Godina XVII (LIV) z Broj 7 z Beograd z jul/avgust 2008. z

Godina XVII (LIV) Broj 7 Beograd jul/avgust 2008. TAMUZ/AV

[ta to be{eJudenlager Semlin

Projekat Mi{pahastrane 2-3strane 2-3

Put u se}anjestrane 7-9strane 7-9

Bilbord, Pan~evo, jul 2008.

Bez komentara

IVICA ÊRE[NJE[

Ubijanje Jevreja na Sajmištu predstavljaprvi primer efikasnosti i rutinske

bezli~nosti koje }e kasnije

biti usavršeneu logorima smrti - kaè ameri~ki

istori~ar KristoferBrauning

strane 4-5strane 4-5

2 jul/avgust 2008. Bilten

Autor:Aleksandar Ne}ak

urednikaRE^@ivot piše,

mi beleìmoKažu ljudi: „Kako vikneš u šumu takav će ti biti

odjek!“ i sada sam ja u neprilici jer kada urednik „vikne“ turu pića u kafani, makar i šaptom, odjek je vrlo lep, gromoglasan i pun odobravanja. Ali na kakav će odjek naići ovaj prvi broj koji uređujem?

Gotovo tri decenije radim u novinarstvu pišući i uređujući i nikada do sada nisam video novinu bez grešaka. Ima ih pravopisnih, stilskih, materijalnih... Zato, da se razumemo, njih neće biti pošteđen ni Bilten i sa tim sam načisto. Ali ona greška koju smatram neoprostivom i kakvu sigurno neću praviti, jeste odabir tekstova i fotografi ja na osnovu ličnih simpatija i antipatija, pritisaka, urgencija, moljakanja... Od ovog broja, pa nadalje naša novina biće pelcovana od tih bolesti. U protivnom – šta će nam.

Zadatak Biltena jeste, pre svega, da informiše o životu i radu naše zajednice i o svemu što dolazi od spolja, a dotiče nas se i te kako. U tome će uspeti samo ako bude otvorena tribina na kojoj će svako imati pravo da se javi za reč. To, međutim, ne znači automatski i da će sve što taj ima da kaže ući u novinu jer moramo da pravimo kompromise sa rokovima, brojem strana, tehnologijom štampanja i, naravno, sa tim da to što objavljujemo bude bar od nekakvog značaja za čitaoce. Dakle, tribina da, ali ne ona na fudbalskom stadionu. Kompromisa neće biti sa uvredama, klevetama i govorom mržnje. Štiteći dostojanstvo onih o kojima pišemo, čuvamo i sopstveno.

Primetili ste, verujem, da je grafi čki izgled novine drugačiji, odnosno, da je Bilten atraktivnije „prelomljen“ kako se to u novinarstvu kaže. Nadam se da promena nije nagla i da će vam se dopasti. Hteo sam da novina bude „razigranija“, ali nikako neozbiljna. Ali ja

hoću, a verujem i vi, i da je potpuno štampamo u koloru, da joj povećamo broj strana, obogatimo je rubrikama kojih nije bilo, zapržimo dobrom karikaturom, poručimo neki prilog od poznatih novinara... Sve to može i, verujem, biće, ali...

Dobre novine, zna se, ne pišu ni urednik niti njegovi saradnici nego život. Mi smo tu samo da o tome što nam taj „saradnik“ svih listova ponudi napravimo belešku, damo osvrt, komentar, napišemo reportažu i odredimo prostor koji prilog zaslužuje. Jednom će biti plasiran na duplerici, drugi put u - korpi za otpatke. O oba slučaja od neprocenjive pomoći Redakciji ste vi. Pišite, predlažite, grdite, hvalite i – plaćajte pretplatu. U Savezu sve više sazreva ideja o tome da se novine šalju samo onima koji je uredno izmiruju ili bi to učinili, ali im fi nansijske prilike ne dozvoljavaju. Ipak, ne bih sada o tome, ne priliči, jer, kazaće će neko: „Vidi ovog, još nije rekao ni dobar dan, a već traži pare!“ Ne tražim ja nego život, a moje je, kako rekoh, samo da pribeležim.

I još nešto: Želim da se zahvalim mom prethodniku Aleksandru Gaonu i njegovim saradnicima na svemu što su za Bilten uradili. Ne samo na tome što su godinama radili bez ikakve naknade, održavajući „na aparatima“ u životu ovo naše glasilo nego i na lepom dočeku i rečima podrške koje su mi uputili. Za kaznu ili kao izraz moje duboke naklonosti tražiću od njih da tu nesmotrenost plate tako što će da pišu još više.

OBNAVLJANJE VEZA JEVREJSKIH ZAJEDNICA

BIVŠE JUGOSLAVIJE

Zaklju~ci susreta enskihsekcija jevrejskih opština Srbije

i prostora ex Jugoslavije :Prisutne predstavnice jevrejskih opština Subotica, Novi Sad,

Sombor, Zrenjanin, Beograd, Niš, Pančevo, Sarajevo, židovskih općina Osijek, Split, Unije židovskih žena iz Zagreba i Jevrejske zajednice iz Skoplja.

Konstatovano je da je sastanak u Subotici, bio impozantan skup jevrejskih žena sa prostora bivše Jugoslavije, a značajan nam je zbog ponovnog povezivanja i druženja ženskih sekcija. U saradnji sa svim ženskim sekcijama sa prostora ex Jugoslavije , predlaže se da se napravi Odbor za saradnju ženskih sekcija sa prostora bivše Jugoslavije, kao i plan rada i plan za protok informacija kao i kalendar događaja.

Godišnja skupština SJOS, odžana 18. novembra 2007. godine, obavezala nas je da u ovom mandatu uradimo i realizujemo projekat „Mišpaha“. On, u prvoj fazi, ima za cilj, ponovno okupljanje „porodice“ i obnavljanje prisnih veza sa jevrejskim zajednicama sa prostora bivše Jugoslavije.

Takva regionalna saradnja na kulturnom, obrazovnom, društvenom i verskom planu, bila bi korak bliže formiranju stalne konferencije jevrejskih zajednica jugoistočne Evrope što je druga faza Projekta.

Posle niza sastanaka i razgovora sa predsednicima i funkcionerima jevrejskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije, kao i brojnih regionalnih susreta na kojima smo diskutovali o međusobnoj saradnji, čvršćoj povezanosti, i zajedničkim

Prva faza

Bilten jul/avgust 2008. 3

Velika podrška ovoj ideji od Jevreja našeg regiona i

Ameri~kog jevrejskog komiteta

Realizacijaprojekta Mišpaha

Zaklju~ci konferencijeu Hodmezovašarhelju:

1Konferencija konstatuje, da je međunarodni susret regionalnih jevrejskih opština i jevrejskih zajednica održan dana 30. i 31.

meseca maja 2008. godine bio izuzetno koristan i uspešan.

2 Na ovoj konferenciji su učestvovali jevrejske opštine iz republika bivše Jugoslavije, kao i jevrejske opštine iz Rumunije

i Mađarske. Konferencija je odlučila da učini sve u interesu toga, da u roku od sledećih godinu dana proširi krug učesnika tj. jevrejskih opština i jevrejskih zajednica i na teritoriju Albanije, Grčke i Bugarske te da proširi teritorijalne granice regionalne saradnje.

3 Savetovanje je, kao istaknuto pitanje, razmatralo značaj uloge malih jevrejskih zajednica u sprečavanju asimilacije i u

obezbeđivanju njihovih održavanja i uspešnih aktivnosti.

4 Konferencija čini sve – pružanjem organizacione, moralne i materijalne podrške – u interesu toga, da ove male jevrejske

opštine i jevrejske zajednice budu održive i da intenziviraju svoje aktivnosti u buduće.

5 Konferencija je odlučila da formira Konsultativnu komisiju za organizaciju realizacije gore navedenih zadataka. Komisija će

nastojati da izgradi tesne veze sa sličnim regionalnim organima i izraelskim organizacijama. Učiniće sve u interesu toga, da zvanični državni organi uzimaju u obzir njene preporuke i predloge.

6 Konferencija je konstatovala, da, kako u regiji, tako i u drugim delovima sveta, jača antisemitizam koji se manifestuje u novim

oblicima (Izrael neprijatelj, antijudaizam, Amerik a neprijatelj...), te jedan od istaknuto važnih zadataka Konsultativne komisije će biti da to prati i da najavljuje nemilosrdnu borbu protiv ovakvih pojava. U okviru toga će organizovati seminare, učestvovaće u informativnim debatama kako u okviru opština i zajednica, tako i pred širom javnošću. Za ove aktivnosti će iskoristiti pomoć medija i snagu javnosti. Njen zadatak je da prezentuje realnu, pravu sliku o Jevrejima i o državi Izrael.

7 Konsultativna Komisija treba da stimuliše razmenu informacija između jevrejskih opština i jevrejskih zajednica u proširenoj

regiji, da poštuje tradicije lokalnih zajednica, podiže na visoki nivo oblike kontakata koji su instrument za izradu globalne strategije.

8 Konferencija posvećuje izrazitu važnost plodnim odnosima između države Izrael i dijaspore.

U Hodmezovašarhelju, 31. dana meseca maja, 2008. godine. Jevrejska opština Subotica Jevrejska opština Sombor Jevrejska opština Osijek Jevrejska opština BanjalukaJevrejska zajednica Makedonije Jevrejska opština PrizrenJevrejska opština Arad Jevrejska opština Zemun Jevrejska zajednica Segedin Jevrejska zajednica SolnokJevrejska zajednica KiškunhalašJevrejska zajednica Hodmezevašarhelj

aktivnostima, uradili smo predlog Projekta. Predloženo je da se sastanemo u Sarajevu i razmenimo mišljenja, ideje i dogovorimo konkretne korake u njegovom ostvarivanju da bi on postao zajednički, prihvatljiv za sve i spreman za realizaciju. Postoje mnogi razlozi zbog kojih smo hteli da ovaj susret održimo baš u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Nažalost, do toga neće doći jer su Sarajlije u to vreme na Bejahadu, pa je dogovoreno da mesto okupljanja bude Subotica.

Naš predlog Projekta naišao je na veliko interesovanje. Podršku smo dobili od pretstavnilka Američkog jevrejskog komiteta, a zainteresovanost i želju da učestvuje u radu susreta izrazio je i gospodin Jorge Diner regionalni director JDC.

I zaključci regionalnog susreta koji je održan u Hodmezovašarhelju u Mađarskoj, gde je i formirana Konsultativna komisija, nedvosmisleno ukazuju na datu podršku, želju za aktivnim učešćem u realizaciji “Mišpaha” kao i spremnost na blisku i trajnu saradnju. Članovi komisije su: dr. Peter Feldmajer, predsednik Saveza Jevrejskih opština Mađarske, dr. Emil Vlajki, Jevrejska opština Banjaluka, dr. Mikloš Erdelji, Jevrejska zajednica Hodmezovašarhelj, Robert Sabadoš, Jevrejska opština Subotica, Ioner Šlezinger, Jevrejska opština Arad i potpisnik ovih redova, predsednik Saveza Jevrejskih opština Srbije.

Posle svega rečenog, ostaje da se konstatuje da je sasvim izvesno da ćemo već u prvoj godini mandata naš projekat u saradnji sa prijateljima iz jevrejski zajednica sa prostora ex-YU pretočiti u zajednički i da ćemo uspešnom saradnjom doći do rezultata koji će biti na radost i dobrobit naše jevrejske porodice.

Druga faza

TAMUZ/AV


STARO SAJMIŠTE – MESTO SE]ANJA NA HOLOKAUST

Šta to bešeJudenlager SemlinOd 1945. godine do danas, u zavisnosti od politi~kih prilika,

menjalo se tuma~enje zbivanja na ovom stratištu

U januaru ove godine u medijima se pojavila vest da će na prostoru Starog sajmišta u skoroj budućnosti konačno biti izgrađen memorijalni centar u skladu sa odlukom koju je Skupština grada Beograda donela još davne 1987. Kako je u jednom saopštenju za medije izjavio tadašnji predsednik opštine Novi Beograd Željko Ožegović, okosnicu novog memorijalnog centra predstavljaće muzej posvećen Holokaustu.

Iako nije izvesno da ce tako biti, značajno je da je to prva zvanična inicijativa od 1945. godine koja stradanje Jevreja tretira kao centralni objekat sećanja na prostoru starog Sajmišta. S tim u vezi neophodno je podsetiti na ulogu logora Sajmište u istoriji Holokausta i na dosadašnju istoriju sećanja na ovaj logor u jugoslovenskom i kasnije srpskom društvu.

Logor Sajmište osnovan ju u decembru 1941. kao „Jevrejski logor Zemun” (Judenlager Semlin). U njemu je bilo zatočeno blizu 7.000 Jevreja, uglavnom žena i dece, kao i oko 600 Roma. U proleće 1942., u okviru sprovođenja politike “konačnog rešenja jevrejskog pitanja”, nacisti su Jevreje sa Sajmišta likvidirali u pokretnom gasnom kamionu i sahranili ih u masovnoj grobnici na strelištu u Jajincima. Romi su za to vreme pušteni iz logora, koji je ubrzo zatim pretvoren u “Prolazni logor Zemun” (Anhaltelager Semlin) gde su dovođene veće grupe zatočenika, uglavnom Srba iz Hrvatske i Bosne. Ovi zatočenici su posle kraćeg zadržavanja na Sajmištu deportovani u radne logore širom okupirane Evrope. Iako je prema nalazima Državne komisije za istraživanje ratnih zločina između maja 1942. i jula 1944. godine kroz prolazni logor na Sajmištu prošlo gotovo 80.000 ljudi, od kojih je oko 40.000 umrlo ili bilo ubijeno pre deportacije na prinudni rad, istraživanje Milana Koljanina ukazuje da je stvarni broj zatočenika bio znatno manji: oko 32.000, od kojih je oko 11.000 stradalo uglavnom od bolesti, iscrpljenosti ili posledica batinanja.

Pojedini istoričari na Zapadu pripisuju Jevrejskom logoru na Sajmištu značajno mesto u istoriji Holokausta. Judenlager Semlin nije samo najznačajnije mesto stradanja Jevreja u okupiranoj Srbiji, nego je u pitanju jedan od prvih logora u Evropi u kojem je lokalna nemačka administracija, uz pomoć vlade u Berlinu (koja je u Beograd poslala gasni kamion) sprovela masovno ubijanje Jevreja. Američki istoričar Kristofer Brauning stoga tvrdi da ubijanje Jevreja na Sajmištu predstavlja “prvi primer efi kasnosti i rutinske bezličnosti koje će kasnije biti usavršene u logorima

smrti” i da zbog toga taj događaj treba posmatrati kao “začeće, u Srbiji, jednog šireg plana za uništenje evropskih Jevreja”.

Specifi čnost Sajmišta kao mesta Holokausta često je, međutim, prenebregavana u posleratnoj jugoslovenskoj i kasnije srpskoj istoriografi ji kao i u kolektivnom sećanju na taj logor. U periodu socijalističke Jugoslavije, stradanje Jevreja na Sajmištu posmatrano je isključivo kao deo šire okupacione politike koju su nacisti sprovodili u Srbiji, i kao manifestacija rasizma usmerenog ne samo ka Jevrejima nego i ka Romima i Slovenima. Slično drugim komunističkim zemljama, Holokaust nije bio tretiran kao poseban istorijski događaj uslovljen specifi čnim istorijskim ili društvenim faktorima. Umesto toga, stradanje Jevreja interpretirano je kao “refl eks fašizma” (Cvi Gitelman), a sećanje na jevrejske žrtve artikulisano isključivo u okviru memorijalizacije “žrtava fašizma”, narodnooslobodilačke borbe i socijalističke revolucije.

U skladu sa ovim pristupom, prva spomen ploča na Sajmištu 1974. Godine postavljena je u spomen “četrdeset hiljada ljudi iz svih krajeva naše zemlje” koji su tamo “svirepo mučeni i ubijeni”. Identičan natpis nosi i ploča iz 1984., koja se i danas nalazi na travnatoj površini između centralne kule i bivšeg turskog paviljona. Tokom osamdesetih, redovne devetomajske komemoracije na Sajmištu bile su posvećene “revolucionarnoj prošlosti” Beograda i sećanju na “žrtve fašizma”. Njihov cilj bila je “reafi rmacija moralnih i društvenih vrednosti NOR-a i socijalističke revolucije”, a ne sećanje na Jevrejski logor ili Holokaust. Dominirali su motivi koji su odražavali simbolički poredak socijalističke Jugoslavije (“otpor”, “jugoslovensko jedinstvo”, “prkos”, “herojstvo” i “revolucija”) a vidljiva je bila i jasna hijerarhija žrtava koju je nametala dominantna kultura sećanja: borci, ilegalci, rodoljubi, taoci, a tek na kraju – Jevreji, o kojima se govorilo isključivo kao o “prvim žrtvama Sajmišta”. Specifi čnost njihove sudbine, odnosno činjenica da su Jevreji jedina grupa zatočenika Sajmišta koji su bili žrtve planiranog, sistematskog i totalnog uništenja, nikada nije adekvatno prepoznata.

Sličan trend nastavljen je i u post-komunistčkom periodu, iako Sajmište tada dobija drugačiju funkciju i novo značenje. Krajem osamdesetih ideja “bratstva i jednistva” i kult “palog borca NOB” koji su domirali kolektivnim sećanjem tokom prethodnih decenija počeli su da se povlače pred jednom novom, nacionalističkom

Autor:Dòn Bajford

Judenlager Semlin nije samonajzna~ajnije mesto stradanja

Jevreja u okupiranoj Srbiji,nego i jedan od prvih logora

u Evropi

TAMUZ/AV

Bilten jul/avgust 2008.

verzijom prošlosti koja je u centar sećanja na Drugi svetski rat postavljala stradanje srpskog naroda u NDH. Pogled srskih istoričara i nazovi-istoričara, akademika, vladika, novinara i publicista polako se fi ksirao na Jasenovac, koji – uz Kosovo – ubrzo postaje centralna tema nacionalnog sećanja. Ova ideološka promena u srbijanskom društvu nije zaobišla Staro sajmište. Tokom 90-ih istorija ovog logora interpretirana je u skladu sa ideološkom i političkom matricom srpskog nacionalizma. Godine 1990. pokrenuta je inicijativa da Sajmište postane “Srpski Jad Vašem”, dakle srpski pandan jerusalimskom muzeju žrtava Holokausta, i mesto gde ce se obeležavati, pre svega, stradanje Srba u NDH. Iako ideja o “Srpskom Jad Vašemu” nikada nije ostvarena, tokom prošle decenije dominirala su selektivna i ideološki motivisana tumačenja istorije zemunskog logora kojim je ovo mesto stradanja inkorporirano u dominantnu priču o Jasenovcu. Sajmište je tretirano kao logor na teritoriji NDH, kao “treći koncentrični krug smrti” oko najozloglašenijeg ustaškog logora, ili kao mesto sa kojeg su logoraši odvođeni na “put bez povratka” – Jasenovac. Kada je, nakon vojne operacije “Bljesak”, u maju 1995., memorijal Jasenovac potpao pod jurisdikciju hrvatske države – i tako postao nepristupačan srpskoj nacionalističkoj eliti – Sajmište je postalo centralno mesto sećanja na stradanje Srba u NDH. Od druge polovine 90-ih do danas, na Dan žrtava genocida, 22. aprila, neposredno pre tradicionalnog opela (pravoslavnim) žrtvama genocida u NDH (koje SPC služi u Sabornoj crkvi) i komemorativnih svečanosti posvećenih, pre svega, stradalim u Jasenovcu, polažu se venci pred spomenik na Starom sajmištu.

Ovakve komemorativne svečanosti, čija je glavna tema sećanja stradanje u NDH, a ne u okupiranoj Srbiji, ima za posledicu marginalizaciju žrtava jevrejskog logora na Sajmištu koje tako ostaju potisnute iz istorijskog sećanja.

Činjenica da je u poslednjih 60 godina stradanje Jevreja imalo perifernu ulogu u kolektivnom sećanju na logor Sajmište, značajno je i za buduće uređenje ovog prostora. Postojeće interpretacije istorije Sajmišta, koje predstavljaju tekovinu dosadašnjih sećanja na ovaj logor, ne mogu se zanemariti. Veliki deo srpske političke elite i dalje je preokupiran stradanjem Srba kroz istoriju i, shodno tome, žrtve Holokausta posmatra isključivo kao sapatnike Srba, pogotovo ne kao zasebnu kategoriju koja zaslužuje svoj muzej. Drugim rečima, u Srbiji danas – zbog pristupa Holokaustu u socijalističkom periodu i tokom 90-ih – ne postoji svest o Holokaustu kao posebnom istorijskom događaju i jedinstvenom slučaju ljudskog stradanja. Stoga stvaranje muzeja Holokausta na Sajmištu mora biti deo šire inicijative kojom bi u matičnom toku istorijskog pamćenja u Srbiji Holokaust konačno bio prepoznat kao poseban objekat sećanja koji je sam po sebi vredan pažnje i poštavanja.

Predrag Ejdus:-Nemci su prvu eksperimentalnu

pokretnu gasnu komoru isprobali 1942. godine u Beogradu. To je bio kamion sa velikom zatvorenom kabinom. U ovu kabinu, na Starom sajmištu, uterivani su logoraši zbog, navodno, nekog rada. Zatim je kabina hermetički zatvorena i, u toku vožnje, u nju je puštan otrovni gas. Ti kamioni su prolazili kroz centar Beograda ka Jajincima gde su mrtvi ljudi, iz kamiona, ubacivani u velike rupe! Tako da ja i ne znam gde su sahranjeni moji deda i baba. A otac je, kao ofi cir, bio u vojnom logoru, doduše izdvojen kao Jevrejin, ali preživeo je rat.

(Iz intervjua koji je poznati glumac dao beogradskom dnevniku Politika 13. jula ove godine)

Ameri~ki istori~arKristofer Brauning:- Ubijanje Jevreja na Sajmištu predstavlja prvi primer efikasnosti i rutinske bezli~nosti koje }e kasnije biti usavršeneu logorima smrti

Šta je to govor mržnje, ima li ga u Srbiji, ko ga najčešće koristi, kakve su posledice? Bila su to samo neka od pitanja na koja su pokušali da odgovore: jerej dr. Radovan Bigović, redovni profesor Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu, Vlastimir Ćurguz Kazimir, direktor medijske dokumentacije „Ebart“, Dragoljub Todorović, advokat, Spomenka Grujučić, direktor za projekte Helsinškog odbora za ljudska prava, kao gosti i Aleksandar Nećak, predsednik SJOS i Aleksandar Lebl, predsednik Komisije za praćenje pojava antisemitizma SJOS i medijator okruglog stola „postavljenog“ na tu temu nedavno u Biblioteci Saveza jevrejskih opština Srbije.

Ispostavilo se da, iako svi znamo šta je to govor mržnje, kada se po njemu malo „zagrebe“ uvidi se da ga je vrlo teško

defi nisati. Tako je bilo i na ovom skupu.- Mnogi misle da je govor mržnje tema

koja u stvari u našoj sredini ne postoji, da je izmišljena, ali ja ne delim takvo uverenje. Naprotiv, uveren sam da postoji i da predstavlja društvenu opasnost – rekao je Aleksandar Nećak pozdravljajući prisutne.

Aleksandar Lebl je istakao da se o govoru mržnje mnogo priča, da on predstavlja kažnjivo delo, a da pritom niko nije dao njegovu valjanu defi niciju:

- Morao bi da postoji opis dela koje se kažnjava. Ovako imamo situaciju da su kazne predviđene, a delo nije defi nisano – rekao je, dodavši - U Zakonu o informisanju data je u Članu 38 neka vrsta defi nicije govora mržnje: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja

nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Sankcija nije predviđena.

Podsećajući da on nije pravnik, Vlastimir Ćurguz Kazimir se složio sa tim da se „tema govora mržnje nekako otima“ i zapitao:

- Da li je izraz Šiptar i Šiptari odraz mržnje i netrpeljivosti prema kosovskim Albancima ili je u pitanju opšte usvojeni etnički termin. U Ustavu Srbije i u svim pravnim dokumentima izraz Šiptar ili Šiptari ne postoji. Otkud onda on. Zbog toga što oni sami sebe tako nazivaju? Ali, mi ne govorimo albanski nego srpski. Zbog toga Nemci nisu Dojčeri niti su Mađari Ungari. Čak i kada bismo prihvatili ovaj način morali bismo da pitamo Albance da li im smeta kada ih Srbi nazivaju Šiptarima.

Advokat Dragoljub Todorović podsetio je da u nas postoji krivično delo raspirivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i dodao:

- Postoji još jedno delo koje se zove povreda ugleda strane države, njenih prdstavnika i organa. Mi smo svedoci ovde u Beogradu velikih izliva mržnje prema pojedinim stranim državama ili njihovim predsednicima. Međutim, policija, tužilaštva i sudovi uopšte ne reaguju.

Nabrajajući primere govora mržnje u našoj sredini, učesnici su pomenuli i „sistematsku nesposobnosti ili nezainteresovanosti pravosuđa“ da zabrani objavljivanje štiva pod nazivom Protokoli sionskih mudraca. Srpsko pravosuđe, rečeno je, tretira ovaj sasvim jasan politički i istorijski falsifi kat, čiji je jedini cilj širenje mržnje i podsticanje progona Jevreja, kao autohtono umetničko intelektualno delo.


OKRUGLI STO: GOVOR MR@NJE

Tema koja se otima

KLEMS KONFERENS DOGOVORIO SA NEMA^KOM VLADOM

Pove}an iznos obešte}enjaDana 11. juna 2008. godine Klems

konferens (Claims Conference), nakon pregovora sa Nemačkom vladom, postigao je značajno povećanje postojećih programa obeštećenja za Jevreje žrtve nacističkih progona u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Bitna informacija za primaoce obeštećenja iz naše zemlje je da će mesečne isplate CEEF-a (Centralni i Istočnoevropski fond) biti povećane sa 165 na 178 evra mesečno, što je ukupno 534 za tri meseca.

U avgustu 2008. godine, kada dospeva isplata za treći ovogodišnji kvartal, naši

korisnici će dobiti po 178 evra za avgust, septembar i oktobar, plus dva puta po 13 evra kao razliku za jun i jul, što ukupno iznosi 560 evra. Sve dalje tromesečne

isplate iz CEEF-a iznosiće 534 evra.

Klems konferens je, takođe, nakon ovih pregovora, obezebedila povećanje sredstava koja se dodeljuju žrtvama nacističkih progona za

vitalne usluge kućne nege. Nemačka vlada se složila da u 2008. i 2009. godini za ove namene obezbedi 45 miliona evra što je, u odnosu na 2006. i 2007. Godinu, kada su iznosila 21 milion, više nego duplo.

Raspored isplataSkrećemo pažnju korisnicima

obeštećenja CEEF-a da se kvartalne isplate odvijaju po sledećem rasporedu:

Februarska isplata (za mesece februar, mart i april)

Majska isplata (maj, jun i jul)Avgustovska isplata (avgust, septembar

i oktobar)Novembarska isplata (novembar,

decembar i januar mesec sledeće kalendarske godine)

Uz avgustovsku isplatu i razlika

za jun i jul

Pravosu|e nezainteresovano: U~esnici oktuglog stola

Govor mr`nje se ~esto krije izaslobode izraàvanja

TAMUZ/AV


INTERVJU: IVICA ÊREŠNJEŠ

Ne otkrivam ništa, Ne otkrivam ništa, samo vra}amsamo vra}am u se}anje u se}anje

Video sam stepenište napravljeno od grobova jevrejske dece po kojem ljudi gaze vec 200 godina, sinagogu pretvorenu u gradski bazen...

Sagovornika „Biltena“ Ivicu Čerešnješa mnogi članovi naše zajednice, naročito oni u „najlepšim“ godinama, dobro znaju. Sarajlija, rođen 1945. godine, iselio se u Izrael ne sačekavši čestito ni da se mastilo Dejtonskog sporazuma osuši. Bio je predsednik Saveza jevrejskih opština Bosne i Hercegovine i, do 1992. godine, potpredsednik Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. Završio je arhitekturu, medjutim, za sebe kaže: „Arhitekta nekad, sada arhitekta-istoričar“. Ivičino stalno mesto boravka je Jerusalim, ali se ne smatra Izraelcem, a ni mesto ga baš nešto ne drži. Povod za razgovor bio nam je nesvakidašnji posao kojim se bavi.

- Radim u Centru za jevrejsku umetnost na hebrejskom univerzitetu i osnovna delatnost mi je dokumentovanje jevrejskog kulturnog nasleđa u svim zemljama u kojima Jevreji žive ili su živeli. Prostor na kojem radim proteže se od Poljske do Uzbekistana, dakle, od istočne Evrope do centralne Azije. Fokus mi je, ipak, na zemljama bivše Jugoslavije i okolnim balkanskim zemljama.

Koja je svrha tog projekta?- Sačuvati za budućnost podatke o jeverejskoj prisutnosti širom

planete. Mi se ne ograničavamo samo na ono što je sačuvano u materijalnom obliku. To je arhivski rad, istorijski rad, to je na neki način češljanje istorijske i kolektivne memorije jevrejskog naroda koji je još preostao tu gde jeste, očuvanje onoga što postoji... Takođe, vrlo važan aspekt je i virtuelna rekonstrukcija. Nastojimo da ključne objekte kroz razne kompjuterske programe rekonstruišemo virtuelno i pravimo, praktično, najveći virtuelni muzej jevrejske arhitekture na svetu. To je tzv. „on going“ projekat, on teče jer stalno nailazimo na nove stvari.

Ima li nečeg na šta ste u radu naišli što biste mogli da izdvojite kao iznenađujuće, frapantno, bizarno, nešto što niste mogli da zamislite...- Sve je frapantno i na to nailazim iz dana u dan. Frapantno je

kada nešto nađete, frapantno je kada nešto ne nađete. Frapantno je kada dođete u Prag i na tamošnjem jevrejskom groblju vidite 11 slojeva grobova naslaganih jedne iznad drugih. Frapantno je kada odete u Nemačku, na koju je Jevrejima prva asocijacija Kristalna noć i uništenje svega jevrejskog, pa vidite da samo u njenom istočnom delu postoji očuvano više od hiljadu grobalja i preko 500 malih, ruralnih, netaknutih sinagoga. Velike sinagoge su odavno nestale, ali male su ostale. Frapantno je kada dođete u nekadašnju Jugoslaviju koja je imala preko 130 opština i onda vidite koliko je malo od toga ostalo. Ljudi me pitaju šta otkrivam, a ja ništa ne otkrivam nego vraćam u sećanje.

Autor:Saša Risti}

TAMUZ/AV

INTERVJU: IVICA ÊREŠNJEŠ8 jul/avgust 2008. Bilten

Koliko je ljudi u vašem timu koji se bavi grobljima?- Mi se ne bavimo samo grobljima, bavimo se i sinagogama,

mikvama, ritualnim klaonicama, znači, bavimo se jevrejskom opštinskom infrastrukturom. Ima nas troje arhitekta, jedan istoričar i jedan istoričar umetnosti. Pokušavao sam 10 godina da ovde, kao obaveznu nastavu Istorije arhitekture na arhitektonskim fakultetima i fakltetima istorije umetnosti uvedemo nekoliko časova Istorije sinagogalne arhitekture jer sinagoga je spcifi kum. Održano je nekoliko radionica na tu temu i pokazalo se da su ljudi izuzetno zainteresovani. U redu je nastava o holokaustu, ali naša istorija nije ni počela niti se završila holokaustom.

Pretpostavljamo da vam u istraživanju na ovim prostorima mnogo može pomoći Jevrejski istorijski muzej u Beogradu?- Tako je. Sa njima imam odličnu saradnju od samog početka

pre nešto više od 10 godina. Usklađivali smo spiskove zajednica i mesta koji bi mogli biti od jevrejskog interesa. Bilo je tada 130 do 140 imena na tom spisku. Deset godina kasnije došli smo do liste od 300 lokaliteta, od antike do ovih dana, mesta koja su danas potpuno potisnuta iz sećanja. Lako je sećati se sinagoge u Subotici ili Novom Sadu, Beogradu, Sarajevu ili Dubrovniku, ali ko još pamti jevrejsko groblje u, na primer, malom vojvođanskom mestu Lalić? Čak i ako o njemu upitate meštane neće znati da vam odgovore gde se nalazi. Takvih grobalja ima na stotine.

U kojim ste sve zemljama radili istraživanja?-Poljska, Slovačka, Češka, Mađarska, načeo Austriju,

Albanija, Bugarska, načeo Rumuniju, deo Turske, Grčka, Uzbekistan, Kazahstan i sve zemlje bivše Jugoslavije

Da li u radu nailazite na podršku i razumevanje lokalnih vlasti?- Sa jevrejskim opštinama saradnja je uvek najbolja...

Dobro, to se podrazumeva, ali šta kad odete, recimo, u Uzbekistan? Kako na vas gledaju tamošnje vlasti, ima li otpora?

- Nema nikakvog otpora. Vlast prepoznaje ekonomski interes u tome jer ćemo to što nađemo u, na primer, Uzbekistanu, staviti na Jevrejsku kartu sveta, što znači da će postati primamljiva turistička destinacija... Konkretno, što se tiče Uzbekistana to i ne mora jer je buharska jevrejska zajednica poznatija od jugoslovenske. To je budući izvor prihoda, to je turizam. Međutim, ima i lokaliteta gde dođete, uradite nešto za dva-tri sata, dokumentujete i bežite jer osećate da se atmosfera naelektrisala, da niste dobrodošli.

Koji su to lokaliteti?- Gotovo uvek u Istočnoj Evropi, od nas pa do Poljske.

Rekoste, kod nas! Gde, na primer?- Institucije vlasti uvek pružaju podršku, jer mi smo ne

neki način egzotika, prvi put se pojavljujemo. Interesovanje za jevrejsku baštinu se počeo buditi tek pre dvadesetak godina. Do pre 20 godina mi smo sami sakrivali svoju prošlost i izbegavali da se bavimo njom. Kada to kažem mislim na Istok, jer tu je bio centar holokausta. Najviše naše baštine u Jugoslaviji nestalo je posle Drugog svetskog rata, pogotovo u prvih 40 godina. Već je 63 godine od oslobodjenja od života u slobodi, socijalizmu, demokratiji... nazovite to kako hoćete. Na Zapadu je nešto drugačije.

Niste mi odgovorili. Pitao sam gde to, na kojim lokalitetima u nas nailazite na tu napetost koju ste pomenuli?- Neću da vam kažem konkretno, ali reći ću vam da toga ima

i u Srbiji i u Bosni, Hrvatskoj... Dobro, recite nam onda bar kako to izgleda?

- Pitanja tipa: „Jeste li vi to došli da dižete grobove?“ su, da tako kažem, benigna, ali dešava se da dok sedimo, radimo, crtamo pišemo, primetimo kako nam prilazi grupa ljudi i onda čujem jednog kako ostalima objašnjava: „Evo, vidiš, ovde su Jevreji ubijali naše, pa smo ih zato četr’es prve sve pobili“.

I, kako na to odreagujete?- Takvi i njima slični komentari su relativno česti, pa se na

njih ni ne obaziremo. Već smo se navikli. Ima li nečeg što vas je u vašem radu posebno dirnulo ili potreslo?- Sve je emotivno. Dođete na ruševine nekadašnje sinagoge

i prosto osećate duhove ljudi koji su se tu nekada okupljali, dolazili da se mole, pričali, svađali se i gotovo da možete da čujete njihov žamor. Ili, odete na groblje, a ono isprevrtano, preorano, cak i iskopano... Evo juce sam bio u Nišu, gledam jevrejsko groblje, jedinstveno na planeti, groblje za čije održavanje smo godinama plaćali i vidim korov iždžikljao do pojasa, baru, prljavštinu, smeće, zmije... sve to u jednom gradu koji ima kulturnu tradiciju još iz vremena cara Konstantina. Onda nam saopšte da je naše interesovanje za to groblje ustvari sramoćenje grada, da mi sramotimo grad time što govorimo o jadnom stanju takvog istorijskog spomenika. Nije, dakle, sramota za grad što jevrejsko groblje tako izgleda nego što mi to iznosimo u javnost.

Kako onda naučnu istinu ne obojiti emotivnim doživljajem? Uspeva li vam da ta dva razlučite?- Vidite, ja nisam istoričar koji se bavi brojkama i ljudima,

Ima i lokaliteta gde do|ete,uradite nešto za dva-tri sata,

dokumentujete i be ite jer ose}ate da se atmosfera naelektrisala,

da niste dobrodošli

Nišlije sledbeniciŠabataja Cvija?

-Voleo bih da se čitaoci zamisle nad sudbinom jednog od najvažnijih spomenika jevrejske prisutnosti u Srbiji. To je niško jevrejsko groblje koje je u katastrofalnom stanju, a predstavlja izuzetnu spomeničku vrednost. To je groblje sa stotinama grobova na kojima su do sada još neobjašnjeni simboli jedne jevrejske grupacije koja se tu sklonila i naselila. Izgleda da su to bili sledbenici Šabataja Cvija...

Lažnog mesije?-Ne bih ja rekao lažnog, pre bih rekao mističnog. Reč lažni

ima negativne atribute i ne bih se sa njom složio. Izgleda da samo Jasna Ćirić, predsednica Jevrejske opštine Niš, vodi brigu o tom groblju. Sama, goloruka, ratuje sa okruženjem da se očuva ovaj, u planetarnom smislu jedinstven, spomenik koji nestaje. Zato apelujem na jevrejsku zajednicu u Srbiji da joj u tome pomogne.

ûjem jednog kako ostalima objašnjava: „Evo, vidiš, ovde su Jevreji ubijali naše, pa smo ih zato ~etr’es prve sve pobili“

TAMUZ/AV


ja sam istoričar koji se bavi materijalnim dokazima. Ja se ne bavim teorijama ko, gde, kada, kako, zašto, ja zabeležim stanje i idem unatrag pokušavajući da rekonstruišem ono što sam zatekao i sagledam kako je to nekada bilo. Kada dođete u katolički Dubrovnik i nađete gradsko stepenište koje je napravljeno od jevrejskih dečjih grobova po kojem ljudi hodaju već 200 godina... Nema tu nikakvih diskusija i dilema šta bi to moglo biti, jer na stepenicima još postoje uklesani natpisi i tekstovi koji ne ostavljaju nikakvu sumnju u to od čega su napravljeni. Ili, popnete se na zidine grada i nađete na desetine i desetine jevrejskih spomenika iz sedamnaestog veka ugrađenih u kule. Nema emocija, to su dokazi, a na nama je da rekonstruišemo. U Poznanju (Poljska) imate gigantsku sinagogu koja je pretvorena u bazen. Mala zajednica lokalnih Jevreja se ubi pokušavajući i bogoradeći da se stavi makar spomen ploča koja će podsećati da je tu nekada bila sinagoga. Ili kod nas dođete u privatnu pekaru i vidite kako je čovek napravio WC za radnike i popatosao ga sa Šene luhot abrit (Pločama Zakona), pa mi onda vlasti pričaju političke priče kako su oni „dobri dečki, dok su oni drugi tamo loši!“.

Je li se posle 10 godina istraživanje približilo kraju?

- Ni izbliza! Mi smo se pre tri-četiri godine počeli praviti planetarnu listu postojećih

sinagoga, pa smo krenuli da sastavljamo listu porušenih... Računali smo na brojku od oko

2.500, a već smo sada došli na nekih 12.000 sinagoga od kojh je postojećih oko 4.000, a

aktivnih svega oko 1.000. Imate li onda bar predstavu do kada će istraživanje trajati?

- Naš rad je pripremni arhivski, zatim terenski rad koji se sastoji od fotografi sanja, crtanja, snimanja

postojećeg stanja, izrade projekta postojećeg stanja. Potom sledi rekonstrukcija na bazi postojećeg stanja

i duboki, duboki arhivski rad, istraživanje kroz oralnu istoriju, kroz arhivsku istoriju, kroz pisanu istoriju... Kada od svega toga napravite okvir tek tada možete imati predstavu o objektu na kojem radite bilo da je to sinagoga sa, na primer, 2.000 mesta za sedenje ili amulet. Pokušajte sada da zamislite šta znači 2.000

godina dijaspore i 12.000 sinagoga! Barem toliko isto ima i grobalja, ritualnih kupatila i ritualnih klanica. To je 12.000 jevrejskih zajednica. Mislim da će posle nas bar još tri generacije istraživača morati da radi ovim tempom da bismo dobili relativno kompletnu sliku onoga što su Jevreji uradili na zemaljskoj kugli u oko tri i po hiljade godina svoje pisane istorije.

Ne otkrivam ništa, samo vra}am u se}anjeNe otkrivam ništa, samo vra}am u se}anje

„Politi~ka“sinagoga

-Vrlo je zanimljiva sinagoga u Subotici. Ne samo što je prelepa nego i kao prvi objekat čija je arhitektura korišćena u političke svrhe.

Kako to mislite?-Tako što je to u arhitektonskom smislu

bio odgovor mađarskog nacionalizma na germanizaciju Austrougarske, suprotstavljanje neogotici.

Do|ete u privatnupekaru i vidite kako je ~ovek

napravio WC zaradnike i popatosao ga sa Šene luhot abrit (Plo~ama

Zakona), pa mi onda vlasti pri~aju politi~ke pri~e kako su oni „do-

bri de~ki, dok su oni drugi

tamo loši!“

SAVEVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE R A S P I S U J E

52. NAGRADNI KONKURSza radove sa jevrejskom tematikom

Iz oblasti:1) KNJIŽEVNOST (proza, poezija, drama)2) NAUČNI RAD3) MEMOARI I HRONIKE

U svakoj kategoriji dodeljuju se prva i druga nagrada. Žiri može odlučiti da nagrade dodeli i drugačije. Žiri može predložiti i otkup za neki rad. U obzir dolaze radovi napisani na srpskom,

hrvatskom i bosanskom jeziku - kucani mašinom ili na kompjuteru. Obim radova nije ograničen. Radovi se dostavljaju u dva primerka, koji se ne vraćaju, odnosno ostaju u arhivi Saveza Radovi koji su već objavljeni, u delovima ili celini ili koji su već nagrađeni na nekom drugom konkursu, ne mogu konkurisati. Konkurs je anoniman. Radovi se dostavljaju pod šifrom. Razrešenje šifre se prilaže

istovremeno u drugoj zatvorenoj koverti. Radove dostaviti na adresu: Savez jevrejskih opština Srbije, sa naznakom

„Za nagradni konkurs“, Kralja Petra 71 A, 11000 Beograd, Srbija.

Krajnji rok za podnošenje radova je 18. avgust 2008.godine. Rezultati konkursa biće objavljeni u listu „Politika“ sredinom meseca novembra 2008.

TAMUZ/AV

10 Bilten jul/avgust 2008.

Indijski privredni uzlet i trajni izraelsko-arapski konfl ikt su iseljavanje u Erec vidno smanjili. Sve više mladih jevrejskih Indusa vidi svetlu budućnost u rodnoj zemlji.

Oko 500 zvanica se sakupilo u vrtu Elie Kadoore škole u indiskom gradu Mumbaiju, da bi čestitalo Isaku Diverkaru i Sivini Garsulkar koji su se venčali u, 1931. godine izgradjenoj, sinagogi Magen Hassidim u ovom gradu nekada poznatom pod imenom Bombaj.

Ranijih godina bi indijski Jevreji napuštali zemlju u potrazi za boljim prilikama i aktivnijim jevrejski životom. Ovaj par će, međutim, zajedničku budućnost graditi u Mumbaiju.

- Danas u Indiji ima više mogućnosti za posao nego ranije - kaže mladoženja pokazujući na Kol centar i Autsorsing, američke kompanije.

Mladi Jevreji se sve više odlučuju da ostanu u zemlji u kojoj su se rodili, a naši mladenci su tipični primer za novu Indiju i u njoj revitalizovanu jevrejsku zajednicu od oko 5.000 duša od kojih najveći deo živi u okolini Mumbaija. Oni se nadaju ružičastoj budućnosti u Indiji, zemlji u kojoj je privredni porast najveći posle Kine ( devet posto u 2007. godini ili četiri puta veći od američkog, a duplo veći od izraelskog).

Prošlog leta se u Izrael iselilo 49 indijskih Jevreja, a 2006. godine 291. Indijski privredni uzlet i izrelsko-arapski konfl ikt sprečavaju indiske Jevreje da se isele u Izrael.

Indija, sa 1,5 milijardi stanovnika, ubraja se u najvećeg izvoznika visoke tehnologije, fi nansija i uslužnih delatnosti.

- Gotovo svi mladi Jevreji idu u škole u kojima se predaje na engleskom. Za njih je Indija zemlja u kojoj imaju mnogo mogućnosti - kaže direktor JDC-a u Indiji Entoni Korenstein.

Dok su generacije njihovih roditelja radile kao advokati ili preduzimači, sadašnje generacije privlače visoka tehnologija i fi nansije. Roditelji im nisu bili siroti, ali samo malo njih je bilo stvarno imućno.

Godine 1948. u Indiji je živelo 30.000 – 40.000 Jevreja. Najviše njih se vratilo sledećih godina u Obećanu zemlju. Uprkos tome može se reći da ni u jednoj državi istočno od Irana nije živelo toliko Jevreja. Oni nisu vodili aktivan jevrejski život, jer

su vrlo često radili noću a danju spavali, tako da je sinagoga imala problema da ih zainteresuje za jevrejski aktivnosti.

U Mombaiju postoje u novije vreme sefardske ortodoksne sinagoge, ali samo dva rabina. U tom gradu, takodje, postoji i reformistička zajednica.

JDC pomaže starije i slabije stojeće indijske Jevreje sa mesečnim dotacijama, medicinskim uslugama i lekovima. Oni šalju mlade Jevreje na školovanje za vodeće pozicije.

JEVREJSKE SLIKE I PRILIKE: INDIJA

Koga briga za aliju

PREDLOGVi biste oglas?Mi bismo donaciju!Hajde da se dogovorimo. tel: 011/24 26 359

Priredila:Jadranka Stojkovi}

Mumbaj:Ven~anje mladog para u duhu jevrejske tradicije u jednoj od sefardskih sinagoga ovog vi{emilionskog indijskog grada

TAMUZ/AV


Poštovani gospodine Nećak,

Period u kome sam radio kao ministar vera, obavljajući to, za mene, gotovo sveto zaduženje, sada je na kraju i ja želim i ovim putem da Vam se zahvalim na dobroj saradnji.

Za godinu dana nije moguće uraditi mnogo, a pogotovo ne sve ono što smo u Ministarstvu želeli i planirali, ali čovekovo je da radi ono što je u njegovoj moći i na najbolji mogući način, a šta će biti krajnji rezultat u Božijoj je ruci.

Nadam se da će Ministarstvo vera i u buduće nastaviti s pažnjom i brižnoću svoj rad na unapređivanju verske kulture i obrazovanja, kao i na očuvanju verskog nasleđa.

S nadom da ćemo jedni druge nositi u najlepšim uspomenama, kao i da ćemo se još susretati u ljubavi i miru,

MINISTAR VERARadomir M. Naumov

Poštovani gospodine Nećak,

Na kraju drugog mandata želim da Vam se lično zahvalim na dosadašnjoj uspešnoj saradnji, na pomoći i podršci koju ste nam pružili u stvaranju „novog“ Novog Beograda.

Novi Beograd je za proteklih osam godina potpuno promenio svoj urbanističko – ekonomski identitet i postao opčtina sa velikom razvojnom perspektivom, najvećom u Srbiji.

Novi Beograd je postao opština o kojoj se priča kada se govori o otvaranju radnih mesta, o boljem životu i budućnosti.

Nemam nikavu dilemu da će Novi Beograd i dalje biti opština u kojoj se najviše gradi i investira i gde se dobro živi.

Iskreno želim da i cela Srbija krene tim putem.Uz jedno veliko Hvala na Vašem doprinosu, koristim priliku

da Vam poželim sve najbolje na ličnom planu.

S poštovanjem,PREDSEDNIK OPŠTINE

Željko Ožegović

PISMA SAVEZU

Odlaze}i sa poloàja na kojima su bili, minister vera Radomir Naumov i

predsednik Opštine Novi Beograd@eljko Oègovi} zahvalili su se Savezu

jevrejskih opština Srbije i njegovom predsedniku na dosadašnjoj saradnji

TAMUZ/AV


Autor:Stefan Sablić

VESTI IZ IZRAELAVESTI IZ IZRAELANas i „Rusa“...

Prema nedavno objavljenim zvaničnim podacima, 65 posto jevrejskih žitelja Izraela je rođeno u Izraelu. Među pridošlicama najveći je broj (950.000) onih koji su se uselili iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Oko 160.000 izraelskih državljana je rođeno u Maroku, 120.000 u Rumuniji, 80.000 u SAD i Kanadi, 80.000 u Iraku, 80.000 u Etiopiji, 70.000 u Poljskoj...

Skupa naftadoprinela deficitu

Trgovinski defi cit u poslovanju sa inostranstvom, u prvom kvartalu 2008. godine iznosio je 1,3 milijarde dolara što je osetno povećanje u odnosu na isti period prošle godine kada je on iznosio 952 miliona. U ovaj iznos nisu uračunate stavke trgovine dijamantima, brodovima i avionima. Razlog povećanja defi cita „pravda“ se porastom cene energije (pre svega nafte) i sirovina na svetskom tržištu, ali i povećanjem uvoza hrane i mašina iz inostranstva. U aprilu ove godine uvoz je povećan za 31 posto dostigavši 4,8 milijardi, dok je izvoz u prvom kvartalu porastao 28 posto i iznosi 3,4 milijarde dolara.

Kinezi kupujudijamante

Dijamantske berze Izraela i kineskog grada Šangaja potpisale su sporazum, odnosno, „Nameru o zajedničkom nastupu i radu“. Reč je o organizaciji bilateralnih seminara na kojima bi se poslenici ovih berzi edukovali po pitanjima problematike donošenja zakona i poreskih regulativa u cilju olakšanja rada ove branše u odnosima i poslovnoj saradnji Kine i Izraela. Izrael je jedan od najvećih svetskih izvoznika obrađenih dijamanata, a Kina sve veći partner i kupac ovih skupocenih proizvoda. Najmnogoljudnija zemlja je prošle godine uvezla dijamante u vrednosti od jedne milijarde dolara, što je za 56 posto više nego 2006.

ETHNO FUSION FEST

Festival smelih

Sloboda improvizacije, autenti~ni instrumenti i hrabri izleti u fuzije sa raznim muzi~kim

tradicijama izdvojili su ovaj doga|aj od sli~nih smotri etno muzike

U Beogradu, u sali Jevrejske opštine, od 18. do 28. juna održan je prvi Etno fjužan fest (Ethno Fusion Fest). Ovaj festival promoviše muziku nacionalnih manjina našeg regiona kao i saradnju među muzičarima koji potiču iz različitih kultura.

U devet koncerata festivala prikazano je veliko bogastvo i povezanost romske, jevrejske, makedonske, bosanske, srpske, mađarske, grčke, bugarske i drugih muzičkih tradicija.

Festival je otvorio makedonski čalgijski orkestar. Reč je o grupi muzičara Radio-televizije Makedonije, čije je program, koji je trajao dva i po sata, ispraćen nesvakidašnjom pažnjom. Nagrađeni su gromkim aplauzima publike koja je do poslednjeg mesta ispunila salu Jevrejske opštine.

Sjajna svirka: Koncert “Paniksa”

Sefardske pesme: Stefan Sabli} i Elad Gabaj

TAMUZ/AV


VESTI IZ IZRAELAVESTI IZ IZRAELAPorast investicija

Inostrane investicije u Izraelu su narasle u mesecu aprilu na 854 miliona dolara, u odnosu na 779 miliona kolike su bile u martu. Prošle, 2007. godine, strani investitori (fi rme, pojedinci, institucije) ukupno su uložili u Izrael 11,6 milijardi dolara. Do sada je rekordna godina bila 2006, sa ukupno 23 milijarde dolara.

Turisti nikadbrojniji

Prema izveštaju Ministarstva turizma Izraela, prvi pokazatelji govore da će ovogodišnji broj gostiju iz inostranstva nadmašiti sve rekorde. U periodu od januara do maja ove godine Izrael je posetilo 1,2 miliona turista što je povečanje od 47 posto u odnosu na isti period prošle godine. Samo u maju mesecu bilo je 300.000 inostranih gostiju, što je za 5 posto više nego u istom mesecu, do sada rekordne, 2000. godine (početak novog milenijuma) kada je Izrael posetio i Papa. Ukoliko se ovaj trend održi turistički stručnjaci smatraju realnim da broj turista u ovoj godini dostigne tri miliona što bi bilo više i od samog plana koji je predviđao 2,8 miliona gostiju iz inostranstva.

Golan kao prašina u o~i

Nadovezujući se na telefonski razgovor koji je „Džeruzalem post“ vodio sa predstavnikom turizma Sirije Abdulkarimom al Jundijem o perspektivama turizma na Golanskoj visoravni, izraelski list „Jediot Ahronot“ sproveo je anketu među Izraelcima (Jevrejima, Arapima i Druzima) o političkoj perspektivi odnosa sa Sirijom gledano kroz prizmu statusa Golana. Iznoseći stavove, 52 posto ispitanika, od kojih je 57 posto Jevreja, smatra da Izrael ne bi nikako smeo da se odrekne Golana u cilju postizanja mirovnog sporazuma sa Sirijom. Blizu 29 posto, od toga 32 posto Jevreja, smatra da bi se možda mogli predati neki delovi Golan, dok svega 11 procenata, među kojima je 19 posto Jevreja, smatra da bi Izrael trebalo da se oderkne celog Golana radi mira sa Sirijom.

muzi~ara

Sledio je koncert Paniksa u novom prijatnom ambijentu kluba Gaučosi, a zatim koncerti bendova Kulin Ban, Karavan Serai, Shira u’tfi la, Udrub, Ved, Tschutchenkapelle i sitar resital.

Posebno je pozdravljen nastup grupe Udrub na čelu sa Tibijem Golanom iz Izraela koji je ovoga puta nastupio sa dva velika romska muzičara iz Madjarske. Oni su izveli specifi čan repertoar jevrejsko-romsko-madjarske muzike. Zadovoljstvo je bilo slušati i orkestar Ved sa kojim je nastupio zaista fenomenalni pevač vranjanskih pesama Branimir Stošic Kace kao i orkestar Kulin Ban koji je oduševio publiku svojim originalnim i dirljivim izvodjenjem bosanskih sevdalinki. Grupa Shira u’tfi la, koja već ima svoju publiku u Beogradu, nastupila je sa novim programom sefardskih pesama kojim je nedavno odnela pobedu na takmičenju iz jevrejske muzike na prestižnom festivalu u Amsterdamu. Sa Shira u’tfi la nastupio je i nama već veoma poznati i česti gost Elad Gabaj koji je opet oduševio publiku svojim muziciranjem i majstorstvom na kanunu.

Pretposlednje veče publici se predstavila Tschutchenkapelle iz Beča. U romantičnoj atmosferi splava Leonardo pevali su pesme sa

čitavog Balkana. Festival je zatvorio sitar resital koji su izvela dva velika poznavaoca indijske muzičke tradicije.

Etno fjužan fest napravio je prvi korak u okupljanju i upoznavanju kako muzičkih grupa tako i pojedinaca koji ne spadaju u mejnstrim (komercijalni etno) nego ih spaja strast za slobodnu imporvizaciju, autentične instrumente i hrabre „izlete“ u fuzije sa drugim muzičkim tradicijama.

Festival je bio medijski odlično propraćen, a svi koncerti izuzetno dobro posećeni. Mnogi mediji, iskreno zainteresovani za program i koncepciju festivala, omogućili su da Festival zaživi u punom sjaju. Naravno, iznad svega stoji materijalna podrška koja je došla od donatora. To su: JOODS Humanitarian Fond, American Jewish Joint Distribution Committee kao i Jevrejska opština Beograd koja je omogućila da se ovaj dogadjaj održi u Svečanoj sali.

Jevrejski centar za kulturu i umetnost ovim dogadjajem je veoma uspešno ostvario jedan od svojih osnovnih ciljeva da jevrejska adresa postane beogradska adresa okupljanja i zbližavanja mladih ljudi i pruži Beogradu nesvakidašnji kulturni sadržaj kroz muziku i teatar.

Jevrejsko-romsko-ma|arski zvuci:Udrub

Direktno u srce:Grupa Ved

TAMUZ/AV

14 Bilten jul/avgust 2008.

Po~etak saradnjeHora i mladog

dirigenta nagoveštava veliku ljubav

VESTIVESTIPoseta delegacije Kragujeva~kog univerziteta

Početkom jula u poseti Savezu jevrejskih opština Srbije bila je delegacija Kragujevačkog univerziteta na čelu sa rektorom prof. dr Milošem Đuranom. Gosti su sa zanimanjem saslušali priču o istorijatu Jevrejske opštine Beograd i nastanku Saveza. Posebno interesovanje pokazali su i za naše aktivnosti ocenivši da sigurno postoji mnogo mogućnosti za saradnju ove visokoškolske ustanove i SJOS. I naše mišljenje je da prostor i volja za to postoje pa je ostalo na tome da obe strane izađu sa konkretnim predlozima. Gosti su posetu završili razgledanjem Jevrejskog istorijskog muzeja i posetom Beogradskoj sinagogi.

Guzenske `murke

U okviru državne delegacije koja je sredinom juna prisust-vovala zasedanju Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja Holokausta, održanom u Lincu (Austrija), bio je i predsednik SJOS Aleksandar Nećak. Domaćini su, između ostalog, omogućili gos-tima da posete malu austrijsku varoš Guzen u kojoj je bio kon-centracioni logor iz sistema po zlu čuvenog Mauthauzena. Posetioci su tako mogli da, sa slušalicama na ušima, šetaju Guzenom slušajući glas vodiča koji im govori šta se na tom i tom mestu za vreme rata nalazilo. Međutim kako je sve to nekada izgledalo mogli su samo da zamišljaju. Jedini trag koji je u ovom živopisnom austrijskom gradiću još preostao da svedoči o nekadašnjem logoru jeste podzemna fabrička hala veličine 1.500 metara kvadratnih u kojoj su logoraši radili na izradi delova za nemačke vojne avione Me-262 (meseršmit). Nju, međutim, nije moguće videti jer je ulaz – zatvoren.

Organizatori ovakvog „razgle-danja“ nekadašnjeg koncentra-cionog logora gospođa Jan-Rut Mills i gospodin Rudolf Haunšmid zamolili su članove naše delegacije da pomognu kod Austrijske vlade da se ulaz u pomenutu halu otvori i ona postane dostupna javnosti. Odazivajući se toj molbi predsed-nik SJOS je odmah po povratku u Beograd, uputio pismo austrijskom ambasadoru u Srbiji.

NOVI STARI „BARUH“

îji si ti maliKada mu je nešto potrebno, Hor je, izgleda, ni~iji, ali kada mu treba komplikovati ivot, e tada je sva~ijiPosle bura i oluja kroz koje je do

nedavno prolazio, Hor „Braća Baruh“ uplovio je u mirne vode. Probe su svaki dan, pre i popodne, svi pevači su na broju (stari, bivši i novi) peva se „sve u šesnaest“. Horiste posebno „raduje“ to što im je pružena mogućnost da vežbaju u zdravoj sredini jer sala i dalje nema rashladne uređaje, pa ne postoji opasnost da se neko od njih prehladi i izgubi dobar glas.

- Šta će nam klima uređaj? Ko da je važno što Hor tu proba. Uostalom poznato je svima da se znojenjem detoksira organizam – pokušava da se, ne bez gorčine, našali menadžerka Marlena Vajnberger, otkrivajući podatke iz zdravstvenog biltena pevačkog društva, kojim se decenijama ponosimo.

Da „nije sve tako crno“ i da su baruhovci „deca sreće“ dokaz je i to što je Dejan Savić, direktor Opere i bivši Baruhov dirigent, obećao da će se i dalje „muvati“ u i oko Hora. Čak mu je pošlo za rukom da prevari dirigenta Đorđa Stankovića da se prihvati pripremanja Hora za odlazak na Bejahad u Opatiju.

- Ne znam kako je to Dejanu uspelo, tek Đorđe je sada tu na zadovoljstvo svih nas i verujemo da će ostati.

Početak saradnje obećava veliku ljubav Hora i dirigenta. Za sada se međusobno šarmiraju. Ne

samo što mladi gospodin ima dobre škole, što je diplomirao i magistrirao dirigovanje, išao po svetu sa master klasa na master klas, što vodi hor Opere, što diriguje u Madlenianumu nego je i uvek nasmejan, ljubazan i spreman da pohvali svaki trud i napor pevača. Pun je optimizma i ništa ga ne plaši.

- Narodski rečeno, kucam u drvo, prosto me strah koliko je sve dobro krenulo. Jedino što mi pomalo „smeta“ je to što je uvek nasmejan. Gotovo da sam zaboravila, a i Baruh, da se stvari najlakše rade sa smehom.

Hor i dirigent spremaju, dakle, pravi podvig – odlazak na Bejahad i pripremu programa za celovečernji koncert. Što se one umetničke strane tiče, navikli su nas i na veće, ali nije sve u pevanju ima nešto i novcu ili, što narod kaže, koliko para toliko muzike. Gostovanja koštaju, a kako u opisu radnog mesta menadžera hora nije da peva nego da stvori novac, pomenuta g-dja Vajnberger moraće da se pozabavi alhemijom:

- Moram stvoriti veliku sumu novca kako bismo pokrili poprilične troškove ovog

U OKVIRU EVROPSKOG DANA JEVREJSKE KULTUREKONCERT KLASI^NE MUZIKE

Ulaznice besplatneEvropski dan jevrejske kulture

održava se svake godine u prvoj sedmici septembra. Ove godine taj dan pada u nedelju 7. septembra. Kako prošle, tako će i ove godine B’nei B’rit loža Srbija 676 organizovati završnu fi nalnu svečanost za taj dan. To će biti koncert klasične muzike koji će održati u velikoj sali Narodnog pozorišta u Beogradu u 20 časova. Sviraće se i pevati dela jevrejskih Evropskih kompozitora ili kompozitora koji su pisali na jevrejske teme.

- Svake godine B’nei B’rit Evrope, koji je i osnivač ove manifestacije, objavljuje temu kojom se tog dana sve jevrejske zajednice širom Evrope predstavljaju svome okruženju i pokazuju koliko je jevrejska tradicija i kultura sveobuhvatni i sastavni deo Evropskog i svetskog kulturnog nasleđa. Tema ovogodišnjeg evropskog dana jevrejske kulture je muzika – kaže za Bilten Branko Šnap, predsednik B’nei B’rit lože Srbija 676

Na programu će biti dela: F. Mendelsona, E. Bloha, M. Bruha, Đ. Verdija, Dž. Vilijamsa, F. Krajslera, L. Levandovskog, Š. Sekunde i

TAMUZ/AV

Bilten jul/avgust 2008. 15VESTIVESTISkandalu Berlinu

Centar „Simon Vizental“ pozvao je Nemačku da pokrene tužbu protiv bivšeg iranskog zvaničnika koji je izjavio da treba ukinuti „Cionistički projekat“. Šimon Samuels, direktor za medunarodne odnose, u pismu poslatom nemačkom ministru Frank Valteru Štajnmajeru, rekao je da nemačka treba da pokrene „sudski postupak protiv Mohamada Džavada Larijanija zbog kršenja nemačkog zakona vređanjem sećanja na Holokaust.“ Larijani, bivši iranski ministar spoljnih poslova, je ovu primedbu izgovorio nedavno u Berlinu na Trećoj transatlantskoj konferenciji, kojoj je delimična fi nansijska podrška data iz nemačkih federalnih fondova. Larijani je, takođe, navodno, izjavio da „negiranje Holokausta u mislimanskom svetu nema nikakve veze sa antisemitizmom, i da (iranski) predsednik Mahmud Ahamadinedžad nikada nije negirao Holokaust.“ Prema informacijama koje se nalaze na veb sajtu instituta, ceo skup je sponzorisala Nemačka vlada i Fridrih Ebert fondacija.

„Prikladno“ uvošten Hitler

Uprkos protestima političara i istoričara, berlinski Madam Tiso muzej, na čuvenoj Unter den Linden aveniji u bivšem Istočnom Berlinu, zvanično otvorio je novu izložbu voštanih fi gura među kojima je i eksponat Adolfa Hitlera u bunkeru.

Kao što je i obećano, Hitler nije predstavljen u zastrašujućem obliku nego je prikazan tokom poslednjih dana života koje je provodio zatvoren u svom bunkeru. Nedaleko od njega stoji mapa Evrope koja pokazuje vojne snage Zapadnih saveznika i Crvene Armije kako nadiru sa svih strana.

Susane Keller, direktor berlinske scene, izjavila je novinarima kako smatra „da su Hitlera prikazali na odgovarajući način“. Muzej je, takođe, deo prostora posvetio pokretu otpora protiv Trećeg rajha, prikazujući voštane fi gure aktivista, kao što su na primer Sofi Šol i drugi, koji su pogubljeni zbog pružanja otpora režimu. Eksponati su ograđeni konopcima da bi, kako objašnjava oznaka postavljena u Muzeju, sprečili posetioce da se slikaju sa fi gurom Hitlera „u znak poštovanja prema milionima ljudi koji su umrli u toku Drugog svetskog rata“. U Nemačkoj je zakonom zabranjena glorifi kacija Hitlera i pokazivanje nacističkih simbola.

gostovanja. Ma, ne samo ovog. Najesen bi trebalo da gostujemo u Beču, Pragu i još nekoj evropskoj metropili, jer pozivi samo stižu. Međutim, kao po običaju, Hor, izgleda, nije ničiji kada mu treba nešto dati, ali je svačiji kada mu treba komplikovati život. Šteta i posledice nisu bitne. Ipak, uzdam se u one hrabre koji prepoznaju uzvišeni cilj i interes „Baruha“. Uz njihovu pomoc hor će ponovo ploviti punim jedrima magičnim morem svoje muzike.

Nije sve u pevanju,ima nešto i u novcu ili, kako narod kaè,koliko para...

MEŠOVITOM HORU BRA]A BARUH POTREBAN JE :

Dirigent, umetni~ki rukovodilac Hora

Vrsta angažmana : Ugovor

Opis posla: Dirigent je umetnički rukovodilac

hora koji je angažovan na umetničkom uzdizanju hora i postizanju visokih izvođaćko umetničkih kvaliteta, a u cilju ostvarivanja uspešnih rezultata na koncertima, takmičenjima i drugim javnim nastupima.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa:

Završen fakultet muzičke umetnosti – odsek dirigovanje,Poželjan i viši nivoMinimum 3 godine relevantnog radnog iskustva sa horovima

Poželjno: Afi nitet u radu sa horskim i vokalno instrumentalnim ansamblimaIskustvo u koncertnim aktivnostimaStručno usavršavanjeIskustvo u amaterskom raduZnanje engleskog jezika Lične osobine :Izražena komunikativnost i timski duhPedagoške sposobnostiOrganizovanost, inovativnost, kreativnost Lojalnost, iskrenostFleksibilnost, dinamičnost, Zainteresovanost za jevrejsku muziku

Ukoliko verujete da ispunjavate ove uslove, volite izazove, a navedeni posao smatrate inspirativnim pošaljite nam CV i motivaciono pismo najkasnije do 01.09.2008. na adresu:

Jevrejska opština BeogradHor Braća Baruh, Za konkurs, Kralja

Petra 71a, 11000 Beograd

Napomena: Zakasnele i nepotpune biografi je neće se razmatrati. Zadržavamno pravo da kontaktiramo samo kandidate koji prođu prvi krug selekcije.

Enrika Josifa koja će izvoditi naši eminentni umetnici Andrija Preger, Ladislav Mezei, Stefan Sablić, Mina Mendelson, Maša Babić, Zorica Ćetković, Erne i Hilda Švan, Nikola David, Ivana Dimitrijević i ansambl Hor fl auta.

Ulaznice za koncert će biti besplatne i moći će da se podignu (dve po osobi) počev od ponedeljka 1. septembra 2008. na blagajni Bilet servisa svakog dana sem nedelje od 9 do 21 čas, na Trgu Republike preko puta bioskopa Jadran u knjižari Beoizloga. U slučaju da preostane karata moći će da se podignu na dan koncerta na blagajni Narodnog pozorišta od 17 časova.

Javni ~asU okviru Dana jevrejske kulture 7. Septembra,

s početkom u 18 časova, u Beogradskoj sinagogi Sukat šalom, kantor Stefan Sablić održaće javni čas o muzici Jevreja Balkana, Bliskog istoka i severne Afrike

Svakodnevne probe: Hor Bra}a Baruh

TAMUZ/AV


I Z J E V R E J S K I H O P [ T I N ASUBOTICA

Mi smo nama dobrodošli

Aktivistkinje ženskih sekcija Skoplja, Osijeka, Zagreba, Splita, Zrenjanina, Pančeva, Sombora, Novog Sada, Niša, Beograda i Subotice prisus-tvovale su Kabalat Šabatu, Kidušu, večeri uz učenje Roberta Kovača, nekolikominutnim uobičajenim ta-kozvanonom kulturnom sadržaju po izboru književnice Tatjane Cvejin uz interptetaciju Nikole Novkova i, ne na kraju, druženju do kasnih večernjih sati. Kabalat Šabat je upriličen pred-moliteljem Jicakom Kelermanom iz Hodmezovašarhelja. Predsednik JO Subotica Robert Sabadoš, predsed-nica Ženske sekcije Đina Karadžić, predsednica i koordinator ženskih sekcija Saveza jevrejskih opština Srbije Mirjana Kranjac-Obradović i predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak pozdravili su skup, poželeli dobrodošlicu, pri-jatan boravak i uspešan rad.

Subotnji jutarnji sati protekli su u Šahritu (jutarnjoj molitvi), posluženju i osveženju, uobičajenim razmenima pok-lona i pozdravnim rečima učesnica.

Katica Halbror, potpredsednica Ženske sekcije subotičke jevrejske opštine govo-rila je o ulozi Ženske sekcije koja je u Subotici osnovana pre oko stotinu pedeset godina sa osnovnim ciljem prikupljanja mi-raza siromašnim devojkama, posećivanjem bolesnih i bespomoćnih, obeleževanjem značajnih datuma i praznika, negovanjem tradicije da bi kasnijim radom i delovan-jem preuzela realizaciju svih dešavanja u zajednici čiji sadržaj nailazi na opštu podršku i pohvalu celokupnog članstva.

-Ne znam kako je u drugim gradovima bilo. U Subotici je bila velika čast ući u žensku sekciju gde su fi ne gospođe u be-lim keceljama točile kakao i služile ku-glof. Tako je i danas jer je velika micva služiti zajednici - rekla je Katica i nastavila - Treba izbegavati da se slabije situirane žene osećaju podređenim, pa i fi zičke po-

slove ženske sekcije treba da rade one dobro situirane ili sve zajedno. Nemojmo zaboraviti da pred Svevišnjim nisu izdig-nuti oni koji su materijalno obezbeđeniji nego oni koji su pravednici ili bar pravedni, koji znaju šta je milosrđe i tako se ponašaju ...Muškarci sa svojim molitvama u hramu su dekorativno Božje sluge, a žene postaju sluge jevrejske Zajednice, odnosno posred-no i one postaju Božje sluge mada ne čitaju Toru... Naši ciljevi nisu separantni, ženski, nego jačanje i očuvanje jevrejstva i jevre-jske zajednice. Mi saosećamo sa problemi-ma žena u zemljama Magreba, Burme i Dalekog istoka, ali naš cilj je jačanje jevre-

jstva u našoj sredini...U programu susreta ženskih sekcija bile

su još i posete Gradskom muzeju, Sinagogi i Gradskoj kući, Žabljem salašu...

Druženje je proteklo pod nezvaničnim geslom: „Svi smo nama dobrodošli!“ Pripadnice lepšeg pola još jednom su pot-vrdile da, kako to reče Katica Halbror, u jevrejskim porodicama žene ne predstavl-jaju slatku, malu, glupu igračku, nego ima-ju daleko značajnija ulogu poput onih koje su imale Mirjam, gorčina mora, Hulda, lasica sa bolnim ujedima i Debora, pčelica koja teške bolove izaziva svojim žaokom braneći med...

Autor:Tatjana Cvejin

Uloga enskih sekcija u jevrejskim opštinama, bila je tema susreta pripadnica lep{eg pola od 20. do 22. juna u Subotici

TAMUZ/AV


I Z J E V R E J S K I H O P [ T I N AZEMUN

Donacija WJR Naš stalni donator World Jewish Relief

i ovoga puta nas je obradovao korisnim navijačkim rekvizitima. Imajući u vidu njegovu izraženu želju da pomoć delimo sa našim okruženjem, ustupili smo značajni deo Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine iz Beograda. Sledeću pošiljku očekujemo sa nestrpljenjem i unapred se radujemo mogućim iznenađenjima. O podeli pošiljke napravili smo kratki foto fi lm koji će biti poslat u Englesku na ad-resu WJR.

Promocija CD-a,,@ivot posle smrti - Jevrejsko groblje Zemun”

Posle višegodišnjeg studioznog rada okončan je i svečano promovisan projekat multimedijalne prezentacije ‘’Život posle smrti - Jevrejsko groblje Zemun’’, urađen na srpskom i engleskom jeziku. Prostorije JO Zemun bile su pretesne da prime sve zainteresovane za ovaj događaj.

Uvodnu reč dao je predsednik Nenad Fogel koji je, nakon pozdravljanja gostiju i predstavljanja učesnika projekta, posebnu zahvalnost izrazio donatorima Rotšild fon-daciji iz Londona i gospođi Mihaeli Vagner. On se, takođe zahvalio i Turističkoj orga-nizaciji Beograd što je ovaj projekat uvrsti-la u turističku ponudu Beograda.

Potom je usledila projekcija dokumen-tarnog fi lma o groblju koji je publika pos-matrala sa izuzetnom pažnjom.

Nakon projekcije govorili su učesnici u izradi projekta. Prvo se obratio Danilo Fogel, koji je preveo sve epitafe ispisane na nemačkom (većina je na gotici), i izrazio zadovoljstvo zbog učešća u ovom projektu. Naglasio je da uz već objavljenu knjigu o istorijatu Jevrejske zajednice u Zemunu projekat zaokružuje napore naše zajednice da se sačuva uspomena na kulturno nasleđe

Jevreja Zemuna. Potom je Milan Fogel iz Izraela govorio o problematici prevođenja epitafa sa hebrejskog koje je on, sa Editom Gaon iz Izraela, uspešno uradio.

Tehnički urednik Jugoslav Rakita upu-tio je posetioce u sadržaj i navigaciju kroz CD. Posebno je naglasio da je izrađen plan groblja u kojem su upisana imena svih sahranjenih od 1741. godine do današnjih dana.

Specijalni gost gospodin Mladen Hercl, potomak Teodora Hercla, koji je samo za ovu priliku doputovao iz Brisela, sa mnogo emocija se zahvalio učesnicima poduh-vata i osvrnuo na biografi ju svoje poro-dice. Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije gospodin Aleksandar Nećak takođe nas je ganuo komplimentima upućenim našoj maloj opštini i ovom velikom poduh-vatu.

- Velike opštine nisu one sa velikim brojem članova nego one sa velikim do-prinosom zajednici kao celini - rekao je poželevši da se ovako temeljno obradi i Jevrejsko groblje u Beogradu i dodao - Kada bi zajednica imala bar sto Fogela, bilo bi moguće da se preko stotinu zapuštenih jevrejskih groblja, kojih danas ima u Srbiji,

obrade na sličan način. Time bi se još više rasvetlilo viševekovno prisustvo, odnosno uloga i doprinos Jevreja u društvenom i ekonomskom životu na ovim prostorima.

Gospođa Mihaela Vagner, rođ. Polgar, koja je nastavila dobročiniteljsku tradiciju svoje porodice, takođe je izrazila veliko zadovoljstvo uspešnošću projekta i zah-valila se svim učesnicima.

Nenad Fogel je potom predstavio prisutne učesnike u projektu: dr Milana Koljanina, prilog o logoru na Starom sajmištu, diplomca Dragicu Miladinović, prilog o fl ori lokaliteta, Vojislavu Radovanović, direktorku Jevrejskog is-torijskog muzeja u Beogradu, prilog o Jevrejskom kulturnom nasleđu u Beogradu, kao i Vladimira Lazića i kamenoresca Miloša Garića za uređenje groblja.

Na kraju su svim posetiocima podeljeni primerci CD-a i druženje se nastavilo u ne-formalnom razgovoru.

Televizija Studio B prikazala je dužu reportažu sa ovog događaja u udarnom terminu sa insertima iz fi lma i kazivan-jama učesnika. Naglasak je stavljen na naš doprinos očuvanju kulturne baštine i obogaćivanju turističke ponude Beograda.

Autor:Nenad Fogel

O G L A SProdaje se ZASTAVA 101, godište 1985. u voznom stanju, vlasništvo Saveza JOS.

Informacije kod Miroslava Grinvaldau Savezu jevrejskih opština tel. 2621-837

Dobro~instvo - porodi~na tradicija: Mihaela Vagner (desno)

TAMUZ/AV

I Z J E V R E J S K I H O P [ T I N ABEOGRAD

NI[


Dana 6. juna 2008. godine, Savez jevrejskih opština Srbije i Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu, obnovili su polomljenu poloču Tore kod spomen obeležja bivšeg logora Topovske šupe.

Finansijska sredstava za izradu nove ploče obezbedio je Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda. Troškovi izrade i postavljanja nove ploče iznose 250.000 din.

Izvodjač radova je Atelje Tera Danubius.U skladu sa svojim ovlašćenjima Ministarstvo kulture SG

Beograda će po hitnom postupku predložiti Vladi R.Srbije da spomen obeležje Topovske šupe bude zaštićeno kod Zavoda za saštitu spomenika kulture.

M.Grinvald

Logor Topovske šupe - obnovljena spomen plo~a

Pomo} Ministarstva

rada

Iz Sektora za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike obavešteni smo da je na našu molbu za pružanje fi nansujske podrške u realizaciji izložbe „Dokumenta fi latelističke judaike II“ odgovoreno pozitivno. Doznačeni iznos od 200.000 dinara pomoći će da zložba, koja na poseban način, pored ostalog, dokumentuje period stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata, bude specifi čan školski čas istorije. Izložba će biti postavljena u Velikoj sali Jevrejske opštine Beograd od 8. do 15 septembra.

1. 6. 2008. održana je tradicionalna komemoracija na Jevrejskom gro-blju u Đakovu u spomen na žrtve Holokaousta.Komemoraciji je prisus-tvovalo oko 200 pripadnika jevrejskih opština iz iz Osijeka, Zagreba, Sarajeva, Beograda, Novoga Sada, Niša, i ostalih gradova.

2. 6. 2008. sastanku sa socijalnom komisijom a 15.06 Sednici Izvršnog odbora u Beogradu, prisustvovala je J.Ćirić.

16. 6. 2008. u prostorijama JO Niš , održano je predavanje o zvorničkim Jevrejima, njihovom životu i stradanju, prikazani su snimci sa komemoracije, svečane akademije i postavljanja spomen table, koje je bilo u maju mesecu.

Dan Jevrejskog Filma je deo Jewish Film Festivala London-Zagreb koji se ove godine održao u Beogradu 18.-19.juna 2008.god, a sve po-vodom 60 godišnjice države Izrael.Osim prikazivanja fi lmova, u sklopu Dana Jevrejskog fi lma otvorena je u CINEMA REXu i izložba fotografi ja »Tragovima židovske kulture«. Fotografi je koje je izabrao stručni žiri sa Mr.sc.Marijom Tonković kao predsednicom izabrala je i dve fotografi je J.Ćirić. Predsednik festivala je Branko Lustik (dvostruki Oskarovac). Sem Zagreba,Beograda fi lmove i izložbu videlo je i Sarajevo.

Susret Ženskih sekcija Jevrejskih opština Srbije i prostora ex Jugoslavije održan je u Subotica 20.-22.06.2008.god. Sastanak u Subotici bio je impozantan skup jevrejskih žena sa prostora ex Jugoslavije a značajan zbog ponovnog povezivanja i druženja Ženskih sekcija, dve članice Jo Niš prisustvovale su ovom sastanku.

Šestoj »Makabijadi« koja je održana u Zrenjaninu u sportskom centru »Motel«, 29.juna 2008g., kao i druženju iz Jo Niš su prisustvoval je tri člana. Kao učesnici ove manifestacije, dobili smo diplomu.

Jevrejski glas u broju od juna 2008g. doneo je tekst »Moje hodočašće na grob rav Mojsija Moše Danona« od J.Ćirić .

Dobrovoljački glasnik - Časopis udruženja ratnih dobrovoljaca 1912 – 1918 njihovih potomaka i poštovalaca, u svom broju od juna 2008.god.doneo je tekst

»Dobrovoljci nisu bili samo ratnici« iz knjige J.Ćirić »Narodni lekar Dr.Avram Nisim«

Mathias Hanau iz Stokholma posetio je tokom juna meseca Jo Niš.

Jasna Ćirić

TAMUZ/AV

KIKINDA

ROŠ AŠANA - VEÊRA

Nakon službe u Hramu,30. septembra 2008. biće održana

tradicionalna večera u sali sinagoge s početkom u 19.30 časova.

Cena je 700 din.Prijave i uplate će se primati u košer kuhinji do 25.

septembra 2008.

ŠANA TOVA UMUTKA!

Oìvljava JO Kikinda Zahvaljujući naporima delegiranih predstavnika IO SJOS iz

Subotice, Novog Sada i Zrenjanina Jevrejska opština Kikinda bi trebalo da oživi gotovo zamrlu delatnost. Njeno doskorašnje rukovodstvo radilo je u otežanim uslovima, lošim i nefunkcionalnim prostorijama, neorganizovano i bez blagovremenih informacija o međuopštinskoj saradnji i odnosima sa SJOS.

Posle četiri sastanka grupe sa članovima JO Kikinda, oformljeno je privremeno radno telo od tri člana koje bi trebalo u naredna tri meseca da uredi Statut, sazove Izbornu skupštinu, izabere članove Izvršnog i Nadzornog odbora kako bi Kikindska opština legitimno istupala u javnosti i radila u interesu članstva. Poslove vezane za restituciju sa područja koje pokriva JO Kikinda, kao i davanje potrebne stručne i potrebne pomoći kako bi JO Kikinda opstala i nastavila samostalan rad preuzela je JO Zrenjanin. Lj. Popov

IZ JEVREJSKOG ISTORIJSKOG MUZEJA

Mnogo zahtevanmomak

Naš muzej ove godine puni šest decenija i reklo bi se daje u „najboljim godinama“

Za proteklih desetak meseci, Muzej je podneo četiri projekta. Prvi je bio fi zička zaštita arhivskih fondova i muzejskih zbirki. Obratili smo se Sekretarijatu za kulturu Skupštine grada Beograda i naš projekat je prihvaćen. Odobreno nam je gotovo onoliko sredstava koliko smo tražili. Zahvaljujući tome uspešno smo rešili jedan veoma značajan i obiman zadatak – restauraciju kompletnog fonda predratnih jevrejskih novinskih izdanja. Posao je obavila umetnička knjigoveznica „Unikat“ koja, zaista, zaslužuje ovakvo ime. Celokupan fond jevrejske štampe koji obuhvata novine „Židov“, (izlazile u Zagrebu) čija godišta imamo od 1917. do početka Drugog svetskog rata,

zatim četiri godišta „Jevrejskog glasa“ iz Sarajeva, kao i dva „Vesnika“ iz Beograda, sada je potpuno sređen, op-remljen veoma kvalitetnim koricama i zaštićen. Ova zaštitna mera bila je prioritetna, jer se pomenuti fond bukvalno raspadao. Nastavljamo da uređujemo i štitimo našu građu.

Konkurisali smo kod Rotšild fondacije za nastavak snimanja muzejskih zbirki. Pre dve godine, Fondacija nam je omogućila da snimimo više od pola eksponata iz muzejskih zbirki. Taj posao je trajao četiri meseca, a rezultati su bili izuzetni. Snimanje je podra-zumevalo analogno fotografi sanje, odnosno izradu crno – belih negativa najvišeg kvaliteta, što je u skladu sa muzeološkim stan-dardima Srbije (napominjem, i drugih zemalja). Laici se pitaju zašto nismo uzeli digitalni foto-aparat, pa slikali, slikali ... E, pa zato što je digitalna fotografi ja odlična za privremenu upotrebu, za izložbu i štampu u koloru, ali se ne i kao tehnika za stvaranje i čuvanje foto-dokumentacije jednog muzeja kao profesionalne ustanove. Na digitalnoj fotografi ji možete da intervenišete, odnos-no, da snimite predmet koji, na primer, sadrži neki detalj ili ima neko trajno oštećenje, pa da na kompjuteru, uz malo veštine, dobi-


Autor:Vojislava Radovanović

Obredni sinagogalni predmeti: Stalna postavka

TAMUZ/AV

jete snimak eksponata koji ne odgovara originalu. Osim toga, još se ne zna trajnost raznih vrsta elektronske arhive, kao što su CD ili DVD. Zato svaka muzejska foto-dokumentacija mora da ima analogno snimljene zbirke. Naš Muzej sada raspolaže izvanred-nim crno – belim negativima za oko 60 posto zbirki, a iskreno se nadamo da će nam Rotšild fondacija pomoći da snimimo i ostalo. Očekujemo da to saznamo na jesen.

Prethodnih godina imali smo nekoliko uspešnih projekata koje je podržala Kleims Konferencija (Claims Conference). Obratili smo joj se i sada sa projektom koji podrazumeva mikrofi lmovanje i digitalizaciju tzv. „Makedonske arhive“, obimne dokumentacije o životu i radu jevrejske zajednice u Makedoniji od tridesetih godina XX veka, pa sve do 1943. godine, kada su makedonski Jevreji stravično nastradali u Holokaustu. Prema podacima našeg Muzeja, 7.215 makedonskih Jevreja uhapšeno je i deportovano u logor smrti Treblinku, odakle se niko nije vratio. Bio je to „trgovački akt“ između Bugarske i Nemačke, posle kojeg je čitav jedan svet zauvek nestao. Arhiva koja se nalazi kod nas u Muzeju svakako treba da bude vraćena u Skoplje i uključena u budući Memorijalni centar Jevreja Makedonije, koji podižu Makedonska vlada i Jevrejska zajednica u Skoplju. Tim povodom bile su nam u poseti dve koleginice iz Skoplja, kustosi Narodnog muzeja,

tako da ćemo ubuduće nastavaiti saradnju sa njima. Međutim, pre nego što vratimo dokumenta, nameravamo da ih mikrofi lmujemo i digitalizujemo, te ih tako sačuvamo i za naše potrebe. Uostalom, ta građa sadrži i obimnu prepisku sa Savezom jevrejskih opština nekadašnje Jugoslavije (što je u našoj nadležnosti), a i sačuvana je zahvaljujući nama. Nezvanično, dobili smo obaveštenje od Kleims Konferencije da će nam sredstva za ovaj važan projekat biti odobrena ... Već smo u kontaktu sa Mikrofi lmskim centrom – Mikrokomerc – MFC iz Beograda, sa kojom smo i pre sarađivali kada smo mikrofi lmovali našu Holokaust arhivu. Tada nam je po-mogao Holokaust muzej iz Vašingtona, a i sada su nas podržali. Veoma smo im za to zahvalni, naročito kolegi istoričaru, dr Vadimu Altskanu, koji nas je posećivao i uvek imao reči podrške (sa rezultatima!) za naš Muzej.

Četrvrti projekat pominjem samo zato što smo ga radili „iz sve snage“, ali smo ljubazno odbijeni. Radi se o američkoj Fondaciji (World Monument Fund) koja fi nansira projekte vezane za sve oblike zaštite i očuvanja jevrejske baštine. Pošto se i Jevrejski istorijski muzej, valjda, bavi jevrejskom baštinom (čime bi se drugim bavio), a zaštita i očuvanje su mu i te kako potrebni s obzirom na starost njegovih zbirki i uslove rada, naš projekat se


IZ JEVREJSKOG ISTORIJSKOG MUZEJA

FondacijaRotšild nam je omogu}ilada snimimoviše od pola eksponataiz muzejskih zbirki.Taj posaoje trajao~etiri mesec,a rezultatisu bili izuzetni

Poklon MuzejuDr Eta Najfeld je nedavno poklonila našem Muzeju iz-

vanredno očuvan pištolj marke „luger“ iz Drugog svetskog rata, sa dve kožne futrole i jednim dodatnim šaržerom (pun-im). Luger je sada muzejski eksponat, ali nekada je pripadao dr Alfredu Najfeldu, načelniku Saniteta ratnog vazduho-plovstva i protivvazdušne odbrane Jugoslavije. Pištolj Dr Alfreda Najfelda bio je ratni plen, odnosno uzet je od Nemca koga su partizani zarobili 1944. godine, negde u zapadnoj Bosni. Veoma smo zahvalni gospođi dr Eti Najfeld na ovom upečatljivom poklonu koji za nas ima istorijsku i memori-jalnu vrednost.

Prema podacima našegMuzeja, 7.215 makedonskih Jevreja uhapšeno je ideportovano u logor smrtiTreblinku, odakle se niko nije vratio. Bio je to „trgova~ki akt“ izme|u Bugarske i Nema~ke,posle kojeg je ~itav jedansvet zauvek nestao

Tanjir za [abat: Stalna postavka

TAMUZ/AV


Mnogo zahtevan momak

direktno uklapao u koncepciju WMF. Moram priznati da sam se baš nadala (iako sam, inače, prilično skeptičan tip) da ćemo dobiti bar deo sredstava kojim bismo mogli da uradimo ono što nam je potrebno. Uzalud.

Ministarstvo vera Republike Srbije nam je odobrilo određenu svotu za Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja br. 9. Prilično se mučimo sa tim našim Zbornikom, koji postaje „duga devetka“, što zbog nedostatka para, što zbog drugih malera (kvarovi na kompjuteru, virusi, brisanje fajlova...). Sad se već vidi kraj našim mukama, ali u daljini.

Uporno radi i Redakcija edicije „Mi smo preživeli ... Jevreji o Holokaustu“. Dovršavaju petu knjigu.

Imali smo lepu izložbu u Galeriji Servantes, u periodu od sre-dine aprila do sredine maja ove godine. Izložba je predstavljala skraćenu verziju izložbe o hagadama, koja je bila postavljena na Filozofskom Fakultetu januara i februara 2008.godine u okviru međunarodnog, dvonedeljnog seminara o jevrejskoj umetnosti i tradiciji, koji je organizovao Filozofski Fakultet BU, prof. dr Mirijam Rajner iz Izraela i Jevrejski istorijski muzej. Seminar je bio odlično posećen i veoma uspešan. Izložba o hagadama koja je pratila seminar, revidirana je i svedena na reprodukcije onih motiva koji se nalaze samo u sefardskim hagadama, prvenstveno u čuvenoj Sarajevskoj Hagadi.

Dva meseca trajala je izložba o bačkim Jevrejima na kojoj je znatno učešće imao naš Muzej. Izložbu je organizovao Muzej grada Sente, sa kojim smo i pre uspešno sarađivali. Odabrali smo i pozajmili ukupno 23 eksponata iz Judaika zbirke. Eksponati su vraćeni 10. jula u najboljem redu i na obostrano zadovoljstvo.

Upravo otpočinje novi izložbeni projekat čiji nosilac je Treća beogradska gimnazija i, sa određenog aspekta, ima poseban smis-ao. Za srednjoškolsku omladinu priprema se pokretna izložba „Komšije koje su nestale“ (Neighbours Who Had Dissappeared), sa jasnom edukativnom svrhom. Projekat je dobar i podržava ga Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Srbije, a fi nansiraće ga organizacija Task fors za međunarodnu saradnju na edukaciji, sećanju i istraživanju Holokausta (Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance and

Research). Jevrejski istorijski muzej sa Savezom jevrejskih opština Srbije ima status partnerske organizacije, a izložbu ćemo raditi zajedno – dva gimnazijska profesora istorije i upravnik našeg Muzeja (čiji tekst upravo čitate). Unapred se radujemo ovom korisnom projektu jer, kada bude gotova, izložba će obići sve gimnazije i srednje škole u Srbiji i predstavljaće važan el-emenat u nastavi, odnosno u proučavanju, a još više razumevanju toga – šta je, u stvari, Holokaust!

Dana 8. septembra otvorićemo našu izložbu „Dokumenta fi latelističke Judaike II“. Prvi deo ove veoma specifi čne i za-nimljive izložbe koji se mogao videti 2006. godine, izazvao je veliko oduševljenje. Zato preporučujem da dođete jer je, po tipu i sadržaju, nesvakidašnja. Izložbu pripremamo sa dr Mirkom Caranom koji je uspešno radio i na postavci njenog prvog dela. Kao i obično, pratiće je odgovarajući katalog.

Na kraju da napomenem da imamo sve veću posetu. Dolaze i grupe i pojedinci, i očekujemo da će tako biti, sudeći po naja-vama, sve do kraja oktobra. Uostalom, ne znam da li ste u prilici da posetite naš sajt (www.jimbeograd.org), ali ako niste, tek da znate da je za popularnu Noć muzeja 2008. u našem Muzeju bilo gotovo 6.000 ljudi. Tome je doprineo naš prijatelj i saradnik dr Nikola Šuica koji je, za tu priliku, napravio sjajnu, neobičnu i de-likatnu kompjutersku animaciju na temu života i nestanka jevre-jske građanske klase.

Naš Muzej ove godine, puni šestu deceniju, reklo bi se „ulazi u najbolje godine“. Tim povodom, od „naših“ para (donacija za Muzej) kupili smo mu poklone, i to jedan klima-uređaj za cen-tralnu kancelariju gde nam stoji deo arhive, kao i još neke sitnice. Primamo čestitanja.

Za srednjoškolsku

omladinupriprema se

pokretnaizlo`ba

pod nazivom „Komšije

koje su nestale“, sa jasnom

edukativnom svrhom

Uporno radi i Redakcijaedicije „Mi smo pre iveli...

Jevreji o Holokaustu“. Dovršavaju petu knjigu

Detalji iz koncentracionih logora: Stalna postavka

TAMUZ/AV


I N M E M O R I A M

EvaTimar(1926 – 2008)

U Beogradu je 4. jula umrla Eva Timar, diplomirani građevinski inženjer. Ispraćena je četiri dana kasnije na Jevrejskom groblju u prisustvu porodice i mnogobrojnih prijatelja, logorskih sapatnika, kolega i poštovalaca. Oprostili su se od Eve Aleksandar Gaon, u ime redakcije edicije „Mi smo preživeli“ i rečima punim topline i poštovanja inženjer Božidar Žikić u ime Energoprojekta.

Njen odlazak je nenadoknadiv gubitak ne samo za porodicu nego i za mnoge prijatelje.

Rođena je u Somboru 30. marta 1926. godine od majke Julije i oca Julija Baloga, građevinskog inženjera. Eva, jedinica, odrasla je okružena ljubavlju u harmoničnoj atmosferi porodice široke kulture. Dobila je svestrano obrazovanje, učila jezike, svirala na klaviru. Bila je odlična učenica, uvek primerna u svemu.

Ulaskom nemačkih trupa u Mađarsku marta 1944. godine, njen život kao i život ostalih Jevreja iz osnova se menja. Krajem aprila, tek navršivši 18 godina, neposredno pre polaganja ma-ture, uhapšena je sa majkom i odvedena u pakao koncentracionog logora Aušvic. Ostala je zajedno sa njom do kraja oktobra 1944. godine, kad je majka u jednoj od poslednjih selekcija ubijena. Eva ovaj gubitak nije nikad prebolela.

Posle Aušvica slede drugi logori: Bergen-Belzen, Braunšvajg, Ravensbrik. Oslobođena je sa nepunih 30 kilograma krajem aprila 1945.

Napaćena i iscrpljena od bolesti vraća se u Sombor početkom avgusta 1945. godine.

Imala je sreće što je našla oca koji je, takođe, preživeo užase koncentracionih logora. Njih dvoje nastavljaju život.

U proleće 1946. upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Novonastali teški posleratni uslovi života olakšani su joj boravkom u Jevrejskom studentskom domu među mladima iste sudbine.

Građevinski fakultet, konstruktivni odsek, završila je 1951. godine. Zaposlila se u Energoprojektu gde je provela ceo svoj bo-gati radni vek do odlaska u penziju 1986. godine.

Može se slobodno reći da gotovo ne postoji nijedna termoelek-trana u Srbiji u koju Eva nije ugradila svoje ogromno stručno znanje, marljivost i profesionalnu savest. Ostaje u trajnom sećanju saradnika, naročito mlađih, na koje je nesebično prenosila ogrom-no znanje, iskustvo i radni elan.

Saradnici, kolege, prijatelji voleli su je zbog njenih ljudskih kvaliteta. Bila je vedra, duhovita, društvena, skromna, uvek pri-jatan sagovornik, puna razumevanja i interesovanja za probleme drugih.

Posle odlaska u penziju posvetila se porodici kojoj je celog života bila bezgranično odana. Primajući na sebe mnoge obaveze bila joj je oslonac. Ostavila je za sobom supruga Nikolu, ćerku Lidiju, sina Sašu, snaju Slavicu, unučad Hanu, Tamaru, Bojana, Sanju i praunuka Alekseja.

Nikad nije mogla da preboli strahote Aušvica čiji je zatočenik večito ostala. Decenijama je pratila i sakupljala literaturu o

Holokaustu. Imala je enciklopedijsko znanje o stradanju Jevreja širom Evrope.

Prevela je sa nemačkog knjigu Gabrijele Anderle i Valtera Manošeka „Neuspelo bekstvo“ o transportu evropskih Jevreja na putu za Palestinu 1939 – 1942.

Smatrala je svojom dužnošću i dugom prema svim nevino ubijenim Jevrejima u Drugom svetskom ratu da što više govori o Holokaustu. Želela je da sačuva uspomenu na svakog ubijenog. Kada bi govorila dolazilo je do izražaja njeno ogromno pozna-vanje ove tematike i široka kultura. Njena istupanja su uvek bila sadržajna i izazivala saosećanje slušalaca.

Godinama je sarađivala sa grupom aktivista iz Dokumentacionog centra u Salcgiteru i Braunšvajgu. Svake godine su je pozivali na dan oslobođenja logora u Driteu da u ime preživelih logoraša položi venac i održi komemorativni govor.

Poslednjih devet godina života posvetila je radu u redakciji edicije knjiga „Mi smo preživeli“. Uključivši se u rad redakcije dobila je mogućnost da ogromno znanje o planu za istrebljenje Jevreja, poznavanje literature i lično iskustvo primeni. Bila je stub Redakcije, nenadoknadiv saradnik.

Iako već veoma teško bolesna, smogla je snage da svojim po-slednjim potresnim svedočenjem o Aušvicu učestvuje u promociji četvrte knjige.

Savesna, marljiva, puna inicijative ostaće u nezaboravnoj us-pomeni svih članova redakcije kao i prijatelja sa kojima se go-dinama družila.

Eva Timar u svemu što je radila ostavila je za sobom neizbri-siv trag.

ZIHRONO LIVRAHA

SimhaKabiljo-Šuti}(1938 – 2008)

Simha Kabiljo Šutić umrla je 16. jula 2008. godine, posle duge i teške bolesti, u sedamdesetoj godini.

Rođena je 30. decembra 1938. u Zagrebu. S majčine i očeve strane, potiče iz jevrejske sefardske porodice. Već na početku rata 1941. godine, njen otac Moric je sa dva svoja brata odveden u Jasenovac. Poginuo je prilikom proboja logoraša iz Jasenovca 22. aprila 1945. Simha i njena majka pobegle su u Split, u itali-jansku okupacionu zonu. Zatim su bile na ostrvu Braču u slo-bodnoj konfi naciji, a potom su prebačene u koncentracioni logor na Rabu. Na Rabu su ostale do septembra 1943. tj. do kapitu-lacije Italije. Posle toga, sa majkom se kretala po oslobođenoj teritoriji Like i Korduna.

U Holokastu stradalo je mnogo članova njene porodice. Taj gubitak obeležio je ceo njen život. Simha dugo nije mogla poverovati da joj se otac neće vratiti. Godinama je čekala nje-govo pismo - uzalud.

Posle rata je sa majkom i tetkom živela u Sarajevu, gde je završila osnovnu i srednju školu, te na Filozofskom fakultetu Engleski jezik i knjževnost. Već posle gimnazije postaje sarad-

TAMUZ/AV


I N M E M O R I A Mnik na Radio Sarajevu i radi sve vrste priloga, prevodi, piše eseje, komentare, kritike. Sa dva pesnika (T. Šipovcem i B. Alikadić) objavljuje 1959. godine knjigu pesama „Intonacije“. U periodici u isto vreme piše pripovetke i prikaze.

Nakon majčine smrti, 1965. godine, prelazi u Beograd. Zaposlila se 1966. godine u Institutu za književnost i umet-

nost, gde je do penzionisanja (1992) radila na projektu kom-parativnog izučavanja srpske književnosti. Magistrirala je 1972. godine sa temom „Idejni svet O. Hakslija i D. H. Lorensa – uti-caji i paralele“.

Celi se život bavila naučnim radom. Objavila je studi-ju „Posrednici dveju kultura – studije o srpsko-engleskim književnim i kulturnim vezama“ (1989.). Bila je urednik zborn-ika „Bajron i bajronizam u jugoslovenskim književnostima“ (1991.) priredila i napisala pogovor sa naslovom „Književno i naučno delo Ilije M. Petrovića“ za knjigu Ilije M.. Petrovića „Lord Bajron kod Jugoslovena“ (1989.). Bila je saradnik i na-pisala više odrednica za „Rečnik književnih termina“ objavljen 1992. Pisala studije u zborniku „Uporedna istraživanja“ (1976. i 1982.) sarađivala u mnogim drugim časopisima.

Imala je visoku svest o jevrejskom identitetu. Ljubav prema zajednici iskazala je kroz napore da se jevrejska prošlost otrgne od zaborava pomoću pisane reči. Godine 1958. prvi put objav-ljuje u Kadimi i u Jevrejskom almanahu ciklus pesama posvećen Jevrejima „Sudbinski kvartet“.

Godinama je bila član komisije za Nagradni konkurs za radove sa jevrejskom tematikom Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. U Jevrejskom biltenu, glasilu Saveza, otvorila je rubriku „Književni dodatak“, u kojoj su bar dva puta godišnje objavljivani radovi o ličnostima i događajima vezanim za jevre-jske pisce i javne radnike. Dala je veliki doprinos u manifestaci-jama Sefarad 1992. i Sefarad 2002. Zalagala se za održavanje Konfi novih dana humora u Leskovcu. Nikad se nije mirila sa osrednjošću, svakom poslu je prilazila krajnje ozbiljno, studioz-no i profesionalno.

Od neprocenjive vrednosti za našu zajednicu je delo kojim se bavila nekoliko godina, bila njegov idejni pokretač i glavni urednik: „Jevrejski almanah 1971-1996“, objavljen 2000. go-dine.

Dugo godina bila je aktivan član Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Jugoslavije i predsednik Komisije za kult-uru Saveza. Uvek je bila zainteresovana za rad Jevrejskog is-torijskog muzeja govoreći da je vrednost ove institucije Saveza od najvećeg značaja za istoriju jevrejske zajednice. Kao član Muzejske komisije nesebično je davala doprinos u svim poslovi-ma. Sa inž. Mišom Davidom zalagala se na ostvarenju projekta o oživljavanju malih jevrejskih zajednica te bila urednik bilte-na tih revitaliziranih opština u Srbiji. Bila je desna ruka Vlade Šalamona iz Zagreba prilikom organizovanja manifestacije „Bejahad“, koja je, posle građanskog rata i raspada Jugoslavije, postala tradicionalno mesto susreta članova jevrejskih zajednica bivše Jugoslavije. Dobitnik je dve Megile za dugogodišnji rad u oblasti jevrejske kulture.

Bila je nesebična, pažljiva, spremna da u svakom času, sa radošću, ogromnim znanjem i iskustvom, pomogne svakome.

Prekinula se nit koja ju je držala za život, ali ne i čvrsta spona koju zajednicu veže za Simhu Kabiljo Šutić.

Sa dubokom tugom što više nikada nećemo moći da uživamo u lepoti druženja s njom, opraštamo se od naše drage Simhe Kabiljo Šutić. Hvala joj što smo imali sreću da je poznajemo.

ZIHRONO LIVRAHA

Ivica Šefer (1949 - 2008)

U Novom Sadu je, nakon kraće, teške bolesti preminuo

Ivan Ivica Šefer, član Jevrejske opštine tog grada i, u neko-liko navrata, njenog Izvršnog odbora, kao i delegat i član radnih tela Skupštine Saveza jevrejskih opština Jugoslavije i Srbije.

Ivica Šefer je rođen u vojvođanskoj prestonici 23. okto-bra 1949. godine gde je i završio osnovnu i srednju školu. Prvi je od studenata u svojoj generaciji diplomirao na Tehnološkom fakultetu. Radnu i akademsku karijeru nas-tavio je na Novosadskom univerzitetu, prvo na Prirodno-matematičkom fakultetu, na predmetu analitička hemija, a zatim na Tehnološkom, na predmetu koloidna hemija. Magistrirao je u naučnoj disciplini primenjena hemija.

U poslu se odlikovao privrženošću, pedantnošću, oz-biljnim pristupom zadacima, a u radu sa studentima os-tao je upamćen kao pedagog koji je pronalazio vreme i mogućnosti za lični pristup svakom od njih, pružajući im svesrdnu pomoć u rešavanju stručnih pitanja. Na isti način, zadobio je poverenje profesora i sa njima je kao koautor ili samostalni autor, objavio brojne naučne radove sa kojim je učestvovao na međunarodnim i drugim kongresima, kon-ferencijama, simpozijumima i stručnim skupovima.

Jedan je od pionira korišćenja računara na svom fakulte-tu. Tu tehniku je, pored ostalog, vrlo vešto koristio za pri-premu štampe, pa je bio tehnički urednik nekoliko ozbijlni-jih publikacija izdatih na Novosadskom univerzitetu.

U Jevrejskoj opštini Novi Sad bio je istaknuti član i aktivista. Njegove diskusije, saveti i aktivnosti značajno su doprinosili afirmaciji Jevrejske opštine i striktnom i pravovremenom ostvarivanju svih programa u kojim je učestvovao. Bio je, takođe, aktvan učesnik u društvenom životu.

Smrt Ivice Šefera bolan je i težak gubitak pre svega za njegovu porodicu kojoj je bio do kraja privržen. Ponosio se ćerkom Emilijom, uspešnim studentom Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, odseka farmacije i sinom Georgom Đorđem, učenikom Gudačkog odseka Srednje muzičke škole “Isidor Bajić” u Novom Sadu, koji je, na violi, osvo-jio nekoliko nagrada na takmičenjima.

Ivičin odlazak ujedno je i nenadoknadiv gubitak za Jevrejsku opštinu Novi Sad i Savez Jevrejskih opština Srbije. Uspomena na njega živeće još dugo.

ZIHRONO LIVRAHA.

TAMUZ/AV


Dr.@akKonfino

Pri~a o aktu broj 225Purim je bio u nedelju, a u nedelju koja je za njom bila, nama je stigla

pošta od našega Saveza.Mi se mnogo radujemo, kada nam tako stigne pismo od Saveza.

Radujemo se, jer se nadamo da će jednom među tim pismima biti i od-govor na našu molbu povodom groblja. Mi smo tu molbu poslali na dan 26 juna 1931 godine. Njen je broj 225. (Molim da se zapamti taj datum i taj broj). Na tu molbu mi još nismo dobili odgovora, ali se mi ništa ne ljutimo. Naša je opština mala, a mi znamo šta se priliči jednoj maloj opštini : jednoj maloj opštini priliči se da strpljivo čeka na red. Jedan Savez veroispovednih opština, kao na priliku ovaj naš, napiše vam za go-dinu dana preko dve hiljade pisama ! To čini oko šest i po pisama na dan. E, pa, probajte vi molim vas, na napišete šest i po pisama na dan, pa ćete videti je li to mali posao. Bar mi, moji opštinari i ja, ne bi bili u stanju da napišemo toliko za jedan dan. Dakle, mi sudimo po sebi i zato im ništa ne zameramo. Jer nije tu sva stvar u tome da se napišu i deset pisama na dan. Nego je stvar u tome što mora da se misli šta će se napisati. A to je već teže. Jer smo mi , braćo, Jevreji a Jevrejima se uvek mora nešto smišljeno napisati. Tako svi kažu i tako će verovatno i biti.

Elem, u nedelju iza Purima nama je stiglo pismo od Saveza, pa smo se tako sastali da vidimo šta nam to Savez javlja. Savez nam je javljao da je zakazana skupština Saveza i pozivao nas da pošaljemo svoga delegata.

Braćo, naša je opština mala i sirota, a Savez veliki i bogat. Ali ako smo mi siroti, mi ipak zato možemo znati šta je red. Zato smo mi rešili da ne šaljemo svoga delegata. Mi smo rešili da ne šaljemo svoga advokata, jer ne moraju svi videti naše sirotinje. Molim vas : šta radi čovek siromah kad ga njegov bogat rođak pozove na ručak ?

- On ako zna za stid neće otići. On će kazati da mu je žena bolesna i neće otići. Zato smo se i mi rešili da ne šaljemo svoga delegata.

Mi smo tako rešili i to bi tako bilo, da nisu stali da nas zasipaju pitanjima, otud, iz Beograda, da li ne bismo želeli da nas sad ovaj, sad onaj gospodin za-stupa! I to, zamislite besplatno! Mi smo, molim vas, dovoljno pametni da razumemo da se nešto krije iza toga, kad nam se neko nudi da nas besplatno zastupa. Zbog toga nismo imali kud, već smo rešili da tiju Menahem obuče svoje novo odelo , koje je pravio pre tri godine, i da on ide da vidi šta se iza toga krije. Tiju Menahem je nas nekada zastupao pred turskim pašom, pa što nas sada ne bi umeo da zastupa pred našim rođenim Savezom ?

Tiju Menahem je obukao svoje novo odelo i otišao u Beograd da nas zastupa pred Savezom. Osim toga imao je on i ova tri velika zadatka: prvo i prvo, da vidi šta je bilo sa onim aktom broj 225 od 26 juna 1931 godine, drugo i drugo, da gleda da više ne plaćamo doprinosa Savezu, jer vi i sami znate kakvo je vreme nastalo, pa kad smo već Jevreji i ništa nam se za to ne plaća u gotovu, da bar mi za to ne plaćamo, treće i treće da se udesi, da nam nekako pošalju učitelja za decu.

Kako je tiju Menahem stigao u Beograd, odmah se naučio da je najbolje da se za onu prvu tačku obrati neposredno u Sekretarijat Saveza.

Pođe lepo tiju Menahem u Sekretarijat i tamo nađe jednog mladog riđeg gospodina.

- Ja sam, molim vas, tiju Menahem iz Leskovac, - predstavi se tiju Menahem.

- Pa šta ste vi hteli ? – upitao je onda taj gospodin i produžio da radi. - Ja sam, molim vas, došao da pitam, šta je bilo sa ono naše pismo broj

225 od 26 juna 1931 godine ? Znate, odnosno za naše groblje, - objasnio je tiju Menahem.

Taj mladi, riđi gospodin je toga dana imao strašno mnogo posla i nije znao gde mu je glava. To je tiju Menahem odmah video. A kad ga je taj gospodin još i pogledao, tiju Menahem je razumeo situaciju i odmah se okrenuo pisaćem stolu preko puta, za kojim je radio jedan drugi gospodin, koji je izgledao strašno važan.

- Molim vas lepo, - upitao je tiju Menahem, uveren da je ipak bolje da upotrebi malo diplomatije, - da li ste slučajno vi naš Savez ?

Nije tiju Menahem, jadan, ništa rđavo mislio pri tome. On je samo hteo da ukaže gospodinu jednu počast, koju je ovaj zbog svog važnog izgleda prema tiju Menahemovom nahođenju neosporno zaslužio. Ali je važan gospodin na to pogledao nekako neobično našeg tiju Menahema.

(Znate, u Ministarstvima, Savezu, Patrijaršiji i tako redom vlada takav običaj, da se pogledom odgovara). Tiju Menahem, koji je u svoje vreme išao turskom paši i imao prilike da izdrži pogled jednog paše, tvrdi da se on nikada nije uplašio od pašinog pogleda, kao od ovog pogleda u Sekretarijatu Saveza. Naravno, mi ne možemo tražiti da svi ljudi gledaju na isti način i nije isključeno da ni taj gospodin nije ništa rđavo mis-lio. Tek tiju Menahemu došlo nekako neugodno i čisto nije znao šta bi sada.

Iz te mučne situacije pomogao mu je sad onaj prvi gospodin :

- Hodite ovamo, čiča, - pozvao ga je on k sebi s jednim osmejkom, koji je izgledao skoro ljubazan, - ja znam šta je bilo sa vašom molbom : ona je rešena, i to povoljno.

- E, hvala Bogu i Savezu, - uzdahnuo je tiju Menahem srećan presrećan.

- Pa šta je, molim vas rešeno ? –setio se još da upita.

- Kako: šta je rešeno?- začudio se onaj gospodin, rešeno je da se stvar uzme u rad...

Tiju Menahem je bio zadovoljan. Više nije hteo pitati. Ako je naš Savez tri godine razmišljao šta će da radi povodom našeg akta broj 225 od 26 juna 1931 go-dine, onda nije moglo biti sumnje da će uraditi nešto smišljeno. Glavno je da je jednom rešeno da se stvar uzme u rad. Za drugo mi ne brinemo.

I tako je tiju Menahem, naš delegat, utvrdivši šta se desilo sa našim aktom broj 225 od 26 juna 1931 godien (znate, ono odnosno našeg groblja) svršio svoj prvi zadatak...

Knjiga Moji op{tinariIzdava~ko i knji arsko preduze}e Geca Kon A.D.Maj, 1934

TAMUZ/AV


NA[I U SVETU: NIKARAGVA

Judaizam i socijalna odgovornost

Pojam “tikun olam” (popravljanje - lečenje sveta) ve-zuje se za etička tumačenja nekih delova Tore, uglavnom za tumačenja kabaliste Isaka Lurije koji je živeo u XVI veku. U današnje vreme se taj pojam odnosi i na odgovor-nost koju ljudi imaju prema stvaranju pravednog društva, poštovanju ljudskih prava, zalaganju za napredak i do-brobit širokih društvenih slojeva. Tikun olam predstavlja obavezu (micva) koju Jevreji imaju ne samo prema svojim zajednicama, nego prema čovečanstvu uopšte. Konkretno, treba pomoći dobrovoljnim radom, zagovaranjem praved-nijeg društva, ili novčanom ili robnom donacijom.

Ideja o popravljanju sveta je jedna od temeljnih vrednosti koje predstavlja organizacija American Jewish World Service. Ova or-ganizacija se zalaže za praktičnu primenu te ideje, tako što podržava mnogobrojne nevladine organizacije u zemljama u razvoju u Aziji, Africi i centralnoj Americi. Imala sam veliku čast da proteklih šest meseci predstavljam AJWS u Nikaragvi i da, u meri u kojoj jedna osoba to može, doprinesem napretku jedne zajednice. Učestvovala sam u programu za obrazovanje odraslih u jednom gradiću na jugu

te zemlje kao predavač engleskog jezika. Učenici su bili osobe primorane da prekinu školovanje zbog raznih (ne)prilika koje su ih zadesile. Najčešći razlozi za to su prerano materinstvo i neophod-nost da se doprinosi porodičnom budžetu od ranih godina.

Ideja otvaranja instituta za obrazovanje odraslih potekla je od jedne tamošnje lekarke koja je shvatila da je ključ ekonomskog razvo-ja prvenstveno obrazovanje. Taj institut pruža priliku da se nadoknadi nedovršeno školovanje. Nikaragva je, posle Haitija, najsiromašnija zemlja na američkom kontinentu. Niska školovanost i veliki broj nepismenih su činioci začaranog kruga siromaštva. Iz njega je teško iskoračiti zbog toga što prilike primoravaju mnoge roditelje da decu, umesto u školu, šalju na posao. Stoga je njihova sudbina često već tada odredjena. Nevladina organizacija sa kojom sam radila ulaže velike napore da bi se suprotstavila začaranom krugu siromastva. U gradiću u kojem sam boravila turizam je u razvoju, a za zaposlenje u turističkim objektima neophodno je bar osnovno znanje engleskog jezika. Svest o toj potrebi je proizvela otvaranje kursa engleskog jezi-ka u institutu. Učenici su bili vredni i motivisani što mi je bio dodatni podsticaj u radu. Doživela sam predivne trenutke radeći sa njima.

Pošto je većina meštana, a samim tim i mojih učenika, imala pretežno iskrivljene pojmove o Jevrejima i judaizmu, pokušala sam da ih uputim na postojanje različitih kultura i religija i na mogućnost njihove koegsistencije. Zelim da verujem da sam uspela da bar ne-kima uzdrmam predrasude koje su ranije imali. Tokom boravka u Nikaravi saznala sam mnogo o kulturi, istoriji, odnosima moćnih i nemoćnih, nepravdi, socijalnoj (ne)odgovornosti, nadi za bolju budućnost, upornosti... Nadam se da sam sa timom instituta za obra-zovanje odraslih doprinela da se bar donekle popravi stanje jednom malom delu sveta.

Autor:Sonja Stajnfeld

TAMUZ/AV

DOBROVOLJNI PRILOZIPORODI^NE VESTI LI^NE VESTIDOBROVOLJNI PRILOZI

Za socijalni fond25 evra – Buba Poleksić, Novi

Zeland, u znak sećanja na roditelje Savu i Tamaru

Poleksi}2.000 dinara - Branka i Sava

Bogdanov povodom smrti majke i supruge Lee Rozencvajg-Bogdanov

Za Bilten10.000 dinara – Sunčica Devora

Veličković, Beograd

100 USA dolara – Branka i Sava Bogdanov povodom 25 godina od smrti dr Lee Rozencvajg-Bogunović

50 evra – Nikola Hamburg, Njujork, SAD

30 CND – Branka i Velimir Kon sa decom, Kanada, u znak sećanja na našeg dragog oca, dede i tasta Jožu Josipa Erliha

Za nagradni konkurs SJOS 100 USA dolara - Branka Bogdanov

i David Duško Mladinov iz Bostona u znak sećanja na Simhu Kabiljo-Šutić

Za hram50 evra – Buba Poleksić, Novi

Zeland, u znak sećanja na roditelje Savu i Tamaru Poleksić

Za groblje50 evra – Buba Poleksić, Novi


2.000 dinara – Branka i Sava Bogdanov povodom smrti majke i supruge Lee Rozencvajg-Bogdanov

Za knjigu „Mi smo pre iveli“100 evra – Buba Poleksić, Novi


80 CND – Branka i Velimir Kon sa decom, Kanada, u znak sećanja na našeg dragog oca, dede i tasta Jožu Josipa Erliha

500 din. - Prim.dr. Lia Milanov-Rakoš

Za fond „Buki Finci“25 evra – Buba Poleksić, Novi

Zeland, povodom završetka doktorskih studija ćerke Branke Milivojević

NOVI SADZa delatnost opštine

10 evra – Đurđica Tipold Mojzes, Lidija Falletta Tipold, Romeo Rocco Falletta i Lena, u znak sećanja na supruga, oca, tasta i dedu - dipl. ing. Zoltana Tipolda

150 evra Raz Timar iz Izraela, poreklom Novosađanin, sa porodicom

ZEMUNZa groblje u Zemunu

1.500 din. - Ivan i Aleksandra Klajn

NIŠZa groblje

200 evra –Miroslav F.Hercog, Beograd

50 evra – N.N. iz Beograda

PORODI^NEI LI^NE VESTI

Branka Milivojević, kći Bube Poleksić, doktorirala je 5. marta 2008. godine u Oklandu, Novi Zeland, iz oblasti neuropsihologije

UMRLI

NIŠMileva Šajer u 85. godini

BEOGRADEva Timar, 4. Jul u 82. godini Simha Kabiljo-Šutić, 16. jula u 70.

godini

Bernard Fišer, 23. jul, 87. g.

ZEMUNVesna Beba Rebrača, 16. jula u 57.

godini

Sre}no mladenci!Sin Mile i Dušana Bi i}a David

stupio je u brak sa Ivanom Milosavljevi}.

Ven~anje je odràno5. jula u Beogradu.

26 jul/avgust 2008. BiltenTAMUZ/AV


The new editorPeople say: „What you shout out into the woods determines the echo that

you will get back from the woods!“ and this brings me into a diffi cult situation, because when the editor in a restaurant „shouts“ for a round of drinks for all, the echo from those around him is always loud and positive. But, what will be the echo of this fi rst edition of the Bulletin that I am editing? I have been in journalism for almost three decades, as journalist and as editor, and I have never seen a newspaper or magazine that is perfect, free of all mistakes. The mistakes can be orthographic, related to style, or material mistakes. And, to be quite clear, the Bulletin will be no exception to that. But the type of mistake that I consider unforgivable and the kind that I certainly will not make, is the mistake in the selection of texts and photographs based on personal likes or dislikes, pressures, threats, requests. From this edition onwards, our Bulletin will be free of that kind of shortcomings. Otherwise, why would we need it anyway?

The purpose of the Bulletin, primarily, is to inform the readers about the life and work of our community, and of external events that are relevant to our community. And it will be successful in pursuing this purpose only if it is an open forum at which anyone can have the right to speak. This, however, does not mean automatically that everything someone has to say will be included in the Bulletin, as we have to compromise with deadlines, number of pages, printing technology, and of course, the need to make what we publish in it have the necessary relevance for the readers. Thus, a forum – yes, but not the kind of forum that you have at football stadiums. There is no place for compromise with insults, labels, or hate speech. By protecting the dignity of those that we write about, we at the same time protect our own dignity.

These are the words of the new editor in chief of the „Bulletin“ from his „inauguration speech“.

Hate speechWhat is hate speech, is there hate speech in Serbia, who makes most use

of it, what are its consequences? These were just some of the issues tackled by the round-table recently held in the library hall of the Federation of the Jewish Communities in Serbia, attended by the following: the priest Dr Radovan Bigović, full-time Professor of the Theological Faculty of the Serbian Orthodox Church in Belgrade, Vlastimir Ćurguz Kazimir, Director of the media archive „Ebart“, Dragoljub Todorović, attorney at law, Spomenka Grujičić, Director of the Helsinki Committee for Human Rights, and Aleksandar Nećak, President of the FJCS, and Aleksandar Lebl, Chairman of the Committee monitoring Anti-Semitism of the FJCS and the mediator of the round table.

It turned out that, although we all know what hate speech is, once you scratch below the surface, you realize that it is very diffi cult to defi ne. So it was also at this round-table.

By listing examples of hate speech around us, the participants mentioned the „systematic inability and lack of interest of the judiciary“ to prohibit the publication of what is known as the Protocols of the Elders of Zion. The Serbian judiciary, it was stated, treats this reading, which is clearly a political and historical fraud, whose only aim is to stimulate hatred and instigate pros-ecution of Jews, as an original work of art and intellect.

Judenlager SemlinThe fact that over the past 60 years the prosecution of Jews had played only

a minor role in the collective memory of the Judenlager Semlin or “Sajmište” camp, is a factor that is relevant to the future arrangement of this space. The current interpretations of the history of this site, which is a legacy of the past memory of this concentration camp, can not be neglected. The majority of the Serbian political elite continues to be preoccupied by the prosecution of Serbs through history and, accordingly, sees the victims of the Holocaust only as co-sufferers of Serbs, and not as a separate category which deserves its own museum. In other words, in the present day Serbia – due to the approach to the Holocaust that prevailed during the socialist period and during the 1990’s – there is no awareness of the Holocaust as a separate historical event and a unique case of human prosecution. Therefore, the development of the museum of the Holocaust at the “Sajmište” site must be a part of a wider initiative that

would fi nally recognize the Holocaust as a separate object of memory which in itself deserves attention and respect and integrate it in the mainstream of historical memory in Serbia.

This is what historian Jonh Byford says of the „Sajmište“ concentra-tion camp in the text included in this Bulleting titled „What was Judenlager Semlin“.

Memorial plate renewedThe Federation of Jewish Communities of Serbia and the City of Belgrade

– Secretariat for Culture, have renewed the broken memorial plate of the Torah next to the memorial of the „Topovske šupe“ concentration camp.

The funds for the new plate were provided by the Secretariat for Culture of the Belgrade City Assembly, and the costs for the making and placement of the plate amounted to CSD 250,000.

In line with its competences, the Ministry of Culture of the City Assembly Belgrade will under urgent procedures propose to the Serbian Government to provide protection for the „Topovske šupe“ site by the Institute for the Protection of Monuments of Culture.

Exhibition on the HolocaustThe Jewish Historical Museum is preparing an exhibition intended for

the secondary-school youth, titled „Neighbors Who Had Disappeared“, with a clear educational objective. It is a sound project and is supported by the Serbian Ministry of Labour and Social Protection, and will be funded the Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance and Research. The Jewish Historical Museum, together with the Federation of Jewish Communities of Serbia has the status of partner organization, and the exhibition will be prepared by the Director of the Museum in cooperation with two grammar school history professors.

The Niš Jewish cemetery „I wish that the readers would contemplate the destiny of one of the most

valuable monuments of the Jewish presence in Serbia. This is the Niš Jewish cemetery, which is in a terrible state, although it has extraordinary value as a monument. This cemetery has hundreds of tombs with still unexplained sym-bols of a group of Jews that found refuge and settled here. It seems that this group were followers of Shabatai Zvi. As far as I see, it is only Jasna Ćirić, President of the Jewish Community Niš, who takes care of this cemetery. Alone, with her bare hands, she struggles to preserve this disappearing monument which is globally unique. I therefore appeal to the Jewish community in Serbia to assist her in this effort“ – says the architect-historian Ivica Čerešnješ, from the Center for Jewish Art of the Hebrew University in Jerusalem, who during his research work last month toured Serbia searching for fading evidence of Jewish presence in our region.

The revival of the Jewishcommunity Kikinda

Thanks to the efforts by the delegated representatives of the Executive Board of the FJCS from Subotica, Novi Sad, and Zrenjanin, the Jewish com-munity Kikinda is expected to revive its activities which almost came to a standstill. Its former management operated under very diffi cult conditions, in dilapidated and unfi t premises, lacking organization and timely information on cooperation among individual communities and links with the FJCS.

After four meetings of this group with the members of the JC Kikinda, a provisional working body consisting of three members has been established and tasked over the next three moths to develop the Statute, convene the elec-tions Assembly meeting, elect members of its executive and supervisory boards, in order for the Kikinda Jewish community to be able to be presented in the public and work in the best interest of its members. The tasks related to restitu-tion of property in the region covered by the JC Kikinda, and the provision of the necessary professional assistance for the survival of the JC Kikinda and its continued work, has been taken over by the JC Zrenjanin.

SummaryTAMUZ/AV

Podsećamo članove Jevrejske opštine Beograd, u zemlji i inostranstvu, kao i one koji to nisu, a imaju rodjake i prijatelje sahranjene na Jevrejskom groblju u Beogradu, da izmire obavezu plaćanja godišnje takse za grobno mesto u iznosu od 800 dinara.

Ujedno molimo one koji ne održavaju grobove svojih najmilijih da to učine kako ne bi dolazilo do većih oštećenja spomenika.

Želimo posebno da naglasimo da se Jevrejsko groblje održava isključivo od dobrovoljnih prilo-ga članova zajednice, odnosno, da sredstva za to nisu obezbeđena od jevrejskih organizacija i do-natora poput JOINTA i drugih. I ovom prilikom zahvaljujemo članovima zajednice koji redovno uplaćuju priloge za održavanje Groblja i godišnju taksu i molimo ih da ovaj apel prenesu onima koji se o njemu ne mogu obavestiti iz „Biltena“.

Molimo vas da sve primedbe i sugestije dostavite Komisiji Hevra kadiša JO Beograd, Kralja Petra 71-a.

Za sva pitanja u vezi održavanja grobnih mesta i drugih manjih usluga na Jevrejskom gro-blju možete se obratiti novom čuvaru Branislavu Kostiću na mobtel 064/22 40 509.

Komisija Hevra kadišaJO Beograd

IZ KOMISIJE HEVRA KADIŠA BEOGRAD Apel ~lanovima

Jevrejske opštine

Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 841, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: [email protected]; Izlaženje Biltena pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Izdavački savet: Andreja Preger, Teodor Kovač, Filip David, Luci Petrović i Aleksandar Gaon; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić;

Tehnički urednik: STORM design; Redakcija: Oliver Klajn, Jelena Kalderon, Aleksandar Lebl, Jadranka Stojković i Aleksandar Gaon;Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.

Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd

TISKOVINA IMPRIMEE Exp. Savez jevrejskih opština Srbije,11000 Beograd, Kralja Petra 71a POB 841

Documents

Godina XVII (LIV) z Broj 7 z Beograd z jul/avgust 2008. z