, April 2012, Jul 2012 i WIIW Jul 2012

19


Ekonomski oporavak, koji je otpoeo 2010. godine rezultirao je umerenim rastom u svim zemljama regiona. Najveu stopu rasta zabeleilo je Kosovo* (3.9%), zatim Albanija (3.3%), a za njima su sledile Crna Gora (2.5%) i Makedonija (1.9%), dok su u Srbiji i Bosni i Hercegovini zabeleene minimalne stope rasta. Oporavak je bio oigledan i u prvoj polovini 2011. godine, ali je ekonomska aktivnost oslabila u drugoj polovini godine i u prvoj polovini 2012. Uprkos slabljenju ekonomske aktivnosti u drugoj polovini 2011. godine, sve zemlje regiona zabeleile su pozitivan ekonomski rast na nivou cele 2011. godine, koji se kretao u rasponu od 1.6% u Srbiji do 5.0% na Kosovu*. Kratkorona projekcija ekonomskog rasta regiona Zapadnog Balkana ukazuje na veoma umeren rast, kao posledicu osetljivosti regiona na efekte krize u Evrozoni. Osetljivost finansijskog sektora predstavlja poseban problem, imajui u vidu da je velika veina bankarskog sektora u inostranom vlasnitvu, kao i da se vei deo investicija finansira iz inostranih izvora. U nekim zemljama inostrane banke takoe poseduju i znaajnu koliinu dravnih zapisa. (EBRD, 2012).

Snaan ekonomski rast u regionu, koji je prethodio finansijskoj krizi, bio je praen poveanjem deficita platnog bilansa (Grafikon 1.1.). Izvoz zemalja Zapadnog Balkana znaajno zaostaje u odnosu na njihov uvoz usled sporog rasta sektora razmenljivih roba i usluga. Deficit platnog bilansa u zemljama regiona je dostigao prosek od 23% BDP-a u 2008. godini, to je negativno uticalo na njihovu makroekonomsku stabilnost. Relativno visok deficit u 2007. i 2008. godini nastao je usled visoke tranje za potroakim i investicionim dobrima, kao i usled vee dostupnosti deviznih sredstava. Uprkos usporavanju rasta BDP-a u 2008. godini, deficit platnog bilansa dostigao je u toj godini svoj maksimum u skoro svim zemljama Zapadnog Balkana (Evropska komisija, 2009).

Tabela 1.3: Zapadni Balkan: Realni rast BDP-a i projekcije, 2001-2012, u %

2001-2003

2004-2006

2007 2008 2009 2010 2011 2012 proj

Albanija 6.0 5.6 6.0 7.7 3.6 3.3 3.0 0.5BiH 4.3 5.6 6.8 6.0 -2.8 0.7 1.3 0.0Makedonija -0.3 4.1 5.9 4.8 -1.0 1.9 3.1 1.0Crna Gora 1.8 5.7 10.7 7.5 -5.7 2.5 2.4 0.2Srbija 4.0 7.0 6.9 5.5 -3.5 1.0 1.6 -0.5Kosovo* n.a. 3.3 6.3 6.9 2.9 3.9 5.0 3.8Zapadni Balkan 3.2 5.6 7.3 6.4 -1.1 2.2 2.7 0.8EU-10 3.4 5.8 6.3 4.2 -3.6 2.2 3.4 2.4

Izvor: IMF, World Economic Outlook, Oktobar 2010, April 2012, Juli 2012, i Oktobar 2012, i EBRD baza podataka

1.2. Spoljni sektor

20


Ekonomska kriza je uticala na smanjenje uvoza i deficita platnog bilansa. Uvoz u zemljama regiona je zabeleio znaajniji pad u odnosu na izvoz, rezultirajui smanjenjem deficita platnog bilansa u 2009. i 2010. godini (Grafikon 1.1.) Deficit platnog bilansa ostao je i dalje kljuna slabost privreda zemalja regiona, pa je nakon smanjenja tokom dve prethodne godine, u 2011. godini ponovo zabeleio rast u veini zemalja Zapadnog Balkana.

Inostrani dug je u pretkriznom periodu beleio kontinuiran rast usled visokog deficita platnog bilansa i visokog zaduivanja privatnog sektora tokom perioda kreditne ekspanzije. Uprkos smanjenju deficita platnog bilansa u 2009. i 2010. godini, inostrani dug zabeleio je dalji rast u svim zemljama regiona, kao rezultat znaajnog rasa zaduivanja javnog sektora kod MMF-a ili drugih meunarodnih finansijskih institucija, sa ciljem stabilizacije finansijskog sektora, jaanja deviznih rezervi i finansiranja kapitalnih investicija.

Grafikon 1.1: Deficit platnog bilansa, 2007-2011, (% BDP-a)

Grafikon 1.2: Inostrani dug, 2007 2011 (% BDP-a)

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

Albanija BiH Makedonija Crna Gora Srbija Kosovo* ZapadniBalkan

EU-10

2007 2008 2009 2010 2011

Izvor: MMF i EBRD baza podataka i Centralna banka Kosova*

0

20

40

60

80

100

120


2007

2008

2009

2010

2011

Izvor: EBRD baza podataka, WIIW baza podataka i Centralna banka Kosova*

21


Ukoliko se posmatraju fiskalni kriterijumi iz Ugovora iz Mastrihta kao referentna taka, (budetski deficit 3% BDP-a; javni dug 60% BDP-a), zemlje Zapadnog Balkana bile su fiskalno odgovornije od veine zemalja Evropske unije.

Tokom 2007. godine zemlje regiona imale su budetski suficit od 0.3% i sve zemlje Zapadnog Balkana izuzev Albanije, imale su budetski deficit ispod praga od 3%. Regionalni budetski deficit u 2009. godini iznosio je u proseku 4.9% usled zaduivanja kod MMF-a i drugih meunarodnih finansijskih institucija, ali je ipak ostao ispod proseka za zemlje Centralne Evrope i Baltike zemlje (5.4%).

Relativno visoka fiskalna disciplina u pretkriznom periodu merena bilansom budeta (u procentima BDP-a) u zemljama Zapadnog Balkana (izuzev Albanije), bila je mogua zahvaljujui ekspanziji bankarskog sektora i kreditnih aktivnosti, to je rezultiralo rastom BDP-a, a samim tim i porastom njihovih fiskalnih kapaciteta.

Poveanje regionalnog budetskog deficita, koji je dostigao maksimalnu vrednost 2009. godine, u proseku je iznosio 4.9%, i bio je rezultat prelivanja negativnih efekata globalne ekonomske krize (auevi, 2010). U poslednjih nekoliko godina fiskalne politike su postale rigoroznije imajui u vidu da su se fiskalne vlasti obavezale da e sprovoditi sveobuhvatne mere fiskalne tednje koje su podrane od strane MMF-a putem njegovih stand by aranmana. Ovo je rezultiralo u smanjenju budetskih deficita na 3.5% u 2010. i 3.6% u 2011. godini.

1.3. Finansijski sektor

Grafikon 1.3: Bilans sektora drave, 2007-2011, (% BDP-a)

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8


2007 2008 2009 2010 2011

Izvor: EBRD baza podataka i Ministrarstvo Finansija Kosova*

22


Javni dug regiona se sa 37% BDP-a u 2009. godini, krajem 2011. godine poveao na 44%, to predstavlja visok stepen zaduenosti u poreenju sa nivoom zaduenosti iz pretkriznog perioda od oko 30% (Grafikon 1.4.). Stepen zaduenosti javnog sektora je povean, usled aranmana sa MMF-om i ostalim meunarodnim finansijskim institucijama, iji je cilj bila stabilizacija finansijskog sektora, jaanja deviznih rezervi i finansiranje kapitalnih investicija.

Kriza je negativno uticala i na priliv stranih direktnih investicija (SDI) u zemlje regiona. U pretkriznom periodu priliv SDI u zemlje regiona je bio znaajan, i u 2007. godini je dostigao iznos od 5.688 miliona evra (9.3% BDP-a). Nakon perioda intenzivnog rasta SDI, u 2008. godini sve zemlje regiona izuzev Albanije su se suoile sa smanjenjem njihovog priliva, usled negativnih efekata globalne ekonomske krize.

Grafikon 1.4: Javni dug, 20072011 (% BDP-a)

Grafikon 1.5: Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana, 2007 2011 (% BDP-a)

0

10

20

30

40

50

60


2007 2008 2009 2010 2011


0

5

10

15

20

25

30

35

40


2007 2008 2009 2010 2011


23


Smanjenje SDI je nastavljeno i tokom 2009. godine u veini zemalja regiona, sa izuzetkom Albanije i Crne Gore, gde je realizovano nekoliko znaajnih privatizacija (rafinerija nafte u Albaniji i sektor energetike u Crnoj Gori). Najvei pad priliva SDI bio je u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Negativan trend se nastavio i u 2010. godini u veini zemalja regiona, sa najveim padom SDI u Crnoj Gori (Grafikon 1.5). Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Kosovo* zabeleile su rast priliva SDI u 2011. godini, dok je Crna Gora iste godine zabeleila njihov intenzivan pad. Kriza u Evrozoni snano je uticala na priliv SDI u drugoj polovini 2011. godine, a slian trend je nastavljen i poetkom 2012. godine.

25

Stvaranje povoljnog poslovnog okruenja predstavlja jedan od najvanijih preduslova ekonomskog oporavka i rasta u zemljama Zapadnog Balkana.

Mnogi elementi povoljnog poslovnog okruenja kao to su efikasne i predvidive mere dravnih institucija, obrazovana radna snaga, kvalitetna infrastruktura i pristup finansijama, imaju direktan uticaj na ekonomski rast. Ekonomski uinak jedne zemlje tesno je povezan sa razvojem i inovativnou preduzea, to se odraava na kvalitet poslovnog okruenja (videti takoe EBRD, 2010).

Vie meunarodnih istraivanja i serija podataka nastoji da kvantifikuje komponente poslovnog okruenja, meu kojima su i: Izvetaj Svetske banke Doing Business, Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti (Global Competitiveness Report of World Economic Forum), Lisabonski pregled Svetskog ekonomskog foruma (WEFs Lisbon Review), Globalni indikatori upravljanja Svetske banke (World Bank Worldwide Governance indicators), Indeks ekonomskih sloboda Heritage Foundation (Heritage Foundations Index of Economic Freedom). Ova studija razmatra nekoliko navedenih meunarodnih istraivanja, sa ciljem da utvrdi kvalitet poslovnog okruenja i konkurentnost zemalja Zapadnog Balkana.

Ekonomska kriza je potvrdila znaaj povoljnog poslovnog okruenja za poveanje sposobnosti domae privrede da amortizuje negativne efekte krize i obezbedi odrivost ekonomskog poslovanja (WEF, 2010).

Izvetaj Svetske banke Doing Business predstavlja sveobuhvatnu analizu regulative i biznis barijera za poslovanje, kao i za otpoinjanje i zatvaranje poslovne delatnosti, koja uporeuje lakou poslovanja u vie od 180 zemalja irom sveta3. Njen indeks lakoe poslovanja predstavlja prosek 10 razliitih indikatora i koristi se u velikoj meri za poreenja meu zemljama. Osnovna pretpostavka Doing Business-a je da obavljanje ekonomskih aktivnosti pretpostavlja postojenje kvalitetnih propisa. Osnovni cilj Doing Business-a je da stvori propise koji e biti efikasni, dostupni svima koji ih koriste i jednostavni za implementaciju.

Prema rang listi Doing Business-a 2012, Makedonija je bila najbolje rangirana zemlja u regionu, popravivi svoju poziciju sa 38. u 2011. godini, na 22. u 2012. godini, prvenstveno zahvaljujui uspenom sprovoenju opsene regulatorne reforme u prethodnom periodu. Na Doing Business 2013 listi Makedonija je bila rangirana kao 23. to je bilo za jednu poziciju nie u odnosu na prethodnu

3 Za dodatne informacije o metodologiji Doing Business izvetaja Svetske banke videti na internet adresi: www.doingbusiness.org/.

Poglavlje 2 POSLOVNO OKRUENJE I KONKURENTNOST

ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA

2.1. Poslovno okruenje u zemljama Zapadnog Balkana

26


godinu. Iza Makedonije se na rang listi nalazi Crna Gora koja je popravila svoju poziciju sa 66. u izvetaju za 2011. godinu, na 56. u izvetaju za 2012. godinu, i na 51. u izvetaju za 2013. godinu, kao rezultat intenzivnih reformi u nekoliko oblasti. Albanija je posle tri godine stagnacije pogorala svoju poziciju i nalazi se na 85. poziciji. Srbija (92 u 2012) je popravila svoju poziciju u izvetaju za 2013. godinu i nalazi se na 86. poziciji, dok je Bosna i Hercegovina (125 u 2012) pogorala svoju poziciju za jedno mesto usled smanjenja intenziteta reformi. Kosovo* je u 2012. godini bilo rangirano znatno ispod proseka regiona (117), dok je u izvetaju za 2013. godinu popravilo svoju poziciju za 19 mesta.

Ceo region (sa izuzetkom Makedonije) zaostaje znaajno za prosenim rangom EU-10 (47) (Tabela 2.1.), to ukazuje na mnogo nepovoljnije uslove poslovanja u zemljama Zapadnog Balkana u odnosu na njih, sa izuzetkom Makedonije i Crne Gore.

Grafikon 2.1: Rang Lakoe poslovanja, Doing Business-a Svetske banke, 2009-2013

0

20

40

60

80

100

120

140


EU-10

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: Svetska Banka Doing Business databazaNapomena 1: Rang Doing Business Svetske banke je u izvetaju za 2013. godinu uraen za 185 zemaljaNapomena 2: Poto podaci za Kosovo* postoje samo za 2012 i 2013, Kosovo* nije ukljueno u prosek Zapadnog Balkana

27


Prema rangiranju Doing Business-u 2013 po dimenzijama, dobijanje graevinskih dozvola predstavlja jednu od najveih administrativnih barijera za preduzetnike, dok je najvei napredak u regionu ostvaren u oblasti dobijanja kredita i zatite investitora (Tabela 2.1).

Indeks percepcije korupcije Transparency International meri percepciju stepena korupcije u javnom sektoru u vie od 170 zemalja.

Indeks percepcije korupcije za 2011. godinu pokazuje da je prosena vrednost ovog indeksa za Zapadni Balkan iznosila 3.5, na skali od 10 (veoma iste) do 0 (visoko korumpirane), to je predstavljalo 81. poziciju meu 182 zemlje obuhvaene istraivanjem.

Ocene u regionu se kreu od najnie, 3,1 u Albaniji, do najvie 4,0 u Crnoj Gori (Tabela 2.2). Ovi rezultati ukazuje da korupcija i dalje predstavlja veliki problem za poslovanje u celom region, pa je to problem koji je potrebno hitno reavati.

Tabela 2.1: Rang Lakoe poslovanja, Doing Business-a Svetske banke, 2013

*EU-10 se odnosi na nove lanice EU sa izuzetkom Malte i KipraIzvor: World Bank Doing Business 2013 Napomena 1: Rangiranje 185 zemlje prema lakoi poslovanja u 2013. godiniNapomena 2: Vrednosti iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleene narandastom bojom

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Kos

ovo*

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10*

Ocena lakoe poslovanja 85 126 23 51 86 98 78 47Zapoinjanje poslovanja 62 162 5 58 42 126 76 77Dobijanje graevinskih dozvola 185 163 65 176 179 144 152 85Dobijanje elektrine energije 154 158 101 69 76 116 112 103Registracija imovine 121 93 50 117 41 76 83 41Dobijanje kredita 23 70 23 4 40 23 31 39Zatita investitora 17 100 19 32 82 100 58 72Plaanje poreza 160 128 24 81 149 44 98 90Spoljna trgovina 79 103 76 42 94 124 86 56Sprovoenje ugovora 85 120 59 135 103 138 107 49Zatvaranje poslovanja 66 83 30 44 103 87 69 56

28


Indikatori upravljanja Svetske banke kombinuju stavove velikog broja preduzea, graana, eksperata kao i eksperata koji su dali odgovore na upitnike kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Kao izvori podataka agregatnih indikatora su korieni razliita istraivanja/upitnici sprovedeni od strane tink tenk-ova, NVO i meunarodnih organizacija. Kvalitet regulative obuhvata percepciju sposobnosti vlade da kreira i primenjuje kvalitetne i zdrave politike i zakone, koji omoguavaju i podstiu razvoj privatnog sektora. Vladavina prava obuhvata percepciju mere u kojoj se potuje vladavina prava, a pogotovu mogunost realizacije ugovora, vlasnikih prava, rada policije i sudova, kao i verovatnou pojave kriminala i nasilja. Kontrola korupcije obuhvata percepciju do kog stepena vlast radi u interesu privatnih dobiti, analizirajuci pri tom razne oblike korupcije, kao i ulogu drutvene elite u stavlajnje drutvenog interesa u privatne svrhe.

Tabela 2.2: Indeks percepcije korupcije (IPK) Transparency International, 2011

Rang zemlje Drava Ocena 2011 IPK95 Albanija 3.191 Bosna i Hercegovina 3.269 Makedonija 3.966 Crna Gora 4.086 Srbija 3.3112 Kosovo* 2.987 Zapadni Balkan 3.455 EU-10 4.7

Izvor: Transparency International Corruption Perception Index 2011Napomena 1: Ocena Indeksa percepcije korupcije 2011 odnosi se na percepciju stepena korupcije od strane poslovnih ljudi, akademika, analitiara i kree se izmeu 10 (veoma ist) i 0 (visoko korumpiran). Rangiranjem iz 2011. godine obuhvaene su 182 zemlje.Napomena 2: Vrednosti iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleene narandastom bojom.

Tabela 2.3: Indikatori upravljanja Svetske banke, 2011

Izvor: Baza podataka Indikatora upravljanja Svetske banke Napomena 1: Vrednosti pokazatelja se kreu od -2.5 do 2.5, gde vea vrednost oznaava bolji rezultat.Napomena 2: Vrednosti iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleene narandastom bojom.

Kvalitet zakona

Vladavina prava

Kontrola korupcije

Albanija 0.23 -0.44 -0.43Bosna i Hercegovina -0.1 -0.36 -0.32Makedonija 0.28 -0.30 -0.06Crna Gora -0.06 -0.02 -0.33Srbija -0.2 -0.39 -0.21Kosovo* -0.04 -0.64 -0.64Zapadni Balkan 0.02 -0.36 -0.33EU-10 0.97 0.61 0.25

29


Vrednosti indikatora upravljanja Svetske banke koji meri kvalitet zakona u zemljama Zapadnog Balkana su znatno vee u odnosu na vrednosti druga dva indikatora: vladavinu prava i kontrolu korupcije, zbog toga to je sprovoenje regulatorne reforme i procesa EU harmonizacije rezultiralo izradom velikog broja zakona koji ispunjavaju trine standarde, ali njihova implementacija jo uvek predstavlja ozbiljan problem u svim zemljama regiona. Ceo region u znatnoj meri zaoostaje u pogledu sva tri indikatora za prosekom zemalja novih lanica Evropske unije, tzv. EU-10.

Lisabonski Pregled WEF-a je studija koja ocenjuje napredak u ostvarenju dalekosenih ciljeva Lisabonske strategije ekonomskih i strukturnih reformi koji je ostvarilo 27 lanica Evropske Unije. Pored toga, Izvetaj takoe meri konkurentnost zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za pristupanje EU. (WEF, Lisabonski Pregled, 2010).

Lisabonski pregled iz 2010. godine meri konkurentnost u navedenim zemljama na osnovu sledeih osam dimenzija: (i) stvaranje informacionog drutva za sve, (ii) razvoj evropskog prostora za inovacije i istraivanje i razvoj, (iii) liberalizacija (zaokruivanje jedinstvenog trita; politika dravne pomoi i konkurentnost), (iv) izgradnja mrene industrije, (v) stvaranje efikasnih i integrisanih finansijskih usluga, (vi) poboljanje poslovnog okruenja, (vii) poveanje socijalne ukljuenosti i (viii) unapreenje odrivog razvoja.

Procena se zasniva na javno dostupnim statistikim podacima i na anketi menadera koju sprovodi WEF u vie od 130 zemalja i koja obezbeuje podatke o nizu kvalitativnih pitanja o kojima nema vrstih podataka.

Prema Lisabonskom pregledu WEF-a za 2010. godinu, odnosno Lisabonskim kriterijumima, konkurentnost zemalja Zapadnog Balkana znaajno zaostaje za prosekom ostvarenim u zemljama Evropske unije (EU-27) (Tabela 2.4).

2.2. Nivo i trendovi konkurentnosti zemalja Zapadnog Balkana

Tabela 2.4: Indeks Svetskog ekonomskog foruma Lisabonski pregled 2010 ocene

Izvor: World economic forum, The Lisbon Review 2010. Geneva.Napomena 1: Ocene se kreu u rasponu od 1 do 7, gde vea vrednost oznaava bolji rezultat. Napomena 2: Vrednosti iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleene narandastom bojom.

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zapa

dni

Bal

kan

EU

-10

EU

-27

Indeks Lisabonskog pregleda 2010 rang lista 3.5 3.1 3.8 4.2 3.5 3.6 4.4 4.8Podindeks Informaciono drutvo 3.1 2.9 3.9 4 3.3 3.4 4.3 4.7Podindeks Inovacije, istraivanje i razvoj 2.5 2.5 2.9 3.3 3 2.9 3.7 4.2Podindeks Liberalizacija 3.7 3.4 4 4.3 3.7 3.8 4.5 4.8Podindeks Mrena industrija 3.5 3.7 4.2 4.6 3.8 4 4.9 5.4Podindeks Finansijske usluge 3.4 3.3 4.1 4.7 3.7 3.8 4.7 5.1Podindeks Poslovno okruenje 4.5 3.3 4.6 4.3 4 4.1 4.5 4.6Podindeks Socijalna ukljuenost 3.9 2.7 3.4 4.3 3.5 3.6 4.2 4.5Podindeks Odrivi razvoj 3.1 2.7 3.3 3.9 3.2 3.3 4.6 5.2

30


Najkonkurentnija zemlja u regionu je Crna Gora, za kojom sledi Makedonija. Srbija i Albanija koje su slino rangirane i neznatno zaostaju za prosekom regiona, dok Bosna i Hercegovina daleko zaostaje za svim zemljama regiona. U poreenju sa EU-10 i EU-27, region zaostaje iza obe ove grupe zemalja Evropske unije.

Izvetaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog Ekonomskog Foruma baziran na sveobuhvatnom godinjem istraivanju sprovedenom u vie od 140 zemalja, koristi se za merenje konkurentnosti nacionalnih privreda i zasnovan je na istraivanjima koja ukljuuju irok spektar parametara koji utiu na konkurentnost jedne zemlje. 2011. godine je Izvetaj raen za 142 zemlje. Baziran je na oceni razliitih indikatora meu 12 stubova, i meri preduslove potrebne za konkurentno okruenje, kao to su institucionalni okvir, kvalitet institucionalne infranstrukture i makroekonomska stabilnost. On takoe razmatra indikatore poveanja efikasnosti, osnovno obrazovanje i politike vezane za rtite radne snage, kao i faktore inovativnosti. Indikatori su sainjeni kao kombinacija empirijskih podataka i rezultata ankete sprovedene meu menaderima preduzea, koja kombinuje zapaanja menadera (medijana od 89 za svaku zemlju) o pitanjima vezanim za dravne institucije, korupciju, infrastrukturu i okruenje4. Izvetaj o globalnoj konkurentnosti dopunjuje Doing Business izvetaj i obebeuje potpuni uvid u snage i slabosti konkretne zemlje. On pokriva, vrlo detaljno, faktore koji najvie utiu na poslovno okruenje i meunarodnu konkurentnost.

4 Za dodatne informacije o metodologiji Indeksa o globalnoj konkurentnosti Svetskog Ekonomskog Foruma videti na internet strnici www.weforum.org/docs/WEF_GCR_Report_2012-13.pdf.

31


Boks 2.1: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF-a) o globalnoj konkurentnosti

Faktori koji utiu na konkurentnost grupisani su u 12 stubova konkurentnosti, koji su razvrstani u tri grupe: Osnovni zahtevi, Faktori poveanja efikasnosti i Faktori inovativnosti i sofisticiranosti. Grupu Osnovni zahtevi ine etiri stuba: (1) institucije; (2) infrastruktura; (3) makroekonomska stabilnost i (4) zdravstvo i osnovno obrazovanje. Faktori poveanja efikasnosti su: (5) visoko obrazovanje i obuka; (6) efikasnost robnog trita; (7) efikasnost trita rada; (8) sofisticiranost finansijskog trita; (9) tehnoloka spremnost i (10) veliina trita. Faktori inovativnosti i sofisticiranosti obuhvataju dva stuba: (11) sofisticiranost poslovnih procesa i (12) inovacije (grafikon 2.7). Rangiranje se vri na osnovu javno dostupnih podataka i Ankete poslovnih lidera koju sprovodi Svetski ekonomski forum (WEF). Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti 2010 odraava miljenje vie od 13.500 poslovnih lidera iz 139 zemalja obuhvaenih istraivanjem.

Znaaj pojedinanih stubova konkurentnosti zemlje zavisi od stepena njenog razvoja. Prema metodologiji WEF-a, zemlje se razvrstavaju u tri faze razvoja. Prva je faza koju pokreu faktori, u kojoj se konkurentnost zemlje bazira na niskim cenama radne snage i raspoloivim prirodnim resursima. U ovoj fazi razvoja, konkurentnost proizilazi iz jakih institucija, adekvatne infrastrukture, zdravog makroekonomskog okruenja, osnovnog zdravstvenog sistema i nivoa obrazovanja. Ulaskom privrede u fazu koju pokree efikasnost, njihova konkurentnost se vie ne bazira na niskim cenama, ve na kvalitetu proizvoda. U ovoj fazi, efikasni proizvodi i usluge, trite rada i finansijsko trite preuzimaju kljunu ulogu, kao i znanja steena kroz visoko obrazovanje, specijalizovanu obuku i pristup najnovijoj tehnologiji. U treoj fazi, fazi koju pokreu inovacije, konkurentne prednosti privrede proizilaze iz njene sposobnosti za inovaciju, iz sofisticiranosti proizvodnih procesa, i proizvodnje sofisticiranih, novih proizvoda i usluga koji imaju dodatnu vrednost. Kriterijumi koji se koriste za utvrivanje razvojne faze privrede su BDP po stanovniku i uee mineralnih sirovina u ukupnom izvozu.

Prema ovoj klasifikaciji, privrede u fazi koju pokreu faktori imaju BDP po stanovniku ispod 2.000 USD. Faza koju pokree efikasnost ukljuuje zemlje iji BDP po stanovniku iznosi izmeu 3.000 i 9.000 USD po stanovniku. Faza koju pokreu inovacije obuhvata zemlje u kojima je BDP po stanovniku iznad 17.000 USD. (Zemlje iji BDP po stanovniku iznosi izmeu 2.000 i 3.000 USD i izmeu 9.000 i 17.000 USD nalaze se u procesu tranzicije izmeu dve faze razvoja).

(Videti vie na GCR: http://www.weforum.org/en/initiatives/gcp/Global%20Competitiveness%20Report/index.htm)

32


Svih pet zemalja Zapadnog Balkana obuhvaen ovim izvetajem se nalazi u drugoj fazi razvoja, odnosno u fazi u kojoj privredu prevashodno pokree efikasnost. U ovoj fazi, konkurentnost u sve veoj meri pokreu visoko obrazovanje i obuenost, efikasnost robnog trita, trite rada koje dobro funkcionie (7. stub), razvijena finansijska trita, sposobnost da se iskoriste prednosti raspoloivih tehnologija, i veliina domaeg ili inostranog trita.

Na rang listi Izvetaja o globalnoj konkurentnosti za 20122013. godinu, u grupi od 144 zemlje, Crna Gora je najbolje rangirana meu zemljama Zapadnog Balkana (72), ali u pogledu prosenih ocena i ranga jo uvek neznatno zaostaje za zemljama EU-10. Iza Crne Gore je rangirana Makedonija (80), pa Bosna i Hercegovina (88), dok su Albanija i Srbija rangirane ispod regionalnog proseka (Tabele 2.5. i 2.6.).

Grafikon 2.2: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti: stubovi konkurentnosti

Osnovni zahteviInstitucijeInfrastrukturaMakroekonomsko okruenjeZdravstvo i osnovno obrazovanje

Od kljunog znaaja za privrede

koje pokreu faktori

Faktori efikasnostiVisoko obrazovanje i obukaEfikasnost robnog tritaEfikasnost trita radaRazvoj finansijskog tritaTehnoloka spremnostVeliina trita


koje pokree efikasnost

Faktori inovativnosti i sofisticiranostiPoslovna sofisticiranostInovacije


koje pokreu inovacije

Izvor: WEF Global Competitiveness Report 2010-2011.

33


Grafikon 2.3: Indeks Globalne konkurentnosti, rangiranje, 2008/2009-2012/2013

0 20 40 60 80 100 120

Albanija

BiH

Makedonija

CrnaGora

Srbija

ZapadniBalkan

EU10

20122013 20112012 20102011 20092010 20082009

Izvor: World Economic Forum (WEF): Indeks Globalne konkurentnosti 2012-2013, 2010-2011, 2009-2010, 2007-2008. Napomena: 20082009 rangirano je 134 zemlje, 2009-2010 rangirano je 133 zemlje, 2010-2011 rangirano je 139 zemlje, 2011-2012 rangirano je 146 zemlje, and 2012-2013 rangirano je 144 zemlje. to je nii rang to je bolje.

Tabela 2.5: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti: Stubovi globalne konkurentnosti, rangiranje, 2012-2013

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10

Indeks globalne konkurentnosti 89 88 80 72 95 85 541. Osnovni zahtevi 87 81 71 74 95 82 552. Faktori efikasnosti 92 97 84 74 88 87 473. Faktori inovativnosti i sofisticiranosti 113 99 110 69 124 103 61

Izvor: World Economic Forum (WEF): The Global Competitiveness Reports Napomena 1: Rangiranjem 20122013. obuhvaeno je 144 zemlje. to je nii rang to je bolje. Napomena 2: Rangovi iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleeni narandastom bojom.

34


Prosena ocena za region Zapadnog Balkana u prvoj podgrupi faktora konkurentnosti, pod nazvom osnovni zahtevi, u 2012-2013. godini je bila je 4.3, dok je prosean rang regiona bio 82. Oblasti koje karakteriu najvee slabosti u ovoj podgrupi stubova konkurentnosti irom regiona bili su makroekonomska stabilnost i institucije (Tabele 2.7 i 2.8).

Tabela 2.6: Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti: Stubovi globalne konkurentnosti, ocene, 2011-2012

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10

Indeks globalne konkurentnosti 3.9 3.9 4.0 4.1 3.9 4.0 4.41. Osnovni zahtevi 4.2 4.3 4.5 4.5 4.2 4.3 4.82. Faktori efikasnosti 3.8 3.8 3.8 4.0 3.8 3.9 4.43. Faktori inovativnosti i sofisticiranosti 3.1 3.3 3.1 3.6 3.0 3.2 3.7

Izvor: World Economic Forum Global Competitiveness Report 2012-2013. Napomena 1: Ocene se kreu u rasponu od 1 = najnia do 7 = najvia. to je vea ocena to je bolji rezultat. Napomena 2: Vrednosti iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleene narandastom bojom.

Tabela 2.7: Prva podgrupa stubova konkurentnosti, osnovni zahtevi, ocene, 2012 2013

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ia

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10

Osnovni zahtevi 4.2 4.3 4.5 4.5 4.2 4.3 4.8I stub: Institucije 3.7 3.6 3.8 4.4 3.2 3.7 3.9II stub: Infrastruktura 3.5 3.4 3.6 4.1 3.8 3.7 4.3III stub: Makroekonomska stabilnost 4.3 4.3 5.0 3.9 3.9 4.3 5.1IV stub: Zdravlje i osnovno obrazovanje 5.6 5.9 5.6 5.7 5.7 5.7 6.0


35


Druga podgrupa faktora konkurentnosti, tzv. Faktori poveanja efikasnosti, je najvanija za zemlje Zapadnog Balkana. Region kao celina zaostaje za EU-10 za 40 mesta. Crna Gora je najbolje rangirana zemlja u regionu (74), za njoj slede Makedonija (84) i Srbija (88). U okviru ove podgrupe region najvie zaostaje za EU-10 u pogledu veliine trita (37 mesta). Zbog male veliine trita sve zemlje regiona (izuzev Srbije) su imale relativno niske ocene i nepovoljno su rangirane prema ovom kriterijumu. U visokom obrazovanju i obuci region zaostaje za EU-10 za 31 mesto, u efikasnosti trita dobara i tehnolokoj spremnosti region zaostaje 25 mesta, dok u pogledu razvijenosti finansijskog trita region zaostaje 24 mesta (Tabela 2.10).

Tabela 2.8: Prva podgrupa stubova konkurentnosti, osnovni zahtevi, rangiranje, 2012 2013

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10

Osnovni zahtevi 87 81 71 74 95 82 47I stub: Institucije 84 85 78 44 130 84 75II stub: Infrastruktura 91 94 81 66 77 82 57III stub: Makroekonomska stabilnost 98 97 47 118 115 95 49IV stub: Zdravlje i osnovno obrazovanje 79 48 77 73 66 69 46

Izvor: World Economic Forum (WEF): The Global Competitiveness Reports Napomena 1: Rangiranjem 20112012. obuhvaeno je 146 zemalja. to je nii rang to je bolje. Napomena 2: Rangovi iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleeni narandastom bojom.

Tabela 2.9: Druga podgrupa stubova konkurentnosti faktori efikasnosti, ocene 2012 2013

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10

Faktori efikasnosti 3.8 3.8 3.8 4.0 3.8 3.9 4.4V stub: Visoko obrazovanje i obuka 4.1 4.2 4.0 4.6 4 4.2 4.8VI stub: Efikasnost robnog trita 4.3 3.9 4.3 4.4 3.6 4.1 4.4VII stub: Efikasnost trita rada 4.4 4.1 4.1 4.1 4.0 4.1 4.4VIII stub: Sofisticiranost finansijskog trita 3.4 3.4 4.0 4.5 3.7 3.8 4.1IX stub: Tehnoloka spremnost 3.7 3.8 3.8 4.1 4.1 3.9 4.7X stub: Veliina trita 2.9 3.1 2.8 2.1 3.6 2.9 4.0

Izvor: World Economic Forum Global Competitiveness Report 2012-2013. Napomena 1: Ocene se kreu u rasponu od 1 = najnia do 7 = najvia. to je vea ocena to je bolji rezultat. Napomena 2: Vrednosti iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleeni narandastom bojom.

36


Prema treoj podgrupi faktora konkurentnosti faktora inovativnosti i sofisticiranosti, zemlje Zapadnog Balkana pokazuju relativno nizak nivo (3.2), i njihov prosean rang u 2012 2013 (103) zaostaje za EU-10 prosekom za 42 mesta (Tabele 2.11 i 2.12). Ukoliko zemlje Zapadnog Balkana uporedimo sa EU-15, ije privrede pokree inovativnost i sofisticiranost, region daleko zaostaje za tim zemljama, i moe se smatrati nekonkurentnim sa aspekta inovativnosti i sofisticiranosti.

U okviru ove podgrupe region je najslabije rangiran u pogledu poslovne sofisticiranosti, zaostajui 37 mesta za EU-10 zemljama.

Tabela 2.10: Druga podgrupa stubova konkurentnosti faktori efikasnosti, rangiranje, 2012 2013

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

Bal

kan

EU

-10

Faktori efikasnosti 92 97 84 74 88 87 47V stub: Visoko obrazovanje i obuka 76 72 81 51 85 73 42VI stub: Efikasnost robnog trita 58 109 68 48 136 84 59VII stub: Efikasnost trita rada 68 99 94 93 100 91 64VIII stub: Sofisticiranost finansijskog trita 120 119 79 40 100 92 68IX stub: Tehnoloka spremnost 77 68 71 56 58 66 41X stub: Veliina trita 98 93 104 130 67 98 61

Izvor: World Economic Forum (WEF): The Global Competitiveness Reports Napomena 1: Rangiranjem 20112012. obuhvaeno je 146 zemalja. to je nii rang to je bolje. Napomena 2: Rangovi iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleene narandastom bojom.

Tabela 2.11: Trea podgrupa stubova konkurentnosti faktori inovacije i sofisticiranosti, ocene, 2012 2013

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10

Faktori inovativnosti i sofisticiranosti 3.1 3.3 3.1 3.6 3.0 3.2 3.7XI stub: Poslovna sofisticiranost 3.6 3.5 3.4 3.8 3.1 3.5 3.9XII stub: Inovacije 2.6 3.1 2.8 3.3 2.8 2.9 3.4


37


WEF-ov Izvetaj o globalnoj konkurentnosti identifikuje najproblematinije faktore za poslovanje u vie od 140 zemalja obuhvaenih izvetajem. Prema izvetaju za 20122013. godinu, dostupnost izvorima finansiranja je bila najozbiljniji problem za poslovanje preduzea u zemljama Zapadnog Balkana, a slede neefikasna dravna birokratija i korupcija. Neefikasna dravna birokratija bila je rangirana kao najozbiljniji problem za poslovanje i u EU-10 zemljama, i bila je praena pristupom finansiranju i korupcijom (Grafikoni 2.4. i 2.5.).

Tabela 2.12: Trea podgrupa stubova konkurentnosti faktori inovacije i sofisticiranosti, rangiranje, 2012 2013

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Srb

ija

Zap

adni

B

alka

n

EU

-10

Faktori inovativnosti i sofisticiranosti 113 99 110 69 124 103 61XI stub: Poslovna sofisticiranost 98 109 111 76 132 105 68XII stub: Inovacije 123 80 110 60 111 97 59

Izvor: World Economic Forum (WEF): The Global Competitiveness Reports Napomena 1: Rangiranjem 20112012. obuhvaeno je 146 zemalja. to je nii rang to je bolje. Napomena 2: Rangovi iznad proseka Zapadnog Balkana su obeleene narandastom bojom.

Grafikon 2.4: Najproblematiniji faktori za poslovanje 2012 2013 (% odgovora)

0.0 2.0 4.0 6.0 8.0 10.0 12.0 14.0 16.0

Dostupnost izvora finansiranja

Neefikasna dravna birokratija

Korupcija

Nizak nivo radne etike domae radne snage

Nestabilnost vlade/puevi

Politika nestabilnost

Neadekvatno obrazovana radna snaga

Neadekvatna infrastruktura

Poreska regulativa

Poreske stope

Regulativa strane valute

Inflacija

Kriminal i krae

Restriktivno radno zakonodavstvo

Nizak nivo opteg zdravlja

14.3

12.7

10.6

8.0

7.3

7.0

6.3

5.8

5.4

5.4

4.64.2

3.5

2.3

0.5

11.1

14.4

10.9

4.3

1.8

6.5

6.5

5.8

9.1

10.5

0.7

3.9

1.7

6.9

1.4

EU10 Zapadni Balkan

Izvor: Izvetaj o globalnoj konkurentnosti 2012-2013: Svetski ekonomski forum

38


Tri najproblematinija faktora u zemljama Zapadnog Balkana su pristup finansiranju, neefikasna dravna birokratija i korupcija. Iako su EU-10 razvijene zemlje, njihovi najproblematiniji faktori su takoe neefikasna dravna birokratija i pristup finansiranju.

Indeks globalne konkurentnosti predstavlja sveobuhvatnu meavinu razliitih indikatora relevantnih za konkurentnost pojedine zemlje. Postavlja se pitanje kolika se vrednost moe pripisati ovom sveobuhvatnom indeksu, pogotovu kad je u pitanju deo koji daje miljenja preduzetnika, imajui u vidu mali uzorak kod veine zemalja. Indeks globalne konkurentnosti je korisna poalzna osnova koja prua veliku sliku ali ima ogranienu vrednost za kreatore politika koji ele da dijagnosticiraju probleme i predloe reenja (Sanfey, P and S. Zeh, 2012).

Grafikon 2.5: Tri najproblematinja faktora za poslovanje 20122013, Svetski ekonomski forum, (% odgovora)

0 5 10 15 20 25

Dostupnost izvora finansiranjaKorupcija

Neefikasna dravna birokratija

Dostupnost izvora finansiranjaPolitika nestabilnost

Poreske stope

Dostupnost izvora finansiranjaNeadekvatno obrazovana radna snaga

Korupcija

Nizak nivo radne etike domae radne snageNeefikasna dravna birokratija

Nestabilnost vlade/puevi

KorupcijaNeefikasna dravna birokratijaDostupnost izvora finansiranja

Dostupnost izvora finansiranjaNeefikasna dravna birokratija

Korupcija

Neefikasna dravna birokratijaDostupnost izvora finansiranja

Korupcija

Alb

anija

BiH

Mak

edon

ijaC

rna

Gor

aSr

bija

Zapa

dni

Bal

kan

EU10

23.322.2

11.6

17.211.911.7

17.112.5

11.5

22.620.9

13

12.513.1

11.1

14.312.7

10.6

14.411.110.9

Izvor: Izvetaj o globalnoj konkurentnosti 2012-2013: Svetski ekonomski forum

39

Regulatorna reforma se odnosi na promene koje dovode do podizanja kvaliteta regulative u cilju unapreenja ekonomskog napretka, efikasnosti trokova, ili kvaliteta zakona i drugih propisa. Reforma moe da znai unapreenje pojedinanog propisa, ukidanje ili izmenu sveobuhvatnog regulatornog reima i njegovih institucija, ili unapreenje procesa izrade zakonske regulative i sprovoenja reformi (OECD 2005: 4). Regulatorna reforma je usko povezana sa konkurentnou, jer je jedan od njenih ciljeva podizanje nacionalne ekonomske efikasnosti. Potroai mogu imati koristi od toga, jer reforme regulatornog okruenja mogu imati direktan uticaj na produktivnost kao i na kvalitet i raznolikost ponude usluga i proizvoda.

Tek nedavno su drave poele da se fokusiraju na regulatornu reformu, ukljuujui regulatorne instrumente i institucije relevantne za poveanje transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti propisa. Regulatorna politika je nastala kao deregulacija5 tokom 1970-ih i 1980-ih, u uslovima veoma brzog rasta zakonskih propisa tokom veeg dela dvadesetog veka, doavi do saznanja da je kumulacija ovako velikog broja propisa veoma tetna za poslovanje preduzea, i da negativno utie na preduzetnitvo i inovacije. Sa politikama usmerenim na poveanje konkurentnosti tokom 1980-ih i 1990-ih, deregulacija je evoluirala u regulatornu reformu. Regulatorna reforma je postala sastavni deo strukturnih reformi, prevazilazei nivo sektorskih reformi, i obuhvatajui reforme kao to su trite dobara i liberalizacija usluga (OECD, 2010: 12).

Niz studija podrava stanovite da efikasnost i kvalitet regulative utie na investicije i ekonomski rast privrede. Djankov i grupa autora (2002) zastupaju stav da neadekvatan kvalitet institucija i preterana regulacija mogu da imaju veoma negativan uticaj na investicije. Jalilian, Kirkpatrick i Parker (2007) dokazuju da postoji snana korelacija izmeu kvalitetnih propisa i privrednog rasta i potvruju znaaj regulatornih standarda za ekonomske performanse. Busse i Groizard (2008) tvrde da je povoljno poslovno okruenje i visok kvalitet regulative neophodan da bi mogao da se ostvari povoljan efekat direktnih stranih investicij. Ovi nalazi potvruju znaaj povoljnog pravnog i regulatornog okruenja za privredni rast i investicije u zemljama Zapadnog Balkana.

OECD je sve do 1990-ih igrala fundamentalnu ulogu u proirenju primene regulatorne reforme na meunarodni nivo. Preporuke za unapreenje kvaliteta regulative iz 1995. godine su predstavljale prvi istorijski izvetaj o regulatornim principima, zajednikim za sve zemlje lanice OECD-a. Proirujui ovaj fundamentalni tekst da bi obuhvatio i otvorenost trita, politiku konkurencije i makroekonomske principe u multidisciplinarnom okviru, OECD je 1997. godine objavio Ministarski

5 Deregulacija je segment regulatorne reforme i odnosi se na potpuno ili delimino ukidanje nekog propisa u cilju poboljanja ekonomskih preformansi.

Poglavlje 3 REGULATORNA REFORMA

BOLJA I PAMETNA REGULATORNA AGENDA

3.1. Regulatorna reforma bolja i pametna regulatorna agenda

40


izvetaj o Regulatornoj Reformi, ije su preporuke pruile putokaz zemljama lanicama da: (i) unaprede regulatorne politike i instrumente, (ii) pojaaju otvorenost trita i poveaju konkurentnost i (iii) smanje regulatorna optereenja. Na bazi principa iz 1995. godine, OECD je 2005. godine usvojio novi set Vodeih principa za kvalitet i efekat regulative (OECD, 2005a), koji ukazuje na: (i) znaaj politike podrke regulatornoj reformi, (ii) poeljne karakteristike dobih propisa i (iii) vezu sa konkurentnou i eliminacijom barijera za trgovinu i investicije. Ovi Principi naglaavaju znaaj efikasnog i kontinuiranog regulatornog upravljanja u cilju obezbeivanja visokog nivoa kvaliteta regulative. Mada su principi iz 2005. godine jo uvek relevantni, zemlje lanice OECD-a su prepoznale potrebu proirenja njihovog obuhvata u svetlu najnovijih iskustava, ukljuujui globalnu finansijsku i ekonomsku krizu (Penev, Marusic, 2011a).

U poreenju sa nekim drugim zemljama OECD-a, pogotovu sa Velikom Britanijom i Holandijom, regulatorna reforma na nivou Evropske unije nije bila meu prioritetnim reformama sve do poetka 1990-ih, kada je Evropska unija poela da regulie oblasti, kao to je zajedniko unutranje trite. Zajedniko unutranje trite je samo po sebi neka vrsta regulatorne reforme sainjene sa ciljem da nacionalno zakonodavstvo koje je fragmentiralo trite, pretvori u zajedniko zakonodavstvo koje regulie zajedniko unutranje trite. (Jacobs, 2010). Imajui u vidu da legislativa na nivou EU ima jak uticaj na regulatorni okvir zemalja lanica Unije, bilo je od kljunog znaaja da se fokus regulatorne reforme fokusira na legislativu Evropske unije, a ne samo na regulatornu politiku usvojenu na nivou zemalja lanica Unije. Kako je regulatorni okvir u Evropskoj uniji ustanovljen na nivou Unije i na nacionalnom nivou zemalja lanica, potrebno je da se regulatorna reforma sprovodi u kontekstu vie nivoa (A. Renda, 2008:5).

Agenda bolje regulative u EU dobija posebno na znaaju i pridobija podrku na visokom politikom nivou nakon usvajanja Lisabonske agende (Evropska komisija, 2000) i finalnog izvetaja Mandelkernove grupe o boljoj regulativi iz 2001. godine (Evropska komisija, 2001). Mandelkernov izvetaj jasno istie znaaj regulative u postizanju ciljeva javne politike, kao i potrebu za politikom podrkom kako na EU tako i na dravnom nivou.

Od usvajanja izvetaja Mandelkernove grupe, postignut je znaajan napredak u sprovoenju regulatorne reforme. Bolja regulativa6 je ula u sastav Lisabonske agende (Evropska komisija, 2005), sa ciljem da unapredi evropsko i nacionalno zakonodavstvo radi podizanja nivoa konkurentnosti Evropske unije. Godine 2006, Komisija je usvojila Strategiju za bolju regulativu (Evropska komisija, 2006), svoju prvu, sveobuhvatnu i konzistentnu strategiju za unapreenje kvaliteta regulatornog procesa i EU regualtive. Strategija bolje regulative je iroka strategija za una

Documents

Ekonomske i Evropske Perspektive Zemalja Zapadnog Balkana