Pitanja za prvi kolokvijum iz predmeta Finansije i finansijska tržišta

1. Koje su tri najvažnije makroekonomske funkcije koje obavlja finansijski sistem u svakoj nacionalnoj ekonomiji?

- obezbeđuje platni promet- pruža metode za obezbeđenje štednje (akumulacije)- obezbeđuje funkcionisanje tržišnog mehanizma za alokaciju finansijskih

resursa u nacionalnim i međunarodnim okvirima.

2. Koja su dva osnovna tipa finansijskih sistema. Navedi i objasni.- finansijski sistem čije je težište na otvorenom finansijskom tržištu i na

kome dominiraju berze i hartije od vrednosti (SAD i Japan) – Temelji postavljeni 1933.godine kada je na osnovu Glas-Strgalovog bankarskog zakona izvršeno razgraničenje funkcija investicionih i komercijalnih banaka. Komercijalne banke su ovim zakonom stavljene pod direktnu kontrolu CB, a Investicione banke i brokersko-dilerske kuće pod kontrolu specijalne državne komisije.U ovom finansijskom sistemu predmet poslovanja komercijalnih banaka je plaćanje, držanje novčanih rezervi i kreditna funkcija, dok investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti

- bankarsko orijentisani finansijski sistemi čije je težište na bankarskim insitucijama, naročito na univerzalnim bankama (Nemačka i Kina) – Ovaj tip sistema se oslanja na univerzalne banke koje vrše kratkoročno i dugoročno kreditiranje privrede i imaju ključnu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima

3. Navedi indikatore razvijenosti finansijskog sistema.1. zadovoljavajući intezitet direktnog finansiranja2. razvijenost sekundarnog tržišta3. diverzifikovana institucionalna infrastruktura4. struktura novačane mase5. odnos novčane mase prema obimu finansijskih transakcija

4. Navedi i objasni modele finansiranja investicija.1. metod samofinansiranja – internog finansiranja (podrazumeva da

ekonomski subjekti sopstvenim fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode)2. metod direktnog finansiranja - metod o kome štediše i investitori

obavljaju direktan transfer finansijskih fondova.3. metod indirektnog finansiranja - sistem u kome se između ekonomskih

subjekata koji štede i subjekata koji investiraju pojavljuju finansijski posrednici.

5. Osnovni poslovi na finansijskom tržištu. Navedi koji su to poslovi.- Poslovi na novčanom tržištu - davanje i uzimanje krakoročnih kredita,

kupovina i prodaja kratkoročnog novca, kratkoročnih hartija od vrednosti, eskontnih menica, kupoprodaja deviza.tj. sve finansijske transakcije kojima se vrsi transformacija imovine iskazane u novcu...

- Poslovi na tržištu kapitala - kupovina i prodaja dugoročnih hartija od vrednosti kao što su akcije, obveznice, certifikati, fjučersi, svopovi...tj. sve fin.transakcije kojima se vrsu transformacija imovine iskazane u kapitalu.

1

6. Univerzalni poslovi na finansijskom tržištu. Navedi podelu.Dele se po osnovu dva kriterijuma :- prema vremenu (promptni i terminski)- prema tipu aktive (poslovi sa žiralnim novcem i poslovi sa HOV)

7. Poslovi posebne vrste na finansijskom tržištu. Navedi i objasni.

a. Poslovi arbitraže – su poslovi koji se istovremeno obavljaju na više finansijskih tržišta na kojima se trguje istim finansijskim instrumentima. Smatraju se veoma značajnim poslovima. Profit u ovim poslovima predstavlja razlike u ceni odredjenog finansijskog instrumenta na različitim tržištima. Naročito su zastupljeni na deviznim tržištima zbog korišćenja razlike u visini deviznog kursa.

b. Hedžing poslovi – predstavljaju aranžmane dve strane u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odredjenoj meri može eliminisati zaradom druge strane.Učesnici hedžing poslova imaju razlicite stavove i očekivanja.Povezani su sa metodama koje se primenjuju za smanjenje rizika u vezi sa drugim poslovima na fin. tržištu. Dok,sa jedne strane učesnici koje nazivamo hedžerima, nastoje da smenje rizik i eliminišu mogucnost gubitka, dok sa druge strane grupa učesnika, špekulanti, očekuje ostvarenje potencijalnog dobitka.

c. Špekulativni poslovi - su na finansijskim tržištima zastupljeni od strane učesnika koji nastoje da u kratkom roku zahvaljujuci prihvatanju rizika, informacijama kojima raspolazu i znanju ostvare ekstra prinos. Reč je o svesnom prihvatanju rizika u zamenu za mogucnost ostvarivanja većih dobitaka. Špekulanti očekuju profit prihvatanjem rizika i na osnovu verovanja da će kretanje cena tržišnog materjala imati suprotan tok od onog koji očekuju hedžeri. Ovi poslovi su česta pojava kod terminskih poslova i poslova sa finansijskim derivatima.

8. Objasni tri osnovne ekonomske funkcije koje vrše finansijska tržišta. 1. prva funkcija odnosi se na uzajamno dejstvo tržišnih aktera kojim se

određuje cena trgovanja finansijskog instrumenta, odnosno definiše zahtevani prinos.2. druga funkcija finansijskih tržišta je obezbeđenje mehanizma koji

investitorima omogućuje da prodaju finansijsku aktivu – funkcija likvidnosti.3. treća funkcija govori o uticaju finansijskih tržišta na smanjenje

istraživačkih i informacionih troškova.

9. Podela finansijskih instrumenata.- prema ročnoj strukturi dele se na : kratkoročne, srednjoročne i dugoročne- prema mestu emitovanja razlikuju se domaće i inostrane HOV- prema načinu formiranja delimo ih na : osnovne (instrumenti duga i

instrumenti akcijskog kapitala) i izvedene hartije od vrednosti-finansijski derivati- devize i devizni kursevi su fin. instrumenti kojima se trguje na jednom

segmentu fin.tržišta – deviznom tržištu.-žiralni novac – novac koji se nalazi na žiro računima poslovnih banaka .

2

10.Navedi osnovne karakteristike finansijskih instrumenata.- nemaju novčani oblik, reverzibilnost, ročnost, deljivost i denominacija,

valuta, konvertibilnost, likvidnost, složenost, novčani tok, poreski tretman

11.Navedi podelu finansijskih institucija.1. prema jednoj klasifikaciji dele se na tri grupe :

- intermedijarne finansijske institucije (bankarske i nebankarske finansijske institucije) ; najvažnije su : komercijalne banke, štedionice, osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, finansijske kompanije

- berze- pomoćne i specijalizovane finansijske institucije

2. prema drugoj klasifikaciji dele se na :- centralnu banku kao centralnu monetarno-finansijsku instituciju- depozitne institucije- nedepozitne institucije- posredničke institucije

3. prema trećoj klasifikaciji dele se na :- klasične (tradicionalne)- insitucionalni investitori- brokersko-dilerske institucije – berzanski posrednici

12.Koje usluge pružaju finansijske institucije na finansijskim tržištima?- transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi- razmena finansijske aktive u korist svojih klijenata- pružanje pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoć pri njihovoj prodaji- pružanje savetodavnih i konsalting usluga

- vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive

13.Sa aspekta regulacije finansijskog tržišta, koja dva osnovna cilja ima država?

- održavanje konkurencije među učesnicima- zaštita investitora od prevare i zloupotreba.

14.Koji su najznačajniji učesnici na finansijskom tržištu? Navedi.- 1.država, 2.centralna banka, 3.poslovne banke, 4.institucionalni investitori,

5.berzanski posrednici i 6.ostali učesnici

15.Koje su dve osnovne funkcije Centralne banke?- centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, odnosno

kontrolu ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti. Ciljevi monetarne politike: stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost, uravnotezeni platni bilans.

- funkcija „zajmodavca u krajnjoj instanci“ ili „poslednjeg utočišta banaka“ ; ovde je reč o obezbeđenju likvidnosti makroekonomskog sistema

3

16.Navedi šest osnovnih instrumenata koje Centralna banka koristi pri realizovanju monetarne politike i kontrolu kreditnog potencijala privrede.

- rediskontni krediti bankama- operacije na otvorenom tržištu- stopa obavezne rezerve- specijalni depoziti banaka kod centralne banke- minimalna kamatna stopa- direktivne mere (kvalitativne i kvantitativne)

17.Koje usluge vrše banke u oblasti plasiranja sredstava? Navedi i objasni.- individualno bankarstvo – obuhvata poslove sa stanovništvom, hipotekarne

poslove, poslove sa kreditnim karticama, uglavnom sve usluge koje su namenjene stanovništvu

- institucionalno bankarstvo – se odnosi na poslove kreditiranja nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i državnih agencija

- globalno bankarstvo – podrazumeva veliki broj aktivnih i pasivnih poslova kao što su : poslovno finansiranje, investiranje u HOV, poslovi na tržištu kapitala, poslovi na deviznom tržištu...

18.Komercijalne ili depozitne banke- One su najrasprostranjeniji oblik bankarskog poslovanja- Njihova osnovna karakteristika je struktura njihove bilansne pasive - Primarni posao depozitnih banaka je prikupljanje sredstava iz depozita

sektora privrede, neprivrede i stanovništva- Daju garancije na kredite firmama sa dobrim performansama- Odobravaju direktne zajmove stranim vladama i multinacionalnim

kompanijama- Vrše kupoprodaju stranih valuta za račun svojih klijenata

19. Investicione banke - su specijalizovane banke koje u svom finansijskom potencijalu raspolažu pretežno kvalitativnim sredstvima kojima banka finansira razvojne potrebe klijenata ; ove banke se pretežno bave sledećim poslovima :

- Organizovanje emisija hartija od vrednosti- Otkup i distribucija hartija od vrednosti- Trgovina hartijama od vrednosti- Restruktuiranje preduzeća- Promena vlasničke strukture preduzeća- Konsalting..-

20. Institucionalni investitori - finansijske institucije koje obimom prometa i načinom trgovanja na finansijskim tržištima značajno utiču na obrasce kreiranja i trgovine finansijskim instrumentima ; u ovu grupu spadaju :

- Osiguravajuće kompanije –fin.posrednici koji za utvrdjenu naknadu (premiju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odredjeni (osigurani) slucaj.

- Penzione fondove – obezbedjuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle zavrsetka radnog veka.

- Investicioni fondovi ili kompanije fin.institucije koje prikupljaju kapital od pojedinaca. Rizik plasmana je na strani ulagaca, odnosno akcionara.

4

21.Predmet delatnosti berzanskih posrednika. Navesti- trgovina HOV- pružanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom HOV- čuvanje HOV- vođenje portfelja HOV za račun korisnika usluga- drugi poslovi u vezi sa trgovinom HOV

22.Brokeri - su berzanski posrednici koji nastupaju u svojstvu agenta, koji izvršava naloge za kupovinu i prodaju akcija koje su im dostavili investitori- u svojstvu brokera brokersko – dilerske firme vrše samo posredničku ulogu za račun komitenta koji želi da kupi ili proda određenu HOV na finansijskom tržištu ; brokeri za izvršene usluge svojim klijentima naplaćuju provizijuVrste: 1.Komercijalni brokeri 2. Specijalisti ( obavljaju 3 uloge aukcionara,dilera i brokera) 3. Brokeri na podu 4. Trgovci na parketu 5. Diskontni brokeri 6. Servis brokeri

23.Dileri- su berzanski posrednici koji posluju u svoje ime i za svoj račun- oni kupuju i prodaju HOV formirajući sopstveni portfolio- nemaju spoljnih klijenata, tj. ne izvršavaju naloge klijenata- nadoknada im se nalazi u razlici između kupovne i prodajne cene

finansijskih instrumenata- prilikom poslovanja dileri se rukovode principom ravnoteze tj. nastoje da

na kraju radnog dana imaju nultu pozicij i da nemaju ni jednu HOV u svom portfoliju.

Vrste: 1.Market-mejkeri tj. nosioci trzista i formiraju cenu po kojoj ce kupiti ili prodati HOV za koje su specijalizovani. 2. Odd – lot dileri kupuju akcije u okruglim lotovima (100 i sl.)

24.Koje su najvažnije ekonomske funkcije kamatne stope? Navedi.- funkcija investicionih opurtuniteta- funkcija struktuiranja tržišta novca i kapitala- funkcija formiranja kamatnih rizika- funkcija ograničavanja i apsorbovanja rizika- funkcija alokacije resursa na tržištu- funkcija vremenske realokacije korišćenja dobara i usluga u tekućem i budućem periodu

25.Najznačajniji faktori koji utiču na kretanje kamatne stope su?- uticaj faktora iz realnog sektora, pre svega ekonomski rast- monetarna politika – kreiranje novčane mase- stopa inflacije- postojanje budžetskog deficita- međunarodna kretanja kapitala- spoljnotrgovinska razmena

5

26.Objasni teoriju likvidentnih preferencija.- Kamatnu stopu određuje realna ekonomija (u kjnizi: odredjivanje kamatne

stope ne vrsi realna ekonomija) . Ova teorija polazi od perfektne likvidnosti kao osnovnog obeležja novca i želje vlasnika da novac zadrži u likvidnom obliku radi finansiranja buduće potrošnje. Da bi se vlasnik novca odrekao sadašnje likvidnosti on mora dobiti nagradu u vidu kamate. Tražnja proističe iz tri osnovna motiva ( tansakcioni motiv, motiv sigurnosti i spekulativni motiv), a ponuda novca predstavlja konstatnu veličinu.

27.Objasni teoriju kreditnih fondova.- Ova teorija objašnjava formiranje kamatne stope delovanjem ponude i

tražnje za kreditnim kapitalom . Tražnja za kreditnim kapitalom potiče iz aktivnosti sektora domaćinstva, preduzeća i države kao i tražnje inostranih zajmodavaca. Ponuda kreditnog kapitala ima osnovu u domacoj štednji, akumulisanih stokova novca, kreiranju novca od strane banke i inostranim kreditima.

28.Objasni teoriju racionalnih očekivanja. - u osnovi se nalazi efikasnost fin.trzista

- tržište je efikasno ukoliko kretanje kamatnih stopa i cena finansijskih instrumenata inkorporiraju sve relevantne informacije s kojima raspolažu tržišni učesnici.

29.Ročna struktura kamatnih stopa- pojam koji se često koristi za opisivanje odnosa između kamatnih stopa sa

različitim rokovima dospeća ; - pokazuje promenu odnosa između kratkoročnih i dugoročnih kamatnih

stopa- zapaža da kratkorocne kamatne stope po pravilu rastu brže od dugoročnih

kamatnih stopa- u recesinoj fazi privrednog ciklusa dolazi do sniženja čitave strukture

kamatnih stopa, pri čemu je empirijski konstatovano da po pravilu dolazi do većeg sniženja kratkoročnih kamatnih stopa u odnosu na dugoročne.

30.Navedi tri osnovne teorije koje kompleksnije teorijski osvetljavaju promene u ročnoj strukturi kamatnih stopa.

- teorija očekivanja,- teorija segmentacije tržišta i - kompozitna teorija (teorija preferencijalnih plasmana)

6

31.Rizična struktura kamatnih stopa.

- odnosi se na postojanje različitih vrsta rizika- ovom strukturom objašnjavaju se razlike u visini kamatnih stopa na

finansijske instrumente istih rokova dospeća- teorijski posmatrano rizik predstavlja merljivu neizvesnost ishoda ulaganja- uočavamo razliku izmeđju rizika i neizvesnosti- rizik je merljiva

kategorija, a neizvesnost nemerljiva.- značajne su 3 vrste rizika : rizik neispunjavanja obaveza plaćanja, rizik

nelikvidnosti, rizik oporezivanja

32.Tradicionalna portfolio teorija

-se zasniva na relativno jednostavnim kvantitativnim i kvalitativnim analizama ; - ona polazi od osnovnih pravila investiranja u HOV- pretežno se bavi koncipiranjem adekvatnih portfolia individualnih investitora polazeći od njihove sklonosti, potreba i mogućnosti- prvo, investitori preferiraju viši u odnosu na niži prinos- drugo, prinos se uvećava sa preuzimanjem rizika- treće, procena i stopa tolerancije determiniše ostvarenje viših prinosa- četvrto, diverzifikacijom se može umanjiti stepen rizičnosti

33.Na kojim je pretpostavkama baziran Markowitz-ev pristup upravljanju portfoliom

-investitori razmatraju svaku investicionu alternativu kao raspored verovatnoća očekivanih prinosa tokom određenog vremenskog perioda- investitori smanjuju rizik na osnovu varijabilnosti očekivanih prinosa- investitori nastoje da maksimiziraju očekivanu korisnost u određenom periodu, i njihove krive korisnosti pokazuju opadajuću marginalnu korisnost bogatstva- investitori zasnivaju investicione odluke isključivo na osnovu očekivanog prinosa i rizika- za određeni nivo rizika investitori preferiraju veće prinose u odnosu na niže

34.Sa aspekta mogućnosti da se diverzifikacijom plasmana utiče na rizik razlikujemo koje rizike? Navedi i objasni.

- sistematski ili tržišni rizik je deo ukupnog rizika na koji se diverzifikacijom portfolia ne može uticati ; proističe iz tržišne neizvesnosti i opštih ekonomskih kretanja

- nesistematski ili specifični je rizik koji se može eliminisati diverzifikacijom plasmana ; tržište ga ne valorizuje u smislu ekstra prihoda kao nagrade za njegovo prihvatanje

7

35.Pojam i značaj efikasnosti finansijskog tržišta.- „tržište koje se brzo prilagođava novim informacijama“

- osnovna funkcija postojanja i funkcionisanja finansijskih tržišta je optimalna alokacija finansijskih sredstava, odnosno povezivanje tržišnih aktera koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava sa akterima kojima nedostaju finansijska sredstva U suprotnom, kada bi ekonomski subjekti koji imaju fin.viskove bili isti oni koji pribavljaju kapital,ekonomski tokovi bi efikasno funcionisali i bez postojanja fin.trzista.

- efikasno tržište je ono tržište gde cene finansijske aktive u potpunosti odražavaju sve dostupne informacije

- ali informativna efikasnost trzista ne mora da znaci da je trziste i ekonomski efikasno i da se transakcije na njemu obavl;jaju po najnizim troskovima.

36.Vidovi efikasnosti finansijskog tržišta. Navedi i objasni- alokativna efiksanost je relativno širok koncept koji podrazumeva da finansijska tržišta šalju korektne signale investitorima za alokaciju finansijskih sredstava.Za jedno trziste se kaze da ima visoku alokativnu efikasnost ako su sredstava alocirana u one privredne grane,sektore i preduzeća gde postoje najveće mogućnosti za uvećanje profita. - operativna efikasnost podrazumeva obavljanje transakcionih operacija u što restriktivnijem vremenskom okviru i sa najnižim troškovima, odnosno najnižom cenom, drugim rečima troskovi najniži a usluge brze i tačne.Operativna efikasnost je rezultat više faktora: konkurencije koja vlada na tržištu, stepena istorijskog razvoja fin.tržišta, broja učesnika, tehničko-tehnološke opremljenosti.- cenovna efikasnost podrazumeva visoku fleksibilnost cena finansijskih instrumenata na pojavu svih informacija relevantnih za njihovo vrednovanje.Stepen cenovne efikasnosti fin. tržišta pokazuje brzinu kojom cene rezguju na pojavu novih informacija, na efikasnom tržištu cene mnogo brže reaguju nego na manje efikasnom.

37.Hipoteza o efikasnosti finansijskih tržišta. - obuhvata analizu principa vrednovanja finansijske aktive od strane samog

finansijskog tržišta- zasniva se na osnovama teorije racionalnih očekivanja i predstavlja njenu

primenu na oblast finansijskih tržišta- ona ukazuje da ce cene akcija na efikasnom trzistu vrlo brzo odražavati

nove informacije, na informacije koje se objave ujutru cena ce reagovati tokom dana.

- ova hipoteza implicira nekoliko bitnih momenata :1) cene odražavaju, odnosno reflektuju sve relevantne informacije2) usled velike brzine reagovanja cena na informacije, na efikasnom tržištu nema mogućnosti za ostvarivanje velikih dobitaka3) razlika između stvarnih i predviđenh prinosa je približno jednaka nuli

38.Random walk hipoteza ili hipoteza “Slučajnog hoda”

- nastala je krajem 50-ih godina i u suštini predstavlja restriktivnu verziju hipoteze o niskoj efikasnosti tržišta

- model polazi od pretpostavke “da su uzastopne promene cena nezavisne” kao i da su te “uzastopne promene normalno raspoređene“

- Ona ne govori o tome da se cene akcija kreću po slučajnom obrascu, već da neočekivane informacije stižu na tržište nepredvidivo(slucajno), a cene akcije se prilagodjavaju tim informacijama, ma kakve one bile.

8

39.HIPOTEZA O NISKOJ EFIKASNOSTI TRŽIŠTA.- pretpostavlja da tekuće cene akcija u potpunosti reflektuju sve tržišne informacije sadržane u istorijskim nizovima cena, promena cena, obima trgovanja i drugih tržišnih informacija ( da na osnovu onoga sto se desavalo u proslosti mozemo da pretpostavimo buducnost na berzi)- podrazumeva odsustvo veze između promena cena u prošlosti i promena cena u budućnosti, odnosno, da su promene cena nezavisne- validnost ove hipoteze u velikoj meri zavisi od brzine kojom se cene

prilagođavaju informacijama.- Brzo reagovanje cena akcija garantuje i efikasnost fin.tržišta

40.HIPOTEZA O SREDNJOJ EFIKASNOSTI TRŽIŠTA.Zauzima stav da se cene HOV brzo prilagođavaju novim javnim informacijama tj. da cene akcija u potpunosti odražavaju sve javne informacije.Teorijski, na tržištima gde nema transakcionih troškova, gde su javno raspoložive informacije besplatne ya sve učesnike i gde tržišni učesnici na isti način tumače informacije,cene akcija će u potpunosti odražavati javne informacije.Ključno je jedino pitanje kojom će se brzinom javno dostupne informacije ugraditi u cenu HOV.

41.Navedi najznačajnije anomalije vezane za hipotezu o srednjoj efikasnosti tržišta.1. Anomalije vezane za veličinu firme tzv. Efekat veličine2. Sezonske anomalije hipoteze o srednjoj efikasnosti3. Mesečne sezonske anomalije4. Dnevne anomalije

42.HIPOTEZA O VISOKOJ EFIKASNOSTI TRŽIŠTA.Predstavlja teorijski idealan koncept perfektnosti tržišta kapitala. Prema ovoj hipotezi cene akcija u potpunosti odražavaju sve raspoložive informacije, javne i privatne. Prema ovoj hipotezi ni jedan tržišni akter ne poseduje informacije na osnovu kojih bi ostvario iznadprosečne profite.

43.!Međunarodni monetarni fond definiše finansijsku globalizaciju kao kompleksan proces koji čine četiri segmenta. Koji su to segmenti?

- tehnološki nivo opremljenosti za analizu, upravljanje i izvršavanje poslova vezanih za finansijske rizike- integrisanje nacionalnih tržišta u globalizovano finansijsko tržište- minimiziranje razlike između finansijskih institucija, aktivnosti i segmenata tržišta na kojima se pojavljuju - razvoj globalnih banaka i međunarodnih konglomerata

44.!Koje godine je održana konferencija u Breton Vudsu i koje su osnovne karakteristike međunarodnog monetarnog sistema koji je stvoren na toj konferenciji?Konferencija u Breton Vudsu je održana jula 1944. Godine , a osnovne odrednice međunarodnog monetarnog sistema su:

- Međunarodne institucije- Sistem fiksnih deviznih kurseva- Konvertibilnost valuta- Međunarodne monetarne rezerve

9

45.!Koje institucije su osnovane na konferenciji u Breton Vudsu i koji je njihov zadatak?

- MMF – Medjunarodni monetarni fond- IBRD - Međunarodna banka za obnovu i razvoj

Zadatak MMF-a je bio obezbeđenje saradnje u oblasti međunarodnih plaćanja, politike deviznih kurseva i međunarodnog kratkoročnog kreditiranja. Dok je banka za obnovu i razvoj bila zadužena za međunarodno dugoročno finansiranje, koje bi omogućilo obnovu i razvoj privrede zemalja članica.

46.!Šta je Bretonvudski sistem fiksnih deviznih kurseva i koji su razlozi napuštanja tog sistema?

- Bretonvudski sistem deviznih kurseva zasnovan je na fiksnim, ali po potrebi prilagodljivim paritetima nacionalnih valuta. Svaka nacionalna valuta imala je fiksiran valutni paritet izražen prema zlatu.

- Napuštanje bretonvudskog monetarnog sistema i prelazak na režim fluktuirajućeg deviznog kursa bio je uslovljen opštom nestabilnošću međunarodnog monetarnog sistema i naraslim unutrašnjim neravnotežama

47.!Koji su najznačajniji trendovi koji utiču na globalizaciju finansijskih tržišta?

- liberalizacija (deregulacija) finansijskih tržišta- tehnički progres- finansijske inovacije - smanjena uloga banaka i rastući značaj institucionalnih investitora- stvaranje EMU i uvođenje EVRA

48.Šta je NASDAQ i koji je značaj NASDAQ-a? - 1971.god je stvorena komjuterizovana trgovačka mreža NASDAQ, a danas u sistemu NASDAQ –a povezano više od 350.000 kompjuterskih terminala sirom sveta.

- NASDAQ je kompjuterizovani sistem elektronskih kotacija Nacionalnog udruženja dilera hartija od vrednosti koji je lociran na čuvenom Tajms skveru u Njujorku i predstavlja najveći segment vanberzanskog tržišta akcija u SAD.

- Značaj NASDAQ-a u globalnoj trgovini hartijama od vrednosti je izuzetan, a karakterišu ga i jednostavnost upotrebe, lakše ispunjavanje uslova listinga i globalna povezanost čine ovaj sistem izuzetno perspektivnim.

10

49.Objasni proces finansijskih inovacija u razvijenim tržišnim ekonomijama kroz faze.

- Prva faza ostvarena tokom 50-ih i 60-ih godina, kada su stvorena relativno jaka novčana tržišta na kojima se obavljao promet finansijskih instrumenata koji nisu transakcioni novac ali su njegovi bliski supstituti

- Druga faza se dešava tokom 70-ih godina, karakteriše je eksplozivan razvoj međunarodnih privatnih banaka koje su reciklirale naftne dolare s tim što su njihove finansijske inovacije bile povratno prenošene na nacionalna finansijska tržišta

- Treća faza se javlja tokom 90-ih godina, na bazi revolucionarnih dostignuća informacionih tehnologija i potpune kopjuterizacije mehanizma plaćanja

50.Navedi podelu finansijskih inovacija i objasni.- inovacije proizvoda (stvaranje novih finansijskih instrumenata) – nastale su tokom 80-ih kao odgovor tržišta na promene u okruzenju kao što su: kolebljivost kamtnih stopa, tehnološki progres u komunikaciji, podsticaj iz regulativne sfere fin. tržišta.- inovacije u procesima (elektronski prenos podataka kojim se obezbeđuje kontinuirana trgovina, automatizovano saldiranje operacija...)- organizacione inovacije (kreiranje novih institucija na finansijskim

tržištima)

51.Navedi najvažnije finansijske instrumente koji supstituišu transakcioni novac.- Sporazumi ili aranžmani o rekupovini obveznica- Depozitni certifikati- NOW aranžmani- SVIP računi- Depozitni računi novčanog tržišta- Mešoviti fondovi novčanog tržišta- Overdraft računi i kreditne kartice

52.Opcije – Objasni i navedi osnovne oblike- hartije od vrednosti koje svom vlasniku daju ugovorno pravo, ali ne i

obavezu, da kupi ili proda određenu aktivu po unapred formiranoj ceni u određenom vremenskom periodu.Pravo da kupi ili proda određeni fin. instrument ili portfolio instrumenata u budućnosti praćena je obavezom prodavca opcije da proda ili kupi taj isti instrument, ako kupac opcije odluči da je koristi. Kod opcije pravo je uvek na strani kupca, a obaveza na strani prodavca.

- Dva osnovna oblika su:- kupovna CALL opcija- prodajna PUT opcija

11

53.Fjučersi – Objasni i navedi podelu- likvidan, kupoprodajni ugovor odnosno sporazum između dva partnera da

kupe odnosno prodaju određenu količinu tržišnog materijala tačno određenog dana, po ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora

- Vrsta tržišnog materjala kojim se trguje, odredjuje da li je fjučers robni( u svojoj osnovi ima robu) ili finansijski(zasnovan na nekom od postojećih fin. instrumenata)

- Podela:1. robni fjučersi2. finansijski fjučersi

- valutni- kamatonosni- indexni

54.Svopovi – Objasni i navedi podelu- ugovorna transakcija u kojoj dve ili više ugovornih strana (transaktora)

razmenjuju instrumente u istoj ili nekoliko različitih valuta za unapred definisan vremenski period i po unapred definisanoj kamatnoj stopi

- Ovim fin.instrumentom transaktori se obezbedjuju od rizika promene deviznog kursa i kamatne stope.

- Podela:o Valutni swopo Kamatni swopo Konverzija spoljnog duga u akcijski kapital

55.Terminske transakcije- finansijski instrumenti za zaštitu od rizika promene kamatnih stopa. Ovaj

aranžman podrazumeva ugovor u kome dva partnera daju ili uzimaju određeni iznos sredstava po unapred određenoj kamatnoj stopi. Pri tome banka moze biti u jednoj od 2 pozicije:

- 1) podrazumeva se da druga strana garantuje banci aktivnu kamatnu stopu na ugovoren iznos sredstava, Time se banka osigurava od pada kamatnih stopa. Banka će ugovorenog datuma dobiti razliku k.s. ukoliko aktuelna k.s. bude niža od ugovorene. Suprotno tj. ako je viša od garantovane banka ce platiti razliku k.s.

- 2)se odnosi na obezbedjenje od rasta pasivnih kamatnih stopa. Ukoliko je aktuelna pasivana k.s. ugovorenog datuma viša od garantovane banka će dobiti razliku k.s i obrnuto.

56.Objasniti proces sekjuritizacije- proces kreiranja HOV od finansijskih instrumenata koji po svojoj suštini

ne predstavljaju HOV, ona se zapravo sastoji od refinansiranja portfolia potraživanja izdvojenih u tu svrhu u jednu ad hoc strukturu

- Ima izvanredan značaj za razvoj fin.instrumenata, jer omogućava trčišnost bankarskih kredita- kreditnih instrumenata koji to svojstvo ranije nisu posedovali, tako širi granice fin.tržišta i podiže njegovu efikasnost.

- Dalji proces širenja sekjuritizacije zavisi od toga da li će u bankama razvijenih zemalja doći do zaokreta u porastu vanbilansne aktive u budućnosti, sto bi podstaklo razvoj tehnike sekjuritizacije na širem planu

12

57.Zašto je došlo do smanjenja uloge banaka i rasta značaja institucionalnih investitora na finansijskim tržištima?Ovome je najviše doprinela činjenica da je došlo do povećanja kamatne svesti kod širokog kruga investitora, od domaćinstava pa do velikih investitora, koji više nisu motivisani malim kamatnim stopama na štedne uloge kod banaka, već sve više postaju direktni ili indirektni akteri na tržištu kapitala.

58.Koji su kriterijumi konvergencije predviđeni Mastrihtskim sporazumom?- budžetska disciplina –budžetski deficit ne sme biti veći od 3% bruto domaćeg proizvoda- državni dug – ukupni javni dug ne sme prelaziti 60% bruto domaćeg

proizvoda- stabilnost cena – inflacija ne sme biti veća od 1.5 procentnih poena iznad

stope inflacije tri zemlje članice sa najnižim stopama inflacije

- stabilnost kursa – kretanje kursa u poslednje dve godine treba da bude u okvirima Evropskog monetarnog sistema, bez sprovođenja devalvacije

- kamatne stope – kamatna stopa na dugoročne državne HOV ne sme biti veća od 2 procentna poena iznad stope u tri zemlje sa najnižom kamatom

59.Koje su makroekonomske prednosti uvođenja Evra?- smanjenje transakcionih troškova- smanjenje valutnog rizika - stvaranje jedinstvenog finansijskog tržišta- zajednički monetarni suverenitet- rast cenovne konkurentnosti

13