Osiguravajuća društva

• Osiguranje predstavlja osnovu ekonomskog razvoja svake zemlje. • Funkcija osiguranja kroz istoriju uvek je bila zaštita lica i imovine. • Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija, čija je svrha da

obezbedi sredstva osiguranja u okviru odgovarajućeg oblika organizovanja za naknadu štete u slučaju nastupanja osiguranog slučaja.

• Prvi oblici osiguranja sreću se u prvobitnoj ljudskoj zajednici. • Prvi konkretni oblici osiguranja sreću se u Kini pri transportu robe • Pisani tragovi o osiguranju pronađeni su u Hamurabijevom zakonu • Pisani tragovi o osiguranju pronađeni su u Hamurabijevom zakonu

iz 2250. godine pre nove ere.• Prvi sačinjen ugovor o osiguranju pronađen je u Đenovi (1347), a

prvi zakoni u ovoj oblasti doneti su u Barseloni (1435) i Firenci (1522).

• Privredni razvoj, praćen rastom životnog standarda i rastom štete, je uslovio pojavu prvih osiguravača koji se počinju baviti osiguranjem u cilju sticanja profita.

• Od XVII veka do danas dostignuća u oblasti matematike doprinose širenju sektora osiguranja.

• Prvi tragovi osiguranja u Srbiji nalaze se u polovinom XIV veka. Ono se kao privredna aktivnost pojavljuje tek u XIX veku.

Osnove osiguranja

• Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da registrovani subjekti na tržištu (osiguravajuća društva) prikupljaju sredstva (premije osiguranja) od fizičkih lica ili privrednih subjekata (ugovarači osiguranja, osiguranici) da bi im, u slučaju nastupanja rizika koji su predviđeni ugovorom o osiguranju (polisa osiguranja), isplatili naknadu štete.naknadu štete.

• Osiguranje počiva na načelu uzajamnosti i solidarnosti. Osiguranje u suštini predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istim opasnostima, a sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih. Trošak malog broja događaja može biti lako podnet od strane velikog broja osiguranika.

Osiguranje ima tri osnovne funkcije:- zaštitna funkcija ili funkcija čuvanja imovine, - finansijska funkcija ili funkcija mobilizacije finansijskih sredstava i- socijalna funkcija ili funkcija poboljšanja životnih uslova.

Za sve vrste osiguranja važe sledeća načela:- Mora postojati veza između osiguranika (strane pokrivene osiguranjem) i korisnika osiguranja (strane koja dobija isplatu u slučaju gubitka). Korisnik osiguranja mora biti lice izloženo potencijalnom gubitku. - Osiguranik se obavezuje osiguravajućem društvu da će dostaviti - Osiguranik se obavezuje osiguravajućem društvu da će dostaviti potpune i tačne podatke.- Osiguranik ne sme profitirati od polise osiguranja.- Ukoliko treća strana osiguraniku nadoknadi gubitak, obaveza osiguravajućeg društva umanjuje se za iznos nadoknađene štete.- Osiguravajuće društvo mora da ima veliki broj osiguranika, tako da rizik može biti raspoređen na veliki broj različitih polisa.- Osiguravajuće društvo mora biti u mogućnosti da izračuna verovatnoću nastanka gubitka.

Subjekti osiguranjaU subjekte osiguranja ubrajaju se fizička i pravna lica koja direktno ili indirektno pokazuju interes za osiguranjem. To su:• osiguravač,• osiguranik, • ugovarač osiguranja,• korisnik osiguranja,• osigurano lice,• agenti osiguranja.Osiguravač je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje Osiguravač je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da će nadoknaditi štetu, odnosno isplatiti ugovorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani slučaj. Osiguranik je lice čiji je imovinski interes ili telesni integritet osiguran. On u svoje ime i za svoj račun zaključuje ugovor o osiguranju u kome se obavezuje da će za ustupljeni rizik plaćati određenu premiju, a ukoliko se slučaj desi ima pravo na novčanu naknadu.

• Ugovarač osiguranja je fizičko ili pravno lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u korist drugog lica, odnosno u svoje ime, a za račun drugog lica. Ugovarač osiguranja je ugovorom o osiguranju u obavezi da plaća premiju.

• Korisnik osiguranja je lice kome je osiguravač obavezan da isplati naknadu kada se dogodi osigurani slučaj. Korisnik osiguranja ne zaključuje ugovor o osiguranju, niti plaća premiju.

• Osigurano lice je ono lice u čijem životu treba na nastupi • Osigurano lice je ono lice u čijem životu treba na nastupi predviđeni događaj (smrt, bolest invaliditet) kako bi se isplatila naknada iz osiguranja korisniku osiguranja.

• U osiguranju posrednici i zastupnici zauzimaju značajno mesto. Poslovima posredovanja obično se bave specijalizovane firme (društva za posredovanje u osiguranju). Poslove zastupanja u osiguranju obavlja pravno ili fizičko lice na osnovu ugovora o zastupanju.

Elementi osiguranja• Ključni elementi osiguranja su:- rizik, - osigurani slučaj, - osigurana suma i- premija osiguranja.Rizik je objektivna kategorija koja postoji uvek kada je prisutna

mogućnost variranja ishoda neke akcije. Rizik u užem smislu predstavlja šansu da se događaj sa nepovoljnim ishodom desi. Rizik u širem smislu predstavlja šansu da se događaj desi nezavisno od predstavlja šansu da se događaj sa nepovoljnim ishodom desi. Rizik u širem smislu predstavlja šansu da se događaj desi nezavisno od toga da li je posledica pozitivna ili negativna. Finansijska teorija pojam rizika tretira u užem smislu. On je determinisan: brojem mogućih ishoda i verovatnoćom ostvarenja mogućih ishoda. Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja je prisustvo rizika.

Sa aspekta osiguranja najvažniji je čist rizik. Čist rizik se definiše kao situacija u kojoj postoje samo dve mogućnosti: rizik sa gubitkom ili bez gubitka. ). Pored čistog rizika, špekulativni rizik je situacija u kojoj je moguć ili profit ili gubitak.

• Realizacijom neizvesnosti, odnosno rizika ukoliko je osiguran desiće se osigurani slučaj.On je pretpostavka izvršenja obaveze osiguravača da nadoknadi štetu koja je pokrivena uslovima osiguranja.

• Suma osiguranja je najviši mogući iznos naknade osiguranog slučaja. Ona predstavlja novčani iznos koji se isplaćuje osiguraniku ukoliko nastupi osigurani slučaj. ukoliko nastupi osigurani slučaj.

• Premija osiguranjaje iznos koji je osiguranik dužan da plati osiguravaču za izvršenje obaveza iz ugovora, odnosno to je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond. Ona u osnovi predstavlja stvaranje novčanih sredstava za obnovu uništene imovine, odnosno za isplatu osiguranih suma.

Premija osiguranja se može predstaviti sledećom formulom:

P=Ck+Cu+Rgde su: P – premija, Ck – cena koštanja, Cu – cena usluga, R – rezerve sigurnosti.R – rezerve sigurnosti.

Struktura bruto premije

BRUTOPREMIJA

NETOPREMIJA

TEHNIČKA PREMIJA

ŠTEDNA PREMIJA

MATEMATIČKA PREMIJA

+ +režijski dodatak

režijski dodatak

dodatak za prevenciju

dodatak za prevenciju

riziko premija

riziko premija

premija sigurnosti

premija sigurnosti

+ +

_ _ _ _

• Bonus - Na premiju se daje popust zbog nepostojanja štete u prethodnom periodu osiguranja, odnosno u narednom periodu, kod obnove osiguranja, se umanjuje premija osiguranja.

• Malus - doplata premije koja se zaračunava onim osiguranicima koji su u protekloj godini ili proteklim godinama imali određeni broj šteta (dve ili više šteta). Kazneni dodatak na premiju koju plaća osiguranik.

• Franšiza - predstavlja deo štete koji osiguranik snosi sam. To je iznos koji se prilikom nadoknade štete odbija sam. To je iznos koji se prilikom nadoknade štete odbija u određenom procentu ili iznosu od osigurane sume.

• Polisa osiguranja - je pisana isprava koja prati posao osiguranja i koja određuje prava i obaveze učesnika u osiguranju. Ona potvrđuje da je sklopljen ugovor o osiguranju. Polisa osiguranja predstavlja formu ugovora o osiguranju, mada sama po sebi, nije i ugovor o osiguranju. Ugovor o osiguranju je sklopljen kada polisu o osiguranju potpišu ugovorne strane.

Pokazatelji poslovanja u osiguranju• Kapacitet osiguranja – maksimalni iznos obaveza koje osiguravač

preuzima, a da u svakom trenutku može nadoknaditi štetu• Za kvantitativno praćenje i analizu finansijske stabilnosti

osiguravajućeg društva koriste se CARMEL pokazatelji.Capital adequacy – Adekvatnost kapitala,Asset quality – Kvalitet imovine,Reinsurance and actuarial issues – Reosiguranje i aktuarske pozicije,Management soundness – Kvalitet upravljačke strukture,Earnings and profitability – Zarada i profitabilnost,Earnings and profitability – Zarada i profitabilnost,Liquidity – Likvidnost.

Adekvatnost kapitala je jedan od ključnih pokazatelja stabilnosti osiguravača

Kvalitet imovine meri izloženost osiguravača tržišnom, investicionom i kreditnom riziku.

Reosiguravajuće pokriće predstavljaju oblike apsorbera velike štete koja može ugroziti poslovanje osiguravajućeg društva

• Aktuarske pozicije predstavljaju rezerve za izmirenje budućih obaveza osiguravajućeg društva po ugovorenim osiguranjima.

• Kvalitet menadžmenta je važan za stabilnost svakog osiguravajućeg društva. Merenje efikasnosti i kvaliteta menadžmenta kroz sistem ranog upozorenja je u praksi otežan.

• Profitabilnost je od suštinske važnosti za ocenu finansijske snage osiguravajućeg društva. Niska profitabilnost može da ukaže na fundamentalne profitabilnost može da ukaže na fundamentalne probleme osiguravača, a može se smatrati indikatorom problema sa solventnošću. Dobitak predstavlja dugoročni izvor kapitala osiguravajućeg društva.

• Likvidnost se najčešće posmatra kao platežna sposobnost osiguravača da u određenom momentu izmiri svoje obaveze. Ta sposobnost zavisi od raspoloživih likvidnih sredstava posmatranog osiguravača. Da bi se održala dnevna platežna sposobnost neophodno je da postoji sinhronizacija priliva i odliva novčanih sredstava.

Rezerve osiguravajućih društava• Rezerve su izvor sredstava namanjen pokriću budućih obaveza osiguranika. Da bi osiguravajuće društvo moglo da odgovori svojim obavezama mora da poseduje određene rezerve. One predstavljaju osnovu investiranja osiguravajućih društava. Struktura investicionog portfolija mora biti usklađena sa ročnošću i visinom formiranih rezervi.

• Rezerve se formiraju za slučaj da dođe do • Rezerve se formiraju za slučaj da dođe do nepredviđenog viška isplata u odnosu na uplate po konkretnim oblicima osiguranja.

• Visina rezervi, način njihovog formiranja i način njihovog investiranja regulisani su zakonom. Veličina potrebnih rezervi kod osiguravajućih društava zavisi od težine rizika koji se moraju izravnati, odnosno raspodeliti u prostoru i vremenu.

• Tehničke rezerve su sredstva koja služe za pokriće obaveza iz obavljanja poslova osiguranja. Društvo za osiguranje koje obavlja poslove životnog osiguranja utvrđuje tehničke rezerve za:

- prenosne premije (deo premije koja se mora prenetu u naredni obračunski period, a koriste se za pokriće obaveza iz osiguranja koje nastaju u narednom obračunskom periodu).

- rezervisane štete (obrazuju se u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene, a nerešene štete, i za nastale neprijavljene štete u tekućem periodu), štete u tekućem periodu),

- učešće u dobiti (rezerve se formiraju u visini iznosa na koji osiguranici imaju pravo po osnovu učešća u dobiti, ako su prihvatili da učestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi),

- matematičku rezervu (formira se posebno za svaki ugovor o osiguranju života i namenjena je izmirenju budućih obaveza po osnovu životnog osiguranja).

• Društvo za osiguranje koje obavlja poslove neživotnog osiguranja formira tehničke rezerve za:

- prenosne premije,- rezervisane štete i- izravnanje rizika (ove rezerve se koriste se za vremensko izravnanje toka šteta u pojedinim vrstama osiguranja).

Slobodna sredstva tehničkih rezervi utvrđuju se tako što se ukupna sredstva tehničkih rezervi umanje za obaveze iz sredstava tehničkih rezervi. Ona se deponuju i ulažu u sredstava tehničkih rezervi. Ona se deponuju i ulažu u dužničke hartije od vrednosti, banku, nepokretnosti i druga stvarna prava na nepokretnosti. Sredstva tehničkih rezervi mogu se držati u gotovini u blagajni i na računima kod banke.

• Garantne rezerve su sredstva koja moraju posedovati svi osiguravači. One se formiraju radi obezbeđenja trajnog izvršavanja obaveza društva za osiguranje. Omogućuju osiguravaču izvršavanje sadašnjih i budućih obaveza. Visina garantnih rezervi propisana je zakonima pojedinih zemalja i razlikuje se u zavisnosti od vrste osiguranja kojom se bavi osiguravač.

• Garantne rezerve uključuju vlastiti kapital osiguravača i druga sredstva i fondove osiguravača i obrazovane su od:

- osnovnog kapitala, - osnovnog kapitala, - rezervi iz dobiti, - rezervi utvrđenih aktima društva- nerasporedjene dobiti i ranijih godina (do 50%)- nerasporedjene dobiti iz tekuće godine (do 50%) i- revalorizacione rezerve. Garantne rezerve se umanjuju za iznos otkupljenih sopstvenih akcija, gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekuće godine.

• Matematička rezerva se obrazuje i obračunava za izmirenje budućih obaveza po osnovu dugoročnih ugovora o životnom osiguranju za:

- osiguranje života,- rentno osiguranje,- dobrovoljno penzijsko osiguranje i- druge vrste životnih osiguranja.- druge vrste životnih osiguranja.Matematička rezerva se može definisati kaorazlika sadašnje vrednosti budućih koristiosiguranika i sadašnje vrednosti budućih netopremija.

Prenos rizika osiguravajućih društava• Saosiguranje – oblik podele pokrića jednog velikog rizika između više osiguravača. Oni osiguravaju jedan isti rizik koji se odnosi na isti predmet osiguranja tako da svaki od njih preuzima jedan deo rizika.

• Reosiguranje - oblik prenosa rizika od strane osiguravajućeg društva na reosiguravača. Reosiguranje je u stvari osiguranje osiguranja. Reosiguranje je u stvari osiguranje osiguranja. Osiguravač (cedent) ustupa deo svog duga prema osiguraniku drugom subjektu, reosiguravaču (cesionar). Reosiguravač i sam može preneti deo rizika koji je preuzeo ugovorom o reosiguranju (retrocedent) na drugog reosiguravača (retrocesionar).

Kriterijumi podele reosiguranja

Kriterijum

• način zaključivanja ugovora

• prostorna distribucija

• obuhvat poslova

Podela

• fakultativno i ugovorno

• reosiguranje u zemlji i inostranstvu

• potpuno i delimično• obuhvat poslova

• način preuzimanja rizika

• način na koji je utvrđena obaveza reosiguravača

• potpuno i delimično

• aktivno i pasivno

• proporcionalno i neproporcionalno

Vrste osiguranja

Kriterijum

• priroda rizika

• predmet osiguranja

Podela

• kopneno, pomorsko i

vazdušno

• osiguranje imovine i

osiguranje lica

• način organizovanja

• broj osiguranika

• način izravnanja rizika

osiguranje lica

• premijsko i uzajamno

• individualno i kolektivno

• unutrašnje i spoljašnje

1. Osiguranje imovine obuhvata: - osiguranje stvari (od požara, provala, krađa, kasko osiguranje,

osiguranje domaćinstva, osiguranje useva, osiguranje građevina, osiguranje mašina od loma itd.),

- osiguranje od građanske odgovornosti (osiguranje od opšte odgovornosti i osiguranje od štete iz upotrebe motornih vozila).

2. Osiguranje lica obuhvata:- osiguranje života i - osiguranje od posledica nesrećnog slučaja.- osiguranje od posledica nesrećnog slučaja.

• Osiguranje lica se razlikuje od osiguranja imovine po sledećim karakteristikama:

- cilj osiguranja lica nije naknada štete prouzrokovane osiguranim slučajem, već isplata unapred utvrđene osigurane sume I

- kod osiguranja lica rizik obuhvaćen osiguranjem ostvaruje se na ličnosti osiguranog lica, koji se ne može materijalno izraziti, pa se ni šteta koja se ostvari na osiguranom licu ne može izraziti u novcu.

• Karakteristike osiguranja života su:

- u pitanju je višegodišnje osiguranje sa štednjom; - ugovorena osigurana suma zajedno sa obračunatom dobiti uvek se isplaćuje u celosti osiguraniku u slučaju isteka ugovora ili korisniku osiguranja

- po isteku perioda osiguranja osigurana suma se, po pravilu, isplaćuje jednokratno;

- osiguranik bira dinamiku plaćanja: mesečno, kvartalno, polugodišnje, godišnje ili jednokratno

- mogućnost ugovaranja dopunskog osiguranja za - mogućnost ugovaranja dopunskog osiguranja za invaliditet usled nesrećnog slučaja;

- mogućnost zajedničkog osiguranja (zajednički anuitet), osiguravač isplaćuje mesečnu rentu imaocu anuiteta, s tim da se posle smrti osiguranika isplata prenosi na zakonskog naslednika.

Penzijski fondovi

• Efikasnost penzijskog sistema je od posebne važnosti za:

- sprečavanje siromaštva u starosti i

- ujednačavanje potrošnje u svim fazama životnog ciklusa.

• Osnovni motivi reforme penzijskog sistema su:• Osnovni motivi reforme penzijskog sistema su:

- da se penzijski sistem učini otpornijim na demografske i ekonomske potrese,

- efikasnijim, delotvornijim, fleksibilnijim u odnosu na potrebe i skolonosti pojedinca i

- manje zavisnim od države.

• S obzirom na cilj koji im je postavljen prilikom njihovog formiranja sve penzijske sisteme je moguće podeliti na:

- Penzijske sisteme nazvane po V. Beveridžu čiji je cilj smanjenje siromaštva u starosti (održavanje apsolutnog životnog standarda).

- Penzijske sisteme nazvane po O. Bizmarku Cilj Bizmarkovog sistema jeste da se u okviru državnog sistema obezbedi ne samo minimum egzestencije za stare već i održanje prihoda u starosti (održanje relativnog životnog standarda).

- Skandinavske zemlje su svoje modele koncipirale kao hibridni (Nordijski) model koji pored redistribucije u velikoj meri je prisutno i održanje prihoda u starosti, kao i privatni penzijski aranžmani koji obezbeđuju dopunu prihoda.

• S obzirom na to ko organizuje penzijski fond moguće je izvršiti podelu penzijskih fondova na:

- Javne ili državne i- Komplementerne ili poslovne.

Penzijski planovi

• Penzijski planovi definišu način uplate sredstava u penzijski fond. To može biti:

- programiranim odbijanjem dela doprinosa od tekućih zarada ili

- na osnovu slobodnih doprinosa učesnika.

• Najzastupljeniji oblici penzisjkih planova su:• Najzastupljeniji oblici penzisjkih planova su:- planovi sa definisanim benefitima i- planovi sa definisanim doprinosimaNovina na finansijskom tržištu od osamdesetih godina prošlog veka su hibridni penzijski planovi.

• Planovi definisanih benefita (isplata, penzija)

- Sponzor plana se obavezuje da će penzionerima obezbediti fiksnu penziju

- Nudi socijalni mir- Ne nosi investicioni rizik- Prisutan je rizik gubitka

• Planovi definisanih doprinosa

- Sponzor plana ne garantuju iznos penzije

- Svaki korisnik ima svoj individualni račun

- Visina penzije zavisi od uspešnosti menadžmenta fonda

- Prikupljena sredstva se - Prisutan je rizik gubitka penzije ukoliko zaposleni napusti kompaniju ili poslodavac bankrotira

- Ne učestvuju u podeli prihoda ukoliko se menadžment fonda pokaže uspešnim

- Prikupljena sredstva se plasiraju na finansijsko tržište

- Investicioni rizik i rizik inflacije se prenose na radnike

- Radnici ne gube akumulirana sredstva ukoliko napuste kompaniju

• Hibridni penzijski planovi- Od planova sa utvrđenim doprinosima su preuzeli da učesnici nose investicioni rizik, to jest ne garantuje im se fiksni iznos penzije.

- Od planova sa utvrđenim benefitom, hibridni planovi su preuzeli specifičan hibridni planovi su preuzeli specifičan mehanizam određivanja uplata za obezbeđenje minimalnog iznosa penzija.

- Jedna od najčešće primenjivanih formi hibridnih penzijskih planova je tzv. „floor –offset“ forma penzijskog plana.

Struktura aktive svetskih penzijskih fondova• Penzijski fondovi u SAD najveći deo svoje aktive drže u akcijama (oko 60%) i obveznicama (oko 25%). U poslednje vreme, zbog trenda pada cena akcija, inicira se jačanje uloge tržišta dugoročnih, i to indeksiranih obveznica. Pored indeksiranih obveznica izvestan procenat svojih plasmana drže u vidu džank obveznica.Pored toga penzijski fondovi drže i određeni iznos likvidnih sredstava (oko 5%). Na zajmove otpada najmanji iznos aktive (blizu 2%).najmanji iznos aktive (blizu 2%).

• Penzijski fondovi u Velikoj Britaniji investiraju u akcije i to najčešće ino i američkih kompanija. Pored tradicionalnih instrumenata (akcija), fondovi u Velikoj Britaniji kombinuju razne oblike aktiva u cilju traženja optimalnog portfolija. Oni imaju i alternativne investicione alokacije (nepokretnosti, hedž fondove i sl.) U cilju traženja optimalnog balansa prinosa i rizika koriste i instrumente hedžinga, pre svega fjučerse i opcije.

• Nemački penzijski fondovi sredstva investiraju u obveznice i to inflaciono indeksirane obveznice. Plasmani penzijskih fondova u Nemačkoj su specifični, jer skoro nema plasmana u akcije(0,1%), ali zato postoji visoko učešće zajmova od 40%. Cilj je izmirenje obaveza, sigurnost i uskladjivanje rokova dospeća obveznica sa obavezama penzijkog fonda.

• U Japanu postoji stroga zakonska regulativa poslovanja penzijskih fondova. U ukupnim plasmanima visoko je učešće akcija, dok je učešće dužničkih hartija od vrednosti znatno niže. Cilj je visok prinos na duži rok, zaštita od inflacije, smanjenje doprinosa uz povećanje benefita.

Tri stuba penzijskog osiguranja• I stub – obavezno državno osiguranje koje se zasniva na

međugeneracijskoj solidarnosti. Iz tekućih priliva po osnovu uplate doprinosa iz zarada zaposlenih i preduzetnika isplaćuju se penzije tekućim penzionerima. Interna stopa prinosa tekućeg sistema jednaka je stopi rasta mase doprinosa, koja je u funkciji rasta prosečnih zarada i rasta zaposlenosti. Demografska tranzicija, zrelost tekućeg sistema i usporavanje ekonomskog rasta doveli su do značajnog pada interne stope prinosa tekućeg sistema. Stoga ova vrsta međugeneracijske solidarnosti nije održiva na duži rok.

• II stub – obavezno privatno osiguranje koje podrazumeva obavezne uplate u fond poslodavaca za zaposlene. Osiguranje je admistrirano uplate u fond poslodavaca za zaposlene. Osiguranje je admistrirano od strane države. Poslodavac uplaćuje definisane doprinose kao procenat od bruto zarade zaposlenog. Uplate se vode na ličnim računima osiguranika. Iznos prikupljenih sredstava u fondu zavisi od uplaćenih doprinosa, perioda akumulacije i prinosa od investicija.

• III stub - dobrovoljno privatno penzijsko osiguranje. Uplate vrše poslodavci, sindikati, udruženja i fizička lica na dobrovoljnoj osnovi, pri čemu visinu uplate sami određuju. Uplate se vode na ličnim računima, sredstva se investiraju, a ostvarena dobit se pripisuje ličnim računima. Visina penzije zavisi od: visine doprinosa, dužine članstva u fondu i pripisane dobiti. Isplaćena penzija ne zavisi od dužine radnog staža.

Prednosti i slabosti I, II i III stuba

I stub

• Prednost - onemogućava da „štednja za starost“ propadne na tržištu usled uticaja nepredviđenih

II i II stub

• Prednost - podstiču štednju i razvoj tržišta kapitala i eliminišu problem neplaćanja uticaja nepredviđenih

okolnosti.

• Slabost - tekuća preraspodela dohotka i izostanak funkcije štednje i investiranja iste

problem neplaćanja doprinosa.

• Slabost - mogu da se razvijaju samo sa razvojem finansijskog tržišta i poverenja u finansijski sistem

Zemlje Zapadne Evrope pristupile su reformi penzijskih sistema koja je podrazumevala:

- produženje radnog staža osiguranika,- redukovanje nivoa penzija koje se isplaćuju iz državnih penzijskih fondova,

- prebacivanje dela tereta finansiranja budućih penzija sadašnjih osiguranika na privatne ili državne (kapitalne) fondove,državne (kapitalne) fondove,

- eliminisanje onih rashoda koji nisu bitni za socijalnu sigurnost, a opterećuju budžet države i njenih fondova.

- prelazak sa usklađivanja penzija sa rastom zarada na usklađivanje penzija sa rastom troškova života.

Tekuće versus fundirano finansiranje penzija

Tekuće finansiranje

• Centralizovano upravljanje

• Redistributivnost (međugeneracijska solidarnost)

Fundirano finansiranje

• Moguće je kombinovati različito upravljanje (javno versus privatno)

• Nema prelivanja dohotka

• Stopa doprinosa solidarnost)

• Stopa doprinosa endogena varijabla, a iznos penzija egzogena varijabla

• Rizik snosi sponzor plana - država

• Stopa doprinosa egzogena varijabla, a iznos penzija endogena varijabla

• Rizik snosi korisnik penzije

Vrste penzijskog osiguranja u svetu:

• javni fond, PAYG (tekuće finansiranje), propisana isplata,

• javni fond, PAYG i stvaranje kapitalnih rezervi penzijskog sistema,

• privatni fond, fundiran, po zaposlenju, propisana isplata i

• privatni fond, fundiran, individualni računi, • privatni fond, fundiran, individualni računi, propisan doprinos.Danas u svetu neki penzijski sistemi se oslanjaju na fundirano finansiranje (Čile i Švedska), neki se umereno oslanjaju na fundirano finansiranje (SAD), a neki funkcionišu po sistemu tekućeg finansiranja (Francuska, Nemačka, Italija).

Ključni ciljevi penzijskog sisitema• Jedan od ciljeva penzijskog sistema je ujednačavanje potrošnje u

svim fazama životnog ciklusa. To u osnovi znači da potrošnja u starosti treba da bude približno jednaka potrošnji koju je pojedinac ostvario tokom radnog veka (relativni životni standard).

• Realna mera održanja nivoa prihoda u starosti jeste stvarna stopa zemene. Ta stopa pokazuje u kojoj meri penzijski sistem omogućava obezbeđenje prihoda koji su u skladu sa onim što se zarađivalo pre penzionisanja. Najčešće se definiše kao odnos prihoda pre i posle penzionisanja.

• Kada se u Srbiji analizira životni standard penzionera koristi se • Kada se u Srbiji analizira životni standard penzionera koristi se odnos prosečne penzije i prosečne zarade. Ovaj indikator govori kakav je prosečan životni standard penzionera u odnosu na životni standard prosečnih radnika, uz pretpostavku da su plate i penzije njihov glavni izvor prihoda.

• Penzijski sistem ima za cilj i smanjenje siromaštva, odnosno održavanje apsolutnog životnog standarda. To se postiže kroz isplatu minimalnim penzija siromašnim i socijalno ugroženim penzionerima.

U skladu sa obezbeđenjem apsolutnog životnog standarda u starosti i održanjem relativnog životnog standarda kao osnovnim ciljevima penzijskog sistema, penzijski sistemi se razvijaju ka tri komponente:

• Obavezna ili redistributivna komponenta koja obezbeđuje minimalni prihod u starosti koji je pre svega usmeren na smanjenje siromaštva (apsolutni životni standard). Imaju je sve zemlje u svetu i po pravilu to je obavezni državni sistem.

• Obavezna komponenta koja obezbeđuje održanje • Obavezna komponenta koja obezbeđuje održanje prihoda u starosti, to jest jačanje kupovne moći, gde su penzije vezane za ranija primanja (relativni životni standard).

• Dopunska komponenta na dobrovoljnoj osnovi koja omogućava prilagođavanje razlika u željama pojedinaca (relativni životni standard obično za bolje plaćene radnike).

Penzijski sistem Srbije• Sistem tekućeg, deficitarnog finansiranja penzija.• Zarade su rasle brže od rasta produktivnosti rada i BDP.• Razlozi za intervenciju države proizilaze iz stalnog pada nataliteta stanovništva i rasta prosečne dužine života stanovništva, relaksacije uslova za sticanje penzija po osnovu raznih benefita, kao i pada broja zaposlenih u odnosu na broj penzionera odnosno trenda starenja stanovništva i restrukturiranja preduzeća. stanovništva i restrukturiranja preduzeća.

• Nacionalnoj ekonomiji je potreban penzijski sistem prihvatljiv sadašnjim i budućim generacijama koji neće biti uslovljen demografskim, već isključivo ekonomskim kretanjima. Potrebno je sadašnji glomazni i neefikasni sistem uskladiti sa potrebama građana i države, a to podrazumeva smanjenje učešća penzija u BDP-u.

• Reforma prvog stuba sprovedena je kroz dve faze: administrativna konsolidacija i finansijska konsolidacija.

• Pooštreni su uslovi za sticanje starosne penzije, • Izvršeno je postepeno usklađivanje (indeksiranje) penzija sa troškovima života, a ne i sa rastom zarada. Na duži rok to snižava stopu zamene.

• Takođe jedna od izmena ticala se uzimanja celokupnog radnog staža kao osnovice za obračun penzije koja je imala za posledicu pad prosečnih penzija u odnosu na prosečnu zaradu.prosečnu zaradu.

• Najveći problem u reformi penzijskog sistema jeste činjenica da bi uvođenje drugog stuba (obavezno privatno osiguranje) zahtevalo veća ulaganja države. Na taj način bi se pojavio još veći deficit sredstava koja se izdvajaju za penzije, pošto bi deo tih sredstava morao da se premesti u drugi stub.

Prepreke razvoju drugog stuba penzijskog osiguranja su: • sredstva usmerena na individualne penzijske račune ne mogu se koristiti za isplatu tekućih penzija,

• troškovi transformacije od nefinansiranog sistema međugeneracijske solidarnosti ka finansiranom penzijskom sistemu sa pravom imovine su enormno visoki (1,2% BDP na godišnjem nivou),

• problem „prelaznog perioda“ koji onemogućuje upućivanje postojećih penzionera i starijih zaposlenih u upućivanje postojećih penzionera i starijih zaposlenih u pravcu privatnih fondova, jer ne postoji akumulirani kapital iz prethodnih doprinosa,

• dugoročan razvoj je moguć samo sa razvojem finansijskog tržišta i finansijskog sistema i strogog regulatornog okvira.

Zakonska regulativa poslovanja dobrovoljnih

penzijskih fondova u SrbijiKarakteristike dobrovoljnih penzijskih fondova su:• Dobrovoljni penzijski fond je vrsta investicionog fonda koji služi za prikupljanje dobrovoljnih penzijskih doprinosa i njihovo investiranje radi obezbeđenja privatnih penzija.

• Investiranjem prikupljenih doprinosa, dobrovoljni penzijski fondovi obezbeđuju očuvanje i uvećavanje penzijski fondovi obezbeđuju očuvanje i uvećavanje vrednosti.

• Raspolaganje, to jest povlačenje akumuliranih sredstava vremenski je ograničeno.

• Može se izdvajati bez ikakve obaveze, po dinamici koju korisnik privatne penzije sam odredi.

• U slučaju privremenih finansijskih problema, uplata u dobrovoljni fond se može zaustaviti.

• Ukoliko je član nezadovoljan rezultatima koje ostvaruje penzijski fond, može da promeni fond i preseli sredstva na privatni račun u neki drugi dobrovoljni penzijski fond.

• Kada dođe momenat da želi da koristi sredstva sa svog računa, može se opredeliti za dve opcije: sredstva može podići odjednom ili se može opredeliti da redovno mesečno dobija privatnu penziju koja će biti određena na osnovu njegovih godina i stanja na privatnom računu kod fonda.

• Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda u svojini je članova fonda, srazmerno njihovom udelu u imovini fonda.

• Ona je odvojena od imovine društva za upravljanje i obavezno se vodi na računu kod kastodi banke. vodi na računu kod kastodi banke.

• Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih lica, niti koristiti za izmirivanje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.

• Ulaže se sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist članova dobrovoljnog penzijskog fonda, a u skladu sa načelom sigurnosti, načelom diverzifikacije portfolija i načelom održavanja odgovarajuće likvidnosti.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u:

a) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje ( Narodna banka Srbije, Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, međunarodne finansijske institucije, strane države ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingom „A“),

b) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike,c) vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u

Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici iakcije stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na akcije stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na berzanskim tržištima država članica EU, odnosno OECD-a,

d) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici,e) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u Republici, sa

sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD-a,f) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

Vrednost imovine fonda čini zbir vrednosti navedene aktive. Vrednost imovine fonda se obračunava prema tržišnoj vrednosti. Neto vrednost imovine fonda predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.

Investicioni fondovi

• Investicioni fondovi su nedepozitne finansijske institucije koje obavljaju poslove investiranja, reinvestiranja, držanja ili trgovanja hartijama od vrednosti.

• Investicioni fondovi sredstva plasiraju na osnovu naloga ulagača, u ime i za račun ulagača.

• Organizator i nosilac investicionog fonda je investiciona kompanija koja u svom sastavu može imati jedan investicioni fond ili više investicionih fondova različitih investicioni fond ili više investicionih fondova različitih portfolija i strategija.

• Nastali su u XIX veku,a intenzivan razvoj su doživeli od 80-tih godina prošlog veka.

• Ključni uslov za razvoj investicionih fondova je široka lepeza raznovrsnih i likvidnih hartija od vrednosti. Svaki investicioni fond ima svoju investicionu politiku i ciljeve koji moraju biti poznati individualnim investitorima.

Podela investicionih fondovaKriterijuma za podelu investicionih fondova:

1. način mobilizacije sredstava i

2. investicioni ciljevi (oblik portfolija).

Kada se kao kriterijum za podelu investicionih fondova posmatra način investicionih fondova posmatra način mobilizacije finansijskih sredstava svi investicioni fondovi se mogu podeliti na:

1. otvorene investicione fondove i

2. zatvorene investicione fondove.

• Otvoreni investicioni fondovi imaju obavezu da u svakom trenutku na zahtev investitora kupe ili prodaju akcije fonda.

U zavisnosti od investicione politike fonda razlikuju se:• Fondovi očuvanja vrednosti imovine - ulažu sredstva u novčane

depozite i kratkoročne dužničke hartije od vrednosti (najmanje 75% vrednosti imovine). Imanentan im je nizak rizik, ali i nizak prinos.

• Balansirani fondovi – najmanje 85% imovine ulažu u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, s tim što u novčane depozite i dužničke hartije ulažu najmanje 35%, a najviše 65%. Cilj ovih dužničke hartije ulažu najmanje 35%, a najviše 65%. Cilj ovih fondova je da obezbede siguran prinos i rast vrednosti imovine.

• Fondovi prihoda – ulažu najmanje 75% imovine u dužničke hartije od vrednosti. Ovi fondovi su izloženi i riziku kamatne stope. Njihov cilj je da obezbede redovne prihode.

• Fondovi rasta vrednosti imovine – najmanje 75% svoje imovine ulažu u vlasničke hartije od vrednosti. Glavni cilj im je da ostvare visoke prinose na dugi ili srednji rok.

• Zatvoreni investicioni fondovi funkcionišu kao klasična akcionarska društva, odnosno emituju fiksni broj akcija i nisu u obavezi da akcije fonda otkupljuju od investitora. Akcije se emituju putem javne ponude.

• Sredstva iz zatvorenog fonda investitori mogu povući samo prodajom akcija drugom licu na berzi ili vanberzanskom tržištu po ceni koja je obično niža od neto vrednosti aktive fonda.

• Karakteriše ih viši rizik od otvorenih investicionih fondova i viši prinos na srednji i duži rok.

• Ukoliko je cena niža od neto vrednosti aktive fonda reč je o prodaji akcija uz diskont, a ukoliko je viša od neto vrednosti aktive, akcije se prodaju uz premiju.akcija uz diskont, a ukoliko je viša od neto vrednosti aktive, akcije se prodaju uz premiju.

• Posmatrajući investicionu politiku fonda, razlikuju se:- fondovi koji više od 50% imovine ulažu u hartije od vrednosti kojima

se trguje na organizovanom tržištu,- fondovi koji više od 50% imovine ulažu u kompanijske akcije kojima

se ne trguje na organizovanom tržištu i u udele ortačkih, komanditnih društava i društava sa ograničenom odgovornošću i

- fondovi koji više od 60% imovine ulažu u nepokretnosti.

• Prema ročnosti hartija od vrednosti oni se mogu podeliti na:

- investicione fondove tržišta novca i - investicione fondove tržišta kapitala.Investicioni fondovi tržišta novca svoju imovinu

ulažu u kratkoročne hartije od vrednosti.Razlikuju se dve vrste ovih fondova: Razlikuju se dve vrste ovih fondova:

a) oporezivi fondovi tržišta novca, koji sredstva ulažu u blagajničke zapise, depozitne certifikate i komercijalne papire i

b) b) fondovi tržišta novca oslobođeni poreza, koji sredstva ulažu u kratkoročne državne obveznice i opštinske obveznice.

• Investicioni fondovi tržišta kapitala ulažu sredstva u dugoročne hartije od vrednosti, i kao takvi se dalje mogu podeliti na:

- Investicione fondove koji sredstva ulažu u akcije. Mogu da preferiraju strategiju agresivnog ili umerenog rasta.

- Investicione fondove koji sredstva ulažu u - Investicione fondove koji sredstva ulažu u obveznice. Mogu da ulažu u državne obveznice, municipalne obveznice, standardne kompanijske obveznice, konvertibilne obveznice I obveznice na međunarodnom tržištu.

- Hibridne investicione fondove.

Specijalni oblici investicionih fondovaU dinamičnom okruženju dolazi do kreiranja:• Familija fondova – skup fondova različitih investicionih ciljeva, strategija ili portfolio struktura.

• Offshor fondova – upravljaju kompanije i pojedinci nerezidenti. Suština osnivanja ovih fondova je da se otkloni plaćanje raznih vrsta poreza, da se izbegne kontrola finansijskog poslovanja, devizna, carinska spoljnotrgovinska kontrola i da se prikrije identitet i spoljnotrgovinska kontrola i da se prikrije identitet i imovina stvarnih vlasnika.

• Investicioni fondovi koji sredstva ulažu u nekretnine - ovi fondovi sredstva ulažu direktno u nekretnine, hipotekarne zajmove ili zajmove za izgradnju. Prihode ostvaruju direktno ili indirektno naplatom renti, zakupnina ili anuiteta na hipotekarne zajmove.

• Kantri fondovi - specijalizuju se za ulaganje u hartije odvrednosti pojedinih zemalja. Veoma su uspešni uprivlačenju stranog kapitala.

• Privatni investicioni fondovi - prodaju akcije bogatimpojedincima i institucijama, a prikupljena sredstva ulažuu privatne kompanije u kojima obično dobijaju vlasničkiudeo. Karakteriše ih netransparentno poslovanje, izrazito visok nivo finansijskog leveridža, ograničen pristup fondu i dominantno aktivna investiciona strategija.

• Hedž fondovi – imaju izrazito aktivnu investicionu strategiju. To su visokorizične, visokošpekulativne i strategiju. To su visokorizične, visokošpekulativne i visokoprinosne finansijske institucije. Akcionari ovih fondova su najčešće bogati pojedinci i finansijske institucije. Razlog za njihovo formiranje je postizanje natprosečnih stopa prinosa. Registrovani su najčešće u offshore centrima, nisu u obavezi da objavljuju informacije, nisu pod supervizorskim nadzorom i imaju visok leveridž.

Merenje performansi investicionog fonda

• Tržišna cena akcija zatvorenog investicionog fonda se utvrđuje na bazi odnosa ponude i tražnje akcija fonda.

• Tržišna cena akcija otvorenog investicionog fonda formira se pod uticajem tržišnih cena hartija od vrednosti koje se nalaze u aktivi fonda. Cena akcija otvorenog investicionog fonda jednaka je neto vrednosti aktive po akciji fonda (net

asset value – NAV).

• NAV se izračunava tako što se ukupna vrednost aktive fonda umanji za iznos obaveza fonda i podeli brojem akcija u opticaju.

NAVt = TVAt – Pt /Nt

• Ukupna tržišna vrednost aktive fonda može izračunati na: istorijskoj osnovi ili terminskoj osnovi.

• Praćenje kretanja NAV samo u kratkom roku • Praćenje kretanja NAV samo u kratkom roku pokazuje cenovnu nestabilnost portfolija investicionog fonda u odnosu na druge investicione fondove ili berzanske indekse i kakva mu je kapitalna apresijacija ili kapitalna depresijacija.

• Dugoročna mera performansi investicionog fonda stopa ukupnog prinosa investicionog fonda.

rt = It+Gt+ (NAVt+1 – NAVt) /NAVt

gde su:It – prinos (isplaćene dividende i kamate),Gt – realizovani kapitalni dobitak,NAV t+1 – neto vrednost aktive po akciji na kraju perioda,

NAV t – neto vrednost aktive po akciji na početku perioda.

• Kod zatvorenih investicionih fondova stopa ukupnog prinosa se jednostavnije računa:p =(Ct+1 – Ct) +d /Ct

gde su:C t+1 – C t – kapitalna apresijacija,d – dividenda,C t – cena akcije fonda na početku perioda.• Investiciona jedinica - vrednost investicione jedinice se utvrđuje tako što se neto vrednost imovine otvorenog

• Investiciona jedinica - vrednost investicione jedinice se utvrđuje tako što se neto vrednost imovine otvorenog investicionog fonda podeli brojem investicionih jedinica. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, investitor može izračunati vrednost svog udela u investicionom fondu. Investicione jedinice nisu slobodno prenosive. Prilikom sticanja investicione jedinice, član otvorenog fonda ne može steći više od 10% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.

Organizaciona struktura investicionog fonda• Organizator i nosilac investicionog fonda je investiciona kompanija.

• Glavni zadatak investicione kompanije je upravljanje portfoliom. Pored toga, mora da obavlja razne tehničke poslove.

• Investicione kompanije su pod nadzorom određenih regulativnih tela kako bi se zaštitili brojni investitori koji su u njih uložili novac. su u njih uložili novac.

• Najvažniji element organizacije svakog investicionog fonda je operativni menadžment koga čine finansijski analitičari i investicioni savetnici.

• Dokumenta koja mu pomažu investitoru u izboru fonda su: prospekt, izveštaj o poslovanju fonda u prethodnom periodu i kotacije.

Struktura investicionog fonda

SKUPŠTINAAKCIONARA

UPRAVNI ODBOR

INVESTICIONI SAVETNICI

DISTRIBUTIVNO-PRODAJNA MREŽA

Portfolio analiza

• Portfolio analiza podrazumeva kvantifikovanje očekivanog prinosa i rizika za svaku investicionu alternativu.

• Prinos predstavlja novčanu sumu koju će investitor dobiti na kraju određenog perioda, a rizik predstavlja verovatnoću trpljenja gubitka.

• Suština portfolio menadžmenta nalazi se u njihovoj sposobnosti da pronađu i iskoriste šanse za postizanje prihvatljivog nivoa rizika za dati nivo prinosa ili za prihvatljivog nivoa rizika za dati nivo prinosa ili za ostvarenje prihvatljivog prinosa za dati nivo rizika.

• Portfolio menadžer je lice odgovorno za investiranje imovine investicionog fonda, primenu investicione strategije i svakodnevno upravljanje portfolijom.

• Odluka o strukturi portfolija donosi se u zavisnosti od trenutne situacije na finansijskom tržištu, tendencija u kretanju cena hartija od vrednosti, očekivanja u bližoj i daljoj budućnosti i od investicionih ciljeva samog fonda.

• Portfolio mora da čini veliki broja različitih hartija od vrednosti čiji se prinosi kreću u različitom smeru.

• Tako se postiže viši prinos portfolija od zbira prinosa pojedinačnih hartija od vrednosti u njegovom sastavu i manji rizik portfolija od zbira rizika pojedinačnih hartija od vrednosti.

• Diverzifikacija portfolija pruža zaštitu od cikličnih kretanja poslovanja, dugoročnih promena u industriji i gubitka položaja pojedinih kompanija.

• Diverzifikacija se sprovodi na različite načine: kupovinom • Diverzifikacija se sprovodi na različite načine: kupovinom emisija u različitim industrijskim granama, kupovinom emisija u različitim kompanijama, širenjem ulaganja u većoj geografskoj oblasti, kupovinom emisija sa diverzifikovnim linijama proizvoda, vremenski raspoređenom nabavkom tokom različitih perioda, uravnoteženjem portfolija defanzivnih i ofanzivnih hartija od vrednosti.

Strategije upravljanja portfoliom

• U praksi su se izdvojile pasivne i aktivne

portfolio strategije za formiranje portfolija hartija od vrednosti investicionog fonda.

• Pasivne strategije imaju za cilj ostvarenje stope prinosa koja neće biti viša od tržišne stope prinosa. Cilj je minimiziranje troškova transakcija prinosa. Cilj je minimiziranje troškova transakcija i utrošenog vremena za upravljanje portfoliom. Pasivni investitori se ponašaju kao da je tržište efikasno.

• Pasivne strategije upravljanja portfoliom akcija su: strategija „kupi i drži“ i strategija indeksacija.

• Aktivne investicione strategije - podrazumevaju permanentnu analizu i vrednovanje hartija od vrednosti u nameri da se ostvari viša stopa prinosa od tržišne stope prinosa. U osnovi ovih strategija je verovanje da je tržište neefikasno. Polazi se od pretpostavke da uvek postoje hartije od vrednosti čije cene nisu u ravnoteži. Ova strategija uključuje česte kupovine i prodaje Ova strategija uključuje česte kupovine i prodaje hartija od vrednosti, što dovodi do povećanja transakcionih troškova.

• Najčešće korišćene aktivne investicione strategije su: a) promena sektora, b) selekcija akcija, c) strategija kontriranja i d) strategija pozicioniranja na tržištu.

Prednosti i nedostaci poslovanja

investicionih fondovaNeke od prednosti su:- portfoliom upravljaju profesionalni portfolio

menadžeri,

- diverzifikacija portfolija omogućuje smanjenje rizika investiranja,

- fondovi nude različite ciljeve,

- visok stepen likvidnosti,

- imaju niže transakcione troškove,

- zaštita investitora,

- pružaju dodatne usluge vlasnicima akcija,

- visoke prinose u dugom roku,

- ulazak na međunarodno tržište.

• Neki od nedostataka su:

- za profesionalno upravljanje sredstvima fond naplaćuje naknade za te usluge,

- troškovi trgovanja,

- odsustvo kontrole nad ulaganjima,

- dovode do „razvodnjavanja“ prinosa,

- mogu izazvati potrese i nestabilnost na tržištu,

- stvaraju uslove za neprijateljska preuzimanja,

likvidaciju preuzetih preduzeća i uništavanje

konkurencije,

- uglavnom kratkoročno orijentisani.

Opšta ocena finansijske pozicije finansijskih

institucija

• Strukturna neravnoteža bankarske grupacije potvrđuje nastavak višegodišnjeg trenda.

• Bankarski sektor se može, i pored pada agregatne tražnje i stranih direktnih investicija, usporavanja kreditne aktivnosti, pada prihoda i povećanja rashoda okarakterisati kao stabilan.okarakterisati kao stabilan.

• Sektor osiguranja zahteva korporativno upravljanje, unapređenje upravljanja rizicima, jačanje transparentnosti i edukaciju korisnika usluga.

• Sektoru penzijskih fondova potrebne su kvalitetnije HoV, poresko stimulisanje ulaganja u penzijske fondove. Takođe se očekuje formiranje kapitalizovanog rezervnog penzijskog fonda.

• Sektor investicionih fondova, posle velike krize, se nalazi u fazi postepenog oporavka. Perspektiva investicionih fondova će zavisiti od broja likvidnih hartija od vrednosti. Ukoliko privredni subjekti sredstva za finansiranje budu prikupljali emisijom hartija od vrednosti, ako se uvedu poreske olakšice i akcenat stavi na informisanje široke javnosti, može se očekivati jačanje konkurentnosti investicionih fondova.

• Uprkos brojnim izazovima eksternog i internog okruženja stabilnost finansijskog sistema u Srbiji je očuvana. stabilnost finansijskog sistema u Srbiji je očuvana. Najjači stub finansijskog sektora su banke.

• U okolnostima u kojima se nalazi finansijsko tržište Srbije koje nema dovoljnu dubinu i širinu prostor za diverzifikaciju finansijskih institucija je značajno sužen.

• Za veće učešće nedepozitnih finansijskih institucija na fin. tržištu potrebna je veća ponuda raznovrsne kvalitetne finansijske aktive, adekvatno informisanje i edukacija, transparentnost u radu.