Jelena Vukašinović, Knjiga Promena VII -ŽIVOT

8/10/2019 Jelena Vukainovi, Knjiga Promena VII -IVOT

1/178

ivotProbudi se i budi

Knjiga promena VII


2/178


3/178

Jelena Vukainovi

IVOT

Izdava

Samostalno izdanje autora

Dizajn korica

Aleksandar Mihajlovi

Elektronsko izdanje

Beograd, 2013. godine

2013 by Jelena Vukainovi

ISBN 978-1-304-73469-3


4/178

JELENA VUKAINOVI

IVOT

Knjiga promena VII


5/178

1

PESMA O NJOJ

ekao sam te i znao sam da e doi,

Samo sam trebao ostati na mestu kraja elja,

Samo sam trebao biti,

Ne pitati, ne traiti, samo biti,

Okupan pogledom tvojim,

Samo sam trebao utati, ne govoriti nita,

Znao sam da e doi okupana pononim sjajem,

Znao sam. I nisam traio, ostao sam i nisam slutio,

Da e no doneti svetlost koju sam traio ivotima,

ekao sam te, vekovima,

ekao sam te i molio vetar da te donese na svojim krilima,

ekao sam i stao sam i ostao sam,

I nisam pitao, samo sam ekao i znao sam da e doi,

Na mestu kraja elja,

Na samom izvoru ivota,

Znao sam da u te nai kada prestanem da te traim,

Znao sam da e doi kada prestanem da se okreem,


6/178

2

Kada odem i kada kaem da se neu vratiti,

Znao sam da e doi kada ubijem slutnje,

ekao sam i znao sam, tu si.

Oseao sam ti korake ivotima,

Bio sam tu kada si padala, kada si sanjala,

ekao sam te i znao sam da e doi,

Re, san, misao ravni su venosti koju sam ekao,

A ekao sam, nisam prestao da se nadam,

I znao sam da e doi kada sklopim oi u molitvi,

Tvoji koraci su moji, to sam ekao da prepoznam,

Jer ako ne vidim sebe u tebi,

Ako ne vidim tebe u sebi,

Onda nisam ni video. A jesam, video sam.

ekao sam te i znao sam da e doi.

Video jesam u sumraku svojih elja,

Kako se pojavljuje iza vrata koja sam davno zatvorio,

ekao sam i znao sam da e doi.

Pratio sam te kroz vekove i voleo svojim dodirima.

Da li se sea kie,


7/178

3

one kie kada smo se voleli na obali grada koji je odnela

reka?

Tada si rekla: ekaj me, i otila si sa njom.

I ja sam ekao i znao sam da e doi sa kiom,

I nisam prestao, nisam pitao, samo sam ekao.

I dola si, a ja sam ekao trenutak u kojem u, konano,

Da prepoznam sebe u tebi,

Da doivim tebe u sebi,

I da odem zauvek ispunjen istinom ivota,

Ispunjen istinom da sam iveo.


8/178

4

I

Mesec je spustio svoju tamu na oblake dima koji su

se irili poljem, oblake koji su poneli sa sobom tajnu veu od

venosti same, tajnu veu od istina, veu od Boga. Tajnu

nastalu pre svih tajni i istinu iz koje su se raale istine

nepostojee. Onu, od koje je nastao svemir koji je postao

ivot, onu, od koje su nastala bia koja zovemo ljudima. Ima li

tunijih na svetu? Roenih, umrlih, ostalih, nestalih. Ima libia u tim biima svetlosti koje ljudima zovemo? U svima? U

nekima? Da li je ostalo ljudi? Da li su ljudi otili sa planete

koju zovemo Zemlja, a na nju dole neke nie vrste, neki

ovecikoji ljudi nisu, a slini su nama? I opet oblaci, kao tajna

mapa koja e otkriti istine venosti, neljudima kada ljudi

postanu. Oblaci koji od tuge plau nad sudbinama bia koja


9/178

5

su mogla svetlost biti jo pre toliko vekova. ta se desilo, pa

je tama zatvorila ljudska srca, te male otvore iste ljubavidate nam od Boga? ta se desilo pa je ostalo toliko malo ljudi

meu neljudima, da ih sveom morae traiti? Sveom istina,

koje su samo retki nosili u svojim duama. Svee istina, koje

su u mranom dobu budile nadu da postoji pravda. Pravda u

oblacima koji nose due spaljenih istina, oblacima koji nose

due ispunjene ljubavlju na mesto kraja elja, i na mesto

poetka buenja jednog novog doba, Zlatnog doba venosti.Kako se meri bol spaljene istine? Jednim ili sa deset ivota?

To tada nije mogao znati kapetan koji je pustio ljubav da gori,

ovek koji se rodio kao bie, a koji e umreti kao

beskonanost ponovnih pokuaja da sakupi dim spaljenih

istina u okean venosti u kojem e pokuati da pronae sebe,

svaki novi put, svaki sledei koji e biti tei od prethodnog.

Traie on istine u kii, u suncu i vremenu i vasioni, ali ih nee

pronai. Lutae, padae, molie, ali ih nee dobiti. Ostae

sam i tek tada shvatie da poetak je ostao u jednom davnom

vremenu u kojem je ivot bio vredan koliko i komad svile koju

su trgovci prodavali na gradskim trgovima.

Lutae, hoe, needa shvati proi e godine beskrajno

duge, jednom kada se ponovo vrati tvoje e srce biti odtuge.

Kako je malo potrebno bilo, u trenu u kojem otila jeste

da uje i da oseti rei te neispevane pesme.

One koju je odnela sobom vila to bogu je bila mila,


10/178

6

ona to ti je rodila decu, ona koja je bila iva.

Da li si ikada, kapetane, mislio, da ivot nikada nee proi,

da li si mislio da godine kajanja nee biti duge u samoi?

Da li si mislio, kapetane, da ivot jeste samo dok traje,

da svaki korak nema cenu i da bog nita ne haje?

Zar si verovao, dragi kapetane, da jutro e odneti tugu,

i da e iveti ikada sem svoje sudbine neku drugu?

Nemoj da pita, sve je jasno, dok gledao si u vatri enu,

tog istog si asa izabrao da ivi jednom sudbinu njenu.

Jer nema nita kapetane, to nekom moe dati,

a da nisi pristao, istog asa da ti se vrati.

I nemoj misliti da e proi, nikada prolo nita nije,

jer vreme zemaljsko ne postoji, i niko od sebe ne uspe da se

skrije.

Da li si mislio da trenu, u kojem izdade majku, vilu i enu, nisi

ispiso sudbinu due svoje, u ivotima koji e sebe da se boje?

Da li si mislio da u asu u kojem je ona rekla: Pomozi Boe,

Nisi izabrao svoju sudbu od koje niko pobei ne moe?


11/178

7

U srcu zima u dui sve je otilo istog onog trena,

dok gorela je pred oima tvojim vila, majka i boanska ena.

Da li si video kako te moli, da shvati kako je teko bilo

to izdao si onu to voli, kada ti pade tu no u krilo?

To dua vide tvoja i njena, ona to vau venost pravi,

a dua zna da ivot je sena, i u jednom e to da ispravi.

Lutao jesi, zna to i ona, lomio, palio molio Boga

ali niko nikada u venosti nije, pobegao od sebe samoga.

Ovo je pria o Kapetanu i Anelu, ovo je pria o oveku iBogu, koji je ovek hteo biti, kada ve nije mogao biti Bog.

Kapetanu koji je postao vitez slavni, koji je u snovima uvao

krinju tajni.

Ovo je pesma o svetlosti koja je prekrila tamu, ovo je pesma o

tami koja je molila Boga da pronae oprotaj i doe do mirasvoga.

ula se pesma na trgu dok je sat otkucavao pono, pratei

oblake istina. Kia. Oseao je da promie dok se pijan vraao

kui. Tada nije znao da oblaci plau nad njegovom duom

koju je toga dana zavitlao u neka nepostojea polja ne znajui

da e ivoti proi u traganju za snom koji je toga dana nestao.


12/178

8

Kada bi ovek mogao pogledati u beskraj svojih lutanja, da li

bi ikada pustio da srea ode tako daleko od njega ili bi jeuvao kao grumen zlata i putao makar ponekad da obasja

njegove dane? Sve je imao do tada, sem smisla postojanja

kroz koje je lutao, a toga dana dobio je i smisao, sopstveni

smisao besmisla. Zakopan daleko u nekim nepostojeim

predelima snova, smisao koji e ga goniti da osvaja svetove,

da lomi vekove, da plovi morima, da luta gradovima. Smisao

koji e ga pratiti kao senka, smisao besmisla koji e ivotimakroz koje e proi eleti samo jedno, da se spoji sa samim

sobom i da u noi u kojoj oblaci spaljenih istina plau, makar

na tren pronae svoj mir. Uao je u kuu i spustio svoje

osude na oltar sopstvenih molitvi. Pijan, mokar i neiv,

postao je neovek u tom jednom danu u kojem je pustio da

izgore istine, da umre ljubav. U tom jednom danu u kojem je

ubio Boga u sebi, ubijajui svetlost u oima koje su svetlost

bile. U tom danu koji je mogao biti sasvim obian dan

prolaska venosti kroz vreme on je, i ne slutei, svoju venost

pretvorio venost ponovnog oivljavanja Boga u oveku, i

raanja oveka u Bogu koji jeste bio samo postojanje. U tom

danu koji je doneo mrak, nije ni slutio da se rodila nada da e

jednom, kada ljiljani budu cvali, svetlost spojiti njegovu duu

sa samom sobom, tu istu duu koja je toga dana postala dua

pesnika tragaa, dua ratnika svetlosti, duhovnog uitelja,

samo da bi nala mir koji je izgubila onda kada je jedna

svetlost gorela zbog sebe same. Nije to znao tada, i nije

mogao znati da ovekova najvea nedela stvaraju najsjajnija

dela u nekom buduem vremenu. Jer samo onaj ko trai mir,


13/178

9

spreman je da se odrekne sebe da bi mir i naao. Mir due, u

telu koje se ovekom zove. Nije znao ni to koliko e ivotaproi, ni da e ivoti doi u kojem sakupljati istine koje su

odneli oblaci te noi. Nije znao ni to da istine e biti sene koje

e kroz ljude dolaziti u dane njegove. Nije znao da e svakoga

dana na javi njegova dua snove da slavi jer snovi e biti

mnogo drai dui koja svoj mir ivotima trai. Nije znao nita,

a da je znao, da li bi je pustio da ode ili bi krenuo za njom u

smrt da postane ovek, kada ve ovek nije mogao biti uivotu u kojem je prodao duu sopstvenim strahovima. Kia je

rasipala istine oko njegovog uzglavlja i dok je njegova dua

pokuavala da ih sakupi za neke budue ivote i da ih ponese

sa sobom u venosti u kojoj e doi ivot proienja kada e

te istine vredeti kao neprocenjivi biseri od kojih e, moda,

ako sree bude imala, uspeti da nanie ogrlicu istina, on je

sedei pored kamina, nesvestan sopstvenog postojanja video

u vatri njen lik.

- Helena, vrisnuo je! Helena, Helena! Svetlosti, moja,

Helena, kako sam te pustio da ode? Zar sam to bio ja? Ne,

nisam to bio ja, ne, nisam te ja ubio H e l e n a!, vikao je

tako glasno da mu se celo telo treslo.H e l e n a!, Gospode

ta sam uradio?! Da li sam bio lud, ne nisam je ja ubio?!

Ustao je i poeo da eta gore-dole, kao da su to poslednji

koraci koje e ikada napraviti. Telo mu je odjednom preplavio

okean hladnoe i nije oseao ni jedan mii u sebi.


14/178

10

- Nisam to bio ja. Doktor ju je proglasio za veticu.

Idem do prokletog doktora, platie mi on za to.

U tom trenutku se setio Desike.

- Desika, poeo je da vie, prokleta da si, ti si me

zaarala! Gde si sad, Desika, neka ti dua u paklu gori,

prokletnice! Ti si me zaarala, celo telo mu se treslo u okeanu

hladnoe kojom je plutao.

Setio se, uo je u krmi, ubila se.

- O, Gospode, ta sam uradio, o moj Gospode pomozi

mi. Ubio sam ih obe, gospode ta sam uradio, pao je na pod i

nije znao da li je iv ili mrtav. Molim te, Gospode, uzmi me

sebi, neka gorim u paklu ako treba jer pakao e biti raj za ovaj

trenutak u kojem mi se dua raspada. Otiao je do stola dauzme pitolj. Ubie se. Makar toliko moe da uradi da spase

sebe, da vie ne die, da vie ne gleda. Pitolj je bio gladan i

crn kao i njegova dua.

- Gospode, tresao se od bola, molim te uzmi me sebi,

spasi me od mene samog, Gospode, jer ako postoji pakao,

onda on ne moe biti gori od muka koje me razjedaju sada,ako postoji mestu gde dua gori, onda je to mesto sveto u

odnosu na bol koji ne smem ni da pustim da se nastani u

mom telu, jer plaim se da u preiveti, a da e on ostati! Ako

postoji pakao, Gospode, molim te da me smesti u nadublju

tamu, u najcrnju no, jer tama koju oseam sada vea je od

vene tame kojoj se radujem! Gospode, ako postoji, pouj


15/178

11

me! Ne molim te da me doeka u raju, jer raj za mene nije,

molim te da me poalje u najdublju tamu, jer i ta tama jesvetlija od mraka moje due koji oseam. Gospode, ne moli

se za mene, jer molitva e samo moju tamu razgoreti i ja u

goreti iv u njoj bez nade da e bog ikada umreti. Ne raduj mi

se, Gospode, jer radost tvoja, moje e ime obasjati i itav

svemir e u venosti znati da sam se molio za pakao.

Gospode, ako te ima, Anele sveti, ako si tu, pomozi mi da

naem put do pakla, jer raj sam danas spalio sopstvenimstrahovima. Danas sam ubio Boga. Molim te, pomozi mi, da

sada ubijem i ovo telo koje je danas u sebi ubilo Boga.

- A ta ako bi ti rekao da Bog ponovo moe da se

rodi?, uo je glas. Poludeo sam, pomislio je. Ovo je kraj, ovo

je konano kraj.

- Da, dobro si me uo: ta ako bi znao da Bog moe

ponovo da se rodi, da li bi i dalje izabrao kraj ili bi krenuo ka

novoj slobodi. Slobodi od sebe takav kakav si bio?

-Bog ponovo da se rodi? O kakvoj ti pria slobodi?

Ko si ti?, poeo je da vie. - Ko si ti? Ko si?

- Ja, ja sam Bog, Aneo, ako ti je tako lake da mezove, a inae sam i tvoja Dua.

- Bog, Aneo, moja Dua, kako?, rekao je sada

smireno Don. Bog je na nebu. Ti si avo, nastavio je,

histerino se smejui. Odlino, ti si avo, da li e ti da mi

pomogne da se ubijem? Ako hoe, evo tebe u da molim:


16/178

12

vodi me u pakao, iako znam da je pakao fino mesto u

poreenju sa ovim ovde.

- Done, prestani, uo se glas. - Ja sam Aneo i

postavio sam pitanje, ima jako malo vremena da odgovori

na njega. Svega nekoliko sekundi koliko je potrebno tom

metku u pitolju koji si stavio na svoju slepoonicu da proe

kroz tvoj mozak i odvede te zauvek odavde u bespovrat.

Don se sledio. Zaista, stavio je pitolj na slepoonicu. Da li je

eleo da ode pre nego to uje da li zaista postoji nada da se

vrati?

- Sluam, rekao je i seo na stolicu. Zbog ega mi

daje jo jednu ansu.

- Nisam ti ja dao ansu, sam si sebi dao ansu.

- Ne razumem, kako sam sebi?

- Konano si rekao istinu, a istina e te osloboditi, ma

kakva ona bila.

- Istinu, koju istinu?

- Istinitu istinu, samo one se raunaju. Sve ostale vae

misli ne znae nita, sve ono to zovete svojim istinama

takoe ne znai nita. Jedinu vrednost imaju istinite istine,

one koje odraavaju veite istine Univerzuma, one koje

spajaju oveka sa Boanskim u njemu. To su istine postojanja


17/178

13

koje su sakrivene u svakome od vas i koje svako moe da

otkrije, kada prestane da veruje u lai uverenja.

- A ta sam rekao, upitao je Don zbunjeno.

- Rekao si: Molim te, pomozi mi da sada ubijem i

ovo telo koje je danas ubilo Boga u sebi- a to je istina.

- ta je tu istina?

- Shvatio si da si ubio Boga u sebi, a to je onaj traak

svetla koji daje nadu da Bog moe ponovo da se rodi. Jer

dokle god postoji traak svetla, postoji i nada da svetlo moe

da se razbukti i da prekrije tamu. Tama sama po sebi ne

postoji, tama je odsustvo svetla. Kada upali i razgori svetlo,

tama nestaje.

- To bi mogao da kae neko, to ne vai za onog ko je

niko, kao to sam ja. Gospode, da li si video kako je gorela, da

li si video Svetlost koja gori? Ja sam spalio svetlost, Gospode,

ja sam je ubio. Kako moe biti iega dobrog u meni posle

toga? Ona me je volela, dala bi mi duu svoju da sam samo

traio. Helena nije bila samo ena, ona je bila Aneo. Ubio

sam Anela, Gospode, a ti mi kae da moe u meni ponovoda se rodi.

- Istina, ubio si Helenu, ali ona je, kao to e videti,

ve mnogo ranije birala svoju sudbinu, ba takvu, ba sa

tobom. Video si da je otila srena. Ona je bila arobnica,

Done, ona je znala da je to bio kraj, ona je znala da je ovaj


18/178

14

Zlatni presek bio i onaj poslednji koji e da je uvede meu

anele besmrtne. Ako bi ti rekao da je i ona tu pored tebesada, ne bi mi verovao, jer ne moe da je vidi. A jeste,

Done, Helena je tu i zahvalna ti je na slobodi koju si joj

doneo.

- Ja sam lud, ti si lud. Helena zahvalna! Helena je

danas gorela, Gospode!, rekao je i ponovo je poeo da se

trese od bola. Ja sam je ubio! Ja sam je ubio!

- Smiri se, Done, uo je glas ponovo, shvatie sve

ukoliko donese odluku da eli. Opet je sve stvar tvoje

slobodne volje. Ti sam bira put promena svoje due. A

pitanje je jednostavno: da li eli da krene ka Bogu u sebi?

- Da li elim? Imam li izbora?

- Naravno da ima, moe uvek da uzme taj pitolj i

da se ubije i tako ide na poetak, uh, na sam poetak

razvoja due.

- Ako mogu da biram, onda biram to to si rekao, ako

je mogue da ponovo budem ovek. Sada kada sam sve sem

toga, onda je to moj izbor, iako ni sam ne verujem da tozasluujem.

- Ve sam ti rekao, Done, nije stvar u zaslugama jer

ovde ne postoje nagrade i kazne, sve je jedno i jedno je sve,

dobije samo ono to da, i kad daje od srca to ti se

viestruko vraa.


19/178

15

- Ja sam uzeo svetlost, Gospode, ubio sam je. Ne

razumem ta ja mogu da uradim sada da bi je vratio, da binaao mir u ovoj jadnoj dui.

- Moe mnogo toga Done, a to je najtunije ti si

jedini koji to i moe da uradi. Ukoliko pone odmah,

jednom e ponovo doi u ivot u kojem e biti tamo gde si

bio jue, a onda jo i mnogo, mnogo dalje.

- Zbog ega ja, Boe.

- Zbog toga to ti nema ta da izgubi, ve si sve

izgubio i ve si izabrao smrt, a tek kada si ve mrtav ti se ne

plai ta e biti posle kraja ivota i spreman si da probije

nesluene granice na tom putu od ivota do fizike smrti,

kako je vi na zemlji posmatrate. Jedino se mrtav ovek ne

plai smrti, a ovek koji se ne plai smrti moe da dostigne

Boga, jer Bog je venost koja ostaje, kada prestanemo da se

plaimo ivota.

- ta treba da uradim, upitao je Don.

- Za poetak dozvoli mi da ti ispriam priu o

venosti, priu postanja koja je utkana u svaku ljudskusudbinu i koja je jedinstveni izraz svake due, a zatim e da

mi pomogne da tu istinu sauvam za vreme u kojem e ona

da oslobodi oveanstvo celo lanaca mraka u koji ide. Nee

biti lako sauvati tu istinu, i sveti spis koji je u opasnosti. Ali

kada se oslobodi straha od smrti nita vie nee biti teko,

jer jedino to e vas ljudi ikada plaiti jeste va iracionalni


20/178


21/178

17

II

- Ljudska dua, kao Svesnost, je vena, Don, kao to

je vena dua svakog bia koje nastanjuje planetu Zemlju. Ta

Svesnost sam ja, nema druge Svesnosti sem mene. Ja sam taj

koji se raa u svakome od vas, svaki put ponovo, da bi se

ispoljio u svakome od vas pojedinano. Sve to vidi oko tebe

sam ja, sve ono to ne vidi - opet sam ja, a i ti si Don. Svako

ovo bie je deo tebe, kao to je deo mene, jer ti si samo jedandeo mene. Neki to zovu Boanska iskra, neki zovu Svesnost, ti

to zovi kako god eli. Svako ima pravo da me zove kako eli,

jer ime nije vano. Ono to jeste je da kroz sebe, u potrazi za

sobom, uvek pronae mene, a kada pronae mene tada

postaje jedno sa svojom istinom. Vaa planeta Zemlja je

jedan veliki vrt u kojem se odigravaju neverovatne stvari za


22/178


23/178

19

- Ne, ovo je samo poetak, uo je. Pria o venosti

poinje na poetku venosti, poinje u trenutku samogstvaranja. To je moj put kroz ljudske ivote, to je ono kako

sam eleo da ivim postojanje u materijalnom svetu vas ljudi.

Svako od vas jeste deo mene, jer je vaa dua deo

univerzalne due svemira koja je dola na Zemlju da kroz

linost postane izvorna vibracija ljubavi na Zemlji i da kao

takva, zajedno sa drugim slinim duama, obasjava put svima

onima koji su krenuli putem sebe u meni i putem mene u

sebi.

- To mi nije najjasnije, rekao je Don.

- Vidi, Don, ja se nisam tek tako odluio za

ispoljavanje u materijalnom svetu, niti dua prolazi kroz

linosti i ivote. Tu dolazimo do prie o venosti. Vi vae

postojanje na zemlji zovete ivot, a u viim svetovima on je

poznat kao Zlatni presek due zahvaljujui kojem ona

ostvaruje svoju univezalnu ulogu, a glavni zadatak svake due

jeste Raanje Boga u oveku, i oveka u Bogu. Put raanja

naziva se Zlatni put i to je put kojim e jednom u vremenu

pre kraja vremena, kakvo vi znate na Zemlji, sva bia na

planeti prei. U tvom vremenu, Done, to nije tako. Zbog togato je potrebno da jako mnogo vas proekroz iskustva kroz

koja si ti proao pre samo nekoliko dana, a da bi jednom kada

doe vreme proienja svaka dua birala posle svog Zlatnog

preseka, put koji e je dovesti konano do Zlatnog doba koje

jeste doba u kojem u ja da se ispoljim kroz svakog od vas


24/178

20

pojedinano i kroz sve vas zajedno i u kojem ete vi kao vrsta

da preete na novi nivo postojanja.

- ta znai taj Zlatni presek, upitao je Don.

- Vidi, dua je vena, Done, jer je dua deo mene, a

ovek kao telo i kao linost jeste samo jedan aspekat ljudske

due, koja u svaki ivot dolazi sa odreenim zadatkom, a

svaki taj zadatak ima za cilj individualizaciju due, odnosno

jednost izmeu due i linosti, u kojoj linost moe da ispolji

svoju Boansku prirodu u kojoj je u stanju da kroz kanale

sopstvene kreativnosti stvara najlepa dela i stvara najvee

izume. Ipak ljudima sam, prilikom stvaranja, pored due dao

i slobodnu volju kroz koju svako ima priliku da bira da li e

svoje ivotne izazove kroz koje je jedino mogue uiti

posmatrati kao osudu ili kao nagradu, u kojoj e prelazei na

nove nivoe postojanja otkrivati sve vee i vee mogunosti i

ostvarivati sve vie svoju boansku prirodu. Da bi ovek eleo

da stvara, bilo je potrebno da dua sama izabere iskustva

kroz koja e proi, a opet kao izraz njene slobodne volje kako

bi dola do mene, odnosno da bi se ja ispoljio u materijalnom

svetu. Ta iskustva ste vi nazvali problemima, a ja ih zovem

izazovima, jer u svakom od njih postoji i reenje. Zato je usvakom trenutku bilo potrebno da postavite pitanje i da

traite odgovor ili reenje. Kada dua ispuni svoju zadatak na

zemlji, odnosno ponovo doe u svet dua, pre ponovnog

raanja u telu neke druge linosti pravi se Zlatni presek koji

pokazuje ta je dua od zadataka ispunila. Zatim dua ponovo

bira, pre odlaska u materijalno, svoj Zlatni put, u kojem e


25/178

21

kroz nova iskustva probati da doe do svoje Boanske

prirode.

Pravilo Zlatnog preseka glasi:

Kako se ti odnosi prema drugim, tako se i postojanje

odnosi prema tebi, jer sam ivot jeste postojanje, odnosno

va ivot jeste samo ispoljavanje mene u venosti. ivot nepostoji sam po sebi. ivot svakog pojedinano jeste samo

aspekat kroz koji se ja izraavam na planeti Zemlji, a sve sa

ciljem stvaranja rase, ljudskih bia koja e, negujui svoju

boansku prirodu, kroz svoje gene koji pamte tajne vremena,

biti svojevrsna biblioteka svog znanja u Univerzumu.

- Rekao si da svaka dua pre odlaska u svet analizirasvoj Zlatni presek i bira svoj Zlatni put, ne razumem to, rekao

je Don. Zapravo ne razumem gotovo nita od ovoga, ali to

valjda nije ni bitno.

- Da, svaka dua nakon iskustva koje vi na Zemlji

zovete Smrt, pravi svoj Zlatni presek koji ovako izgleda,

pokazao je. Don je uo i ispred sebe video kako svetlenekakvi kvadrati koje nije najbolje razumeo.

- Ne razumem, rekao je Don ponovo.

- To je obrazac ili model po kojem svaka dua

sagledava svoje iskustvo na vaoj planeti, a zatim ga, prilikom

planiranja sledeeg ivota, dopunjuje onim iskustvima koja su


26/178

22

joj potrebna da bi izbalansirala energiju i da bi konano dola,

kao individualna dua, do mene, jer jedino kroz takvu duu,odnosno kroz linost koja je postigla svoju jednost sa svojom

duom, ja mogu da ispoljim sebe, a sama linost moe da

doivi mene u sebi, odnosno, moe da doivi kroz

individualnu svest svoje boansko poreklo.

- A ta znae ti kvadrati, pitao je Don.

- Ovi kvadrati upravo oznaavaju odnos izmeu

linosti, due i mene kao itavog postojanja ili kako to vi ljudi

zovete Boga.

- Ba kao to si rekao, ja sam samo ovek, rekao je

Don. Moe li umesto mene i postojanja i Univerzuma da

koristi re Bog, jer tako te makar neto razumem?

- Vi, ljudi! U redu, zovi me Aneo, jer to je takoe

jedan od mojih oblika ispoljavanja, a poznato ti je da Aneli

postoje. Svoje postojanje u celini od sada u zvati Bog. Da li ti

je tako lake da me razume?

- Jeste, hvala, rekao je Don. Anele.

- Dakle ovi kvadrati pored onoga to je malo pre

reeno pokazuju i put kojim ide vaa dua da bi dola do

Boga, odnosno pokazuju put kojim Bog prolazi da bi se

individualizovao na Zemlji kroz vau Duu. Prvo u ti rei ta

svaki od njih predstavlja, pa u onda da ti ispriam sve o

tome ta Dua treba da proe da bi svaki od njih ispunila


27/178

23

sobom, jer joj svaki od njih na svom nivou slui da bi dola do

svoje boanske prirode.

Ova dva mala kvadrata u sredini, nastavio je Aneo,

predstavljaju vau linost i vau duu i oni su potpuno jednaki

i ta dva kvadrata predstavljaju oveka u trenutku njegovog

roenja. Taj odnos se zove Susret- zbog toga to tu linost

ima priliku da se upozna, odnosno da se susretne sa samom

sobom, sa univerzalnim zakonima koji upravljaju koracimasvakog Zlatnog puta.

Zatim, ovaj sledei kvadrat predstavlja, uslovno reeno,

drugo ljudsko bie, odnosno ono to mi vidimo u tom biu

koje je uvek tu da nam pomogne da mi proemo i nauimo

neku lekciju koju smo sami odabrali. Prilikom pravljenja

Zlatnog puta, pre ponovnog roenja, mi u taj kvadrat

upisujemo iskustva koja biramo da iskusimo, a koja nam

dolaze kroz druga ljudska bia. Taj odnos se zove Jednost, i na

njemu vi, kroz druga ljudska bia, sagledavate sebe i uite o

sebi kao o biima svetlosti.

Trei kvadrat govori o iskustvima kroz koja ete da proete

da bi doli do ljubavi i u njemu birate svoju porodicu u kojoj

e biti ispoljena sva ona primarna iskustva kroz koja se prvi

put ispoljava bezuslovna ljubav. Zbog toga se taj kvadrat i

zove Ljubav.

etvrti kvadrat govori o dravi koju birate, da bi kroz manje ili

vee izazove doli do blagostanja na zemlji. Ime tog kvadrata


28/178

24

je Novac i on govori o odnosu prema energiji blagostanja koji

je jedan od najvanijih aspekata ispoljavanja Boga na Zemlji.

Peti kvadrat je Sloboda i govori o vaem oslobaanju od

borbe za energiju i o dobru koje, kada to postignete, moete

da privuete za itavu planetu. Taj kvadrat oslikava va odnos

prema svim ljudima, ali i prema planeti Zemlji. U ovom delu vi

birate iskustva kroz koja ete da proete da bi se oslobodili

svojih drama kontrole i konano povezali sa Univerzalnomenergijom.

esti kvadrat, Dua, govori o vaoj boanskoj prirodi na

Zemlji. To je ujedno i onaj kvadrat koji vas deli od vaeg

istinskog bia, od Boga u vama. U njemu uvek birate jednu

svoju fundamentalnu dramu ili glavno iskustvo kroz koje vaa

dua treba da proe da bi izbalansirala svoju energiju. To je

onaj odnos ili onaj deo koji dua prvo ispisuje kada kree na

novi Zlatni put, kao i onaj prema kojem se meri da li je Dua u

ivotu linosti ispunila svoj zadatak. Taj odnos oslikava i

odnos oveka prema Univerzumu.

Kada ovek proe kroz svih est nivoa, dolazi do sedmog koji

se zove ivot, a to je onaj nivo u kojem dua kroz linost

ispoljava sebe kao najviu boansku kreaciju na Zemlji. To je

prvi duhovni, boanski nivo na Zemlji i u njemu se raaju

sveljudi, ona vrsta ljudi zbog koje se Bog ispoljio kao ovek na

planeti Zemlji.

- To je ludo, rekao je Don. Da li ti hoe meni da

kae da sam i ja birao ovo iskustvo kroz koje sam proao


29/178

25

upravo? Da sam ja ve pre svog roenja izabrao da u da

imam sve, a da nemam nita? Da sam pre roenja birao da uda je pronaem, ali da nikada neu da je prepoznam, da u

da je pogledam, ali da nikada neu da je vidim? Da li hoe da

mi kae da postoji nada da e Bog da mi oprosti to to sam

tu duu, to milo bie poslao u smrt, stranu smrt? Gledao

sam je kako je gorela, vetica, zbog ega nisam izgoreo sa

njom, zbog ega mi nisi dao da se ubijem, poeo je ponovo

da bunca. Pria sa Anelom mu je malo skrenula misli, alisada se ponovo setio ta se desilo i opet mu se celo telo

treslo od bola i oaja. - Helena, vikao je, Helena!

- Pitao si i dobie odgovor. Da, birao si to iskustvo,

ali, Done, mora da shvati da to nisi bio ti. To je bila tvoja

dua koja je u trenutku tvog zaea ula u maleno bie koje

e se roditi posle devet meseci i koje e nositi tvoje ime itvoje prezime. To nije nita lino, Done. To je sve put razvoja

tvoje due i kao takav jeste iskustvo koje je ona izabrala da

iskusi u telu kapetana Dona M. Alexandra.

- ta sam ja dobio iz tog iskustva, ta je moja dua

dobila?

- Tvoja je dua, Done, jedna od onih dua koja je jo

mnogo pre vremena imala svoj jasan put, a linosti kroz koje

je prolazila samo su joj pomogle da doe do njega. Bog se,

Done, ispoljava kroz svakoga od vas razliito, a samo neki

pristaju da ispune zadatak koji im je namenjen - da se

odreknu sebe, svog ega, svoje linosti, da bi sluili poslanju


30/178

26

kao takvom, da bi sluili Bogu kao celini, odnosno da bi kroz

svoju linost ispoljili Boga kao univerzalnu jednost. Svakadua tome tei, Done. Ipak samo neki zaista i dosegnu taj

nivo svesnosti za ivota u kojem im i spoznaja uzroka bude

data. U tvoje vreme samo neki ali ti neki su samo vesnici

sveljudi koji e se pojaviti na Zemlji, zlatnoj planeti vene

lepote i neprevazienog smisla. Ti si jedan od njih, Done.

Poi sa mnom. Odveu te u Sobu ogledala istina da vidi

kako je tvoja dua napravila Zlatni put Kapetana Dona M.Alexandra.

Don je zatvorio oi i odjednom se naao u prostoriji

ispunjenoj ogledalima.

- Ovo si ti, uo je glas. - Ovo je ogledalo u kojem se

ogledaju svi ivoti tvoje due.

Don je video sebe ovakvog kakav jeste sada, kako sa

Anelima pravi svoj Zlatni put:

VII

Kroz gubitak sopstvene linosti, kroz odricanje od ivota na

Zemlji, kroz gubitak svake nade u dobro, u pravdu, krozprizivanje smrti, doi do neustraivosti linosti koja e biti u

stanju da se bori za dobro i za pravdu, doi do linosti koja je

u stanju da da svoj ivot i sve svoje ivote za istinu o

postojanju, za nadu da e se istina sauvati, za istinu o istini!

VI


31/178


32/178

28

- Objasniu ti svaki korak posebno, rekao je Aneo, - i

onda e da shvati kako su izbori tvoje due i plan koji je onanapravila pre tvog roenja kreirali tvoju sudbinu.

- Da li hoe da kae da jenaa budunost potpuno

izvesna, da ja nisam mogao da izbegnem sve ovo to se

desilo?

- Naravno da si mogao i nije sve moralo da se desi u

tako intenzivnom obliku kao to se desilo sa Helenom, ali i

ona sama je birala svoja iskustva pa ste se u toj taki u

venosti nali.

Svaki na korak poinje u ovoj eliji I. To je va prvi susret sa

istinama, to su vae odluke u kojima vi birate svojomslobodnom voljom da li ete da postupate kao svetlo ili kao

tama. To je onaj trenutak u kojem vi birate da li e u vama da

pobedi vaa linost i ego koji se plai ili ete odluke da

donosite s ljubavlju, onako kako bi ih doneo Bog koji jeste

ljubav i koji poznaje sve one Univerzalne zakonitosti po

kojima je uredio svoje sopstvene postojanje. Prvi put kada

postavite pitanje koje prevazilazi granice vae ogranienematerijalne stvarnosti, vi ste zakoraili u svet tih istina i u

njima poinjete da prepoznajete smisao i svrhu svih vaih

koraka. Susret sa istinama je vae suoavanje sa venou

koja ivi u vama, a koju vi, naravno, ne vidite sa tog mesta iz

kojeg posmatrate. Ipak, to je onaj trenutak u kojem

prepoznajete da ste vi neto vie od skupa elija i da niste


33/178

29

samo telo koje hoda putevima ograniene materijalne

stvarnosti.

Svaki va Zlatni put poinje i zavrava se u tom delu jer to je

mesto u kojem ete, kada proete kroz sva iskustva koja ste

birali, doiveti preobraaj koji e vas dovesti do ispunjenja

svog Zlatnog preseka.

U drugom delu vi birate sva svoja iskustva sa drugim ljudima,

i to je prva stepenica na kojoj vi ispoljavate sebe u spoljnom

svetu, poev od roenja, pa sve do smrti. Sve ono to vidite u

drugim ljudima, sve ono za ta optuujete druge, sve ono to

pripisujete drugima, to su sve osobine vae linosti na tom

putovanju vae due kroz vreme. Druge ljude moete mrzeti

zbog toga, moete ih optuivati, moete birati da ih osudite,

odbacite, a moete i prepoznati da su svi oni deo vas i da te

osobine koje prepoznajete, prepoznajete upravo zato to su

one deo vas samih. To je prvi nivo na kojem vaa linost

stvara venost kojom hodi vaa dua, a sve zahvaljujui vaoj

slobodnoj volji, jer to je onaj deo gde se manifestuje vaa

odluka da postupate kao strah ili kao ljubav, kao tama ili kao

svetlo. To je onaj deo u kojem vi birate da li ete se prema

drugim ljudima odnositi kao da su deo vas samih i da li ete

im biti zahvalni na iskustvu kroz koje prolazite sa njima da bi

nauili neto o sebi, ili ete da ih osudite i odbacite i na taj

nain nesvesno pristanete na nove, jo jasnije i intenzivnije

lekcije koje e vas dovesti do ostvarenja vae prave prirode,


34/178

30

odnosno koje e vas dovesti do vaeg Zlatnog puta. U ovom

delu postojanja vi se vrtite u krug dok ne shvatite, pa se takosmenjuju iste situacije, nailaze uvek slini ljudi, sa osobinama

koje su gotovo identine, a sve samo da bi vi te osobine

prepoznali kod sebe i iscelili ih. To je prvi nivo balansiranja

energija vaih dua.

Trei nivo jeste nivo koji se zove Ljubav, i vi u njemu birate

kroz koja ete iskustva proi da bi doli do ljubavi. Vi naZemlji ljubav posmatrate kao oseanje. Meutim, ljubav je

najvia vibracija Univerzuma, u kojem je sve sazdano od nje.

Bog je ljubav, to je uo gotovo svako, tako da spoznajom

ljubavi vi spoznajete Boga samog. Tvoja dua je za sebe birala

iskuenje u kojem e spoznati ljubav kroz odricanje od Boga,

kroz odbacivanje Boga i svega dobrog. Ti si birao da proe

kroz iskustvo u kojem e biti doveden u iskuenje da odbaciBoga.

- Da li hoe da kae da sam ja ve ranije birao da

izdam Helenu?

- Nisi, ali jesi birao iskustvo odricanja od sopstvene

linosti zbog izdaje Boga, a zatim pronalaenje Boga u

sopstvenom nepostojanju. Nije moralo da se desi sve to to

se desilo sa Helen. Dobijao si toliko znakova u kojima si to

mogao shvatiti ranije, ali nisi. Seti se samo svih onih ljudi koje

si izdao, koje nisi potovao. Seti se one starice koju si gurnuo

kada je dola da zamoli za koru hleba. Milost, svi su traili

milost, ali tvoje srce je bilo hladno. Tako si i doao do Helene,


35/178

31

milosti same i, ta si radio? Nita nisi video, a svaki dan si

mogao da bira da li e da bude ovek ili ne u odnosu nanju. Oenio si se olienjem dobra, ali to dobro koje si video u

njoj nije bilo dovoljno da bi ti video svoje neovetvo. Lagao

si je i varao, osuivao i udarao, a uvee si mirno spavao. Da si

samo postavio pitanje: zbog ega mi je Bog poslao ovu enu,

ispisao bi drugaije i svoju i sudbinu njenu. Ali nisi, pustio si je

da ode. Nije tu bilo suza. na to si navikao ljude, a nisi znao da

si u tom trenu izgubio prijatelja, vilu i enu. Ipak, desilo se.Dobio si istine Boje, dobio si lepotu anela pod svojim

krovom, a ti si i dalje verovao da ima prava na sebe, da si ti

neprikosnoveni gospodar svoga ivota. Sve to je trebalo

jeste da shvati da ivot unazad ne moe da vrati, da sve

to ima jeste to danas i danas nekog drugog sutra, i da je

pusti da obasja svetlou svojom tvoje noi u tvoja jutra,

Boija milost koja se Helena zvala, dua koja je voleti i

pratati znala. Ali ne brini, sve e jednom da se vrati. Da li e

tada biti ona ili on, to u ovom trenu ne moe znati. U ovom

ivotu nauio si lekcije svoje, kao i sve druge due koje

postoje, doao si do Boga onog asa, kada je tvoj razum ostao

bez glasa i kada si pustio duu da te vodi, ka istinama,

svetlosti i slobodi.

Nauio si svoju lekciju na tei nain, Done, i jednom e

birati linost koja e imati snagu da to ispravi. Sada se

neemo baviti time jer je vreme na Zemlji ogranieno, a ti jo

treba da ispuni onaj zadatak svoje due koji te je doveo

meni, odnosno koji je mene doveo tebi, mene, Boga, izvini,

dogovorili smo se da e me zvati Bog.


36/178

32

Dakle, kada proete iskustvo spoznaje Boga ili ljubavi, ako ti

je tako lake, potrebno je spoznati i materijalne zakoneblagostanja u kojima se oslikavaju vai ivoti. Vi ljudi energiju

blagostanja zovete Novac, pa sam ti i rekao da se to etvrto

polje upravo tako i zove. Neki ljudi biraju svoja

fundamentalna iskustva upravo u tom polju, jer je spoznaja

Boga kao Univerzalne svejednosti, u kojoj postoji svega u

izobilju, takoe jedan od vanih zadataka due.

- Rekao si da neki ljudi biraju tu svoja glavna iskustva,

upitao je Don. Da li to znai da nemaju svi sedam delova

na svom Zlatnom putu.

- Da, due biraju u zavisnosti od svoje sopstvene

zrelosti svoja fundamentalna iskustva u nekom od krugova.

Nikada nisam rekao da e svaka linost proi kroz sve krugove

razvoja due, to nikako. Svaka linost slui dui da spozna

sebe u nekom od krugova postanja, a kada savlada lekcije u

niim krugovima, u novom Zlatnom preseku, ona bira

iskustva iz viih krugova. to su due mlae, njihove prie e

se odvijati i zavravati na niim krugovima. Samo stare due,

one koje imaju poseban zadatak, ispunjavaju svih sedam

polja Zlatnog preseka. To znai da su u ranijim ivotimasavladale vane lekcije iz prethodnih i da su spremne da slue

Bogu. Te due takoe biraju svoje drame na niim nivoima

postojanja svoje sopstvene linosti. Ipak, njihovo seanje na

prethodna iskustva i prethodne ivote jeste mnogo jasnije i

oni mnogo lake dolaze do odgovora koja ih dovode do Boga


37/178

33

koji ih eka na svakom sledeem nivou u svom jasnijem

ispoljavanju.

- Ja u svom Zlatnom preseku vidim svih sedam nivoa

ispunjenih, da li to znai da je moja dua jedna od tih starih

dua?

- Da, uo je odgovor. Samo duhovni vitezovi

ispunjavaju svih sedam krugova Zlatnog preseka i samo

linosti koje otkriju svoju duhovnu prirodu u jednom ivotu

prou kroz sva iskustva da bi svoje postojanje zavrile u

sedmom, sveivotu, kao sveljudi.

- Duhovni vitez, uzviknuo je Don. Ja! To je ve

smeno.

- Da, ti to jesi, Done, ti si linost due koja pripadaduhovnom vitetvu i sam si birao iskustva koja smo proli da

bi ponovo otkrio svoju pravu prirodu. U prethodnom iskustvu

tvoje due, rodio si se kao vitez i ta ti je titula pripala po

roenju. U ovom ivotu si u svom Zlatnom preseku birao da

do tog uvida doe kroz suprotnost svega onoga to si bio u

prethodnom ivotu, da bi uvrstio svoju veru kroz neveru i da

bi pronaao Boga kroz izdaju Boga samog. Da bi pronaaosebe, bilo je potrebno prvo da izgubi sve to to jesi, jer

jedino u neznanju raa se mudrost kroz koju postojanje moe

da ispolji sebe. Dokle god mislite da znate, vi ne dajete svojoj

dui mogunost da se ispolji kao najvia vibracija ljubavi na

Zemlji.


38/178

34

- Slagao bih ukoliko bih rekao da razumem.

- Ne mora da razume, samo pogledaj.


39/178

35

III

Znao je jo kao deak da je put njegovih koraka

neto drugaiji od utabanih staza kojima su hodili njegovi

roditelji. Ali nikada nije slutio da e ta razlika doneti spas

mnogima u nemirnim vremenima njegove neispisane

budunosti. Stefan je bio deak koji je video, a nije znao ta je

video, koji je uo, a nije znao ta je sluao, koji je oseao, a

nije znao odakle to dolazi. Bio je malo udo, Boje udo, ali toniko nije mogao da shvati. Vremenom, zahvaljujui tim

drugima, i on sam je izgubio veru da vidi to to vidi i osea to

to osea. Vremenom je postao samo neko ko e naslediti

svog oca Lazara, kada za to doe vreme, nesvestan da je to

naslee upravo ono koje e vekovima kasnije u jednom


40/178

36

novom vremenu, onom pre kraja vremena, otvoriti nebeska

vrata itavom jednom narodu.

Nova godina 1389. nije donosila mnogo nade da e

budunost koje su se svi plaili doneti neto drugo do straha

za sopstvene ivote. Bilo je ve potpuno jasno da je bilo

pitanje vremena kada e Osmanlijska vojska napasti srpske

zemlje, pa ljudi iako nisu priali o tome nisu mogli a da ne

misle ta im je initi. Posle Marike bitke, bilo je potpunojasno da ne mogu pobediti. Jedino pitanje koje se postavljalo

bilo je ta je to to se moe izgubiti na putu do smrti koja je

bila izvesna.

Lazar Hrebeljanovi sa svojom porodicom bio je vladar Rake

i svi su znali da je on taj koji je trebalo da donese odluku,

kada se konano bude postavilo pitanje. I ekali su. Molili su

se, i ekali.

- Gospode Boe, pomozi mi da vidim nevidljivo i da

ujem neujno, pomozi mi da prepoznam istine i da

prepoznam tebe u svemu to nam dolazi u susret, molio se

Lazar kada je ena mu Milica ula u malu kapelu nedaleko od

dvora.

- Lazare, sprema se nevreme, oseam to stalno,

rekla je Milica, nosei u ruci ogrta koji je on zaboravio da

ponese sa sobom.

- eno draga, nevreme moda kada posmatra

zemaljskim oima. Ali kako moemo znati zbog ega nas


41/178

37

Gospod poziva da napravimo toliku rtvu i koja vrata emo

time otvoriti, to je neto to danas ne moemo znati. Jamolim Gospoda samo da mi da mudrosti da prepoznam

znake, da ih raspoznam meu neastivima koji hode naim

zemljama, da shvatim ne ta znai stradanje, nego ta ja

treba da uradim da bi to stradanje zapravo postalo pobeda.

Jer kada jednom preemo u ivot veni, nee se zbrajati nae

pobede meu ljudima, ve samo nae pobede meu

neljudima. Nee se raunati nai uspesi meu vernima, venaa vera meu nevernima. Kada jednom preemo granicu

koja nas deli od Gospoda, nee vie biti vani ni zlatni pehari

najboljeg vina, ni konji, ni dolovi. Jedino to e Bog gledati

jeste da li smo iz tih pehara napojili edne, da li smo u tim

dolovima nahranili gladne. Sada se pitam, ja, ove godine

Gospodnje 1389-te, za koga emo voditi bitku u kojoj emo

svi izginutu i da li e ti sunji znati da smo im mi doneli mir

Boji u vremenu u kojem budu iveli. Jer zna, eno moja,

kada mi odemo, kada i ti i ja i deca naa i njihova deca i deca

njihove dece, kada svi jednom odemo u Carsko nebesko, opet

e se raati deca koja e hoditi ovim poljima i mirisati poljsko

cvee natopljeno duama nas koji emo za njih u ovo vreme

otvoriti nebeske kapije.

- Nebeske kapije, pitala je Milica.

- Nebeske kapije, ponovio je Lazar.Kada je Gospod

stvorio zemlju, planine, ume, livade. Kada je stvorio reke,

jezera, penicu. Kada je dao glas pticama, vid zeevima i

snagu srnama, tada je napravio i kapiju kroz koju zemaljska


42/178

38

bia prolaze na putu ka venosti, a nebeska bia silaze na

Zemlju. Tada je odredio da e uvari tih kapija biti samo oninajhrabriji u borbi za veru samu i nazvao ih je nebaski

vitezovi. A to mogu biti samo oni mukarci i ene koji za

ivota pokau da im je milija ljubav Gospoda nego sva

osmanlijska blaga. ovek jednom ivi, ali veno proivljava

odluke koje su ga delile od Gospoda.

I evo nas, stojimo ti i ja, eno, sada pred ovom slikompresvete Bogorodice i ja se pitam da li stradanje naih

vitezova na zemlji, u ovom vremenu, treba da dovede do

stvaranja nebeske vojske koja e u nekom drugom vremenu

sluiti Gospodu za obraun sa silama zla koje e zavladati

Zemljom i da li e se ta konana bitka za osloboenje

oveanstva, voditi na nebu, kao to se danas vodi na zemlji

naih dedova.

- Ne razumem te, rekla je Milica. Zbog ega je

Gospodu potrebno toliko stradanje, da bi stvorio nebesku

vojsku.

- Milice, eno draga. Ti sama zna odgovor i bez da ga

ja objanjavam. Ali neka ti. Znam da ti moj odgovor donosi

utehu za dane u kojima e sama brinuti o deci naoj, pa mi

onda nije teko da ti ga dam.

- Lazare, molim te, nemoj priati tako, pala mu je u

zagrljaj i zajecala.


43/178

39

- Hajde smiri se, shvatie jednom kada se sretnemo

ponovo, na kapiji nebeskoj da je dananji dan samo jedan odonih koji nas je vodio venoj ljubavi.

Stefan je kriom posmatrao svoje roditelje i nije mu bilo

najjasnije o kakvom Nebeskom carstvu pria njegov otac,

nikada nije imao hrabrosti da ga pita da li i on, njegov otac,

veliki Lazar, vidi stvari nepostojee i da li eta svetovima

skrivenim iza zavesa vremena koje se samo po nekadotvaraju i njemu i proputaju ga u svet arobnih oblika i boja.

Kako je voleo te trenutke u kojima je pored prekrasnih

jorgovana koji su krasili itavo kraljevstvo viao i bia koja su

drugima promicala. On je oseao da jorgovani imaju duu,

ako se o dui uopte moglo govoriti.

- Dragi moji, rekao je Lazar te noi svojoj porodici

okupljenoj oko velike trpeze, da se oprostimo od sveta ovoga

mi koji emo uskoro otii i vi koji ete ostati da sauvate

tragove nas koji smo otili. Stefane, ti jesi jedan od tvojih

predaka, ti vidi, znam, kao to su videli i tvoji dedovi vreme

koje e doi. Ostae, i znae da je vreme da nastavi sa

mesta sa kojega sam ja otiao. Ima jedna tajna, tajna koju si

dobio u naslee, stoga je nosi sa sobom i znaj da ovo neebiti kraj ve tek poetak bitke koja je davno poela da se vodi,

bitke koja e sve nas odvesti ka Gospodu za kojeg e se bitka i

voditi. Bie bitka, video sam, na dan Svevida boga tvojih

dedova, pobediemo i postaemo ono za ta smo roeni:

pobednici bez pobeenih.


44/178

40

Veera je prola u sumornoj atmosferi i posle Lazarevog

govora niko nije imao elju da govori. Kraj je bio neizbean,ali kraj koji e doneti poetak zbog kojeg su te due i poslate

na Zemlju.

U noi uoi dana Svevidovog, Stefan je budan sanjao istine

koje e ratnici sledeeg dana nositi na svojim titovima. Istine

zbog kojih se rodio i on, jedan od Nemanjia, jedan od uvara

vremena, jedan od izabranih uvara Bojeg reda i imenaGospoda, jedan od Vitezova, zmajeva onih koji uvaju istine

imena Gospodnjeg i tajnu Zlatnog puta.

Znao je on da je u njegovim koracima bilo neto drugaije.

Ipak, tog dana, 15. juna 1389. tog leta gospodnjeg, dok je

gledao vojsku kako okupljena oko njegovog oca prima priest

i odlazi na konano putovanje ka venosti, nebo iznad Kosova

polja se otvorilo i on je video sve. Video je istine koje su

spirale njihove strahove, video je kako ljudi postaju Aneli, a

kako Aneli kroz ljude uspinju svoje strele u borbi koja je bila

izgubljena i pre nego to je slavuj u umi zapevao toga jutra.

Borba svetla i tame, reklo bi se, ipak nije to bilo tako. Borili su

se ne protiv tame, jer svaka tama ima svetlo iz kojeg se

razvila, a to to su Turci doli na njihove zemlje u elji zaosvajanjem, nije se razlikovalo od svih prethodnih osvajanja u

istoriji oveanstva, a bilo ih je mnogo. itavi narodi su

nestajali u tim osvajanjima i jedna bitka u nizu bitaka ne bi

promenila svet, niti bi donela vitezovima slavu venu ka kojoj

su krenuli. Ova je bila posebna, bitka nad bitkama, voenja

rukom Gospoda. Ovo nije bila bitka protiv turske vojske, jer


45/178

41

znali su i jedni i drugi da se protiv turske vojske ne moe u

tom trenu. Ovo nije bila bitka protiv nekoga, ovo je bila bitkaza svetlost, za venu slavu, u kojoj pobeeni postaju

pobednici, u kojoj su svi otili, u kojoj su due napustile svoja

tela za dobro koje je trebalo sauvati za vremena budua.

Ovo je bila bitka ne za slobodu na Zemlji, jer zemaljska

sloboda i nije sloboda, ograniena uzdama vremena,

zemaljska sloboda je samo kap u neslobodi due otuene od

boga, ovo je bila bitka za slobodu venu, onu u kojoj e duespremne da se oslobode svojih linosti, osvojiti milost Boju

za vijek i vjekov, za svoju decu i decu njihove dece i sva

pokoljenja do poslednje kapi njihove krvi. Stefan Lazarevi,

imao je samo esnaest godina kada je gledao sa najvie kule

kako se nebo otvara i kako se ljudi preoblikuju u udna bia

svetlosti koja se njiu kroz vreme u kojemse odvija bitka za

svetlost samu. uo se topot konja, uo se huk strela, uo se

zveket maeva, a opet sve je bilo tiho. Oseao je kako se

provienje pojavljuje iznad Kosova polja, video je anele

kako sakupljaju due umrlih i kako ih odvode sa sobom, video

je kako se svetlost u slapovima sputa na ratnike koji su

padali, noeni idejom da e taj pad biti samo jedan korak ka

poslednjoj stepenici raja. Borba za dobro je poprimila svoju

dimenziju vanvremenskog i on je to video. Sluao je toliko

pria iz vremena prolih, itao je o bogovima i boginjama, svi

su bili tu u tom trenu voeni Svevidom, vrhovnim

Boanstvom svojih predaka. Dizali su pale ratnike, zaustavljali

strele, spoticali konje. Bila je to bitka za dobro u koju se

dobro ukljuilo, borei se za sebe. On je sve to posmatrao sa


46/178

42

najvie kule i pitao se zbog ega je on, ba on, mogao da vidi

kako se nebo bori sa onim drugim delom neba, ne protivnjega, nego za sebe. Kako istine venosti proimaju umrle i

kako oni nesvesni da su za njima ostala tela, odlaze u venost

koja gradi most izmeu Zlatnog doba koje e doi i Mranog

doba u kojem su bili. Taj most satkan od njihovih dua, satkan

od svetlosti njihovih srca, satkan od ljubavi koju su ostavili

ba na tom mestu, mestu kraja elja, nisu znali da e taj most

biti nebeski put njihovih unuka kojim e prei iz jednog udrugo vreme postojanja.

- Ti si izabran, uo je odgovor, gledajui bitku

pobednika koji su ginuli.

- Ja sam izabran, za ta?, upitao je svestan da pria

sam sa sobom, a opet znajui da to Gospod pria kroz njega.

- Izabran si da put koji tvoj otac danas pravi

oplemeni ljudskim duama koje e jednoga dana pomagati

mnogim malim ljudima da preu sa jedne na drugu obalu

vremena.

- Put, koji moj otac pravi, kakav je to put?

- To je put svetlosti, nebeski prolaz koji spaja ovo

vae vreme sa jednim drugim vremenom koje ja gledam ve

sada, a koje e vai potomci gledati stotinama godina posle

vas, ovde na Zemlji. Jer vreme kao takvo ne postoji. Da bi vi

mogli da vidite tu novu dimenziju vremena potrebno je da


47/178

43

svoja srca i svoje due dovedete do tog nivoa u kojem ete

moi da prepoznate istine tog novog vremena.

- Kako je moj otac napravi taj most, upitao je naivno.

Imao je samo 16 godina i nije mogao da zna da je dan koji je

gledao svojim oima jedan od onih za koji bi due dale svoje

sopstvo, samo da ga doive u svom punom sjaju. Dan nade,

Dan pobede duha.

- Da bi se napravio most koji e spojiti ovo sa

vremenom koje dolazi i koje je istkano od iste ljubavi i

svetlosti, bila je potrebna energija ljubavi i svetlosti koja bi ga

istkala. Da li si video vojsku koja ide u smrt slavei venost?

Da li si video vojsku koja ide ka svome kraju, a slavi novi

poetak? Da li si video ljude koji su se odrekli sebe i pre nego

to su znali ta ih eka? Da lisi video svetlost koju su nosili u

svojim srcima i koja je njihove due uzdizala do visina

nesluenih? Da li si video kako su padali ljudi, a ustajali

aneli? Da li si video kako su aneli nebeski prilazili i

sakupljali svetlost i ljubav koja je isijavala iz tela dua koje su

se odricale sebe za vas, za sve vas koji ete doi? Da li si

video, deae, suze radosnice u oima palih ratnika? Da li si

video osmehe? Svi oni su znali da e njihov kraj biti samo krajnjihovih konanosti i da e njihova venost biti ispisana

zlatnim slovima. Da li si video, deae, kako su se svetlost i

ljubav irili i kako su se spajali na mestu iznad njihovih

prizemnih konanosti? Da li si video put koju je istkala ta

svetlost i kraj puta kako nestaje u nepoznatom? A to

nepoznato nije nepoznato, to je samo nevidljivo oima


48/178

44

ljudskim u ovom vremenu mraka u kojem ivite, u kojem ja

ispoljavam sebe, da bi kroz vas progledao, u kojem putamdue da osveste najnie dubine svog postojanja kako bi

prepoznale svetlost kada je ugledaju. To nepoznato nije

nepostojee, ono je samo sakriveno od pogleda palih anela,

onih koji bi svetlost ugasili jer nekome je svetlost tamnija od

mraka. To nepostojee jeste budue sutra vremena u kojem

e iveti ljudi, ali tek kada postanu sveljudi, tek kada u svojim

srcima i svojim duama budu svakoga dana, svakoga trenutkau toku dana nosili svetlost i ljubav kakvu su ovi pali pobednici

nosili sa sobom. Samo sa takvom ljubavlju u srcu, sa verom u

postojanje samo, vi ljudi ete prei u novo Zlatno doba. Do

tada emo se jo sretati, mladiu, jer ti si dua iz porodice

dua koja od postanja hodi zemaljskim putevima. Pola ljudi, a

pola zmajevi, pola oveci, a pola sveljudi, jednom nogom

koraate Zemljom, dok krilima rasterujete strahove

zemaljske. Da li si video put, mladiu, uo je ponovo pitanje.

- Video sam, rekao je Stefan.

- To je odgovor onda. Tvoj zadatak jeste da meu

ljudima pronae one koji e svojim srcima i svojim duama

biti uvari prolaza izmeu ovog i onog sveta, uvari puta kojigradi most izmeu tame i svetlosti. Tvoj zadatak jeste da

svetlost spusti na zemlju, i da obasja tamu koja se nadvila

nad ljudima, svetlost iz postojanja koje kao takvo postoji, a

koje e samo retki videti, samo ti i takvi kao ti, samo

ponekad, dokle itavo oveanstvo ne bude obasjano

istinama. Jer svaki Zlatni presek poinje i zavrava se na tom


49/178

45

mestu i svaka dua je dola na Zemlju u ovom trenutku i doi

e jo toliko puta da bi se spremila, da bi bila u vremenu ukojem bude bilo vreme za prelazak, meu onim duama koje

e prei most i koje e zablistati u novom vremenu

postojanja. Mrano doba kao takvo ne postoji, mladiu, samo

lekcije kroz koje oveanstvo prolazi da bi se spremilo za

svetlost. Da nema tame, svetlo ne bi imalo kome sijati. iri

istine, iri pismenost, iri lepotu, iri ljubav, budi bog na

Zemlji, budi dostojan koraka svojih predaka, osvetli Zemlju

koja e jednoga dana sijati kao najsjajnija zvezda na nebu

istinama kojima e ti da utre put. Osvetli Zemlju da bi

preivela jer e posle tebe iveti u mrakuvekovima. Osvetli je

da ne bi odustala od svetlosti zbog tame koju e iveti u

svojim malim ivotima. Tvoj zadatak je da propusti istine

kroz brda i dolove i da u svetlosti i istinama izabere one koji

e sa tobom i posle tebe nastaviti da uvaju svetlo,za vreme

u kojem e svetleti svako drvo i svaki kamiak ove boanske

Zemlje kojom hodi, Zemlje koju je svetlost tvojih predaka sa

ovim danom, na karti nebeskoj zauvek oznaila kao zemlju

kraja i zemlju poetka.

- Da li pristaje, uo je jo jednom pitanje.

- Da, rekao je, - pristajem, ali bih voleo da znam neto

vie o svetlosti svojih predaka. Ako treba da budem svetlo,

ako treba da pronaem ljude, kako u da prepoznam da

jesam to to kae i da su drugi ono to trebaju biti, da bi se

od tame mogla sakriti iskra Gospodnja koju mi danas daje da

je uvam kroz vekove? Kako da znam kada e doi vreme u


50/178

46

kojem e od tog semena svetlosti nastati uma, i kako da

znam kada e doi vreme da se svetlost sama pusti u svet kojisvetlo video nije?

- Svetlost tvojih predaka je svetlost Isusova, ali ne i

samo Njegova, poto je i On bio samo jedan od donosioca

svetlosti, jedan od pronosioca svetlosti kroz vreme koje vi

ljudi nazivate ivot. To je svetlost Istine koju treba sauvati za

vreme posle nevremena, koje nevreme nee ni biti, ve samova put oslobaanja od vas samih, od sna u kojem nosite

svoja fizika tela hodajui zemljom anela. Ipak anele ne

moete videti sve dok i sami ne razvijete aneosko u sebi.

Nekome je dato aneosko po roenju, po krvi koja nosi i

pronosi istine meu ljudima. Tvoj pradeda Stefan Duan, bio

je jedan od donosioca svetlosti i svako njegove krvi to moe

biti ako prihvati da mu je dua velika koliko je on ko ovekmali, ako prihvati da sem postojanja, sem Gospoda ne postoji

zakon i da je zakon Boiji zakon postanja od kojeg niko nikada

pobegao nije.

Ne postoji mesto u vaseljeni u koje moe da se sakrije dua

ogrezla u grehe svoje i ne postoji ivot u kojem nee ona

sama birati da bude to to je bila, jer iako se za ivota linostikrila, jednom svako napravi svoj presek zlatni, a u njemu osta

zapisano ta je uzeo i ta za to treba dati.

Tvoj deda po kojem ime nosi, skupio je vitezove sjajne,

uvare donosioca svetlosti koji se nazvae Vitezi crvenog

zmaja, koji su pripadali zmajevitim ljudima po roenju.


51/178

47

- Zmajevitim ljudima, upitao je Stefa zbunjeno.

- Da, vi ih na Zemlji tako zovete, ipak za mene, vi ste

samo bia kroz koja ja ispoljavam sebe na viim nivoima

svesnosti, o kojoj veina sveta tvoga danas ne moe ni da

sanja, a koje etesvi u dobu koje neki zovu Zlatno prei.

Bitka je zavrena, na dan Svevida leta gospodnjeg 1389.

godine, kada je i izgraen most izmeu sna i jave, izmeu

ivota i venosti, kada je napravljen prelaz kojim e u jednom

buduem vremenu mnoge male due preisa jedne na drugu

obalu vremena.

Te noi Stefan je u molitvi rekao:

Molim duhovne energije zmajeva da se otkriju meni, slugi

Bojem, da kroz mene propuste svoje velianstvene istinesvetlosti i da mi daju mudrosti da u svojim koracima

prepoznam korake Gospoda, a snage da u tim koracima o

svojoj veliini nikome ne priam. Molim duhovne energije

zmajeva mojih predaka da se probude u meni i da me vode

putem kojim su i sami hodili, da bi se mi, njihovi unuci, rodili

da pevamo o njima. Molim duhovne energije zmajeva, da

svoju mudrost i sjaj junatva preliju u srce moje, i da dovedume me junake koji nee da se boje za ivote posle kojih e

slavom ovenani otii u venost.

Hvala, sada i uvjek i za vjek i vjekov,

Amen.


52/178

48

Kako je vreme odmicalo, pojavljivalo se sve vie

znakova i znamenja koja su mu otkrivala tajne koje je njegovdeda jo davno sakrio u svom zakoniku napisavi:

Svima onima koji zmajeve dre, ovaj zakonik neka se

u um postavi i dovjeka potuje, jer zmajevi su uz nas od

davnina, od prije nego sto smo i slovo imali, pa ih valja

potovati i uvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne

bi ni bilo, tako nas bez zmajeva nee ni biti.

Vremenom je otkrivao da je Zmajevita energija zapravo bila

energija stvaranja i rastvaranja i da to i nisu bila bia va

snopovi energije koja je pokretala i budila celo ovekovo bie.

Tu energiju stvaranja su ljudi viali kao zmajevitu, ali to je bio

samo oblik u kojem se ona ispoljavala na Zemlji. Zmajevita

energija je duhovna, svetlosna energija, sa snagom najjaih

vetrova, i znao je da ukoliko je ovek propusti kroz sebe,

ukoliko je primi i prepozna, ukoliko je neguje, postaje bie

svetlosti, bie u kojem ivi Gospod sam. Slika u kojem Sveti

ore savladava adahu, predstavlja samo snagu, volju i elju

oveka da te energije stavi pod svoju kontrolu. Vitezovi

Zmajevi, shvatio je, bili su oni sveljudi koji su Zmajevite

energije svetlosti uvali u sebi i ispoljavali ih za dobro narodai dobro majke zemlje.

Tumaei zakonik, voen duhovnim energijama zmajeva,

nastala je ideja o obnavljanju Vitekog reda zmaja.

Svima onima koji zmajeve dre znailo je da svi oni koji

imaju mo i sposobnost da svoju univerzalnu energiju


53/178


54/178

50

spasenje njihovim duama koje e se roditi u linostima

nekog budueg sutra.

Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo Bog je ljubav i sve

postojanje jeste izraz boanske prirode u nama i oko nas, a

zmajevita energija, kao manifestacija iste energije ljubavi na

Zemlji je ona od koje smo svi i nastali, to je ista energija

Boanske kreacije, ista ljubav.

Tako nas bez zmajeva nee ni biti ukoliko zanemarimo

Boansko u nama, ukoliko pustimo da naa materijalna

stvarnost preuzme vostvo nad duhovnim koje ivi u nama

ukoliko kroz pohlepu, nepotovanje i mrnju ugasimo u sebi

svetlost zmajevite, boanske energije, mrak koji e zadesiti

oveanstvo bie vei od najvee tame.

Proi e mnogo vekova dok se ne probude zmajevite energije

u ljudima, dok svako u sebi ne prepozna snagu sopstvenog

postojanja, a u svojim koracima samo izraze vene ljubavi, na

koji nain e se ljubav i svetlost iriti svetom kao latice

breskvinog cveta posle prolene oluje. Proi e, znao je to, i

sanjao je bitke koje e se voditi, sanjao je mora koja e doneti

nove istine, sanjao je istine koje su bile ak vee od istina

koje je poznavao, a ono to je on u tom vremenu trebalo da

uradi jeste da okupi svetlee, zmajevite, boje, da udrui ono

to vekovima bee razjedinjeno, da bi postalo jedno, koje e

se ponovo raspasti, ali koje e u vremenu pre kraja vremena,

u vremenu ponovnog okupljanja, posluiti da se prema


55/178

51

znacima i znamenjima, prepoznaju da bi se ponovo sreli u

svetlosti i u toj svetlosti preli most.

Shvativi to, Stefan je svoju vojsku i svoje vitezove,

poeo da poduava znanjima do kojih je dolazio, vodei ih iz

pobede u pobedu, voen neustraivim zmajevitim

energijama koje su se pokretale pre svakog boja. Shvatio je

da je i njegov otac izabrao 15. juni, dan Svevida, gospodara

zmajevitih energija, za dan u kojem e voeni rukomprovienja, postradali postati pobednici, a pobednici samo

mnogovekovna tama u koju e due uranjati, da bi konano

izronile u svetlosti. Maarski kralj igmund uvi za uspehe

Stefanove, bio je rad da dozna tajnu koja je pokretala svetlost

to se irila itavim Balkanom, kada bi Stefanova vojska

vojevala. 1408-e, samo devet godina posle Bitke za svetlost,

formiran je Red zmaja. Formalno je na elu tog reda bioigmund Luksemburki, kralj Maarske, koji je i svojim

godinama i svojom titulom i autoritetom dao zemaljsku

snagu redu, dok je Stefan bio duhovni voa, prvi meu

jednakim zmajevitim ljudima koji su se okupili, da oivaju,

sauvaju, prenesu i raznesu, zmajevitu, svetlosnu, boansku

energiju meu neuke i da sauvaju njihove due za vremena

u kojima e one konano krenuti putem sebe.

Njihov glavni zadatak i jeste bio da sauvaju ljudske

due od izazova u koje su njihove linosti upadale, gradei

svoje sopstvene venosti. Odricanje od vere i od Gospoda,

izdaje, lai, prevare, sve je to donosilo vreme tame u kojem

su iveli sunji ekajui svoj kraj, a ne slutei da je kraj


56/178

52

beskonano dug kada se dua ponovo vraa na poetak.

Vreme tame, u kojem su se mnoge due raale, sakupljajuiiskustva koja e ih, konano, kada doe vreme, dovesti do

svetlosti. Jer idui putem Zlatnog preseka, svaka dua bira da

pronae ono to je izgubila, jer e samo tako dosegnuti sebe

u venoj svetlosti koja se nalazi na drugoj obali vremena.

Vreme tame, izdaja, osvajanja, paljenja, odricanja,

beanja, laganja, mrnje, neovenosti, straha, nevere,osude, prokletstava, dugo vreme ekanja na jo jedan

poetak koji e doneti jo jedan Zlatni presek, ispisan tamnim

slovima. Jer sva tama koju linost dade u nekom od ivota

samo je mastilo kojim e da ispie svoj Zlatni presek pre

novog putovanja u svet konanosti, u svet ponovnog

propadanja ili konanog uzdizanja due.

uvari dua, Donosioci svetlosti i Aneli ljubavi, eto to su bili

zmajeviti ljudi koji su svojom svetlou obasjavali, a svojim

sudbinama ispisivali zlatna slova ljudske istorije u vremenima

u kojima je dobro bilo daleko od sveta koji je pisao istoriju.

Ljudi koji su budili nadu, ljubav i svetlost time to su bili

dobro koje su sa sobom nosili, a Stefan Lazarevi je bio jedan

od njih.

U vreme despota Stefana, Beograd je bio prestonica vitetva i

tajnih znanja. U svom dvorcu, dananjoj Despotovoj kuli na

Kalemegdanu, on je okupljao najpoznatije zvezdoitae,

alhemiare i mistike tog doba, pre svih molitvene tihovatelje,

isihaste.


57/178

53

Ono to Stefan nije znao tada jeste da jedna zmajevita dua

treba da proe kroz sva tri duhovna stepena na Zemlji da bidostigla potpunu zrelost i da bi dola meu bestelesne

anele nekih drugaijih stvarnosti, a u tom ivotu on je bio na

svom prvom aneoskom zadatku uvar dua.

uvari dua u tom vremenu, pre poetka kraja mranog

doba, trebali su da pomognu da se sauva duh istine naroda

koji je napravio most ka svetovima Zlatnog doba, sjajemljubavi koju su nosili u sebi. Tako je Stefan formirao Resavsku

pravopisnu kolu i okupljao i pruao utoite uenim ljudima,

ne samo iz svoje drave, ve i iz okolnih oblasti i zemalja.

Njihova delatnost na prevoenju neprevedenih dela sa

grkog, popravljanju postojeih prevoda i njihovom

prepisivanju, stvorila je novi pravopis koji je imao za cilj da se

jednom jeziku da nadnacionalni karakter.

Prevoenje i prepisivanje knjiga raeno je za potrebe crkve,

ali i vlastele, a naroito samog Stefana koji je imao najlepu i

najpotpuniju biblioteku, a u to vreme resavska prepisivaka

kola i postaje jedna od istaknutijih evropskih skriptorija.

Zlatni vitez reda zmaja, Stefan Lazarevi u tom vremenu

postavio je temelje na kojima e vekovima kasnije biti

izgraen most koji e spajati venosti u vremenu pre kraja

vremena kada se svetlei budu okupili da konano, u svom

poslednjem letu na onu stranu vremena, povedu sve sa

sobom.


58/178

54

IV

Don se odjednom naao ponovo u svojoj sobi,nesvestan da je samo nekoliko sati pre toga eleo da izvri

samoubistvo. Odjednom mu se inilo da je prolo nekoliko

ivota.

- Ko je taj Stefan, upitao je Don.

- Linost koja je u svojoj prvoj aneoskoj ulozi naZemlji bio uvar dua, vitez reda zmaja, jer je osvestio svoje

aneoske sposobnosti svojstvene zmajevitim ljudima, ili

ljudima sa natprirodnim moima, ako ti je tako lake da

razume. Tvoja dua e prepoznati njegov znaaj.

- Moja dua?, upitao je Don sumnjiavo. - Ja ne

znam ni koja je to zemlja, rekao je.


59/178

55

- Ne mora ti da zna nita, tvoja dua zna, Done.

Zbog toga sam ja sada ovde, a ti treba da donese odluku dali eli da ivi u skladu sa najviim planom svoje due ili ne.

- A koji je to najvii plan moje due?

- Video si svoj Zlatni presek, pre nego to si video

viteza. Izdao si Boga, izdao si sebe, jer si u lai Helenu poslao

na lomau, a opet ima sve, zlata za tri ivota i zemlje za pet

pokoljenja. Da li misli da ima neto, Done?

- Mogu li neto da pitam pre nego to dam odgovor?

- Naravno.

- Ako se to desilo sa Helenom na takav nain, da li

misli da i to nije u skladu sa viim planom moje due, kako si

to rekao malo pre.

- Naravno da jeste, uo je. Svaka dua koja treba da

ostvari aneosko na zemlji, ima plan da ispuni kroz vie ivota

nekoliko uloga, kao to si video. Potrebno je da proe kroz

nivo uvara dua, zatim donosiocasvetlosti, a onda, na kraju

tog putovanja, nivo anela ljubavi.

- udno, rekao je Don. Ja imam oseaj da sam

upravo ubio jednog anela ljubavi, rekao je gorko mislei na

Helenu.

- Jesi, ali moda je to samo zbog toga da bi jednoga

dana doneo odluku da ga oivi, Done, ali o tome emo


60/178

56

drugom prilikom. To e biti tvoj ivot pre kraja vremena i tada

e dobiti sve, sve ono to je bilo i sve ono to e biti. ivotanela ljubavi dua raa u enskom srcu, a sada je vreme

mukih energija. Zato e ti u narednih nekoliko ivota svoje

uloge ipak igrati u mukim telima. A kada se rodi u telu ene,

bie to bie svetlosti koje e osvestiti sve grehe koje je dua

napravila u mukim telima, sve nevere i sve preljube, sve

izdaje i lai, sva odbacivanja i sve osude. Bie to ivot u kojem

e tvoja dua proi kroz strah, suze, bol, patnju, izdaje,nepotovanje, nepriznavanje, koje su sve muke linosti tvoje

due ikada nanele enama. Jer ene su, moj kapetane, dua

svemira, i u vremenu pre kraja vremena doi e trenutak da

ona oivi u svom punom sjaju, jer jedino kroz sjedinjavanje

oba principa, mukog i enskog u svakom pojedinano i u

svima zajedno, bie mogu prelazak u novo doba ljudske

istorije.

- Kako se Stefan ophodio prema enama, upitao je

Don, plaei se zasvoju duu.

- Stefan je imao zadatak u kojem je svoju ulogu

uvara dua u mukom vremenu uradio na najbolji mogui

nain. Nije mnogo mislio o enama, jer trenutak nije bio zato. Jedino to u ti rei jeste da je bio oenjen Jelenom, ili

Helenom, kako na tvom jeziku glasi njeno ime.

- Helenom, da li je mogue, upitao je zapanjeno.

- Da, Helenom svetlou, uo je. uvar dua koji

postaje donosilac svetlosti u svom zapisu mora da bude


61/178

57

sjedinjen sa svetlou makar na simbolini nain, dok to ne

postane stvarnost njegove due. Sjedinjen sa svetlou,postae svetlost, da bi se rodio kao ista svetlost.

- Koji je moj zadatak sada, upitao je Don, svestan da

ukoliko bude probao da shvati sve to je uo, nikada nee

doi do trenutka u kojem on iskupljuje svoju duu.

- Rekao sam ve, nema zadatka, samo izbora tvoje

slobodne volje. Da li si spreman da se odrekne svega i

postane vitez svetlosti na zemlji, u iekivanju asa

konanog poravnjanja istine tvoje due?

- Da, rekao je, spreman sam, ta treba da uradim?

- Potrebno je da izae sada napolje, da tano u

15:45 bude na raskrsnici ulica u donjem gradu i da saeka.

Don je tako i uradio. Imao je samo dvadeset pet godina i nije

znao kuda bi krenuo. Sve to je uradio i sve to jeste nije bilo

dovoljno da ga zadri u ivotu, ali istina obeao je posle

razgovora sa Anelom ili Bogom da e da ostane i saeka da

vidi ta e se desiti. Tano u 15:45 iz krme koja se nalazila tik

na raskrsnici, uo je razbijanje flaa i vrisak ene. Iako jeobeao da e da bude na raskrsnici nije mogao da ne prie i

vidi o emu se radi. Tek to je stigao do kafane, pijani gost je

vukui je za kosu, izbacio prodavaicu ljubavi napolje i

izvukao bi. Zamahnuo je tako jako da se vetar u trenutku

sledio od bola koji je ona oseala. Don je bez razmiljanja

priao, pokuavajui da sprei sledei zamah ali, razjaren i


62/178

58

pijan, stranac je izvukao pitolj i Dona metkom pogodio

negde u predelu slezine. Vreme je stalo. Da li je to ono po taje doao, bilo je poslednje to je pomislio? Sada vie nije

disao ali je oseao je da nije nestao. Bio je samo neto laki

kada se podigao, i odjednom je video svoje telo kako lei na

zemlji, kako nesrena devojka plae pored njega i zahvaljuje

mu se, i kako policija dolazi i odvodi stranca koji ga je ubio.

Ubio, pomislio je!Pa ja sam mrtav. Gledao je oko sebe i nije

znao ta bi uradio. Samo je stajao i posmatrao kako venostnjegovog ivota prolazi ispred njega. Odjednom je video

svetlost. Bila je toliko sjajna i privlana da je u trenutku osetio

kako eli da se stopi sa njom. Ipak nije to bilo stapanje, uo je

isti onaj glas koji ga je doveo do ovog trenutka.

- Done, sreno ti bilo spasenje, uo je glas. - Mnogo

toga je ispravljeno sa ovim trenutkom, istina ostala jeHelenina bol. Ali to je ono to ne moemo ispraviti ovog

trenutka, jednom kada doe vreme u tom poslednjem

vremenu postanja.

- Hvala, rekao je on zbunjeno i nije imao predstavu

ta je to moglo znai. Moe li da mi kae kako u ja sada

da ispunim svoj zadatak ako nisam iv.

- A ko kae da nisi iv, moda ne kao Don

Aleksandar, ali to ne znai da tvoje telo nee obaviti ono o

emu smo pre nekog vremena priali.

- Ne razumem.


63/178

59

- Vidi Done, uo je. Tvoja dua je zavrila jedan

ivotni ciklus, i ti si bio spreman da ode, na nain na kojisvoju duu u venosti ne bi mogao da oisti, jer samoubistvo

je jedan od najveih karmikih dugova i svi aneli koji hodaju

zemljom vode rauna o tome da se to jako retko deava.

Ubiti sebe znai ubiti Boga u sebi. Ti si sa druge strane imao u

svojim duhovnim genima zapis da pristaje da bude doveden

u situaciju da ubije Boga, da bi ga kroz potpuno odricanje

ponovo pronaao. Tako se i desilo. Ipak, tvoja dua, kao deouniverzalne due svemira, imala je jo jedan zadatak - da telo

koje je dobila kao svoje odelo, posle ponovnog pronalaska

Boga, prepusti viim sferama kojima je ono potrebno na

zemlji, zbog misije koju je potrebno obaviti. U tvom telu e,

po tvom sopstvenom izboru, a u dogovoru sa tvojom duom,

iveti do kraja ivota novog Dona vitezkoji e nastaviti svoju

ulogu prosvetitelja, kakav je bio i u linosti Stefana Lazarevia

iji sam ti ivot pokazao. Ta nova dua imae seanje na svoj

prethodni ivot, ali i potpuno nov pristup ivotu i stvarnosti, a

svoju prosvetiteljsku ulogu e proiriti na itav svet.

- Da li to znai da ja neu postojati, upitao je

neodluno.

- Hoe, ali inicirana novim svetlosnim energijama

tvoja svest u telu Dona e se podii na vie nivoe svesnosti i

tvoj ivot nikada nee vie biti isti. Sa ovim prelazom tvoja

dua dobija jednu novu dimenzuju, dimenziju anela, a kada

doe ivot u kojem e isceliti i Helenu, postae i sama bie


64/178

60

svetlosti. Taj novi Don ostvarie svoju prosvetiteljsku ulogu

kao dua velikog viteza.

- ta treba da uradim, upitao je Don.

- Nita, samo gledaj, novi Don e se probuditi.

- Imam jo jedno pitanje, ako mogu.

- Naravno, rekao je Aneo.

- Kako u da znam u kom ivotu u osloboditi svoju

duu Helene.

- Znae, Done, tvoje dua e znati. Bie ih dva, jer

ono to si uradio ne moese ispraviti u jednom. Da si je samo

izdao moda bi i moglo. Ali poto si je ubio, tvoja dua e

prvo birati da proe kroz to iskustvo, a zatim e jo jednomponovo da se rodi i da kroz konano ienje svih energetskih

kanala postane Aneo ljubavi na Zemlji u linosti u kojoj bude

ivela.

- Hvala, spreman sam, rekao je Don.

Don je osetio kako mu se telo pomera. Nije mu ba bilojasno ta se desilo, ali ono to je znao jeste da ga sve boli.

Video je pored sebe doktora, istog onog doktora koji je

Helenu proglasio veticom.

- Ne, samo ne ti, pogledao ga je u neverici i zatvorio

oi u elji da ne oseti bol koja ga je lomila. Poeo je da jeca.


65/178

61

ta dalje, Boe, vodi me. Ja ne znam ta treba da radim,

izgovarao je tiho da ne bi propustio kroz sebe vulkanbesmisla koji mu se skupio u grlu. ta dalje, Gospode?

Odjednom je video svetlost, i glas mu je bio poznat. Negde ga

je ve uo. Bio je to Aneo. uo je:

Tek kada shvati da nita nema,

da su sve samo iluzije tvojih besanih noi,

Tek kad si spreman da se odrekne svega,

kada krene, a ne zna kuda e doi,

Tek kada si spreman da ostavi sve,

da poe, a ne zna kuda si poao,

Tek kada si voljan da pone,

a nisi nikada nita poeo,

Tek kada si rad da doe,

a ne zna da li bi ikada doao,

Tek kada si spreman da promeni sve,a ne zna da li je promena poetak ili kraj,

Tek kada si spreman da izgubi sve,

a ne zna da li je gubitak samo oslobaanje koje si traio,

Tek kada si spreman da veruje,


66/178

62

da sve to ima jeste deo Boga koji je u tebi,

Tek kada si spreman da vidi,

da nita nema sem onog to ve nosi u sebi,

Tek kada si spreman da veruje,

da venost je kua u kojoj dua hodi,

Tek kada si spreman da krene,putem za koji ne zna kuda danas vodi,

Tek kada si spreman da eka,

iako nema nade da e sunce sa novim jutrom da se rodi,

Tek kada si spreman da prihvati,

da svaki nepoznati korak jeste korak ka slobodi,

Tek kada si eljan da da sve,

a da za uzvrat nita ne trai,

Tek kada vidi da nita nije onako,

kako tvoj razum vidi,

Tek kada si spreman da plae,

a da se ba taj razum due tvoje ne stidi,

Tek kada si spreman da da,

od sebe kao da daje sebi,


67/178

63

Tek kada si spreman da shvatida nita to misli mnogo ne vredi,

Tek kada si spreman da krene,

iako ne zna da li e morati da sevrati,

Tek kada si spreman da da,

iako ne zna da li e ikada iko da te shvati,

Tek kada si spreman da izgubi sve, ba sve,

i da prepusti svoju duu Bogu,

Tek tada shvatie da si dobio sve,

i da strahovi ti nita vie ne mogu,

Da si postao svetlost,

koja ode do Venere i vrati se kui za manje od sata,

Da si postao istina,

koja otvara sve brave i sva zatvorena vrata,

Da si postao ljubav,

koja daje od sebe, kao da sebi sreu deli

Da si postao dua,

koja sem svoje istine, druge istine ne eli


68/178

64

Da, tek tada shvatie,

Da si postao Bog,Da, ba Bog,

Da si se rodio, i da si postao Bog,

Da, ba Bog,

Da, ba Ti.

Shvatio je da je sve to je imao bilo nita, a mogao je makarimati sebe u tom ivotu u kojem je izgubio duu. Ostae u toj

kui dok se ne oporavi, a zatim e otii zauvek. Sve e ostaviti

i otii zauvek, da bi nekada mogao da se vrati. Da bi, kada

bude dolo vreme, imao pravo da se vrati po sebe.

Tako je i bilo. Posle samo mesec dana od Helenine smrti,

Don je ve hodio Svetom zemljom, ostavivi sve za sobom.Kuu i imanje je poklonio gradu da se u njoj otvori sirotite, a

sva blaga koja je imao namenio je kolovanju dece koja e

odrastati u tom sirotitu. Tako e, nadao se, njegova kua

postati pravi dom, onaj iz kojeg se iri nada i svetlost, kada on

sam nije umeo da je prepozna. Don je postao slavni vitez u

Krstakom ratu. Borio se za slabe, pomagao nedunima i u

ime Gospoda borio se protiv tame. Ispunio je zadatak svoje

due, postao je ratnik svetlosti u vremenu u kojem se svetlost

maem branila.


69/178

65

v

Na nebu je bila posebno sveana atmosfera kao to

je to uvek kada se raa dua koja e posle tog ivota zavriti

samsaru - neprikidni ciklus raanja i umiranja. Dua je bila

svesna toga, ali linost koja se bude rodila to nee znati iako

e imati sve mogunosti da doe do osloboenja.

Ta dua se nalazila u sobi ogledala ivota sa svojim

Anelom vodiem i kao i uvek trebalo je da proe kroz svoj

Zlatni presek koji je ovog puta bio neto drugaiji jer je bio u

pitanju poslednji ivot due na planeti i bilo je vano da u

venosti bude zapisan kod koji Zlatni put Osloboenja koji e

posluiti mnogim duama dou do slobode. Iz tog razloga

Radha, kako je ovoj dui bilo duhovno ime, trebalo je da


70/178

66

ostavi poruku na zemlji, da ponese seme svetlosti iz koje e,

kada doe vreme, da se razvije baklja znanja i istina koja eobasjati mnoge.

- Doao je konano tvoj ivot proienja, draga

Radhe, ula je Anela. Ovo je tvoja poslednja uloga pred

odlazak kui. Ti si odabrana da donese na Zemlju poruku

Bogova, onu koja je prenoena stotinama godina kroz rei,

onu koja je ostala neotkrivena, a opet objavljena. Ti siodabrana da sa sobom ponese svetlo istina, ti si odabrana

da slui i da se kroz to sluenje izdigne ka zvezdama. Nee

biti lako, jer e izazovi biti veliki. Potrebno je doi do trenutka

u materijalnom svetu u kojem e se ti setiti ove istine.

Potrebno je osvestiti sebe u vremenu pre kraja vremena, ali

sebe kao duu koja je dobila telo da bi u njemu pronala

Boansku iskru sa kojom se raa. Ljudi to zovu rad na sebi ali,videe, ne postoji rad na sebi jer ti si ovo to vidi sada u

ovoj sobi ogledala ivota, ti si Dua koja u svom kodu ve nosi

direktno iskustvo istine povezanosti sa Izvorom. Ono to

znai rad na sebi jeste zapravo rad na eljama. Jer svi dolaze

po istom modelu, svako telo je isto, svaka pria je ista, samo

su elje due razliite. elje su jedino svojstvo due i one

upravljaju ljudskim ivotima. elja je sama po sebineraskidivo svojstvo due, elja da se neto ne eli takoe

jeste elja. Zbog toga se uvaj svojih elja kada se bude

rodila, Radhe, jer elje koje su materijalnog tipa i koje tvoje

postojanje vezuju za materiju pretvaraju se u poudu, a

pouda je ljudski najvei neprijatelj i predstavlja pre svega

izvrnutu ljubav prema Bogu.


71/178

67

Tvoje duhovno telo ima tri svojstva: venost, znanje i

blaenstvo. Ti e se roditi u telu materijalnom i gledaesvet u kojem ljudi vide prolaznost, neznanje i patnju. Tvoj

zadatak jeste da prolaznost pretvori u venost, da neznanje

pretvori u znanje i da patnju pretvori u blaenstvo. A kada

to uradi sa svojom duom pomoi e mnogim duama da

krenu putem Izvora.

- Shvatila sam ta mi je zadatak, rekla je Radhejezikom svetlosti.

- Ponee sa sobom ovo, kazao je Aneo i dao joj u

ruke jedan energetski snop koji je ona propustila kroz sebe.

- Ustav Zlatnog doba, upitala je zaueno.

- Da, rekao je Aneo. Tvoj zadatak je da ponese naZemlju Ustav, kako ljudi zovu najvii dokument kojim ureuju

svoje odnose na Zemlji.

- Ali kako u ja da ponesem najvii akt, rekla je Radhe

zbunjeno. -Da li u u ovom ivotu biti kraljica?

- A nee, odgovorio je Aneo smeei se. Nee biti

kraljica, makar ne prema ljudskim shvatanjima. Ipak, na nebu

ti ve jesi kraljica i sve to je potrebno za poetak jeste da se

toga seti kada doe na Zemlju.

- Da se setim Ustava, upitala je.

- Ne, nego da se seti da si kraljica meu bogovima.


72/178

68

- A kako u se setiti toga?

- Tako to emo sada da izaberemo sve one okolnosti

u kojima e ti imati priliku da raste i razvija sve ono to

prava Boginja nosi sa sobom.

- Zar ne bi bilo lake da se rodim u telu mukarca,

upitala je.

- Vreme dominacije mukih energija na zemlji jeprolo ili e proi sa tvojim pojavljivanjem. Spoznaja Izvora je

mogua jedino kroz ensko srce, kroz ljubav koja je i sredstvo

i cilj u isto vreme. Istine koje e promeniti oveanstvo

moraju da dou iz ljubavi, moraju da budu posejane kroz

ljubav i zbog toga treba da prou kroz enu, kro

Documents

Jelena Vukašinović, Knjiga Promena VII -ŽIVOT