Osho-PatanđaliIzreke o jogi

Deset knjiga predavanja Oshoa oPatanjđalijevim Joga sutrama,

održanih od 25.12.1973. do10.5.1976. godine,

izdatih pod nazivom:Yoga, The Alpha and the Omega

Knjiga šesta

Prevod:Ivan Antić

Ivana Beker

Lektura, korektura i napomene:Ivan Antić

PREDGOVOR

Kao da je posle više hiljadagodina sam Patanjđali ponovo došaoi progovorio o svojim čuvenim Jogasutrama, ali sada sve što nije prvi putrekao, sve što treba reći tako da ništane preostane, tako da i savremenomčoveku budu savršeno jasne. Takavse utisak stiče dok čitamo ove Osho-ove komentare. Patanjđalijeve Izreke o jogi iliJoga sutre su "Biblija za meditante",apsolutno neophodne svakome konamerava da meditira, ko već medi-tira i onome ko misli da je već savla-dao meditaciju. Samo ovde možesaznati suštinu i svrhu prave medi-tacije i duhovnosti.

Joga sutre su najznačajnije delona svetu koje iznosi ljudsku suštinu ipraksu za njenu aktuelizaciju ilikonačno ostvarenje. Nigde nije takoobjektivno i precizno u reči pretoče-

na suština ljudskog duha i svrhaljudske egzistencije kao u teorijskimpostavkama Sankhye, i nigde nijetako precizno dato rešenje za ostva-renje smisla egzistencije u samomčoveku, korak po korak, usavršava-njem čoveka da on sam bude oličenjeishoda stvarnosti, praktičnom pri-menom postavki Sankhye u jogi, kaošto je to sačinio Patanjđali u ovomdelu, Joga sutre. Ovo je jedini tekst u kome jesuština duhovnosti izneta potpunoobjektivno, kao nauka. Patanjđali jesuštinu duhovnosti i religioznosti - ipraksu njenog ostvarenja u čoveku -izrazio na naučno precizan i izvodljivnačin. Savremena nauka tek danasotkriva neke istine o čoveku i svestikoje je on opisao tako davno. Zapra-vo, u tim vremenima, pre oko pethiljada godina, duhovnost je i bilasamo nauka i praksa: joga. Tek kasni-je je degradirana u religijske kultove,mitove i rituale sa dolaskom Veda na

indijski potkontinent. Vede predsta-vljaju degradaciju i propast duhovneprakse probuđenja koja se razvijalapre toga kod starosedelaca u doliniInda, a ostala je delimično očuvana ispecifično prikazana samo u tradicijisufija, đaina, jogina i budista, kaodoktrina probuđenja, ili čovekovepobede nad nesvesnim uslovljava-njem. Ta degradacija je zatrla tu čistupraksu čovekovog probuđenja, idonela procvat religija i teologija, odhinduizma do judeo-hrišćanstva imasovne kontrole uma koju danasimamo na delu u mnogim oblicima. Zahvaljujući Osho-vim pro-svetljenim uvidima PatanjđalijeveIzreke o jogi su u ovoj knjzi postalenajveća riznica svih znanja i uvida usva iskustva bivstvovanja koja ljud-sko biće mora da prođe da bi došlo dokonačnog uvida, oslobođenja ili pro-buđenja. Onom čoveku koji je dozreodo takvog uvida i oseća neodoljivutežnju za meditacijom i duhovnom

posvećenošću, ova će knjiga pružitikonačnu podršku i nepogrešive,detaljne završne smernice na tomputu oslobođenja. Onima koji jošnisu stigli do kraja tog puta, ali nap-reduju na njemu, koji još uvek imajuneke sumnje i iskustva koja morajuda prožive, ali ih istinska duhovnostsve jače privlači, ova će knjiga pružitineophodan pregled i kontekst celogtog procesa i snažno će ubrzati nji-hovo sazrevanje i buđenje.

Daleko bolje od svih drugihkomentatora Patanjđalijevih Jogasutri, Osho je ovde pokazao da oiskonskom putu čovekovog probu-đenja može da svedoči samo onaj kojiga je prošao. Samo takav čovek možesnažno da povuče i druge da ostvaresopstveno probuđenje. Možda višenego u ijednoj drugoj knjizi svojihgovora, Osho je ovde dokazao da jenajveći, božanski propovednik.Jedinstvenost Oshoa je u tome, uovoj knjzi snažno izražena kao i u

celokupnom njegovom delu, što svedruge tradicije duhovnost nameću uprincipima i okvirima svoje tradicije,dok Osho stalno i na sve načine bes-kompromisno naglašava da se jedinaprava duhovnost nikako ne možeprenositi i nametati tradicijom iverom, da je ona samo rezultat lič-nog probuđenja kroz proces indivi-duacije ili samospoznaje.

I kao da nije slučajno što seovakav savršeni svetionik od knjigejavlja danas, kada je opšte buđenječovečanstva u pogledu svih verskih,ideoloških i političkih manipulacija, iprirode samog sveta u kome živimo,veće i jače nego ikada.

Ivan Antić Swami Anand Kapila

Poglavlje 1

ŽIVOT JE OGLEDALO1. septembar 1975. (pre podne)

u Buddha dvorani

II, 35: ahimsapratišthayam tatsamnidhauvairatyagah.

Uspostavivši [duboko u svojojduši vrlinu] uzdržavanja od nasilja, izokoline [joginove] tada iščezava neprija-teljstvo.

II, 36: satyapratišthayamkriyaphalašrayatvam.

Uspostavivši istinoljubivost[duboko u svojoj duši - jogin tada posta-je] uporište [zakona pravedne retribuci-je] činova i [njihovih] posledica.

II, 37: asteyapratišihayam sarvaratnopast-hanam.

Uspostavivši [duboko u svojojduši vrlinu] »ne-posezanja-za-tuđim-dobrom«, sva blaga ovog sveta (sarvarat-na) mu pripadaju.

II, 38: brahmacaryapratišthayamviryalabhah.

Čvrsto uspostavivši kontrolu vlas-tite čulnosti (brahmacarya), muževnasnaga nadolazi.

II, 39: aparigrahasthairye janmakathamta-sambodhah.

[Tek] kroz postojanost u »odrica-nju-od-posedovanja« [svega što nijeneophodno] javlja se svest o svemu štouslovljava proces života (janmakatham-ta].

Jednom se dogodilo da sam bio uplaninama s nekoliko prijatelja. Otišli smoda vidimo mesto poznato kao tačka odjeka;bilo je to lepo mesto, vrlo tiho, okruženobrdima. Jedan od mojih prijatelja započeoje laje kao pas. Sva brda su odjeknula to -izgledalo je kao da je celo mesto ispunjenohiljadama pasa. Onda, je neko drugi zapo-čeo da peva budističku mantru:

"Sabbe sanghar anichcha. Sabbedhamma anatta. Gate, gate, para gate, parasangate. Bodhi swaha."

Brda su postala budisti; odjekivalasu. Mantra znači: "Sve je promenljivo, ništa

nije stalno; sve je bujica ili tok, ništa nijesupstancijalno. Sve je bez ega, bez bića. Štoode, otišlo je, sve odlazi - svet, znanje, pro-svetljenje takođe."

Rekao sam prijateljima, koji su bilisa mnom, da je život isto kao ova tačkaodjeka; lajete na njega, on laje na vas; vipevate lepu mantru, život postaje refleksijatog lepog pevanja. Život je ogledalo. Milio-ni i milioni su oko vas - svako lice je ogle-dalo; svaka stena je ogledalo; svaki oblak jeogledalo. Svi uzajamni odnosi su ogledala.Na koji god način da ste povezani sa živo-tom, on reflektuje vas. Ne ljutite se na životako započne da laje na vas. Mora da stepočeli da ga vezujete u lance. Mora da steučinili nešto u početku da prouzrokujete to.Ne pokušavajte da promenite život; upravopromenite sebe, i život se menja.

Postoje dva gledišta, jedno nazivamkomunističkim koje kaže: "Promeni život,samo onda ćeš biti srećan;" drugo, koje jazovem religijskim kaže: "Promeni samogsebe, i život neočekivano postaje lep." Nijepotrebno menjati društvo, svet. Ako se kre-ćete u tom pravcu, krećete se u lažnom pra-vcu, koji vas neće odvesti nigde. Na prvommestu, ne možete to promeniti - to je tako

ogromno. To jednostavno nije moguće. Toje tako kompleksno, vi ste ovde samo načasak, a život je tako drevan i trajaće zau-vek. Vi ste samo gost; jedno prenoćište iodlazite; odlazite, odlazite zauvek. Kakozamišljate da ga promenite?

Čista je glupost koja kaže da seživot može promeniti, ali u tome ima mno-go privlačnosti. Komunističko gledište imau sebi veliku privlačnost. Ne zato što jeistinito - privlačnost dolazi iz nekog drugogizvora: ne čini vas odgovornim, zato je pri-vlačno. Sve drugo je odgovorno izuzev vas;vi ste žrtva. "Čitav život je odgovoran.Promenite život" - to je običnom umu priv-lačno, jer nijedan um ne želi da osećaodgovornost.

Kad god ste u bedi, volite da preba-cite odgovornost na nekoga. Svako će touraditi, svako opravdanje će delovati, i ondaste vi rasterećeni. Sada znate da ste jadnizbog ovog čoveka ili one žene, ovog tipadruštva, ove vlade, ove ekonomije - zbognečega - ili, na kraju, Bog je odgovoran ilivera. Sve su ovo komunistička gledišta.Onog trenutka kada prebacite odgovornostna druge, postali ste komunista; više nistereligiozni.

Čak i ako ste prebacili odgovornostna Boga, vi ste postali komunista. Pokušajteda me razumete, zato što komunisti ne veru-ju u Boga, ali čitavo gledište prebacivanjaodgovornosti na nekoga drugog jestekomunističko - onda Bog mora da se pro-meni.

To je ono što ljudi pokušavaju darade u hramovima: idu i mole se da prome-ne Boga. Svi ti ljudi su komunisti. Moždasu skriveni u religijskim odorama; oni sukomunisti. Kako se molite? Vi govoriteBogu: "Radi ovo, nemoj raditi ono; mojažena je bolesna, učini je zdravom." Vi kazu-jete celini: "Ti si odgovorna." Žalite se;duboko dole vaša molitva je žalba. Moždagovorite vrlo učtivo, ali vaša učtivost jelažna. Može izgledati kao da ga darujetemaslacem1, ali dole u dubini vi kazujete:"Ti si odgovoran - uradi nešto."

Ovo držanje može biti komunističkistav; pod tim ja podrazumevam odnos da"ja nisam odgovoran; ja sam žrtva. Celinaživota je odgovorna." Religijski stav kaže:"Život jednostavno reflektuje."

Život nije činilac; on je ogledalo.

1 U brahmanskim obredima na oltar se između osta-log daruje i maslac.

On vama ništa ne čini, jer se isti život pona-ša sa Budom na drugačiji način. Život jeisti; on se ponaša s vama na različit način.Ogledalo je isto, ali kada vi dođete ispredogledala ono reflektuje vaše lice. A akovaše lice nije lice Bude, šta ogledalo možeda uradi? Kada Buda dođe ispred ogledala,ono reflektuje budinstvo2.

Kada vam ovo kažem, kažem vamzato što sam to tako iskusio. Jednom kadase vaše lice promeni, ogledalo se menja; jerogledalo nema fiksno gledište. Ogledalo jeupravo samo odjekivanje, reflektovanje.Ono ne kazuje ništa. Ono jednostavnopokazuje - ono pokazuje vas. Ako je životjadan mora da ste sami sebe okovali. Ako jesvako protiv vas, mora da ste sami sebeokovali. Svako oseća neprijateljstvo, morada ste sami sebe okovali.

Promenite uzrok; a vi ste uzrok.Religija vas čini odgovornim - na taj načinvas ona čini slobodnim, jer onda je vašasloboda da izaberete. Da budete jadni, ili dabudete srećni, to zavisi od vas. Niko druginema ništa da radi s tim. Svet će ostati isti;možete započeti da plešete, i čitav svet ple-še s vama.

2 Prosvetljenje.

Oni kažu kada plačete da plačetesami, kada se smejete ceo svet se smeje svama. Ne, to takođe nije istina. Kada plače-te ceo svet to reflektuje; kada se smejetetada takođe ceo svet to reflektuje. Kadaplačete ceo svet se oseća kao da plače.Kada ste tužni, pogledajte u mesec - mesecizgleda tužno; pogledajte zvezde - izgledajukao veliki pesimisti; pogledajte reku - neizgleda da teče, sumorna je i mračna. Kadaste srećni onda pogledajte isti mesec - on sesmeši; iste zvezde - plešu; ista reka - teče spesmom; sva sumornost je iščezla.

Nema pakla i nema raja. Kada imateraj u sebi, ovaj svet... a to je jedini svet kojipostoji! Zapamtite, ne postoji drugi. Kadaste ispunjeni rajem unutra, svet to reflektu-je. Kada ste ispunjeni paklom, svet ne možepomoći, on reflektuje to. Ako osećate da stesami odgovorni, počeli ste da se krećete ureligijskom pravcu. Religija veruje u indi-vidualnu revoluciju. Nema druge - sve dru-ge su lažne, lažne revolucije. Izgledaju kaoda menjaju; ne menjaju ništa. One stvarajumnogo buke oko promena - a ništa se nemenja. Nije moguće promeniti išta dok sevi ne promenite.

Ove sutre govore o toj odgovornos-

ti; o individualnoj odgovornosti. U početkućete se osećati malo opterećeni; kao, "jasam odgovoran," a ne možete prebaciti teretni na koga drugog. Ali znajte dobro, ako steodgovorni, onda postoji nada; nešto možeteuraditi. Ako su drugi odgovorni, onda nemanade, jer šta možete uraditi? Možda mediti-rate, ali drugi stvaraju nevolju; a vi ćetepatiti. Možete postati Buda, ali ceo svetostaje pakao. Vi ćete patiti. U početku sesvaka sloboda oseća kao teret - zbog toga seljudi boje slobode.

Erih From je napisao divnu knjigu,Bekstvo od slobode. Volim taj naslov. Zaštose ljudi toliko mnogo plaše slobode? Ljuditreba da misle na drugi način; oni ne trebada se plaše slobode. Nasuprot tome, misli-mo da svako želi slobodu, ali ovo je takođemoje zapažanje: duboko dole niko ne želislobodu - jer sloboda je velika odgovornost.Onda ste samo vi odgovorni. Onda nemožete prebaciti odgovornost na leđa nekogdrugog. Onda nemate nikakvu utehu - akopatite, patite u ime svojih vlastitih uzroka,radi sebe samog; vi ste to prouzrokovali.

Ali kroz taj teret se otvaraju novavrata: možete da ga odbacite. Ako sam japrouzrokovao svoju bedu, mogu prestati da

je prouzrokujem. Ja vozim bicikl; osećamse jadno na njemu i umoran sam, nastav-ljam da kazujem "stani", a produžavam daga vozim... Na meni je da stanem, i biciklse zaustavlja. Niko drugi ga ne vozi.

Ovo je najdublje značenje teorijekarme: da ste vi odgovorni. Jednom kada todobro razumete, da "sam ja odgovoran" većje pola posla obavljeno. Zapravo onog tre-nutka kada shvatite: "ja sam odgovoran zasve što sam patio ili uživao", postali steslobodni, slobodni od društva, slobodni odsveta. Sada možete odabrati svoj sopstvenisvet da u njemu živite. To je jedini svet!Zapamtite! Inače možete to odabrati sada.Vi plešete, a celina pleše u vama.

Ove sutre su vrlo značajne.Kada je jogin čvrsto utvrđen u

nenasilju, oni koji su u njegovom prisustvuodbacuju neprijateljstvo.

Mnoge stvari su ovde sadržane.Prvo, u Indiji mi nikada ne koristimo reč"ljubav." Uvek koristimo reč "nenasilje" -"ahimsa" pratishthyam. Isus koristi "lju-bav;" Mahavira, Patanjđali i Buda nikada nekoriste "ljubav" - oni koriste "nenasilje".Zašto? "Ljubav" izgleda da je bolja reč, više

pozitivna, više poetična. "Nenasilje" izgledakao ružna reč, negativna. Ali ima nečega utome. Kada vi kažete "ljubav," vi ste sepokrenuli u suptilnoj agresiji. Kada kažem"ja vas volim," pokrenuo sam se iz mogcentra prema vama. Agresija je lepa, ali jeagresija. Patanjđali kaže "nenasilje". To jenegativno stanje, pasivno stanje; ja samokažem: "neću vas povrediti," to je sve.

Ljubav kaže: "učiniću vas srećnim"- što je nemoguće. Ko može ikoga učinitisrećnim? Ljubav obećava. Sva obećanja sulažna. Kako možete učiniti ikoga srećnim?Ako je svako odgovoran za svoje sopstvenobiće, kako je moguće čak i pomisliti damožete učiniti da neko bude srećan? Kadakažem, "ja te volim," ja dajem tako mnogoobećanja, pokazujem tako mnogo lepihvrtova... Ja vas pozivam prema snovima.Ne, Patanjđali neće koristiti tu reč, jer doleu dubini ja kažem: "učiniću vas srećnim,dođite kod mene; spreman sam da vas uči-nim srećnim" - što nije moguće. Niko nemože nikoga učiniti srećnim. Najviše štomogu reči je da vas neću povrediti. To je domene, da ne povredim, ali kako mogu rećida ću vas učiniti srećnim?

Zbog toga svaka ljubav vodi do fru-

stracije. Ljubavnici obećavaju jedno dru-gom - svesno, nesvesno - divne ruže, raj; isvako od njih razmišlja o obećanju - a ondase to nikada ne ispunjava. Niko vas nemože učiniti srećnim - sem vas samih. Akose zaljubite; muškarac misli da će mu ženadati lep život, jedan očaravajući, magičnisvet; a žena takođe misli da će je muškaracodvesti do večnog raja. Niko ne može vodi-ti nikoga. Zbog toga se ljubavnici osećajufrustrirano; obećanje je bilo lažno. Oni nisuobmanjivali jedno drugo, oni su obmanulisebe. Nisu promišljeno obmanjivali jednodrugo, oni nisu znali. Nisu bili svesni štagovore.

Mahavira, Buda i Patanjđali koristejednu ružnu reč: nenasilje, ahimsa. Neizgleda dobro, jednostavno je negativna -ona kaže "nenasilje," to je sve. "Ja te nećupovrediti" - toliko se može ispuniti. Čak ionda ne postoji apsolutna garancija da senećete osećati povređeno. "Ja vas neću pov-rediti", to je sve; onda takođe nije apsolutnosigurno da se vi neće osetiti povređenim.Još uvek se možete osećati povređeni, jer vistvarate svoje vlastite rane, vi stvarate svojuvlastitu bedu. "Ja neću biti deo toga", to jesve što Patanjđali može reći - "Ja neću

učestvovati u tome," to je sve što Patanjđalimože reći - "Neću učestvovati u tome. Nećuvas povrediti."

"Kada je jogin čvrsto utvrđen..." ustanju nenasilja onda on neće povreditinikoga, ".... oni koji su u njegovom prisus-tvu odbacuju neprijateljstvo." U prisustvutakvog čoveka, koji ni na koji način ne mis-li, ne sanja svesno i nesvesno, i nema željuda povredi nikoga, dešava se odustajanje odneprijateljstva. Ali pre nego što zaključiteto, mnogo više problema se javlja.

Isus je bio razapet; neprijateljstvoprema njemu nije prestalo. Zbog toga, akopitate đaine, oni neće reči da je on bio pro-svetljen, jer ljudi ga ne bi mogli razapeti.Inače isto se dogodilo Mahaviru. Posle pro-svetljenja on je bio kamenovan. Budi se istodogodilo - ne raspinjanje, nego gađanjekamenjem, vređanje. Ljudi su pokušali daga ubiju. Onda kako da se to razume? Đainii budisti imaju objašnjenja. Ako je u pitanjuIsus, oni će reći da on nje prosvetljen - jed-nostavno objašnjenje, i gotovo - ali ako je upitanju Mahavira oni kažu da on namirujesvoje račune iz svojih prošlih života. I jednii drugi nisu u pravu, jer kada je neko pro-svetljen, on je namirio svoje račune. Okon-

čao je sve karme; sada tu nema ničega.Još uvek su postojali uzroci: Isus je

raspet; Sokrat je otrovan, Al-hiladž Mansurje ubijen, vrlo brutalno ubijen; Mahavira jekamenovan mnogo puta, vređan, izbačen izsela. Ubistvo Bude je mnogo puta pokuša-no. Kako onda objasniti Patanjđalijevu sut-ru? Ako je sutra istinita, onda ove stvari nebi trebalo da se dese. Ako se ove stvaridešavaju, postoje samo dve mogućnosti: ilisve ove osobe - Al-hilladž Mansur, Isus,Mahavira, Buda - nisu prosvetljene, nisuzaista utvrđene u nenasilju, ili postoje nekiizuzeci od pravila.

Ima nekoliko objašnjenja. Zapravo,kad god je čovek utvrđen u nenasilju, život- izuzev ljudskih bića - postaje apsolutnonenasilan prema njemu. Čovek je razvratnobiće. Ogledalo nije čisto. Život... drveće jenenasilno prema Budi, životinje su nenasil-ne.

Dogodilo se da je jedan od Budinihrođaka - od braće, koji se nepotrebno veo-ma nadmetao s njim, jer Buda se nije ni sakom takmičio - razmišljao: "Buda je postaotako velik čovek, a ja sam ostao u pozadini.Ja nisam niko." Pokušao je na svaki načinda sakupi sledbenike i objavi sebe, da je on

Buda, ali niko ga nije slušao. Naravno oku-pilo se nekoliko budala. Onda je on postaovrlo neprijateljski raspoložen prema Budi;pokušao je da ga ubije.

Rečeno je da je Buda meditiraoispod drveta pored brežuljka, a Devaduta,Budin rođak, je gurnuo veliku stenu s bre-žuljka. Postojala je mogućnost da Budabude zdrobljen, ali je nekako stena prome-nila svoju putanju. Buda je ostao netaknut.Neko je pitao: "Šta se dogodilo?" Buda jeodgovorio: "Stena oseća više nego moj bratDevaduta. Ona je promenila putanju."

Devaduta je pustio na Budu polude-log slona. Slon je bio lud, jurio je okolo3.Sledbenici su pobegli, potpuno su ga zabo-ravili, a Buda je ostao smireno sedeći ispoddrveta. Slon mu se približio... nešto sedogodilo - poklonio se ispred Budihih sto-pala. Ljudi su pitali: "Šta se dogodilo?" Onje rekao: "Lud je slon, ali nije lud kaoDevaduta. Čak je u ovom ludom slonu osta-lo malo razuma."

3 Slonovima mužjacima se dešava ludilo u vremeparenja, kada im žlezde iza ušiju luče ogromne koli-čine hormona. Ta se pojava zove mast. Tada slonovipomahnitaju i ruše sve pred sobom, često i ubijajuljude. Dreseri ih u to vreme drže vezane.

Jedan od najvećih psihologa kojiradi duboka istraživanja ljudskog mozga jeDelgado. On je pokušao eksperiment saelektrodama. Nešto slično tome mora da sedogodilo kada se slon zaustavio i poklonio.Delgado je postavio elektrode u mozgubika. Njima se moglo rukovati na daljinu uzpomoć radija, bežično. Onda je on pritisnuodugme; hiljade ljudi se okupilo da to vidi.Pritiskom na dugme načinio je pritisak ucentru mozga, odakle je javlja ljutnja; bik jepostao ljut i lud. Obuzeo ga je bes i jurnuoje prema Delgadu. Ljudi su prestali da dišu,jer je to bila sigurna smrt. Samo za stopuudaljen, Delgado je pritisnuo dugme, iodjednom se nešto desilo unutra i bik sezaustavio - baš na udaljenosti od jedne sto-pe; smrt je bila udaljena za stopu.

Delgado je to uradio sa elektron-skim instrumentima, ali stvar je ista; Budanije uradio ništa, ali se to dogodilo - ozbilj-nim nenasiljem, nešto se aktiviralo u mozguslona. Više nije bio lud; shvatio je. Osetioje; poklonio se.

Čovečanstvo više nije pravo ogleda-lo. Čovečanstvo nije čisto kao odjekujućabrda. Čovečanstvo je izopačeno, tako da jeto moguće. Ne nalazim nikakvo objašnjenje

u prošlim životima. Ne nalazim nikakvoobjašnjenje u poricanju da je Isus bio pro-svetljen čovek, ne. Objašnjenje je ovo: dase život može reflektovati samo kada jeosetljiv, svestan. Ljudi su postali tako mrt-vi. Vi ne osećate. Čak ni vi, ako se susret-nete s Budom - ne osećate mnogo. Kažeteda je on samo čovek, kao svaki drugi.Naravno kosti su iste i koža je ista, telo jeisto - granica je ista - ali ko je unutar te gra-nice, taj plamen?

Međutim, možete osetiti to samoako ste to osetili u sebi. Inače kako tomožete osetiti? Možete prepoznati Budusamo kada ste prepoznali određene kvalitetebudinstva u sebi; odatle postoji veza. Akoniste realizovali nikakvo budistvo u sebi,neku božanstvenost u sebi, nemoguće je daprepoznate Budu, da prepoznate njegovonenasilje, da prepoznate da je on transcen-dirao; on više nije deo vaše ludosti.

Zbog toga je Mahavira kamenovan;od strane ljudskih bića koja su postala pot-puno izopačena. Prirodan zakon nije funk-cionisao kod njih; inače zakon je apsolutnosavršen. Ako ste smireni i priđete Budi,odjednom ćete osetiti da se velika promenadešava u vama. Ne možete osetiti neprija-

teljstvo. Zbog toga postoji strah od pribli-žavanja Budi. Možete osetiti neprijateljstvokada ste daleko od njega. Ako se sretnete snjim licem u lice to postaje teško, sve teže iteže. Ako ste u njegovom prisustvu, čak iako ste ludi, postoji mogućnost da njegovoprisustvo deluje kao magnetska sila; mogu-ćnost postoji da čak u svoj svojoj ludostimožete biti promenjeni i preobraženi. Zbogtoga su ljudi uvek izbegavali Bude - Maha-vira, Patanjđalija, Lao Cea. Oni im ne prila-ze. Skupljaju stvari okolo njih na tržnici ipočinju da veruju u glasine, ali neće pristu-piti blizu. Neće prići da vide šta se događa.

A vremenom dok dođu, oni sakupetako mnogo smeća, tako mnogo besmislicaoko sebe, da su već mrtvi. Imaju tolikomnogo fiksiranih stanovišta da njihovoogledalo više ne funkcioniše. Njihovo ogle-dalo je prekriveno prašinom. Naravno ogle-dalo ogleda, ali ako je prekriveno s praši-nom onda ga gledate a vaše lice se ne odra-žava.

Životinje, drveće, ptice, čak i one surazumele. Priča se da kada je Buda postaoprosvetljen, cveće je cvetalo izvan sezone.A to se nije dogodilo samo s Budom; to sedogodilo mnogo puta. To nije mit. Drveće

je postalo tako srećno... Zbog toga su budis-ti čuvali drvo, bodhi drvo, ispod koga jeBuda postao prosvetljen. Ono zrači nečim -ono je bilo svedok jednom od najvećihdogađaja na svetu. Ono je jedini preostalisvedok. Ono zrači pravom istorijom, onimšto se dogodilo one noći kada je Buda pos-tigao prosvetljenje.

Sada naučnici kažu da je bodhi drvonajinteligentnije na svetu. Ima neke hemi-kalije koje su apsolutno potrebne za inteli-genciju, bez kojih um ne može biti inteli-gentan. Ima tu drugog drveća, ali ništa nijenalik bodhi drvetu, bo drvetu. Ima najvećukoličinu tih hemikalija koje čine um inteli-gentnim. Možda je ono najinteligentnijedrvo na svetu. Ono je bilo svedok procvataBude u drugoj dimenziji. Ono je upoznalotrenutke jedne od najviših tačaka cele egzis-tencije.

Međutim, čovekovo ogledalo jeprekriveno prašinom - prašinom verovanja,ideologija.

Baš pre nekoliko dana, jedna poro-dica je preuzela sannyas. Mali dečak izporodice takođe. Ja sam mu dao jedno odvrlo lepih imena, Svami Krišna Bharti, alije on rekao: "Ne, ovo ime pristaje devojči-

ci." Krišna: porodica je đainska; oni nemajuosećanja prema Krišni. Ime izgleda da pris-taje devojčici. Svim đainima ime Krišnaizgleda da pristaje devojčici - način kako seon oblači, pleše, lice, duga kosa. Dobro jeda se rodio u drevnim danima. Da je rođendanas, vlada bi mu isekla kosu. "Ime prista-je devojčici. Dajte mi nešto drugo, nekodrugo ime."

Ako bi đain susreo Krišnu, on ne bito shvatio. Ako bi hindus došao da vidiMahavira, ne bi ga prepoznao. Verovanja suprašina koja se sakupila okolo - ne možetepravilno videti; vaša vizija je izgubljena.Ako ste musliman ne možete čitati Gitu.Ako ste hindus, ne možete čitati Kuran -nemoguće - jer vaš hinduizam će uvekdolaziti unutra između. Čak i Gandi, koji jeobično govorio da su sve religije iste, biraoje pasuse iz Kurana koji su potpuni prevodi- izgledaju kao prevodi - Gite; druge pasuseje izostavljao. On je čitao Gitu i Kuran ibirao one pasuse koji pristaju uz njegovuideologiju; a onda je govorio da je sve uredu. Ali pravi pasusi koji idu protiv Gite,koji čine Kuran Kuranom - oni su izostav-ljeni.

Um sa verovanjima, idejama, kon-

ceptima, sistemima, filozofijama jeste para-lisan um - nije više slobodan da se kreće,previše je okovan, previše sputan, rob. A dabiste gledali u Budu vama treba sloboda -um koji se kreće apsolutno u slobodi, bezsputanosti, bez predrasuda, bez verovanjaoko sebe.

Sutra je savršena: Kada je joginčvrsto utvrđen u nenasilju, oni koji su unjegovom prisustvu odbacuju neprijatelj-stvo. Iznenada, ljubav se javlja... bez vidlji-vog uzroka. Sámo njegovo prisustvo deluje,sam način na koji on jeste - vi se krećetepod njegovim poljem energije, više nisteisti. Zbog toga su pred takvim ljudima maseuvek osećale da su nekako hipnotisane.Niko vas ne hipnotiše, ali hipnoza se deša-va. Sam kvalitet njihovog postojanja jeumirujući. Sam kvalitet njihovog postojanjavas smiruje; vaš unutrašnji govor se zausta-vlja u njihovom prisustvu. Vi ne osećatesebe; osećate se nekako promenjeni. Kadase vratite kući, opet ste isti, stari čovek.Onda pogledate unatrag retrospektivno iosećate da ste bili hipnotisani, ili šta? Nikone hipnotiše, ali je to uvek tako bilo - daBuda hipnotiše, da Isus hipnotiše. Niko vasne hipnotiše, ali samo njihovo biće je tako

umirujuće da se osećate pospano. Nistedobro spavali; njihovo biće vas opušta.

Pod njihovim poljem energije neštošto je bilo skriveno izlazi gore, a nešto štoje bilo gore ide dole. Vi više niste isti; samavaša struktura se menja. Ako možete razu-meti proces, onda možete razumeti reč kojusu hindusi koristili; reč je satsang; upravoda se bude u prisustvu prosvetljenih. Ništadrugo nije potrebno. Zapad je gotovo nes-posoban da razume to, da je sámo prisustvodovoljno. Satsang znači da se bude u prisu-stvu čoveka koji je dostigao istinu - da sebude s njim, da se bude u polju njegoveenergije, da se hrani njegovom energijom.

U poslednjoj noći, kada je Isusodlazio od svojih prijatelja, lomio je hleb,dao ga svojim sledbenicima i rekao: "Jediteto; ovo sam ja." To je moguće. Kada čovekkao Isus uzme hleb u svoje ruke, hleb višenije isti; on je postao svet. A kada Isuskaže: "Ovo sam ja" on to misli bukvalno.Biti u prisustvu majstora znači jesti njega,bukvalno. Biti s njim znači biti u njemu.

Zapravo, stari hindu spisi kažu dabiti s majstorom jeste da se bude u njegovojmaterici. Polje njegove energije jeste mate-rica, a kada ste u njegovoj materici vi ste

preobraženi, transformisani, promenjeni;novo biće je rođeno. Kroz majstora čovekstiže do novog rođenja - on postaje dviđa,dvaput rođen. Jedno rođenje se postiže krozoca i majku, kroz roditelje - to je fizičkorođenje tela. Drugo rođenje se postiže krozmajstora - to je rođenje duha, duše.

Da se bude u prisustvu Bude značibiti na putu da se postane Buda. Ništa drugonije potrebno. Ako možete upiti prisustvo,ako možete dozvoliti prisustvu da deluje,ako možete ostati pasivni u prisustvu, hra-neći se na njemu, prijemljivi, sve će sedogoditi.

Hindusi imaju dve reči. Jedna je sat-sang, što je nemoguće zapadnjacima darazumeju, jer oni kažu da neko učenje trebada bude dato. Hindusi kažu prisustvo jedovoljno, nije potrebno drugo učenje. Dru-ga reč je daršan. To je takođe teško razu-meti; dovoljno je samo videti majstora;dovoljno je samo gledati u njegove oči;dovoljno ga je samo videti. Daršan značivideti. Zapadnjaci dolaze kod mene; onidolaze radi pitanja. Kada ostanu ovde neko-liko dana više, onda razumeju; onda zapo-činju osećati da su pitanja beskorisna. Ondapočnu da dolaze i kažu: "Nemam ništa da

kažem... samo da budem ovde." Trebaće imvreme da osete da je dovoljno samo dabudu sa mnom.

Postaviti pitanje znači izneti prepre-ku; doći s pitanjima znači doći s prepreka-ma. Samo dođite bez pitanja - ništa da nepitate, samo da budete - tako ćete doći bezprepreka. Onda energija teče, susreće se,sjedinjuje se - možete postati deo mojematerice; ja mogu ploviti u vama. Ali akoimate pitanje onda je um viši. Kada nematepitanje vaše biće je tu, otvoreno, osetljivo.

Kada je jogin čvrsto utvrđen u isti-nitosti, on postiže plod delatnosti bez delo-vanja.

Ovo je čak teže. Kada je jogin utvr-đen u istini; satya pratishthayam. Moratebiti budni i pažljivi od samog početka poš-to, kada istočni spisi kažu "istina" oni nepodrazumevaju samo govorenje istine, ne."Utvrđen u istini" znači da se bude autenti-čan, da se bude sopstven - bez i jedne jedinetrunke lažnosti u sebi. Naravno takva osobagovori istinu, ali to nije poenta. Takva oso-ba živi istinu - to je poenta. Na zapadu isti-na označava istinitost, da se govori istina, to

je sve. Na Istoku to znači da se bude istina.Govorenje će uslediti samo od sebe, to uop-šte nije stvar - to je senka - ali da se bude uistini znači da se bude apsolutno sam sasobom, bez maske, bez ličnosti, upravo dase bude suština.

Reč "ličnost" je značajna. Ona dola-zi iz grčkog korena, persona; personaoznačava masku. Stvarno je sakriveno iza, apersona je sve što je poznato za svet - lice.

Bez ikakve ličnosti, baš suština...Zen ljudi kažu: "Nađi svoje lice - izvornolice." To je sve za šta je meditacija. Oni sugovorili svojim sledbenicima: "Kreni nat-rag, i nađi lice koje si imao pre rođenja. Toje istina." Pre nego što ste rođeni; jer onogtrenutka kada ste rođeni, lažnost započinje.Onog trenutka kada ste postali deo porodi-ce, postali ste deo laži. Onog trenutka kadaste postali deo društva, postali ste deo većelaži. Sva društva su laži - lepo ukrašene, alilaži. Morate tražiti lice koje ste imali prenego što ste ušli u svet, izvornu nevinost.

Čovek mora da se vrati natrag i unu-tra. Čovek mora doći da oseća centar, sušti-nu svog bića, izvan koga nema mogućnostida ide. Čovek mora stalno da eliminiše: teloniste, telo nastavlja da se menja; um niste,

um je uvek u kretanju - misli i misli i misli -to je proces; emocije niste, one dođu i odu.Vi ste ono što ostaje i ostaje i ostaje. Telodolazi i odlazi, um dolazi i odlazi. Ono štoostaje uvek skriveno iza, to je istina. Da sebude to jeste značenje satya pratishthayam;čovek koji je utvrđen u istini.

"...on postiže plod akcije bez aktiv-nosti." Ovde možete razumeti šta je Lao Cegovorio. Ako postanete usklađeni sa isti-nom svog bića ili postojanja, ne treba daradite ništa - stvari se događaju. Ne znači dasamo ležite na svom krevetu i spavate, ne;ali vi niste počinilac. Vi radite stvari, aliniste onaj koji čini: celina započinje da fun-kcioniše iz vas. Postajete delovanje celine,postajete instrumentalni; ono što Krišnazove nimitta; baš jedan instrument celine -ona teče kroz vas i deluje. Ne treba da bri-nete o rezultatima; ne treba da brinete oplaniranju. Živite iz trenutka u trenutak, acelina se brine i sve se dobro podešava.

Jednom kada ste utvrđeni u vašembiću vi ste utvrđeni u celini, jer vaše biće jedeo celine. Vaše lice je deo društva, vašaličnost je deo sveta; vaše biće, vaša suština,deo je celine. Vi ste duboko skriveni bogo-vi. Na površini možete biti lopov, na povr-

šini možete biti monah, dobar čovek, loščovek, kriminalac, sudija - hiljadu i jednaigra, zabava - ali u dobini dole vi ste Bog.Jednom kada ste utvrđeni u toj pobožnosti,celina započinje da deluje kroz vas.

Možete li videti? Nijedno drvo nijezabrinuto oko cvetova, oni stižu. Nijednareka nije zabrinuta oko stizanja do okeana,nikada ne postaje neurotična, nikada ne ideda konsultuje psihoanalitičara, nego jednos-tavno stiže do okeana. Zvezde nastavljajuda se kreću. Sve se kreće tako glatko, nepostoji smetnja, i cilj se nikada ne promašu-je. Samo čovek nosi tako velik teret i brige:šta da radi, šta da ne radi; šta je dobro a štaje loše; kako da stigne do cilja; kako da senadmeće - kako da ne dozvoli drugima daga dostignu, kako da ga dostigne prvi odsvih. "Kako postati" - Buda je to nazivaobolešću, tanha, to je bolest postajanja.

Čovek koji je utvrđen u istini postaoje. Sada nema bolesti postajanja; on jedosegao bivanje. Postajanje je bolest; biva-nje je zdravlje. A bivanje je dostupnoodmah sada ako se krećete prema unutra.Samo je potreban pogled.

Čuo sam o zen monahu. Bio jemanji službenik u vladinoj službi pre nego

što je postao prosvetljen. Došao je kod svogmajstora i želeo da postane monah, želeo jeda se odrekne sveta. Majstor je rekao:"Nema potrebe, jer stvar može da se postig-ne svuda. Nije potrebno da dolaziš umanastir. To se može postići gde jesi. Osta-ni, samo dozvoli tome da se dogodi."

Čovek je započeo da meditira, ameditacija nije bila ništa do samo smirenosedenje, ne radeći ništa. Misli dolaze i odla-ze. Čovek samo svedoči, ne osuđuje, neprocenjuje - nema vrednovanja - jednostav-no gleda u njih, izdvojen, ravnodušan.

Godine su prošle. Jednog dana jesedeo u svojoj kancelariji obavljajući nekeslužbene poslove. Neočekivano je započelakiša - iznenada je tresnuo grom; to ga jepotreslo i bacilo u njegovo biće, pa je zapo-čeo da se smeje. Govorilo se da nije nikadaprestao da se smeje. Otišao je smejući semajstoru i rekao: "Iznenadan udar groma, iprobudio sam se, pogledao unutra... i staričovek je bio oduvek prisutan u svojoj kući.A ja sam tražio i tražio ovog starog čoveka,ovog drevnog čoveka, a on je sedeo tu unut-ra u meni, sasvim kod kuće, opušten."

Iznenadan tresak groma... Trebasamo da budete u prijemljivom raspolože-

nju, onda sve može to da aktivira. Samousklik majstora, udarac od majstora, pogledmajstora - iznenadan udar groma - i neštose... Vi ste to što tražite. Jedina potrebnastvar je da pogledate unutra. Čovek postajeutvrđen, afirmisan, a onda postaje funkcijaceline - a postati funkcije celine jeste sve.Onda ništa drugo ne preostaje. Onda vašareka teče prema okeanu, vaše drvo nastavljada pupi, cveta.

"Kada je jogin čvrsto utvrđen u isti-nitosti, on postiže plod delatnosti bez delo-vanja." Onda ništa ne treba da se uradi; svese događa. Ne da vi ne radite - zapamtite to- nego celina to radi; vi niste onaj koji radi.

Kada je jogin čvrsto utvrđen u česti-tosti, unutrašnja bogatstva poklanjaju sebe.

Vi ste uvek tražili i tražili bogatstvo,a ono je vrdalo, ono je opsena, ono se poja-vljuje a kada ga postignete posle dugihputovanja ono nije tu (gde ste mislili da je)- jer pravo bogatstvo je skriveno iza vas. Toste vi sami! Ne postoji drugo bogatstvo; viste bogatstvo.

Kada je čovek utvrđen u čestitosti;asteya pratishthayam. Reč asteya doslovno

znači "ne-krađa." To treba da se razume."Čestitost" ne prenosi to značenje. Naravnočestitost je deo toga, jedna od komponena-ta, ali ne-krađa, ili ne vršenje krađe je vrlorazličito.

Vi možda niste lopov, ali ako steljubomorni na posede drugih vi ste lopov.Ako nečija kola prolaze i zavist se pojavi,ljubomora se pojavi, ili težnja - želja da seposeduju ta kola - vi ste izvršili krađu.Nijedan sud vas ne može uhvatiti, ali nasudu celine, vi ste ulovljeni; krađa je izvr-šena. Ne-krađa označava um bez želja, jerkako možete ne biti lopov sa željama? Umnastavlja pokušavati da poseduje više i više- a kad god želite da posedujete, morateuzeti od nekoga drugog. To je krađa. Vimožda to nećete izvršiti, ali um je to većizvršio.

Nevršenje krađe označava um kojinije ljubomoran, nije takmičar. Velika revo-lucija se dešava: kad je u vašem biću ne-krađa, iznenada vi upadate u svoje vlastitoblago, jer kada ste lopov - takmičar, slavo-ljubiv, ljubomoran - uvek tražite tuđe blago.Na taj način propuštate svoje vlastito blago.Oči se uvek okreću i gledaju tuđe blago: košta nosi, ko šta ima. Kada pokušavate da

imate više, propuštate ono što već imate.Zbog toga "više" uvek ste u pokretu a nika-da u miru gde možete otkriti svoje vlastitobiće.

Vaše vlastito blago može biti otkri-veno samo na određenom mestu, a to odre-đeno mesto je dostupno kada niste ljubo-morni, kada ne marite o onome što drugiimaju. Zatvorite svoje oči; svet nije važan.Imati, imati više, sada nije od značaja; tadase suština bića otkriva.

Ima dve vrste osoba: ljudi zaintere-sovani da imaju više, i ljudi zainteresovanida budu više. Ako ste zainteresovani daimate više, bilo šta da je predmet koji želiteimati više, nema razlike - možete nastavitida sakupljate novac, možete nastaviti dasakupljate znanje, možete nastaviti da uve-ćavate ugled, snagu, možete nastaviti dasakupljate sve što želite - ali ako ste zainte-resovani da imate, vi ćete promašiti, propu-stićete; jer nema potrebe za ovim neprekid-nim naporom. Jer vi već imate blago u sebi.Kada je jogin čvrsto utvrđen u nevršenjukrađe, unutrašnje bogatstvo se poklanjasámo.

Brahmacharya pratishthayamveerya labha.

Kada je jogin čvrsto utvrđen u sek-sualnoj umerenosti zadobija snagu.

Gotovo je nemoguće da se prevedesanskrit. Posle vekova i vekova prečišćava-nja, spiritualnog istraživanja, meditacije,sanskrit je dostigao svoj vlastiti ukus kojidrugi jezici nemaju. Na primer, nemogućeje prevesti reč brahmacharya. Bukvalnoona znači "ponašati se kao bog," biti kaobog. Obično se prevodi kao "seksualnaumerenost." Velika razlika - to nije bašcelibat - treba da se razume. Možete biti ucelibatu ali da ne postignete brahmacharyu,ali ako dostignete brahmacharyu bićete ucelibatu.

Celibat je potiskivanje - vi potisku-jete svoju seksualnu energiju - a to gušenjenikada ne vodi do preobražaja. Ali postojenačini na koje se vaša božanskost vamaotkriva: iznenada, seks iščezava. On nijeugušen. U toj božanskosti energija uzimatotalno drugačiju formu. Vi bivate u celiba-tu, bez ikakvog napora sa vaše strane; akoima napora onda će biti gušenja. Celibat jeposledica brahmacharye.

Kako onda da dostignetebrahmacharyu? "Kada je jogin čvrsto utvr-đen u brahmacharyi..." Ako ste čvrsto tvr-đeni u ahimsi, u nenasilju; ako ste čvrstoutvrđeni u istinitosti, ako ste čvrsto utvrđeniu nevršenju krađe, to će jednostavno bitiutvrđeno kao u Bogu. Vi ste Bog. Kada nepovređujete druge, vi ne stvarate okove.Presecate svoje okove; postajete slobodni.Kada ne pokušavate da pozirate i autentičniste, kada ne pokušavate da imate maske okosebe - vi ste istiniti prema samoj svojoj srži- tako će se i seksualna energija promeniti.

Jeste li zapazili da kada ste nasilniima više seksualne energije? Zapravo,muževi i žene kada se tuku, te noći mogubolje voditi ljubav. Šta se događa? Nasiljestvara seksualnu energiju. Što je osoba višenasilna, biće više seksualna. Nenasilje pre-obražava seksualnu energiju. Ako ne poku-šavate nikoga da povredite, ako niste zain-teresovani za povređivanje ikoga, ako imateduboku ljubav, naklonost, saosećanje premadrugima, naći ćete da vaša seksualna ener-gija opada.

Seks može postojati samo u određe-nom društvu: ljutnje, nasilja, mržnje, lju-bomore, nadmetanja, ambicije. Svi oni

moraju biti tu; seks može postojati kao deodruštva. Ako odbacite druge stvari, ubrzoćete naći da je seks izgubio taj podsticaj;postaje više i više naklonost nego seks, višei više ljubav nego seks, više i više saučešće- ista energija se kreće naviše, na višuravan.

Čovek postaje utvrđen ubrahmacharyi, ne u celibatu - jer ako nasta-vite da posmatrate ljude koji su ugušili svojseks, naći ćete da su postali više ljuti, posta-li su više nasilni. Zbog toga su u čitavojljudskoj istoriji armije bile prinuđene daostanu u celibatu, jer jednom kada je vojskaprisiljena da ostane u celibatu, ona postajeviše nasilna; energija koja može biti izbače-na kroz seks nije izbačena.

Zapravo psiholozi su pronašli tesnupovezanost između nasilja i potisnute sek-sualne energije. Sve nasilno oružje - vigurate nož, kamu ili mač u nečije telo; to jebaš kao što seksualna energija prodire uženu. Telo drugih postaje žena, a vaša oru-žja postaju baš falusni simboli. Može to bitimetak iz puške i vi možete biti udaljeni, alije to isto. Kad god je vaša seksualna energi-ja ugušena, naći ćete načine i sredstva kakoda prodrete u tela drugih. Vojskama nisu

bile dozvoljene devojke. Samo američkaarmija je to dozvolila - oni će biti pobeđeni,i to svuda. Oni se ne mogu boriti u svetu.Ako ste seksualno zadovoljeni, želja zaborbom iščezava. To je povezano.

Zbog toga se događa da koja god jekultura visoko razvijena, uvek biva pobe-đena od kulture koja nije razvijena. Indijusu pobedili Huni, Turci, muslimani - došlisu iz vrlo nerazvijenog sveta i pobedili vrlorazvijenu kulturu. Kad god je kultura veo-ma razvijena, ona je i veoma zadovoljna.Sve ide tako dobro, ko želi da se bije? Kadaje svako tako smiren, ko mari da ubija ibude ubijen? A oni koji su došli bili su bašvarvari, apsolutno nekultivisani, seksualnovrlo frustrirani. Ako želite da se armija boridobro, načinite armiju seksualno frustrira-nom. Onda će se ona boriti, jer onda je bor-ba postala simbolična seksualnost.

To se dogodilo baš u Vijetnamu.Nisu komunisti pobedili a Amerika jepobeđena; jednostavno viša kultura je uvekpobeđena. Niža kultura, siromašna zemlja,na svaki način nezadovoljna - seksualno uvrlo dubokom represivnom stanju - prinu-đena je da pobedi. Kad god siromašna zem-lja zarati sa bogatom, na kraju će bogata

zemlja biti pobeđena. Možete to lako videti;ako bogata porodica započne rat sa siroma-šnom, bogata će biti pobeđena - jer kada stebogati, zadovoljni, sam poriv da se boriteiščezava; i u borbi ćete izgubiti, stoga viizbegavate da se borite. A siromašan nemašta da izgubi - zašto bi izbegavao da sebori? U stvari on uživa u tome. Ima mnogotoga da dobije, a ništa da izgubi.

Isto se dešava u životu pojedinaca.Ako postanete nenasilni, ako postaneteutvrđeni u istini, ako budete utvrđeni u ne-krađi, iznenada nalazite da je seks izgubiopožudu. To više nije luda strast. Možeteuživati u tome ako želite, ali strast više nijeluda. Postala je mirnija, blaža, i na krajuiščezava.

A kada ona iščezava, energija kojaje bila zarobljena u seksu se oslobađa. Taenergija postaje vaš rezervoar. Zbog togaPatanjđali kaže: "Kada je jogin čvrsto utvr-đen u seksualnoj umerenosti zadobija sna-gu." Ogromna energija se zadobija. Ali vine postajete veliki atleta, ili bokser, ne. Taenergija ima totalno drugačiju dimenziju.Ta energija nije za borbu. Ta energija nijeza ovaj svet. Ta energija zaista nije muška:ta energija je ženska. Svi jogini koji su je

zadobili postali su više ženstveni. Pogledaj-te Budu, njegovo lice, telo - njegova zaob-ljenost, nežnost njegova - izgleda ženstve-na.

Hindusi su uradili dobro - nikadanisu slikali Budu, Mahavira, Krišnu, Ramu,sa brkovima, bradom, ne. Nisu im nikakonedostajali hormoni, ili da uopšte nisu imalibrkove i bradu - mora da su imali divnebrade i brkove - ali hindusi su odbacili tuideju jer sa brkovima i bradom izgledajuviše muški, a cela je ideja da se izrazi žen-ski princip: okruglost tela, mekoća. Mermerje veoma pomogao; mermer daje ženskikvalitet. Kritikujući Budu i Isusa, Niče ih jenazivao "slabunjavim ženicama". Njegovkriticizam je apsolutno apsurdan, ali jepogodio pravu tačku barem nazivajući ihsličnim ženama - oni to jesu.

Kada iščezne seksualna energija,gde ona ide? Ona ne izlazi van; ona postajeizvesna unutrašnja rezerva. Čovek se jedno-stavno oseća ispunjen snagom i energijom.On je ne koristi da ide da se bori s njom;sada nema podsticaja da se bori. Čovek jesada tako jak da zapravo nije moguće da sebori. Samo slabići se bore. Oni koji se plašenjihove snage - bore se da dokažu da su

snažni. Zaista jaki ljudi se ne bore. Oni gle-daju na celu stvar kao na igru, detinjasto.

Kada je jogin čvrsto utvrđen uneposedovanju, nastupa znanje o tome"kakva" je i "zbog čega" je egzistencija.

Kada je jogin čvrsto utvrđen uneposesivnosti, kada ne poseduje ništa izu-zev sebe; on može biti kralj, može živeti upalati, ali je ne poseduje. Ako je izgubi,nijedan talasić se neće podići u njegovomumu.

Postoji priča o velikom joginu; nje-govo ime je Đanaka. Indija ga je obožavalavekovima, i nije nikoga obožavala kao nje-ga jer je na jedan način jedinstven. Buda jenapustio svoju palatu, kraljevstvo; Mahavi-ra je napustio svoju palatu i kraljevstvo;Đanaka je nikada nije napustio. Buda iMahavira ima na hiljade, čitava istorija jepuna njih - Đanaka izgleda da je jedinstven.On nije sledio obrazac. On je ostao u palati;ostao je kralj.

Dogodilo se da je mladom tragaocurekao njegov majstor: "Sada idi kod Đana-ke. Tvoju poslednju inicijaciju će izvršition. Što sam imao da te naučim ja sam te

naučio, ali ja sam prosjak. Ništa ne znam osvetu; odrekao sam se njega. Moraš otićikod čoveka koji zna o svetu. To će biti tvo-ja poslednja inicijacija. Pre nego što seodrekneš moraš pitati nekoga ko zna svet.Ja ga ne znam, stoga idi kod kralja Đana-ke."

Učenik je malo oklevao jer je biospreman da se odrekne, a nije verovao da jetaj Đanaka prosvetljen čovek. Ako je inteli-gentan, onda zašto je u palati? Obična logi-ka; on treba da se odrekne svega. Ne trebada poseduje ništa, jer to je jedna od osnov-nih stvari, da ostane u neposesivnosti, učistoj strogosti prema posesivnosti. Čovektako postaje tako jednostavan, tako nevin.Zašto on živi kao kralj? Ali kada mu jemajstor rekao, on je morao da ide. Okleva-jući, otišao je protiv volje. Stigavši tamoĐanaka ga je pozvao u dvor. Bila je velikasvetkovina. Lepe devojke su plesale, vino ižene, svi su bili gotovo pijani. Ovaj mladićiz ašrama nije mogao verovati svojim oči-ma, nije mogao verovati svom starom maj-storu - zašto ga je ta budala poslala ovde.Zbog čega? Bio je toliko uznemiren da ježeleo odmah da ode, ali mu je Đanakarekao: "To će biti uvredljivo. Došao si; budi

ovde barem jednu noć. Sutra ujutru možešotići. A zašto si tako uznemiren? Odmori semalo. Ujutru ja ću te pitati zbog koje name-re si došao."

Mladić je odgovorio: "Sada nije pot-rebno da pitam ništa. Video sam svojimvlastitim očima šta se ovde dešava."

Đanaka se nasmejao. Pobrinuli su seo mladiću - dobro je nahranjen, pružena muje dobra masaža i kupanje, data mu je lepasoba, vrlo skupocen krevet. Bio je umoran,jer je došao pešice od manastira u džunglido glavnog grada i želeo je da se odmori.Onog trenutka kada legao na krevet, ugle-dao je mač koji je visio iznad njega na vrlotankom koncu. Nije mogao da poveruje učemu je stvar; a bio je primljen dobro ičemu sada ova šala. Nije mogao spavaticele noći - neprekidno se plašeći. Nijemogao uživati u krevetu, nije mogao uživatiu palati - mač je visio iznad njega.

Ujutru se kralj raspitivao: "Da li sispavao dobro?"

On je rekao: "Kako sam mogao spa-vati? Kakve besmislice mi govorite? Sve jebilo u redu, ali taj mač koji je visio samo natankom koncu - svakog trenutka je mogaopasti. Samo povetarac, i ja bih bio ubijen."

Onda je kralj rekao: "Nisi mogao dauživaš u krevetu? On je najlepši koji imamou palati, a soba koju sam ti dao bila je naj-luksuznija."

On je rekao: "Ja se čak i ne sećam tesobe i tog kreveta. Nikada nisam bio u tak-voj patnji - zbog tog mača."

Kralj je rekao: "Oda je bolje da neideš. Ja sam u ovoj palati, a mač visi i iznadmene - mač smrti. Konac je tanji od tvoga;svakog trenutka mogu umreti."

Kada se čovek seća smrti, kakomože išta posedovati? Mesto je tu, palata jetu, kraljevstvo je tu - ali smrt je više tu negoišta drugo. Kako čovek može posedovati?Kada je smrt tu i čovek je se seća, on posta-je neposesivan. Onda zna: "Ja samo moguposedovati sebe. Smrt će uzeti sve drugo."

Kada je jogin čvrsto utvrđen uneposedovanju, nastupa znanje o tome"kakva" je i "zbog čega" je egzistencija.

Kada čovek postane neposesivan,energija se više ne kreće napolje. Ona sekreće zbog želje za posedovanjem. Kada stesvesni da se ništa ne možete posedovati - vidođete u svet i izađete iz njega; svet je biopre vas, biće on i posle vas... Ništa ne možebiti posedovano; sama zamisao da se pose-

duje je vrlo glupa. Onog trenutka kada stesvesni toga, iznenada, cela vaša energijakoja se kretala u hiljadu i jednom pravcu daposeduje svet kreće se unutra, i, Patanjđalikaže: "...javlja se spoznaja ’kakva’ je i ’zaš-ta’ je egzistencija." A onda znate odakle stedošli, ko ste. Onda se suočavate sa original-nim izvorom života, egzistencije. Ondadolazite licem u lice sa izvorom, samimpočetkom. Taj izvor je Bog: početak i kraj,alfa i omega.

Poglavlje 2

RAZLIKOVANJE U SVIMSTVARIMA

Pre podne, 2 septembra 1975.u Buddha dvorani

Pitanje prvo:Vi nam mnogo govorite o tome kako

je važan satsang, da se bude u prisustvuprosvetljenog, oslobođenog čoveka. Ipakmnogi naši sannyasini većinu svog životaprovode daleko od vas. Ako je to do vas,zašto ne bi svi sannyasini živeli ovde u Punisve vreme?

Ne. Jer biti u prisustvu previše,može biti prevelika doza. Umesto da vampomogne, to prilično može da omete. Uveksve treba da bude u razmeri i u ravnoteži.Moguće je, kada je nešto slatko, da se poje-dete više toga nego što treba. Možete zabo-raviti svoje potrebe; možete prepuniti sebe.Satsang je sladak, to je najslađa stvar nasvetu. U stvari on je opojan... možete posta-ti pijanica. To vas neće osloboditi; to ćestvoriti novo ropstvo.

Biti pored majstora može postatiropstvo ili oslobođenje, to zavisi. Samo dase bude u blizini, nije nužno da ćete bitioslobođeni; možete dobiti slabo varenje;možete zadobiti lošu naviku prisustva. Ne,to nije dobro. Kad god osetim da nekomtreba vlastiti prostor, kad god osetim danekome treba da ode od mene, ja ga šaljemdaleko. Dobro je da se stvori glad, ondazasićenost ide duboko. Ako ste sa mnompreviše, možete me čak i zaboraviti. Nesamo da ćete imati lošu probavu, možeteme potpuno zaboraviti.

Baš kao što je Šila govorila jednogdana, da mi je bila bliža kada je bila u Ame-rici. Sada kada je ovde, oseća da mi je dale-ko. Kako se to događa? Bila je mnogouznemiravana, zbunjena. To je jednostavno.Kada je bila u Americi stalno je mislila omeni, da dođe ovde da bude pored mene.Živela je u snu. U tom snu, osećala je da mije blizu. Sada kada je ovde, kako možesanjati? Ja sam tu u realnosti; snovi višenisu potrebni. Ja sam toliko mnogo ovde daje započela da me zaboravlja - zbog toga seoseća tako udaljena.

Stvari su kompleksne. Ponekad vasšaljem daleko da biste me više osećali.

Odvajanje je potrebno, tako da mi opetmožete doći blizu. Mora postojati ritambivanja s majstorom i ne bivanja s majsto-rom. U tom ritmu mnoge mogućnosti seotvaraju jer na kraju, vi treba da budetesamostalni. Majstor ne može biti s vamazauvek. Jednog dana ja ću iznenada nestati -"prah prahu." Nećete moći da pipate naslepo za mnom. Onda, ako ste postali previ-še zavisni od mene i ne možete biti bezmene, patićete, nepotrebno ćete patiti. Jasam ovde ne da bih vam dao patnju; ovdesam da vas učinim sposobnim za više i višeblaženstva. Dobro je ponekad otići daleko usvet, imati svoj vlastiti prostor, kretati se unjemu, živeti u njemu.

Šta god da zadobijete ovde samnom, testirajte to u životu, jer ašram niježivot. Ašram najviše može biti disciplina; tonije neki alternativni život. Najviše možebiti škola gde stičete nove poglede. Ondanosite te poglede u svet - postoji kriterijum,test. Ako se oni tamo dokažu pravim, samoonda su bili realni.

Življenjem u ašramu, življenjem saoslobođenim čovekom, življenjem u njego-vom polju energije, mnogo puta možete bitiobmanuti da ste nešto postigli. Možda to

nije vaše dostignuće; može biti da samozbog magnetizma dotičete novu dimenziju.Ali kada ja nisam tu i atmosfera ašramanije tu, a vi se krećete u običnom svakod-nevnom svetu, svetu tržišta, kancelarije,fabrike - ako možete nositi cilj koji ste ovdepostigli i da ne bude ometen, onda ste zaistapostigli nešto. Inače možete živeti ovde usnu, u jednoj iluziji.

Ne, ako bi bilo moguće da vas sveimam ovde, onda bih vas takođe ja poslao.Zapravo radio bih kao što radim sada; ne bibilo promene. Ovo je sasvim korisno kakojeste.

Ne osećajte se povređeni kada vaspošaljem daleko - vama to treba. Ja se neosećam previše ushićeno kada vam kažemda budete ovde - to je takođe potreba. Nečinite to fiksnim načelom, jer stvari su vrlokompleksne, a svaka individua je jedinstve-na.

Nekada ja dozvolim nekome dabude ovde, jer je tako mrtav, treba mu dugovreme da se razvije. Neko se razvija takobrzo - onda za nekoliko sedmica ja kažem:"Idi." Dakle bivajući ovde ne osećajte seushićeno, i ne budite povređeni kada vaspošaljem daleko. Ponekad zadržim nekoga

zato što je vrlo uravnotežen, i još nemastraha da će jesti previše, da će pasti kaožrtva predoziranja; onda mu dozvolim.

Ponekad kad osetim da je neko pos-tigao nešto, takođe ga šaljem daleko; jersamo svet može dati dokaz da li ste imalipostignuće ili ne. U izolaciji ašrama, u dru-gačijoj atmosferi, možete letimično imatiuvide, jer postajete deo kolektivnog duhakoji ovde postoji. Počinjete da plovite namojim talasima; oni možda nisu vaši. Alikada odete kući, morate ploviti na vašimvlastitim talasima - možda malim, aliboljim jer su vaši sopstveni, istinitiji za vas,i konačno samo oni će vas odvesti do drugeobale. Ja samo mogu naznačiti put.

Majstor ne treba da postane ropstvo;a vrlo lako je da majstor postane robovanje.Ljubav uvek može biti preobraćena u rops-tvo. Ona uvek može postati zatvor. Ljubavtreba da bude sloboda; treba vam pomoći dabudete oslobođeni od okova i ropstva. Sto-ga ja neprekidno moram biti budan i paž-ljiv: ko mora biti poslat, kome se možedozvoliti da ostane ovde, i koliko dugo.

Mera i ritam su potrebni - ponekadda se bude sa mnom, a ponekad da se nebude. Doći će dan kada ćete i vi osećati

isto. Onda ću ja biti srećan s vama. Bilo samnom ili bez mene, vi ostajete isti; biloovde u ašramu, meditirajući, ili radeći natržnici vi ostajete isti - ništa vas ne dodiru-je; vi ste u svetu, ali svet nije u vama; ondame činite srećnim. Onda ste ispunjeni.

Drugo pitanje:Zašto izgleda da vi stavljate nisko

brak, a ipak govorite ljudima da se žene?

Ovo pitanje je od Anuraga.Za mene, brak je mrtva stvar. To je

jedna institucija, a vi ne možete živeti uinstituciji; samo ludi ljudi žive u instituci-jama. To je zamena za ljubav. Ljubav jeopasna; da se bude u ljubavi znači da sebude u oluji, neprekidno. Vama treba hrab-rosti, treba vam svesnosti, i da budetespremni na sve. Nema sigurnosti u ljubavi;ljubav je nesigurna. Brak je sigurnost; mati-čni ured, policija, sud su u pozadini. Drža-va, društvo, religija - oni su u pozadini toga.Brak je društvena pojava. Ljubav je indivi-dualna, lična, intimna.

Zato što je ljubav opasna, nesigur-na... niko ne zna gde će ljubav odvesti. Onaje baš kao oblak - kreće se bez odredišta.

Ljubav je skriveni oblak, nepoznatog bora-višta. Niko ne zna gde je ona ni u jednomtrenutku vremena. Nepredvidljiva - nijedanastrolog ne može predskazati ništa o ljuba-vi. O braku - astrolozi su vrlo, vrlo korisni;oni mogu predskazati.

Čovek je morao stvoriti brak jer seplaši nepoznatog. Na svim nivoima života iegzistencije, čovek je stvorio zamene; zapravu religiju ima sekti - one su kao brako-vi. Hinduizam, islam, hrišćanstvo, đainizam- one nisu prave religije. Prava religijanema ime; ona je kao ljubav. Ali zato što jeljubav opasna i vi se veoma plašite buduć-nosti, želeli biste da imate neku sigurnost.Verujete više u osiguravajuća društva negou život. Zbog toga ste stvorili brak.

Brak je više trajan od ljubavi. Lju-bav može biti večna, ali nije postojana, nijenepromenljiva. Ona se može nastavljatizauvek i zauvek, ali nema unutrašnje nuž-nosti za nju da se nastavlja. Ona je kao cvet;rascvetana ujutru, a uveče odlazi. Ona nijekao stena. Brak je više trajan, možete sepouzdati u njega. U starom dobu je to bilokorisno.

To je način da se izbegnu teškoće,ali kad god izbegnete teškoće i izazove,

takođe ste izbegli i rast. Oženjeni ljudinikada ne rastu. Ljubavnici rastu, jer semoraju susresti s izazovom svakog trenutka- i bez sigurnosti. Oni moraju kreirati izves-tan unutrašnji fenomen. Sa sigurnošću vi netreba da brinete da kreirate bilo šta; društvopomaže.

Brak je formalnost, zakonsko robo-vanje. Ljubav je iz srca; brak je iz uma.Zbog toga ja nikada nisam naklonjen braku.

Inače pitanje je umesno, ono je važ-no, jer ponekad govorim ljudima da se ože-ne. Šta da se radi? Dakle ja im moram rećida se ožene. Treba im da prođu kroz pakaobraka, i ne mogu razumeti pakao toga dokne prođu kroz njega. Ne kažem da u brakuljubav ne može da raste; ona može da raste,ali nema potrebe za njom. Ja ne kažem da uljubavi brak ne može da raste; on može daraste, ali nema potrebe, nema logične nuž-nosti u tome.

Ljubav može postati brak, ali ondaje to potpuno različita vrsta braka; to nijedruštvena formalnost, to nije jedna institu-cija, to nije ropstvo. Kada ljubav postanebrak to znači da su dvoje pojedinaca odluči-li da žive zajedno - ali u apsolutnoj slobodi,neposesivni jedno prema drugom. Ljubav je

neposesivna; ona daje slobodu. Kada ljubavizraste u braku, onda brak nije neka običnastvar. On je apsolutno izuzetan. Nema ništada čini sa uredom za venčanje. Vama mož-da treba ured za registraciju takođe, druš-tvena dozvola je možda potrebna, ali ovi susamo na periferiji; nisu osnovna srž toga. Usredištu je srce, u centru je sloboda.

Ponekad iz braka ljubav može daizraste takođe, ali se to retko dešava. Iz bra-ka se ljubav retko dešava. Najviše famili-jarnost. Najviše, neka vrsta simpatije, neljubav. Ljubav je strasna; simpatija je tupa.Ljubav je živa; simpatija je mlaka.

Zašto ja kazujem ljudima da se ože-ne? Kada vidim da traže sigurnost, kadavidim da traže društvenu potvrdu, kadavidim da se boje, kada vidim da se ne mogukretati u ljubavi ako braka nema, tada imkažem da uđu u njega, ali nastaviću da impomažem da odu izvan njega. Nastaviću daim pomažem da transcendiraju to. Braktreba da bude transcendiran; samo onda sepravi brak dešava. Brak treba potpuno dabude zaboravljen. Zapravo, druga osoba skojom ste bili u ljubavi uvek treba da osta-ne stranac, nikada ne treba da se uzima kaodozvoljena. Kada dve osobe žive kao stran-

ci, u tome ima lepote, vrlo jednostavnanevina lepota je u tome. A kada živite snekim kao stranac...

A svako je stranac. Vi ne možeteznati osobu. Poznavanje je vrlo površno; aosoba je vrlo duboka. Osoba je beskonačnamisterija. Zbog toga mi kažemo da svako usebi nosi Boga. Kako možete znati Boga?Najviše možete dodirnuti periferiju. A štoviše znate o osobi, više ćete postati ponizni- više ćete osećati da je misterija netaknuta.U stvari misterija postaje sve dublja i dub-lja. Što više saznajete, osećate da znate svemanje.

Ako su ljubavnici zaista u ljubavi,nikada neće svesti drugu osobu na znanientitet; jer samo stvari se mogu znati - oso-be nikada. Samo stvari mogu postati deoznanja. Osoba je misterija - najveća misteri-ja koja postoji. Transcendirajte brak. Nije topitanje zakonitosti, formalnosti, porodice -sva ta besmislica. Potrebna je, jer živite udruštvu, ali transcendirajte; nemojte završitina tome. I ne pokušavajte da posedujeteosobu. Ne započinjite osećati da drugi jestemuž - sveli ste lepotu osobe na ružnu stvar:na muža. Nikada ne kažite da je ova ženavaša supruga - stranac više nije tu, vi ste ga

sveli na vrlo profani nivo, na vrlo običannivo stvari. Žene i muževi pripadaju svetu.Ljubavnici pripadaju drugoj obali.

Sećajte se svetosti drugih. Nikada tone skrnavite; nikada se ne ogrešite o to.Ljubavnik je uvek neodlučan. On vam uvekdaje prostor da budete vi sami. On je zahva-lan; nikada ne oseća da ste vi njegov posed.On je zahvalan što ga vi ponekad u retkimmomentima puštate u svoje unutarnje sveti-lište, da uđe i da bude s vama. On je uvekzahvalan.

Inače muževi i žene se uvek žale,nikada nisu zahvalni - uvek se bore. Akoposmatrate njihovu borbu, ona je ružna. Svalepota ljubavi iščezava. Samo vrlo običnarealnost postoji: žena, muž, deca i svakod-nevna ustaljena praksa. Nepoznato više nedotiče to. Zbog toga ćete videti da se praši-na sakuplja uokolo - žena izgleda tupo, mužizgleda tupo. Život je izgubio značenje,vibraciju, izražajnost. On više nije poezija;postao je grub.

Ljubav je poezija. Brak je običnaproza, dobra za običnu komunikaciju. Akokupujete povrće, dobro; ali ako gledate unebo i govorite Bogu, nije dovoljno - poezi-ja je potrebna. Običan život je nalik prozi.

Religiozni život je sličan poeziji: različitritam, različita metrika, nešto od nepozna-tog i misterioznog.

Ja nisam naklonjen braku. Nemojteme pogrešno razumeti - ja ne kažem daživite s ljudima neoženjeni. Uradite sve štadruštvo želi da se učini, ali ne uzimajte toda je celina. To je samo periferija; iditeizvan toga. Ja vam kažem da se oženitekada osetim da je to ono što vama treba.

Zapravo, ako osetim da vam trebada odete u pakao, ja ću vam dozvoliti - igurnuti vas - da odete u pakao, jer to je onošto vam treba, i to je način kako ćete rasti.

Treće pitanje:Ovde sam četiri sedmice i sada još

ne mogu izaći na kraj sa bedom na ulicidrugačije nego da sebe isključim. Dakle svešto sam razrešio u ašramu izgleda da seizgubi kada se vratim kući. Molim vas kaži-te nešto o tome.

Već sam rekao, odgovorio sam na topitanje. Ako ste ovde radi nekog unutraš-njeg traganja onda, molim vas, za nekolikodana dok ste ovde sa mnom zaboravite nasvet. Ali izgleda da je to teško. Sada postoji

samo jedan način - postanite bedni, onolikojadni koliko želite. Idite i sedite sa prosja-cima na ulicama, plačite, naričite i buditejadni, pa završite s tim. Ako želite pakao,idite u pakao. To je vrlo egoistično držanje.Možda ste mislili da je to saosećanje. To jeludost - jer baš postajući jadni, ne pomažese nijedan prosjak na ulici. Ako je bilo stobednih ljudi, vi ste učinili da ih ima sto ijedan. Kako možete pomoći bivajući bedni?Inače samo se neki ego u dubini oseća dob-ro: "Ja sam tako ljubazan, tako saosećajan.Nisam kao drugi ljudi od kamena; ja imamsrce. Kada prolazim ulicama postajem takojadan, jer okolo vidim toliko mnogo siro-maštva." To je pobožni egoizam; izgledavrlo sveto, ali u dubini je vrlo bezbožan.

Inače ako želite proći kroz to, prođi-te kroz to. Šta ja mogu učiniti?

Vi ste ovde da tražite svoje vlastitobiće. Ne propuštajte priliku. Prosjaci ćeuvek biti tu; možete postati jadni docnije.Oni neće napustiti svet tako skoro - ne pla-šite se. Uvek ćete ih pronaći. Ne budite zab-rinuti; uvek možete doći u Indiju i postatibedni; ne treba se žuriti s tim. Međutim, janeću biti ovde zauvek, zapamtite.

Sledeći put kada dođete, prosjaci će

biti ovde - možda ja neću biti ovde. Stogaako ste malo budni, koristite ovu priliku dabudete sa mnom. Ne gubite je glupo. Aliako osećate da ne možete izaći iz toga, ondaje jedini način da zaboravite mene, odete dabudete prosjak i postanete bedni - onolikokoliko možete. Možda ćete na taj način iza-ći iz toga. Vama treba pomoć; uđite u to. Jaću čekati. Kada završite s tim, dođite.

Četvrto pitanje:U čemu je tajna, kako možete raditi

sa tako mnogo nas u isto vreme?

U tome nema tajne. Zato što vasvolim, vi niste mnogi. Moja ljubav vasokružuje, vi postajete jedno. Ja zaista neradim na individuama, onda bi to bilo teško.Kada vas gledam ja vas uopšte ne vidim.Vidim vas samo kao deo celine. U mojojljubavi vi ste jedno. Onog trenutka kada sepredate - iščezavate kao jedan ego - postaje-te deo šire pojave. Vi ste kao kap; kada sepredate postajete deo okeana. Ja radim naokeanu, ne na kapima. Nema tajne u tome.

Zaista, da kažem da radim nije dob-ro. To je način na koji ja postojim. To nijerad; to je jednostavno način na koji ja

jesam. To je događanje. Ne mogu raditidrugačije. Jednom kada dopustite svomsrcu da vibrira sa mnom, to započinje dadeluje. U stvari pitanje je za vas da odlučite.Ako želite da ja radim, jednostavno dopus-tite. Ja već radim, delujem.

Vas možda ima dvadeset pet hiljadasvuda po svetu4 - možete postati dvadesetpet lakha,5 to neće činiti nikakvu razliku.Moj rad ostaje isti. Čak i ako se ceo svetpreobrati u sannyas, moj rad ostaje isti. Toje baš kao kada se svetlo upali u sobi; jednaosoba uđe - svetlost funkcioniše za jednu;onda deset osoba uđe u sobu. Nije svetlostiviše natovareno - kada nije bilo nikogaonda je takođe svetlost gorela, u apsolutnojtišini i usamljenosti. Jedan kada uđe, moževideti. Onda desetorica uđu; oni mogu vide-ti. Milioni uđu i mogu videti. Svetlo uvektamo gori; kada nema nikoga, ono takođegori.

Ako nema nikoga ja ću nastaviti dadelujem na isti način. Nije u pitanju broj, utome nema tajne. I to zapravo nije rad. To

4 1994. godine bilo je oko pet miliona Osho-vihsannyasina.5 Jedan lakh iznosi 100.000, posebno se koristi daoznači količinu novca u rupi-ma, indijske monete.

je jednostavno ljubav. Kada postignete sta-nje ljubavi, postižete stanje svetlosti. Onastalno sija. Plamen je tu; svako ko otvorisvoje oči imaće koristi.

Peto pitanje:Ja bih vas napustio da nisam primio

sannyas od vas. Štaviše, moj prethodni maj-stor me sada možda ne bi primio, zato štosam ga izdao i izgubio svoju veru. Međutim,ipak ja ne želim da izgubim veru u vas. Jasada ne žudim žarko za prosvetljenjem, akome možete držati vezanog uz svoja stopala,onda mislim da ste obavili svoju dužnostkao guru.

Mnogo stvari treba razumeti; one ćebiti korisne.

Prva stvar: ja nemam dužnost da jeispunjavam ni prema kome. Dužnost jeprljava reč, za mene najprljavija reč od četi-ri slova. Ljubav nije dužnost. Vi uživatekada volite da pomažete ljude. To nije duž-nost, nije teret. Niko me ne prisiljava da ištaučinim. Ja nisam obavezan ni na koji načinto da radim - samo ljubav deluje.

Kada ljubav umre, dužnost ulazi. Vikažete ljudima: "Moja je dužnost da idem, i

radim u kancelariji, zato što sam se oženio,imam decu i dužnost treba da bude izvrše-na." Vi ne volite svoju ženu, ne volite svojudecu - otuda reč "dužnost" postaje značajna.Vaša stara majka umire i vi kažete: "Duž-nost mi je da idem i da je služim." Vi je nevolite. Ako je volite, kako možete koristitireč "dužnost"?

Policajac stoji na ulici i izvršavasvoju dužnost. Ispravno, on ne voli ljudekoji stvaraju haos u saobraćaju. Kada odeteu svoju kancelariju, vi vršite dužnost, posa-o, ali ako kažete da izvršavate svoju duž-nost prema svojoj deci, vi činite greh koris-teći tu reč. Vi ne volite decu; vi ste s njimaopterećeni.

Ne, ja nemam dužnost da izvršim.Ja vas volim, otuda se mnoge stvari doga-đaju. Nema ništa za šta biste mi čak bilizahvalni, jer ja ne izvršavam nikakvu duž-nost. Kada izvršavam svoju dužnost, vi ćetemorati da budete zahvalni prema meni. Toje jednostavno ljubav. Zapravo, ja samzahvalan vama što ste mi dozvolili da vasmoja ljubav zapljusne. Mogli ste da jeodbacite. A ovo je tajna ljubavi: što viševolite, više ona raste. Što je više delite, sveviše bogatijih izvora se otvara, više teku i

spremni su da se podele. Što više dajete,više imate. Ja nisam umoran. Ni na kojinačin time nisam opterećen. To je lepo.

Prva stvar: ja nemam dužnost da jeizvršim prema vama. Ako želite gurua kojiima dužnost da ispuni, došli ste kod pogre-šne osobe. Idite negde drugde. Ima mnogogurua koji ispunjavaju svoje dužnosti. Jajednostavno uživam sam. Zašto bih izvrša-vao ikakvu dužnost? Ja uživam u sebi, i svešto radim jeste uživanje, slavlje.

"Ja bih vas napustio da nisam pri-mio sannyas od vas." Ako je ta ideja došla,vi ste me već napustili. Fizički, možda visi-te ovde okolo, to je beznačajno. Ako kažete"ja bih vas napustio da nisam primiosannyas od vas," već ste napustili i sannyasje bezvredan. Molim da vratite to natrag -jer je to ropstvo. Vi kažete, "ja bih napusti-o" - dakle, taj sannyas vama stvara okov.Odbacite ga. Ja sam ovde da vas oslobodim,ne da vas okujem. Zaboravite na to.

"Štaviše, moj prethodni majstor mesada ne bi primio, možda, zato što sam gaizdao i izgubio svoju veru." Na vama je daodlučite. Možete otići kod novog majstora,ako vas stari neće prihvatiti, ili možete otićii ponovo pokušati. Ako je stari zaista bio

majstor on će vas prihvatiti hiljadu i jedanput, jer kad sledbenik izneveri, nema okočega mnogo da se galami. To je gotovoprirodno. Više se ne može očekivati odosoba neznalica. Idite i probajte kod starogmajstora. Možda on čeka na vas. Ako nemože da oprosti, onda nije majstor; ondanađite nekog drugog.

A, "međutim, ipak ja ne želim daizgubim veru u vas." Vi ste je već izgubili.Zapravo nikada je niste imali, jer jednomkada imate veru kako je možete izgubiti?Teško je to razumeti, međutim, jednomkada imate veru, ne možete je izgubiti. Tonije nešto što se može uzeti natrag. Ko će jeuzeti natrag? Vera označava da vi predajeteego. To može biti zadnji čin ega. Predanog,kako ga možete uzeti natrag? Ako ga može-te uzeti natrag, predavanje uopšte nije bilopredavanje - igrali ste se rečima, ali ne zna-te šta one znače. Ako ste se predali, to značida ste se predali totalno i konačno - gotovastvar. Nema načina za vraćanje natrag.

"Međutim, ipak ja ne želim da izgu-bim veru u vas." Zašto se ova ideja pojav-ljuje? Vi nemate veru; već ste je izgubili.Zapravo, nikada je niste ni imali. Ovo ćeizgledati kao paradoks, ali je to istina: samo

ona vera se može izgubiti koja nikada nijebila tu na prvom mestu. Ako nemate verumožete je izgubiti; ako imate, nema mogu-ćnosti. Sasvim je nemoguće izgubiti je, jeru veri ste izgubili sebe - sada niko ne stoji upozadini ko je može uzeti natrag i otićikući.

"Ja sada ne žudim žarko za prosvet-ljenjem." Vi žarko žudite; inače čemu pot-reba za prianjanje uz moja stopala? Mojastopala su bezvredna. Zašto se vezivati uznjih? Šta će vam ona dati. Dole u dubini ježarka žudnja... možda je sada više suptilna,više odevena, nije tako gruba, ali je ona joštu. "Ako me možete držati vezanog uz svojastopala..." Ali zašto? Šta su moja stopalaučinila za vas? Šta je potrebno? U čemu jestvar?

Upravo pre dva dana, došla je da mevidi jedna vrlo glupa žena. Glupa zato što jerekla: "Ja sam u potrazi za Bogom." Pitaosam je zašto traži Boga, šta je loše Bog uči-nio njoj. Pitao sam je: "Mora da tražiš neštodrugo - sreću, blaženstvo, ekstazu...?" Onaje rekla: "Ne, nisam zainteresovana za sre-ću, blaženstvo i tako dalje. Ja tragam zaBogom." "Ali, zbog čega?" Ona se jakonaljutila jer sam je pitao "zbog čega;"

odmah je otišla. Zašto bi čovek tragao zaBogom? U čemu je stvar? Izgleda potpunoglupo. Čovek traga za Bogom da bude bla-žen? Čovek traga za realizacijom da budeekstatičan, ne da bude jadan. Čovek tragaza istinom da bude večno u blaženstvu.Zapravo svako je hedonista i ne može bitidrugačije - ne postoji mogućnost. A ljudikoji kažu da nisu hedonisti, glupi su na nekinačin. Ne razumeju šta govore. Vaš hedoni-zam može biti od ovog sveta, vaš hedoni-zam može biti od onog sveta - to nije važno- ali svako je hedonista. Svako traži svojusreću, i svako je dole u dubini sebičan.Drugačije nije moguće. Ja to ne osuđujem -zapamtite to. Tako to treba da bude.

Ljudi dođu kod mene i kažu da želeda služe ljude. Zbog čega? Ako se nekodavi u reci, a vi skočite, rizikujete svojživot i pomognete mu da izađe van, šta mis-lite? Pomogli ste čoveku? Ako mislite daste pomogli čoveku i služili čoveku, a riski-rali svoj život, i da ste najveći altruista, neidete vrlo duboko. Pomažući čoveku osetiliste se vrlo srećni. Ne pomogavši mu, vibiste se osećali krivim. Da ste otišli, nezain-teresovani, vaše srce bi nosilo krivicu zau-vek i zauvek. Osetili biste se jadno. Stalno

biste u svojim snovima videli čoveka kojise davi, a ne biste mogli da ga spasite - iniste ga spasli.

Kada spasite čoveka iz reke osećatese srećni. Zaista treba da budete zahvalničoveku: "Vi ste zaista divni. Davili ste se ureci u pravom trenutku, kada sam ja prola-zio tuda. Pružili ste mi takvu sreću, takoduboku sreću, tako jaku zasićenost da samvam mogao pomoći. Mogao sam biti odneke koristi; nisam beskorisno smeće nazemlji. Osećam se dobro." Vaši koraci biplesali posle toga, vaše oči bi imale višesvetla. Osećali bi se više usredsređeni. Ose-ćali biste se više uzvišeni u svojim vlastitimočima. To je jednostavno hedonizam.

Niko ne pomaže nikome drugom -ne može. Svako traga za svojom vlastitomsrećom. Prosvetljenje nije ništa drugo doapsolutna sreća, koja, kada se jednom pos-tigne ne može biti izgubljena. Da bi se pos-tiglo to stanje, kako možete odbaciti žarkužudnju? Ona je tu, inače zašto biste prianjaliuz moja stopala?

Budite budni i pažljivi. Naučitebudnost i pažljivost u pogledu svojih vlasti-tih želja, jer kada ste budni, samo tadamožete razumeti; a kroz razumevanje pos-

toji preobražaj.Ja znam, dok sva žarka žudnja ne

otpadne, prosvetljenje nije moguće. Takosam vam govorio - a sada govorite da žarkone žudite. Onda šta radite ovde? Ako razu-mete nećete reći: "Ne žudim žarko," - neće-te ni reći "žudim". Ako razumete, žudnjaiščezava - bez ikakvog traga. Ne ostavlja upozadini suprotno; vi ne kažete: "Ja nežudim žarko." Jednostavno, žudnja iščeza-va... vi ste puni svetla, puni blaženstva,nezagađeni ni sa kakvom željom.

Ali za to treba da budete neprekidnobudni, jer želja će preuzeti mnoge oblike iobmanuće vas na mnogo, mnogo načina;ona može postati tako suptilna, da možetegotovo zaboraviti da je želja. Može se pret-varati da je nešto drugo. Želja se može čakpretvarati u beželjnost, ali vi ne možeterazumeti; kada neko nije ni u jednoj želji,nema ništa da pita. Samo jednostavno jeste,i dozvoljava egzistenciji da ga uzme kadgod poželi. Kada ostavite želju, kada vasobuzme celina, plovite s rekom. Ondanemate privatan cilj.

Baš pre nekoliko dana, govorio samvam o značenju reči "idiot." Ona dolazi odgrčke reči "idiotiki". To znači "privatni

cilj". Čovek koji ima privatni cilj, čovekkoji ima privatni svet - protiv celine - jeste"idiot".6

Kada ste sa celinom - čak i ne plo-veći u reci nego samo ploveći s rekom gdegod ona vodi - onda, svakog trenutka živiteprosvetljenje. Kada žarka želja za prosvet-ljenjem iščezne, prosvetljenje se javlja. Nijese još pojavilo pitaocu. Žarka želja mora dapostoji; budite oprezni.

Šesto pitanje:Kako čovek da zaustavi zabrinutost?

Ovo je iz "Pathik the Pathetic." Onnepotrebno nastavlja da biva patetičan.Dakle, "kako da se zaustavi briga"? Šta jepotrebno da se zaustavi briga. Ako počnetepokušavati da zaustavite brigu, stvaratenovu brigu: kako da zaustavite brigu. Kadapočinjete da brinete o brigama, onda ihudvostručujete. Nema načina.

Ako neko kaže, pošto postoje ljudi...Dale Carnegie je napisao knjigu "Kako pre-stati s brigom i početi sa življenjem". Tiljudi vam stvaraju više briga, jer vam daju

6 Možda je bolji prevod da je idiot subjektivan, negoda ima "privatni cilj".

želju da zaustavite brige. One se ne moguzaustaviti, ali mogu nestati! Ne možete ura-diti ništa oko njih. Ako ih jednostavno doz-volite, i ni malo ne marite, one iščezavaju.Brige iščezavaju, one se ne mogu zaustaviti- jer kada pokušavate da ih zaustavite, koste vi? Um koji je stvorio brige, stvara novubrigu: kako da ih zaustavi. Sada ćete postatiludi, besni; bićete kao pas koji goni svojsopstveni rep.

Posmatrajte psa; to je lepa pojava.Zimi u Indiji možete svuda posmatrati psekako sede ujutru sunčajući se, uživajući.Onda odjednom postaju svesni svog repa,upravo sa strane. Takvo iskušenje, oni ondaskoče. Ali rep odskoči dalje unatrag. Nara-vno to je za psa previše da toleriše, to jenemoguće. On povređuje svoj svakidašnjirep, i igra igre - a tako veliki pas. On poludi- ide okolo i okolo. Videćete ga kako dahće,umoran; ne može poverovati šta se događa.Ne može uhvatiti ovaj rep?

Ne budite onaj koji lovi svoj vlastitirep, i ne slušajte Dale Carnegie. To je jedi-na metoda kojoj vas oni mogu naučiti: goni-te svoj vlastiti rep i poludite. Postoji način -ne metoda - način da brige iščeznu: kadajednostavno gledate u njih indiferentno,

izdaleka; gledate u njih kao da vam ne pri-padaju. One su tu; vi ih prihvatate. Baš kaooblaci koji se kreću po nebu; misli se krećuu umu, u unutrašnjem nebu. Saobraćaj sekreće na putu; misli se kreću na unutraš-njem putu. Samo ih posmatrajte.

Šta radite kada stojite pored putačekajući autobus? Jednostavno posmatrate.Saobraćaj se odvija; vas se ne tiče. Kadavas se ne tiču, brige počinju da otpadaju.Vaše vezivanje za njih daje im energiju. Viih hranite, vi ih aktivirate, a onda pitatekako da ih zaustavite. A kada pitate kako daih zaustavite, one su vas već nadvladale.

Ne postavljajte pogrešna pitanja.Brige postoje prirodno; život je tako širokai komplikovana pojava; nužno je da brigebudu tu. Posmatrajte. Budite posmatrač, ane budite počinilac. Ne pitajte kako da ihzaustavite. Kada pitate kako da ih zaustavi-te, pitate šta da radite. Ne, ništa se ne možeuraditi. Prihvatite ih, one jesu. Zapravoposmatrajte ih, gledajte ih iz svakog ugla,šta one jesu. Zaboravite o zaustavljanju, ijednog dana iznenada ćete shvatiti da samoposmatranjem, gledanjem, praznina se jav-lja. Briga više nema, saobraćaj se zaustavio,put je prazan, niko ne prolazi... U toj praz-

nini, Bog prolazi pored. U toj prazniti,iznenada imate letimično viđenje svojebuda prirode, vašeg unutrašnjeg obilja, isve je postalo blagoslov.

Inače vi to ne možete zaustaviti.Možete prihvatiti to, dopustiti, posmatratito, s vrlo ravnodušnim, nezainteresovanimpogledom kao da one nisu važne. Što višepostanete zainteresovani za brige, one višeznače. Što više znače, više postajete zainte-resovani. Tako stvarate začaran krug. Isko-čite iz kruga.

Sedmo pitanje:Postoji li razlika između rasuđiva-

nja i razlikovanja?

Da, ogromna razlika. Rasuđivanjedolazi iz vaših verovanja, ideologija, kon-cepata, rasuđivanje dolazi iz vaše prošlosti,iz vašeg znanja. Uočavajuće razlikovanjedolazi iz vaše sadašnjosti, odgovora budno-sti ili pažnje.

Na primer, vi vidite pijanicu.Odmah postoji rasuđivanje: ovaj čovek nečini dobro - "pijanica". Odmah sledi osuda -to je rasuđivanje. Ako nemate nikakvaverovanja, šta je dobro a šta pogrešno, kako

odmah možete suditi - ne znajući uopštečoveka, ne znajući njegovu situaciju, neznajući njegove probleme, ne znajući nje-gove jade? Kako možete suditi ne znajućiceo život tog čoveka? Kako možete suditina osnovu fragmenta? Kako možete reći daje taj čovek loš? Da nije pijan, mislite li dabi bio bolji čovek? Moguće je da bi biološiji.

Ovo je bilo moje iskustvo s mnogimpijanicama: oni su dobri ljudi, vrlo tanani,vrlo verni, nisu podmukli, jednostavni su -nevini kao deca. Zašto onda piju? Za njih jesvet previše; ne mogu se nositi s njim. Nisustvoreni za ovaj svet; on je previše lukav.Oni žele da zaborave to, i ne znaju šta darade - alkohol se lako nađe pri ruci; medita-ciju čovek mora da traži.

Ovo je moje zapažanje: svim ljudi-ma koji su alkoholičari treba meditacija.Oni su u potrazi za meditacijom - u ozbilj-noj potrazi za ekstazom, ali ne mogu naćivrata. Pipajući u mraku, oni se spotaknu naalkoholu. Alkohol je lako dostupan na tržiš-tu; meditacija nije tako lako dostupna. Alinjihovo pravo traganje je za meditacijom.

Ljudi koji uzimaju droge svuda usvetu, u potrazi su za unutrašnjom eksta-

zom. Pokušavaju da stvore osećanje srca, ane mogu naći ispravan način, pravu stazu.Prava staza nije lako dostupna, a droge sudostupne. Droge daju lažna letimična sagle-davanja; stvaraju hemijsku situaciju uvašem umu u kojoj započinjete da se oseća-te više pronicljivo, prodorno, više osetljivo.One vam ne mogu dati pravu meditaciju, alivam mogu dati lažan utisak nje.

Inače ovo je moje razumevanje: daje čovek koji je u potrazi možda pao kaožrtva lažne pojave, ali je on u potrazi. Jed-nog dana on će izaći iz toga, jer to ne možebiti realna stvar i ne može ga obmanjivatizauvek. Jednog dana će uvideti da je obma-njivao sebe kroz hemikalije; ali traganje jetu. Ljudi koji nikada nisu uzeli alkohol, kojinikada nisu uzeli neku drogu, ljudi koji nina koji način nisu loši - dobri ljudi, pošto-vani ljudi - oni uopšte nisu u potrazi zameditacijom.

Dakle, kako da se prosudi? Kakonazvati čoveka "rđavim" koji je u potrazi, ikako nazivati čoveka "dobrim" koji uopštenije u potrazi? Pijanica može jednog danaotkriti božansko, jer on je u potrazi za tim. Izapravo, dok ne nađe božansko, ne možeotići izvan svog alkoholizma - jer samo to

ga može zadovoljiti. Onda će lažno iščeznu-ti. Ali cenjen čovek koji ide u crkvu svakenedelje, ne pije, ne puši, čita Bibliju, Kuran,Gitu - taj čovek uopšte nije u potrazi. Ko jeloš? Kako razlikovati?

Sada svuda u svetu ima mnogo bri-ge oko droga, oko nove generacije. Mlađageneracija - svi su postali zainteresovani zadroge. Šta se događa? Kako da se prosudi?Šta da se kaže o tome? Ako ste svesni, pre-suda neće biti tako laka. Ako niste svesni,jednostavno možete suditi da nisu u pravuili su u pravu. Onda ima ljudi koji su zadroge, Timothy Leary i drugi, koji kažu:"Ovo je ekstaza." Onda postoje ljudi - sveustanove u svetu - koji su protiv; oni kažu:"Ovo je jednostavno destruktivno."

Inače, kakva je stvarna situacija?Ljudi koji uzimaju droge ne stvaraju Vijet-name, ne stvaraju Kašmire, ne stvaraju Bli-ske Istoke. Ljudi koji uzimaju droge nigdene stvaraju rat. Oni nisu ubili MujiburRahmana; nisu ubili nikoga. Čak i ako mis-lite da su destruktivni; oni mogu biti des-truktivni za sebe, ali ne ni za koga drugog.Oni se ne mešaju ni u čiji život; a oni poš-tovani ljudi, odgovorni su za ogromno nasi-lje svuda u svetu. Oni su cenjeni. Sada ljudi

koji su ubili Majibur Rahmana i celu njego-vu porodicu - sada su postali predsedniciovoga i onoga, oni su cenjeni ljudi.

Ko su stvarni kriminalci? RičardNikson nije uzimao droge. Da li znate?Adolf Hitler nikada nije ni dotakao alkohol,nikada nije pušio, bio je totalan vegetarija-nac. Možete li sada naći ikoga ko je većikriminalac? On je bio savršeni đain - vege-tarijanac, nepušač, nealkoholičar, i živeo jevrlo disciplinovanim životom, kretao seprema časovniku - a stvorio je pakao nazemlji. Ponekad mislim, da je uzimao maloalkohola, zar ne bi bilo bolje? Onda ne bibio tako nasilan. Da je malo pušio - vrloglupa, ali nevina igra pušenja - ne bi biotako okrutan, jer pušenje je katarza.

Zbog toga kad god osećate ljutnju vibiste pušili; kad god se osetite izazvani vibiste želeli da pušite; kad god osetite da steu nekom unutrašnjem nemiru, nervozi, žele-li biste da pušite. To pomaže. Ima boljihstvari da se rade: možete koristiti mantru.Pušenje je suptilna mantra. Kažete: "Ram,Ram, Ram, Ram..." Pušenje je prikrivenamantra; udahnete duvan unutra, izdahnetevan... Kao da ponavljate, pevate mantrukroz pušenje. Možete ponavljati "Ram,

Ram, Ram" - to će takođe pomoći. Ako steljuti samo pokušajte: pevajte "Ram, Ram,Ram..." To je bolji način, ali je isti - nijemnogo različit.

Da se čovek Adolf Hitler zaljubio unečiju ženu, on bi bio osuđen kao loščovek, ali ne bi bio tako nasilan. Oslobo-đen, opušten... svet bi bio bolji.

Dakle, šta da se kaže? Kako da sesudi? Stvari su komplikovane. Ja ne kažem:"Idite i postanite alkoholičari," i ne kažem:"Idite i uzmite droge." Kažem da je kom-pleksnost života takva, da čovek ne možesuditi. Suđenje pripada tupim umovima; onisu uvek spremni da sude. Vaši sudovi suslični ako naiđete na mali komad papirakoji je deo velikog romana i vi pročitatenekoliko redova - onih koji takođe nisupuni - samo nekoliko, deo strane; i vi sudi-te. Tako vi to radite. Fragment ljudskogživota izađe pred vaše oči, a vi sudite ocelom čoveku - da je on loš, i da je ondobar. Ne, suđenje nije za mudrog.

To se dogodilo Isusu. Doveli su muženu; i čitav grad je poludeo. Glupavi ljudisu uvek ludi, gomila uvek poludi - za malestvari, zaista ni za šta. Oni su rekli: "Ovažena je počinila greh. Ona je bila u ljubav-

noj vezi s čovekom - nezakonitoj. Dakle,šta da uradimo s njom? Stari spisi kažukamenujte je do smrti."

Želeli su da ubiju dve ptice istimkamenom - tu ženu, i Isusa takođe. Jer akoIsus kaže: "Da, stari spisi su u pravu. Ubijteje," oni će onda pitati: "Šta je s tvojim uče-njem - ljubi neprijatelja? Šta je s tvojimučenjima - daj drugi obraz; ako te neko uda-ri u obraz daj mu i drugi? Šta je sa prašta-njem? Jesi li o tome potpuno zaboravio?"Ako bi Isus rekao da stari spisi nisu u pra-vu, onda bi bio jeretik, buntovnik - on jeprotiv religije! Treba da ga ubiju. Ljudi subili spremni. Zapravo, nije ih mnogo zani-mala žena; zanimao ih je Isus. Žena je bilasamo jedan izgovor da uhvate Isusa u klop-ku.

Isus je malo razmislio. Rasuđivanjese uvek daje odmah, neposredno, jer je većnačinjeno spremno. Ono izgleda neposred-no, ali nije neposredno. Ono je unapredspremno; vi ste ga već dobili odnekud.Čovek svesnosti okleva, gleda okolo, oseća,šalje svoje osećaje okolo - kakva je situaci-ja? On je pogledao sirotu ženu koja je sede-la tamo, suze su joj lile. Pogledao je u teljute ljude. Osetio je celu situaciju, onda je

rekao: "Da, spisi kažu kamenujte ženu dosmrti, ali prvi kamen treba da baci čovekkoji nikada nije počinio greh. Ako se nisteupuštali u nezakoniti seksualni odnos saženom, ako se niste odavali tome u svomumu, onda uzmite kamen."

Sedeli su pokraj reke; mnogo kame-nja je tamo ležalo okolo. Ljudi koji suupravo stajali ispred - cenjeni ljudi iz grada- počeli su da se povlače natrag. Uplašili suse; sada je to previše. Ubrzo su ljudi iščezli.Samo je Isus ostao sa ženom. Žena je oseti-la Isusa vrlo duboko.

Pogledajte situaciju: ovi uvažavaniljudi, sveštenici, nisu mogli osetiti Isusa, agrešnica je osetila.

Pala je pred njegove noge: "Počinilasam greh. Oprosti mi." Isus je rekao: "To jeizmeđu tebe i tvog Boga. Ko sam ja dasudim? Ako misliš da si učinila nešto loše,onda zapamti da to ne činiš opet, to je sve.Međutim, ko sam ja da sudim i kažem da siti grešnica? To je između tebe i tvog Boga."

Čovek razumevanja odgovara - nesa suđenjem, nego sa diskriminacijom. Isusje izvršio veliko delo diskriminacije. On jerekao: "Da, to je u redu; spis je u redu.Ubijte ovu ženu." Onda je načinio diskrimi-

naciju: "Sada, oni koji sami nisu grešnici,treba da uzmu kamenje u svoje ruke i ubijuje." Ovo je diskriminacija. To je došlo izsvesnosti, to nije bilo mrtvo suđenje. Onnije sledio svete spise - on je stvorio svojvlastiti spis i tom trenutku svesnosti! Čoveksvesnosti ne sledi knjige koje ga vode;čovek svesnosti ima svoju vlastitu svest daga vodi. A ona nikada ne greši, ja vamkažem. Ona nikada ne greši. Ona je uvekistinita, istinita za taj trenutak.

Osmo pitanje:Padma Sambhava kaže: "Kada gvo-

zdena ptica poleti, dharma će doći u zemljucrvenih ljudi." Da li to deo vašeg rada, kojitreba da ispuni proročanstvo?

Nisam ja ovde da ispunim ničijeproročanstvo. Zašto bih to ja činio. To jemožda Padma Sambhavin put, ali zašto bime on prisiljavao na njegov put. Ja samovde da budem ja sam. Ja nisam prorok,nisam ovde da bih neke izbavio iz njihovihgrehova. Nisam ovde da donesem dobareligije. Sve te stvari su osrednje i glupe.

Ja uživam sam. Ako želite da uživa-te sami možete deliti moje uživanje, to je

sve. Za mene život nije mnogo ozbiljnastvar. Proroci uzimaju život vrlo ozbiljno.Sveci su nevini! Proroci? Uvek su opasni.Buda nije prorok; zapravo Indija nije proiz-vodila proroke. Proroci su posebna pojava ujudaizmu. Svece smo proizvodili - milione -ali oni su nevini ljudi. Kao cveće u komeuživate - nije od velike koristi. Proroci su ustvari političari u religiji. Oni bi da prome-ne ceo svet; oni imaju misiju, da izvrše iurade ovo i ono. Ja nemam misiju; ja nisammisionar. Voleo bih svet bez misionara ibez proroka, tako da ljudi budu ostavljenida žive svoje vlastite živote. Proroci tonikada ne dozvoljavaju. Oni su uvek zavama - sa suđenjem. Oni su uvek za vama -sa idejama koje treba slediti, poređenjima.Uvek su tu da vas bace u pakao ili nagraderajem.

Ja nemam ništa - nemam pakao davas u njega bacim i nemam raj da vam dam- samo uživanje da budem. A to je moguće,jednostavno moguće. Ako dozvolite to dase dogodi, to je moguće.

Za mene život nije ozbiljna stvar.Zapravo život nije ništa do pričanje u več-nosti egzistencije, čavrljanje, pričanje. Japričam ovde; vi slušate, to je sve. Ako uži-

vate, vi ste ovde. Ako uživam, i ja samovde. Ako postane teško da uživamo jedni sdugim, razdvajamo se - nema nikakvogrobovanja.

Ja ne dozvoljavam nikome - možeon da bude čak i Padma Sambhava - da mipostavi zamku.

Poglavlje 3SENKA RELIGIJE

3. septembar 1975. pre podneu Buddha dvorani

II, 40: šaucatsvangajugupsa paraivasam-sargah.

[Ostvariti] čistotu povlači zasobom [izvesnu] »otmenu distanciranost«(jugupsa) u odnosu na vlastite telesneudove i izbegavanje kontakta sa [prlja-vim telima] drugih.

II, 41: sattva šuddhi saumanasyaikagryeindriyajayatma daršana yogyatvani ca.

[Na unutrašnjem planu pakostvarenost čistote] izaziva pročišćenostsame »svetlonosne modifikacije bivstvu-juće supstancije« (sattva), opštu zadovo-ljenost (saumanasya), potpunu prisutnostpažnje (ekagrya), kontrolu čula(indriyajaya) kao i mogućnost najdubljeintrospekcije (atmadaršanayogyatva).

II, 42: samtošadanuttamah sukhalabhah.Iz zadovoljstva [u posedovanju

samo onog neophodnog] (samtoša) sledineuporedivo blaženstvo (sukha).

Nenasilje, neposesivnost, nevršenjekrađe, i autentičnost u bivanju daje čistotu.Ovo nisu moralistički koncepti za Patanjđa-lija; to uvek treba imati na umu. Učili su seoni na Zapadu kao da su moralni; a na Isto-ku kao unutarnja higijena, ne kao moral-nost. Na Zapadu se o njima uči kao o altrui-stičkim ciljevima; na Istoku ništa od altrui-zma nema u njima - to je apsolutno sebično.To je vaša unutrašnja higijena. Oni vamdaju čistotu, a kroz čistotu nemoguće posta-je moguće, postiže se nedostižno. Kroz čis-totu gubi se grubost vašeg postojanja. Pos-tajete delikatni, suptilni, i nežni. Kroz čisto-tu vi postajete hram božanskog. Kroz čisto-tu se šalje poziv celini da dođe, i kapne uvas... i okean dođe jednog dana, i ispusti seu kap.

Kada se oni uče kao moralističkikoncepti, kako na Zapadu takođe i u Indijišto je učio Mahatma Gandi - čitav njihovkvalitet se menja. Kada kažete: "Treba dase krećete nenasilno, jer nasilje povređujedruge. Ne povređujte nikog. Čovečanstvo jejedna porodica, povređivati je takođe greh,"vi ste skrenuli čitavu stvar totalno na druga-čiju dimenziju. Patanjđali kaže: "Buditenenasilni; to vas pročišćava. Ne povređujte

nikoga - nemojte čak ni misliti da povreditenekog, jer onog trenutka kada započnete damislite na taj način, unutra upadate u nečis-totu." Nije u pitanju drugi, u pitanju ste vi.Naravno, kada je čovek nenasilan drugimaje korisno, ali to nije cilj bivanja nenasil-nim. To je upravo sporedan proizvod, samosenka.

Ako ste nenasilni da drugi ne bi biopovređen, onda zaista niste nenasilni. Ondaste vi dobar društveni građanin, civilizovan,ali se ništa od religije nije desilo unutarvašeg unutrašnjeg bića. Vaše nenasilje ćedelovati kao mazivo između vas i drugih.Vaš život će biti uglađeniji, ali ne i iskren,jer cilj menja čitav kvalitet. Cilj nije da sezaštiti drugi - drugi je zaštićen, to je drugastvar - cilj je da se postane čist tako damožete znati krajnju čistotu.

Istočne religije ostaju sebične, jerone znaju da nema drugog načina da sebude; a kada je neko sebičan, drugima toneizmerno koristi. U stvari sav altruizam,pravi autentični altruizam, cveta iz dubokesebičnosti. To nisu suprotnosti: cvetovialtruizma cvetaju samo u biću koje je biloduboko sebično. Da se bude sebičan sasvimje prirodno. Prisiliti ljude da budu drugačiji,

znači učiniti ih neprirodnim, a sve što jeneprirodno nije put prema Bogu. Sve što jeneprirodno biće potiskivanje, gušenje; vamaneće doneti čistotu.

Stoga ovo treba da se zapamti: ovonisu moralistički ciljevi. Zapravo na Istokumoralnost nikada nije bila učena kao cilj;ona je senka religije. Kada se religija dogo-di, moralnost se dešava automatski - čovekne treba da se brine o tome. Čoveka ne tre-ba to da se tiče; to dolazi samo od sebe. NaZapadu je moralnost učena kao cilj - zapra-vo, kao religija. Ne postoji ništa u istočnimspisima kao deset zapovesti, ništa sličnotome.

Život ne treba da bude život kojisledi zapovesti, inače ćete postati rob. Čak iako dospete u raj kroz ropstvo, vaš raj nećebiti dovoljno rajski - ropstvo će ostati deonjega. Nezavisnost, sloboda, treba da budebitan unutrašnji deo vašeg rasta.

Stoga postoje higijenske mere. Onevas pročišćavaju; daju vam unutrašnjezdravlje.

Kada se postigne čistota, kažePatanjđali, u joginu se javlja gađenje pre-ma svom vlastitom telu i nestanak želje dadođe u fizički kontakt sa drugima.

Ima izvesne teškoće s rečju jugupsa.Prevedena je u svim prevodima kao "gađe-nje" jer u engleskom jeziku ne postoji ekvi-valentan izraz. To uopšte nije gađenje, uop-šte nije; sama reč je pogrešna. Sama reč"gađenje" jeste gadna. A misliti o joginu, dase gađenje javlja u njemu prema njegovomsopstvenom telu, jednostavno je neverovat-no, jer jogini se staraju o svom telu, kao štose niko drugi nikada nije starao. Oni pazena svoje telo, kao što niko drugi nije pazio;oni imaju divna tela. Pogledajte Mahavira,ili Budu - divna tela, vrlo proporcionalna,kao simfonije u materiji. Ne, to nije mogu-će. "Gađenje" je pogrešna reč; prvo, tomora da se razume.

Jugupsa ne znači gađenje. Značenjeje vrlo teško; moraću da vam ga objasnim.Ima tri tipa ljudi. Jedan koji je ludo u ljuba-vi sa svojim telom; u stvari opsednut je.Naročito žene - apsolutno orijentisane natelo. Pogledajte žene - sate i sate one pro-vode pored ogledala... opsednute. Ništa nijeloše biti ispred ogledala, ali baš biti tamosatima, izgleda kao izvesna opsesija. Ovo jeprvi tip, koji je neprekidno opsednut telom -toliko da zaboravi da postoji izvan tela.Transcendentalno je zaboravljeno; čovek

postaje samo telo. Ne poseduje telo; teloposeduje njega. Ovo je prvi tip ljudi.

Drugi tip ljudi je baš suprotan odprvog; on je takođe opsednut - u obrnutomsmeru. On je protiv tela, gadi se tela; ovajtip je razbio ogledalo. On nastavlja da pov-ređuje svoje vlastito telo na milione načina;on ga mrzi. Prvi ga voli kao opsesiju; drugise kreće do drugog ekstrema - mrzi ga. Onželi da izvrši samoubistvo.

Možete naći drugi tip; oni se moždapretvaraju da su jogini, ali nisu. Jogin nemože mrzeti. To nije pitanje nekog objekta;jogin jednostavno ne može mrzeti, jer mrž-nja stvara nečistoću. Nije pitanje da se mrzineko drugi, ili nešto; ili svoje vlastito telo;šta god da je predmet mržnje, mržnja dono-si nečistoću. Jogin ne može mrzeti svojevlastito telo. Ali možete naći ovaj tip izopa-čenih jogina na ulicama Benaresa, kakoleže na trnju ili zašiljenim čeličnim ekseri-ma, mučeći svoje vlastito telo. Ovo je bašsuprotno od narcisoidnog uživanja ženeispred ogledala.

Post; sam post može biti dobar,može biti loš. Zavisi. Post može biti bašnačin mučenja tela; onda je loš, onda jenasilje. Ovo je moje zapažanje: ljudi koji

nisu nasilni prema drugima, koji su potisnu-li svoje nasilje prema drugima i postalinenasilni - njihovo nasilje započinje novput; kao oslobođenje oni počinju postajatinasilni prema svojim sopstvenim telima.Ima priča o izopačenim ljudima koji su uni-štili svoje vlastite oči, tako da ne moguvideti lepotu žene. Priče o ljudima - i to neizuzecima, ima ih na hiljade.

U Rusiji je postojala sekta pre revo-lucije, hiljade sledbenika, koji su sekli svojegenitalne organe - upravo da bi bili u dubo-koj mržnji prema telu. Nisu mogli da stva-raju decu. Kako da onda povećaju broj sle-dbenika - jer svaka organizacija je za tozainteresovana? Stoga su se našli u teškoći.Oni bi usvojili decu i sekli im polne organe- kriminalni čin protiv svog vlastitog tela.

U hrišćanstvu su postojale sekte čijaje jedina molitva bila da bičuju svoje vlasti-to telo svakog jutra. Najveći svetac je bioonaj koji je bičevao svoje telo, dok ne pos-tane modro - svuda po telu, koža bi bilaisečena i krv bi tekla. Obično je u biografi-jama velikih svetaca pisalo koliko su putabičem udarali telo ujutru - sto puta, dvestaputa, trista puta; baš kao što su u Indijiđainski monasi nastavljali da broje svoje

dane, koliko dana su postili u godini - stodana, pedeset dana, koliko dana. Veći jeonaj ko je najviše postio, gotovo izgladnji-vao svoje vlastito telo.

U hrišćanstvu je bilo monaha koji suimali eksere u svojim cipelama, koji su sezabadali u njihova tela; i oni bi hodali u timcipelama noseći stotine rana na stopalima.Krv je lila - oni su bili veliki sveci.

Ako bi se posmatrala religija nauč-no, onda bi se dokazalo da je devedesetdevet posto nje patološko. Ovim ljudimatreba duševni tretman. Ovi ljudi nisu bilipobožni, uopšte nisu. Zvati ih religioznimjednostavno je glupavo; nisu čak bili ninormalni; bili su ludi.

Ovo su dva tipa ljudi, a onda izme-đu ova dva tipa - baš tačno u sredini - jestetreći tip, za koga Patanjđali koristi rečjugupsa; on nije zgađen sa svojim vlastitimtelom, a nije ni opsednut. On je u dubokojravnoteži. Ovaj tip se brine o telu, jer telo jevozilo. On takođe tretira telo kao svetustvar. Ono to i jeste - Bog ga je stvorio; asve što je Bog stvorio, kako može da nebude sveto? Ono je hram. Ono ne treba dase osuđuje. Ne treba mu se ni odavati takoludo, da ste izgubljeni u njemu.

Hram ne treba da postane ikona zaobožavanje; hram ne treba da postane sveti-nja, oltar. Oltar je unutarnja srž zbog kojehram postoji. Ne treba da obožavate zidovehrama, ali nije potrebno ni da se krećete dosuprotnog - da počnete uništavati hram.

Potreban je samo duboki prestanakidentifikacije. Čovek mora znati: "Ja sam utelu, ali sam transcendentalan za telo. Jasam u telu, ali nisam telo. Ja sam u telu, alinisam ograničen njime. Ja sam u telu, alisam takođe izvan njega." Telo ne treba dabude ograničenje - samo sklonište, o da, i tolepo utočište. Čovek treba da mu budezahvalan; nije potrebno da se bori s njim.To je jednostavno glupo i detinjasto boritise s njim. Ono mora da se koristi - i to da sekoristi pravilno.

Jugupsa kaže... ako moram prevestito nekako, onda ću reći: jogin je oslobođeniluzija u vezi tela. Nije zgađen - jednostav-no je oslobođen iluzija. On ne misli da jekroz telo moguće blaženstvo koje duša tra-ži, ne. Ali takođe on ne misli ni suprotno:da kroz uništavanje tela blaženstvo može dase postigne. Ne, on odbacuje dualnost. Onživi u telu kao gost, i tretira telo kao hram.

Kada se postigne čistota u joginu sejavlja jugupsa prema svom vlastitom telu inestanak želje da dođe u fizički kontakt sadrugima.

Kada ste u telu previše, uvek imatesilnu želju za kontaktom sa drugim telima,žudite da budete u kontaktu s drugim ljudi-ma - koju vi zovete ljubav, koja nije ljubav,koja je samo požuda - jer telo ne može pos-tojati sámo. Ono postoji u mreži drugih tela.

Dete se rađa iz majčine materice; zadevet meseci majčino telo hrani telo deteta.Dečje telo raste iz majčinog tela, baš kaošto grane rastu iz drveta. Kada je detespremno, naravno, ono izlazi van iz materi-ce, ali još ostaje duboko u kontaktu; namajčinim grudima dete nastavlja - ne samoda uzima mleko - nastavlja da prima toplotuiz tela, koja je fizička potreba.

Ako dete oskudeva u majčinojtoploti, nikada ne može biti zdravo; telo ćeuvek patiti. Mogu mu se dati sve stvari kojesu mu potrebne - hrana, mleko, vitamini -ali ako mu se ne da toplota majke... A to jetakođe topla nežnost, jer ako niste doživelitu toplu nežnost od druge osobe, onda ćeuzbuđenje biti moguće, može preći od

vašeg tela drugoj osobi, ali ne i toplina.Toplota ili uzbuđenje postaje toplina krozljubav. To kvalitativno ima drugačijudimenziju. To nije samo toplota, jer vi dete-tu možete dati toplotu. Izvođeni su mnogieksperimenti, dete je u sobi sa centralnimgrejanjem - to nije od pomoći. Majčino telodaje suptilnu vibraciju ljubavi: da dete budeprihvaćeno, da bude voljeno, da se osećapotrebno. To daje korenje.

Zbog toga će čovek neprekidno bitiu potrazi - tražeći, istražujući - žensko telocelog života; a žena će težiti telu muškarcacelog života. Suprotni pol je privlačan jerpolarnost tela pomaže; to daje energiju. Vise hranite kroz to; postajete jaki kroz to.

To je prirodno, ništa nije loše utome, ali kada čovek postane čist - kroznenasilje, neposesivnost, autentičnost -kada čovek postane sve više i više čist,fokus svesti se premešta sa tela na bivanje,biće ili postojanje. Biće može ostati apsolu-tno sámo.

Zbog toga čovek koji je veomavezan uz telo, nikada ne može postati slo-bodan. Sama vezanost će ga voditi u mnogetipove sputanosti, utamničenja. Možetevoleti ženu, možete voleti muškarca, ali

dole u dubini vi se takođe opirete - jer lju-bavnici su takođe u ropstvu. To vas oboga-ljuje, uzajamni odnos vas oslobađa, a tako-đe vas i porobljava. Ne možete živeti beztoga, a ne možete živeti ni s tim. Ovo jeproblem svih ljubavnika. Oni ne mogu žive-ti razdvojeno, a ne mogu živeti ni zajedno.Kada se razdvoje misle jedno o drugom,kada su zajedno bore se jedno s drugim.

Šta se ovo dešava? Mehanizam jejednostavan. Kada niste sa ženom kojumožete voleti i koja vas voli, započinjeteosećati glad za toplinom koja struji iz ženi-nog tela. Kada ste sa ženom više ne gladu-jete, dobro ste nahranjeni. Ubrzo bivatenahranjeni. Uskoro ste dobili previše; sadabiste želeli da se razdvojite, da budete uda-ljeni i sami. Svi ljubavnici kada su zajedno,misle: "Kako će biti lepo da se bude sam."A kada su sami, onda pre ili kasnije počnuosećati potrebu za drugim, počnu da zamiš-ljaju i sanjaju: "Kako bi lepo bilo da bude-mo zajedno."

Telu treba zajedništvo, a vašoj dušitreba usamljenost. To je problem. Vašaduša može ostati sama - ona je himalajskivrh koji stoji sam na nebu. Vaša duša rastekada je sama, ali vašem telu treba poveza-

nost. Telu trebaju gomile, toplina, klubovi,društva, organizacije; kad god ste s mnogoljudi, telo se oseća dobro. U gomili vašaduša može da oseća gladovanje, jer se hraniu usamljenosti, ali vaše telo se oseća dobro.U usamljenosti vaša duša se oseća savršeno,ali telo započinje da oseća glad za odno-som.

U životu, ako ne razumete ovo, pos-taćete nepotrebno vrlo, vrlo jadni. Akorazumete to, stvarate ritam: ispunjavatetelesnu potrebu, a takođe ispunjavate iduševnu potrebu. Ponekad se krećete uodnosu, ponekad se krećete izvan odnosa.Ponekad živite zajedno, ponekad živitesami. Ponekad postajete vrhovi - tako apso-lutno sami, da je čak i ideja drugog odsutna.To je ritam.

Inače kada je neko postigao usam-ljenost i fokus svesnosti se menja... Zbogtoga postoji joga: kako promeniti fokus odtela do duše, od materije do nematerije, odvidljivog do nevidljivog, od poznatog donepoznatog - od sveta do Boga. Kako godda se izrazite to je nematerijalno. To jepromena fokusa. Kada se fokus potpunopromeni, jogin je tako srećan u svojojsamoći, tako blažen, da obična žarka žudnja

tela da bude sa drugim ubrzo nestaje.Kada se postigne čistota, u joginu

nastaje uklanjanje iluzija o njegovom vlasti-tom telu; sada zna da raj za kojim je tragaone može biti postignut kroz telo; blaženstvoo kome je sanjao nije moguće kroz telo. Toje nemoguće kroz telo: kroz ograničeno dapokušate da dostignete neograničeno. Krozmateriju pokušavate da dosegnete do več-nog, besmrtnog. Ništa nije pogrešno u telu;vaš napor je apsurdan. Ne ljutite se na telo;telo vam nije ništa učinilo. To je upravo kaoda neko pokušava da sluša kroz oči - dakleništa nije pogrešno s očima; oči su načinje-ne da gledaju, ne da slušaju. Telo je nači-njeno od materije; nije načinjeno od nema-terije. Načinjeno je od smrti. Ono ne možebiti besmrtno. Vi tražite nemoguće. Ne tra-žite to.

To je poenta otklanjanja iluzija:jogin jednostavno razume šta je moguće ašta nije moguće sa telom. Ono što je mogu-će u redu je; ono što je nemoguće on netraži. On nije srdit, razdražen. On ne mrzitelo. On mu posvećuje svaku pažnju jer telomože postati lestve; može postati kapija; nemože postati cilj, ali može postati kapija.

Uklanjanje iluzije o njegovom vlas-

titom telu - a kada se desi otklanjanje iluzijenastupa: "...nestanak želje da dođe u fizičkikontakt sa drugima." Onda potreba da sebude u bliskom kontaktu s drugima, ubrzouvene. U stvari to je pravi trenutak kadamožete reći da je čovek izašao iz materice,ne pre toga.

Neki ljudi nikada ne izađu iz mate-rice. Čak i kada umiru, njihova potreba zaprisustvom drugih, njihova potreba za kon-taktom, uzajamnim odnosom, se nastavlja.Nisu izašli iz materice. Fizički su izašlinapolje mnogo, mnogo godina ranije -čovek može imati osamdeset, devedeset.Pre devedeset godina, izašao je iz materice,ali svih tih devedeset godina živeo je u kon-taktu - uvek požudno tragajući za telesnimkontaktom. Živeo je u izgubljenoj matericistalno iznova u svojim snovima.

Kaže se da kad god se čovek zaljubiu ženu - šta god da misli, to nije glavnastvar - on opet pada u matericu. A možda,to je gotovo sigurno - ja kažem "možda" jerto nije još naučno dokazana ideja - da jetežnja da se opet uđe u matericu, seksualniporiv, nije ništa drugo do zamena za pono-vno ulaženje u matericu. Sva seksualnostmože biti traganje za ponovnim ulaskom u

matericu. Sve načine je čovek izumeo kakoda učini svoje telo zadovoljnim, psiholozikažu da pokušava da stvori matericu spolja.Pogledajte udobnu sobu; ako je zaista udo-bna mora imati nešto zajedničko sa materi-com - toplinu, prijatnost, svilu, somot -unutrašnji dodir majčine kože. Jastuci, kre-vet - sve vam daje osećaj udobnosti, samoako je na neki način povezano sa materi-com. Na Zapadu su sada načinjeni malirezervoari, nalik materici. U ta spremištanalik materici ulije se voda, baš iste tempe-rature kao majčina materica. U dubokojtami čovek plovi u tom rezervoaru, apsolut-no udobno - u tami, baš kao u materici.Nazivaju ih rezervoarima za meditaciju. Topomaže; čovek se oseća vrlo, vrlo smireno,budi se unutrašnja sreća - opet ste postalidete. Dete u materici pliva u tečnosti odre-đene temperature. Tečnost ima sve sastojkemora, istu slanu vodu sa istim sastojcima.Zbog toga su naučnici došli do saznanja dase čovek razvio od riba - jer još u matericiatmosfera mora da se održava.

Svaka udobnost je u suštini nalikmaterici. Kad god ležite s ženom, uvijeni,osećate se dobro. Svaki čovek, koliko godstar, opet postaje dete; svaka žena, ma koli-

ko mlada, opet postaje majka. Kad god suoni u ljubavi, žena započinje da igra ulogumajke, a muškarac započinje da ima ulogubebe. Čak i mlada žena postaje majka, a starčovek postaje dete.

U joginu ovaj nagon nestaje - a sanestankom ovog nagona on se zaista rađa.Mi ga u Indiji nazivamo "dvaput-rođenim",dviđa. Ovo je drugo rođenje, pravo rođenje.Njemu sada više ne treba niko; on je postaotranscendentalna svetlost. Sada on možeploviti iznad zemlje; sada može leteti nanebu. On sada nije ukorenjen u zemlji. Pos-tao je cvet - ne cvet, jer čak i cvet je ukore-njen u zemlji.... postao je miris cveta. Pot-puno slobodan. Kreće se nebom, bez kore-nja u zemlji. Njegova želja da dolazi u kon-takt s drugim telima nestaje.

Iz mentalne čistote nastaje veselost,moć koncentracije, kontrola čula, i podes-nost za samoostvarenje.

Taj čovek je tako blažen; on, kojinema više potrebu da bude u kontaktu sadrugima, blažen je u svojoj slobodi. Takoradostan, slaveći - svaki njegov trenutak jesilno uživanje. Što ste više ukorenjeni u

telu, više ćete biti tužni, jer telo je grubo.To je materija, teško je. Što ste više izvantela postajete lakši. Isus je rekao sledbeni-cima: "Dođite, sledite me. Moj teret je lak.Svi oni koji su teško natovareni, neka dođu,neka me slede. Moj teret je lak, bez težine."

"Iz mentalne čistote nastaje vese-lost..." Ako ste tužni, ako ste uvek potišteni,ako ste uvek jadni, ništa se ne može uraditidirektno vašoj bedi. Ma šta da se uradipokazalo bi se uzaludnim. Istok je došao dosaznanja da ako ste tužni, jadni, potišteni,uvek se krećući teško natovareni - to nijebolest; to je samo simptom bolesti. Bolestje da vi morate u suštini biti telesno orijen-tisani. Stoga nije pitanje kako da odagnatesvoju tamu, i kako da sebe učinite srećnim;to nije pitanje. Pitanje je kako da pomogne-te sebi da postanete nevezani s telom; kakoda pomognete sebi tako da vaša upletenost stelom bude sve manja i manja.

Ljudi dolaze kod mene svakog dana.Oni kažu: "Mi smo tužni, jadni. Svakogdana ujutru izgleda da ćemo opet susrestibeznadežan dan. Na neki način iznesemosebe iz kreveta - bez nade. Znamo, dugosmo živeli... isto ponavljanje tužnih dana.Stoga, šta da se uradi? Možete li nam dati

nešto, tako da sebe možemo izvući van,izvan tuge?" Direktno ništa ne može da seuradi, samo indirektno može nešto da seuradi. Ovo je simptom; to nije uzrok. A akotretirate simptom, bolest neće nestati.

Zapadna psihologija je tretirala sim-ptome, a joga je psihologija koja tretirauzrok. Zapadna psihologija ide dalje: štagod vi kažete jeste vaš simptom, uzimaju tozdravo za gotovo i započinju da ga uklanja-ju. Oni nisu bili uspešni. Zapadna psiholo-gija je potvrdila da je ona lukavstvo i preva-ra, potpuni neuspeh, ali ona je sada takovelika ustanova da psiholozi to ne mogureči. Čitav život zavisi od nje - njihovevelike plate... oni su jedna od najviše plaće-nih profesija. Oni ne mogu prihvatiti činje-nicu; sada su postali svesni da nikome nepomažu. Većinom oni odgađaju i otežustvar, većinom daju nadu, pomažu vam dase pomirite sa svojom bedom, ali se kroz tonikakav preobražaj ne događa. Kako vremeprolazi čovek postaje usklađen s jadom,prihvata činjenicu da je ona tu prisutna. Nebrine se više mnogo oko toga, ali se ništanije promenilo.

Sada oni to znaju, ali je psihologijaprofesija u takvom usponu, hiljade ljudi

žive od toga; mnogo se izumelo u tome - pako će reći istinu, da je cela ta stvar samolukavstvo, prevara, da se nikome nijepomoglo? To mora biti tako, jer simptomise ne mogu promeniti. Vi ih možete prefar-bati, ali oni u dubini ostaju isti. Možete imdati nova imena, nove etikete; to ne činirazliku.

Uzrok mora da se promeni, a uzrokje: bićete tužni u istoj razmeri u kojoj steukorenjeni u telu. Slobodniji od tela... imateradost, više radosti. Kada ste potpuno oslo-bođeni od tela, vi postaje miris koji lebdi nanebu. Postajete srećni, blaženi i blagoslov-ljeni o čemu je Isus govorio; Budina nirva-na. Mahavira je tome dao tačnu reč, on tozove kaivalya, izdvojenost.7 Postali ste

7 Reč kaivalya označava stanje onoga što je prosto,neumešano ni sa čim, autentično, čisto, pa otudasadrži ideju savršenstva i potpunosti. Zato se koristida označi savršenstvo pročišćenja Duha-čoveka(puruša) njegovim izdvajanjem iz svega što mu nijeautentično. U tom smislu ona označava izdvojenost iotcepljenje čovekove suštine, puruše, od prolaznogbivstvovanja u vremenu, čovekovo vaskrsenje izsmrtnog u besmrtno i nerođeno, iz nepostojanja upostojanje. Nije samo Mahavira koristio taj pojam.To je izraz koji označava konačno buđenje u Jogasutrama, zadnje poglavlje, i u teorijskom sistemuSankhye na kome se zasnivaju Patanjđalijeve Joga

totalno nezavisni i sami. Sada ništa nijepotrebno; vi ste dovoljni u sebi. Ovo je cilj,ali cilj se može postići samo ako se krećetevrlo pažljivo, i ne uplićete se sa simptomi-ma.

Ako neko ima groznicu, telo je vru-će, temperatura je porasla - to je simptom.Temperatura može biti 39, 40. To je simp-tom; nemojte početi da lečite telo od tempe-rature. Možete je lečiti; stavite čoveka podhladan tuš, hladan led. U početku možeizgledati da se pomoglo, ali zapamtite,nećete ga izlečiti od bolesti - možete gaizlečiti od samog života. On će umreti - jergroznica je simptom. Groznica jednostavnopokazuje da unutra u telu postoji velikaborba, rat elemenata. Elementi tela su usukobu, zbog toga je stvorena temperatura.Zbog toga postoji groznica. Telo nije spo-kojno. Građanski rat je buknuo unutra. Nekielementi tela se bore s drugim elementima,možda stranim elementima. Oni su u suko-

sutre. Kaivalya i bukvalno označava izdvojenost uistom smislu kao što se izdvajamo iz sna kada seprobudimo. Tako isto izlazimo iz bića prakrti kaopuruša, više nismo u njemu kao što nismo u snu.Najviše prosvetljenje, koje kaivalya označava, jebukvalno izlazak iz stanja neprosvetljenosti, to sedoživljava kao izdvajanje i nezavisnost.

bu; zbog sukoba nastala je temperatura.Temperatura je upravo jedna indika-

cija da je rat buknuo. Rat treba tretirati, netemperaturu. Temperatura je upravo tu davam prenese poruku: "Sada treba da učinitenešto; stvari su izmakle mojoj kontroli."Telo vam daje određenu indikaciju: "Stvarisu sada izvan mene; ja ne mogu učiniti niš-ta. Uradi nešto. Idi kod doktora. Primipomoć; sada je to izvan mene. Što se mogloučiniti, učinio sam. Rat se rasplamsao."

Nikada se ne bavite simptomom; negubite vreme u bavljenju sa simptomom;uvek idite do uzroka.

Ovo nije hipoteza, i nije teorija -joga ne veruje u teorije, a Patanjđali nijefilozof. On je apsolutno naučnik unutarnjegsveta; i šta on kaže, kaže zato što su milionijogina iskusili to. Bez ikakvog izuzetka jeto tako. U običnom životu jeste li takođeprimetili: Kada se osećate radosni, u obič-nom životu takođe, ako ostanete budni ipažljivi, postaćete svesni da kad god oseća-te radost zaboravljate telo. Kad god je nekoradostan on zaboravlja telo, a kad god jeneko tužan, ne može zaboraviti telo.

Zapravo u ayurvedi je definicijazdravlja jedna od najznačajnijih; nijedna

druga medicinska nauka nije nigde u svetudala takvu definiciju. U stvari, zapadnamedicina nema definiciju zdravlja. U najbo-ljem slučaju ona može reći: kada nemabolesti, onda ste zdravi. Ali to nije definici-ja zdravlja. Kakva je to vrsta definicije,kada na osnovu bolesti definišete zdravlje?Vi kažete: "Kada nema bolesti onda stezdravi." To je negativna definicija, ne pozi-tivna. Ayurveda kaže: kada ste bestelesni viste zdravi. To je zaista veoma lepo. Videha:kada ne osećate telo - vi gotovo niste telo.

Možete to zapaziti: glave ste svesnisamo kada dođe glavobolja. Inače ko mislio glavi? Nikada niste svesni glave. Glavo-bolja donosi svesnost; inače ste nesvesniglave. A ako se neprekidno sećate svojeglave, mora biti nešto pogrešno. Kada jedisanje zdravo, niste ga uopšte svesni, aliako nešto krene loše - astma, bronhitis, neš-to je loše - onda ste svesni. Disanje se mno-go čuje, buka je svuda, a to ne možete zabo-raviti. Kada su vam noge umorne, ondaznate da one postoje. Kada nešto krene loše,samo onda postajete svesni. Ako sve funk-cioniše savršeno, vi to zaboravljate.

Ovo je definicija zdravlja: kada pot-puno zaboravite telo, vi ste zdravi. Ko može

potpuno zaboraviti telo? Samo jogin.Mi imamo tri reči; rogi, bhogi, jogi.

Rogi, čovek koji je bolestan; bhogi, čovekkoji se odaje uživanju i povlađuje telu; ajogi, onaj ko je izvan, s one strane tela.Bhogi će retko postići neke trenutke joge,neke trenutke kada će zaboraviti telo.Devedeset devet procenata njegovog životaće pripadati svetu rogija, bolesti; samojedan posto njegovog života će biti retkitrenuci kada će postati jogin. Ponekad svefunkcioniše dobro, brujeći - baš kao štolepa, savršeno funkcionalna kola bruje,pevaju; čitav vaš mehanizam bruji lepo,dobro; to je retko kod bhogija, nikada kodrogija, uvek kod jogina. Rogi je bolesnaosoba; bhogi je onaj ko se odaje previšetelu i propada prema rogiju; pre ili kasnijepostaće bolestan i umreće; a jogin, jogin jeonaj koji je transcendirao telo, živi izvan -onda je on veseo.

Rogi nikada nije radostan, bhogiretko, jogin uvek. Radost je njegova priro-da. Bez vidljivog razloga on ostaje srećan.

S vama je slučaj baš suprotan: bezvidljivog razloga, vi ostajete nesrećni. Akovas neko pita: "Zašto ste tako jadni?" - visležete ramenima. Ne znate zašto. Vi ste

uzeli to za sigurno, kao svoj način života,da budete jadni. U stvari ako vidite bednogčoveka, nikada ne pitate: "Zašto si bedan?"Vi prihvatate to kao normalno. Kada viditenekog srećnog, vrlo srećnog, vi pitate: "Učemu je stvar, šta se dogodilo?" Beda seuzima kao odobrena, prihvaćena. Sreća jepostala tako retka, tako izuzetna, da jegotovo previše dobra da bi bila istinita.

Dešava se, ljudi mi dolaze; kadazapočnu da meditiraju, ako se zaista kreću utome, stvari počinju da se menjaju. Kada sudošli bili su bedni, tužni; onda nešto bukne iotvori se - veselost započinje. Oni ne moguverovati u to. Dolaze trčeći i kažu: "Šta sedogodilo? Iznenada se osećam vrlo srećno.Da li ja maštam?" Ne mogu verovati da tomože biti istina. Um kaže: "Mora da mašta-te. Zar vi, tako jadan čovek, možete bitisrećni? Nemoguće." Oni dođu kod mene ikažu: "Da li maštamo, ili ste nas hipnotisa-li?"

Nikada nisu mislili, kada su bili jad-ni, da možda to maštaju, ali kada osete sre-ću, sreća je postala tako retka stvar, takoneverovatno retka da se pitaju: "Je li to isti-na?"

U engleskom jeziku imate frazu:

"previše dobro da bude istinito". Nematefrazu: "previše loše da bude istinito". Drugatreba više da preovladava, više je raspros-tranjena, ali "dobrom" se ne može verovati;zbog toga postoji fraza: "previše dobro dabi bilo istina". Ovu frazu treba uništiti, pot-puno zaboraviti. Kada neko kaže nešto loše,treba da kažete: "Previše neprijatno da bibilo istina, ne može se poverovati. Mora bitida maštate." Ali ne, nije tako. Beda izgledada je prirodna stvar; a sreća nešto neprirod-no.

"Iz mentalne čistote nastaje veselost,moć koncentracije, ..." Ljudi pokušavaju dase koncentrišu ostajući ukorenjeni u telu;onda je koncentracija previše teška, gotovonemoguća. Ne možete se usredsrediti ni zajedan jedini minut. Um se koleba, javljajuse hiljadu i jedna misao, i pre nego što pos-tanete toga svesni već ste se pokrenuli zanešto drugo; dnevni san započinje. Kad godželite da se skoncentrišete na nešto... goto-vo je nemoguće. Inače, razlog je što stepreviše ukorenjeni u telu. Ako gledate kroztelo, koncentracija nije moguća. Ako gleda-te izvan tela, koncentracija je tako laka...

To se dogodilo, kada je Vivekanan-da bio s velikim naučnikom. Njegovo ime

je bilo Deussen, jedan od velikih naučnika,koji je prevodio sanskritske spise na zapad-ne jezike. Posebno je Deussen radio naUpanišadama; a on je bio jedan od najpro-dornijih prevodilaca. Nova knjiga mu jestigla. Vivekananda je pitao: "Mogu li da jeprelistam? Mogu li je dobiti da pročitam?Deussen je rekao: "Da, možeš je dobiti. Jaje uopšte nisam pročitao." Posle pola sataVivekananda je vratio knjigu. Deussen nijemogao da veruje; za tako veliku knjigu bitrebala najmanje sedmica da se pročita, aako želite da je svarite, čak i više. Ako zais-ta želite da je razumete; a to je teška knjiga,onda čak i više. On je rekao: "Jesi li je pre-listao? Da li si je zaista pročitao, ili si jesamo prelistao?" Vivekananda je odgovori-o: "Izučio sam je." Deussen je rekao: "Ondati ne mogu verovati. Moraš mi učinitimilost; pusti me da pročitam knjigu, a ondaću ti postaviti nekoliko pitanja o njoj."

Doussen je čitao knjigu sedam dana,izučavao je, a onda je postavio nekolikopitanja, a Vivekananda je odgovorio tačno,kao da je čitao tu knjigu čitavog svog živo-ta. Deussen je zapisao u svojim memoari-ma: "Za mene je to bilo nemoguće, i ja sampitao: ’Kako je to moguće?’ Vivekananda je

odgovorio: 'Kada izučavate kroz telo, kon-centracija nije moguća. Kada niste ukore-njeni u telu, vi obuzimate knjigu direktno -vaša svest je direktno u dodiru. Kada nematela koje između vas i knjige stoji kao bari-jera, onda je pola sata dovoljno. Vi upijetenjenu dušu.’"

To je baš kao kada malo dete čita -ono ne može čitati veliku reč; mora da isečereči u male delove. Ne može pročitati celurečenicu. Kada vi čitate, čitate celu rečeni-cu. Ako ste zaista dobar čitalac, možetečitati ceo paragraf - upravo kratkim pogle-dom, u prolazu. To je moguće, ako telo nijeumešano, možete pročitati celu knjigu smopregledom. A ako čitate s telom, možetezaboraviti. Ako čitate bez tela nije potrebnopamtiti to; nećete to zaboraviti - jer sterazumeli.

Snaga koncentracije se javlja učoveku od čistog tela, od čiste svesti, odčistote.

"...Kontrola čula... Ovo su posledi-ce, zapamtite. One se ne mogu praktikovati;ako praktikujete, nikada ih nećete postići.One se upravo događaju. Ako se osnovniuzrok ukloni, ako više niste identifikovani stelom, onda nastupa "kontrola čula". Onda

je to unutar vaše kontrole. Onda ako želiteda mislite, vi mislite; ako ne želite da misli-te, vi samo kažete umu: "stani". To jemehanizam koji se ne može tek tako uklju-čiti i isključiti, već je potrebno majstorstvo;a ako niste majstor i ne pokušate da budetemajstor, stvorićete više zabune i nevolje zasebe i stalno ćete biti pobeđeni, a čula ćeostati gazda. Nije to način da ih pobedite.Način da se ona pobede jeste da prestaneteda identifikujete sebe sa telom. Treba dadođete do saznanja da niste telo; a ondatreba da saznate da niste um.

Treba da postanete svesni svega štoje oko vas. Telo je tu, prvi krug; onda je umtu, drugi krug; onda je srce (osećanja) tu,treći krug. A onda baš iza ta tri kruga jecentar - vi sami. Ako ste usredsređeni usebi, sva ova tri sloja će morati da sledevas. Ako niste usredsređeni tamo, onda ćetemorati vi da sledite njih.

"...kontrola čula, i podesnost zasamorealizaciju."

Na taj način čovek ostaje podesan,sposoban da realizuje samog sebe. Svakoželi da realizuje, ostvari sebe, ali niko ne

želi da prođe kroz disciplinu - niko ne želida sazri. Svako želi to kao magičnu stvar.Ljudi mi dođu i kažu: "Možete li nas blago-sloviti, da možemo postati samorealizova-ni?" Ako bi to bilo tako lako, da će mojblagoslov delovati, onda bih blagoslovioceo svet. Zašto bih mario da blagoslovimsvaku individuu? Blagosloviti sve zajedno,masovno i pustiti da ceo svet bude prosvet-ljen. Onda bi Buda to uradio, Mahavira bito učinio - okončao. Svi bi postali prosvet-ljeni.

To se ne može uraditi na taj način.Niko vas ne može blagosloviti; moratezaraditi taj blagoslov. Morate proći krozstrogu disciplinu, morate promeniti svojfokus postojanja, morate postati sposobni,morate postati pravo vozilo; inače, ponekadse događa da se povremeno neko spotakneo Sebe, ali to samo izaziva šok i nikome nepomaže. To razbija čitavu vašu ličnost -mogli biste poludeti. To je baš kao kadajaka struja prolazi kroz vas, za šta nistespremni - sve bi krenulo loše. Čak i osigu-rač bi mogao izbiti - možda biste umrli.

Morate postići čistotu, postići pres-tanak identifikacije s telom, sa umom;morate postići izvestan kvalitet svedočenja.

Samo onda, samo u toj razmeri - samospo-znaja postaje moguća. Ne možete dobiti tobesplatno. Morate platiti za to - i platiti poceni bivanja. Ne možete to platiti novcem,ništa se tada neće dogoditi: morate platiti zato po ceni svoga bića. "... i podesnost zasamorealizaciju."

Zadovoljenje donosi vrhovnu sreću.

A ova čistota, na kraju, donosizadovoljstvo. Ova reč je jedna od najdub-ljih; morate je razumeti, osetiti, upiti."Zadovoljenje" znači da kakva god da jesituacija, prihvatate to bez ikakve žalbe.Zapravo ne samo da prihvatate bez ikakvežalbe, nego uživate u tome s dubokomzahvalnošću. Ovaj trenutak je savršen.Kada se vaš um ne miče od toga, kada netražite nikakvo drugo vreme, kada ne tražitenikakav drugi prostor, kada ne tražite nika-kav drugi način postojanja, kada ne tražiteništa, a traženje je otpalo; vi ste jednostav-no ovde i sada, uživajući; kao što pticepevaju na drveću, cvetovi cvetaju na drve-ću, zvezde se kreću, sve se uzima kao "ovoje sve, celina, savršeno, nije moguće popra-vljanje toga" - kada se budućnost odbaci,

kada sutra iščezne... postoji zadovoljstvo.Kada je sadašnjost jedino vreme, večnost,postoji zadovoljstvo, a to zadovoljstvo,kaže Patanjđali, "donosi vrhovnu sreću."

Dakle zadovoljstvo je disciplinajogina; on mora da bude zadovoljan. Akoništa ne može kreirati nezadovoljstvo uvama, ako u vama ništa ne može stvoritinespokojstvo - ako vas ništa ne može izba-citi iz središta - javlja se najviša sreća.

Poglavlje 4

SEBIČNOST:JEDINA NESEBIČNOST

4. septembar 1975. pre podneu Buddha dvorani

Prvo pitanje:Kako može čovek s ljubavlju u svom

srcu biti sebičan?

Ljubav je najsebičnija stvar na svetu.Ljubav je u osnovi ljubav za sebe. Akovolite sebe, samo onda možete voleti neko-ga drugog. Ako ne volite sebe, gotovo nijemoguće da volite nekoga drugog. Kvalitetljubavi mora da raste u vama, samo ondamiris može dopreti do nekog drugog. Vašaljubav će biti prividna, lažna, obmana. Udevedeset devet od sto slučajeva to je onošto se događa - jer čovečanstvo je biloisključeno, uslovljeno. Svako dete je uslov-ljeno, ne da voli sebe nego da voli druge.To je nemoguće. To se ne može dogoditi; tonije način na koji stvari postoje. Svako deteje učeno da ne bude sebično, i to je jedininačin bivanja.

Ako niste sebični nećete biti altruis-tički, zapamtite. Ako niste sebični, nećetebiti nesebični, zapamtite. Samo vrlo dubokosebična osoba, može biti nesebična. Ali ovotreba razumeti, jer izgleda kao paradoks.

Kakvo je značenje bivanja sebič-nim? Prva, osnovna stvar, je biti usredsre-đen na sebe. Druga osnovna stvar je da setraži svoje blaženstvo. Ako ste usredsređenina sebe, bićete sebični šta god da radite.Možete otići i služiti ljudima, ali ćete raditito samo zato što uživate u tome; jer voliteraditi to, što se osećate srećni i blaženiradeći to. Vi osećate sebe radeći to. Neizvršavate nikakvu dužnost; ne služitečovečanstvu. Niste veliki mučenik; vi se nežrtvujete. Ovo su sve besmisleni izrazi. Vijednostavno bivate srećni na svoj sopstveninačin. Osećate da je to dobro; odlazite ubolnicu i tamo služite bolesne ljude, iliodlazite kod siromašnih i služite njih. Inačevi to volite. Tako rastete. Dole u dubini vise osećate blaženim i tihim, srećni sasobom.

Na sebe usredsređena osoba uvektraži svoju sreću. Lepota toga je da što višetražite svoju sreću, više ćete pomoći drugi-ma da budu srećni. To je jedini način da se

bude srećan u svetu. Ako je svaki drugi okovas nesrećan, ne možete biti srećni, jerčovek nije neko ostrvo. On je deo neizmer-nog kontinuiteta. Ako želite da budete sreć-ni, moraćete pomagati druge koji vas okru-žuju da budu srećni. Onda - i samo onda -vi možete biti srećni.

Morate stvoriti atmosferu sreće okosebe. Ako je svako jadan, kako možete bitisrećni? To će uticati na vas. Vi niste kamen.Vi ste vrlo delikatno biće, vrlo senzitivno.Ako su svi nesrećni oko vas, njihova nesre-ća će uticati na vas. Beda je isto tako zaraz-na kao i svaka bolest. Blaženstvo je istotako zarazno kao svaka bolest. Ako poma-žete druge da budu srećni, na kraju pomaže-te sebi da budete srećni. Osoba koja je jakozainteresovana za svoju sreću, uvek je zain-teresovana i za sreću drugih - ali ne i zanjih. Duboko u sebi on je zainteresovan zasebe, zbog toga pomaže. Ako bi se u svetusvi učili da budu sebični, ceo svet bi biosrećan. Ne bi bilo mogućnosti za bedu.

Ako želite biti zdravi, ne možeteživeti među ljudima koji su bolesni. Kakomožete biti srećni? To će biti nemoguće. Toje protiv zakona. Morate pomagati druge,da biste bili zdravi. U zdravlju vaše zdravlje

postaje moguće.Učite svakoga da bude sebičan;

nesebičnost izrasta iz toga. Nesebičnost jekonačno, na kraju sebičnost. Ona možeizgledati u početku nesebično, ali na krajuvas ispunjava. A onda se sreća može umno-žiti; onoliko koliko je oko vas srećnih ljudi,toliko sreće će vam zapasti. Možete postativeličanstveno srećni.

Inače nikada ne zaboravljajte nasebe - učili su vas... političari, sveštenici suto radili, jer je to jedini način da u svetupostoje političari i sveštenici. Ako ste vijadni, sveštenici će biti potrebni. Ako stebolesni, nesrećni: političari će biti potrebni.Ako ste samovoljni i razuzdani, onda suvladari potrebni. Ako ste bolesni, samoonda su doktori potrebni. Političari žele dabudete u pometnji; inače kome će nametatired? Kroz vaš nered oni postaju vladari; iuče vas da budete nesebični. Oni vas uče dase žrtvujete za svoju zemlju, za boga, zareligiju - islam, hinduizam - za Kuran, zaGitu, za Bibliju - svaka reč će delovati - aližrtvujte sebe. Ako ste se žrtvovali, svešte-nik je srećan, političar je srećan. Sveštenicii političari su u dubokoj zaveri - možda suoni nesvesni; nisu svesni šta rade, ali ne

žele da vi budete srećni. Kad god vide dapostajete srećni, oni postanu oprezni. Ondaste opasnost za njih, za njihovo društvo, zanjihov ustanovljeni svet - vi ste opasni. Sre-ćna osoba je najopasnija osoba na svetu.Ona se može pokazati kao subverzivna - jersrećna osoba je slobodna osoba, i srećnaosoba ne mari za ratove, Vijetnam, Izrael.Za srećnu osobu te stvari izgledaju neuroti-čne, glupave.

Srećna osoba je tako zadovoljna,želi da bude ostavljena sama da bi bila sre-ćna. Želi da zaštiti svoju vlastitu privatnost.Želi da živi s cvećem, poezijom i muzikom.Zašto bi brinula da ide u ratove, da budeubijena i ubija druge? Zašto bi bila ubilačkaili samoubilačka? Samo nesebični ljudimogu uraditi to, jer nikada nisu upoznaliblaženstvo koje je moguće. Nikada nisuimali nikakvo iskustvo: šta treba da bude,šta treba slaviti. Nikada nisu plesali. Nikadanisu udisali život. Nisu upoznali nikakavbožanski bljesak; svaki bljesak dolazi izduboke sreće, iz duboke zasićenosti, zado-voljstva.

Nesebična osoba je neukorenjena,neusredsređena. Ona je u dubokoj neurozi.Ona je protiv prirode; ne može biti zdrava i

celovita. Ona se bori protiv struje života,bivanja, protiv egzistencije; ona pokušavada bude nesebična, a ne može biti nesebič-na, jer samo sebična osoba može biti nese-bična. Kada imate sreću, možete je deliti; akada je nemate, kako je možete deliti? Dabiste delili nešto, na prvom mestu to morateimati. Nesebična osoba je uvek ozbiljna,dole u dubini bolesna, u mukama. Ona pro-pušta ceo svoj život.

Zapamtite, kad god propuštate život,postajete ubilački, samoubilački. Kad godosoba živi u bedi, ona bi želela da uništava.Beda je destruktivna; sreća je kreativna.Postoji samo jedna kreativnost, a to je bla-ženstvo, veselost, očaranost. Kada ste oča-rani želite da kreirate nešto, možda igračkuza dete, možda pesmu, možda sliku - nešto.Kad god ste previše očarani životom, kakoda izrazite to? Vi stvarate nešto - ovo iliono. Ali kada ste jadni želite da slomite iuništite nešto. Želeli biste da postanete poli-tičar, želeli biste da postanete vojnik - želelibiste da stvorite neku situaciju u kojojmožete biti destruktivni.

Zbog toga povremeno izbijaju ratovinegde na zemlji. To je velika bolest. A svipolitičari nastavljaju da govore o miru. Oni

se pripremaju za rat; a govore o miru. Zap-ravo oni kažu: "Mi se pripremamo za rat dabi sačuvali mir." Veoma iracionalno. Akose pripremate za rat, kako možete sačuvatimir? Da bi sačuvali mir ljudi treba da sepripremaju za mir.

Zbog toga je nova generacija svudavelika opasnost za vlasti u svetu. Oni suzainteresovani samo da budu srećni. Zainte-resovani su za ljubav, zainteresovani su zameditaciju, zainteresovani su za muziku,ples... Političari su postali vrlo budni i paž-ljivi svuda po svetu. Nova generacija nijezainteresovana za politiku - bilo desničar-sku ili levičarsku. Ne, oni uopšte nisu zain-teresovani. Oni nisu komunisti; ne pripada-ju nijednom izmu.

Srećna osoba pripada samo sebiZašto bi pripadala bilo kojoj organizaciji?To je put nesrećnih osoba: da pripadajunekoj organizaciji, da pripadaju nekojgomili. Zato što nemaju korenje u sebi, nig-de ne pripadaju - to im daje vrlo, vrloduboki nemir; potrebno im je da pripadaju.Zato stvaraju zamenu pripadanja. Idu i pos-taju deo političke partije, revolucionarnepartije, ili nečega - religije. Sada osećaju dapripadaju; gomila je ta u kojoj je ukorenje-

na.Čovek treba da bude ukorenjen u

sebi, jer put do sebe samoga se kreće dubo-ko dole do Boga, do egzistencije. Ako pri-padate gomili vi pripadate jednom ćorsoka-ku, odakle nije moguć dalji rast. Tu dolazikraj, slepa ulica.

Međutim, političari zavise od vašegžrtvovanja. Oni ne žele da budete srećni;oni ne žele vaše osmehe, vašu veselost. Onižele od vas da budete jadni, tako jadni dapostanete destruktivni, ljutiti, u besu. Ondamožete biti iskorišćeni, za njihove ciljevemožete biti iskorišćeni. Uče vas da budetenesebični, uče vas da budete mučenici, onivas uče: "Žrtvujte svoj život za druge" - atakođe su istim stvarima učili i te druge. Toizgleda kao velika, glupava igra.

Ja vas ne učim da budete nesebični,jer znam ako ste nesebični bićete nesebičniautomatski, spontano. Ako niste sebični viste propustili, promašili sebe; sada nemožete biti u kontaktu ni sa kim drugim -osnovni kontakt je propušten. Prvi korak jepropušten.

Zaboravite o svetu i društvu, utopi-jama i Karlu Marksu. Zaboravite o svemutome. Vi ste upravo ovde da postojite samo

nekoliko godina. Zabavljajte se, uživajte,budite srećni, plešite i volite; iz vaše ljubavii plesa, iz vaše duboke sebičnosti započećebujanje energije. Moći ćete da delite sa dru-gima.

Ljubav je, kažem, jedna od najsebi-čnijih stvari. Ako želite još dublju sebičnustvar, onda dolazi meditacija, molitva. Akoželite još sebičniju stvar onda dolazi Bog.Ne možete biti povezani s Bogom kroznekoga drugog; ne postoji put preko posre-dnika. S Bogom ćete morati da se suočitelicem u lice, neposredno, bez ikakvih medi-ja. Vi sami u svojoj veličanstvenoj indivi-dualnosti ćete se susresti s tim vrhovnimiskustvom.

Ja učim sebičnost, ali ako razumetemoju sebičnost vi ćete razumeti sve što jelepo, sve što je nesebično.

Drugo pitanje:U bivanju sebičnim da li čovek još

ostaje svestan drugih ili ne?

Ako ste sebe svesni vi postajete sve-sni drugih. Kako može biti drugačije? Akoniste svesni sebe, kako možete biti svesnidrugih? Svesnost prvo mora da se dogodi

unutar vas. Prvo tamo svetlo mora da budeupaljeno. Plamen mora da se uzdigne uvama; samo onda svetlo može da se proširii obavije druge. Vi živite u tami, nesvesnos-ti - kako možete biti svesni drugih? Nastav-ljate da razmišljate, vi sanjate - niste svesnidrugih.

Muž može reći: "Ja sam svestanmoje žene i njenih osećanja." Jednostavnonije moguće, jer muž nije svestan sebe. Onživi u dubokoj tami i nesvesnosti. On nezna odakle njegova ljutnja dolazi, on ne znaodakle se ljubav javlja, ne zna odakle dolaziova egzistencija. On nije svestan sebesamog - a to je najbliža stvar koje možetebiti svesni - i kaže: "Ja sam svestan moježene i njenih osećanja." Glupost. On moždamisli, sanja da je svestan. Svako živi okru-žen svojim vlastitim snovima, i skriven izasnova, svojih sopstvenih projekcija, nastav-lja da misli: "Ja sam svestan".

Pitate li ženu, ona će reći: "Nikadame nije svestan." Žena misli da je svesnasvog supruga, njegovih potreba. Ali ovepotrebe kojih misli da je svesna nisu supru-gove potrebe. To je ono šta ona misli da sunjegove potrebe. Sukob se nastavlja, i obojemisle da su svesni, da osećaju jedno za dru-

go, da su pažljivi jedno prema drugom.Niko ne može biti pažljiv ni prema

kome drugom dok ne nauči prvo lekciju udubokoj, unutrašnjoj srži svog bića. Prvobudite pažljivi prema sebi samome. To jenajbliža, najintimnija tačka. Naučite sves-nost tamo; onda ćete biti svesni drugih.Onda po prvi put nećete projektovati. Neće-te interpretirati; gledaćete direktno. Gleda-ćete na drugog kakav on jeste, ne kakvimbiste želeli da on bude. Onda ćete gledati urealnost. Kada snovi otpadnu od vaših očijui vaše oči nisu pune snova, samo tadamožete biti svesni. Inače oči su vam zase-njene; mnogo oblaka i dima ima u njima. Vigledate, ali gledate iza paravana, a paravaniizopačuju sve što vidite. Oni izobličuju. Neodražavaju; oni projektuju. Kada vaši snoviiščeznu i vi ste probuđeni - budni, svesni,pažljivi - onda vaše oči postaju kao očikamera. Jednostavno vidite ono što jeste; neprojektujete. Ne činite ništa za realnost;jednostavno dozvoljavate realnosti da budeotkrivena. Vaše oči su jednostavno neviniprolazi. One jednostavno posmatraju.Upravo sada, kakvi jeste, vi ne možete gle-dati. Oči su vam već ispunjene predrasu-dom, idejama, koncepcijama, verovanjima.

Ne možete gledati. Vaše oči nisu dovoljnoprazne da posmatraju.

Kako možete biti svesni drugih?Samo je Buda svestan, čovek koji se probu-dio unutar sebe. Inače Buda je vrlo sebičančovek, Mahavira je sebičan čovek, Patanj-đali je apsolutno sebičan - ali oni pomažumilionima. Oni postaju blagoslov za milio-ne. Svi oni koji imaju potrebu i u potrazi su,mogu koristiti njihovu svetlost. Jer, oni suosvetljeni. To je značenje prosvetljenja:njihov plamen gori. Možete imati udela unjemu. Možete zapaliti svoj unutrašnji pla-men kroz to. Možete postati učesnik.

Svesnost mora da bude naučenaiznutra. Kada ste probuđeni unutar sebe, vise budni za ceo svet, za celu egzistenciju.Iznenada zavesa pada. Iznenada vaše očiviše nisu ispunjene... prazne su, prijemčive,gole. Vi vidite. Ne projektujete, ne tumači-te. Nemate ništa da projektujete. Postali stesamo prostor, unutarnja praznina.

Treće pitanje:Da li biti bez nade uključuje da se

bude bez nade i u pogledu vas. Kako jemoguć rast bez te nade?

Nada je jedna od najvećih prepreka,jer se kroz nadu stvaraju snovi, kroz naduse stvara budućnost, kroz nadu vreme pos-toji. Kada kažem da postanete bez nade,mislim da budete sada i ovde. Ako se nada-te, udaljili ste se od ovde i sada.

Vi odgađate život kroz nadu; kažete:"Sutra ću živeti, kada se sve sredi." Kadasve postoji kao što biste vi želeli da postoji,kada imate dovoljno bogatstva, moći, nov-ca, ugleda - onda ćete živeti. I nadate se daće sutra to biti tu. Ako ne sutra, onda preko-sutra. Ako ne ove godine, onda sledećegodine. Ako ne ovog života, onda u slede-ćem životu. Na Istoku se nada rasprostrlado svog logičnog ishoda: hiljade životačekaju na vas u budućnosti. To je trik uma.Jednom kada dozvolite umu da se nada, onvas je oborio.

Život je samo u ovom trenutku.Život nema drugo glagolsko vreme, imasamo jedno vreme: sadašnjost. Prošlost jesećanje, ona nije deo egzistencije. Ona jeotišla; više nije tu. Samo se nose otisci uumu, gomile podataka u memoriji. Buduć-nost ne postoji; ona još nije došla. Samoovaj trenutak, ovaj uzani, skučeni trenutak,ovoliko mali, atomski trenutak postoji. Ako

morate živeti, morate živeti u ovome. Akoželite da propustite život, onda možete žive-ti u nadi.

Kada kažem "bez nade," možete mepogrešno razumeti, jer "bez nade" vi uveksmatrate kada se nečija nada izneveri, vipostajete bez nade. Ali kada ja koristim reč"beznadan" ja ne mislim da je neka nadaizneverila; kažem svaka nada, nada kaotakva, je izneverila. Onda postajete zaistabeznadni, a to je lep trenutak. To nije obes-hrabrujuće stanje stvari. To ne znači da stežalosni.

Osećali ste se bez nade mnogo puta- jedna nada je propala. Bili ste zaljubljeni ižena vas je izneverila, ili vas je muškaracizneverio - jedna nada je propala. Ali posto-ji druga žena, drugi muškarac; nada možepostojati. Ona može ispitivati, tražiti; onamože kreirati nove iluzije. Jedna iluzija jepropala - ali se vi niste oslobodili iluzija.Krećete se na jednoj stazi. Dođe se do nje-nog kraja, ničega nema dalje, suočite se sambisom; ta staza je propala, ali postojemilioni staza. Život je lavirint; možete sekretati na drugim stazama. Niste zaista pos-tali beznadni.

Čovek ostaje bez nade kada se suoči

s životom u njegovoj totalnosti, i vidi danema kuda da ide, ništa da sanja, ničemu dase nada. U tom nemanju nade, ne postojižalost. Čovek jednostavno realizuje istinuživota kakav jeste. To ne znači da je životpropušten! Čovek jednostavno shvata:"Moja nada je propala." A život ne dozvo-ljava ničije nade. On ne sledi ničije nade;on ne ispunjava ničije snove. Život nijepropao; samo je vaš nadajući um propao.Um prestaje da funkcioniše. Za trenutak toizgleda propast, sve se ruši; ali ako možeteživeti s tom propašću, iznenada nov život sebudi u vama - svež, mlad, iz ovog trenutka.

Taj život pripada ovde i sada. Nemiče se nigde drugde. On nema motivacijuu sebi; on je, na neki način, bez želja. Ne dase on ne uživa - samo se on uživa. Kada nepostoji želja, vaša cela energija postaje uži-vanje. Vi pulsirate sa srećom. Započinjeteučestvovati u slavljenju koje se neprekidnoodvija; to je jedan kontinuum. Propuštali steto samo zato što ste sanjali. Niste bili deotoga jer ste stvorili svoje lične nade. Bili stejedan "idiot"; "idiot" znači onaj ko ima pri-vatne, lične nade. Čovek koji ne ide sa celi-nom, koji pokušava da se kreće sam nasvom vlastitom putu, koji pokušava da stavi

svoju volju protiv celine - on je idiot. Korenreči "idiot" je reč koja označava privatnost.Nade su privatne; život je univerzalan.Nade su individualne. Egzistencija ne pri-pada nijednoj individui. Sve individue pri-padaju egzistenciji.

Jeste li zapazili da su vaši snovi naj-privatnije stvari na svetu? Ne možete čakpozvati ni prijatelja. Ne možete čak pozvatini svoju voljenu u svojim snovima. Tamomorate biti sami. Zašto se učilo da su snovinerealni? Jer su oni privatni. Ne možetepozvati nikoga drugog da postane svedokvaših snova, to je nemoguće.

Čuo sam da je jednom egipatskifaraon, koji je bio malo ekscentričan, kaošto su to uvek kraljevi, malo neurotičan -jednom sanjao i video jednog od svojihministara u svom snu. Bio je vrlo ljut. Sle-dećeg dana je objavio naredbu da nikomenije dozvoljeno da ulazi u njegove snove.To je prestup, i ako se nađe neko da vršiprestup, ulazeći u njegove snove, odmah ćebiti ubijen. Docnije su mnoge osobe bileubijene, jer su ulazile u njegove snove.

Vaši snovi su vaši - niko ne može dauđe. A ako neko uđe, to je vaše sanjanje; nedešava se da je on ušao. Snovi su privatni,

apsolutno privatni. Zbog toga su nerealni.Šta god je privatno biće nerealno. Realnostje univerzalna. Ja mogu videti drveće, vimožete takođe videti drveće, ali drvo izmog sna samo ja mogu videti. Ne moguzatražiti od vas da dođete i postanete sve-dok. Zbog toga ujutru osećam da je to upra-vo bio san, ne realnost.

Vaše nade su samo vaše nade. Kadaostanete bez nade... kada ja kažem "buditebez nade," "odbacite sve nade," kažem dapustite sve nade, da ne stvarate privatneželje. Inače ćete uvek biti u bedi, uvek ćetebiti u frustraciji. Vaše nade nikada neće bitiispunjene, jer celina ima svoj vlastiti plan.Celina ima svoje vlastito planiranje; celinaima svoju vlastitu sudbinu. Reka teče premamoru; ako svaka kap u reci sanja da odenegde drugde, kako se to može ispuniti?Reka će stići do okeana. Kapi će propatiti ufrustraciji jer neće stići na svoja odredišta okojima su sanjale.

Mudar čovek nije ništa do kapljicakoja ne sanja privatni san. Prosvetljenčovek je čovek koji teče s celinom, s rekom.On kaže: "Gde god da idete, ja takođe idemtamo. Zašto biste brinuli? Reka teče; negdemora da ide. To nije moja briga." Kapljica

odbacuje svoju brigu; to je trenutak beznade, beželjnosti. U tom trenutku kap pos-taje reka. U tom trenutku, u osnovi, kappostaje okean. U tom trenutku kapljica pos-taje celina.

"Da li biti bez nade uključuje da sebude bez nade u vas?" Da. Ako se vi nada-te, ako stvarate nadu u mene, vi stvaratesvoje snove. Ja nisam deo njih. To se morazapamtiti: ja nisam deo vaših snova. Može-te stvarati svoje želje i snove, to je na vamada odlučite. Ako ih stvarate bićete frustrira-ni. Ako ih ne stvarate započećete da tečetesa mnom. To je ono što označava preda-nost, to je ono što znači biti učenik; plovitisa majstorom. Ako ja kažem "ostavitenade", vi ih odbacite; plovite sa mnom. Akoimate svoje privatne nade onda zapamtite -kada ste frustrirani ne krivite mene. Janisam odgovoran.

Inače ovo izgleda da je vrlo lako;nadajući se vi dolazite iz sveta gde ste bilifrustrirani, onda počinjete da se nadate umene - želeći, sanjajući o meni. Ja vam pos-tajem izvinjenje da se nadate opet. Ondapočinjete želeti opet iste želje - sada, uzmoju pomoć. Ne, ja ne pomažem na tajnačin. Ja pomažem samo ako želite da pos-

tanete beželjni, ako želite da odbacite svenade, ako želite da odbacite sebe, ego. To jejedini način na koji ja pomažem. Ja nisamovde da ispunjavan ničije želje i nade.Odbacite ih pre nego što preovladaju frus-tracije, inače bićete nepotrebno ljuti namene. Budite pažljivi s tim; inače osetićeteda ste gubili svoje vreme, da sam uništiovašu energiju. Ako ne postignete svoje pri-vatne ciljeve, naravno, nikada neće moći dami oprostite; ali ja nemam udela u tome.

Ako ste spremni da plovite samnom... Ja plovim sa celinom. Ako stespremni da plovite sa mnom, naučićetenačin kako da plovite zajedno sa celinom.Onda možete zaboraviti na mene. Na krajumajstor treba da se ostavi. Majstor, u najbo-ljem slučaju, može biti kapija; on nije cilj.Prođete kroz njega, zahvalite mu se i zabo-ravite ga. Vi se krećete sa celinom. Poredmajstora, u prisustvu majstora, naučite veš-tinu da plovite sa celinom.

Da, ja sam uključen. Kada vas učimnemanju nade, uključen sam u to. Ne nadaj-te se u mene, oko mene. Nikada neću bitiučesnik u vašim privatnim snovima, uvašim idiotizmima.

"Kako je moguć rast bez ove nade?"

Rast je moguć samo bez nade. Vi niste izra-sli zato što ste se nadali. Ostali ste deca,detinjasti. Detetu je dozvoljeno da sanja -ono je u neznanju - da se nada, da stvarabudućnost. Ono je neozbiljno. Kada sedogodi zrelost, snovi treba da se ostave; iliodbacite snove i zrelost se dešava. Šta jezrelost? Zrelost znači da se vidi, ili znarealnost. Ne živite u ispunjavanju želja.

Čak i religiozni, takozvani religiozniljudi žive u snovima; oni razmišljaju o rajuza sebe, i o paklu za druge. Snovi... dobrisnovi za sebe same, a noćne more za druge.Oni su takođe detinjasti.

Rast je moguć samo kada nemanade. Zašto? Zato što ista energija koja sekreće u nadama, mora da bude preobražena.Ista energija mora da bude otpuštena zarast. Zbog toga sve Bude kažu: "Nemojteželeti." Ne zato što su protiv želja, ne - negozato što su oni za rast, a energija mora da seotpusti, oslobodi od želja. Samo onda možeto postati unutrašnji rast.

Rast je u sadašnjosti, a željenje je ubudućnosti - oni se nikada ne susreću. Virastete ovde i sada, nikada sutra. Rast jeuvek ovde i sada. Baš u ovom trenutku rastse dešava, kako se može dogoditi sledećeg

trenutka? Odakle će doći? Niotkuda, pašćes neba? Ovaj trenutak će postati osnova zasledeći. Današnjica će postati osnova zasutrašnjicu. Ovaj život će postati temelj zasledeći život. Ako se rast dešava ovog tre-nutka, sledeći trenutak će se oteti i preovla-dati; započećete sledećeg trenutka s te tač-ke, od tog stadijuma, iz tog stanja, ili s teravni gde vas taj trenutak ostavi. To je jedi-ni način da se raste. Taj trenutak je jedinitrenutak da se raste.

Jeste li primetili da u celom svetu -biljaka, ptica, životinja, planina - samojedan trenutak, ovaj trenutak postoji; i onerastu. Samo čovek misli o budućnosti, atako se rast zaustavlja. Što više mislite obudućnosti, manje je moguće da rastete.Rast dolazi u uslovima realnosti, koja sedešava ovog trenutka. I nema druge real-nosti.

"Kako je moguć rast bez ove nade"Rast je moguć samo bez nade.

Ja razumem vaš problem. Vi kažete:"Ako se ne nadamo, nećemo se nadati tako-đe ni rastu. Kako će se onda rast dogoditi,ako mu se ne nadamo i ne želimo?" Rastune treba vaše nadanje, vaše želje. Rastutreba vaše razumevanje; rastu treba vaša

svesnost. Svesnost je dovoljna. Ako stesvesni u ovom trenutku šta god da se doga-đa, ta svest postaje sunce, i drvo vašeg vlas-titog bića raste. Ta svesnost postaje hrana.Ta svesnost je sve što je potrebno za rast.Čovek raste zbog svesnosti, ne zbog nada-nja.

Četvrto pitanje:Rekli ste da vi ne "radite" na ljudi-

ma, stoga kakvo je značenje imati sledbeni-ke?

Majstor je katalizatorski posrednik;on ne radi, ali se rad događa kroz njega. Onnije počinilac, nego upravo situacija gde sestvari događaju. Da li mislite da se sunceuzdiže i započinje da radi na tako mnogomiliona drveća... dolazi svakom cvetu,nagovara ga da se otvori... dolazi svakompupoljku i prisiljava ga da se otvori ...dolazisvakom korenu i hrani ga? Ne. Sunce mož-da čak nije ni svesno, ali drveće raste, pupo-ljci se otvaraju, cveće počinje da širi svojmiris, ptice počinju da pevaju - čitav svetse budi. Kako sunce deluje? Da li je suncečinilac?

Čuo sam jednu vrlo staru priču da

je jednom tama otišla kod Boga i rekla:"Dosta je, dosta. Ja nisam počinila nikakavzločin - nisam koliko znam - zašto me ondatvoje sunce stalno goni? Neprekidno, izdana u dan, milionima godina se to događa.Došla sam da se žalim. A ništa nisam učini-la loše suncu. Zašto je ono toliko protivmene?"

Čak i Bog je morao da prizna: "Toje istina. Zašto bi te ono proganjao?" Poz-vano je sunce, i Bog je pitao: "Zato si tolikoprotiv tame? Zašto nastavljaš da je progo-niš?"

Sunce je odgovorilo: "Nisam nikadačuo za tamu. Šta time mislite? Nikada jenisam susreo. Čak je i ne znam! Nije upitanju proganjanje. Ja je nisam čak ni upo-znao. Niko me nije predstavio. Molim vaspozovite je, tako da mogu videti tu tamu, aonda ću je zapamtiti, i neću je progoniti."

Rečeno je da svemogući Bog to nijemogao da uradi, da dovede tamu pred sun-ce. Stoga je slučaj nerešen u fasciklama, aBog treba da iznađe način kako bi se suncei tama mogli sresti licem u lice na terenu.Ali izgleda da neće moći da iznađe način,jer kada je sunce tu, tama nije tu. Sunce jene progoni i ne čini ništa; već je samo pri-

sutno.Majstor je katalizatorski posrednik.

Ova reč "katalizatorski" treba da se razumevrlo dobro. U nauci su otkriveni katalizator-ski posrednici. Katalizatorski posrednik jeposrednik koji je apsolutno potreban zaneku promenu, na primer hemijsku prome-nu, ali sam katalizatorski posrednik nijesastojak promene. Samo je potrebno prisus-tvo. Na primer, kiseonik i vodonik se spojei stvori se voda, ali je potreban elektricitetupravo kao katalizatorski posrednik. Akoelektricitet nije prisutan onda se kiseonik ivodonik ne spajaju; elektricitet nema udela- samo je prisutan. Bez prisustva to se nedogađa; i elektricitet nema udela u tome. Nina koji način ne ulazi u novu kombinaciju.On jednostavno ostaje tamo. Katalizatorskiposrednik je naučni izraz, ali je lep.

Majstor ne treba da radi ništa; on nedela. Dela sámo njegovo prisustvo - ako vidozvolite njegovo prisustvo. To zavisi odučenika. A da se bude učenik samo značitoliko - da vi dopustite, da se prepustite, dapostanete prijemljivi - da više ne stvaratenikakve prepreke za prisustvo delovanja.On ne čini ništa. Sámo prisustvo deluje ...nešto započinje da se događa. Ako učenik

dozvoli, nešto započinje da se dešava.Učenik će osećati zahvalnost prema

majstoru, jer bez njega bi to bilo gotovonemoguće, inače majstor uvek zna da on nečini ništa. Stoga ako odete kod majstora ikažete: "učinili ste mnogo," on će reći: "toje božja milost, ja nisam učinio ništa." Akomajstor kaže: "ja sam nešto učinio," onuopšte nije majstor, jer samo "ja" pokazujeda on nije majstor. On ne može biti katali-zatorski posrednik za vas. On misli da ječinilac; a činilac ne može biti katalizatorskiposrednik.

Majstor je samo prisustvo, izvesnoobuhvatno prisustvo... Kao oblak on vasokružuje. Ako mu dozvolite, on ulazi donajdublje srži vašeg bića. Ne da on ulazi!Vi jednostavno to dozvoljavate... to sedogađa. A u tom trenutku kada učenik doz-voljava i majstor je prisutan, nastaje hemij-ska promena, bolje je nazvati je alhemij-skom, mutacijom - učenik takođe iščezava,na isti način kao što je majstor iščezao. Egaviše nema. Učenik je takođe postao nedela-tan. Sada on može delovati kao prisustvo zadruge. On može biti majstor.

Jedan od Budinih učenika, Sariputa,jednog dana je spoznao Budhhu i dozvolio

Budi da uđe u njega. Postao je prosvetljen.Odmah je Buda rekao: "Sada Saraputa netreba da visiš oko mene. Sada idi. Idi unadalje zemlje. Mnogi ljudi su žedni. Sadatreba da ugasiš njihovu žeđ." Sariputa jepogledao okolo. Šta se dogodilo? Rekao je:"O čemu govorite? Ne šaljite me nigde!"Buda je rekao: "Nisi svestan šta se dogodi-lo. Sada ti nije potrebno moje prisustvo.Sada sam možeš postati prisutnost za druge;stvari su se dogodile. Ja to nisam uradio, tito nisi uradio, a stvari su se dogodile."

Ako je učenik previše delatan, to seneće dogoditi. Ako je učitelj previše dela-tan, on nije majstor. Kada je učenik spre-man da se otvori - a učitelj je majstor - stva-ri se događaju. To je milost. To se jednos-tavno događa bez ičijeg činjenja. Zbog togasmo mi u Indiji to nazvali prasad, milost.Neočekivano, Bog postaje dostupan; izne-nada, Bog deluje.

Zbog toga ja kažem da ne delujemna ljude, a ipak prihvatam učenike.

Peto pitanje:Da bi se osećala dobro, ljudska bića

uvek traže matericu. Svi se mi osećamodobro s vama; da li smo našli matericu?

Naravno, majstor nije ništa drugonego materica; kroz njega se vi ponovorađate. Umirete u njemu; umirete s njim.Majstor je krst i uskrsnuće. To je smisaoIsusove priče; u njemu vi umirete, i kroznjega se rađate. Majstor je materica.

Jedna materica je majčina materica;druga materica je "majstorova materica".Majka vas šalje u svet; a majstor vas šaljeizvan njega. Majstor je majka.

Šesto pitanje:Zašto uvek nosite ubrus sa sobom,

čak i kada nema potrebe za njim?

To je simbolično, da sam ja beskori-stan kao salveta. Ja ne verujem u korisnost.Korisnost pripada svetu, mestu tržnice. Javerujem u nekorisne stvari, u cvet. Kakva jekorist od cveta? Čemu služi? On je sasvimbeskoristan; i otuda je lep, sasvim lep.

Život za mene nije svrhovit; nemasvrhe u njemu. Ako bi bilo svrhe u životu,ne bi mogao biti tako lep. Svrha uvek stvararužnoću. Svrha vam daje neki proizvod, neekstazu. Svrha vam daje fabrike, ne hramo-ve. Život nije fabrika, to je hram. Kakva jekorist od hrama?

Na Istoku svako selo ima baremjedan hram. Ako ima više, onda je i suvišedobro; inače samo jedan. Čak i vrlo, vrlosiromašno selo. Kada su zapadnjaci došli poprvi put na Istok, nisu mogli da veruju u tupojavu, jer su seljani tako siromašni. Oninemaju prave kuće, samo kolibe; možete imsamo dati to ime i nazivati ih kućama; ali usvom mestu imaju lep hram. Njihove kućenemaju kamene zidove, samo su od bambu-sa, ali njihov bog ima lepe mermerne zido-ve, mermerne podove. Mali hram, ali lep.Nisu mogli da veruju - kada živite u takvomsiromaštvu, od kakve je koristi graditi takolep hram?

Na Istoku smo uvek verovali u bes-korisnost. Čovek može živeti u kući; to jekorisno. Bog ne živi tamo; on može živetibez hrama. Čak i ako hram ne postoji, ništaneće nedostajati u svetu. Svet nije obogaćenhramom. On je obogaćen fabrikom, bolni-com, školom - a ne hramom. Hram je jed-nostavno beskoristan. Tako kada su komu-nisti zavladali u Rusiji, uništili su sve hra-move, sve crkve - preobratili su ih u fabri-ke, škole, bolnice, ovo i ono - jer su komu-nisti verovali u korisnost. Komunista neveruje u cveće. Ne veruje u zvezde. Ne

veruje u poeziju. On veruje u prozu, u logi-čne silogizme.

Ja verujem u poeziju. Ne verujem nimalo u logiku; apsolutno sam nelogičan. Aspoznao sam lepotu života kroz nelogič-nost, kroz iracionalnost. Kroz srce, videosam hram života; i reći ću vam, ako nastavi-te da tražite Boga u vašim fabrikama, nika-da ga nećete naći. Ako nastavite traganja zasvojim Bogom u bolnicama i školama pro-pustićete ga zauvek, jer Bog nije svrha. UIndiji mi čak ne zovemo ovaj svet njego-vom kreacijom - nazivamo ga njegovomlilom, igrom. Igra je bez svrhe; to nije čakni igra. On jednostavno nastavlja da se igražmurki sa sobom, bez namere da postigneikakvu svrhu. Savršeno je uživanje da sebude, postoji. Vrednost je unutrašnja; vred-nost je u vama.

Vi ste u pravu: zašto apsolutno bezsvrhe uvek sa sobom nosim ubrus? Čak i jane znam zašto, ali ga nosim. To je simbol...nelogičnosti.

Sedmo pitanje:Postao sam potpuno beskoristan.

Šta sada da činim u pogledu moje finansij-ske situacije? Hoću li samo živeti na račun

drugih ljudi?

Ako ste zaista postali potpuno bes-korisni, vi ste dostigli; sada nema ničega dase dostiže. Ako ste zaista postali potpunobeskorisni, nećete brinuti za svoju finansij-sku situaciju. Kad god neko postane potpu-no beskoristan, celina preuzima brige. Jošuvek, nešto od sveta korisnosti mora daprianja uz vaš um; otuda se javlja pitanje.Ako ste zaista postali beskorisni, onda nebrinite o tome; da li ćete sledećeg trenutkapostojati ili ne, ne može da vas zabrinjavaako ste zaista postali nekorisni. Zašto seuznemiravate? Ako celini trebate vi za nje-nu igru žmurki,8 za njenu igru, ona će sepobrinuti. Zbog toga Isus kazuje svojim

8 Za igru skrivanja i traganja. Ideja je da Božansko,kao Apsolut, projektuje sebe kao individualne ljud-ske duše, sa ciljem da tako iskusi sve individualneaspekte i mogućnosti bivstvovanja. Da bi u tome biouspešan mora da navede svoje individualne duše dazaborave svoju pravu božansku prirodu i da misle dasu samo individue. To je naše trenutno stanje kaoljudskih bića. To je naše stanje sna ili iluzije (maya).Zato kada se individua probudi ona spoznaje da jeona Bog i da ništa dugo ne postoji osim božanskogkoje se samospoznaje u toj igri (lila), koja bi senajjednostavnije mogla opisati kao igra žmurki Bogasa samim sobom.

sledbenicina: "Pogledajte ljiljane u polju;oni se ne zamaraju, ne brinu se za sutra - alepši su nego što je kralj Solomon ikada biou svojoj slavi." Nastavlja da kazuje: "Nerazmišljajte o sutrašnjem danu."

Jednom kada ste stvarno nekorisnivi ste se predali božanskom; a ako ste sezaista predali, nećete pitati: "Hoću li bašživeti na račun drugih ljudi?" Ko je ondadrugi? Niko tada nije drugi. Vaši džepovi,džepovi su drugih, a džepovi drugih su vaši.Drugi postoji zbog ega - zato što ja (kaoego) postojim, zbog toga drugi postoji. Akoja (ego) nisam tu, ko je onda drugi?

Ja sam godinama živeo na račundrugih ljudi, a čak im i ne zahvaljujem. Jerkakva je svrha zahvaljivati samome sebi?To će izgledati glupo. To je način na koji jauživam, i ako celina želi od mene da budemovde ja ću biti ovde. Ako me ne želi, ondaja uopšte nisam potreban, ona će me ukloni-ti. To je njena briga. Ako ona želi od meneda budem ovde, staviće u nečiji um ideju dadaruje nešto meni. Na njoj je da to odluči.A ako mi vi nešto date, celina treba da vamse zahvali. Zašto bih vam se ja zahvaljivao?Ja ne ulazim u to. Nikada o tome nisamrazmišljao, jer to izgleda glupo.

Nastavljam da radim ono u čemuuživam. Ako neki imaju dobrobiti od toga,ne treba da se osećaju zaduženi. To je mojaradost. Nastavljam da vam govorim; to jemoja radost. Nije da ja pokušavam da vampomognem - to je način na koji ja sam uži-vam. Ako nastavite da mi pomažete, to jevaša radost. Na neki način ja zadovoljavamvaše potrebe; vi ispunjavate moje. I gotovo.Nije stvar u govorenju ko je kome zahva-lan.

To je jedna celina. Osećanje da dru-gi postoji je otuda što vi postojite. Ako vinestanete, i drugi nestaje.

A onda, sledeći trenutak nije nešto očemu treba da se brine. Ovaj trenutak jedovoljan. Taj trenutak je dovoljan sam zasebe.

Osmo pitanje:Pre nego što sam došao kod vas,

kada sam uzimao droge, uvek sam se ose-ćao više ujedinjen sa celinom. Posle šestmeseci s vama, imao sam nekoliko dimova isasvim se suprotno desilo; opijen, osećaosam se više rascepljen, možete li objasnitito?

Nije potrebno. To samo sebe objaš-njava. Ako ste neurotični, droge će vam namahove dati letimično zdravlje, jedinstvo.Ako ste rascepljeni, podeljeni onda će vamdroge dati san da ste jedno, nepodeljeni. Aliako meditirate, zaista postajete jedno; ondauzimanje droga neće pomoći. Ako meditira-te onda je ostvarena realnost jedinstva; ondasan neće biti ni od kakve koristi. Zapravo,onda će uzimanje droga biti destruktivno:kroz njih ćete se osećati podeljeni.

Zbog toga ja nastavljam da vamgovorim: ljudi koji su u potrazi za drogamazaista su u potrazi za meditacijom - ali tra-gaju u pogrešnom pravcu. Njihovo traganjeje savršeno u redu, njihov pravac je pogre-šan. Ja nisam protiv njih, jer su oni tragaoci.Poriv se javio u njima, ali se kreću u pogre-šnom pravcu. Oni mogu biti vraćeni naispravan pravac.

Više ljudi je potrebno da im pomog-ne da meditiraju. Nijedna vlada, nijednadržava ne može njih ugušiti, to je nemogu-će. Što više budu gušeni, više će se osećatiprivučeni prema drogama. Što više postajuneurotični, više će biti potrebe za drogama.Samo više hramova, više meditacije u sve-tu; kada više ljudi meditira to će biti od

pomoći. Jednom kada meditirate, vi se kre-ćete u ispravnom pravcu; pre ili kasnije,droge će otpasti same. Nije potrebno odba-civati ih, same će otpasti.

To je baš kao da nosite kamenje,obojeno kamenje, a onda vam neočekivanodam prave dijamante. Hoćete li nastaviti danosite obojeno kamenje u svojim rukama?Hoćete li uložiti neki napor da ih bacite.Jednostavno ćete ih ispustiti; ruke će seotvoriti i vi ćete ih baciti jer su sada dija-manti dostupni. Sada, ako želite zadržatikamenje, moraćete odbaciti dijamante.

Nije potrebno objašnjavati. To sesamo objašnjava.

Deveto pitanje:Rekli ste: "Život je brbljanje u več-

nosti tišine i egzistencije." Stoga šta je ljud-sko biće?

Životinja koja brblja.Aristotel je definisao čoveka kao

racionalno biće. Čovek nije racionalan; idobro je da nije. Čovek je devedeset i devetposto iracionalan; i dobro je da je tako jerkroz iracionalnost sve što je lepo i privlačnopostoji. Kroz razum, matematika; kroz ne-

razum, poezija. Kroz razum, nauka; krozne-razum religija. Kroz razum, tržište,novac, rupi, dolari; kroz ne-razum, ljubav,pevanje, plesanje. Ne, dobro je da čoveknije racionalno biće. Čovek je iracionalan.

Mnoge definicije su oprobane. Želeobih reći da je čovek životinja koja stvarapriče. On stvara mitove - svi mitovi su pri-čanje, purane. On stvara religije, mitove,priče o egzistenciji. Od samog početkačovečanstva, čovek je stvarao lepu mitolo-giju. On je stvarao Boga. On je stvarao tokako je Bog stvorio svet; on je stvorio lepemitove. On tka, nastavlja da tka nove i novemitove svuda okolo i okolo. Čovek je živo-tinja koja stvara mit; život bi bio potpunodosadan ako ne bi bilo mitova oko njega.

To je nevolja modernog doba: svistari mitovi su odbačeni. Glupi racionalistisu ih previše osporavali. Oni su odbačenijer ako ga vi osporavate, mit je neodbran-ljiv. On ne može odbraniti sebe. On je vrloranjiv, vrlo delikatan. Ako počnete da seborite s njim, uništićete ga, ali uništavajućinjega vi ćete uništiti nešto lepo u ljudskomsrcu. Mit nije samo priča, mit je upravosimboličan - koren mu je duboko u srcu.Ako ubijete mit, vi ubijate srce.

Dakle, svuda u svetu ovi isti racio-nalisti koji su ubili mitove osećaju da nemaznačenja u životu, nema poezije, nema raz-loga da se bude srećan, nema uzroka zaslavlje. Sva svečanost je iščezla. Bez mito-va svet će biti samo tržnica, svi hramovi ćeiščeznuti. Bez mita svi uzajamni odnosi ćebiti nagodbe; neće biti ljubavi u njima. Bezmita vi ćete biti sami u neizmernoj praznini.

Dok niste prosvetljeni ne možeteživeti na taj način; inače osećaćete se bez-načajni, duboka uznemirenost će se javiti imuka će ući u vaše biće. Krenućete da izvr-šavate samoubistvo. Počećete da nalaziterazne druge načine - droge, alkohol, seks,bilo šta - da udavite sebe, tako da možetezaboraviti sebe, jer život izgleda beznača-jan.

Mit daje značenje. Mit ili legendanije ništa drugo do lepa priča, ali vampomaže da živite. Dok ne postanete takosposobni da živite bez pričanja i ogovara-nja, to vam pomaže da putujete, da putujetepo svetu. Daje oko sebe ljudsku atmosferu;inače svet je vrlo okamenjen. Samo pomis-lite: indijci odlaze na reke, na Gang - oni setamo mole. To je legenda, mit; inače Gangje samo reka. Ali kroz legendu Ganga pos-

taje majka, a kada hindus ode na Gang to jeza njega ogromno uživanje.

Kamen u Meki, kamen Kabe, nijeništa drugo do kamen. To je kamena kocka,zbog toga se zove ka’bah; ka’bah značikocka. Inače ne možete znati kako se mus-liman oseća kada ide do Kabe. Ogromnaenergija se budi. Nije da Kaba nešto čini -ništa, to je samo mit. Ali kada on poljubikamen, on ne hoda po zemlji, preselio se udrugi svet, svet poezije. Kada hoda okoKabe, on hoda oko samog Boga. Svuda usvetu muslimani se mole; njihov smer jeprema Kabi. Pravac se razlikuje; neko ko semoli u Engleskoj gledaće prema Kabi; nekoko se moli u Egiptu gledaće prema Kabi.Pet puta dnevno muslimani se mole svuda usvetu, okružujući ceo svet, i svi gledajuprema Kabi - Kaba postaje pravi centarsveta.9 Mit, lep mit. U tom trenutku čitavsvet je okružen poezijom. Čovek daje zna-čenje egzistenciji; zbog toga mit postoji.10

Čovek je životinja koja stvara priče. Malabrbljanja su samo o susedstvu, o susedovoj

9 Takođe kada vrše nuždu muslimani širom svetamoraju da paze da to ne bude u smeru Kabe.10 Pomoću mita čovek, koji je identifikovan saumom, povezuje egzistenciju sa božanskim.

ženi; velika brbljanja su kosmička, o Bogu.Inače čovek uživa u tome.

Ja volim jednu priču; mora da samje kazivao mnogo puta. To je jevrejska pri-ča.

U centru grada, pre mnogo godina,pre mnogo vekova, živeo je jedan rabin.Kad god je bilo neke teškoće u gradu, on biišao u šumu, vršio neka žrtvovanja, molio,obavljao rituale, i govorio Bogu: "Odvratiovu nesreću. Spasi nas." I grad bi uvek bioizbavljen.

Rabin je umro; drugi čovek je pos-tao rabin. Grad se našao u nevolji; ljudi suse sakupili. Rabin je otišao u šumu, ali nijemogao naći mesto. Nije ga znao. Stoga jerekao Bogu: "Ja ne znam tačno mesto gdese stari rabi obično molio tebi, ali to nijevažno. Ti znaš mesto, stoga ću se ja moliteodavde." Nevolja nikada nije dolazila ugrad. Ljudi su bili srećni.

Onda je taj rabin umro; drugi rabi gaje nasledio. Opet je grad bio u nekoj nevo-lji, nekoj nesreći. Ljudi su se okupili. On jeotišao u šumu, ali je rekao Bogu: "Ne znamtačno gde je mesto, ne znam ni ritual. Samoznam molitvu. Stoga molim te, ti si svezna-jući, stoga se ne drži detalja. Čuj me..."

Rekao je ono šta je imao da kaže. Nesrećaje bila izbegnuta.

Onda je on takođe umro; zamenioga je drugi rabin. Grad se okupio, nastupilaje neka nevolja, neka bolest se širila, i reklisu: "Idi u šumu; to se uvek radilo. Drevnirabini su uvek išli tamo."

On je sedeo u fotelji. Rekao je:"Zašto je potrebno da idem tamo? On memože čuti odavde. A ja i ne znam mesto."Stoga je pogledao u nebo i zatražio: "Slušaj.Ja ne znam to mesto, ne znam ritual - čakne znam ni molitvu. Upoznat sam s celompričom; kako je prvi rabi obično išao, kakoje drugi rabi obično išao, kako je treći, kakoje četvrti... Ja ću ti ispričati priču - a znamda voliš priče. Molim te, čuj priču i ukloninesreću."

Ispričao je priču o drevnim rabini-ma. Rečeno je da se Bogu dopala priča toli-ko da je grad bio izbavljen.

Mora da je voleo priče tako mnogo;on je sam tvorac mitova. Mora da je voleopriče. On je prvi koji je stvorio svo brblja-nje.

Da, život je priča, trenutno pričanjeu večnoj tišini egzistencije, a čovek je živo-tinja koja stvara priče. Dok ne postanete

Bog, vi ćete morati da volite priče; volećetepriče o Rami i Siti, o Mahabharati; voleće-te grčke, rimske, kineske priče. Milioni njihpostoje - sve su lepe.

Ako ne unesete logiku u njih; onemogu otkriti unutrašnja vrata; mogu otvoritiunutrašnje misterije. Ako unesete logiku unjih, vrata su zatvorena; onda hram nije zavas. Volite priče. Kada ih volite, one otva-raju svoje misterije. Mnogo je sakriveno unjima; sve što je čovečanstvo našlo, bilo jesakriveno u alegorijama. Zbog toga Isusnastavlja da govori u alegorijama, Budanastavlja da govori u pričama. Svi oni volepriče.

Deseto pitanje:Rekli ste da majstor ponekad mora

da bude ljut na učenika i u tom slučaju onglumi. Da li on glumi takođe i kada se nje-mu smeje, ili se smeši?

Majstor uvek glumi. Majstor jesavršeni glumac. On ne uzima život ozbilj-no. On ne uzima život kao muku, brigu. Toje igra. Kada je ljut... on glumi. Kada sesmeje... on glumi. Majstor može samo daglumi, jer on nije počinilac. Šta god da čini

treba uzeti kao glumu; a ako se previševezujete za glumu vi ćete propustiti majsto-ra.

Zaboravite njegovu ljutnju, i zabo-ravite njegov smeh. Gledajte iza ljutnje ismeha, tamo ćete naći starog čoveka. Nitise smeje niti je ljut, ne viče niti govori -tamo ćete ga naći u totalnoj tišini. Tamoćete naći Budu; u dubokoj smirenosti, ubeskonačnoj tišini, nema čak ni podrhtava-nje misli. Inače majstor je uvek na pozorni-ci.

Inače ne budite obmanuti od stranemajstora. Nastavite da posmatrate. Ne slu-šajte njegove reči; inače nikada neće moćida ga vidite. Slušajte njegovu tišinu. Slušaj-te kada postoji procep između dve reči.Čitajte ga između dva reda. Ne obraćajtemnogo pažnje na ono šta on kaže, šta radi;samo obraćajte pažnju na ono šta on jeste.

Poglavlje 5

ČISTOTA I SNAGA5. septembra 1975. pre podne u Buddha

dvorani

II,43:kayendriyasiddhirašuddhikšayattapasah.

Uklanjanjem nečistoća i askezomdostiže se savršenstvo (siddhi) tela i čula(indriya).

II, 44: svadyayadištadevatasamprayogah.»Studioznim usvajanjem poruke

tradicionalnih tekstova i formula«(svadyaya) stiže se do sjedinjenja sa izab-ranim božanskim [uzorom].

II, 45: samadhisiddhirišvarapranidhanat.Predanost Uzvišenom [uzoru]

vodi ka savršenstvu usredsređenosti(samadhisiddhi).

Čovek je kao ledena santa: samodeo, mali deo, vidljiv je na površini; glavnideo celine je skriven ispod. Ili, čovek je kaodrvo: pravi život je u korenju, skriven ispodzemlje; samo grane su vidljive. Ako odse-

čete grane, nove grane će izrasti, jer granenisu izvor; ali ako isečete korenje drvo jeuništeno. Samo jedan deo čoveka je vidljivna površini; a glavni deo je skriven iza, upozadini. Ako mislite da je vidljivi deo sve,onda činite veliku grešku. Onda propuštatečitavu misteriju čoveka; onda propuštatevrata unutar sebe koja vas mogu odvesti dobožanskog.

Ako mislite, znajući samo ime oso-be, znajući iz koje familije dolazi, znajućinjenu profesiju, da je doktor, inženjer iliprofesor, ili znajući lice, njenu sliku, da viznate nju; u velikoj ste iluziji. To su samopojave na površini. Pravi čovek je daleko,daleko od svega ovoga. Na ovaj načinmožete biti upoznati, ali nikada ne znatečoveka. To je dovoljno što se tiče društva;više nije potrebno. Ovo površinsko znanjeje dovoljno za tržnicu, ali ako zaista želiteda znate čoveka, onda morate ići duboko.Jedini način da idete duboko je da prvouđete duboko unutar sebe.

Dok ne saznate nepoznato u sebi,nikada nećete moći da znate nekoga dru-gog. Jedini način da znate misteriju štačovek jeste, je da saznate šta ste vi. Postojeskriveni slojevi iza skrivenih slojeva.

Čovek je beskonačnost.Ako nastavite roniti duboko u čove-

ka, dospećete do Boga. Čovek je upravopovršina okeana, talasi. Ako uronite dubokovi silazite do samog središta egzistencije.Oni koji su spoznali Boga - nisu ga spoznalikao neki objekat. Oni su ga upoznali kaonajdublju subjektivnost. Oni koji su upoz-nali Boga nisu njega susreli. Nisu ga videlikao neki objekat; videli su ga kao samogvideoca, kao svoju vlastitu svesnost. Nemožete susresti Boga nigde, izuzev unutarsebe. On je vaša dubina; vi ste njegovapovršina. Vi ste njegova periferija; on jevaš centar.

Što se dublje krećete unutar samogsebe, dublje se krećete u celoj egzistenciji,u drugima takođe, jer središte je jedno. Celaegzistencija je usredištena na jednu tačku -ta tačka je Bog. Bog je najdublja dubinabića.

Veliko je putovanje, veliko hodo-čašće da se upozna i razume čovek. Patanj-đalijeve sutre vam daju rešenje kako dauđete.

Prva sutra:Kayendriya siddhih ashuddhih

ksyayat tapasah.Asketizam uništava nečistoće, a sa

događanjem savršenstva u telu i čulnimorganima, fizičke i mentalne moći se bude.

Pre nego što možete razumeti ovusutru, mnoge stvari treba bolje razumeti.Telo je bilo veoma mnogo zloupotrebljava-no. Vi ste pogrešno postupali prema svomvlastitom telu. Ne znate misteriju samogtela. Ono nije samo koža; nije samo kosti;nije samo krv. Ono je veliko organskojedinstvo, veliki dinamizam.

Vekovima se mislilo da krv ispunja-va telo kao što voda ispunjava posudu.Samo pre tri stoleća, saznali smo da krv neispunjava telo, da nije nepokretna stvar -krv cirkuliše. Samo pre tri stoleća, saznalismo da krv cirkuliše, to je dinamička sila.Ona ne ispunjava telo, nego cirkuliše - takotiho i tako neprekidno, a kretanje je takoumilno, bez ikakve buke, da smo živeli samilionima tela za milione života a nikada senismo susreli sa realnošću krvi, da ona cir-kuliše.

Ima još mnogo misterija koje suskrivene. Ovo telo je upravo prvi sloj mno-gih tela - svih sedam tela. Ako se dubokokrećete u ovom telu naići ćete na novi

fenomen. Iza ovog grubog tela skriveno jesuptilno telo. Jednom kada se to suptilnotelo probudi, postajete vrlo moćni jer dosti-žete do nekih novih dimenzionalnih sila.Ovo telo može ležati u vašem krevetu, avaše suptilno telo može da se kreće. Za nje-ga nema prepreke. Gravitacija zemlje neutiče na njega; ne postoji za njega barijeravremena i prostora. Ono može da se kreće...može da se kreće svuda. Ceo svet je otvorenza njega. Grubom telu to nije moguće. Unekim vašim snovima suptilno telo zapravoostavlja vaše fizičko telo. U nekim vašimdubokim meditacijama, vaše suptilno teloostavlja fizičko telo. Mnogi od vas, mediti-rajući duboko, ponekad su postali svesni daono oseća kao da ste se uzdigli iznad zem-lje, nekoliko inča, nekoliko stopa. Kadaotvorite svoje oči, vi sedite na zemlji. Misli-te da ste to zamišljali. To nije tako. Suptilnotelo u dubokoj meditaciji, može da odemalo iznad grubog tela. Ponekad se totakođe događa - da grubo telo takođe sledisuptilno telo. Postoji žena u Evropi; ona jebila istraživana svim naučnim metodama. Udubokoj meditaciji uzdiže se četiri stopeiznad zemlje; ne samo suptilno telo, već igrubo telo takođe. Utvrđeno je da je to

činjenica. U najstarijim raspravama o jogirečeno je da se u dubokoj meditaciji dešavada sa suptilnim telom takođe i grubo telomože ići iznad zemlje - i, tačno, kaže se damože ići vrlo lako do četiri stope (122 cm).

Grubo telo je upravo površina tela,koža drugih tela. Onda iza suptilnih postojefinija tela - svih sedam tela. Ona sva pripa-daju sedam različitih ravni bića. Što višeuđete u svoje vlastito biće, više postajetesvesni da ovo telo nije sve. Inače, vi ćetesusresti drugo telo samo ako je ovo telopostalo čisto.

Joga ne veruje u mučenje tela, tonije mazohistički posao - nego veruje upročišćavanje tela. A ponekad, pročišćava-nje tela i njegovo mučenje može da izgledaslično. Razlika mora da se načini. Čovekmože da posti, i taj post može samo da budemučenje. On može samo da bude protivsvog vlastitog tela, samoubistven, mazohis-tički. Ali drugi čovek može postiti, a da nebude mučitelj, možda on nije mazohista, imožda ne pokušava da uništi telo ni na kojinačin. Pre, on možda pokušava da ga proči-sti. Jer u ozbiljnom postu, telo postiže odre-đenu čistoću.

Neprekidno nastavljate da jedete

svakog dana; nikada ne dajete telu nijedanpraznik. Telo nastavlja da akumulira mnogemrtve ćelije - one postaju tovar. Ne samo dasu tovar i teret, one su toksini, one su otro-vne. Čine telo nečistim. Kada je telo nečis-to, ne možete videti u pozadini skrivenotelo. Ovo telo treba da bude bez primesa,transparentno, čisto; onda neočekivano pos-tajete svesni drugog sloja, suptilnog tela.Kada je suptilno telo čisto, onda postajetesvesni trećeg tela, četvrtog, i tako dalje.

Post veoma pomaže, ali čovek trebada bude mnogo svestan, da ne uništava telo.Nikakva osuda ne treba da bude u umu; apostoji problem jer su gotovo sve religijeosudile telo. Njihovi izvorni osnivači ganisu osuđivali, oni nisu bili trovači. Oni suvoleli svoja tela. Toliko su voleli telo, da suuvek pokušavali da ga pročiste. Njihov postje bio pročišćavanje.

Onda su došli slepi sledbenici;nesvesni duboke nauke posta. Započeli suda poste slepo. Uživali su, jer um je nasilan.On uživa da bude nasilan sa drugima, uživau moći, ali kad god ste nasilni s drugimarizično je, pošto će se drugi svetiti. Ondapostoji jednostavan način: da se bude nasi-lan protiv svog sopstvenog tela. Onda nema

rizika. Telo se ne može svetiti. Telo vam nemože naškoditi. Možete nastavljati da pov-ređujete svoje vlastito telo; nema ko da rea-guje. Ovo je jednostavno. Možete mučiti iuživati u moći - na taj način vi kontrolišetesvoje telo; telo ne kontroliše vas.

Ako je post agresivan, nasilan, akoima ljutnje i destruktivnosti, onda ste pro-pustili stvar. Vi ne pročišćavate telo; vi ga ustvari uništavate. Jedna je stvar da se čistiogledalo, a druga je da se uništi ogledalo.Da se čisti ogledalo totalno je različito, jerkada je ogledalo bez prašine, čisto, moćićete da se ogledate u njemu - ono će vasreflektovati. Ali ako razbijete ogledalo,onda ne postoji mogućnost da se gleda unjega. Ako uništite grubo telo, gubitemogućnost kontakta sa drugim, sa suptilnimtelom. Pročistite ga, ne budite destruktivni.

Kako post pročišćava? Kad god steu postu, telo više nema da radi na probavi.U tom periodu telo može raditi na odbaci-vanju mrtvih ćelija, toksina. To je baš kaokada ste jednog dana, u subotu ili nedelju,na odmoru i dođete kući pa čistite ceo dan.Cele sedmice ste bili angažovani i takozaposleni, tako da niste mogli čistiti kuću.Kada telo nema šta da vari, niste jeli ništa,

ono započinje samočišćenje. Proces započi-nje spontano, i telo počinje da izbacujenapolje sve što nije potrebno, što je kaoteret. Post je metoda pročišćenja. Jednom svremena na vreme, post je lep - ne radećiništa, ne jedući, odmarajući se samo. Uzmi-te koliko je moguće više tečnosti i samo seodmarajte, i telo će biti očišćeno.

Ponekad, ako osećate da je potrebanduži post, možete takođe vršiti duži post -ali budite u dubokoj ljubavi s telom. Akoosećate da post oštećuje telo na neki način,zaustavite ga. Ako post pomaže telu, oseti-ćete više energije, osetićete se više živim,osetićete se podmlađeni, osnaženi. To trebada bude kriterijum; ako počnete osećati dapostajete slabiji, ako počnete osećati dasuptilno podrhtavanje nastaje u vašem telu,onda budite svesni - sada ta stvar nije višepročišćenje. Postala je destruktivna. Zaus-tavite to.

Inače čovek treba da nauči čitavunauku o tome. U stvari čovek treba da postipored nekog ko je dugo postio i koji vrlodobro poznaje celu stazu, koji poznaje svesimptome; ako to postaje destruktivno, štaće početi da se dešava; ako to nije destruk-tivno, šta će se onda dogoditi. Posle pravog

pročišćavajućeg posta vi ćete se osećatinovi, mlađi, čistiji, bestežinski, srećniji; atelo će funkcionisati bolje jer je sada raste-rećeno. Inače post dolazi samo ako ste jelinepravilno. Ako niste jeli pogrešno, nijepotrebno da postite. Post je potreban samokada ste već učinili pogrešnu stvar s telom -a svi smo mi jeli nepravilno.

Čovek je izgubio stazu. Nijednaživotinja ne jede kao čovek; svaka životinjajede svoju izabranu hranu. Ako uvedetebivole u baštu, on će jesti samo određenutravu. Oni neće jesti sve i bilo šta - oni suvrlo izbirljivi. Imaju određen osećaj za svo-ju hranu. Čovek je potpuno izgubljen, nemaosećaj o svojoj hrani. Nastavlja da jede svei svašta. U stvari, ne možete naći ništa štoljudi ne jedu. U nekim mestima jedu semravi. U nekim mestima jedu se zmije. Unekim mestima se jedu psi. Čovek jede sve.Čovek je jednostavno lud. On ne zna šta jeu rezonanciji s njegovim telom, a šta nije.On je potpuno zbunjen.

Čovek prirodno treba da bude vege-tarijanac, jer čitavo telo je načinjeno zavegetarijansku ishranu. Čak i naučnici priz-naju činjenicu da cela struktura ljudskogtela pokazuje da on ne treba da bude neve-

getarijanac. Sada postoje načini da se utvrdida li je određena vrsta životinje vegetarijan-ska ili nevegetarijanska: to zavisi od creva,od dužine creva. Nevegetarijanske životinjeimaju mala creva. Tigrovi, lavovi - oni ima-ju vrlo mala creva, jer meso je već probav-ljena hrana. Ne trebaju mu duga creva da gasvare. Rad probave obavlja životinja. Ondavi jedete životinjsko meso. Ono je već pro-bavljeno - nisu potrebna dugačka creva.Čovek ima najduža creva; to znači da jevegetarijanac. Duga probava hrane je potre-bna, i mnogo izlučevina će biti, koje trebada se izbace.

Ako čovek nije nevegetarijanac inastavlja da jede meso, telo biva preoptere-ćeno. Na Istoku su svi veliki meditanti -Buda, Mahavira - isticali tu činjenicu. Nezbog nekog koncepta nenasilja - to jesekundarna stvar - nego ako zaista želite dase krećete u dubokoj meditaciji, vaše telotreba da bude bez težine, prirodno, fluidno.Vaše telo treba da bude rasterećeno; a telonevegetarijanca je vrlo mnogo opterećeno.

Posmatrajte samo šta se događakada jedete meso; kada ubijete neku životi-nju, šta se dešava životinji kada je ubijena?Naravno, niko ne želi da bude ubijen. Život

želi da produži sebe; životinja ne umirevoljno. Ako lav skoči na vas i ubije vas, štaće se dogoditi s vašim duhom, s vašimumom? Isto će se dogoditi kada vi ubijetelava. Agonija, strah, smrt, bol, uznemire-nost, ljutnja, nasilje, tuga - sve te stvari sedogađaju životinji. Po celom njenom telu,šire se nasilje, bol, agonija. Čitavo telo pos-taje puno toksina, otrova. Sve telesne žlezdeotpuštaju otrove, jer životinja umire vrlonevoljno. Onda vi jedete meso - a mesonosi sve otrove koje je životinja otpustila.Sva energija je zatrovana. Onda se ovi otro-vi unose u telo.

A to meso koje jedete pripada teluživotinje. Ono je tamo imalo posebnu svr-hu. Poseban tip svesti je egzistirao u teluživotinje. Vi ste na višoj ravni nego što ježivotinjska svest, a kada jedete životinjskomeso, vaše telo ide na nižu ravan egzisten-cije, na ravan životinje. Onda postoji procepizmeđu vaše svesti i vašeg tela, i napetost sejavlja, uznemirenost se pojavljuje.

Čovek treba da jede stvari koje suprirodne - prirodne za vas. Voće, orahe,povrće - jedite onoliko koliko možete.Lepota je što ne možete jesti te stvari višenego što vam je potrebno. Sve što je prirod-

no uvek vam daje zadovoljstvo, jer to zado-voljava vaše telo, zasićuje vas. Osećate seispunjeni. Ako je neka stvar neprirodna,nikada vam ne daje osećanje ispunjenja.Nastavite da jedete sladoled; nikada nećeteosetiti da ste zasićeni. Zapravo, što ga višejedete, više ćete želeti da ga jedete. To nijehrana. Vaš um je prevaren. Sada ne jedeteprema telesnoj potrebi; jedete upravo daokusite, probate to. Jezik je postao kontro-lor.

Jezik ne treba da bude kontrolor. Onne zna ništa o stomaku. On ne zna ništa otelu. Jezik ima da ispuni posebnu svrhu; dakuša hranu. Prirodno, jezik mora da sudi, toje jedina stvar, koja hrana je za telo - zamoje telo, a koja hrana nije za telo. On jeupravo stražar na vratima; on nije gospodar.A ako stražar na vratima postane gospodar,onda će sve biti u neredu.

Sada oglašivači znaju dobro da jezikmože biti prevaren, nos može biti preva-ren.11 A oni nisu gospodari. Vi možda nistesvesni; mnogo istraživanja hrane se vrši u

11 Bivaju prevareni dodacima jelima, pojačivačimaukusa, aditivima, emulgatorima, od kojih je najzna-čajniji i najgori monosodium glutamat (MSG), kojilažiraju informacije među neuronima.

svetu, a ona kažu da, ako vam se nossasvim zatvori, i oči se zatvore, a onda vamse da luk da jedete, ne možete reći šta jede-te. Vi ne možete razlikovati luk od jabukeako je nos potpuno zatvoren, jer pola ukusadolazi od mirisa, odlučuje se preko nosa, apola se odlučuje uz pomoć jezika - to dvojesu postali kontrolori. Kako oni znaju da li jesladoled prehrana, ili nije. Može da nosi usebi aromu, može da nosi neke hemikalijekoje zadovoljavaju jezik, ali nisu potrebnetelu.

Čovek je zbunjen - više je zbunjenod bivola. Ne možete ubediti bivola da jedesladoled. Pokušajte!

Prirodna hrana... a kada kažem "pri-rodna" ja mislim na onu koja treba vašemtelu. Potreba tigra je drugačija; on mora dabude vrlo nasilan. Ako jedete meso tigra vićete biti nasilni, ali gde će se vaše nasiljeizraziti? Morate živeti u ljudskom društvu,ne u džungli. Onda ćete morati da potisku-jete nasilje. Onda započinje poročan krug.

Kada potisnete nasilje, šta se doga-đa? Kada osećate ljutnju, nasilje, određenaotrovna energija se otpušta, jer otrov stvarasituaciju gde možete zaista biti nasilni iubiti nekoga. Energija se kreće prema

vašim rukama, energija se kreće premavašim zubima - to su dva mesta odakleživotinja postaje nasilna. Čovekovo telo jedeo životinjskog carstva.

Kada ste ljuti, energija se otpušta -ona dolazi u ruke i u zube, u vilice - ali viživite u ljudskom društvu i nije uvek koris-no biti ljut. Vi živite u civilizovanom svetu,i ne možete se ponašati kao životinja. Akose ponašate kao životinja, moraćete za topreviše da platite - a niste spremni previšeda platite. Šta onda radite? Potiskujete ljut-nju u ruke; potiskujete energiju u zube -nastavljate da se smešite lažnim osmehom,a vaši zubi nastavljaju da akumuliraju ljut-nju.

Retko sam viđao ljude sa prirodnimvilicama. One nisu prirodne - blokirane su,krute - jer tamo ima previše ljutnje. Akopritisnete vilice osobe, ljutnja može da seotpusti. Ruke postaju ružne. Gube gracioz-nost, gube fleksibilnost, jer previše je ljut-nje potisnuto tamo. Ljudi koji su radili nadubokoj masaži saznali su da kada se snaž-no na određeni način masiraju ruke, osobazapočinje da postaje ljuta. Ne postoji raz-log. Masirate čoveka i odjednom započinjeda oseća ljutnju. Ako pritisnete vilicu, oso-

be postaju ljute. One nose akumuliranuljutnju.

To su nečistoće u telu; i one morajuda se izbace. Ako ih ne izbacite, telo ćeostati teško. Joga vežbe postoje da izbacesve vrste akumuliranih otrova u telu. Jogapokreti ih izbacuju, a joginovo telo ima svo-ju vlastitu gipkost. Joga vežbe su totalnorazličite od svih drugih vežbi. One ne činevaše telo jakim; čine vaše telo fleksibilni-jim. A kada vam je telo fleksibilno, vi stejaki u veoma različitom smislu; vi ste mla-đi. One čine vaše telo više tečnim, višetekućim - nema začepljenja u telu. Celo telopostoji kao jedno organsko jedinstvo, usvom vlastitom dubokom ritmu. To nije kaobuka na tržnici; to je kao neki orkestar.Duboki ritam unutra, nema začepljenja,onda je telo čisto. Joga vežbe mogu biti odogromne koristi.

Svako nosi mnogo smeća u stoma-ku, jer to je jedini prostor u telu gde možetepotisnuti stvari. Nema drugog prostora. Akoželite da potisnete bilo šta, to mora bitipotisnuto u stomak. Ako želite da plačete -vaša žena je mrtva, vaš voljeni je mrtav,vaši prijatelji su umrli - ali to ne izgledadobro, izgleda kao da ste slabić, plačući za

ženom, vi morate potisnuti to; gde ćete sta-viti to plakanje? Prirodno, morate to dapotisnete u stomak. To je jedini prostor dos-tupan u telu, jedini prazan prostor gdemožete prodreti.

Ako potisnete u stomak... A svako jepotisnuo mnoge vrste emocija: od ljubavi,od seksualnosti, ljutnje, tuge ili plakanja -čak i smeha. Ne možete se smejati, stomakse smeje. To izgleda strašno, izgleda prosto- niste onda obrazovani. Vi ste potisnulisve. Zbog ovog potiskivanja ne možetedisati duboko, morate disati plitko. Jer akodišete duboko, ove rane od potiskivanja,one će otpustiti svoju energiju. Vi se bojite.Svako se boji da se kreće u stomaku.

Svako dete kada se rodi diše krozstomak. Pogledajte dete koje spava: stomakide gore i dole, nikada grudi. Nijedno detene diše iz grudi; deca dišu iz stomaka. Sadasu ona potpuno slobodna, ništa nije potisnu-to. Njihovi stomaci su prazni, a ta prazninaima lepotu u telu.

Jednom kada stomak ima previšepotisnutog u sebi, telo je podeljeno na dvadela, niži i viši. Onda niste jedan; vi stedvoje. Niži deo je odbačeni deo. Jedinstvoje izgubljeno; dualitet je ušao u vaše biće.

Sada ne možete biti lepi, ne možete imatičari. Nosite dva tela umesto jednog - i uvekće ostati jaz među njima. Ne možete hodatilepo. Na neki način morate nositi svojenoge. Zapravo ako je telo jedno, vaše nogeće nositi vas. Ako je telo podeljeno na dva,onda morate nositi svoje noge.

Morate vući svoje telo. Ono je kaoteret. Ne možete uživati u njemu. Ne može-te uživati u dobrom hodu, ne možete uživatiu dobrom plivanju, ne možete uživati ubrzom trčanju - jer telo nije jedno. Za svaova kretanja, da biste uživali u njima, telotreba nanovo da bude ujedinjeno. Skladponovo mora da bude stvoren; stomak morabiti potpuno očišćen.

Za čišćenje stomaka potrebno je vrloduboko disanje, jer kada duboko udahnete iizdahnete, stomak izbacuje sve što nosi. Uizdisanju, stomak oslobađa sebe. Otudavažnost pranayame, dubokog ritmičkogdisanja. Akcenat treba da bude na izdisanju,tako da se izbaci sve što je u stomaku nepo-trebno nošeno.

A kada stomak ne nosi unutra emo-cije, ako imate začepljenje ono će iznenadaiščeznuti. Kada potiskujete emocije u sto-mak, nastaće začepljenje, jer stomak nije

slobodan da ima svoje kretanje. Vi gaduboko kontrolišete; ne možete mu dozvoli-ti slobodu. Dakle, emocije su potisnute,biće konstipacije. Konstipacija je više men-talna bolest nego fizička. Ona pripada umuviše nego što pripada telu.

Međutim zapamtite, ja ne delim umi telo na dva. Oni su dva aspekta istogfenomena. Um i telo nisu dve stvari. Zapra-vo nije dobro reći "um i telo"; pravilan izrazbi bio "um-telo". Vaše telo je psihosomat-ska pojava. Um je najsuptilniji deo tela, atelo je najgrublji deo uma. Oboje utiču jed-no na drugo; idu paralelno. Ako potiskujetenešto u umu, telo će započeti da potiskujednevni posao, svoje putovanje. Ako umoslobađa sve, telo će takođe oslobađati sve.Zbog toga ja mnogo ističem katarzu. Katar-za je proces čišćenja.

Ovo je sva asketska uzdržanost:post; prirodna hrana; duboko ritmičko disa-nje; joga vežbe; sve više i više prirodnoživljenje, fleksibilno življenje jednostavnimživotom; sve manje i manje stvaranje potis-kujućih stanovišta; dozvoljavanje telu daima svoj vlastiti uticaj, sledeći mudrost tela."Uzdržljivost uništava nećistoće..." Uzdrž-ljivost ili asketizam ne znači da se muči

telo. To znači da se stvori živa vatra u telu,tako da se ono očisti. Kao da ste ubacilizlato u vatru - sve što nije od zlata izgori.Samo čisto zlato izađe van.12

"Uzdržljivost ili aketizam uništavanečistoće, a sa događanjem savršenstva utelu i čulnim organima, fizičke i mentalnemoći se bude."

Kada je telo čisto, videćete da sebude ogromne nove energije, nove dimenzi-je se otvaraju pred vama, nove mogućnosti.Telo ima veliku skrivenu moć. Jednomkada se to oslobodi, nećete moći poverovatiu to, da telo u sebi nosi tako mnogo stvari,da su tako blizu.

I svako čulo ima skriveni osećaj;skriveni smisao iza sebe. Oči imaju skrivenočni vid, izvesno pronicanje iza sebe. Kadasu oči čiste, jasne, onda ne vidite stvarisamo kakve jesu na površini. Počinjete davidite njihovu dubinu. Njihova dimenzija seotvara. Baš sada, kada vidite osobu, ne vidi-te njenu auru; samo vidite njeno fizičkotelo. Fizičko telo je okruženo vrlo suptil-nom aurom. Difuzna svetlost okružuje telo.Svačije telo je okruženo različitom bojom

12 Zato se na sanskritu asketizam naziva tapas, štoznači žar, vrelina koja sagoreva nečistoće tela i uma.

aure. Onog trenutka kada su vaše oči čiste,možete videti auru; a videći auru saznajetemnoge stvari o čoveku koje ne možete znatini na jedan drugi način. Čovek vas ne možeobmanuti, to je nemoguće; jer ova auraotkriva njegovo biće. Neko dođe s auromneiskrenosti, i pokušava da vas ubedi da jevrlo iskren čovek; aura ne može obmanuti,jer on ne može kontrolisati auru. To nijemoguće. Neiskrena aura ima drugačijuboju. Aura iskrenog čoveka ima različituboju. Aura čistog čoveka je čisto bela. Štoje više nečist čovek, više se belo kreće pre-ma sivom. Ako je još više nečist, kreće sejoš više prema crnom. Aura čoveka koji jeapsolutno neiskren, apsolutno je crna. Aurazbunjenog čoveka se menja; nikada nijeista. Čak i ako nastavite da tražite za neko-liko minuta, videćete da se aura menja.Čovek je zbunjen. On sam nije utvrđen uonome što jeste. On je promenljiva aura.

Čovek koji je meditativan ima vrlosmiren kvalitet u auri, tišinu, svežinu okosebe. Onaj ko je u velikoj uznemirenosti,metežu, napetosti, ima takođe isti kvalitet iu auri. Ko je vrlo napet, može pokušavatida se smeši, može kreirati lice, može imatimasku, ali kada dođe do vas njegova aura

će pokazati realnost.Isto se takođe dešava sa ušima. Baš

kao što oči imaju duboki uvid, uši imajukvalitet dubokog slušanja. Onda vi ne sluša-te šta čovek govori, nego radije slušatemuziku. Ne marite za reči koje on koristi,već za ton, za ritam njegovog glasa... zaunutrašnji kvalitet glasa koji kazuje mnogestvari, koje reči ne mogu obmanuti, nemogu promeniti. Neko možda pokušava dabude vrlo uglađen, ali njegova grubost ćebiti u njegovom glasu. Može pokušavati dabude vrlo mio, ali njegov zvuk će pokazatinjegovu neprijatnost. Čovek će moždapokušati da pokaže svoju sigurnost, ali zvukće pokazati... kvalitet neodlučnosti. Akomožete čuti sam zvuk, ako možete videtiauru, i ako možete osetiti kvalitet bića kojeje pored vas, postajete sposobni za mnogestvari. A to su vrlo jednostavne stvari. Onezapočinju da se dešavaju jednom kadazapočne uzdržljivost, jednostavnost ili aske-tizam.

Onda postoje jače moći, koje se ujogi zovu siddhi - magične moći, čudesnesnage. Izgledaju kao čudesa jer ne razume-mo mehanizam kako one deluju. Jednomkada upoznate mehanizam, one nisu čuda.

U stvari čudo nije moguće. Sve što se deša-va, dešava se prema zakonu. Zakon moždanije poznat, onda ga zovete čudom. Kada jezakon poznat, čudo iščezava.

Upravo su sada u Indiji uveli televi-ziju u sela. Po prvi put, seljani su gledaliIndiru Gandi na televizijskim kutijama,tako ih seljani zovu - "kutije sa slikom."Nisu mogli da veruju. Nemoguće. Išli suokolo kutija, zagledali su ih odasvuda.Kako se Indira Gandi sakrila u kutiju?Čudo, neverovatno čudesno, ali jednomkada znate zakon stvar je jednostavna.

Sva čuda su u skladu sa skrivenimzakonima. Joga kaže da u svetu ne postojičudo, jer "čudo" označava da je nešto protivzakona, što nije moguće. Kako bi postojalaikakva mogućnost da se ide protiv univer-zalnog zakona? Ne postoji mogućnost.Možda ljudi to ne znaju.

Siddhiji postaju mogući kada ulazitedublje u čistoću i savršenstvo. Na primer,ako možete maknuti svoje astralno telo izgrubog tela, možete uraditi mnoge stvarikoje će biti čudesne. Možete posetiti ljude.Mogu vas videti, ali vas ne mogu dodirnuti.Možete čak razgovarati s njima uz pomoćsvoje astralne projekcije. Možete izlečiti

ljude. Ako ste zaista čisti, samo vaš dodir,polaganje ruku, učiniće čudo. Samo vašeokruženje će biti isceljujuća snaga - gdegod se kretali, isceljenje će se događatiautomatski. Nije da to vi radite. Sama čisto-ta... vi ste postali vozilo beskonačnih sila.

Inače čovek treba da se kreće premaunutra, mora da traži svoju vlastitu unutar-nju srž.

"Jednostavnost ili uzdržljivost uniš-tava nečistoće, a sa sledećim savršenstvomu telu i čulnim organima, bude se fizičke imentalne moći." A najveća snaga koja sebudi u vama jeste osećanje besmrtnosti.Nije da vi imate teoriju, sistem, filozofijuda ste besmrtni, ne. Sada imate osećanje,sada ste utemeljeni u tome - sada znate to.To nije pitanje nikakve teorije; to je postalovaše saznanje da ne postoji smrt. Ovo teloće iščeznuti u svojim elementima, ali vašasvesnost ne može iščeznuti. Um će se ras-pasti, misli će se zaustaviti, telo će otići uelemente - ali vi, kao svedočeće Sopstvo,uvek postojite.

Vi znate to jer sada možete videtisvoje telo iz daleka, iz udaljenog prostora.Možete videti svoje telo odvojeno od vas.Možete izaći van iz tela i posmatrati ga.

Možete se kretati oko svog vlastitog tela.Sada znate da će telo biti ostavljeno kadaumrete, ali ne vi. Sada možete videti da umdeluje kao mehanizam, kao biokompjuter.Vi ste videlac, ne um. Sada telo i um nasta-vljaju da funkcionišu, ali vi niste identifi-kovani sa njima.

Ovo je najveće čudo koje se možedogoditi čoveku: da dođe do saznanja da jebesmrtan. Onda strah od smrti iščezava, asa strahom od smrti svi strahovi iščezavaju.

A kada strah iščezne, ljubav nailazi.Kada nema straha, ljubav se pojavljuje;samo onda ljubav dolazi. Kako ljubav možedoći u strahom obuzetom umu? Možetetražiti prijateljstvo, možete tražiti uzajamniodnos, ali to tražite iz straha - da zaboravitesebe, da utopite sebe u vezi. To nije ljubav.Ljubav nastaje samo kada transcendiratesmrt. Oboje ne mogu postojati zajedno; akose bojite smrti, kako možete voleti? Iz ovogstraha možete pokušati da nađete društvo,ali veza će ostajati na strahu.

Zbog toga se devedeset devet postoreligioznih ljudi moli, ali njihova molitvanije prava molitva. Ona nije iz ljubavi, onaje iz straha. Njihov Bog je iz straha. Samoretko, jedan procenat religioznih osoba

dolazi do shvatanja besmrtnosti. Ondadolazi molitva koja nije iz straha, koja je izljubavi, savršena zahvalnost, blagodarnost.

Swadhyayat istadevatasamprayogah.

Sjedinjavanje s božanskim događase kroz samoizučavanje - swadhyaya.

Ovo je vrlo važna sutra: "Jedinstvosa božanskim dešava se kroz izučavanjesebe." Čovek mora da izučava sebe - to jejedini način da dosegne božansko. Patanj-đali ne kaže: "Idite u hram". On ne kaže:"Idite u crkvu". On ne kaže: "Vršite ritua-le". Ne, to nije put da se bude jedno sbožanskim. Idite u sebe - swadhyaya, samo-izučavanje - jer on je skriven iza vas, unutarvas. On je vaša najdublja srž. Vi ste hram;idite unutra. Izučavajte sebe. Vi ste silnapojava - izučavajte sebe. Izučavajte sve štavi jeste. A onog dana kada sebe budete izu-čili potpuno, on će biti otkriven. On je skri-ven iza vas, unutar vas. On je vi u vašemnajdubljem biću. Stoga izučavajte sebe.

Ovo "izučavanje" znači upravo onošto Gurđijev podrazumeva pod "samoprise-ćanjem."13 Patanjđalijeva swadhyaya je

13 Sećanje, osvešćenje samoga sebe, ili svog Sops-tva.

upravo "samosećanje." Sećajte se sebe isamo nastavite da posmatrate. Kako stepovezani sa ljudima - posmatrajte. Uzajam-ni odnosi su odraz. Kako se odnosite premastrancima, kako se odnosite prema ljudimakoji su vam poznati, kako se odnosite pre-ma svojim slugama, a kako prema svomšefu - samo nastavite da posmatrate. Nekasvaki odnos bude kao ogledalo, refleksija, iposmatrajte kako menjate svoju masku.Pogledajte u svoju pohlepu, ili žudnju,pogledajte svoju ljubomoru, gledajte u svojstrah, svoju uznemirenost i posesivnost -nastavite da gledate i posmatrate.

Nema potrebe da radite ništa! To jelepota sutre. Patanjđali ne kaže: "Uradi neš-to!" On kaže: "Izučavaj sebe". Samo studi-ranje, sama svesnost će delovati. Transfor-macija će se dogoditi kada se suočite sasaznanjem svog celog bića.

U različitim raspoloženjima: kadaste tužni - posmatrajte; kada ste srećni -pazite; kada ste ravnodušni - motrite; kadase osećate beznadežno - posmatrajte; kadaste tako mnogo ispunjeni nadom - pazite; uželji, u frustraciji... Ima miliona raspolože-nja oko vas - nastavite da posmatrate. Nekasvako raspoloženje bude prozor da gledate

unutar sebe. U svim duginim bojama, pos-matrajte sebe. Kada ste sami - posmatrajte.Krenite na planine, izolovani - motrite. Iditeu fabriku, u kancelariju - motrite kako semenjate, gde se menjate.

Ako nastavite da se posmatrate...Nikada ne olabavljujte ovo motrenje ni zajedan jedini trenutak. Buda je rekao: "Ionda kada odete u krevet - nastavite daposmatrate. Kada nastavite s tim, padajući usan - nastavite da posmatrate kako seuspavljujete." Nastavite da posmatrate. Nedozvoljavajte ništa da prođe bez motrenja.Baš ovo samoprisećanje, ovo samoizučava-nje, uradiće sve. Ne treba da pitate: "Šta daradim nakon što sam motrio." Ništa nijepotrebno. Jednom kada ste posmatrali total-no svoju mržnju, ona iščezava.

A ovo je kriterijum: ono što iščeza-va uz pomoć posmatranja jeste greh, a onošto raste pomoću posmatranja jeste vrlina.To je jedina definicija koju vam ja mogudati. Ja ne kažem da je "ovo greh, a ovovrlina". Ne, greh i vrlina ne mogu biti spo-lja definisani, niti opredmećeni. Ono štoraste uz pomoć posmatranja jeste vrlina; aono što iščezava posmatranjem jeste greh.Ljutnja će iščeznuti pomoću motrenja; lju-

bav će rasti. Mržnja će iščeznuti motre-njem; saosećanje će rasti. Dakle sve štoiščezne kroz posmatranje jeste greh. Ništadrugo nije potrebno da se uradi s tim. Samoposmatrajte to, i to nestaje. Nestaje baš kaokada unesete svetlost u mračnu sobu, tamanestaje.

Vi nećete nestati posmatranjem.Zapravo pomoću posmatranja vi ćete bitiotkriveni. Samo tama će iščeznuti: tamaljutnje, tama posesivnosti, tama ljubomore -sve to će iščeznuti. Samo ćete vi biti ostav-ljeni u svojoj pređašnjoj, drevnoj čistoti.Samo vaš unutarnji prostor će biti ostavljen- prazan, bez sadržine. "Jedinstvo sa božan-skim se dešava kroz samoizučavanje." Ništadrugo nije potrebno - samo svesnost.

Samadhi siddha Ishwar pranidha-nat.

Totalno prosvetljenje može biti izvr-šeno pomoću predaje Bogu.

A kada ste izučavali sebe, kada steupoznali sebe... nastupa odricanje ili preda-ja. To dolazi vrlo jednostavno. To onda nijeneki napor. Ako sada želite da se pokoriteili predate, to će biti ogroman napor; i to

neće ni biti potpuno. Ako baš sada želite dase pokorite ili predate, kako se možete pre-dati s mržnjom unutra? Kako se možetepredati s ljubomorom unutra? Predavanje jemoguće samo kada ste apsolutno čisti.

Kako možete otići kod Boga i stavitisvoju mržnju, nasilje, ljubomoru pred nje-gova stopala? Ne, samo kada ste čisti, cvetčistote - onda ulazite u hram i predajete ga.

Da bi se predao, čovek treba da pos-tane vredan toga, jer predanost je najvećičin. Ništa nije iznad toga. Ne možete sepredati svojom voljom ili naporom, jervolja i napor pripadaju egu. Ego se ne možepokoriti niti predati. Kada nastavljate daizučavate sebe, posmatrajući sebe, ego išče-zava. Vi ostajete, ali više nema "ja". Vi steneizmerna praznina - bez "ja" u sebi. Vi steneizmerno Jastvo, ali bez "ja" u sebi. Biva-nje postoji, ega više nema - onda je mogućepredati se.

Totalno prosvetljenje može biti izvr-šeno pomoću predaje Bogu. Potpuno pro-svetljenje, samadhi; vi postajete sama svet-lost. Sve iščezava. Vi ostajete kao energija,a najčistija energija je svetlost. Sada nauč-nici, fizičari, kažu da će sve što se krećebrzinom svetlosti postati svetlost. Ako se

kamen baci pri brzini svetlosti, nestaće.Postaće samo svetlo, jer pri toj brzini stvariiščezavaju; samo energija ostaje. Oni suupravo sada to otkrili, tokom ovog veka, dapostoji mogućnost da je materija pretvorlji-va u svetlost, u energiju. Materija je energi-ja usporene brzine; svetlost je energija veli-ke brzine.

Ego je materijalna stvar, to je ener-gija usporenog kretanja. Kada ga pokorite,ili predate, dostižete brzinu svetlosti. Ondaviše niste čvrsta stvar; onda ste bestežinskaenergija. A bestežinska energija nema ogra-ničenja; ona je neograničena. Bestežinskaenergija ne može biti definisana ni na kojidrugi način - jedini je način da se kaže da jesvetlost. Biblija kaže: "Bog je svetlost".Kuran kaže: "Bog je svetlost". Upanišadekažu: "Bog je svetlost". Vi postajete svet-lost.

Totalno prosvetljenje može biti izvr-šeno pomoću predaje Bogu. Prvo, krećite sekroz samoizučavanje tako da sretnete Bogaiznutra. Onda mu se pokorite i predajte. Svei sve što vi jeste - predajte njemu.14 I

14 Zato je predaja laka i spontana jer nakon komplet-ne samospoznaje dolazimo do spoznaje da samo OnJeste, Sve i jeste Njegovo, sve je On sam, ništa nije

zapamtite, predavanje nije napor, stoga nebrinite kako da se predate. Samo se prvosećajte sebe; predavanje dolazi kao senka.Nema tehnike za predavanje. Jednom kadaznate sebe, tada znate kako da se poklonite ipredate sebe. Predani, vi postajete sam Bog.Boreći se sa celinom, vi ostajete ružni ego."Opusti se" je najviša mantra.

Međutim, pohlepa ili žudnja možeda se pojavi u vašem umu: "Zašto ondačekati? Zašto se ne bih predao sada?" Nemožete. Vi ste prepreka, stoga, kako da sepredate? Kada vas nema predavanja će biti.Ako jeste, pokoravanje ili predavanje nijemoguće. Vi se nećete predati; vaše iščeza-vanje će biti predavanje. Izađete napolje najedna vrata; na drugim vratima ulazi preda-ja. Vi i predavanje ne možete biti zajedno.

Stoga zapamtite, vi se ne možetepredati. Posmatrajte sebe, tako da postanetesve čistiji i čistiji - tako čisti da gotovo ništane preostane, samo čistota, miris - onda sepredavanje dešava.

U ovoj sutri Patanjđali jednostavnokaže da totalno prosvetljenje može biti pos-tignuto predavanjem Bogu. On ne kaže

naše. Ništa zapravo ne predajemo, samo prepozna-jemo čije je sve.

kako da se predate. On ne kaže da predava-nje mora da se izvrši. On jednostavno uka-zuje na tu pojavu. Samoizučavanje mora dabude izvršeno; vi ćete doći licem u lice sBogom. Ako ste izvršili samoizučavanje,ulazite u hram, stupate pred Boga, a ondanema problema. Onog trenutka kada stupitepred Boga, i suočite se s njim, predanost sedogađa. To nije činjenje; to je događanje.

Poglavlje 6

UM JE GLUPOST6. semptembar 1975. pre podne

u Buddha dvorani

Prvo pitanje:Jesu li neki ljudi više glupi od dru-

gih?

Um je glup. Dok ne odete izvanuma, nećete otići izvan gluposti; um, kaotakav, jeste glup.

Umovi su dva tipa: obrazovani ineobrazovani. I jedni i drugi su glupi. Mislise da je obrazovani um inteligentan. On tonije. Misli se da je manje obrazovani umglup, ali oba su glupa.

U vašoj gluposti možete znati mno-go - možete sakupiti mnogo informacija;možete nositi sa sobom tovar spisa; možetetrenirati um, usloviti um; možete memorisa-ti; možete gotovo postati Encyclopedia Bri-tanica - ali to ne čini nikakvu razliku uvašoj gluposti. Zapravo ako naiđete načoveka koji nema više nikakav um, vašaglupost će biti veća nego glupost onih kojinemaju informacije, koji su jednostavno

neuki. Kada se zna više ne znači da se pos-taje pametan, inteligentan; a kada se znamanje ne znači da se postaje glup.

Glupost je neka vrsta spavanja,duboke nesvesnosti. Nastavljate da činitestvari ne znajući zašto. Nastavljate da bude-te upleteni u hiljadu i jednu situaciju, neznajući zašto. Krećete se kroz život čvrstouspavani. Ta uspavanost je glupavost. Bitiidentifikovan s umom jeste glupost. Akopamtite, ako postanete svesni tako da gubiteidentitet sa umom, ako više niste um, akoosećate nadilaženje uma; inteligencija sepojavljuje. Inteligencija je vrsta buđenja.Uspavani, vi ste glupavi. Probudite se i glu-post nestaje: po prvi put, inteligencija ulaziunutra.

Moguće je znati mnogo bez znanjasebe; onda je sve to glupost. Obrnuto jemoguće takođe: da se spozna sebe, a bezznanja ičega drugog. Inače znati sebe dovo-ljno je da se bude inteligentan; i čovek kojizna sebe ponašaće se inteligentno u svakojsituaciji. Odlučivaće i odgovaraće inteligen-tno. Njegovo odgovaranje ili odlučivanjeneće biti reakcija; neće delovati iz prošlosti.Delovaće iz sadašnjosti; on će biti ovde isada.

Glup um uvek reaguje iz prošlosti.Inteligencija ne treba da se bavi s prošlošću.Inteligencija je uvek u sadašnjosti. Ja vampostavim pitanje - vaša inteligencija odgo-vara na njega, ne vaše pamćenje. Onda nisteglupi. Ali ako samo pamćenje odgovara nato, ne inteligencija - onda ne vidite pitanje.U stvari vi ne marite o pitanju; jednostavnonosite spreman gotov odgovor. To se odno-si na Mula Nasrudina, kada je car došao daposeti njegovo mesto. Seljani su se veomabojali da izađu pred cara, pa su svi pitaliNasrudina: "Molimo te, predstavljaj nas. Mismo glupi ljudi, neuki. Ti si ovde jedinimudar čovek, stoga molimo te lati se posla,jer mi ne znamo načine dvorskog ponaša-nja, a car dolazi po prvi put."

Nasrudin je rekao: "Naravno. Videosam mnoge careve i posetio mnoge dvoro-ve. Ne budite zabrinuti."

Međutim, ljudi sa dvora su brinulizbog sela, stoga su došli da pripreme celustvar. Kada su pitali ko će ih predstavljati,seljani su rekli: "Mula Nasrudin će naspredstavljati. On je naš predvodnik, našvođa, naš filozof."

Stoga su oni trenirali Mula Nasrudi-na, govoreći: "Ne treba mnogo da brineš.

Car će postaviti samo tri pitanja. Prvo pita-nje će biti o tvom starosnom dobu. Kolikoimaš godina?"

Nasrudin je rekao: "Sedamdeset.""Dakle zapamti ovo. Nemoj biti

zanet previše carem i dvorom. Kada te onpita koliko ti je godina, kaži ’sedamdeset’ -ni jednu jedinu reč više niti manje; inačećeš biti u teškoći. Onda će te pitati kolikodugo si službovao u seoskoj džamiji, kolikodugo si ovde religijski učitelj. Stoga tačnokaži koliko godina. Koliko dugo si služio?"

On je odgovorio: "Trideset godina."Pitanja su tako dogovorena. Onda je

car došao. Ljudi koji su trenirali Nasrudina,trenirali su takođe i cara rekavši: "Ljudi izovog sela su vrlo jednostavni, a njihov vođatakođe izgleda glupavo, stoga molimo vas,budite blagi i ne pitajte ništa drugo. Ovo supitanja..."

Ali car ih je zaboravio. Stoga, prenego što je pitao, "koliko si star," pitao je"koliko dugo si duhovni vođa ovog sela?"

Međutim, Nasrudin je imao utvrđenredosled odgovora. Odgovorio je: "Sedam-deset godina."

Car je izgledao malo zbunjen, jerizgledalo je da čovek nema više od sedam-

deset, stoga da li je bio religijski učitelj odsamog rođenja? Onda je rekao: "Iznenađensam. Koliko si onda star?"

Nasrudin je rekao: "Trideset godi-na." Jer je to bila odlučena stvar; da prvomora reći "sedamdeset godina" a onda morareći "trideset godina."

Car je rekao: "Jesi li lud?"Nasrudin je odgovorio: "Gospodine

obojica smo ludi - na svoje sopstvene nači-ne! Vi postavljate pogrešna pitanja - a jatreba pravilno da odgovorim! Ovo je prob-lem. Ja ne mogu ništa promeniti, jer oviljudi su ovde, ovi koji su me trenirali. Gle-daju u mene. Ne mogu promeniti, a vi mipostavljate pogrešna pitanja. Obojica smoludi na svoje vlastite načine. Prisiljen samda dam ispravan odgovor - to je mojaludost. Da nije bilo gotovih odgovora, jabih vam odgovorio ispravno, ali sada jenastala nevolja. A vi postavljate pogrešnapitanja, u pogrešnom redosledu."

Ovo se dešava glupom umu. Nepre-kidno posmatrajte u sebi samom: MulaNasrudin je deo vas. Kad god odgovaratena pitanje ponašate se glupo jer imate gotovodgovor. Situacija se može promeniti,odnosi se mogu promeniti, kontekst se

može promeniti - a vi delujete iz prošlosti.Delujte iz sadašnjosti. Delujte iz

nepripremljenosti. Delujte iz sadašnje sves-nosti; ne delujte iz prošlosti. Onda nisteglupi.

Sada možete razumeti zašto kažemda je um glupav: jer um je samo prošlost.Um je akumulirana prošlost, sve što stesaznali u prošlosti. Život se neprekidnomenja. Um ostaje isti - on nosi mrtvo pam-ćenje, mrtve informacije. Kontekst se menjasvakog trenutka, pitanje se menja svakogtrenutka, car se menja svakog trenutka - a vinosite fiksirane odgovore. Uvek ćete biti unevolji. Glupi um je uvek u nevolji, pati. Nizbog čega. Samo iz ovog razloga: što jepreviše spreman, previše pripremljen.

Svakog trenutka ostanite nepriprem-ljeni. Onda ostajete nevini. Onda ne nositeništa. Kad god imate gotove odgovore, neslušate kakvo je tačno pitanje. Pre nego štoste čuli pitanje, odgovor je već iskočio uumu; odgovor već stoji između vas i pita-nja. Pre nego što ste pogledali okolo isagledali situaciju, već reagujete.

Um je prošlost, um je pamćenje -zbog toga je um glup, svi umovi. Možetebiti seljanin, ne znajući mnogo o svetu.

Možete biti profesor univerziteta u Puni,znajući mnogo. To ne čini nikakvu razliku.Zapravo nekada se događa da su seljani višeinteligentni - jer oni ne znaju ništa. Onimoraju da se uzdaju u inteligenciju. Nemogu se osloniti na svoje informacije;nemaju nikakve. Ako ste budni i pažljivimožete videti kvalitet nevinosti u seljaku.On je kao dete.

Deca su više inteligentna od odras-lih, više inteligentna nego stari ljudi. Zbogtoga deca mogu učiti tako lako. Ona su višeinteligentna. Um još nije tu. Ona su ne-umna. Ne nose nikakvu prošlost; nemajunikakvu. Kreću se, lutajući, čudeći se sve-mu. Uvek posmatraju situaciju, zapravonemaju ništa drugo u šta bi gledali - nemajugotovu svesnost. Ponekad deca odgovarajuna tako lep i živ način, kako stari ljudi nemogu. Stari ljudi uvek imaju tu um daodgovori za njih. Oni imaju slugu, mehani-zam, biokompjuter; i oslanjaju se na njega.Što postajete stariji, više postajete glupi.

Naravno, stari ljudi misle da postajuvrlo mudri, jer znaju mnoge odgovore. Akoje to mudrost, onda bi kompjuteri bili naj-mudriji. Onda vam nije potrebno da misliteo Budi, Isusu i Zaratustri, ne. Kompjuteri bi

bili mudriji, oni bi znali više. Oni moguznati sve; mogu biti nahranjeni svakominformacijom. I oni bi funkcionisali bolje,jer su mehanizmi.

Ne, mudrost se ne odnosi uopšte naznanje. Ona se odnosi na svesnost, inteli-genciju, razumevanje. Budite više budni ipažljivi, onda niste u zahvatu uma. Ondamožete koristiti um kad god je potrebno, alida um ne koristi vas. Onda um više nijegospodar - vi ste gospodar, a um je sluga.Kad god vam zatreba sluga vi ga tražite, alivama ne vlada, vama ne manipuliše um.

Uobičajena situacija uma je kaokada kola manipulišu vozačem. Kola kažu:"Idi ovim putem", a vozač mora da ih sledi.Nekada se to dešava; kočnice ispuste, toč-kovi ne funkcionišu dobro, vi želite da kre-nete na jug, a kola idu na sever. Mehanizamse pokvario; to je havarija, saobraćani udes.Ali takav udes je postao normalan za ljud-ski um. Neprekidno želite da idete negde, aum želi da ide negde drugde. Vi želite daidete u hram, a um misli da ide u bioskop,pa se nađete u bioskopu. Možda ste izašli izkuće kako bi otišli u hram da se molite... asedite u bioskopu - jer kola su želela da idutim putem, i vi ste nemoćni.

Inteligencija je majstorstvo, veština- gospodarenje svim mehanizmima unutarvas. Telo je mehanizam, um je mehanizam;vi postajete majstor. Niko ne manipuliševama; um jednostavno prima vaše naredbe.To je inteligencija.

Dakle ako pitate: "jesu li neki ljudiviše glupi od drugih" - to zavisi. Kao što javidim, ljudi su obrazovani glupani i neobra-zovani glupani. To su obično dve kategori-je, jer treća kategorija je tako jedinstvena,da je ne možete učiniti kategorijom. Pone-kad retko, dogodi se Buda; Buda je inteli-gentan. Ali onda on izgleda kao pobunje-nik, jer vam ne daje vaš komadić svesnosti,fiksiranu svest. Kreće se daleko od utvrđe-nog puta, on ima svoju vlastitu stazu. Inte-ligencija uvek sledi sebe. Ona ne sledinikoga. Inteligencija gradi svoju sopstvenustazu. Samo glupi ljudi slede.

Ako ste vi ovde sa mnom, možetebiti ovde na dva načina. Možete biti inteli-gentno ovde sa mnom; onda ćete učiti odmene, ali nećete slediti. Sledićete svojuvlastitu inteligenciju. Ako ste glupi, nemarite za učenje; jednostavno me sledite.To izgleda jednostavno, manje rizično,manje opasno, više bezbedno, sigurno, jer

uvek možete prebaciti odgovornost namene; ali ako izaberete siguran, bezbedanput, izabrali ste smrt. Niste izabrali život.Život je opasan i rizičan. Inteligencija ćeuvek izabrati život - po svaku cenu, kakavgod da je rizik - jer to je jedini način da sebude živ.

Inteligencija je kvalitet svesnosti.Inteligentni ljudi nisu glupi.

Drugo pitanje:Kakva je razlika između introspekci-

je i samoprisećanja, tj. stalnog sećanjasebe?

Velika razlika. Introspekcija je raz-mišljanje o sebi samom. Samoprisećanjeuopšte nije razmišljanje; to je postajanjesvesnim o samome sebi. Razlika je suptilna,ali vrlo velika.

Zapadna psihologija insistira naintrospekciji, a istočna psihologija insistirana samoprisećanju. Kada se vi ispitujete, štaradite? Na primer, vi ste ljuti; počinjete darazmišljate o svojoj ljutnji - kako je onaprouzrokovana? Počinjete da analiziratezašto je prouzrokovana. Započinjete dasudite da li je dobra ili loša. Počinjete da

racionalizujete, da ste bili ljuti jer je situaci-ja bila takva. Predajete se teškim mislimaoko ljutnje, analizirate, učestvujete, razmiš-ljate o njoj, pokušavate da planirate kako daje izbegnete, kako da je se oslobodite, kakoponovo da joj se ne predate. Ovo je procesrazmišljanja. Vi ćete prosuditi da je ona"loša" jer je destruktivna. Daćete zavet:"Nikada neću počiniti istu grešku." Pokuša-ćete da kontrolišete ovu ljutnju kroz volju.Zbog toga je zapadna psihologija postalaanalitička... analiza, ispitivanje.

Istok ne stavlja akcenat na ljutnji.Akcenat Istoka je na sebi, na svom Sopstvu.Da budete svesni kada ste ljuti, da budetetako svesni... Ne da mislite, jer razmišljanjeje uspavana stvar. Možete razmišljati kadaste čvrsto uspavani; nema potrebe za sves-nošću. U stvari vi neprekidno mislite, a dauopšte niste svesni. Proces mišljenja seodvija dalje i dalje. Čak i kada ste dubokouspavani u noći. Razmišljanje se nastavlja,um i dalje nastavlja svoj unutrašnje blebe-tanje. To je mehanička stvar.

Istočna filozofija kaže: "Budite sve-sni. Ne analizirajte ljutnju, nema potrebe.Samo pogledajte u nju, ali pogledajte sasvesnošću. Ne počinjite da razmišljate." U

stvari, ako započnete razmišljanje, onda ćemišljenje postati barijera za posmatranjeljutnje. Onda će je mišljenje zaodenuti.Razmišljanje će biti kao oblak koji je okru-žuje; jasnoća će biti izgubljena. Uopštenemojte razmišljati. Budite u stanju nema-nja misli, i posmatrajte.

Kada nema čak ni talasića misliizmeđu vas i ljutnje, ljutnju ćete sresti licemu lice. Vi je ne analizirate. Ne marite daidete do njenog izvora, jer izvor je u prošlo-sti. Vi je ne razmatrate, jer onog trenutkakada je razmatrate, razmišljanje započinje.Ne dajete nikakav zavet: "Uradiću to." Jerto vas vodi u budućnost. U svesnosti viostajete sa osećanjem ljutnje - upravo ovdei sada. Niste zainteresovani da je menjate;zainteresovani ste samo da gledate u njudirektno, licem u lice, odmah bez odlaga-nja. Onda je to samoprisećanje ili stalnosećanje sebe.

Ovo je lepota toga: ako možete gle-dati u ljutnju, ljutnja iščezava. Ne samo daiščezava u ovom trenutku; samo njeno išče-zavanje tvojim dubokim posmatranjem dajevam odgovor da nije potrebno koristitivolju, da nije potrebno donositi nikakvuodluku za budućnost, nije potrebno odlaziti

do prvobitnog izvora odakle ona dolazi. Toje nepotrebno. Sada imate ključ: gledate uljutnju, i ljutnja iščezava. A ovaj pogled jedostupan uvek. Kad god ljutnja bude tu;onda taj pogled prodire dublje.

Postoje tri stadijuma posmatranja.Prvi, kada se ljutnja već dogodila i otišla.Gotovo da je gledate u rep kada iščezava -slon je otišao, samo je rep tu - jer kada jeljutnja bila tu, zaista, tako ste duboko biliupleteni u to da niste mogli biti svesni.Kada je ljutnja gotovo iščezla, devedesetdevet posto - samo jedan posto, poslednjideo nje odlazi, iščezavajući na dalekomhorizontu - onda postajete svesni; ovo jeprvo stanje svesnosti. Dobro, ali ne dovolj-no.

Drugo stanje je kada je slon tu, nerep; kada je situacija zrela, vi ste zaista ljutido maksimuma - ključate, izgarate - ondapostajete svesni.

Onda postoji još i treći stadijum:ljutnja nije došla, tek dolazi - ne rep negoglava. Baš ulazi u vašu oblast svesnosti ipostajete svesni - onda se slon nikada nematerijalizuje. Vi ubijate životinju pre negošto se rodi. To je kontrola rađanja. Pojavase nije dogodila; onda ona ne ostavlja trag.

Ako zaustavite to u sredini, polaglave se dogodilo, nešto će ostaviti u vama- trag, teret, malu povredu. Osetićete seogrebanim. Čak i ako ne dozvolite da tosada ima pun uticaj, to je ušlo. Ako gledateu rep, cela stvar se već dogodila. Najvišešto možete je da se kajete; a kajanje je raz-mišljanje. Opet postajete žrtva misaonoguma.

Čovek svesnosti se nikada ne kaje.Nema mesta za kajanje jer sa više svesnostiide u dubinu, on može zaustaviti proces čaki pre nego što počne. Čemu onda kajanje?Nije da on pokušava to da zaustavi - lepotatoga je u tome. On jednostavno posmatra to.Kada gledate u raspoloženje, u situaciju, uemociju, osećanje, misao - kada unesetekvalitet gledanja - gledanje je kao svetlost;tama iščezava.

Postoji ogromna razlika izmeđuintrospekcije i samosećanja. Ja nisamnaklonjen introspekciji. U stvari, introspek-cija je malo patološka; to je igranje savašim vlastitim ranama. Ona neće pomoći,neće pomoći da se rana zaceli. U stvari toće učiniti baš obrnuto; ako nastavite dadodirujete svoju ranu, održavaćete je sve-žom. Introspekcija nije dobra. Introspektiv-

ni ljudi su uvek morbidni, bolesni. Oni pre-više razmišljaju. Introspektivni ljudi su zat-voreni. Nastavljaju da se igraju sa svojimranama, svojom mukom i svojom strepnjom- čitav život onda izgleda preveliki prob-lem; ne može se razrešiti. Introspektivnomčoveku sve izgleda kao problem. Sve što sedogodi postaje problem.

A onda, on je previše unutra; nemože se kretati van. Ravnoteža je izgublje-na. Introspektivni ljudi beže od života i iduna Himalaje. Oni su morbidni, bolesni,patološki. Zdrava osoba ima zdrav zamah;ona se može kretati unutra, a može se kreta-ti i van. U stvari ona zapravo ne deli unut-rašnji život i spoljašnji život. Ona ima slo-bodan protok, slobodan zamah. Kad god jepotrebno ona se jednostavno kreće unutra.Kad god je potrebno ona se kreće spolja.Nije protiv spoljašnjeg sveta; nije protivunutrašnjeg sveta. Unutra i spolja treba dabudu kao udisanje i izdisanje; oboje su nuž-ni.

Introspektivni postaju previšezamišljeni, previše su unutra. Oni se plašeda izađu van, jer kad god izađu van, postojeproblemi, stoga se oni zatvaraju. Oni posta-ju monade bez prozora. A onda problemi i

problemi - um nastavlja da stvara probleme,a onda stalno pokušava da ih reši.

Introspektivan čovek je više sklonda postane lud. Introvertni više postaju ludiod ekstrovertnih; u ludnicama ćete naćidevedeset devet posto introvertnih, intros-pektivnih, a najviše samo jedan posto odekstrovertnih. Oni ne mare o unutrašnjojstrani stvari. Nastavljaju da žive na površi-ni. Ne misle da postoje problemi. Oni misleda je život samo da bi se uživalo. Jesti, piti ibiti srećan cela je njihova religija, ništadrugo.

Naći ćete da su ekstrovertni zdravijinego introvertni, jer su oni barem u kontak-tu sa celinom. Introvertni gubi kontakte sacelinom. On živi u svojim snovima. Onnema izdišući dah. Samo zamislite, ako nedozvolite da se izdahne dah, vi ćete se raz-boleti jer dah koji se udahnuo neće uvekostati svež. U okviru sekunde on će postatiustajao, u toku sekunde izgubiće kiseonik,život; u sekundi on se dokrajči - onda živiteu ustajalom mrtvom vazduhu. Morate izaćivan da tražite nove izvore života, da tražitesvež vazduh. Morate neprekidno da se kre-ćete.

Po meni, ako želite da izaberete

između ekstrovertnog i introvertnog, reći ćuvam: "izaberite ekstrovertno." Ekstrovertanje manje bolestan - živi na površini, nikadane može upoznati istinu, ali barem nikadane poludi. Introvertan može saznati istinu,ali to je jedna mogućnost od stotinu. Deve-deset devet posto je moguće da će poludeti.

Ja sam naklonjen proticanju života.Život treba da bude ritam; izađete van, uđe-te unutra, a ne vezujete se ni za šta. Samoostajete budni, pažljivi. Zapamtite, sećajtese. Nastavite da pamtite kada ste u svetu;onda takođe pamtite kada ste unutra u sebi,onda takođe pamtite. Uvek svest održavajtebudnom, gorućom, živom. Plamen svesnos-ti ne treba da bude izgubljen, to je sve.Onda živeći na tržnici ili živeći u manastiru- nikada nećete biti gubitnik u životu. Dos-pećete do najdubljeg dna koji život možedati. To najdublje dno je Bog. Bog je igrač:van i unutra, introvertan i ekstrovertan, oba- ali svestan.

Treće pitanje:Ponekad, dakle, vi se smeškate na

predavanju.

Možda postajem svetiji, božanskiji,

jer što ste više sveti, više živite neozbiljno.Vi se cerekate, smejete se; onda to nijeteret. Čitav vaš život postaje osmeh; nijeviše ozbiljna stvar.

Inače religiozni ljudi svuda u svetusu učili ljude da budu vrlo ozbiljni - izdu-ženih lica. To je bolest, nije zdravlje. Nači-nite smeh svojom molitvom. Smejte se više.Ništa ne oslobađa vaše zakočene energijekao smeh. Ništa vas ne čini detinjastim kaosmeh. Deca se cerekaju, smeju i osmehuju.Naravno, ona takođe i plaču, ali i njihovoplakanje je lepo.

Jadikujte, plačite i smejte se; pustiteda to budu vaše molitve. Idite u hram - neverbalizujte. Idite u crkvu - ne marite zaautorizovanu verziju molitve. Ne postojinijedna; nijedna verzija nije autorizovana.Stvorite svoju vlastitu molitvu. Ako hoćeteplakati, plačite. Suze su mnogo značajnijeod bilo kojih reči; one privlače vaše srce.One su više molitvene, lepše, značajnije.Reči su mrtve. Suze su žive, sveže - dolazeiz vas, iz vaše dubine. Ili smeh: lepo sesmejte s bogom u hramu.

U Talmudu je rečeno... a Talmud jeneobična knjiga. Gita, Biblija i Kuran - svete knjige izgledaju ozbiljno. Talmud je jed-

nostavno izuzetan. U Talmudu se kaže:"Bog voli one ljude koji učine da se drugismeju." Ne možete pojmiti da religijski spisovako govori: "Bog voli one ljude koji uči-ne da se drugi smeju." Oni su pravi sveci.Ako činite ljude ozbiljnim, vi ste grešnik.Svet je inače previše preopterećen; molimo,ne opterećujte ga više. Dajte malo smeha.Stvorite talasić smeha gde god da ste. Smej-te se malo više i pomognite druge da sesmeju. Ako se čitav svet može smejati glas-no, ratovi će iščeznuti, jer ratove vode ozbi-ljni ljudi. Zbog toga ako se smejete na suduto je prestup. Nijedan sud to ne dopušta - vivređate sud. Svako treba da bude ozbiljan.Pogledajte sudije koje sede na sudu; kakooni izgledaju budalasto ozbiljni. Malo sme-ha će im pomoći da budu više pravedni;pomoći će im da razumeju mnogo dubljeljudska bića. Njihova hladnoća ne možedeliti pravdu, jer hladnoća je nečovečna.Malo topline...

Inače sudija se boji. Ako lopov nasudu počne da se smeje, a sudija mu se pri-druži, i ceo sud se smeje - onda se sudijauplaši. Onda će to postati previše čovečno;a biće i teško baciti tog nasmejanog lopovau zatvor, za tri, četiri ili pet godina. Ni za

šta važno - on je ukrao nekoliko rupija.Ukrao je malo maye, a sudija može bitivedantista. Ukrao je malo iluzije - rupije,dijamante - a treba da bude bačen; za mrtvedijamante živo biće treba da bude bačeno zapet godina u trulež. Ili u dubokoj ljutnji, ubesu, u nekom trenutku ludosti je moždaubio. Čak i sudijama nailazi ponekad misaoda ubiju. Teško je naći ljudsko biće, kojenije mnogo puta u svom životu mislilo daubije nekoga. To izgleda ljudski, ta ideja.

Ja ne kažem da idete i ubijete, nekažem da sudije treba da oproste onima kojisu ubice, ne. Inače malo smeha će pomoći.Jedan čovek je ubijen; ako se sudija možemalo nasmejati i sud se malo takođe cerekasa sudijom, biće mu teško da pošalje togčoveka na vešala. Zato što je to opet ubis-tvo; kako možete stvari postaviti ispravnokada se radi jednog ubistva sudija odluči zadrugo ubistvo? Možda tom čoveku trebapsihoanalitički tretman? Možda taj čovektreba da bude poslat u manastir, da meditiradve godine. Ali ne u smrt - jer smrt... Akoje rđavo izvršiti ubistvo, izvršiti ubistvo uime pravde je takođe loše, ono ne možepostati dobro.

Inače sudije su vrlo ozbiljni ljudi,

političari su vrlo ozbiljni ljudi - čitav teretsveta je na njihovim ramenima. Svuda usvetu oni stalno misle: "Šta posle Mao Ce-tunga?" Kao da nije bilo sveta pre Mao Ce-tunga. Svet je bio srećan. Zapravo on će bitisrećniji ako svi Mao Ce-tungovi iščeznu.

Upravo čitam knjigu, vrlo neobičnuknjigu. Autor je rekao da bi Indija bržedobila nezavisnost da nije bilo Gandija. Biosam malo iznenađen, ali kada sam razmot-rio njegov dokaz, osetio sam da je u pravu.Gandi je stvorio mnogo nevolja - bando-glav, kao svi političari. On je stvorio mnogonevolja; on nije pravio kompromise i ustu-pke ni u čemu. Imao je svoja vlastita glediš-ta, a Đinah je imao svoje sopstvene puteve.Oni se ne bi nagodili. Obojica su bili tvrdo-glavi, poput kamena. Izgleda da je autorimao ispravan uvid, koji kaže da bi Indijapre postala nezavisna da nije bilo Gandija iĐinaha.

Da nije bilo verskih institucija Indijanikada ne bi bila zavisna. Ako bi političariiščezli iz sveta, svet bi bio slobodan. Ne bitrebalo da bude borbe za slobodu; on bi biojednostavno slobodan. Ako sveštenici nes-tanu i ozbiljne crkve, koji izgledaju višekao smrt nego život, nestanu i hramovi pre-

rastu u mesta za ples, za uživanje, da sebude blažen, da se bude ekstatičan: svet bibio više religiozan.

Stoga kada kažete: ponekad, vi sedakle smejete na propovedi, ja se nadam,mora biti da postajem svetiji. Inače, izgledada ne postoji drugi razlog.

Četvrto pitanje:Vijay Ananda je bio sto posto sigu-

ran da će njegov film "Jaan Hazir Hai" bitihit... jer je njegov ’guru’ predvideo njegovizuzetan uspeh... Ali film je propao. Hoće li’guruđi’ objasniti to? - iz magazina "Sta-rdust."15

Prva stvar: Vijay Anand nije takoglup da bi me pitao za takve stvari. Nikadanije spominjao ništa o svom poslu. Ništanije pitao o filmu "Jaan Nazir Hai" i nikadamu nisam odgovorio. Nisam čak ni znao daje snimio film "Jaan Nazir Hai."

Međutim ljudi, urednici magazina"Stardust," mora da su nešto sanjali. Moždasu videli san, možda su u svojim snovimačuli mene da kažem: "Tvoj film, Vijay,imaće izuzetan uspeh." Oni su pogrešno

15 Magazin "Zvezdana prašina".

razumeli stvar. Moram im reći u njihovimsnovima da je 'izuzetan uspeh' u Lao Ce-ovom značenju. Lao Ce kaže: "Zato što memali broj ljudi razume, ja sam veličans-tven." Dakle, ako prevedete to, izuzetanuspeh znači: ako niko ne ide da gleda film.Jer mase su tako glupe, ne mogu ga razu-meti, jer je uzvišen; i to je izuzetan uspeh.Kada mase idu da ga gledaju, on nije uspeo,propao je. Mora da je glup; inače kako biprivukao tako mnogo ljudi?

Ja nisam rekao ništa, ali ako su oninešto čuli u svojim snovima, pogrešno sume interpretirali. Ako je propao, to je izuze-tan uspeh. To mora biti nešto što ide izvanobičnog uma. To je ono što je izuzetanuspeh. Hitler nije izuzetan uspeh; mase suga obožavale. To pokazuje da je pripadaomasama. On je bio običan, glupav čovek.Lao Ce je izuzetan uspeh; niko ga ne zna,niko nije čuo o njemu - čak ni glas. Ondolazi i kreće se tiho. On je bio izuzetanuspeh, i znao je to. U svojoj knjizi Tao TeČing, on kaže: "Ja sam uzvišen, jer malibroj ljudi može da me razume. Ceo svet mepogrešno shvata; zbog toga sam uzvišen."Ređe razumevanje, ređe će biti shvatanje, iviše mogućnosti da se pogrešno razume.

Poznavao sam vrlo izuzetnog čove-ka. On je bio sannyasin. Kada sam bio dete,imao sam običaj da posećujem moje selo, aon je imao običaj da boravi kod moje poro-dice. Voleo sam tog čoveka samo iz jednograzloga, kad god bi propovedao ljudima iljudi bi aplaudirali, pogledao bi u mene irekao: "Radžniš, nešto mora da nije u redu.Inače zašto ljudi pljeskaju? Oni pljeskajusamo kada je nešto pogrešno, jer su onipogrešni." Kada niko ne bi pljeskao, i nikone bi razumeo šta on govori, kada bi svigledali baš kao da gube svoje vreme, on bidošao kući i rekao: Radžniš, mora da samrekao nešto. Video si? Niko nije mogao darazume." Kod masa, uspeh je promašaj.

Peto pitanje:Kakva je razlika između samoprise-

ćanja i svedočenja?

Baš sam vam sada rekao koja je raz-lika između introspekcije i samoprisećanja.A sada, koja je razlika između samoprise-ćanja i svedočenja.

Da, opet ima mnogo razlike; jer usamoprisećanju je akcenat na sebi, na Ja.Baš kao što je u introspekciji akcenat na

misli, osećanju, emociji, raspoloženju, ljut-nji, seksualnosti, ili bilo čemu, a sebe ilibiće se zaboravlja; u samoprisećanju svaenergija je usredištena na sebi i vi samogledate raspoloženje, situaciju, pazite naosećanje - ne razmišljate o tome, jer u raz-mišljanju pogled je izgubljen, čistotapogleda se gubi.

Svedočenje je korak napred. U sve-dočenju, čak i sebe (Ja) odbacujete; samoprisećanje, pamćenje ostaje. Ne da se jasećam, ili pamtim. "Ja" više nije deo svedo-čenja. Samo sećanje... Svedočenje je svedo-čenje o samom sebi.16 Samoprisećanje jepočetak; svedočenje je kraj. Pomoću samo-prisećanja vi započinjete da gledate u ljut-nju, držite sebe usredsređenim na sebe, kris-talisani na sebe, gledajući u talasiće okolovas u umu. Ali kada pogledate u um, ubrzo,um iščezava. Kada um iščezne i ima praz-nine, onda se može preduzeti novi korak:sada gledate u sebe samog. Sada samaenergija koja je gledala na ljutnju, seks,ljubomoru jeste slobodna - jer ljubomora,ljutnja i seks su iščezli. Sada se ta ista ener-gija okreće okolo da gleda u vas same.

16 Svedočenje je objektivna svest o samom Ja koje jesvesno ovog ili onog sadržaja, misli ili objekta.

Kada ista energija gleda u sebe, onatakođe iščezava; onda postoji samo sećanje,pamćenje. To sećanje je svedočenje. U sve-dočenju ne postoji sebe ili biće. Vi gledateu ljutnju, ali kada pogledate u sebe same,više niste vi; samo neizmerno, beskonačno,neograničeno svedočenje. Samo svesnost -beskonačna i neizmerna, ali bez ikakvekristalizacije. To mora da se razume.

Gurđijev je radio celog svog životana metodi samoprisećanja; na Zapadu jebilo gotovo nemoguće da se uvede svedo-čenje, jer je Zapad živeo sa introspekcijom.U svim hrišćanskim manastirima se učilaintrospekcija. Gurđijev je uveo nešto izvanintrospekcije; nazvao je to "samopriseća-nje." Uvek je razmišljao da uvede svedoče-nje, ali nije mogao, jer svedočenje se možesamo uvesti kada je samoprisećanje ustalje-no; pre toga se ne može uvesti. Da se govo-ri o tome pre sazrevanja samosećanja ne bivodilo nigde, bilo bi beskorisno. Dugo ječekao, ali to nije mogao uvesti.

Na Istoku mi koristimo oboje. Ustvari koristili smo sva tri: introspekcija jebila za vrlo obične religiozne ljude, one kojine žele da idu duboko; oni koji žele da iduduboko, za njih je samoprisećanje, a oni

koji žele da idu tako duboko da iščeznu udubini, za njih je svedočenje. Svedočenje jeposlednje. Izvan toga ništa ne postoji. Nemožete biti svedok svedočenja - jer će totakođe biti svedočenje. Dakle ne postojimogućnost da se ide izvan svedočenja: doš-li ste do samog kraja. Kraj sveta jeste sve-dočenje.

Krećite se od introspekcije dosamoprisećanja, a od samoprisećanja nadaj-te se jednog dana da krenete do svedočenja.Međutim imajte na umu da samoprisećanjenije cilj. To je dobro baš kao most, aličovek mora da ga pređe, mora da ode izvannjega.

Šesto pitanje:Da li moguće da se bude u stanju

čiste svesnosti za kratko i da se iz njegaopet ispadne?

Ne, to nije moguće. Ali ponekad senešto slično tome dogodi: vi na mahoveimate letimično iskustvo čiste svesti; jošniste ušli u čistu svest. To je baš kao kadagledate sa udaljenosti od stotinu miljavrhove Himalaja. Niste ih još dosegli, ali ihmožete gledati s velike udaljenosti. Možete

posmatrati vrhove; ne možete imati oseća-nje. Možete otvoriti prozor i posmatratidaleki Mesec; zraci će vas dodirnuti i vićete biti osvetljeni, imaćete određeno iskus-tvo, ali iz tog iskustva na prozoru stalnoćete ispadati.

Kada se čista svest dostigne - a neletimično svetlucanje na mahove, nego steušli u nju - onda je ponovo ne možete izgu-biti. Jednom postignuta, ona je postignutazauvek. Ne možete ispasti iz nje. Zašto? Jeronog trenutka kada uđete u nju, vi nestajete.Ko može ispasti iz nje? Da biste ispali iznje, morate ostati kao vi sami, ono što stebili pre. Ali da bi se ušlo u čistu svest, egonestaje potpuno, individualno biće nestajekompletno. Ko će se onda vratiti natrag?

U letimičnom svetlucanju vi nisteiščezli; vi ste tu. Možete imati na mahovesvetlucanje i zatvoriti oči. Možete imati namahove svetlucanje i zatvoriti prozor. To ćepostati pamćenje; to će vam se privideti; toće postati nostalgija. To će doći u vaše sno-ve. Ponekad ćete iznenada osećati opetdubok poriv da imate to svetlucanje, ali tone može biti trajno stanje. Letimičan uvid jesamo letimičan uvid. Bljeskovi. Dobri su,lepi, ali ne vezujte se za njih, jer oni nisu

trajni. Stalno ćete ispadati iz njih - jer stejoš tu.

Kada imate na mahove viđenja, kre-ćite se prema vrhovima, krećite se premamesecu... postanite jedno s mesecom. Dokpotpuno ne iščeznete vi ćete ispadati.Moraćete se vraćati natrag u svet, jer će seego osećati ugušen letimičnim viđenjem,tim svetlucanjem. Ego će osećati smrtnistrah. Reči će: "Zatvori prozor! Dovoljno sigledao u mesec. Ne budi glupav. Ne budiduševno poremećen, lunatik." Reč "lunatik"znači mesečar. Reč "lunar" dolazi od rečimesec. Svi umno poremećeni ljudi se nazi-vaju lunaticima, umobolnim, mesečarima -koji misle o dalekim snovima.

Um, ego, će reći: "Ne budite mese-čar (umobolni). U redu je da imate, pone-kad, otvoren prozor i gledate u mesec, ali nebudite opsednuti. Svet čeka na vas. Imateodgovornosti da izvršite u svetu." Ego ćevas privući i nagovoriti, zavešće vas premasvetu; jer ego može postojati samo u svetu.Kad god nešto iz drugog sveta prodre u vašum, ego postaje uplašen, uspaničen, pres-travljen. To izgleda kao smrt.

Ako bi to viđenje na mahove postalotrajni životni stil, samo vaše biće, onda

možete premostiti rastojanje, premostiti jaz.Možete napredovati. Kada postanete čistasvesnost, onda nema ispadanja iz toga. Toje stvar bez povratka. Čovek samo uđe unu-tra; nikada ne izlazi van. To nema izlaz,samo jedna vrata... ulaz.

Sedmo pitanje:Rekli ste da je Buda bio u suštini

sebičan. Da li je Isus bio isti? Ako je tako,šta je mislio (kada je rekao): "Ako nekohoće da pođe za mnom, neka se odreknesebe, uzme svoj krst i sledi me."

Da, Isus je takođe sebičan; drugačijenije moguće. Isus, Krišna, Zaratustra, Buda- svi su sebični ljudi, jer se iz njih javljatako mnogo saučešća. To nije moguće akonisu usredišteni na sebe. To nije mogućeako nisu postigli svoje sopstveno blažens-tvo. Prvo, čovek mora da postigne ostvare-nje svoga Sopstva; samo onda može dadeli... a oni su delili toliko mnogo da su čakvekovi prošli, a još nastavljaju da dele.

Ako volite Isusa, odjednom steispunjeni saučešćem. Njegova ljubav jošteče. Telo je iščezlo, ali njegova ljubav nijeiščezla. Ona je postala trajna pojava u sve-

tu. Uvek će biti tu. Kad god bude nekospreman, prijemčiv, njegova ljubav će pote-ći. Ali to je bilo moguće samo kada je ondospeo do svog iskonskog izvora; on jemorao biti sebičan.

Koje je onda značenje? Da li overeči izgledaju kontradiktorne? " Ako nekohoće da pođe za mnom, neka se odreknesebe..." Da, one izgledaju paradoksalne; akosam ja u pravu, onda mi one protivreče. Jasam u pravu, a one mi ne protivreče. To jesamo naizgled, jer Isus kaže: "Ako želite dadostignete Sebe (Sopstvo), vi ćete morati daizgubite sebe (Ja, ego), to je put." Dakle,kada Isus kaže: " Ako neko hoće da pođe zamnom, neka se odrekne sebe..." to je zatošto je to jedini način da bude on sam. Vimožete dostići Sebe, samo kada se odrekne-te svog ega. Možete dospeti do Sebe, kadapotpuno iščeznete.

Isus kaže: "Ako prianjate uz život,izgubićete ga. Ako ste spremni da ga izgu-bite, dobićete život večni. Postići ćete životobilan, beskonačan." Kada kap vode padneu okean, ona gubi sebe - odrekne se sebe -ona postaje okean. Ona ne nadoknađujeništa a dostiže do okeana; jednostavno gubisvoje vlastite granice. Kada Isus kaže: "

Ako neko hoće da pođe za mnom, neka seodrekne sebe..." to okean govori kapi:"Dođi, odrekni se sebe! - tako da možeš i tipostati okean." Ovo je najsebičnija stvar: dase postane okean.

Kap je vrlo nesebična, ali ostaje kap- konačna, ograničena, jadna. Izgleda kaoda je sebična, ali nije. Ako nastavite daposmatrate sebične ljude u svetu, nećetenaći da su zaista sebični. Oni su jednostav-no budalasti, ne sebični.

Zaista sebični ljudi postaju mudri.Zaista sebični ljudi su oni koji pokušavajuda postignu nirvanu, koji pokušavaju dadostignu Boga, koji pokušavaju da postignumokšu - oslobođenje, slobodu. Oni su zaistasebični ljudi, ne oni ljudi koji su poznatikao sebični u svetu, jer pokušavaju da aku-muliraju bogatstva. Oni su jednostavnobudalasti, nisu sebični. Ne koristite tu lepureč za njih. Oni su jednostavno neozbiljni,besmisleni.

Zašto ih nazivate sebičnim? Oninastavljaju da akumuliraju bogatstva i nas-tavljaju da prodaju sebe za njih. Grade veli-ku kuću, a sami postaju šuplji, prazni. Ima-ju velika kola, a nemaju unutra dušu. A viih nazivate sebičnim. To su najnesebičniji

ljudi. Oni su zapravo dali svoje Sopstvo niza šta.

To se dogodilo: Jedan čovek jedošao kod Ramakrišne s mnogo zlatnihnovčića, i želeo je da mu ih da. Ramakrišnaje rekao: "Ja ne dodirujem zlato, odnesi ihodavde."

Čovek je bio impresioniran. Rekaoje: "Kako ste vi nesebični."

Ramakrišna se nasmejao i rekao:"Nesebičan, ja? Ja sam sebičan čovek. Zbogtoga ne dotičem to zlato. Nisam tako luc-kast. Nesebičan si ti, prodao si sebe za zlat-ne novčiće."

Ko je nesebičan? Onaj ko daje svojudušu za zlatne novčiće, je li nesebičan? Ilionaj ko napusti sve iz sveta, da dospe dosvoje duše, je li on sebičan? U svetu ljudigube sebe i ne postižu ništa, a vi ih nazivatesebičnim. Oni su nesebični ljudi, luckasti.Buda, Isus, Krišna - oni su postigli najvišisjaj i slavu, do krajnjeg, apsolutnog blažen-stva. Buda je rekao: "Ja sam dospeo donenadmašnog samadhija." A vi ih nazivatenesebičnim? Oni koji žive u savršenomblaženstvu, nazivate ih nesebičnim? Vi steuništili lepu reč.

Isus je u pravu: " Ako neko hoće da

pođe za mnom, neka se odrekne sebe..." jerto je jedini način da se dospe do sebesamog. Njegovo učenje je sebičnost.

"... i uzme svoj krst i sledi me," jer toje jedini način da se uskrsne. Ako želitenovi život, moraćete da umrete. Ako želiteda oživite, uskrsnete, morate nositi svojvlastiti krst. Budite raspeti na krstu u mate-rijalnom svetu, i vi ćete uskrsnuti u duhov-nom. Umrite iz trenutka u trenutak za proš-lost, tako da uskrsnete svakog trenutka usadašnjosti. Umiranje je umetnost, jedna odnajosnovnijih. Oni koji znaju kako da umru,samo oni znaju kako da žive. Ljudi koji seboje umiranja postaju uplašeni i od življe-nja. Ljudi koji se previše boje smrti i umi-ranja, postaju nesposobni za življenje, jerživot ima smrt kao svoj deo.

Kada Isus kaže: "Uzmi svoj krst isledi me," on govori: "Budi spreman daumreš, ako zaista želiš da postigneš večniživot." To je sebičnost.

A kada ljudi kao Isus kažu: "Sledime," vi ćete ih pogrešno razumeti. Kada uGiti Krišna kaže Arđuni: "Ostavi sve - svetvoje religije. Predaj se meni. Dođi, i sledime," šta tačno kaže? Jesu li svi ovi ljudivrlo egoistični? Oni kažu: "Dođi, i sledi

me." U stvari, kada Isus kaže: "Dođi, i sledime," on kazuje: "Ja sam najunutarnijaduša." Kada Krišna kaže: "Predaj se meni,"on ne kaže, predaj se ovom spoljašnjemKrišni. On kaže: "Duboko dole, ja samskriven u tebi. Kada se predaš meni, ja samsamo jedan izgovor za predanost. Ti ćešdospeti do svoje najunutarnije srži bića ilipostojanja. Sledi mene, da bi mogao daslediš svoju najunutraniju srž bića. Ja samdostigao tu najunutarniju srž."

Oni ne kažu da se sledi Isus ili Kriš-na. Oni kažu: "Predaj se," jer u predanostićeš postati Krišna, sam ćeš postati Isus. Ato je potpuno sebično.

Sama reč je uzela kvalitet osude.Kada neko kaže: "Ne budite sebični,"odmah je osudio. Ja pokušavam da ponovopročistim tu lepu reč. Pokušavam da jeiznesem u njenu pravu visinu. Reč je pala ublato, ali ta je reč kao dijamant. Ona možebiti u blatu, ali je ta reč kao dijamant. Onamože biti u blatu, ali može biti i očišćena,oprana. Ako me razumete videćete da, akoste zaista sebični, samo onda možete bitinesebični. Učim vas sebičnosti, jer bihželeo da budete nesebični.

Osmo pitanje:Koliko je od onoga što se javlja spo-

lja, kao što su smrt, neverstvo, itd. od mogauma? Koliko sam ja odgovoran za te stva-ri?

Vi niste odgovorni za te stvari. Akoneko umre vi niste odgovorni za njegovusmrt, ali ste odgovorni za način kako inter-pretirate smrt, za to ste odgovorni. Kada vasneko izneveri ili izda, niste odgovorni zanjegovo izdajstvo. Kako možete biti? Ali vito zovete izdajstvom; to možda nije. To jevaša interpretacija; a za interpretaciju ste viodgovorni.

Vi to nazivate smrću; ako vaša maj-ka umre, nazivate to smrću i patite. Ne pati-te zato što je majka umrla. Patite zato štomislite da je mrtva. Ako razumete životznaćete da ne postoji smrt. Dakle majka ćeumreti, majke će uvek umirati - ali vi nećetepatiti. Ona je jednostavno promenila jednostaro telo. U stvari to je trenutak da se uži-va. Imala je kancer ili tuberkulozu, starost, ihiljadu i jednu bolest, i vukla se. Vi to nazi-vate smrću? Ja to zovem ostavljanjem sta-rog tela, da bi se ušlo u novo. Zašto bihpatio zbog toga? Treba da budem srećan i

uživam u tome. To zavisi od interpretacije,a interpretacija je vaša odgovornost. Nekovas izneveri; ali ko kaže da je to izdajstvo?Na primer vaš ljubavnik, vaš muž, vašažena, se udalji od vas. Vi kažete da je toneverstvo? To je vaša interpretacija. Moždaste bili previše posesivni. On vas nije izdao;on jednostavno pokušava da zaštiti sebe.Bili ste previše posesivni. Previše ste sevezivali. Vi ste gušili njegovo biće. Ubijaliste njegovu slobodu. On je jednostavnopokušao da spase svoj život - nije vas izdao.Možda se preselio kod neke druge žene utraganju, možda negde drugde gde cvetljubavi može cvetati. Ali vi ste ga prisilja-vali; a sada kažete da je to izdaja. Vi steuredili celu stvar da se desi, a sada to nazi-vate izdajstvom?

Samo posmatrajte, postanite budni ipažljivi, gledajte šta se dogodilo. Da nistebili tako džangrizavi, on možda ne bi otiša-o. Vaše zakeranje ga je dovodilo do ludila.Ili ga je vaše zanovetanje učinilo neosetlji-vim, bezosećajnim.

Postoje samo dva načina da se živisa džangrizavom ženom, ili zanovetajućimmužem. Jedan, što obično svi muževi čine,je da postanu bezosećajni. Uđete u kuću i

postanete debelokožac. Ona nastavlja dazakera, a vi ne marite. Nastavljate da čitatesvoje novine. Ne slušate šta vam govori. Alionda izdajete samog sebe, jer što postajeteviše bezosećajni, manje ćete biti nežni,manje ljubavni. Što više postanete neoset-ljivi, manje je mogućnosti za molitvu,manje mogućnosti da vam se život dogodi.Vi ste već mrtva stvar. Izdajete svoj sops-tveni život. Bolje je pobeći od žene da bispasli sebe, i takođe joj dali mogućnost darazume - to je drugi način: da se pobegne.

Ako muž nastavi da izneveruje svojvlastiti život, onda žena kaže da je on vrloodan i savestan. On izdaje svoj vlastiti život- i niko nije odgovoran za život nekog dru-gog. Vi ste ovde radi samih sebe; ja samovde za sebe. Niko nije ovde da ispuni oče-kivanja nikoga drugog. Ja moram živeti mojživot; vi morate živeti vaš život. Ako jedobro da ja rastem s vama, ako je dobro davi rastete sa mnom - lepo, možemo bitizajedno. Ali ako započnete da me ubijate, aja počnem da vas trujem, bolje je da se raz-dvojimo, jer razdvajanje će spasti dva živo-ta, učiniće dva zatvorenika slobodnim. Tonije izdaja.

Postoji samo jedna izdaja: a to je

izdati svoj vlastiti život. Ne postoji drugoneverstvo. Ako nastavite da živite sa džan-grizavom, posesivnom ženom, mužem, bezikakve ljubavi, uništavate svoje vlastitemogućnosti. Opet u Talmudu postoji izreka:"Bog će vas pitati: ’Dao sam ti tako mnogopovoljnih prilika da budeš srećan. Zašto siih propustio’?" On neće pitati: "Koje grehesi počinio?" On će pitati: "Koje si moguć-nosti za sreću propustio? Ti ćeš biti odgo-voran za njih." Ovo je zaista izuzetno lepo:"Ti ćeš biti odgovoran samo za ove povolj-ne prilike koje su ti bile dostupne a ti si ihpropustio." Ostani veran samome sebi - toje jedina vernost koja je potrebna - i sve ćebiti dobro.

Ako ste odani samome sebi, uvekćete naći partnera, životnog partnera, sakojim rastete. Inače promenite. Nema niče-ga lošeg u tome. To je dobro takođe i zapartnera, jer ako ne rastete, vi ćete odabratiosvetu. To je ono što svaki muž i žena čine.

Ako ne rastete i osećate se ograni-čeni, utamničeni, onda počinjete da misliteo osveti drugom - zbog drugog tamnicapostoji. Zbog drugog ste uhvaćeni. Ondaćete biti ljuti, neprekidno ljuti. Ljutnja ćepostati čitav vaš život. U takvoj situaciji vi

ne možete voleti. Kako neko može voletisvoje sopstveno utamničenje? Možda je tatamnica vaša žena, vaš muž, vaš otac, maj-ka, vaš guru - to ne čini razliku.

Ako ste ovde i osećate se utamniče-ni, bežite - što pre možete - sa svim mojimblagoslovima. Jer na taj način je opasno bitiovde. Vi ne treba meni da budete odani.Prva odanost je prema samome sebi; svedolazi iza toga. Ako se osećate ograničeni,uskraćeni - bežite! Ne čekajte nijedan trenu-tak, i nikada ne gledajte unatrag. Tražitenegde drugde. Život je beskonačan. Moždaimate nekog drugog koji vam bolje odgova-ra, koji ne postaje tamnica za vas, ko posta-je sloboda. Idite tamo. Uvek budite u traga-nju.

Inače, ako ovde visite okolo, mislećida ste utamničeni, počećete da mi se svetite.Postaćete ljuti na mene. Držaćete se kao daste sledbenik, ali ćete postati neprijatelj.Jednog dana ćete eksplodirati.

U svim uzajamnim odnosima trebazapamtiti da u uvom životu treba da učite irastete, da postanete više inteligentni i sve-sni. Ako vas nešto slabi, gubite snagu, grehje ostati u toj situaciji. Odlazite daleko. Nataj način ćete stvoriti svet mnogo puniji

ljubavlju. Međutim, učeno je sasvim supro-tno: čak i ako ne volite svoju ženu, volite je.Niko ne pita: "Kako neko može voletinekoga ako nije u ljubavi?" Možda je ljubavpostojala u početku, onda je iščezla. Ondaste bili učeni da ljubav nikada ne iščezava.To je opet apsolutno glupo. Sve što dođe,može da iščezne. Sve što se rodi, može daumre. Sve što počne, može se zaustaviti.Ostanite istiniti, pažljivi i budni.

Ako je ljubav iščezla, onda je grehživeti sa ženom. Onda ako spavate saženom vi ste grešnik. To je vrsta prostituci-je. Žena nastavlja da živi s vama, jer nemagde da ode. Nastavlja sada da živi s vamajer je finansijski zavisna od vas. Šta je ondaprostitucija? To je finansijska nagodba.Sada više nema ljubavi. Ako idete da seprostituišete, a ona se zaljubi u vas i odbijeda uzme novac, više nije prostitutka. Prosti-tucija dolazi samo s novcem. Kada umestoljubavi novac spoji dve osobe, to je prosti-tucija.

Ako živite sa ženom bez ljubavi, ižena živi s vama bez ljubavi, samo u finan-sijskoj nagodbi - sada će to biti teško, gdeda idete, šta da radite, to izgleda nesigurno,stoga se morate vezivati, biti ljuti i zanove-

tati; neprekidno se boriti, ali biti zajedno.Vaša je dužnost da budete zajedno - vi stevrlo opasni... iz ove prostitucije, kakav ćetip dece biti rođen?

Ne samo da uništavate sebe, uništa-vate buduće generacije. Decu ćete vi odga-jati, osobe koje se neprekidno bore, uvek ukonfliktu. Pa će ta deca, koja vam se rode,uvek biti u konfliktu. Deo njih će pripadatimajci, a deo ocu; a duboko unutra će nepre-kidno biti građanski rat. Uvek će biti pome-tena, zbunjena.

Kada dođete kod mene i kažete: "Jasam zbunjen"... Baš pre nekoliko dana jedošao jedan sannyasin i rekao: "Želim da sepredam,17 ali takođe i ne želim." Šta da seonda radi s takvim čovekom? On traži damu se pomogne. On želi da se preda. Atakođe, ne želi da se preda. Deo kaže "pre-daj se," a deo kaže "ne." To je šizofrenija,rascep ličnosti, ali takvi su gotovo svi.Odakle taj rascep dolazi? Ovaj rascep dola-zi od oca i majke, koji su uvek u konfliktu.

Dete ponekad oseća za oca, a pone-kad za majku. Oboje su ga doneli u svet.Pola ćelija njegovog tela pripada ocu, a polaćelija majci. Sada su oni u sukobu. Ono će

17 Da se prepusti učenju ili guruu.

neprekidno biti u građanskom ratu; nikadaneće biti spokojno, opušteno. Šta god dauradi, jedan njegov deo će nastavljati dagovori: "Besmislica. Ne radi to." Ako maj-čin deo kaže: "Uradi to", očev deo će reći:"Ne". Možda neće reći vrlo glasno, očevinikada ne govore vrlo glasno, ali očev deoće odmahivati glavom: "ne". Ako očev deokaže "da", onda majčin deo nastavlja dagovori, naravno vrlo glasno "ne!"

Sin Mule Nasrudina se zaljubio udevojku. Došao je kući i pitao Nasrudina,imajući poverenje u njega, šta da radi. Otacmu je šapnuo na uvo: "Ako zaista želišdevojku, odi i kaži svojoj majci "otac mi jezabrano, otac je protiv toga." A pred tvojommajkom ja ću reći "ja ti nikada neću dozvo-liti!" Onda je sigurno da će se tvoj brakdogoditi."

Sprovodi se velika politika. Svakoosetljivo dete nauči trikove trgovine, a ondaih prenosi celog svog života. Ono ostajepodeljeno, i kad god dovede ženu kući,počeće da igra ulogu oca, a žena će početida igra ulogu njene majke. I čitava priča senastavlja... a svet nastavlja da ulazi sve dub-lje i dublje u ludost.

Sva besmislica se događa jer ste bili

pogrešno učeni. Ja vas učim samo jednojispravnosti: to je ispravnost vašeg vlastitogživota. To će izgledati vrlo opasno. To ćeizgledati kao da pokušavam da stvorimhaos, anarhiju. Ja to ne činim. Anarhiju steveć stvorili - ona se ne može poboljšati. Japokušavam da stvorim red, ali red iz slobo-de; red kao unutrašnju disciplinu, ne kaospolja prinuđenu stvar.

Deveto pitanje:Da li bebe vide auru?

Da, ali samo do vremena dok nezapočnu da govore. Kada beba započne dagovori, sve iščezava. Govorenjem dete pos-taje deo društva. Kada je dete tiho, ne govo-ri, onda ono vidi iste stvari koje svetac vidi;baš one iste stvari koje vidi jedan prosvet-ljen čovek. Dete je gotovo svetac. Ali onoostaje samo dotle. Ako je dete tiho za šestmeseci, sa devet meseci, jednu godinu -onda će do tog vremena videti aure, dubokoće osećati. Jednom kada dete počne dagovori, njega više tu nema. Dete je ušlo usvet, svet jezika, razuma, uma. Onda ubrzoovi kvaliteti iščezavaju.

U Indiji mi imamo legendu, a vrlo

istinita stvar je skrivena u njoj. U Indiji sekaže da se beba do šest meseci seća svogprošlog života. To je istina, jer je do šestmeseci beba tako tiha i jasnoća je tako pro-dorna. Onda je svakog dana svet sve više iviše s njom, više i više je mi učimo, uslov-ljavamo, i dete postaje sve više i više deodruštva, a manje deo egzistencije - beba setako gubi. To je Adamov pad; drvo znanjaje okušano. Plod drveta znanja je kušankada beba počne da govori.

Onda ako to želite ponovo da zado-bijete, da povratite to, moraćete da učitetišinu - zbog toga se toliko mnogo zahtevatišina, meditacija. Vi ćete morati opet daostavite jezik. Svo unutrašnje brbljanjemora da se zaustavi; unutrašnji razgovormora da bude zaustavljen. Treba opet dapostanete nevini, bez govora, da nema ver-balizacije unutra, samo čisto bivanje; opetda se bude kao beba. Zapamtite, Isus je sta-lno govorio: "Samo oni koji su kao deca ućiće u carstvo božje."

Deseto pitanje:Zašto slušamo o manje prosvetljenih

žena nego muškaraca?

Osnovni razlog je da su muškarcieksperti u hvalisanju; a žene to nisu. Mnogežene su dospele do prosvetljenja. Broj jebaš isti kao kod muškaraca - ne može bitidrugačije, jer egzistencija nastavlja da ura-vnotežuje sebe - ali žene nisu hvalisavci.One se mnogo ne hvale. Ako dostignu pro-svetljenje one samo uživaju u tome. Naprave mnogo galame oko toga.

Muškarci su potpuno drugačiji. Akooni nešto postignu, prave puno buke okotoga; galame o tome. Društvo kontrolišumuškarci. Kada čovek postaje prosvetljen,svi ostali objavljuju celu stvar. Kada ženapostane prosvetljena niko ne mari, jer druš-tvo ne pripada ženi. One nisu vladari.

Muškarac je u osnovi više društvenobiće nego žena. Žena je ograničena na sebe,ili uglavnom na svoju porodicu. Ona nebrine za Vijetnam, ne mari za Ričarda Nik-sona - tako dalekim... nije važno. Ona nebrine o dolazećim generacijama, ovome ionome. Ona je srećna u svom domu, usvom malom vlastitom svetu. U stvari neželi ni sa kim da se meša, niko da je ometa.Ona želi da drži do sebe. Kada žena postaneprosvetljena, onda opet ostaje ista stvar: neide da propoveda svuda po svetu. To nije u

njenoj osnovi. Ne ide van da stvara sledbe-nike, da stvara organizovane religije. Tonije njena priroda. Ona uživa u tome; srećnaje s tim. Ona može plesati. Može pevati. Usvojoj kući, sedeći smireno, neće da brine.Žena ne postaje majstor. Isto toliko ženapostaje prosvetljeno koliko i muškaraca, aližena nema kvalitete da postane majstor.Ovo treba da se razume.

Žena ima savršene kvalitete da pos-tane sledbenik. Predanost je njoj laka. To jeprirodan deo ženskog bića. Predanost jelaka; predanost dolazi lako. Žena postajedobar sledbenik. Uvek ćete naći da, gde godnađete četiri sledbenika, tri će biti žene.Ovo će biti proporcija svuda u svetu.Mahavira je imao četrdeset hiljadasannyasina - trideset hiljada su bile žene.Ista proporcija je i kod Bude. Idite u nekucrkvu, ili neki hram i samo izbrojte - uvekćete naći razmeru tri prema jedan. Zapravosve su religije podržane, hranjene, od stranežena, jer su one sledbenice.

Predanost je njima laka, jer preda-vanje je pasivno. Ako idete i predate seženi, ona će se osećati smeteno i nelagodno.Ako čovek dođe i padne pred njena stopala,nikada neće moći da voli tog čoveka. On

nije muževan. Ako jurite ženu: što je višelovite, više je umoljavate, preklinjete ipadate pred njena stopala, više će joj bitinemoguće da vam se preda. Ženi je potre-ban neko kome se može predati, neko ko jedovoljno muževan. Žena ima pasivno biće,muškarac ima aktivno biće; yin i yang. Onisu komplementarni.

Za ženu je predavanje vrlo lako.Apsolutno je to za nju put bića, način biva-nja. Ali da prihvati nečiju predaju vrlo joj jeteško - a majstor mora da prihvati predava-nje. Mali broj žena su postale majstori, vrloretko; inače ja sam uvek zazirao od tihžena, koje imaju više muških hormona. Onemora da nisu prave žene.

U indijskoj istoriji postoji slučaj: oddvadeset četiri tirthankara kod đaina, bilaje jedna žena, njeno ime je bilo Malibai.Međutim, jedna od najortodoksnijih đain-skih sekti, takozvane digambare, nju nenazivaju ženom. Oni ne pišu njeno ime"Malibai," negi pišu "Mallinatha." To jepostalo muško ime; više nije žensko. Mno-go sam o tome razmišljao. Onda sam osetioda su digambare u pravu: bila je žena samopo imenu, inače je bila muškarac. Da sepostane tirthankara tako je neženstveno. Da

se prihvate milioni ljudi i njihova preda-nost, tako je neženstveno, da je bila celimsvojim bićem žena. Njeno unutrašnje bićeje bilo muškarac.

Dakle digambare su u pravu. Svet-hambare18 nastavljaju govoriti da je onažena; oni su više realistični, ali nisu u pra-vu; više su činjenični ali više nisu realni.Ponekad su činjenice vrlo fiktivne, maštovi-te; ponekad činjenice mogu lagati tolikomnogo da će se bajke osećati postiđene. Toje činjenica - da je ta Mallibai bila žena - alito nije realnost. Digambare imaju ispravanizvor. Oni su zaboravili činjenicu da je onabila žena; preuzeli su je kao da je muškarac.Njeno čitavo biće mora da je bilo muževno.

Retko se to događa. U politici, ureligiji, gde god žena uspe, ona je višemuževna nego ženstvena. Lakšmibai iliJovanka Orleanka, one ne izgledaju žens-tveno. Samo telo, spoljašnja nošnja je žen-ska. Unutra je muškarac.

18 U đainizmu postoje dve struje: digambare su stro-ge askete koji žive goli ili kako se kaže, obučeni uprostor, švetambare su umereni đaini koji nose beluodeću. Digambare se od švetambara razlikuju i potome što smatraju da oslobođenje duše nije mogućeu ženskom telu, tj. inkarnaciji.

Zbog toga one nisu mnogo poznate,jer dok ne postanete majstor, kako ćete bitipoznati? Vaše prosvetljenje ostaje vašeunutrašnje svetlo. Vi ne predvodite druge;drugi nikada ne saznaju o tome. Inače ovoje moje osećanje: da priroda uvek imaduboku ravnotežu.

U svetu postoji isti broj žena kao imuškaraca. Biolozi se čak čude kako se todogađa, kako priroda izvodi to, kako priro-da zna da je potrebna ista razmera - gotovoista. Ljudi i žene su uvek u jednakom broju.Nekome se rađaju samo devojčice, a neko-me samo dečaci. Ali ako posmatrate celuzemlju, ukupan broj žena je uvek isti kao imuškaraca.

Kada se rode deca, na sto devojčicaima sto petnaest dečaka. Jer priroda zna dasu dečaci slabiji; više će umreti. Dakle kadadospu do doba za ženidbu, broj će biti pod-jednak. Devojke su više uporne, tvrdoglave.Devojke su jače; manje se razbolevaju.Imaju više tolerancije u mnogim stvarima;mogu tolerisati oskudicu i teškoće. Samo jeto muški ego koji nastavlja da govori: "Mismo jači." Fizička snaga je možda veća kodmuškarca, ali snaga nije veća - jer petnaestdečaka od sto petnaest će umreti; do četrna-

este godine broj je isti, sto devojčica i stodečaka.

Priroda nekako to sprovodi. Kadadođe do rata; posle rata rađa se više muška-raca, manje devojčica, jer u ratu više ginumuškarci. To zaista izgleda čudesan feno-men, neverovatan. Kako se to dešava? Uratu - u drugom svetskom ratu, prvom svet-skom ratu - oba rata su bila posmatrana,analizirana; više ljudi je rođeno posle rata,broj se povećao, a manje devojčica je rođe-no. U ratu je umrlo više muškaraca, i njihovbroj je morao biti nadoknađen.

Takođe je isto i u duhovnom prosve-tljenju: isti broj žena postaje prosvetljenkao i muškaraca. Postoji ravnoteža; ali ženenisu toliko mnogo poznate, jer nikada nepostaju majstori; ili ako ponekad postanu,onda se to događa samo retko.

Poglavlje 7

SMRT U OGRANIČENOM7. septembar 1975. pre podne u Buddha

dvorani

II, 46: sthirasukhamasanam.[Joginova sedeća] pozicija [mora

biti] stabilna i ugodna.19

II,47:prayatnašaithilyanantyasamapattibhyam.

[Tek] kada je svaki napor iščezaoi [javio se osećaj] sjedinjenosti sa bez-graničnim [može biti govora o asanama].

II, 48: tato dvamdvanabhighatah.Iz te [opuštenosti sledi] izbavlje-

nje (anabhighata) od [ometajućih] paro-va (dvamdva) [suprotnosti].

19 Prvobitno asana označava »sedište«, a potom se-denje. U jogističkoj tradiciji pak pod asanom sepodrazumeva položaj, pozicija, odnosno situacija ukojoj se zbiva yoga (shvaćena i kao tehnika i kaorezultat). (Komentar Z.Z.)

II, 49: tasminsatišvasaprašvasayorgativicchedahpranayamah.

[Tek] kada je ova [potpuno sta-bilna i ugodna pozicija] uspostavljena[sledi] zaustavljanje [uobičajenih] udahai izdana i [može otpočeti] »kontroladaha« (pranayama).

II,50:bahyabhyantarastambhavrttirdešakalasamkhyabhih paridršto dirghasukšmah.

Kada je izlazeći, ulazeći i zadrža-vani [dah] regulisan (paridršta) s obziromna mesto, trajanje i broj [u svakoj od tripomenute modifikacije (vrtti) dah tada]postaje produžen i suptilan.

II, 51: bahyabhyantaravišayakšepi caturt-hah.

U [svojoj] četvrtoj [modifikacijidisanje] nije više ograničeno ni pravcemizlaženja ni ulaženja, niti bilo kojom dru-gom situirajućom odredbom (višaja).

Baš sam jednog dana čitao staruindijsku basnu o drvoseči. Priča ide ovako:Stari drvoseča se vraćao iz šume nosećiveliki, težak tovar drveta na svojoj glavi.

Bio je vrlo star, umoran - ne samo umoranod svakodnevnih ustaljenih poslova, negoumoran i od samog života. Život mu nijebio mnogo važan, upravo se dosađivao oko-lo. Svaki dan isti: odlaženje u šumu ranoujutru, celog dana sečenje drveća, nošenjetovara uveče natrag u grad. Ničega se nijesećao drugog, samo toga. I samo to je bioceo njegov život. Dosađivao se. Za njegaživot nije imao značaj; nije nosio nikakvoznačenje. Naročito tog dana, bio je vrloumoran i znojio se. Teško je disao, nosećiteret i sebe.

Iznenada, kao simboličan čin, on jebacio teret. U svačijem životu dolazi trenu-tak, kada čovek želi da odbaci teret. Nesamo to breme drva sa njegove glave; to jepostalo simboličan čin; on je odbacio ceosvoj život. Kleknuo je na zemlju, pogledaou nebo i rekao: "Ah, Smrti, ti dolaziš sva-kome, ali zašto ne dođeš meni? Koliko jošpatnje moram da vidim? Koliko tereta jošmoram da nosim? Nisam li dovoljno kaž-njen? Šta sam pogrešno učinio?"

Nije mogao da poveruje svojimočima - iznenada Smrt se pojavila. Nijemogao da veruje. Pogledao je okolo, veomaužasnut. Šta god da je rekao, nikada nije i

mislio to. Nikada nešto tako nije čuo, dapozovete Smrt, i da ona dođe.

Smrt reče: "Da li si me zvao?"Starac je odmah zaboravio na iscrp-

ljenost i umor, čitav život smrtne koloteči-ne. Skočio je i rekao: "Da... da, ja sam tezvao. Molim te, možeš li mi pomoći da sta-vim ovaj tovar na glavu? Ne videvši ovdenikoga, ja sam pozvao tebe."

Postoje trenuci kada ste umorni odživota. Postoje momenti kada biste želeli daumrete. Ali umiranje je jedna umetnost; onamora da se nauči. A biti malaksao od živo-ta, ne znači da je dole u dubini iščezla žud-nja za životom. Vi ste možda iscrpljeni ododređenog života i mrtve ustaljenosti, dosa-đujući se okolo, usled ponavljanja iste stva-ri - ali nije vam dosadio sam život. AkoSmrt20 dođe, vi ćete učiniti isto kao drvose-ča. On se ponašao savršeno ljudski. Nesmejte mu se. Mnogo puta ste vi takođemislili da će biti završeno sa svim ovimbesmislicama koje se odvijaju. Zbog čegaih nastavljati? Ali ako se Smrt iznenadapojavi, vi nećete biti spremni.

Samo jogin može biti spreman daumre, jer samo on zna da se kroz dobrovo-

20 Jama je personifikacija smrti, bog smrti.

ljnu smrt, voljnu smrt, beskonačan životpostiže. Samo jogin zna da je smrt kapija;ona nije kraj. Zapravo ona je početak. Ustvari iza nje se otvaraju beskonačnostiBoga. U stvari iza nje vi ste po prvi putzaista, autentično živi. Ne samo da vašefizičko srce kuca, vi pulsirate. Ne samo daste uzbuđeni od spoljašnjih stvari, načinjeniste ekstatičnim uz pomoć unutrašnjeg bića.U život izobilja, u život večni se ulazi krozvrata smrti.

Svako umire, ali ako smrt nije dob-rovoljna, onda ste na nju prisiljeni. Opiretese, pružate otpor, lijete suze i plačete; želelibiste da se vučete malo duže na ovoj zemljiu ovom telu. Vi se plašite. Ne možete videtiništa izuzev tame, osim kraja. Svako umirenevoljno, ali onda smrt nije kapija. Ondazatvarate svoje oči u strahu.

Za ljude koji su na stazi joge, smrt jevoljna pojava, oni je žele. Oni nisu samou-bice. Nisu protiv života; oni su za većiživot. Oni žrtvuju svoj život za veći život.Oni žrtvuju svoj ego za veće Sopstvo, većebiće. Oni žrtvuju svoju malu ličnost zavrhovno biće. Nastavljaju da žrtvuju ogra-ničeno za neograničeno. A to je suština ras-ta, da se stalno žrtvuje ono što imate, radi

onoga što postaje moguće samo kada steprazni, kada nemate ništa.

Patanjđalijeva čitava umetnost jekako da se dostigne stanje gde možeteumreti voljno, predati se voljno, bez otpora.Ove sutre su priprema, priprema da seumre, i priprema za veći život.

Sthir sukham asanam.Položaj treba da bude čvrst i udo-

ban.

Patanjđalijeva joga je bila vrlopogrešno shvaćena, pogrešno interpretirana.Patanjđali nije gimnastičar, iako joga izgle-da kao da je gimnastika za telo. Patanjđalinije protiv tela. On nije učitelj koji vas učiizokretanju tela. On vas uči gracioznostitela, jer zna da samo u gracioznom telu gra-ciozan um postoji; a samo u gracioznom,elegantnom umu elegantno biće postajemoguće; a samo u gracioznom biću, Bog.

Korak po korak, sve dublja i višagracioznost moraju da se dostignu. Gracio-znost tela je ono što on zove asanom, polo-žajem. On nije mazohista. On vas ne uči damučite svoje telo. On nije ni malo protivtela. Kako može biti? On zna da telo treba

da bude sam kamen temeljac. On zna daako zanemarite telo, ako ne trenirate teloonda neće biti moguća ni viša obuka.

Telo je baš kao muzički instrument.Mora da bude ispravno podešeno, usklađe-no; samo onda će na njemu moći da nastaneviša muzika. Ako sam instrument nije naneki način u ispravnom stanju i redu, kakomožete zamišljati, nadati se, da će velikaharmonija proizaći iz njega? Samo će proi-zaći nesklad. Telo je kao vina, muzički ins-trument.

Sthir sukham asanam. Položaj trebada bude stabilan i da bude vrlo, vrlo blažen,udoban. Stoga nikada nemojte pokušavatida nenormalno postavljate svoje telo, inikada ne pokušavajte da postignete položa-je koji su neudobni.

Zapadnjacima je teško da sede natlu, da sede u padmasani, takozvanom lotospoložaju; njihova tela nisu osposobljena zato. Nije potrebno da brinete oko toga. Pata-njđali vas neće prisiljavati na taj položaj.Na istoku ljudi tako sede od samog rođenja,mala deca sede na zemlji. U svim hladnimzemljama na zapadu, potrebne su stolice;zemlja je previše hladna. Ali ne treba se

brinuti oko toga. Ako pogledate Patanjđali-jevu definiciju, kakav je položaj: on trebada bude smiren, stabilan i udoban.

Ako možete biti smireni, stabilni iudobno vam je na stolici, to je savršeno uredu - ne treba da pokušavate s lotos polo-žajem i nepotrebno prisiljavate svoje telo. Ustvari, ako zapadnjak pokušava da ostvarilotos položaj, trajaće šest meseci da se nate-ra telo, a to je mučenje. Nema potrebe.Patanjđali vam ne pomaže na takav način,ni na koji način vas ne nagovara da mučitetelo. Možete sedeti u položaju koji vasmuči, ali onda to neće biti položaj premaPatanjđaliju.

Položaj treba da bude takav, da vizaboravite svoje telo. Šta je udobnost?Kada zaboravite svoje telo, vama je udob-no. Kada ste stalno podsećani na telo, vamaje neudobno. Stoga, da li sedite na stolici ilisedite na zemlji, to nije pitanje. Neka vambude udobno, jer ako vam nije udobno utelu, ne možete žudeti za drugim blagoslo-vima, koji pripadaju dubljim slojevima: akose prvi sloj propusti i svi ostali slojevi suzatvoreni. Ako zaista želite da budete sreć-ni, blaženi, onda započnite od samog počet-ka da budete blaženi. Mir i udobnost tela je

osnovna potreba svakog ko pokušava dadosegne unutarnju ekstazu.

"Položaj treba da bude nepomičan iudoban." Kad god je položaj udoban, nužnoje da bude staložen, nepomičan ili čvrst. Viste nemirni ako je položaj neudoban. Nas-tavljate da menjate strane, ako je položajneudoban. Ako je položaj zaista udoban, odkakve je potrebe da se bude nemiran, da seoseća uznemirenost i da se stalno nastavljas promenom?

Zapamtite da položaj koji je udobanza vas, možda neće biti udoban za vašegsuseda; stoga molim vas, nikada ne pouča-vajte nekoga svom položaju. Svako jejedinstven. Nešto što je udobno za vas,može biti neudobno za nekoga drugog.

Svako mora biti jedinstven, jer nosijedinstvenu dušu. Tvoji otisci prstiju sujedinstveni. Nikoga ne možete naći u svetučiji su otisci prstiju jednaki vašim. I nesamo danas; ne možete naći nikoga u proš-loj istoriji, čiji bi otisci prstiju bili jednakivašim; a oni koji znaju, oni kažu da čak ni ubudućnosti nikada neće biti osoba čiji biotisak prsta bio jednak vašem. Otisak prstanije ništa, nevažan je, ali je to takođejedinstveno. To pokazuje da svako telo nosi

jedinstveno biće. Ako je vaš otisak prstatako drugačiji od drugih, čitavo vaše telomora biti različito.

Stoga ne slušajte ničiji savet. Vimorate naći svoj vlastiti položaj. Nije pot-rebno ići ni kod kakvog učitelja da biste ganaučili; vaše vlastito osećanje udobnostitreba da bude učitelj. A ako pokušate -tokom nekoliko dana probajte sve položajekoje znate, sve načine na koje možete sedeti- jednog dana ćete nabasati na pravi polo-žaj. Onog trenutka kada osetite pravi polo-žaj, sve će postati tiho i smireno u vama.Niko drugi ne može da vas uči, jer niko nepoznaje harmoniju vašeg sopstvenog tela, ukom položaju će biti sasvim stabilno, smi-reno, udobno.

Pokušajte da nađete svoj sopstvenipoložaj. Pokušajte da nađete svoju sopstve-nu jogu, i nikada ne sledite pravilo, jer pra-vila su prosečna, osrednja. Ona su baš kaošto u Puni ima milion ljudi a neko je visok5 stopa, neko 5,5, a neko 5,6, a neko 6,5. Zamilion ljudi; vi njihovu prosečnu visinuračunate ako ukupan zbir visina milion ljudipodelite sa milion; onda dolazite do srednjevisine. To može da bude četiri stope i osaminča ili tako nešto. Onda ako krenete da

tražite srednju osobu - nikada je nećetenaći. Prosečna osoba nikada ne postoji.Prosek je najlažnija stvar na svetu. Nikonije prosečan. Svako je on sam, niko nijeneki prosek. Prosek je matematička stvar -to nije realno, to se ne ostvaruje.

Sva pravila postoje za proseke. Onasu dobra za razumevanje određene stvari,ali ih nikada ne sledite. Inače ćete se osećatineudobno. Četiri stope i osam inča je sred-nja visina. Dakle, ako ste pet stopa, pet inčaduži - odsecite to. Neudobno... hodate li natakav način da izgledate kao prosek; vi ćetepostati ružna pojava, jedan ashta šetač.Bićete kao kamila, svuda iskrivljeni. Kopokuša da sledi prosek neće mu poći zarukom.

Prosek je matematički fenomen,matematika ne postoji u egzistenciji. Postojisamo u ljudskom umu. Ako idete i pokuša-vate da nađete matematiku u egzistenciji,nećete je naći. Zbog toga je matematikasamo savršena nauka; jer je apsolutno nere-alna. Samo kod nerealnosti, vi možete bitisavršeni. Realnost ne mari za vaša pravila,uredbe; realnost se kreće po svome. Mate-matika je savršena nauka zato što je men-talna, ona je ljudska. Ako čovek iščezne sa

zemlje, matematika će biti prva stvar kojaće da iščezne. Druge stvari mogu da se pro-duže, ali matematike ne može biti ovde.

Uvek imajte na umu: sva pravila,discipline jesu proseci; a prosek je neposto-jeći. Ne pokušavajte da postanete prosek;niko to ne može postati. Čovek mora danađe svoj vlastiti put. Naučite prosečnost,sredinu; to će biti korisno, ali ne činite topravilom. Dozvolite da to bude samo razu-mevanje koje se podrazumeva. Samo shva-tite to, i zaboravite o tome. To će biti koris-no kao nejasna ideja vodilja, a ne kao sigu-ran učitelj. To će biti samo nejasna mapa,ne savršena. Ta nejasna mapa vam dajesamo određene naznake, ali vi morate naćisvoju vlastitu unutrašnju udobnost, postoja-nost. Kako vi osećate treba da bude odluču-jući faktor. Zbog toga Patanjđali daje ovudefiniciju; tako da možete otkriti svoje sop-stveno osećanje.

Sthir sukham asanam. Ne može bitinijedna bolja definicija položaja: Položajtreba da bude čvrst (smiren, stabilan) iudoban.

Zapravo, želeo bih da kažem nadrugi način, a i sanskritska definicija semože prevesti na drugi način: Položaj je

ono što je stabilno i udobno. Sthir sukhamasanam. Ono što je stabilno i udobno jestepoložaj. A to će biti tačniji prevod. Onogtrenutka kada unesete "trebalo bi," stvarpostaje teška. U sanskritskoj definiciji nepostoji "treba," ali u engleskoj to ulazi. Pre-gledao sam mnoge prevode Patanjđalija.Oni uvek kažu: "Položaj treba da bude sta-bilan i udoban." Na sanskritu u definicijiSthir sukham asanam - ne postoji "treba."Sthir znači stabilan, sukham znači udoban,asanam znači položaj - to je sve. "Čvrst,udoban; to je položaj."

Zašto je ušlo ovo "treba"? Zato štobismo mi želeli da načinimo pravilo odtoga. To je jednostavno definicija, indika-tor, pokazivač. To nije pravilo. Pamtite touvek da ljudi kao što je Patanjđali nikada nedaju pravila; nisu tako glupi. Oni jednosta-vno daju putokaze, naznake, savete. Trebada dekodirate naznaku u svom sopstvenombiću. Morate da osećate to, odradite to;onda ćete doći do pravila, ali to pravilo ćebiti samo za vas, ni za koga drugog.

Ako bi se ljudi mogli pridržavatitoga, svet bi bio vrlo lep - niko ne bi poku-šavao da prisili nekoga na nešto, niko ne bipokušavao da disciplinuje nekog drugog.

Jer vaša disciplina može da se pokaže dobraza vas, a može da bude otrovna za nekogadrugog. Vaš lek nije nužno lek za sve. Nepokušavajte da ga dajete drugima.

Inače glupavi ljudi uvek žive popravilima.

Čuo sam da je Mula Nasrudin učiomedicinu kod velikog doktora. Posmatraoje majstora da bi otkrio naznake, nagovešta-je. Kada bi majstor išao da obilazi pacijen-te, Mula bi ga sledio. Jednog dana se Mulaiznenadio. Majstor je odredio puls pacijen-ta, zatvorio oči, meditirao i rekao: "Jeli stepreviše mangoa."

Mula je bio zapanjen. Kako je tomogao otkriti preko pulsa? Nikada nije čuoda je iko to mogao otkriti kroz otkucajepulsa - da ste jeli mango. Bio je u nedoumi-ci. Vraćajući se natrag kući on je pitao:"Majstore, dajte mi mali savet. Kako stemogli...?"

Majstor se nasmejao i rekao: "Pulsto ne može pokazati, ali sam ja pogledaoispod pacijentovog kreveta. Tamo je bilopuno mangoa - nepojedenih, a nekoliko supojedena. Stoga sam samo zaključio; to jebio jedan zaključak."

Jednog dana se majstor razboleo,

tako da je Mula morao da ide sam u dnevneobilaske. Otišao je da vidi novog pacijenta.Izmerio mu je puls svojom rukom, zatvoriooči, predao se malo razmišljanju - isto kaomajstor - a onda je rekao: "Pojeli ste previšekonja."

Pacijent je rekao: "Šta! Jeste liludi?"

Mula je bio veoma zbunjen. Vratiose kući vrlo uznemiren i tužan. Majstor jepitao: "Šta se dogodilo?" On je rekao: "Jasam takođe pogledao ispod kreveta. Sedlo, idruge stvari su bile tamo - konj tamo nijebio - stoga sam pomislio: "Pojeo je previšekonja."

Na taj način glupi um nastavlja dasledi. Ne budite glupi. Uzmite ove definici-je, izreke, sutre, na vrlo neodređen način.Pustite ih da postanu deo vašeg razumeva-nja, ali ne pokušavajte tačno da ih sledite.Pustite ih da uđu duboko u vas, da postanuvaša inteligencija; a onda tražite svoju sta-zu. Svako veliko učenje je indirektno.

Kako da se postigne ovaj položaj?Kako da se postigne ova stabilnost? Prvotražite udobnost. Ako je vaše telo sasvim udubokoj udobnosti, u dubokom odmoru,oseća se dobro, određeno blagostanje vas

okružuje; to treba da bude kriterijum skojim treba da se sudi. To treba da postanemerilo. A ovo je moguće dok stojite, doksedite na zemlji ili na stolici. To je mogućesvuda, jer je to unutrašnje osećanje udobno-sti. Kad god se ono postigne nećete voletida se opet stalno krećete, jer što se više kre-ćete, više će vam to izostati. Ako se krećete,vi se udaljujete; vi to narušavate.

Prirodna je to želja u svakome, ajoga je najprirodnija stvar, prirodna je željada se bude u udobnosti; kad god vam jeneudobno vi ćete želeti da to promenite. Toje prirodno. Uvek slušajte prirodno, instik-tivni mehanizam u vama. To je gotovo uvekispravno.

Položajem se ovladava uz pomoćopuštanja i meditacijim na neograničeno.

Lepe reči, veliki indikatori i pokazi-vači: prayatna shaithilya - opuštanje odnapora - prva je stvar, ako želite da postig-nete položaj, koji Patanjđali naziva položa-jem: udoban i stabilan, gde je telo u stanjutako duboke smirenosti, da se ništa ne kre-će; telu je tako udobno da iščezava želja dase kreće, počinjete da uživate u osećanju

udobnosti, ono postaje postojano, nepoko-lebljivo.

S promenom vašeg raspoloženja,telo se menja; sa promenom tela, vaše ras-položenje se menja. Jeste li ikada posmatra-li? Kad odete u pozorište, bioskop; jeste liprimetili koliko ste puta promenili svojpoložaj? Jeste li pokušali da to dovedete umeđusobnu vezu? Ako se na platnu odvijanešto vrlo uzbudljivo, ne možete sedeti nas-lonjeni na stolici. Sedite uspravno, kičmavam se uspravi. Ako se nešto dosadno odvi-ja i vi niste uzbuđeni, vi se opustite. Vašakičma sada više nije uspravljena. Ako senešto vrlo neprijatno odvija, vi produžujeteda menjate svoj položaj. Ako je tamo neštozaista lepo, zaustavlja se čak i vaše trepta-nje; čak i toliko mali pokreti će biti smet-nja... nema kretanja, postajete potpunonepomični, mirni, kao da je telo iščezlo.

Prva stvar koja treba da se postigneu ovom položaju jeste opuštanje delatnosti,koja je jedna od najtežih stvari na svetu -najjednostavnija, a ipak najteža. Jednostav-na da se razume, a vrlo teška da se postigne,ako je ne razumete. Nije to pitanje veštine,to je pitanje razumevanja.

Na Zapadu je Emile Coue otkrio

poseban zakon, koji je on nazvao zakonomobrnutog efekta. To je jedna od najosnovni-jih stvari u ljudskom umu. Po njemu onošto želite da postignete, ne treba da raditejer ćete dobiti obrnut efekat.

Na primer, ako ne možete da zaspi-te, nemojte ni pokušavati. Ako pokušavate,spavanje će se sve više i više udaljavati.Ako previše pokušavate, biće nemoguće dase uspavate, jer svaki napor ide protiv spa-vanja. Spavanje postoji samo kada ne pos-toji napor. Ako ne marite za spavanje, samoležite na svom jastuku, samo uživate u sve-žini jastuka, ili toplini ćebeta, tama vasmekano okružuje i obuhvata, samo uživateu tome... ništa, čak i ne razmišljate o spava-nju. Neki snovi prolaze kroz um; gledate ihna vrlo, vrlo pospan način, previše nezainte-resovani čak ni za njih, jer ako se intereso-vanje pojavi spavanje iščezava. Na nekinačin upravo ostajete udaljeni po strani,samo uživajući, odmarajući se i ne tražećinikakav cilj - onda spavanje dolazi.

Ako krenete na spavanje očekujućida bi san trebao doći, zbog toga očekivanja'trebao bi' ne možete da zaspite. Takomožete ostati budni celu noć. I ako zaspiteto može biti samo zato što ste se umorili od

napora, i kada napor nije više tamo - jer steučinili sve i opustili ste se - san dolazi.

Emile Coue je otkrio upravo u ovomveku zakon obrnutog efekta. Patanjđalimora da ga je znao, gotovo pre pet hiljadagodina. On kaže prayatna shaithilya, sma-njenje truda. Vi ne treba da ulažete napor dabi se postigao položaj. Patanjđali kaže:"Ako uložite previše napora, to neće bitimoguće. Ne-naprezanje dozvoljava da se todogodi."

Nastojanje treba potpuno da budeopušteno, jer nastojanje je deo volje, a voljaje protiv predavanja. Ako pokušavate dauradite nešto, ne dozvoljavate Bogu to dauradi. Kada se predate, kada kažete: "Uredu, neka bude tvoja volja. Ako ti šalješsan, savršeno je dobro. Ako ne šalješ san, toje takođe savršeno dobro. Ja nemam na štada se žalim; ne gunđam oko toga. Ti znašbolje. Ako je nužno da mi se pošalje san,pošalji ga. Ako nije neophodno, savršenodobro, ne šalji mi ga. Molim te, ne slušajmene! Neka bude volja tvoja." Na taj načinse čovek opušta od nametanja svog nastoja-nja.

Nenapornost je izvanredno moćanfenomen. Jednom kada je upoznate, mnoge

stvari vam postaju moguće. Kroz naportrgovina, a kroz nenapornost Bog. Kroznapor nikada ne možete dospeti do nirvane- možete stići do Nju Delhija, ali ne do nir-vane.

Kroz napor možete dostići stvari odsveta, one se nikada ne postižu bez napora,zapamtite. Dakle, ako želite da postigneteviše bogatstva, ne slušajte mene; onda ćetebiti vrlo ljuti na mene, jer vam remetimčitav život. Kažete: "Govorili ste: prestaniteda ulažete napore, i mnoge stvari će bitimoguće, i ja sam sedeo i čekao, a novacnije dolazio, niko ne dolazi s pozivom imolbom da budem predsednik države."Niko neće doći. Ove glupave stvari se pos-tižu uz pomoć napora.

Ako želite da postanete predsednik,morate uložiti lud napor za to. Dok potpunone poludite, nikada nećete postati predsed-nik zemlje. Morate biti luđi od drugih riva-la, zapamtite, jer tamo niste sami. Rivalstvopostoji, mnogi drugi to pokušavaju takođe.Zapravo svi drugi pokušavaju da stignu doistog mesta. Mnogo napora je potrebno. I nepokušavajte na džentlmenski način; inačećete biti pobeđeni. Tu nije potrebno džen-tlmenstvo. Budite grubi, nasilni, agresivni.

Ne marite za to šta činite drugima. Držite sesvog programa. Čak i ako drugi budu ubije-ni za jačanje vaše politike, pustite da buduubijeni. Načinite svakoga lestvama, stepe-nikom. Nastavite da hodate po ljudskimglavama. Samo onda ćete postati predsed-nik ili premijer. Ne postoji drugi način.

Putevi sveta su putevi nasilja i volje.Ako oslabite volju, bićete izbačeni van;neko će skočiti na vas. Bićete učinjeni sred-stvom. Ako želite da uspete na putevimasveta, nikada ne slušajte ljude kao što jePatanjđali; onda je bolje da čitate Makijave-lija, Chanakyu - najlukavije ljude sveta. Onivam daju savet kako da eksploatišete sva-koga, a da ne dozvolite nikome da vas eks-ploatiše, kako da budete nemilosrdni, bezikakvog saosećanja, baš nasilni. Samo tadamožete dostići moć, ugled, novac, stvari izsveta. Ako želite da dostignete stvari odBoga, upravo je potrebno suprotno: nenap-rezanje. Nenapornost je potrebna, opušte-nost je nužna.

To se dogodilo mnogo puta... Jaimam mnogo prijatelja u svetu politike, usvetu novca, tržišta. Oni dođu kod mene ikažu: "Poduči nas, na koji način da se opus-timo." Jedan ministar je obično dolazio kod

mene; uvek je dolazio s istim problemom:"Ne mogu da se opustim. Pomozi mi."

Ja sam mu rekao: "Ako zaista želiteda se opustite, moraćete da ostavite politi-ku. Ovo ministarstvo ne može ići sa relak-sacijom. Ako se opustite, vi gubite. Stogaodlučite. Ja vas mogu podučiti relaksaciji,ali se onda ne ljutite što te dve stvari nećemoći da budu zajedno. Stoga, prvo završites politikom, onda dođite kod mene."

On je rekao: "To nije moguće. Jasam došao da naučim relaksaciju tako damogu raditi naporno i postati glavni minis-tar. Zbog ovih napetosti u umu i neprekid-nih briga, ne mogu marljivo raditi. A drugi- oni stalno rade. Oni su veliki rivali, a jagubim bitku. Nisam za napuštanje politike."

Tada sam ja rekao: "Onda, molimvas, nemojte dolaziti kod mene. Zaboravitemene. Samo budite u politici, zaista posta-nite iscrpljeni, kada vam dosadi, i završite stim, onda dođite kod mene." Relaksacija jetotalno drugačija dimenzija, baš suprotna.

Krećete se u svetu s voljom. Niče jenapisao knjigu, Volja za moć. To je pravaknjiga za čitanje, Volja za moć. Patanjđalinije "volja za moć"; on je predanost celini.Prva stvar: prayatna shaithilya - nenapor-

nost. Jednostavno treba da se osećate udob-no. Ne ulažite mnogo napora oko toga; pus-tite da osećanje odradi posao. Ne unositevolju unutra. Kako možete sebi nametnutiudobnost? To nije moguće. Vama može bitiudobno ako dozvolite udobnosti da sedogodi. To ne možete prisiliti.

Kako možete prisiliti ljubav? Akone volite osobu, vi je ne volite. Šta možeteuraditi? Možete pokušati, pretvarati se, pri-siljavati sebe, ali baš suprotno će biti rezul-tat: ako pokušate da volite osobu, više ćeteje mrzeti. Jedini rezultat će biti, posle vašihnapora, da ćete mrzeti osobu, jer ćete usvo-jiti osvetu. Vi ćete reći: "Kakva je ona vrstaodvratne osobe, kada toliko pokušavam daje volim, a ništa se ne događa?" Učinićetenju odgovornom. Učinićete nju krivom, kaoda ona nešto čini. Ona ne čini ništa.

Ljubav ne može biti prisilna, molit-va ne može biti prisilna, položaj ne možebiti prisilan. Morate osećati. Osećanje jepotpuno drugačija stvar nego što je name-ravanje.

Buda nije postao Buda uz pomoćvolje. On je to pokušavao neprekidno šestgodina kroz volju. Bio je čovek iz sveta,obrazovan kao princ, školovan da postane

kralj u kraljevstvu. Mora da je bio naučensvemu što je Chankaya govorio.

Chankaya je indijski Makijaveli, jošmalo lukaviji i podmukliji od Makijavelija,jer indijci imaju takav kvalitet uma da idudo samih korena. Ako oni postanu Buda,oni zaista postanu Buda. Ako postanuChanakya, ne možete se takmičiti s njima.Gde god idu, idu do samog korena. Čak je iMakijaveli nezreo pred Chanakyom.Chanakya je apsolutan.

Buda mora da je bio obrazovan;svaki princ mora biti - naslov Makijavelie-ve najveće knjige je Vladalac. On mora dabude naučen svim metodama i običajimasveta; on treba da se lati ljudi iz sveta, daim prione. Mora da se drži svoje moći.Onda je Buda to napustio. Lako je ostavitipalatu; lako je napustiti kraljevstvo. Teškoje ostaviti obrazovanje, odgajanje uma.

Šest godina je on pokušavao krozvolju da dostigne Božansko. Učinio je svešto je ljudski moguće. Čak i što je nadljud-ski moguće. Učinio je sve; nije ništa ostavioneurađeno. Ništa se nije dogodilo. Što jeviše pokušavao, sam je više osećao da jeudaljeniji. Zapravo, što je u tome više činiovoljom i naporima, osećao je da je više

napušten - "Boga nema nigde." Ništa se nijedešavalo.

Onda se jedne noći predao. Baš tenoći je postao prosvetljen, baš te noćidogodilo se opuštanje od truda, prayatnashaitilya. On je postao Buda ne snagomvolje, postao je Buda kada se predao, kadase prepustio.

Ja vas učim meditacijama, i stalnovam govorim: "Uložite svaki napor kojimožete učiniti," ali uvek imajte na umu,ovo naglašavanje da se ulože svi napori jebaš stoga da bi se vaša volja ponaosob ras-kinula, tako da vaša volja bude okončana, ai san je sa voljom okončan; tako ste hranje-ni voljom da se jednog dana, jednostavnoprepustite. Baš tog dana postajete prosvet-ljeni.

Međutim, ne žurite se, jer se nemožete odreći baš sada bez ulaganja ikak-vog napora - takva volja neće pomoći. Toneće pomoći. To će biti lukava stvar, a viistovremeno ne možete dostići Boga i bitilukavi. Morate biti vrlo nevini. Stvar morada se dogodi.

Patanjđali ne kaže: "Uradi to!" Onjednostavno definiše stazu. Ako razumeteto, to će započeti da deluje na vas, vaš put,

vaše biće. Apsorbujte to. Neka time budeteprožeti duboko u sebi. Neka to teče s vašomkrvlju. Pustite da to postane sama vaša srž.To je sve. Zaboravite Patanjđalija. Ove sut-re ne postoje da bi se naučile napamet. Onene treba da budu načinjene delom vašegpamćenja; one treba da postanu deo vas.Vaše totalno biće treba da ima razumeva-nje, to je sve. Onda zaboravite na njih. Tadaone počinju da deluju.

Položajem se ovladava uz pomoćopuštanja i meditacijom na neograničeno.

Dve tačke. Olabavite trud, nastoja-nje; ne prisiljavajte to, dozvolite da se todogodi. To je baš kao spavanje; dozvolitetome da se dogodi. To je duboko prepušta-nje; dozvolite to da se dogodi. Ne pokuša-vajte da prisilite to; inače ćete ubiti to. Adruga stvar je: dok telo dozvoljava sebi dabude udobno, da se smiri u dubokompočinku, vaš um treba da bude usredsređenna neograničeno.

Um je vrlo bistar, domišljat sa ogra-ničenim. Ako mislite o novcu, um je domiš-ljat; ako mislite o moći, politici, um je bis-tar; ako mislite o svetovima, filozofijama,

sistemima, verovanjima, um je mudar jersve su to ograničene stvari. Ako mislite oBogu, odjednom vakuum... Šta možete mis-liti o Bogu? Ako možete misliti, onda tajBog više nije Bog; postao je ograničen.Ako možete misliti o Bogu kao Krišni, toviše nije Bog; onda možda Krišna stoji tusvirajući na svojoj flauti, ali postoji ograni-čenje. Ako mislite o Bogu kao Hristu -gotovo je. Boga više nema tu; načinili steod njega ograničeno biće. Lepo, ali ništa sene može uporediti sa lepotom neograniče-nog. Postoje dva tipa Boga. Jedan, Bogverovanja; hrišćanski Bog, hindu Bog, mus-limanski Bog. A stvaran Bog, ne iz verova-nja, on je neograničen. Ako mislite o mus-limanskom Bogu vi ćete biti musliman, aline i religiozan čovek. Ako mislite ohrišćanskom Bogu bićete hrišćanin, ali ne ireligiozan čovek. Ako jednostavno dovede-te svoj um do samog Boga, bićete religiozni- ne više hindu, ne više hrišćanin.

A taj Bog nije koncept! Koncept jeigračka s kojom se vaš um može igrati. Pra-vi Bog je tako neizmeran... Bog se igra svašim umom, ne igra se vaš um s Bogom.Onda Bog nije više igračka u vašim ruka-ma; vi ste igračka u rukama Božanskog.

Cela stvar se totalno promenila. Sada viviše ne kontrolišete - više niste u kontroli;Bog vas je zaposeo. Prava reč je da ste"posednuti," posednuti ste od beskonačnog.

To više nije slika pred okom vašemuma. Ne, ne postoji slika. Neizmerna praz-nina... u toj neizmernoj praznini vi se ras-tvarate. Ne samo da je božja definicijaizgubljena, granice se gube, kada dođete ukontakt sa beskonačnim počinjete da gubitesvoja ograničenja. Vaša ograničenja postajunejasna. Vaša ograničenja postaju svemanje i manje izvesna, manje određena,više fleksibilna, vi iščezavate kao dim nanebu. Trenutak dolazi, vi dopirete doSebe... a niste tu.

Dakle, Patanjđali kaže dve stvari:nema napora, i svest se usredsredi na bes-konačnom. Na taj način vi postižete asanu.A to je samo početak; to je samo telo.Čovek mora da ide dublje.

Tato dwandwa anabhighatah.Kada se ovlada položajem prestaju

smetnje prouzrokovane dualnostima.

Kada je telo zaista u udobnosti, mir-no, plamen tela se ne koleba - postao je

staložen, nema kretanja - odjednom, kao dase vreme zaustavilo, nikakav vetar ne duva,sve je mirno i tiho i telo nema podsticaj dase kreće - staloženo, duboko uravnoteženo,smireno, tiho, sabrano; u tom stanju, dual-nosti i smetnje prouzrokovane dualnostimaiščezavaju.

Jeste li zapazili da kad god je vašum uznemiren, vaše telo više nervozno, nemožete sedeti mirno?... Ili kada je vaše telonervozno, vaš um ne može biti smiren? Onisu zajedno. Patanjđali zna dobro da telo ium nisu dve stvari; vi niste podeljeni nadvoje, telo i um. Telo i um su jedna stvar.Vi ste psihosomatsko jedinstvo, vi ste telo-um. Telo je upravo početak vašeg uma, aum nije ništa drugo do kraj tela. Oboje sudva aspekta jednog fenomena; oni nisu dvo-je. Dakle šta god da se dogodi u telu utičena um, a šta god da se dogodi u umu utičena telo. Oni su u opticaju paralelno. Zbogtoga tako mnogo isticanja tela, jer ako vašetelo nije u dubokom odmoru, vaš um nemože biti.

Lakše je započeti s telom jer to jenajdalji, spoljni sloj. Teško je započeti sumom. Mnogi ljudi pokušaju započeti sumom, i ne uspeju, jer njihovo telo neće

sarađivati. Uvek je najbolje započeti s A, B,C i polako, u ispravom redosledu. Telo jeprvo, početak; čovek treba da započne stelom. Ako možete postići smirenost tela,odjednom ćete videti da um dospeva u red.

Um se kreće levo i desno, ide kaoklatno starog dedinog sata: neprekidno sdesna na levo, s leva na desno. Ako posma-trate klatno, saznaćete nešto o svom umu.Kada se klatno kreće prema levo, vidljivoono ide prema levo; ali nevidljivo ono stičesnagu da ide desno. Kada oči kažu da klat-no ide na levo, baš to kretanje prema levostvara snagu, energiju, za klatno da opet idedesno. Kada ide na desno, ono opet zadobi-ja energiju, stiče energiju da krene levo.

Stoga, kad god ste u ljubavi, vi dobi-jate energiju za mržnju. Kad god ste u mrž-nji, vi zadobijate energiju da volite. Kadgod se osećate srećni, vi dobijate energijuda se osećate nesrećni. Kad god se osećatenesrećni, zadobijate energiju da se osećatesrećni. Tako klatno traje.

Čuo sam da kada je Indija postalanezavisna 1947, bio je lep slon u Delhiju.Pre nezavisnosti slon je korišćen u svadbe-nim povorkama i drugim tome sličnim stva-rima, ali posle sticanja nezavisnosti čak su i

političke partije počele da koriste slona nasvojim okupljanjima, povorkama, protesti-ma. Slon je imao neko oštećenje, nekumanu. Noge s njegove leve strane su bilemalo kraće, tako da se pri hodu naginjao nalevo.

Komunisti su bili vrlo srećni, socija-listi su bili vrlo srećni - slon je bio levičar.Stoga su oni platili vlasniku da iznajmeslona; aplaudirali su, a njihovi sledbenici subacali cveće na slona. Takav slon treba dabude - levičar. Zaista je slonu bilo vrlo teš-ko da hoda, ali ko mari za njega? Bilo jeteško, jer su dve noge bile kraće i čitavatežina je padala na leve noge. Slon je imaoveliku težinu, to je bilo teško. Morao jenositi tone tereta. Inače cveće, venci cve-ća... bio je primljen, fotografije su objavlje-ne u novinama: da je to komunistički slon.

Videvši to da komunisti, socijalisti idrugi levičari imaju lepog slona, čak i des-ničari, kada je došlo vreme za njihovepovorke, takođe su pozajmili istog slona -ne znajući da to levičarski slon. Kada jeslon otišao s desničarima, bili su vrlo ljuti.Ovaj slon je bio protiv njih, trebalo je da senagne na desno. Počeli su da bacaju na nje-ga stare cipele, paradajz, kore banana, i sve

ukvarene stvari. Ukratko, priredili su muVIP tretman. Bili su vrlo ljuti. Bili su ljutina vlasnika takođe, pa su mu rekli: "Sledećiput uzećemo ga, ali ga moraš preurediti."

Dakle vlasnik je morao da ga preu-redi, jer je živeo od slona; to mu je bilajedina zarada za život. Stoga je izradio veli-ke cipele. Kad god je bila povorka desniča-ra, obuo bi mu velike cipele i životinja bi senagnula na desno; a kada bi išla povorkalevičara, on bi mu izuo cipele. Niko nijemario za slona. Jednog dana slon je pao,baš u mestu Connaught, jer je bilo previšeda nosi veliki tovar sa cipelama. To je bilotako neudobno - nije to bila asana. Pao je iuginuo.

Ovo je situacija s vašim umom: nep-rekidno se kreće od jednog ekstrema dodrugog - levičar, desničar, levičar, desničar- nikada u sredini. Da se bude u sredini zai-sta je dobro. Oba ekstrema su mučna, jervam ne može biti udobno. U sredini je udo-bnost, jer u sredini težina iščezava. Tačnobudite u sredini - i vi postajete bez težine.Krenete na levo i težina nailazi, krenete sena desno i težina ulazi. Nastavite da se kre-ćete... što se dalje udaljavate od sredine,više težine ćete morati da nosite. Umrećete

jednog dana u nekom mestu Connaught.Budite u sredini. Religiozan čovek

nije ni levičar ni desničar. Religiozan čovekne sledi ekstreme. On je čovek bez ekstre-ma. Kada ste tačno u sredini - oboje, vašetelo i vaš um - sve dualnosti iščezavaju, jersve dualnosti nastaju zato što ste vi dvojni,jer nastavljate da se naginjete od ove stranena onu stranu.

"Tato dwandwa anabhighatah." -Kada se ovlada položajem prestaju smetnjeprouzrokovane dualnostima. A kada nepostoji dualnost, kako možete biti napeti?Kako možete biti u agoniji? Kako možetebiti u konfliktu? Kada su dvoje u vama,postoji konflikt. Oni se stalno bore, nikadavam neće ostaviti pauzu za odmor. Vašdom je podeljen, uvek ste u građanskomratu. Živite u groznici. Kada ova dualnostiščezne, postajete tihi, usredsređeni, u sre-dini. Buda je nazvao ovaj put mađhimanikaya - srednji put. Imao je običaj dagovori svojim učenicima: "Jedina stvar kojutreba slediti jeste: uvek budite u sredini, neidite u ekstreme."

Postoje ekstremi svuda u svetu.Neko lovi žene neprekidno - Romeo, iliMajanu - stalno juri žene. A onda, jednog

dana postane frustriran svim tim gonjenjem.Onda on ostavlja svet; tada postajesannyasin. Onda podučava svakog da budeprotiv žena, i stalno govori: "Žena je pakao.Budite pažljivi, budni! Samo žena je klop-ka." Kad god nađete sannyasina da govoriprotiv žena, možete znati da je ranije bioRomeo. On ništa ne kazuje o ženama;govori nešto o svojoj prošlosti. Okončala sejedna krajnost, sada se premestio na drugukrajnost.

Neko je lud za novcem. Mnogi suludi, baš opsednuti, kao da žive samo dazgrnu veće i veće hrpe rupia. Izgleda da imje to jedino značenje što su ovde, kadaumru da ostave velike hrpe - veće negodrugi. Izgleda da je to svo njihovo značenje.Kada takav čovek postane frustriran, stalnoće učiti druge: "Novac je neprijatelj." Kadgod nađete nekog da uči da je novac nepri-jatelj, morate znati da je taj čovek lud zanovcem. Još uvek je on lud - u drugoj kraj-nosti.

Zaista uravnotežen čovek nije protivničega, jer on nije ni za šta. Ako dođete ipitate me: "Jeste li vi protiv novca?" jamogu samo slegnuti ramenima. Ja nisamprotiv, jer nikada nisam bio za njega. Novac

je nešto, ima upotrebnu vrednost, sredstvorazmene - nije potrebno da budete ludi zanjim ni na koji način. Koristite ga ako gaimate. Ako ga nemate, uživajte u tome štoga nemate. Ako imate koristite ga. Ako ganemate, onda uživajte u tom stanju. To jesve što će čovek koji ispravno razume daučini. Ako živi u palati on uživa; ako palatenema on uživa u kolibi. Kakav god da jeslučaj on je srećan i uravnotežen. Nije ni zapalatu, niti je protiv nje. Čovek koji je za iliprotiv, on je neuravnotežen.

Buda je obično govorio svojim uče-nicima: "Potpuno budite uravnoteženi, i svedrugo će postati moguće samo od sebe.Samo budite u sredini." To je ono šta kažePatanjđali kada govori o položaju. Spoljaš-nji položaj se odnosi na telo, unutarnjipoložaj se odnosi na um; oba su povezana.Kada je telo u sredini - mirno, nepomično -um je takođe u sredini - tih, stabilan. Kadaje telo nepomično, osećanje tela iščezava,kada um miruje, osećanje uma iščezava.Onda ste samo duša, transcendentalna, kojanije ni telo niti um.

Sledeći korak posle usavršavanjapoložaja jeste kontrola disanja, koja se

ostvaruje kroz zadržavanje daha pri udisa-nju i izdisanju, ili naglim zaustavljanjemdisanja.

Između tela i uma, disanje je most -ove tri stvari moraju da se razumeju. Teles-ni položaj, um koji se stapa sa beskonač-nim, i disanje kao most koji ih spaja zajed-no, moraju biti u pravom ritmu. Jeste liprimetili? Ako niste onda zapazite da, kadgod se vaš um promeni, disanje se promeni.Obrnuto je takođe istina: promenite svojedisanje, i um se menja.

Ako ste u dubokoj seksualnoj strasti,jeste li primetili kako dišete? Vrlo neritmi-čno, grozničavo, razdraženo. Ako nastaviteda dišete na taj način, bićete ubrzo umorni,iscrpljeni. To vam neće dati život; zapravo,na taj način vi ćete gubiti nešto života.Kada ste tihi i smireni, osećate se srećni,iznenada jednog jutra ili uveče dok gledateu zvezde, ništa ne čineći, u danu odmora,samo se odmarate - pogledajte, posmatrajtedisanje. Disanje je tako smireno. Ne možetega čak ni osetiti, da li se kreće ili ne. Kadaste ljuti, posmatrajte. Disanje se odmahmenja. Kada osećate ljubav, posmatrajte.Kada ste tužni, posmatrajte. U svakom ras-

položenju disanje ima drugačiji ritam; onoje most.

Kada je vaše telo zdravo, disanjeima različit kvalitet. Kada je vaše telo bole-sno, disanje je bolesno. Kada ste savršenozdravi, potpuno zaboravite na disanje. Kadaniste u savršenom zdravlju, stalno zapažatedisanje; nešto nije u redu.

"Sledeći korak posle usavršavanjapoložaja jeste kontrola disanja..." Ova reč"kontrola disanja" nije dobra; to nije ispra-vno prevođenje reči "pranayama".Pranayama nikada ne označava kontroludisanja. To jednostavno označava širenježivotne energije. Prana-ayama; pranaoznačava životnu energiju skrivenu u disa-nju, a ayama označava beskonačno širenje.To nije "kontrola disanja." Sama reč "kon-trola" je malo ružna, jer vam daje osećanjekontrolora - ulazi volja. Pranayama jetotalno različita stvar: širenje životnogdisanja na takav način da vi postajete jednosa disanjem celine; disanje je takvo da nedišete vi, svojim individualnim načinom,dišete sa celinom.21

21 Celina diše, ne mi. Disanje uopšte nije naš čin.Pranayama se svodi na osvešćenje da disanje nijenaše, da energija koja pokreće disanje nije naša. Na

Pokušajte ovo, ponekad se dešava:dvoje ljubavnika sednu jedno pored drugogdržeći se za ruke - ako su zaista u ljubaviodjednom postaju svesni da dišu istovreme-no, oni dišu zajedno. Oni ne dišu odvojeno.Kada žena udahne, muškarac udahne. Kadamuškarac izdahne, žena izdahne. Probajteto. Ponekad, iznenada postanete svesni.Ako sedite s prijateljem, vi ćete disati zaje-dno. Ako neprijatelj sedi tu, i vi želite da gase oslobodite, ili neko dosadan je tu i želiteda ga se oslobodite, disaćete odvojeno;nikada nećete disati u ritmu.

Sedite pored drveta. Ako ste tihi,uživate, ushićeni, odjednom ćete postatisvesni da drvo nekako, diše na isti načinkao vi.

Dolazi trenutak kada čovek oseća dadiše zajedno sa celinom, čovek postajedisanje celine, više se ne bori, upinje; on sepredao. Čovek je sa celinom - tako mnogo,da nema potrebe da diše odvojeno.

U dubokoj ljubavi ljudi dišu zajed-no; u mržnji nikada. Imam osećaj da ako steneprijateljski raspoloženi prema nekome,

taj način postajemo svesni da telo nismo mi sami, daono nije naše, da smo samo čista svest koja boravi utelu.

on može biti hiljadu milja udaljen... Ovo jebaš osećaj, jer za to ne postoje naučna istra-živanja, ali jednog dana takva naučna istra-živanja će biti moguća. Inače ja imam vrlodubok osećaj da, ako ste neprijateljski pre-ma nekome, on može biti u Americi a vi uIndiji, disaćete odvojeno, ne možete disatizajedno. Vaš ljubavnik može biti u Kini, vimožete biti ovde u Puni - možda kod sebenemate ni adresu gde je vaš ljubavnik - alićete disati zajedno. Na taj način to treba dabude, i znam da je to način, ali ne postojenaučna istraživanja. Zbog toga kažem da jeto samo moje osećanje, neko će to naučnodokazati, takođe.22

Ima nekoliko dokaza koji nagoveš-tavaju... Na primer u Rusiji je bilo nekolikoeksperimenata o telepatiji. Dve osobe, raz-dvojene, daleko udaljene, stotine milja uda-ljene; jedna osoba je pošiljalac, druga pri-malac u telepatiji. U utvrđeno vreme, upodne, jedna započinje da šalje poruke.Načini uzorak trougla, usredsredi se na nje-ga i šalje poruku: "Načinio sam trougao."

22 Dokazano je nedavno da DNK uzorak, koji je uzetod čoveka, istovremeno reaguje na promene stanja iraspoloženja svoga vlasnika - osobe od koje je uzet -iako je udaljen više stotina kilometara.

Druga osoba pokušava da primi, upravoostajući otvorena, osećajući, primajući tro-ugao, onda oboje dišu na isti način; akopropusti, i ne primi trougao, onda ne dišuna isti način.

U dubokom zajedničkom disanju,javlja se nešto iz duboke praznine: vi posta-jete jedno - jer disanje je život. Onda ose-ćanje može biti preneto, misao može bitipreneta.

Ako odete da susretnete sveca uvekposmatrajte njegovo disanje. Ako osećateduševnu srodnost, u dubokoj ljubavi s njim,posmatrajte takođe svoje disanje. Odjed-nom ćete osetiti da, što mu bliže priđete, viosećate da vaše disanje upada u njegov sis-tem disanja. Svesni, nesvesni, to nije pita-nje; ali se to događa.

Ovo je moje zapažanje: ako vidimda je neko došao ne znajući uopšte ništa odisanju, započinje da diše sa mnom, znamda će postati sannyasin, i ja ga pozivam.Ako osećam da ne diše sa mnom, ostavljampoziv (da postane sannyasin); moraću dačekam. Ponekad sam pokušavao, radieksperimenta sam pitao, i on bi odgovorio:"Ne, nisam spreman". Znao sam to, da nijespreman - upravo da bih testirao da li je

moje osećanje ispravno, da li on u simpatijisa mnom. Kada ste u simpatiji vi dišetezajedno. To se jednostavno događa samo odsebe; neki nepoznati zakon deluje.

Pranayama znači da se diše sa celi-nom. To je moj prevod, a ne "kontrola disa-nja". Da se diše sa celinom. To je apsolutnonekontrolisano! Ako kontrolišete, kakomožete disati sa celinom? Stoga da se pre-vede pranayama kao "kontrola disanja"jeste pogrešno. Baš je suprotan slučaj.

Da se diše sa celinom, da se postanesvestan disanja večnosti i celine jestepranayama. Onda se vi širite. Onda vašaživotna energija nastavlja da se širi s drve-ćem, planinama, nebom i zvezdama. Ondadolazi trenutak, dan kada postajete Buda...vi potpuno nestanete. Sada vi više ne dišete,celina diše u vama. Sada vaše disanje idisanje celine nisu nikada odvojeni; uvek suzajedno. Toliko su jedno da je beskorisnoreći "ovo je moje disanje."

Sledeći korak posle usavršavanjapoložaja je kontrola disanja - pranayama -koja se ostvaruje kroz zadržavanje daha priudisanju i izdisanju, ili naglim zaustavlja-njem disanja.

Kada udišete dolazi trenutak kadadisanje potpuno ode unutra - za delićsekunde disanje se zaustavlja. Isto se doga-đa kada izdišete. Vi izdišete: onda je disanjepotpuno izbačeno, zaustavljeno za delićsekunde; opet se zaustavlja disanje. U timtrenucima vi gledate u smrt, a gledati u smrtznači suočiti se s Bogom. Gledati u smrtjeste gledati u Boga - ponavljam to - jerkada umrete, Bog živi u vama. Samo posleraspeća postoji uskrsnuće. Zbog toga jePatanjđalijevo učenje umetnost umiranja.

Kada se disanje zaustavi, kada nemadisanja, vi ste tačno u istom stanju kao štoćete biti kada umrete. Za sekundu ste uskla-đeni sa smrću - disanje sa zaustavilo. CelaKnjiga tajni, vigyana bhairava tantra, bavise s tim - izrazito se bavi s tim - jer akomožete ući u to zaustavljanje, tamo su vra-ta.

Ona su vrlo fina i uzana. Isus je sta-lno govorio: "Uzan je moj put - prav, alitesan, vrlo uzan." Kabir je rekao: "Dvoje nemogu proći zajedno, samo jedan." Takouzan da, ako ste vi mnoštvo unutra, nemožete proći. Ako ste čak podeljeni u dvoje- levog i desnog - vi ne možete proći. Akopostanete jedan, jednoglasje, harmonija,

tada možete proći.23

Uzan je put. Prav, naravno, on nijeiskrivljena stvar. On ide direktno do hramabožanstva, ali vrlo je tesan. Ne možete uzetinikoga sa sobom. Ne možete uzeti svojestvari sa sobom. Ne možete uzeti svojeznanje. Ne možete uzeti svoja žrtvovanja.Ne možete uzeti svoju ženu, svoju decu. Nemožete uzeti nikoga. U stvari ne možeteuzeti čak ni svoj ego, čak ni sebe. Vi ćeteproći kroz njih, ali sve drugo, što je druga-čije od vašeg čistog bića, mora da se ostavipred vratima. Da tesan je put. Prav, alitesan.

A ovo su trenuci za nalaženje puta:kada se udahne i zaustavi disanje na tren;kada se izdahne i zaustavi se za tren. Pode-site sebe da postanete sve više i više svesniovih zaustavljanja, ovih praznina. Bog ulaziu vas kao smrt.

Neko mi je govorio: "Na Zapadu minemamo nikakvu paralelu Yami, bogu smr-ti." Pitao me je: "Zašto smrt nazivate

23 Samo kada čovek ima jedno Ja u sebi, a ne mnoš-tvo koje se smenjuje, može da razume i sledi ono štoje Isus govorio. O problemu mnoštva Ja videti uradovima Gurđijeva, posebno u knjizi Četvrti put odP.D. Uspenskog.

bogom? Smrt je neprijatelj. Zašto bi se smrtnazivala bogom? Ako smrt nazovete đavo-lom to je u redu, ali zašto je zovetebogom?" Rekao sam da je nazivamo bogomvrlo sračunato: jer smrt je kapija premaBogu. U stvari smrt je dublja nego vaš život- život koga znate. Ne života koga ja znam.Vaša smrt je dublja od vašeg života, a kadase krećete kroz tu smrt, doći ćete do životakoji ne pripada vama, meni ili bilo kome.To je život celine. Smrt je Bog.

Cela Upanišada postoji, Katha upa-nišad, cela priča, cela alegorija je da jemalo dete poslato Smrti da nauči tajnu živo-ta. Apsurdno, očito apsurdno. Zašto ići kodSmrti da se uči tajna života? Izgleda kaoparadoks, ali to je realnost. Ako želite daznate život - pravi život - morate pitatiSmrt, jer kada se vaš takozvani život zaus-tavi, samo tada pravi život deluje.

"Sledeći korak posle usavršavanjapoložaja jeste pranayama, koja se ostvarujekroz zadržavanje daha...." Stoga kada uda-hnete, zadržite dah malo duže, tako da sekapija može osetiti. Kada izdahnete, zadrži-te dah izvan malo duže tako da lako možetemalo lakše osećati prazninu, jaz; imajtemalo više vremena. "...ili naglim zaustav-

ljanjem disanja". Ili, u bilo koje vreme,iznenada zaustavite dah. Hodajući putem:zaustavite ga - upravo iznenadan trzaj, ismrt ulazi. U bilo koje vreme možete izne-nadno zaustaviti dah, bilo gde; u tom zaus-tavljanju smrt ulazi.

Trajanje i učestalost kontrolisanihdisanja uslovljeni su vremenom i prosto-rom, i postaju više produženi i suptilni.

Što više izvodite ta zaustavljanja, tepraznine, vrata postaju malo šira; možete toviše osećati. Pokušajte to. Načinite todelom svog života. Kad god ne radite ništa,udahnite... zaustavite dah. Osetite, tamo sunegde vrata. Tamo je mračno; moraćete dapipate. Vrata odmah nisu dostupna. Mora-ćete da pipate... ali ćete naći. Pokušajte to.Iznenada zaustavite disanje.

Kad god zaustavite disanje, misli ćese odmah zaustaviti. Pokušajte to. Iznenadazaustavite disanje; i odmah nastupa prekid imisli se zaustavljaju, jer misli i disanje,oboje pripadaju životu - ovom takozvanomživotu. U drugom životu, božanskom živo-tu, disanje nije potrebno. Vi živite; nemapotrebe da dišete. Misli nisu potrebne. Vi

živite, misli nisu potrebne. Misli i disanjedeo su fizičkog sveta. Nemanje misli,nemanje disanja, deo su večnog sveta.

Postoji četvrta sfera kontrole disa-nja, koja je unutrašnja i ona ide izvan osta-le tri.

Patanjđali kaže da pored ovo troje -zaustavljanje iznutra nakon udisaja, zausta-vljanje spolja nakon izdisaja, iznenadnozaustavljanje - postoji četvrto, koje je unu-tarnje. Buda je mnogo isticao to četvrto,nazvao je to "anapana sati yoga." On jerekao: "Ne pokušavajte da zaustavite disa-nje bilo gde. Jednostavno posmatrajte ceoproces disanja." Udahnete unutra - nastaviteda posmatrate. Onda dolazi prekid, auto-matsko zaustavljanje, kada ste udahnuli -posmatrajte zaustavljanje. Ne činite ništa;jednostavno budite posmatrač. Onda disanjezapočinje spoljašnje putovanje - nastaviteda posmatrate. Kada ste potpuno izdahnuli,stanite - posmatrajte to zaustavljanje tako-đe. Onda nastavljate da udišete, izdišete,udišete, izdišete - jednostavno posmatrajte.Ovo je četvrta pranayama: samo pomoćuposmatranja vi postajete odvojeni od disa-

nja. Kada ste odvojeni od disanja vi steodvojeni od misli. U stvari, disanje je para-lelan proces u telu sa mislima u umu. Mislise kreću u umu; disanje se kreće u telu. Onisu paralelne sile, dva aspekta jednog istognovčića. Patanjđali se takođe poziva na to,premda on nije naglašavao četvrto. On jed-nostavno razmatra to, ali Buda je potpunousredsređen svom svojom pažnjom na čet-vrtu; on nikada ne govori o prve tri. Celabudistička meditacija je četvrta pranayama.

"Postoji četvrta sfera pranayame" -to je svedočenje - "koja je unutrašnja, i onaide izvan ostale tri." Patanjđali je zaista vrlonaučan. Nikada ne koristi četvrtu sferu, alikaže da je izvan tri. Mora biti da Patanjđalinije imao dobru grupu sledbenika, kao štoje Buda imao. Patanjđali mora da je radio saljudima više orijentisanim na telo, a Buda jeradio više sa ljudima orjentisanim na um.On kaže da četvrta sfera ide izvan tri, ali jesam nikada ne koristi - on nastavlja dakazuje sve što se može reći o jogi. Zbogtoga kažem da je on alfa i omega, početak ikraj; nije ostavio nijedno pitanje. Joga sutrese ne mogu poboljšati.

Postoje samo dve osobe u svetu kojesu same stvorile nauku. Jedna je Aristotel,

na Zapadu, koji je stvorio nauku logike -sam, bez ičije saradnje.24 A za ove dvehiljade godina ništa nije poboljšana; ostalaje ista. Ostala je savršena. Drugi je Patanj-đali, koji je stvorio celu nauku o jogi - kojaje sama, mnogo puta, milion puta veća negologika. I ne može biti poboljšana; nije bilapoboljšana; a ja ne vidim nijednu stvar,kako bi jednog dana mogla biti poboljšana.Čitava nauka je tu, savršena, apsolutnosavršena.

24 Ovde Osho nije u pravu. U devetnaestom veku senaslućivalo da je indijska logika prenesena u Grčku.W. Jones je smatrao da je Kalisten, koji je bio prati-lac Aleksandra Velikog u pohodu na Indiju, našaokod Indusa gotovu logiku i doneo je svom stricuAristotelu. C. B. Schluter objavio je knjigu "Aristo-telova metafizika - kći Kapiline nauke sânkhya” (C.B. Schluter: Aristoteles Metaphysik eine Tochter derSamkhya-Lehre des Kapila, 1874).

Poglavlje 8

IZVAN RITMOVA UMAPREMA BIĆU

8. septembar 1975. pre podneu Buddha dvorani

Prvo pitanje:Ponekad u vašim predavanjima ne

mogu držati svoje oči otvorene ili usredsre-đene, nastavljam da padam negde i vraćamse natrag s trzajem. Ne sećam se gde sambio. Idem li duboko, ili se samo uspavam?

Um deluje kroz vrlo suptilne elektri-čne talase. Taj mehanizam mora da serazume. Sada naučnici kažu da um funkcio-niše u četiri stanja. Običan budan um funk-cioniše pri osamnaest do trideset ciklusa usekundi - to je "beta" stanje uma. Sada stevi u tom stanju, dok ste budni, radeći svojestvari.

Dublji od toga je "alfa" ritam. Pone-kad, kada niste aktivni, već pasivni - bašopušteni na plaži, ne radeći ništa, slušajućimuziku ili ste duboko u molitvi ili meditaci-

ji - onda je snižena aktivnost uma; odosamnaest do trideset ciklusa u sekundi naoko četrnaest do osamnaest ciklusa usekundi. Svesni ste, ali niste vrlo čili, živa-hni. Budni ste, ali pasivni. Određena vrstaduboke opuštenosti vas okružuje.

Svi meditanti upadaju u ovaj drugi,"alfa" ritam, kada meditiraju ili se mole. Tose takođe može dogoditi slušajući muziku.Upravo se to može dogoditi posmatrajućidrveće, širenje zelenila. Ne radeći ništaposebno, samo sedeći smireno; to se možedogoditi. Odjednom vi znate veštinu toga,možete usporiti aktivnost uma; onda misline navaljuju. One se kreću, one su prisutne,ali se kreću vrlo sporim korakom, kao obla-ci koji lebde na nebu - zapravo, ne idu nig-de, baš lebde. Ovo drugo stanje, "alfa" sta-nje, vrlo je dragoceno.

Ispod drugog postoji treće stanje,aktivnost pada čak i niže. To stanje se nazi-va "teta"; od osam do četrnaest ciklusa usekundi. To je stanje kroz koje prolazite unoći kada padnete u san, uspavanost. Kadauzmete alkohol vi prolazite kroz to stanje.Pogledajte pijancu kako hoda; on je u tre-ćem stanju. Hoda, ali nije svestan. On nezna gde ide, šta radi... Telo nastavlja da

funkcioniše kao robot. Aktivnost uma jetoliko snižena, da je gotovo na ivici uspav-ljivanja.

U vrlo dubokoj meditaciji, ovo setakođe događa - vi ćete pasti od "alfa" do"teta". Ali se to događa samo u vrlo dubo-kim stanjima. Obični meditanti to ne dotiču.Kada počnete da dodirujete ovo treće sta-nje, vi ćete se osećati vrlo blaženo.

Sve pijanice pokušavaju da postignuovo blaženstvo, ali ga propuštaju; jer bla-ženstvo je moguće samo ako uđete u ovotreće stanje sasvim budni - pasivni, ali bud-ni. Pijanica dospeva dotle, ali je on nesves-tan, do vremena kada dospe, on je nesves-tan. Stanje postoji, ali on ne može uživati unjemu, ne može se naslađivati u njemu, nemože rasti kroz njega. Sklonost svuda usvetu prema svim vrstama opijata je zbogprivlačnosti "teta" stanja. Ali, izabrali stepogrešna sredstva ako pokušavate da dosti-gnete to kroz hemikalije. Čovek treba dadospe do toga upravo usporavanjem aktiv-nosti uma i ostajući potpuno budan.

Onda postoji četvrto stanje, koje sezove "delta". Aktivnost pada još niže: odnule do četiri ciklusa u sekundi. Um jegotovo nedelatan. Postoje momenti kada

dodiruje nultu tačku, apsolutnog mira. Ovdedolazite u dubokom snu, kada su se čak isnovi zaustavili; to je ono što su hindusi,Patanjđali, budisti nazvali samadhi. Patanj-đali zapravo definiše samadhi kao dubokospavanje sa svesnošću - samo s jednimuslovom: da postoji svesnost. Na Zapadu suu poslednje vreme mnoga istraživanja spro-vedena o ova četiri stanja. Oni misle da jenemoguće biti svestan u četvrtom stanju, jermisle da je to kontradiktorno - da se budesvestan u dubokom snu. Nije nemoguće.Čovek koji je vrlo izuzetan jogin, dokazaoje to sada naučno. Njegovo ime je SwamiRam. On je 1970. u laboratoriji američkogMeninnger instituta rekao istraživačima daće voljno ući u četvrto stanje uma. Oni surekli: "To nije moguće, jer četvrto stanjedolazi samo kada ste čvrsto uspavani, ivolja ne može delovati, a vi niste svesni."Međutim, Swami je odgovorio: "Ja ću touraditi." Istraživači nisu bili voljni to dapoveruju; bili su sumnjičavi, ali su pokuša-li.

Swami je započeo da meditira. Ubr-zo, za nekoliko minuta, on se gotovo uspa-vao. EEG zapisi koji su pratili talase njego-vog uma pokazali su da je on bio u četvr-

tom stanju; aktivnost uma je gotovo presta-la. Istraživači još u to nisu verovali. On semožda uspavao, ali u tome nije stvar; stvarje u tome da li je svestan. Swami je ondaizašao iz svoje meditacije, i izvestio je oceloj konverzaciji koja se odvijala oko nje-ga - bolje nego oni koji su bili potpunobudni.

Po prvi put je u naučnoj laboratorijidokazana Krišnina čuvena rečenica. Krišnakaže u Giti: "Ya nisha sarva bhutayamtasyam jagrati samyami." "Ono što je zasve dubok san, za jogina budnost." Po prviput je to dokazano kao naučna teorija.Moguće je biti čvrsto uspavan i svestan, jerspavanje se dešava u telu, događa se u umu,ali svedočeća duša nikada nije uspavana.Jednom kada ste postali neidentifikovani samehanizmom telo-um, jednom kada stepostali sposobni da posmatrate šta se odvijau telu, u umu, ne možete se uspavati: telo ćeotići u san, vi ćete ostati budni. Negdeduboko u vama centar će ostati savršenosvestan.

Dakle, pitanje: "Ponekad u vašimpredavanjima ne mogu držati svoje očiotvorenim..." Ne pokušavajte da na preda-vanjima održite oči otvorenim. Ako upadate

u duboki ritam dozvolite to, jer kada slušatemene, ako pokušavate da se koncentrišete,ostaćete u prvom stanju, "beta," jer ummora da funkcioniše. Ne budite zabrinuti.Ono što ja govorim nije tako važno, kao štoje važno da se shvati ono što će se dogoditivama. U stvari šta god da ja kažem, nijeništa do da vas pripremi da upadnete dubo-ko u svoja unutrašnja stanja uma. Stoga,ako nešto propustite ne brinite se - docnijemožete slušati traku. I ako je ne slušate, tonije važno.

Ako se oči zatvaraju, dozvolite im.Jedina stvar koju treba zapamtiti je da bude-te budni. Dozvolite očima da se zatvore...Zapravo postanite više pažljivi, budni, jeršto dublje idete u um, više budnosti će bitipotrebno. Vi uranjate duboko u svest.Možete se uspavati: onda ste propustili lek-ciju, i propustili ste takođe unutrašnje sta-nje. Onda je bilo besplodno što ste biliovde. "Ponekad u vašim predavanjima nemogu držati svoje oči otvorenim..." Nijepotrebno. Zatvorite oči. Samo ostanite bud-ni unutra - postanite više budni.

"...nastavljam da padam negde ivraćam se natrag s trzajem." To negde jestetreće stanje, "teta." Ako upadnete u drugo

"alfa" stanje, znaćete gde ste otišli, i tamoneće biti trzaja. Glatko se može čovek kre-tati od prvog do drugog, od beta do alfa,vrlo glatko, jer razlika je samo u aktivnosti ipasivnosti - vi ostajete budni. Ali kada sekrećete od drugog do trećeg, onda je razlikavrlo ozbiljna. Sada se krećete, obično, odsvesnosti do pospanosti. Onda, ako se vrati-te natrag, doći ćete s trzajem, a svesnost segubi - zbog toga ne znate gde ste bili.

"Ne sećam se gde sam bio." Da stese samo jednostavno uspavali, imali bistepamćenje. Da ste sanjali, sećali biste se sna.Da niste sanjali, sećali bi se da ste spavali, ada nije bilo sanjanja. U jednom i drugomslučaju, nepobitno pozitivno, vi ćete sesećati sanjanja ili, setićete se da nije bilosanjanja, a spavanje je bilo duboko; ali ćetese setiti ako je to bilo spavanje.

Na taj način vi se sećate da je u noćibilo mnogo snova, ili nekog dana kažete:"Spavao sam vrlo duboko, nije bilo snova."Oba ova su pamćenja - jedno pozitivno,drugo negativno. Ako se san dogodi, bićepozitivnog pamćenja - nešto se događalo,određena aktivnost se odvijala. Ako nijebilo sanjanja, imaćete samo smireno pam-ćenje ničega, da se ništa nije dogodilo. Ina-

če ovoga ćete se sećati: da se ništa nijedogodilo, i da nijedan san nije prolazioumom, a spavanje je bilo zaista duboko,vrlo duboko, bez ijednog jedinog talasića.Ali vi ćete se sećati, i reći ćete: "Bio samvrlo blažen, srećan."

Inače ako se niste uspavali, nego steu meditativnom stanju - ona su slična,gotovo istovetna - onda nećete moći da sesećate ničega. Jer kada upadnete u medita-tivno stanje, "teta," ili nekada možete ući učetvrto takođe, "delta," onda nema uopštepamćenja, jer odlazite negde gde to nije deovašeg uma, negde gde pamćenje ne deluje,negde izvan koloseka. Niste na poznatomputu, krećete se u šumi vašeg nesvesnogbića; neobeleženoj na mapi, nema mape,razmišljanje ne funkcioniše - nijedna idejane može biti primenjena na to. Onda ćete sevratiti natrag s grčem, kao da ste bili izgub-ljeni. Vratićete se opet trgnuvši se natrag napoznati put, gde putokazi postoje, a sve jejasno i mapa postoji - i možete razumetigde ste.

Vi tada ne padate u san; inače bisteznali, jer poznajete spavanje. Za mnogoživota ste spavali, savršeno ste upoznati stom pojavom. Ako živite šezdeset godina,

dvadeset godina je prošlo u spavanju. Tonije obična pojava. Za šezdeset godinaživota, dvadeset godina je prošlo u spava-nju; svakog dana jedna trećina vašeg vre-mena je vreme spavanja. Vi znate to; znateto dobro. A to nije samo za jedan život - zamilione života vi ste spavali, jednu trećinusvakog života. U stvari ne postoji drugaaktivnost koja oduzima toliko mnogo vre-mena. Ni jedna jedina druga aktivnost neuzima tako mnogo vremena. Niti vi voliteza osam sati, niti jedete, niti vršite meditaci-ju za osam sati. Spavanje je najznačajnijastvar. Kako možete da ne budete svesnitoga? Možda ste nejasno svesni, ali ste sve-sni; pamćenje će funkcionisati.

Međutim, vi ispadate iz koloseka,odlazite gde nikada niste bili. Zbog togadolazite sa trzajem. Nešto nepoznato dodi-ruje vaše biće. Zbog toga ne možete odluči-ti: "Idem li duboko, ili se samo uspavam?"Budite srećni. Ako možete odlučiti, onda jeto spavanje; ako možete prepoznati, onda jeto spavanje. Ako ne možete prepoznati,onda nešto izvan prodire u vas, i vi prodire-te u nešto izvan. Budite srećni. Uživajte utome i dozvolite to. Jednog dana to postajemoguće, kada idete stalno i stalno u nepoz-

nato, kada postanete upoznati sa teritorijom.Onda možda nema opšte mape, ali imatesvoju vlastitu privatnu mapu toga. Baremznate kuda idete.

Stoga dakle, jedina stvar koju trebauraditi jeste: kada zatvorite oči postaniteviše budni, jer će biti potrebno više budnos-ti. U dubljoj tami više svetlosti će biti pot-rebno. Postanite pažljivi i budni, i kadazapočnete da upadate negde - u nepoznato -pokušajte da održite budnost. Ubrzo čoveknauči veštinu toga. A onda, svake noći kadase uspavljujete, opet probajte to - upravo dabiste vežbali. Kada počnete osećati pospa-nost, unutra ostanite budni i nastavite daposmatrate šta se događa. Jednog dana ćetevideti: pospanost je došla, san je ušao, abudnost je još tu. Taj dan je najlepši dansvačijeg života. Kada možete ostati budni, ikretati se u dubokom snu, premestili ste seu četvrto, "delta" stanje. To je najdubljesredište vašeg bića.25

25 Prema mojem iskustvu tu se radi zaista o kretanjui premeštanju iz područja uma koje je iza očiju, dosrca. Za vreme budnog boravka u dubokom snucentar svesti se bukvalno premešta iz glave u srce.To je kretanje 'skupne tačke' kako je opisano u deli-ma Karlosa Kastanede.

Naravno, čovek mora da zaradi to,čovek mora da nauči to, mora da postanesposoban za to. To se ne događa kao uobi-čajeno stanje. To nije obično stanje uma; toje vrlo izuzetno stanje uma. Zbog toga jeKrišna objavio pre pet hiljada godina, i zapet hiljada godina nije bilo naučnog dokazaza to - izgledalo je da je to samo filozofskateorija: "Ya nisha sarva bhutayam tasyamjagrati samyami." Posle pet hiljada godina,sada se pojavljuju nekoliko naučnih dokaza.Vi možete takođe ući u to, a kada to postanenaučni dokaz iz vašeg vlastitog razumeva-nja to je otkrivenje.

Drugo pitanje:Rekli ste da je Patanjđalijeva joga

kompletan sistem. Ipak izgleda da nigde negovori o jogi ljubljenja. Možete li objasnitito?

Za to, Patanjđali će morati da se rodikao Amerikanac. Samo onda bi mogaopisati o jogi ljubljenja. Takve besmislenestvari postoje samo u Americi, nigde drug-de: joga o seksu, joga o ljubljenju, joga biločega - kuvanja. Inače moraćete malo dapričekate - neka budala će objaviti i to.

Treće pitanjeKako čovek može biti totalan, a ipak

ne ekstreman u svemu onome što iskusi?

Ne budite zabrinuti. Samo buditetotalni, i nikada nećete biti ekstremni. Obi-čno, ako mislite o tome, izgleda da ako pos-tanete totalni postaćete ekstremni - jer neznate šta je totalnost. Totalnost se uvekdogađa u sredini. To je fenomen sredine, jertotalnost je ravnoteža. Na ekstremu, u kraj-nosti, ravnoteža se nikada ne događa; zato ukrajnosti nikada ne možete biti totalni.Pokušajte da razumete to.

Volite nekoga; možete biti ekstrem-ni u ljubavi, ali to neće biti totalnost jerljubav ima drugi deo u sebi, a to je mržnja.Dakle, možete se kretati do jednog ekstre-ma, to je ljubav; to će biti jedna krajnost.Ponekad ćete mrzeti istu osobu. Možete sekretati do drugog ekstrema i možete mrzetipotpuno - ali je to takođe deo iste stvari.Ceo fenomen je ljubav-mržnja, zajedno.

Ako izaberete jedno, izabrali stejednu krajnost. Moja leva ruka i moja desnaruka - one obe pripadaju meni. Ako izabe-rem levu ruku, naginjem prema levo, akoizaberem desnu, naginjem prema desno; a

kada ne izaberem nijednu ja stojim u sredi-ni. Onda obe ruke pripadaju meni, ali ja nepripadam njima. Ako izaberete mržnju,izabrali ste jedan deo. Ako izaberete ljubav,izabrali ste drugi deo.

I to je nevolja: ako izaberete mržnju,pre ili kasnije vi ćete upasti u ljubav. Akonastavite da volite prijatelja dovoljno dugo,vi ćete ga omrzeti. Jer čovek ne može zadugo ostati u jednoj krajnosti. Zbog toga seljubavnici bore, a neprijatelji su takođe doleu dubini ljubavnici. Oni ne mogu biti bezneprijatelja; oni se čvrsto drže. Ljubav seobrće u suprotnost - ali to je ljubav.

Šta se događa kada je čovek totalan?Ljubav i mržnja, oboje su tu. A kada suoboje, i ljubav i mržnja tu, oni poništavajujedno drugo, i javlja se drugačiji fenomenkoji je Buda nazvao saučešće, saosećanje.Saučešće nema ništa protiv toga. Ili možetereći: "Samo kada nema nijednog dela mrž-nje, ljubav postaje savršena;" ali onda lju-bav jeste u sredini. Kako god da je želitenazvati, to nije to, međutim događa seduboka ravnoteža. Suprotnosti poništavajujedna drugu; one su iste težine. One poniš-tavaju jedna drugu, a vi ostajete u ravnoteži.Ravnoteža je totalnost. Onda vaša celina

sadrži sve to.Kada Buda ima saosećanje, ništa ne

preostaje. On se kreće totalno u tome. KadaIsus voli, on se kreće totalno u tome. Kadavi volite, deo vas postaje spreman da mrzi.Kada vi mrzite, deo vas postaje spreman davoli. Vi ste podeljeni - podeljena ličnostuvek se kreće u krajnostima. Totalnost pri-pada nepodeljenom umu, nerascepljenom:čovek stoji uspravno, u sredini, tako urav-notežen - ne naginjući se prema ovome ilionome. U tom trenutku, ni ovom niti onom,čovek postiže totalnost.

U Upanišadama ima posebna reč zato. Oni to zovu: "neti-neti". Oni kažu "nitiovo, niti ono" - nemojte birati među suprot-nostima. Neka suprotnosti dođu zajedno ipostanu komplementarne. Pustite ih da serastvore jedna u drugu. Ne birajte. Zbogtoga Krišnamurti stalno ističe jedno: "svestkoja ne bira" - jer onog trenutka kada izabe-rete, vi ste izabrali krajnost.

Izbor je ekstreman. Vi birate neštoprotiv nečega. Kad god kažete: "Ovo jelepo," već ste osudili nešto kao ružno. Inačekako možete reći da je ovo lepo? U iskazu,u tvrdnji, da je ovo lepo, skrivena je izjava:"Ono drugo je ružno, osuđeno je." Onog

trenutka kada kažete: "Ovaj čovek je sve-tac," osudili ste nekoga kao grešnika.

Sveci će nestati ako grešnici nesta-nu. Kako može biti svetaca, ako nema greš-nika? Grešnici su potrebni da bi sveci pos-tojali. Grešnici će takođe nestati ako tu višene bude svetaca. Ko će ih nazivati grešni-cima? Kako ćete ceniti da je neko grešnik?U savršenom čovečanstvu neće biti svetaca,neće biti ni grešnika, jer cela stvar će seduboko uravnotežiti. Grešnici i sveci susuprotni jedni drugima; oni postoje zajedno.

Ponekad, dok sam putovao u Indiji,u mnogim mestima ljudi bi stalno postavlja-li jedno pitanje. To pitanje izgleda da jevrlo podesno, i bitno. Oni bi me pitali:"Zašto je to tako, da je u Indiji bilo takomnogo svetaca, a zemlja je još nemoralna?"Rekao sam im da je to prirodno. Kada zem-lja proizvodi toliko mnogo svetaca, onamora da proizvede isti broj grešnika; inačeravnoteža će se izgubiti. Kada zemlja proi-zvodi sve tirthankare, dvadeset četiri; sveavatare, dvadeset četiri; sve Bude, dvadesetčetiri; gde će onda ići grešnici? A kakoBuda može postojati, ako nema svih tihgrešnika?

Buda postoji u okeanu grešnika; ne

postoji drugi način. Za egzistenciju jednogBude potrebno je milion grešnika. Zapravo,zbog tih grešnika on izgleda prosvetljen;postoji kontrast. Ako na crnoj tabli pišetebelom kredom, to izgleda tako belo, mnogobelije nego belo - belije od belog. Belo nabelom zidu s belom kredom - ništa se nepojavljuje. Kada bi čovečanstvo zaista bilosavršeno, uravnoteženo, ne bi bilo Bude; tobi bilo pisanje na belom zidu pomoću belekrede. Vrlo mračno čovečanstvo je potreb-no. Stoga, ako mene pitate, nadam se svetugde neće biti potrebe za Budom... stvari ćebiti vrlo uravnotežene.

To stalno govori Lao Ce: "Bilo jevreme u prošlosti kada nije bilo svetaca - jernije bilo grešnika." Bilo je vreme u prošlos-ti kada su stvari bile tako prirodne, i takouravnotežene, da nije čak bilo ni koncepta oonome što je pogrešno i što je ispravno. LaoCe kaže: "Uvedi koncept ispravnog, ipogrešno će odmah doći." Suprotnosti suzajedno. Dolaze zajedno i odlaze zajedno.Oni su aspekti istog novčića; dva aspektaiste stvari.

Ako izaberete, vi birate krajnost.Ravnoteža ne može biti izabrana. Treba dapostanete bez izbora; onda postoji ravnote-

ža, ni ovo ni ono - neti-neti. Iznenada seuravnotežujete u sredini, i sav sjaj egzisten-cije postaje vaš. Vi ste ispunjeni, srećni.

Pitanje izgleda da je sadržajno iznačajno, ali nije: "Kako čovek može bititotalan, a ipak da ne bude ekstreman?" Akoste ekstremni nećete biti totalni. Pokušajteda budete totalni i uravnoteženi; ekstremi ćeiščeznuti sami od sebe. Oni postoje s vašompodrškom. Zato što birate, zbog toga onipostoje.

Nemojte birati. Ne govorite ovo jedobro i ne kazujte ono je loše. Ostanite paž-ljivi, budni; to je sve. Ne govorite ovo jemudrac, a ovo je grešnik. Ostanite budni, toje sve - prihvatite celinu. Grešnik postoji,svetac postoji, celina prihvata oboje. Bezosuđivanja grešnika, bez veličanja sveca,ostajte bez biranja. U toj neizbirljivosti vićete biti uravnoteženi, i bićete potpuni,celoviti.26

Četvrto pitanje:Da li nam se smešite kada smo mi

ozbiljni, s nesrećnim i sumornim licem uvašoj slušaonici?

26 Vidi Jevanđelje po Mateju, 5: 43-48.

Šta inače mogu da učinim?

Peto pitanje:Jednom ste rekli da droge stvaraju

hemijske snove - imaginarna iskustva. AKrišnamurti kaže da su sve joga prakse, svetehnike meditacije, baš kao droge - oni pro-izvode hemijske promene i, otuda, iskustva.Molim da objasnite to.

Krišnamurti je u pravu. Vrlo je teškorazumeti, ali je on u pravu. Sva iskustva sukroz hemijske promene - sva, bez ikakvogizuzetka. Bilo da uzmete LSD ili postite, naoba načina telo prolazi kroz hemijsku pro-menu. Bilo da uzmete marihuanu, ili raditeodređenu pranayamu, vežbu disanja, na obanačina telo prolazi kroz hemijsku promenu.Pokušajte da razumete to.

Šta se događa kada postite? Vašetelo gubi nekoliko hemikalija, jer se onesvakog dana moraju snabdeti pomoću hra-ne. Ako ne snabdete te hemikalije, telo ihgubi. Onda je uobičajena ravnoteža hemika-lija izgubljena; a zato što post stvara nerav-notežu, možete početi da osećate nekolikostvari. Ako dovoljno dugo postite imaćetehalucinacije. Ako postite dvadeset jedan

dan, ili više, postaćete nesposobni da suditeda li vidite realno ili nerealno, jer je za topotrebna posebna hemija, i to se gubi.

Obično, ako iznenada sretnete Kriš-nu na putu, prva ideja koja se javi je damora biti da vidite neku halucinaciju, nekuiluziju, neki san. Trljaćete svoje oči i gleda-ti okolo, ili ćete pitati nekog drugog: "Dođiovde. Molim te, pogledaj. Možeš li videtinekoga kako stoji baš ispred mene, nalikKrišni?" Inače, ako postite za dvadesetjedan dan, razlika između realnosti i sna segubi. Onda ako Krišna stoji, vi verujete daje on tamo.

Jeste li posmatrali malu decu? Onane mogu načiniti razliku između realnosti isna. Noću ona sanjaju igračku, i ujutru pla-ču i jadikuju: "Gde je igračka otišla?" Tanaročita hemija koja vam pomaže da sudite,treba tek da se stvori; samo onda će detemoći da načini razliku između realnog inerealnog.

Kada uzmete alkohol ta hemija seuništava.

Mula Nasrudin je podučavao svogsina. Sedeći u krčmi, govorio mu je kadatreba da prestane da pije. Stoga je rekao:"Gledaj. Gledaj prema uglu. Kada počneš

da vidiš četiri osobe umesto dve, znaj dobroda je vreme da prestaneš piti i da ideš kući."

Međutim, sin je rekao: "Tata, tamonema dvoje ljudi - samo jedan sedi!" Dakle,tata je već pijan.

Kada uzmete alkohol, šta se doga-đa? Neka hemikalija se menja. Kada uzme-te LSD, marihuanu, ili druge stvari, šta sedogađa? Neka hemijska promena nastaje, ivi počinjete da vidite stvari koje nikadaniste videli. Počinjete da osećate stvari;postajete vrlo senzitivni.

A to je nevolja: ne možete nagovori-ti alkoholičara da ostavi svoja pića, jer pra-va realnost izgleda tako bezukusna, dosad-na. Jednom kada ste videli realnost krozhemikalije, kroz hemijske promene... Drve-će je bilo više zeleno, a cveće je bilo višemirisno, jer može projektovati, može stvori-ti iluzorni svet; i sada kada mu kažete:"Stani, tvoja deca pate, tvoja žena pati, tvojposao je doveden u pitanje - prestani!" Onne može prestati, jer je imao letimičnoviđenje nerealnog sveta, ali lepog. Ako sesada zaustavi, svet izgleda previše grub,običan. Drveće ne izgleda tako zeleno, icveće ne miriše tako lepo; čak ni žena - radičijeg spasenja ga vi učite - izgleda vrlo obi-

čno, mrtva, rutinska stvar. Kada je on poduticajem droge njegova vlastita žena postajeKleopatra, najlepša žena na svetu. On živisvet snova.

Sva iskustva su hemijska - bez izu-zetka. Kada dišete intenzivno, stvaratemnogo kiseonika u telu, količina azota opa-da. Više kiseonika menja unutrašnje hemi-kalije. Počinjete osećati stvari koje nikadaniste osećali. Ako se kovitlate okolo, kao uderviškom plesu, brzo se vrteći, telo semenja; hemikalije se menjaju kroz okreta-nje. Osećate vrtoglavicu; novi svet se otva-ra. Sva iskustva su hemijska.

Kada ste gladni svet izgleda druga-čije. Kada ste zadovoljni, zasićeni, svetizgleda različito. Siromašan čovek ima dru-gačiji svet, bogat čovek ima različit svet.Njihove hemikalije se razlikuju. Žena imadrugačiji svet; muškarac ima drugačiji svet.Njihove hemikalije se razlikuju.

Kada čovek postane seksualno zreo,u dobu od četrnaeste ili petnaeste godine,drugačiji svet se javlja jer nove hemikalijeteku u strujama krvi. Ako detetu od sedamgodina govorite o seksu i orgazmu, mislićeda ste ludi - "Koje besmislice govorite?" -jer te hemikalije ne teku, ti hormoni nisu u

krvi. Inače u dobu od četrnaest, petnaest,oči su pune novih hemikalija - obično detese iznenada preobražava.

Mula Nasrudin je obično tokom pra-znika odlazio na brda. Ponekad bi otišao napetnaest dana, a vratio bi se desetog. Stare-šina bi ga pitao: "U čemu je stvar? Tražio siodsustvo četrnaest dana, a vratio si se petdana ranije?" A ponekad bi tražio odsustvoza dve sedmice, a vratio bi se posle četirisedmica. Starešina je stoga pitao: "U čemuje dakle stvar?"

Mula je odgovorio: "Ima u tomeneke računice. U brdima ja imam bungalov,a bungalov drži jedna stara, vrlo ružna žena.Dakle, ovo je moj kriterijum: kada sampočeo da gledam tu ružnu ženu kao lepuženu, pobegao sam. Dakle to počinje da sedešava posle osam dana, ponekad posledeset dana... Ona je ružna i užasna. Nemožete zamisliti da može biti lepa. Ali kadapočnem razmišljati o njoj, i započne dadolazi u moje snove, i ja osećam da je lepa,onda znam da je tada vreme da se vratimkući, inače postoji opasnost. Dakle, niko nezna. Ako sam dovoljno zdrav onda to dolazipre, za sedam dana. Ako nisam tako zdrav,onda to oduzima dve sedmice. Ako sam

vrlo slab to uzima tri sedmice. To zavisi odhemikalija."

Sva iskustva su hemijska - ali jednurazliku treba načiniti. Postoje dva puta, ilinačina. Jedan je put hemikalija - ubrizgava-njem, pušenjem, ili ubacivanjem u telo. Onidolaze spolja; oni su nametljivci, uljezi. Toje ono što svi drogirani ljudi rade u svetu.Drugi način je promena tela pomoću posta,disanja... To je ono šta svi jogini rade naistoku. Oni pripadaju istoj stazi; razlika jevrlo mala. Razlika je u tome što drogiraniljudi uzimaju drogu spolja; oni utiču nabiohemiju tela, a jogini pokušavaju da pro-mene ravnotežu svog vlastitog tela, ne danameću uticaje spolja. Ali što se mene tiče,oba su ista. Ako imate ikakvu pobudu daiskusite, rekao bih vam da izaberete stazujogina, jer taj put neće biti zavisan, bićeteviše nezavisni. Na taj način nikad nećetepostati narkoman, na taj način ćete ostati učistoći, tom organskom jedinstvu. Na tajnačin barem nećete biti prestupnik premazakonu - nije moguć policijski prepad. Nataj način lako možete otići izvan, s onestrane. To je najvažnija stvar.

Ako unesete hemikalije spolja utelo, ostaćete s njima. Biće teško, svakog

dana sve teže da idete izvan. U stvari posta-ćete sve više i više zavisni, tako zavisni daćete izgubiti sav život, svu čar života, asamo iskustvo droga će postati čitav vašživot, čitavo njegovo središte.

Ako se krećete kroz jogu, kroz unut-rašnje kanale u hemiji tela, nikada nećetebiti zavisni, a moći ćete da odete izvan. Jerčitava stvar religioznosti je da idete izvan, sone strane iskustva. Bilo da iskusite lepeboje - dugu svuda okolo kroz LSD - iliiskusite raj kroz joga vežbe, u osnovi nepostoji razlika. Zapravo dok ne odete izvansvih iskustava, svih objektivnih iskustava,dok ne dođete do tačke gde samo svedokostaje, a nikakvo iskustvo nema da se doži-vi, samo saznavalac iskustva ostaje, nistedodirnuli granicu religioznosti.

Krišnamurti je u pravu. Ali ljudi kojiga slušaju pogrešno ga razumeju. Mislećida su sva iskustva besplodna, ostali su obi-čni; nisu uložili nikakav napor. Ja znam dasu sva iskustva beskorisna, konačno čovekmora da ih ostavi, ali pre nego što ih može-te ostaviti morate ih imati. Ona su kao ste-penište: moraju da se ostave iza sebe, jed-nom kada ste se popeli naviše. Možete da ihostavite samo kada ste ih prošli. Sva iskus-

tva su detinjasta, ali čovek mora proći kroznjih da bi postao zreo.

Pravo religiozno iskustvo nije uopš-te neko iskustvo. Religiozno iskustvo nijeiskustvo: to je dolazak do onoga ko doživ-ljava svako iskustvo, gde sve znano ineznano, nesaznatljivo iščezava. Samo sve-dočenje sebe ostaje, samo čista svesnost,bez iskustva da je zagadi - ne vidite Isusa,ne vidite Budu, ne vidite Krišnu da stojitamo.

Zbog toga zen majstori kažu: "Akosretnete Budu na stazi, odmah ga ubijte."Veliko učenje. Zato što je Buda tako lep,možete biti očarani snom, a onda možetenastaviti sa zatvorenim očima, videći Buduili Krišnu kako svira na flauti. Možete vide-ti vrlo religiozan san, ali je to još san, nijerealnost.

Realnost je vaša svesnost. Sve drugomora da bude transcendirano. Ako se može-te sećati toga, onda morate proći kroz svaiskustva, inače se mora proći kroz njih.

Ako ste previše mnogo u iskustvi-ma, kao što svako jeste - to je deo rasta -bolje je izabrati joga vežbe nego droge. Onesu mnogo suptilnije, joga vežbe su višeprofinjene. Morate biti svesni činjenice da

je Indija pokušala sa svim vrstama droga.Amerika je baš novajlija u tom svetu. Odsomarase u Rig vedama do ganje,27 Indijaje pokušala sve i došla do shvatanja, da jeto samo gubljenje vremena. Tada je Indijapokušala s joga vežbama. Onda su mnogoputa osobe kao Buda, Mahavira, dostiglestanje gde su našli da su čak i joga vežbebeskorisne; i one moraju da budu ostavlje-ne.

Krišnamurti ne kaže nešto novo. Toje iskustvo svih Buda. Ali zapamtite, jednoiskustvo može za vas postati iskustvo samokada ga postignete. Niko vam ga ne možedati; ono se ne može pozajmiti. Ako ste jošdetinjasti i osećate da vam trebaju nekaiskustva, bolje je da ih imate kroz joga vež-be. Na kraju, to takođe treba da bude odba-čeno. Inače ako birate između LSD ipranayame, bolje je da izaberetepranayamu. Bićete manje zavisni i višesposobni da transcendirate, jer svesnostneće biti izgubljena u tome. Sa LSD sves-nost će biti potpuno izgubljena.

Uvek izaberite višu stvar. Kad godpostoji mogućnost, i želite da izaberete,

27 Ganja je marihuana, u posebno snažno priprem-ljenoj formi, koja se koristi uglavnom za pušenje.

izaberite višu stvar. Doći će trenutak kadanećete želeti da izaberete ništa... onda nebirate.

Šesto pitanje:Ja sam zbunjen između osećanja

samosvesnosti (self-consciousness), kojekažete da je bolest, i osećanja Sebe, samop-risećanja (self-awareness), i bivanja svedo-kom.

Da, samosvest ega (self-consciousness) je bolest, a svedočeće ose-ćanje Sebe (self-awareness) je zdravlje.Dakle u čemu je razlika, jer reči izgleda daznače istu stvar? Reči mogu da znače istustvar, ali kada ih ja koristim, ili ih Patanjđa-li koristi, mi ne mislimo na istu stvar.

U self-consciousness akcenat je nasebi, sopstvu ili na ja. U self-awarenessakcenat je na svesti, budnosti, Sopstvu.Možete koristiti istu reč, samosvest (self-consciousness) za obe. Ako je akcenat naJa, to je bolest. Ako je akcenat na samojsvesnosti to je zdravlje. Vrlo suptilno, aliima vrlo velike razlike.

Samosvest (self-consciousness) jebolest, jer ste vi neprekidno svesni o sebi:

"Kako se ljudi osećaju sa mnom, kako sudeo meni, kakvo je njihovo mišljenje; da li mevole ili ne, prihvataju me ili odbacuju".Uvek "ja, mene, meni," "ja" ili ego ostajecentar. Ovo je bolest. Ego je najveća bolestkoja postoji.

Ako promenite fokus, naglasak - odsebe fokus ide na samu svesnost; sada nistezabrinuti "da li me ljudi odbacuju ili prihva-taju." Kakvo je njihovo mišljenje, to nijevažno. Sada želite da budete svesni u sva-koj situaciji. Bilo da oni odbacuju ili pri-hvataju, bilo da vole ili mrze, bilo da vasnazivaju svecem ili grešnikom, to nije važ-no. Šta oni kažu, kakvo je njihovo mišlje-nje, to je njihov posao i njihov problem daodluče za sebe. Vi jednostavno pokušavateda budete svesni u svakoj situaciji.

Neko dođe, pokloni vam se, verujeda ste vi svetac; ne marite šta on kaže, štaon veruje. Jednostavno ostajete budni, osta-jete svesni, tako da vas on ne može povućiu nesvesnost, to je sve. Ako neko dođe iuvredi vas, baci na vas staru cipelu; vi nemarite šta on čini. Jednostavno pokušavatebiti oprezni i budni, tako da ostajete netak-nuti - on ne može da vas povuče.

U obožavanju ili osuđivanju, u neu-

spehu ili uspehu, ostajete isti. Kroz svojusvesnost vi stižete do smirenosti koja nemože biti ometana ni na jedan način. Posta-jete oslobođeni od ljudskih mišljenja. To jerazlika između religiozne osobe i političkeosobe. Politička osoba je samosvesna, sves-na sebe - akcenat je na sebi, uvek se brine omišljenju ljudi. Zavisi od ljudskih mišljenja,svojih glasača. Na kraju oni su glavni, idonosioci su odluka. Religiozan čovek jegospodar sebe samog; niko ne može odluči-ti za njega. On ne zavisi od vašeg glasanjaili vaših mišljenja. Ako dođete kod njega, uredu. Ako ne dođete kod njega, to je takođeu redu. On ne stvara problem. On je svoj.

Sada vam želim reći vrlo paradok-salnu stvar - izgleda paradoksalna, ali jejednostavno istinita. Ljudi koji su samosve-sni, svesni su sebe - naglašavaju sebe ilisebi daju važnost - nemaju sebe. Zbog togašto su oni tako svesni sebe uplašeni su - isvako ih može lišiti sebe. Oni nemaju sebe.Oni nisu gospodari. Njihovo samo ja, nji-hova ličnost je pozajmljena, pozajmljena odvas. Neko se nasmeje; i njihova ličnostdobije podršku. Neko ih grdi ili vređa; pot-pora je uklonjena; njihova konstrukcija setrese. Ako je neko ljut; oni se plaše. Ako se

svi naljute; gde će oni biti, ko će oni biti?Njihov identitet je srušen. Ako se svi smešei kažu: "Vi ste divni, sjajni," oni su važni imoćni.

Ljudi koji su samosvesni, to su poli-tički ljudi... A kada ja kažem političke oso-be, ne mislim samo na one koji su stvarno upolitici; svi oni koji na neki način zavise oddrugih jesu politički. Oni nemaju nikakvusuštinu; unutra su prazni. Oni se uvek bojesvoje praznine. Svako može da ih baci unjihovu prazninu - svako! Čak i lavež pasamože da ih baci u njihovu prazninu.

Čovek koji je religiozan, samosves-tan - naglasak je na samoj svesnosti - imasebe, autentično sebe, ili Sopstvo. To sebe,to Sopstvo, ne možete oduzeti od njega. Onje to stekao. Ako ceo svet ide protiv njega,njegovo Sopstvo će biti s njim. Ako ceosvet sledi njega, njegovom Sopstvu se nećeni na koji način nešto dodati, neće se pove-ćati. On ima zaista neku autentičnu realnost- središte postoji u njemu.

Politički čovek nema središte. Onpokušava da stvori lažni centar. On pozajm-ljuje nešto od vas, nešto od nekoga drugog,nešto od nekoga trećeg... Tako se on snala-zi, manipuliše. Lažni identitet, sastavljen od

mišljenja mnogih ljudi: to je njegov identi-tet. Ako ljudi zaborave na njega, on će bitiizgubljen, neće biti nigde, neće biti niko.

Da li vidite, shvatate li? Osoba jepredsednik; iznenada postaje neko. Ondaviše nije predsednik; onda nije niko. Svenovine onda zaborave na njega. Setiće ga sesamo kada umre - i to takođe u malom uglu.Zapamtiće ga kao bivšeg predsednika, nekao osobu - kao jednog bivšeg - vršiocadužnosti. Da li ste videli, ovo se dogodilosa Radakrišnanom?28 Vidite da se to dogo-dilo i V. V. Giriu. Gde je Giri? Šta se dogo-dilo? Čovek je jednostavno nestao. Kada stena dužnosti, na svim ste naslovnim strana-ma novina. Vi niste važni - dužnost je važ-na.

Otuda, svi oni koji su siromašni,uvek duboko unutra traže istaknute dužnost,u potrazi su za glasačima, mišljenjima. Nataj način oni dospevaju do duše - lažneduše, naravno.

Psiholozi su dospeli vrlo duboko, dosrži problema. Oni kažu da ljudi koji poku-šavaju da postanu nadređeni, pate od kom-

28 Filozof i predsednik Indije. Vidi delo "Istorijaindijske filozofije" od Sarvepali Radakrišnana, uizdanju Nolita, Beograd, 1965.

pleksa inferiornosti, a ljudi koji su zaistadostojni - oni ne mare ni malo. Oni su toli-ko iznad, da čak nisu ni svesni da su nad-moćni. Samo inferiorna osoba može bitisvesna da je superiorna - i jeste vrlo osetlji-va na to. Ako joj date ovakvu naznaku: "Viniste tako veliki kao što mislite," osoba ćese naljutiti. Samo viši čovek može stati upozadini kao zadnji čovek. Svi inferiornijure prema čelu, jer ako stoje u pozadinineće biti niko. Oni moraju da stoje na čelu.Moraju biti u prestonici. Moraju biti s veli-kim novcem. Moraju biti s velikim kolima.Moraju biti ovo i ono. Ljudi koji su manjevredni uvek pokušavaju da dokažu svojusuperiornost svojim posedima.

Dozvolite mi da to rezimiram: ljudikoji nemaju bitnost pokušavaju da steknubitnost kroz posedovanje stvari - da imajunaročite dužnosti, ugled, slavu.

Ponekad se čak dešava: jedan čoveku Americi je ubio sedam ljudi. Nijednuosobu nije poznavao. Na sudu su ga pitali:"Zašto?" Rekao je: "Nisam mogao postatičuven, stoga sam mislio da barem mogupostati zloglasan, ali moram biti neko. Isrećan sam da mi je slika, kao ubice, nanaslovnim stranama. Sada se može činiti

sve što se poželi da se učini. Sada imamosećanje da sam neko. Sud je zabrinut, vla-da je zabrinuta, ljudi su zabrinuti, i novinegovore o meni - mogu zamisliti, u svakomhotelu, restoranu, ljudi će govoriti o meni.Barem za jedan dan ću postati slavan, poz-nat."

Političari su ubice. Ne možete tovideti jer ste duboko unutra takođe politi-čar. Upravo sada, Majibur Rahman je ubi-jen. Baš pre nekoliko dana, on je bio otacnacije. A da bi postao otac nacije, da bi topostao morao da počini mnogo nevolja.Ubio je mnoge - ili, stvorio je situaciju ukojoj su mnogi bili ubijeni. Sada su ga ubilenjegove vlastite kolege. Ceo njegov kabinetje opet na vlasti, a ljudi koji su uredili da gaubiju - sada su postali predsednik, premijeri ministar. Svi su oni bili njegove kolege, iniko ne govori ništa protiv njih. Niko nekaže ništa protiv njih. Svet izgleda da jejednostavno neverovatan. Sada su oni velikiljudi. Neko iz njihovog sopstvenog kabinetamožda pokušava da ubije MusthaqueAhmeda.

Svi političari su ubice, jer se ne bri-nu o vama. Brinu se o svojim osećanjima;oni treba da budu neko. Ako im ubistvo

može dati to osećanje, onda je u redu. Akoim nasilje može dati to osećanje, onda je tou redu.

Čitao sam pre nekoliko dana, inisam mogao da verujem, ali, to je činjeni-ca. Čitao sam knjigu o Lenjinu. Neko ga jepozvao da sluša Betovenove simfonije. Onje rekao, ne; a rekao je to vrlo odlučno. Ustvari on je postao gotovo agresivan kazu-jući to. Čovek koji ga je pozvao nije mogaoverovati da je toliko ljut. On je rekao: "Alizašto? Betovenove simfonije su jedne odnajvećih tvorevina u svetu." Lenjin je reka-o: "Možda, ali sva dobra muzika je protivrevolucije, jer vam daje tako duboko zado-voljstvo, smiruje vas. Ja sam protiv svakemuzike."

Ako se dobra muzika širi po svetu,revolucije će nestati. Logika je bitna. Lenjinje kazivao nešto istinito o političarima. Onine žele dobru muziku u svetu, oni ne voleveliku poeziju u svetu, ne vole velike medi-tante u svetu, ne žele ljude u ekstazi, eufori-ji, ne - jer šta će se onda dogoditi sa revolu-cijom? Šta će se dogoditi s ratovima? Šta ćese dogoditi sa svim vrstama gluposti koje sedešavaju u svetu?

Ljudi treba uvek da ostanu u grozni-

ci; samo onda će pomoći političarima. Akosu ljudi srećni i zadovoljni, ko bi mario zaKapital? Ljudi će zaboraviti sve o njemu.Oni će plesati, slušaće muziku i meditirati.Zašto bi brinuli o predsedniku Fordu, ovo-me i onome? Ničega nema u tome. Među-tim, kada ljudi nisu zadovoljni, nisu opuš-teni, nemaju svoje Sopstvo, svoju ličnost isuštinu; nastavljaju da podržavaju drugeličnosti ili suštine, jer je to jedini način dazadobiju podršku drugih za sebe same.

Zapamtite ovo: samosvesnost -naglašavanje sebe, svog ega - bolest je,bolest je u dubini. Čovek treba da se oslo-bodi toga. A samosvesnost - koja ističesamu svesnost - jeste najsvetija stvar nasvetu, jer pripada zdravim ljudima; onimakoji su dospeli do svog središta. Oni subudni, svesni. Oni nisu prazni. Oni nisubesadržajni; oni su ispunjeni, srećni.

Sedmo pitanje:Kako da se posmatra disanje, kada

se ono ne vidi, nego se oseća?

Posmatranje ne mora da bude viđe-nje, može da bude osećanje. Zapravo, tomora da bude osećanje, jer kako možete

videti svoj dah? Vi ga osećate, osećate nje-gov dodir. Kada se dah kreće kroz prolaz, viosećate njegov dodir.

Čitava stvar nije pitanje viđenja.Stvar je da se bude svestan toga da on ulaziunutra, da je dospeo do najunutarnije srživašeg bića; da se sada zaustavio; i da sevraća natrag. Oseka i plima; sada je dahizašao van, potpuno se premestio, zaustaviose; onda se opet vraća natrag - čovek morada bude svestan. Ako ga osećate, to je sves-nost - inače čovek ne treba da propusti daga oseća. Ako to možete činiti svakog danaza jedan sat, čitav vaš život će se promeniti.

I zapamtite, ako ne promenite svojedisanje, u vama se neće dogoditi hemijskapromena. To je razlika između Patanjđalijai Bude. Patanjđalijeve tehnike će promenitivašu hemiju; Budine tehnike neće uopštedodirnuti vašu hemiju. S normalnim disa-njem, kakvo ono jeste, vi jednostavno pos-matrate, osećate, vidite. Ne puštajte udisa-nje i izdisanje bez svesnosti, to je sve. Nemenjajte ga. Pustite ga da bude kakvo jeste.Samo dodajte jednu stvar: da ostanete sve-doci toga.

Štaviše, ako to možete raditi zajedan sat, sav vaš život će biti preobražen - i

bez ikakve hemijske promene. Vi ćete jed-nostavno postati transcendentalno iskustvo,transcendentalna svest. Nećete videti Bude,postaćete Buda. Ovo je stvar koja treba dase zapamti: viđenje Bude nije važno... dokvi ne postanete Buda.

Osmo pitanje:Da li svedočenje treba da bude

bezosećajna pojava?

Ne, to mora da bude mirno - nebezosećajno, već staloženo. Razlika jeogromna. Kada je nešto bezosećajno, hlad-no, vi nezainteresovano gledate u to; nemareći, ravnodušni ste, nehajni. Staloženostje drugačija pojava: vi ste pažljivi, nistenezainteresovani. Ali takođe, niste za to nivezani. Niste opsednuti; niste grozničavi uvezi s tim. Niste uzbuđeni. Ako možeteizbeći dve krajnosti - nezainteresovanost iuzbuđenje - biće staloženosti, spokojnog,hladnog, i pribranog osećanja.

Svedočenje ne treba da bude bezo-sećajno. Zapravo, ako je bezosećajno, onoviše nije svedočenje; postali ste indiferent-ni. Vi ne posmatrate. I znate dobro, ilimožete biti hladni, neosetljivi, ili možete

biti vatreni, strastveni. Staloženost ili hlad-nokrvnost, postoji samo u sredini. Stalože-nost ili pribranost, nije ni hladna niti vatre-na; to je baš središnja tačka između to dvo-je. Vi ste zainteresovani, ali niste uzbuđeni;posmatrate s pažnjom, ne s nemarom, aliniste obuzeti ni ganuti s tim.

Teškoća je što vi znate dva osećanja- hladno i vatreno. Uopšte ne znate trećeosećanje, jer se krećete od jednog ekstremado drugog. Ili nekog mrzite, ili ga volite.Saučešće, ili saosećanje; vi ne znate šta jeto. To je upravo reč, izgleda da je beznačaj-na. To je pribrana, mirna reč.

Ako dođete kod Bude, on će vamiskazati dobrodošlicu, ali to neće biti usrd-na, topla dobrodošlica - takođe neće biti nihladna. To će biti staložena i mirna dobro-došlica. On će vam iskazati dobrodošlicu sasvim svojim srcem, ali neće biti uzbuđen.Ako niste tu, neće biti tužan zbog vašegodsustva, ne. Biće srećan kao uvek. Ako stetu on je srećan; ako niste tu, on je srećan.Njegova sreća je neizmenjena; zbog toga jeon pribran, staložen.

Kada vaš prijatelj dođe da vas vidi,vi ste uzbuđeni - postajete vatreni. I zapam-tite, ne možete ostati vatreni za dugo, jer

toplota je zamorna. Ubrzo započinjete mis-liti: "Kada će ovaj čovek otići?" Prvo, pos-tanete vatreni, onda postajete hladni. Prvo,postajete srećni jer je prijatelj došao; a ondapostajete srećni kada bude otišao. Budasamo ostaje srećan; bilo da prijatelj dođe iline, nije važno. Njegova sreća ostaje nepro-menjena. On je pribran, staložen.

A da se razume pribrana ljubav, zai-sta je veliko iskustvo - teško, jer vaš um ćeinterpretirati staloženu ljubav kao hladnu,bezosećajnu. Vi ne znate izraz "pribran,"samo znate izraz "hladan." Videćete da jeBuda hladan. On to nije. Svi prosvetljeniljudi su pribrani, mirni. Staloženi, jer ih nemožete uznemiriti - ni na jedan način; nemožete ih učiniti više srećnim; ne možete ihučiniti nesrećnim. Oni su pribrani i stalože-ni jer su usredsređeni.

Deveto pitanje:Zašto nam ne date nešto što će nas

ubiti trenutno i bezbolno, umesto što mora-mo prolaziti kroz sve ove naizgled beskraj-ne patnje?

Ja vam to dajem, ali me vi ne sluša-te. Nije pitanje da vam ja to ne dajem.

Dajem vam apsolutni, nerazblaženi otrov.Ubiće vas trenutno, ali me vi ne slušate.

I dalje mislite da je nešto pogrešno,da grešite; a ponekad čak i želite: "Kako dauništim ovo stanje stvari? Kako da odemizvan toga?" Ali ste investirali previše u to.Mislite: "Kako da odem izvan toga?" - aline odlazite izvan toga.

Otrov vam mogu dati. Sve što vammogu dati, nije ništa drugo do umetnostumiranja. Ali vas ne mogu prisiljavati naotrov; inače sud će to videti - i biću u nevo-lji. Jednostavno vam mogu ponuditi; ondavi morate da ga uzmete. Ali to vam ne pola-zi za rukom.

Želite da budete prisiljeni na to.Želite biti nahranjeni kašikom. A na ovusmrt vas ne može niko drugi prisiliti. Smrt okojoj govorim, mora da bude voljna smrt.Mora da bude s vašim totalnim srcem. Javas ne modu prisiliti. Ako ste spremni, to ćese dogoditi; ako niste spremni, to se nećedogoditi.

S moje strane, ja sam uvek spreman.Ako ste spremni da umrete, ja sam spremanda vam pomognem. Ali vi niste spremni daumrete. Duboko dole, vi i dalje mislite daćete čak i posle smrti preživeti.

Meditirate, ali meditirate na takavnačin da je takođe možete preživeti; koristi-te to kao tehniku. Vaša osnovna realnostnije dotaknuta; vi je uvek čuvate. Ali akoradite to kao smrt - meditacija kao smrt -onda to ne možete preživeti. Neko drugi ćeizaći iz toga, ne vi. Vi ćete otići, nestati.Novo biće će doći iz vas - sveže, mlado,devičansko. Nećete moći čak ni da ga pre-poznate. Postojaće diskontinuitet; vi ćetebiti odbačeni kompletno, nešto novo će bitipodupreto - a oni oboje neće biti povezanijedan s drugim.

Ovo je vrlo teško razumeti. To novobiće je skriveno iza vas, ali ljuska koja vaspokriva je previše tvrda. Vi ste kao seme;duboko unutra sve je skriveno, čitavo drvo -cveće, plodovi i sve - ali ljuska je vrlo tvr-da. Ljuštura nije spremna da umre. Akoljuštura umre, drvo će se roditi. Drvo jenešto apsolutno različito od ljuske; nemaništa da čini s njom. Ljuska je samo zaštita- ali zaštita je postala sve.

Vaš ego je baš kao ljuska. Ako egoumre vi ćete rasti - postaćete Bog! S egom,ostaćete u patnji. Bez ega postaćete apsolu-tno blaženi. Ali vi ne znate o tome; ljušturanije nikada čula o tome. Nastavljate da me

slušate kroz ljusku. Zbog toga me i daljepitate: "Dajte nam nešto da umremo," ali vito ne želite.

Ja dajem nešto za umiranje svakogtrenutka. Zapravo ja ne dajem ništa drugo;cela nauka religije je nauka o smrti. Onavas uči kako da umrete savršeno, tako daništa ne preostane. Cela ljuštura iščezava uzemlju, rastvara se i drveće klija.

Inače vi mislite da će neko to uraditiumesto vas. To nije moguće. Morate izvršitisamoubistvo; ne možete biti ubijeni.Zapamtite to. Reč "samoubistvo" vrlo jelepa. Ne govorim o izvršavanju samoubis-tva u telu; govorim o izvršenju samoubistvau umu, u egu. Postanite ne-umni, ne-egoistični, i cela egzistencija postaje mogu-ća. Vi nosite to milionima života. To je baštu u vama. To je već tu, upravo je samopravo tlo (potrebno) i ljuska iščezava... idrvo će biti tu, u svom njegovom sjaju ilepoti.

Deseto pitanje:Odakle vaše reči dolaze i u kakvoj

ste vi vezi s njima?

Nema nikoga da bude u vezi s nji-

ma. One dolaze same, odjednom - niko nerukuje s njima. Ja nisam tu da rukujem snjima. Postavite pitanje i odgovor dolaziniotkuda. To nisu moje reči. Pitanje je vaše;odgovor nije moj. Pitanje dolazi iz vašeguma; odgovor ne dolazi ni iz jednog uma.Um je korišćen da isporuči to, ali to nedolazi od njega. Medijum nije izvor.

Poglavlje 9

POVRATAK IZVORU9. septembar 1975. pre podne u Buddha

dvorani

II, 52: tatah kšiyate prakašavaranam.Time se veo koji sprečava svetlost

[neuzmućene svesti postepeno] otkla-nja.29

II, 53: dharanasu ca yogyata manasah.Kroz [sve ove] »zadržanosti«

(dharana) i »koordinirajući organ celo-kupne intelektualne aktivnosti« (manas)

29 Boraviti u stanju potpune neovisnosti, koja ide dotoga da i dah na određeno vreme prestaje da se oči-tuje, pomaže, kako to kaže Vyasin komentar, da senadiđe i nadvlada (bar privremeno) karmički lanac.Kada se jogin uzdigne do ove opšte neuslovljenostiu kojoj i disanje, kao poslednje uporište, iščezava -tragovi će ovog boravka poslužiti za stvaranje jed-nog novog uporišta, iz koga će tek osvešćenje bitimoguće. Ovo se uporište izgrađuje postepeno, jertragovi i uspomene jednog »izlaska« nisu dovoljnida bi se na njima izgradilo jedno potpuno sigurnouporište sa koga je moguć taj novi pogled na biva-nje. I Vyasin komentar insistira na ovoj postepenosti,te sam zato u prevodu teksta sutre dodao reč »poste-peno«. (Komentar Z.Z.)

biće spregnut [pod kontrolom](yogyata).30

II, 54: svavišayasamprayoge citta svaru-panukara ivendriyanam pratyaharah.

Kada čula, ne bivajući [više] pod-jarmljena svojim [specifičnim] domeni-ma (svavišaya), tako reći oponašaju[prethodno postignutu] saobraženostduha pravoj mu prirodi (citta-svarupa) -to predstavlja tzv.] »uzdržavanje [čula]«(pratyahara).31

30 »Zadržanost« ili »stabilnost« ili možda i bolje»fiksnost« odnosno na psihofizičkom planu, koja seu jogističkoj tradiciji naziva dharana (izvedena izkorena DHR=držati), voljna je mobilizacija celoku-pne duševne i duhovne energije u jednom pravcu,njeno okupljanje oko jedne ideje ili slike, njenopostavljanje na jedno mesto u psihosomatskoj celini.Ova mobilizacija povlači za sobom automatskukontrolu, zapt, podjarmljenost duhovnog »organa« -uma (manas), koji od ovog momenta nije više mestogde se događa rasipanje, disperzija bića u vidu (slu-čajem ili podsvešću izazvanih) asocijacija, ili pakkroz neželjene apercepcije. Na nivou manasa (uma)ili citte (svesnosti) uspostavlja se stanje »spregnutos-ti«. Ovo stanje, na ovom nivou, videćemo to u sle-dećem aforizmu, prethodi »spregnutosti« na nivoučula. (Komentar Z.Z.)31 Komentari razjašnjavaju ovo mesto tvrdeći da jeoslobođenje ili »uzdržavanje« čula posledica pret-

II, 55: tatah parama vašyatendriyanam.Ovom se [uzdržanošću] uspostav-

lja [tek] »vrhunsko gospodstvo nad čuli-ma«.

"Čovek je uništen," kaže C. S.Lewis. "Dobro izbavljenje," kaže B. F.Skinner. "Sada je sličan bogu," kaže Šek-spirov Hamlet o čoveku. "Sada je nalikpsu," kaže Pavlov. Nevolja je da je čovekoboje - nalik bogu, nalik psu. Da je čovekjedinstvo, celina - nalik bogu ili nalik psu -ne bi bilo problema. Problem nastaje jer ječovek paradoksalan: na površini gori odpsa, a u središtu veličanstven, sjajniji odbilo kog boga.

Ako pogledate u čoveka izvan, nemožete reći, ako čovek bude uklonjen, iliponišten, da postoji neka šteta - "To je dob-ro, dobro oslobođenje, čišćenje, izbavljenje.Skiner je u pravu. Zemlja će biti bolja;

hodno izvedenog oslobođenja (ili uzdržavanja oduplitanja u svet) na nivou uma. Vydsa daje primerpčela koje slede svoju maticu: kada matica (um)poleti, roj pčela (čula) je sledi. Kada pak ova sleti, iostale pčele to čine. Izgovoreno savremenijim jezi-kom, to bi značilo da ukidanje (iznuđenog) apercipi-ranja povlači ukidanje percipiranja, a nipošto obrat-no. (Komentar Z.Z.)

barem više tiha. Priroda će biti srećnija."Ali ako pogledate dublje u čoveka, u njego-vu beskonačnu dubinu, onda bez čovekazemlja može biti tiha, ali ta tišina će bitimrtva. Neće imati nikakvu muziku u sebi.Neće imati nikakvu dubinu u tome. Cvećeće biti tu, ali više ono neće biti lepo. Ko ćeosećati njegovo lepotu? Ko će znati njegovulepotu? Ptice će nastaviti da pevaju, ali koće nazivati pevanje poetičnim, misterioz-nim? Drveće će biti zeleno, ali u isto vreme,neće biti zeleno, jer to zelenilo mora da seprepozna pomoću duboke rezonancije ljud-skog srca.

S čovekom, vrednosti će nestati. Sčovekom, molitva će nestati. S čovekom,Bog će nestati. Zemlja će biti tu, ali bezbo-žna, strašna. Tišina, ali tišina groblja. Tišinaneće pulsirati sa srcem. Ona može da se širisvuda po zemlji, može da se širi, ali će jojnedostajati dubina - a tišina bez dubine višenije tišina. Svet će biti neposvećen, nikadviše neće biti svet.

Čovek stvara posvećenost, jer dubo-ko skrivena iza čoveka je svetost. Čovek nemože živeti bez hramova, bez crkava, bezdžamija, jer je i sam čovek hram. On i daljestvara hramove - čak i ateisti stvaraju hra-

move. Pogledajte Kremlj. Komunisti kojiprolaze ispred Kremlja, ili ispred Lenjino-vog mauzoleja, isto su tako obožavaoci kaošto teisti obožavaju drugog boga. Čovek nemože živeti bez Boga, jer je dole u dubinion Bog.

Problem, nevolja nastaje jer ječovek oboje: most ispružen između dvevečnosti - između materije i uma, izmeđuovog sveta i onog, između profanog i sve-tog, između života i smrti. To je lepotatakođe; s misterijom, s paradoksom; čoveknije samo zagonetka, on takođe postaje imisterija.

Šta da se radi? Ako se složite saPavlovom i njegovim učenikom B. F. Skin-nerom, vi ste se složili bez poznavanjačoveka, bez razumevanja čoveka, čak i bezčinjenja ikakvog napora da njega znate.Ako se o čoveku složite s Budom, Mahavi-rom, Krišnom, Hristom, Patanjđalijem, akoje vaše prihvatanje nezrelo, onda "taj čovekje dobar" će ostati samo verovanje; nikadane može postati vera. Ako ste u žurbi da sesložite sa nekim, onda vam neće uspeti.Nužno je duboko strpljenje da biste znaličoveka.

Ne postoji način da se čovek zna

objektivno. Ako pokušate da znate čovekaobjektivno, kao što je naučnik u iskušenjuda čini, načinićete grešku Pavlova - čovekće izgledati kao pas. Jedini način da znatečoveka je da znate čoveka u sebi. Jedininačin da dođete licem u lice s čovekom jeda sretnete sebe. Vi nosite u sebi ogromnuenergiju. Dok niste povezani s njom, nećetemoći da je vidite i poznate spolja u drugi-ma. Zapamtite, ovo je kriterijum: onolikokoliko znate sebe, samo toliko možete znatidrugog. Ni malo više - ne, nemoguće. Zna-lac mora biti znan prvo; samo onda se možeprodreti u misteriju znanog. Morate pozna-vati svoju dubinu; samo onda vaše očimogu postati prilagođene da saznaju dubinudrugih.

Ako ostanete na površini svog bića,onda će čitava egzistencija ostati na površi-ni. Ako mislite da ste samo talas na okeanu,a niste uopšte upoznali okean, svi drugitalasi će ostati talasi. Jednom kada pogleda-te unutar svog bića, i postanete okean - biliste okean, ali ste to saznali - svi drugi talasiće nestati: samo će se okean talasati. Sadaje u pozadini svakog talasa - lepog, ružnog,malog, velikog, nije važno - isti okean.

Joga je metoda da se dođe do uslova

najunutarnije dubine vašeg vlastitog bića,do subjektivnosti vaše duše. Ona je besko-načna; uđete u to, ali nikada ne dolazite dotačke gde možete reći: "Ja sam upoznao, isaznao sve." Produžavate da idete sve daljei dalje, i dalje... To je beskonačno. Možetebiti duboko u tome, ali ipak, uvek mnogopreostaje. Ne dolazi nikada ta tačka kadamožete reći: "Sada sam došao do graničnelinije." Zapravo, granice ne postoje. One nepostoje u univerzumu. Spolja ne postojegranice; egzistencija je beskonačna. One nepostoje ni unutar vaše subjektivnosti. Gra-nice su uvek lažne. Što dublje idete, neo-graničeno se otvara sve više i više.

Inače, jednom kada upadnete u neo-graničeno... sada znate. Sada malo iščezava,granice iščezavaju, ograničeno iščezava.Sada kada pogledate u nečije oči, vi znateda tamo čeka beskonačno. Ljubav, po prviput, postaje moguća. Ljubav je mogućasamo kada ste upoznali svoju dubinu. Samobogovi vole, i samo bogovi mogu voleti. Psise samo mogu boriti; čak i u ime ljubavi,oni će se boriti. Bogovi se isto bore; u svo-joj borbi, čak i oni vole; na drugi način nijemoguće.

Kada ste upoznali svoje vlastito biće

kao božansko, čitava egzistencija se odmahpreobražava. To više nije stara egzistencija,ustajala, svakodnevna, obična. Ne, ništaobično ne postoji posle toga; sve zadobijaboju izuzetnosti, osobitog sjaja. Običniobluci postaju dijamanti. Svaki list postajeoživljen ogromnim životom skrivenim unjegovoj pozadini, u njemu, ispod njega,izvan njega. Čitava egzistencija postajebožanska. Onog trenutka kada saznate svogBoga, vi svuda znate samo Boga. To jejedini način da se zna.

Čitava joga je metodologija kako dase otkrije to što je tako skriveno, kako da seotvore vrata unutar vas samih, kako da seuđe u hram koji vi jeste, kako da otkrijetesebe. Vi ste tu, vi ste bili tu, od samogpočetka, ali to niste otkrili. Svakog trenutkanosite blago. U svakom dahu koji udahneteili izdahnete, blago je prisutno. Možda nistebili svesni, ali to se nikada ne propušta.Možete biti potpuno nesvesni, ali to nikadaniste promašili. Možda ste to potpuno zabo-ravili, ali ne postoji način da to izgubite -jer ste vi to.

Dakle jedino je pitanje: kako da tootkrijete. To je pokriveno; mnogo slojevaneznanja pokriva to. Joga pokušava korak

po korak, lagano, da prodre u unutrašnjumisteriju. U osam koraka joge kompletirase otkrivanje. Početni koraci se zovu bahi-ranga joga, spoljna joga: yama, niyama,asana, pranayama, pratyahara - ovih petkoraka su poznata kao joga spoljašnosti.Sledeća tri, poslednja tri - dharana, dhyana,samadhi - poznata su kao antaranga: jogaunutrašnjosti.

A sada, sutra:Tatah kshiyate prakashavaranam.Onda dolazi raspršivanje omota koji

skriva svetlost.

Načinjena su četiri koraka. Petideluje kao most između četiri, spoljne joge,i poslednje tri, joge za unutrašnje. Peti, kojije deo joge za spoljašnje, takođe funkcioni-še kao most, pratyahara; reč označava"vraćanje izvoru" - ne: stizanje do izvora,nego samo povratak prema izvoru. Procesvraćanja je započeo, sada se energija nekreće prema spolja, energija više nema ude-la u objektima, energija je preuzela zaokret,izvesnu gotovost za obrt. To je okretanjeprema unutra - to je ono što Isus nazivaduhovnim buđenjem, preobražajem, vraća-

njem natrag.Obično se energija kreće prema spo-

lja. Vi želite da vidite, želite da mirišete,želite da dodirnete, želite da osećate; ener-gija se kreće van. Potpuno ste zaboravili koje sakriven u vama. Postali ste oči, uši, nos,ruke, a zaboravili ste ko je skriven iza ovihčula; ko gleda kroz vaše oči. Vi imate oči;ispravno, ali vi niste oči. Oči su samo pro-zori. Ko stoji iza prozora? Ko gleda krozoči? Ja gledam u vas; oči ne gledaju u vas.Oči ne mogu gledati same. Dok ja ne sta-nem iza prozora, gledajući napolje, očisame ne mogu posmatrati.

Vama se takođe mnogo puta dogodi-lo: nastavljate da čitate knjigu, "pročitali"ste stranice, i odjednom postajete svesni daniste "pročitali" ni jednu jedinu reč. Oči subile tu, ali vi niste bili tu. Oči su nastavileda se kreću od jedne reči do druge, od jednerečenice do druge, od jednog pasusa dodrugog, od jedne strane do druge, ali vi nis-te bili tu. Iznenada zapazite: "Samo oči sekreću, ja nisam bio tu." Vi ste u dubokombolu, patite; onda su oči otvorene, ali nevidite, one su previše ispunjene suzama. Iliste vrlo srećni, tako srećni da ne marite;iznenada su vam oči ispunjene s toliko

mnogo vedrine, da ne vide.Ako ste na tržnici i neko vam kaže:

"Vašu kuću je zahvatila vatra." Vi počinjeteda trčite. Vidite mnogo ljudi na ulici. Neko-liko ljudi vas pitaju: "Dobro jutro, kudaidete? Zašto ste u takvoj žurbi? Šta sedogodilo?" Vaše oči nastavljaju da gledaju,uši nastavljaju da slušaju, ali vi niste tamo.Vašu kuću je zahvatila vatra... vi više nisteprisutni tu, više ne. Ako vas docnije upitaju:"Možete li se setiti ko vas je pitao, kudaidete? Zašto ste u tako velikoj žurbi? Neće-te moći da se setite. Videli ste čoveka, čuliste šta je rekao, ali vi niste biti tu prisutni.

Same uši ne mogu čuti. Oči same nemogu videti. Nužno je vaše prisustvo.Možete biti na igralištu, kada je igra navrhuncu gde igrate fudbal, hokej, odbojkuili nešto drugo; kada je igra na vrhuncu,možete biti pogođeni u nogu, krv započinjeda lije... ali ste toliko mnogo uključeni utakmičenje, da niste svesni. To vas povre-đuje, ali niste tu prisutni da bi osećali. Poslepola sata igra se zaustavlja, odjednom sevaša pažnja okreće prema nozi, krv lije -sada vas to boli. Pola sata je krv tekla, alivas to nije bolelo - vi niste bili tu prisutni.

Ovo treba duboko da se shvati: da su

čula sama za sebe nemoćna - dok vi nesarađujete. To je čitava umetnost joge. Akone sarađujete čula se zatvaraju. Ako nesarađujete, preobraženje započinje. Ako nesarađujete, pratyahara ulazi unutra To jeono šta rade ljudi koji sede smireno satima,godinama - oni pokušavaju da ostave, danapuste saradnju između sebe i svojih čula.Kada energija nije zaokupljena da gleda, dasluša, da dodiruje, energija započinje da sekreće unutra. To je pratyahara: kretanjeprema izvoru, kretanje prema mestu odakleste došli, kretanje prema središtu. Više sene krećete prema periferiji.

Ovo je samo početak. Kraj, ili cilj ćebiti u samadhiju. Pratyahara je samo poče-tak kretanja energije prema domu. Samadhije kada ste dospeli do kuće, stigli ste. Četiri- yama, niyama, asana, pranayama - prip-rema su za pratyaharu, za peti korak.Pratyahara je početak, okretanje; samadhije kraj.

"Onda dolazi rasturanje pokrivačakoji skriva svetlost." Poslednja sutra je bilao pranayami. Pranayama je put zadobijanjaritma sa univerzumom, ali vi ostajete spo-lja. Započinjete da dišete na takav način, utakvom ritmu, da upadate u sklad sa celi-

nom. Onda se ne borite sa celinom; predaliste se. Više niste neprijatelj celine; postaliste ljubavnik. To je ono što ja mislim daznači biti religiozan čovek: sada on nije ukonfliktu; sada nema privatne ciljeve dapostiže; sada plovi sa egzistencijom; sada jeon usklađen sa ciljem celine, ako ima ikak-vog cilja; sada on nema individualnu sudbi-nu, sudbina celine je njegova. On plovi srekom, ne bori se sa strujom.

Kada zaista plovite vi nestajete, jerego može postojati samo kada se bori. Egomože postojati samo kada postoji otpor.Ego samo može postojati kada imate priva-tni cilj protiv celine. Pokušajte da razumeteovo, kako ego postoji. Ljudi mi dolaze ikažu: "Želeli bismo da ostavimo ego," a jaim kažem: "Ako želite da odbacite ego, nemožete ga odbaciti, jer ko ste vi da odbaci-te? Ko je taj koji kaže: ’Želeo bih da odba-cim?’ To je ego. Sada se borite sa svojimegom takođe."

Možete se pretvarati da ste skromni,možete sebe prinuditi na poniznost, ali ćeego postojati. Možda ste bili kralj, sadamožete postati prosjak, ali ego će postojati.On je postojao kao kralj, sada će postojatikao ponizni prosjak. Sam vaš način hoda -

viđenje će pokazati to. Načinom na koji sekrećete - vi ćete objaviti to. Možete reći: "Jasam najskromniji čovek na svetu" to ne čininikakvu razliku. Ranije ste bili najvećičovek na svetu, sada ste najskromniji - aliste izuzetni. Vi ste tu.

Ako započnete da se borite sa egom,stvorićete suptilniji ego, koji je mnogo opa-sniji, jer suptilniji ego će biti pobožni ego.On će se pretvarati da je religiozan. U poče-tku je on bio svakako ovosvetovan, sada ćebiti onosvetovan - veći, moćniji, suptilniji -a zahvat će biti mnogo opasniji, i biće težeizaći iz njega. Premestili ste se od manjeopasnosti do veće opasnosti. Više ste u klo-pci, uhvaćeni ste u zamku. Tamnica se zat-vorila za vama, čak i na čvršći način.

Pranayama, koja je bila stalnopogrešno prevođena kao "kontrola disanja,"uopšte nije kontrola. Pranayama je način dase bude spontan sa univerzumom. To uopš-te nije kontrola. Kontrola pripada egu; inačeko će kontrolisati? Ego je kontrolor, mani-pulator. Ako razumete ovo, ego će iščeznuti- nije potrebno da se on odbacuje.

Vi ne možete odbaciti iluziju, može-te samo odbaciti nešto realno - a ego nijerealan. Ne možete odbaciti mayu. Iluzije ne

mogu biti odbačene jer, na prvom mestu,one su nešto što ne postoji. Morate samo darazumete, i onda one nestaju. San ne možebiti odbačen. Morate samo postati svesni taje to san, i san nestaje. Ego je najsuptilnijisan: san da sam ja odvojen od egzistencije,san da ja moram da postignem neke ciljevenasuprot celini, san da sam individua. Onogtrenutka kada postanete budni, san nestaje.

Ne možete biti protiv celine, jer stevi deo celine.32 Ne možete ploviti suprotnood celine, jer kako možete ploviti? To jebesmisleno kao kada moja vlastita rukapokušava da ide protiv mene. Ne postojinačin da se ide protiv celine. Postoji samojedan način: da se bude sa celinom.

Čak i kada se borite ne možete ićiprotiv - to je samo vaša imaginacija. Čak ikada mislite da se krećete protiv celine, iliodvojeno od celine; ili da imate drugačiju,svoju vlastitu dimenziju, to je samo san; vito ne možete raditi. To je baš kao talas najezeru, koji razmišlja da bude protiv jezera;apsolutno glupo - ne postoji ni najmanjamogućnost za to da se ikada dogodi. Kakotalas na jezeru može da se kreće po svome?On će ostati deo jezera. Ako se kreće negde,

32 Tačnije bi bilo reći da smo oličenje celine.

to mora biti volja jezera, na taj način se onkreće.

Kada čovek razume, on zna. Zapo-činje da se smeje, i kaže: "Bio sam u veli-kom snu - a sada je san iščezao. Više janisam. Bio sam san i sanjač, oboje. Sadasamo celina postoji."

Pranayama stvara situaciju u kojojpostaje moguć povratak, jer sada nema nig-de da se ide. Borba je zaustavljena; neprija-telj je nestao. Sada započinjete da lebditeprema svom vlastitom biću - a to zaista nijeodlaženje, to je lebdenje. Ako prestanete dase borite, ako prestanete da idete van, poče-ćete da lebdite unutra. To je prirodno.

Posle pranayame, Patanjđali kaže:"Onda dolazi raspršivanje pokrivača kojiskriva svetlost." Ova sutra mora da se raš-člani, analizira i razume, jer mnoge stvariće zavisiti od ove sutre.

Patanjđali ne kaže da se poslepranayame postiže unutarnje svetlo. Mnogikomentatori Patanjđalija su zauzeli pogre-šan stav. Oni misle da ova sutra kaže dapokrivač otpada i čovek stiže do svetlosti.To nije moguće. Ako se to dogodi, šta jeonda sa dharanom, dhyanom i samadhijem?Ako se dogodi u pratyahari da postignete

cilj, da ste dospeli do najunutarnijeg bića,upoznali unutarnju svetlost, kavo je mestodharane, dhyane i samadhija? Šta ćete ondaraditi? Ne, Patanjđali ne može misliti na to,i sutra je jasna. Patanjđali kaže "raspršiva-nje pokrivača," ne postizanje svetlosti - tosu dve stvari.

Raspršivanje pokrivača je negativnopostignuće - to stvara mogućnost da se dos-tigne svetlost - ali raspršivanje pokrivačasamo po sebi nije postignuće svetlosti.Mnogo više stvari još tu treba da se urade...Na primer, vi ste ostali sa zatvorenim oči-ma; vaši očni kapci su delovali kao pokri-vač na sunčevom svetlu. Posle milionaživota vi otvorite svoje oči; pokrivača višenema, ali vi nećete biti sposobni da viditesvetlost - postali ste usklađeni sa tamom.Sunce će biti tu ispred vas, i pokrivač gaviše neće skrivati, ali vi nećete moći da gavidite.

Pokrivač je iščezao, ali duga navikatame je postala deo vaših očiju. Grubipokrivač na očnim kapcima više ne postoji,ali suptilni omotač tame je još tu... a ako steživeli tako mnogo života u tami, sunce ćebiti previše zaslepljujuće za vaše oči. Vašeoči će biti tako slabe, da neće moći da tole-

rišu toliko mnogo svetla. A kada ima višesvetla nego što možete tolerisati, to postajeopet tama.

Vi ne znate da ste za mnogo, mnogoživota živeli u tami. Niste upoznali nikakvosvetlo, čak ni zrak nije prodro u vaše biće.Tama je bila jedino iskustvo. Svetlost ćebiti tako nepoznata da neće biti mogućeprepoznati je. Samo uz pomoć rasturanjaomotača, nećete moći da je prepoznate.

Patanjđali zna to dobro. Zbog togaon formuliše sutru na takav način: "tatahkshiyate prakashavaranam - onda uklanja-nje pokrivača koji skriva svetlo. Ali ne pos-tizanje svetla. Ovo je negativno postignuće.

Dopustite mi da pokušam to daobjasnim na neki drugi način. Ako ste bole-sni, lekovi vam mogu pomoći - bolest ćeiščeznuti kroz uzimanje lekova - ali to neznači da ste postigli zdravlje. Bolest je išče-zla, sada nema više nikakve bolesti u telu,ali se zdravlje još nije pojavilo. Moraćete dase odmarate da nadoknadite... Iščezavanjebolesti nije nužno i postizanje zdravlja.Zdravlje je pozitivna pojava; bolest je nega-tivna pojava. Možete otići kod doktora i daon ne nađe nijednu bolest - to ne znači daste zdravi. Možete reći: "Ne osećam se

zdravo. Ne osećam da se javlja u meni nidobro zdravlje niti sreća. Ne osećam slastživota, ne osećam da sam živ."

Doktor može samo otkriti bolest, onne može otkriti zdravlje. Ne postoji načinda on otkrije da ste vi zdravi ili ne. Doktorvam ne može dati certifikat da ste zdravi;može vam dati certifikat samo da nistebolesni. Ne biti bolestan, ne znači nužno ibiti zdrav. Naravno, ne biti bolestan jeosnovni uslov da se bude zdrav - ako stebolesni, ne možete biti zdravi - ali ako nistebolesni, nije bezuslovno da ste zdravi.Zdravlje je nešto pozitivno.

U mnogim slučajevima se to doga-đa. Osoba - stara osoba, bolesna, iscrpljenaod života - gubi žudnju za životom, štoBuda zove tanha. Osoba gubi zainteresova-nost za život. Možete nastaviti da je lečite -možete pomoći da postane sasvim u redu,dotle dok medicina može pomoći - ona višenije bolesna - ali vi ste zabrinuti: ona nijeviše bolesna, ali nije ni zdrava. Želja zaživotom je iščezla. Bolesti nema, bolnica jespremna da je otpusti, ali ona nema želju daživi. Osoba neće biti zdrava, ona će umreti.Niko joj ne može pomoći. Da se budezdrav, to je pozitivan fenomen; a da se bude

bolestan, negativan je fenomen.Patanjđali kaže više nema "pokriva-

ča". To ne znači da ste vi upoznali svetlost -čekaju još tri koraka. Ubrzo ćete morati datrenirate svoje oči u vašem biću da osećaju,da znaju, da prime u sebe svetlost. Ponekadto može oduzeti godine.

Onda dolazi rasturanje pokrivačakoji skriva svetlost. Stoga se ja ne slažem saonim komentatorima koji kažu da se unut-rašnje svetlo postiže - to nije značenje.Dakle, smetnja više ne postoji, barijeraiščezava, ali udaljenost je još tu. Moraćeteda hodate malo više, sada čak mnogo paž-ljivije nego pre, jer možete takođe upasti uistu grešku, možete pomisliti: "Sada je svedostignuto; barijera je uklonjena, iščezla je.Sada sam se vratio kući." Onda ćete se viopustiti pre nego što je postignut cilj.

Ima mnogo jogina koji su se opustilisa petim korakom. Oni ne mogu shvatiti štase događa. Barijere više nema, ali u dubini,oni takođe nisu sasvim zadovoljni. Zapravoako ste vrlo egoistični vi ćete tamo stati, sovom sutrom, jer sa barijerom, ego imanešto s čime može da se bori. Što se tičepokrivača, ili omotača: nastavljate pokuša-vati da prodrete kroz njega, ili da ga odstra-

nite. Kada se on odstrani, onda nema niče-ga. To je baš kao kada ste se borili s nečimšto iznenada iščezava, i čitavo značenjevašeg života iščezava s tim. Sada ne znatešta da radite.

Ima ljudi u svetu koji se bore s dru-gima u jakom nadmetanju - u poslu, u poli-tici, u ovome i onome. Onda oni postajuumorni. Ako su malo inteligentni, prinuđenisu da postanu umorni. Onda započinju da sebore sa vlastitim egom, koji je "pokrivač,"ili "omotač." Jednog dana omotač takođeiščezava, onda nema ničega s čime biste seborili. Jednom kada nema ničega s čim bis-te se borili - egu postaje nemoguće da sekreće čak ni jedan inč, jer sav trening ega jebio da se bori sa nekim - vi bi da se borite,bilo s nekim drugim ili s vašim vlastitimegom. Kada nema ništa s čim bi se borio,prepreke više nema, čovek se zaustavlja.Sada nema gde da ide... ali postoje koracikoji ga još čekaju.

Dharanasu cha yojnata manasah.Onda um postaje podesan za usred-

sređenost.Dharana nije koncentracija. "Kon-

centracija" vam daje malo letimično sagle-davanje prirode dharane, ali dharana je

veći koncept nego što je koncentracija. Sto-ga dozvolite mi da vam to objasnim.

Indijska reč dharma takođe dolazi sdaharanom. Dharana znači sposobnost dase obuhvata, okružuje, sadrži ili ima u sebi;sposobnost da se postane materica. Kadaposle pranayame vi postanete usklađeni sacelinom, postajete materica - velika sposo-bnost ili moć da sadržite. Možete primiticelinu. Postajete tako neizmerni da svemožete prihvatiti. Ali zbog čega je dharanastalno prevođena kao "koncentracija"? Jer"koncentracija" daje na mahove viđenje isagledavanje toga. Šta je koncentracija?Ostati s jednom jedinom idejom za dugovreme jeste koncentracija, obuhvatati isadržati jednu ideju za dugo vreme.

Ako vam kažem da se koncentrišetena sliku sa majmunom, pokušajte da takoostanete sa predstavom majmuna, sa slikommajmuna i ničim drugim - vama će to bitivrlo teško. Hiljadu i jedna stvar će se uplita-ti i ometaće vas. Zapravo, samo majmunneće biti tu, a sve drugo će biti, majmun ćestalno iščezavati.

Umu postaje tako teško da obuhvatai sadrži išta. Um je vrlo uzan. Može sadržatinešto, samo za nekoliko sekundi, onda to

gubi. On nije širok; on ne može ostati zadugo s jednom stvari. To je jedan od najdu-bljih problema čovečanstva. Vi se zaljubiteu nekoga; onda se sledećeg dana um prene-se na nekog drugog. Jedan dan, i vi ga nemožete obuzdati, zadržati. Ne možete biti uljubavi sa istom osobom za dugo; čak inekoliko sati je previše. Vaš um nastavljada luta svuda po svetu.

Vi ste za mnogo dana silno želelikola. Upinjali ste se i nekako ste uspeli.Sada su kola tu u vašem parkingu - s tim jezavršeno. Sada se um kreće opet negde dru-gde - želi susedova kola. Isto će se desiti isa tim kolima takođe. Isto se događalo odu-vek: ne možete se obuzdati i zadržati najednom. Čak i ako dospete do pojedinosti,ubrzo to gubite.

Dharana označava sposobnost da senešto obuhvati, sadrži i zadrži - jer ako želi-te da znate Boga moraćete postati sposobnida ga obuhvatite i zadržite. Ako želite daznate svoje najunutarnije biće, moraćete dastvorite spremnost da postanete materica zato. Vi ćete morati sebe da preporodite.Koncentracija je samo deo toga. Dharana jevrlo rasprostranjena reč; ona je vrlo, vrloobuhvatna. Ona sadrži više nego što je kon-

centracija; koncentracija je samo deo nje."Onda um postaje podesan za

usredsređenost." Ja bih želeo da prevedemto ovako: "Onda um postaje materica."Kada kažem materica ja mislim: žena(sa)drži dete devet meseci u svom vlastitombiću, ona ga nosi kao seme. Hindusi suženu nazvali zemljom, jer nosi dete, semedeteta, baš kao što zemlja nosi seme veli-kog hrastovog drveta, mesecima bez preki-da.

Kada se seme metne duboko u zem-lju, gubi svaki strah, više nije stranac uzemlji, započinje da se oseća kao kodkuće... Zapamtite, seme prvo treba da seoseća kao kod kuće, samo onda se ljušturarasprsne; inače ljuštura se neće rasprsnuti.Kada seme počne osećati da je ova zemljamajčinska - nije nužno da štiti sebe, nijepotrebno da oko sebe nosi oklop od ljušture- ono postaje nevezano, slobodno. Ubrzo seljuštura slama i iščezava u zemlju. Sadaseme više nije stranac; našlo je majku.Onda klica raste.

U Indiji mi smo ženu nazvali zem-ljanim elementom, a muškarca nebeskimelementom - jer muškarac je lutalica. On sene može obuzdati, niti mnogo zadržati. A to

se dešava svakog dana: ako se žena zaljubiu muškarca, može ostati u ljubavi čitavogsvog života. Njoj je to lakše - ona zna kakoda zadrži duboko jednu ideju, i ostaje snjom. Muškarac je vagabund, lutalica. Danema žene, ne bi bilo domova u svetu - unajboljem slučaju šatori - jer muškarac jelutalica. On ne bi želeo da živi uvek i uvekna jednom istom mestu. On ne bi načiniokamene i mermerne palate. On bi imaonomadski šator, tako da svakog trenutkamože da ga ukloni i namesti negde drugde.

Ovde ne bi bilo muškaraca da nemažena. Kuća postoji zbog žena. U stvari čita-va civilizacija egzistira zbog žena. Muška-rac bi ostao nomad, pokretan. Tako ostajenjegov um miran; čak i ako živi u domu,njegovo biće nastavlja da luta. Ne može sezadržati; nema sposobnost da postane mate-rica.

Zbog toga je ovakvo bilo moje ose-ćanje: da se žena može mnogo lakše kretatiu meditaciji nego muškarac. To je muškar-cu teško, njegov um se više koleba, mamiga u nove zamke; uvek je u pokretu, uvekmisli o odlasku na Himalaje, u Gou, Nepalili Kabul - negde. Žena može da se nastani;ona može ostati na jednom mestu. Ne pos-

toji unutrašnja težnja da se kreće.I tada um biva podesan da postane

materica - jer samo kroz tu matericu novobiće treba da se rodi za vas. Vi ćete bitirođeni za samog sebe; morate nositi sebe uvašoj materici. Koncentracija je deo toga.Lepo je da se nauči koncentracija. Akomožete ostati za dugo s jednom idejom,postajete sposobni za višu mogućnost daostanete jedni isti za dugi period - jer akone možete ostati jedan isti za dugi period, vićete biti odvraćani i skretani od objekata:jedna kola, druga kola; jedna kuća, drugakuća; jedna žena, druga žena; ovo mesto,drugo mesto. Bićete rastrojeni, ošamućeni idovedeni do ludila od objekata. Nećetemoći da se vratite natrag kući.

Kada vas nikakav objekat ne odvra-ća, ne skreće niti zbunjuje, samo onda jemoguć povratak. Um koji može ostati udubokom strpljenju i istrajnosti, slično maj-ci, može čekati, može ostati nepokretan;samo takav um može doći do spoznaje svo-je vlastite božanstvenosti.

Peti činilac joge, pratyahara - vra-ćanje izvoru - je obnova sposobnosti umada kontroliše čula pomoću otklanjanjasmetnji od spoljašnjih objekata.

Dok se ne okanite smetnji od spolja-šnjih objekata, ne možete se kretati premaunutra, jer će one nastaviti da vas iznova iiznova pozivaju. To je baš kao kada mediti-rate, ali u sobi za meditaciju takođe držite isvoj telefon. On stalno zvoni - kako ondamožete meditirati? Morate iskopčati tele-fon.

I to nije pitanje telefona. Postojemilioni objekata oko vas - milioni telefonazvone neprekidno kada pokušavate dameditirate. Deo vašeg uma kaže: "Šta toradiš? Ovo je vreme da ideš na tržnicu, jerje vreme kada će najbogatije mušterije doći.Zašto gubiš vreme sedeći ovde ne radećiništa?" Drugi deo uma kaže nešto drugo - au umu postoji hiljadu i jedan deo i fragme-nat. Produžavaju da zvone neprekidno da biprivukli vašu pažnju. Ako se ovo nastavi,pratyahara nije moguća. Kako ćete moći daidete prema unutra? Čovek mora da odbaciperiferna interesovanja, razonode kojimaste opsednuti, samo onda povratak postajemoguć.

"Peti činilac joge, pratyahara - vra-ćanje izvoru - je obnova sposobnosti umada kontroliše čula pomoću otklanjanjasmetnji od spoljašnjih objekata."

"Pomoću otklanjanja smetnji." Kakočovek da otkloni smetnje? Možete li jed-nostavno dati zavet: "Sada se odričem svoginteresovanja za bogatstvo ili, mog zanima-nja za žene, za muškarce"? Davanjem zave-ta to nije moguće. U stvari dogodiće se bašsuprotno, ako date zavet. Ako kažete: "Jaostavljam svoje interesovanje za žene."Onda će vaš um mnogo više biti ispunjenslikama žena; više ćete vizualizovati. Ustvari, ako se odreknete voljom, bićete višeu neredu. Mnogi ljudi su radili to.

Kada stari sannyasini dođu kodmene uvek kažu: "Šta da radimo sa sek-som? Nastavlja da udara po umu, i to udaraviše nego ranije. A mi smo se odrekli, daklešta da radimo sada?" Što se više odričete,bez razumevanja, upravo snagom volje,više ćete biti u nevolji. Razumevanje jepotrebno; volja nije nužna. Volja je deoega.

Ako pokušavate da hoćete nešto,već ste podeljeni na dvoje - započinjete dase borite. Ako kažete: "Neću biti zaintere-sovan za žene," zašto kažete to? Ako zaistaniste zainteresovani - gotovo je s tim. Čemugovoriti to? Zašto izlazite u javnost dajućizavet u hramu pred nekim guruom u javnoj

ceremoniji? Čemu to? Ako više niste zain-teresovani, više niste zainteresovani. Goto-vo. Zašto od toga praviti šou? Zašto bitijedan egzibicionista? Ne, potreba je druga-čija. Vi s tim niste završili još; u stvari, viste jako privučeni time.

Takođe ste i frustrirani. Svaki putkada ste bili u odnosu vi ste frustrirani. Fru-stracija postoji, privlačnost postoji - obe sutu, to je nevolja. Sada tražite neko utočištegde se možete odreći toga; tražite društvo.Ako ostavite interesovanje za žene predvelikom gomilom, onda će vaš ego reći:"Sada nije dobro kretati se u tom pravcu,"jer celo društvo zna da ste dali zavet zabrahmacharyu. Sada je to protiv vašeg ega;sada morate da se borite za to.

A s čim se borite? Sa svojim vlasti-tim seksom, bićete protiv svog sopstvenogseksa. To je kao da se vaša leva ruka bori savašom desnom rukom. To je besmisleno; toje glupo. Nikada nećete moći da budetepobednik.

Onda, kako treba čovek da se odre-kne? Odriče se uz pomoć razumevanja,odriče se pomoću doživljavanja, iskustva,odriče se uz pomoć zrelosti - ne uz pomoćzaveta. Ako želite da ostavite nešto - proži-

vite to skroz. Ne budite nespokojni i prepla-šeni. Krećite se do najdublje tačke u tome,tako da razumete. Jednom kada se stvarrazume, može da se ostavi bez ikakvognapora od strane volje. Ako je volja uklju-čena, bićete u nevolji. Nikada ne ostavljajteništa voljno, s voljom. Nikada ne koristitesnagu volje da nešto uradite; inače ćete bitiu nevolji. Volja je jedna od pojava u vama,koja najviše stvara nevolju i jad.

Upravo pomoću mirnog razumeva-nja bez reči, znajte dobro da je život školakroz koju treba proći, i ne budite u žurbi.Ako još osećate da postoji dugotrajna željaza novcem, bolje je da se ne zaklinjete. Idi-te, sakupite novac i završite s tim. To jebesmisleno, dakle ako imate inteligencijuubrzo ćete završiti s tim. Ako nemate dovo-ljno inteligencije, onda će vam trebati maloviše vremena; iskustvo će vam dati inteli-genciju. Iskustvo je jedini način; ne postojidruga prečica. Može potrajati za dugo vre-me, ali se ništa ne može uraditi - čovek jebespomoćan. On mora da dospe do inteli-gencije kroz iskustvo. A sve što dobro zna-te, može do se odbaci. Zapravo, reći da seto odbacuje nije ispravno: to otpada samood sebe.

Otklanjajući smetnje od spoljašnjihobjekata čovek postaje sposoban zapratyaharu, za vraćanje kući. Sada ne pos-toji nikakvo interesovanje za spoljašnjisvet, stoga se vi ne krećete u hiljadu i jed-nom pravcu. Sada biste želeli da znate sebe;želja da znate sebe zamenjuje sve drugeželje. Samo jedna želja vam sada preostaje:da znate sebe.

Tatah parama vashyate indriyanam.Onda dolazi do potpunog ovladava-

nja nad čulima.Kada se vraćate kući, prema unutra,

iznenada postajete gospodar. To je lepotaovog procesa. Ako se krećete prema spolja,ostaćete rob - i to rob miliona stvari. Vašeropstvo je beskonačno, jer beskonačni suobjekti vaših želja.

To se dogodilo kada sam bio profe-sor na univerzitetu. Baš pored mene, živeoje obično jedan profesor. Nikada nisamnaišao na tako jadnog čoveka; on je zaistabio izuzetan. Imao je dovoljno novca, otacmu je mnogo ostavio. On i njegova žena suživeli sami. Imali su dovoljno novca, velikukuću, sve - ali je on koristio takvu biciklu,da je bio poznat svuda u gradu.

Taj bicikl je bio nešto čudesno. Niko

drugi ga ne bi koristio; bio je tako uništen,da je gotovo bilo nemoguće koristiti ga. Bioje poznat svuda u gradu po tome što ganikada nije zaključavao, jer to nije bilo pot-rebno - niko ga ne bi mogao ukrasti. Nekisu to pokušavali, i vraćali ga. Otišao bi upozorište i ostavio bicikl napolju. Ne bi gastavio na mesto za bicikle, jer se moralo zato platiti, i to samo jednu annu.33 Ostavio biga bilo gde, i posle tri sata kada bi došao,uvek bi ga našao tamo. Nije imao blatobra-ne, ni rogove, niti branik iznad lanca, i utakvom stanju pravilo je takvu buku da bise moglo čuti s udaljenosti od jedne miljeda profesor dolazi.

Ubrzo je postao prijateljski naklo-njen prema meni. Predložio sam mu: "Ovoje previše, svako ti se smeje zbog bicikla.Zašto ga se ne oslobodiš?"

On je pitao: "Šta da uradim? Poku-šavao sam da ga prodam, ali niko nijespreman da ga kupi."

"Niko nije spreman da ga kupi zatošto ništa ne vredi. Jednostavno ga baci ureku - i zahvali Bogu ako ga niko ne vratinatrag!"

33 Bivša monetarna jedinica u Indiji i Pakistanu;anna iznosi 1/16 rupija.

On je rekao: "Razmisliću o tome."Ali nije mogao to uraditi.

Stoga sam ja za njegov sledećirođendan otišao i kupio mu nov bicikl, naj-bolji koji je bio dostupan, i poklonio mu.Bio je vrlo srećan. Sledećeg dana sam oče-kivao da ću ga videti na novom biciklu, alije opet bio na starom. Stoga sam ga pitao:"U čemu je stvar?"

"Bicikl koji si mi dao je tako lep, nemogu da ga koristim."

Postao je predmet obožavanja. Čis-tio bi ga svakog dana; video bih ga kako gačisti. Čistio bi ga i polirao i... Uvek je bio ukući kao izložbeni eksponat, a on se voziona starom biciklu - četiri, pet milja odlazećina koledž; četiri, pet milja dolazeći u dućan- celog dana. Bilo je nemoguće nagovoritiga da ga koristi. On bi rekao: "Danas padakiša", "danas je previše toplo," i "upravosam ga izglancao, a ti znaš kakvi su studenti- oni su nestašni - neko ga može ogrebati.Morao bih ga ostaviti izvan koledža, nekomože da ga ogrebe i uništi."

Nikada ga nije koristio, koliko jaznam on mora da ga još obožava. Postojeljudi koji obožavaju predmete. Rekao samtom profesoru: "Ti nisi gospodar bicikla,

bicikl je postao tvoj gospodar. U stvari,mislio sam da sam ti dao na poklon bicikl -sada mogu reći biciklu: ’dao sam ti napoklon ovog profesora’". Bicikl je gospo-dar.

Ako želite stvari vi nikada nistegospodar, a to je razlika: možete biti u pala-ti, ali ako je koristite, to nije važno. Možetebiti u kolibi, ali ako je ne koristite a kolibakoristi vas, možete izgledati siromašni zaljude izvan, ali niste; vi ste opsednuti sposedima. Čovek može živeti u palati i bitiisposnik; a može da živi i u daščari a da nebude isposnik. Kvalitet da se bude isposnikzavisi od kvaliteta vašeg gospodarenja. Akokoristite stvari, to je dobro; ali ako ste vikorišćeni, ponašate se vrlo glupavo.

Patanjđali kaže: "Onda dolazi dopotpunog gospodarenja nad čulima" i obje-ktima čula... samo kroz pratyaharu, kada vipostanete najvažnija stvar u vašem životu.Ništa nije slično, ni uporedivo s tim. Kadase sve može žrtvovati za vaše vlastitosamosaznanje, vaše biće, kada su kraljevs-tva beskorisna - ako morate izabrati izmeđuvašeg unutrašnjeg kraljevstva i spoljnjegkraljevstva, izabraćete vaše unutrašnje kra-ljevstvo - u tom trenutku, po prvi put, više

niste rob: postali ste gospodar. U Indiji smoza sannyasine koristiri reč swami - swamiznači "biti majstor," "gospodar", gospodarza čula. Inače, svi ste vi robovi - i to robovimrtvih stvari, robovi materijalnog sveta.

Dok vi ne postanete gospodar, neće-te biti lepi. Bićete ružni, ostaćete ružni. Dokne postanete majstor, ostaćete u paklu. Bitigospodar samoga sebe, znači ući u carstvonebesko. To je jedini raj koji postoji.Pratyahara vas čini tim majstorom.Pratyahara znači da se sada ne krećete zastvarima, ne jurite, niti lovite stvari. Istaenergija koja se kretala u svetu, sada sekreće prema središtu. Kada energija padneu središte, otkrivenja za otkrivenjem seotkrivaju. Vi po prvi put postajete jasnoispoljeni za samoga sebe - vi znate ko ste.A to znanje "ko sam ja", čini vas Bogom.

Šekspirov Hamlet je u pravu kadakaže o čoveku: ""Kako je nalik Bogu!" Pav-lov nije u pravu kada kaže o čoveku da jenalik psu. Inače ako vi jurite stvari, Pavlovje u pravu, Hamlet greši. Ako jurite stvarionda je Skinner u pravu, Lewis greši.

Dozvolite mi da ponovim: "Čovek jeuklonjen, uništen," kaže C. S. Lewis. "Dob-ro izbavljenje," kaže B. F. Skinner. "Sada je

nalik bogu," kaže Šekspirov Hamlet očoveku. "Sada je nalik psu," kaže Pavlov.Na vama je da izaberete kakvi biste želelida budete. Ako idete prema unutra, vi pos-tajete Bog. Ako idete prema spolja, Pavlovje u pravu.

Poglavlje 10

SVI PROBLEMI SUNESTVARNI

10. septembra 1975. (pre podne)u Buddha dvorani

Prvo pitanje:Rekli ste da je čovek most između

životinje i božanskog. Gde smo mi na tommostu?

Vi niste na mostu, vi ste most. Ovomora da se razume. Ako mislite da ste namostu, propustili ste stvar - to ego pogrešnointerpretira celu stvar. Vi ste most. Moratebiti nadmašeni, prevaziđeni, transcendirani.Vi kakvi jeste, jeste most. Morate bitiostavljeni u pozadini; morate otići izvansebe.

Ako ovo ispravno razumete, ondajedna stvar može biti vrlo jasna: ako ste vipreviše, postaćete životinja; onda takođemost iščezava. Ako se ego kristališe previ-še, onda takođe niste most, mosta više nema- postali ste životinja. Ako vi uopšte niste,most opet iščezava - onda ste Božanski.Ako samo ego preostane, vi ste pas; ego je

pas. Ako ste vi potpuno iščezli, onda jepreostala tišina Božanska; to je Bog.

Preostala praznina34, preostali pros-tor, beskonačno, bez granica - to je Budanazvao nirvanom. Reč "nirvana" znači:kada ste prestali da bivate, prestali da pos-tojite. Doslovno reč "nirvana" označavakada ste ugasili plamen - plamen je iščezao,neizmerna tama, nemanje svetlosti. Kada jeplamen ega iščezao - vi ste postali beskona-čni, sada ne možete sebe nigde naći - ondaste postali božanski.

Između ove dve tačke - ega i nema-nja ega - jeste most. Vi ste taj most. Zavisi-će mnogo od toga koliko mnogo ega imate;ako imate previše, vi naginjete prema živo-tinji, ako ga nemate previše vi naginjeteprema Božanskom. Uže razapeto izmeđuživotinje i božanskog - ali vi ste uže. Stogane pitajte gde ste na mostu, jer to ego pita.Samo pokušajte razumeti da ste vi most. Tomora da bude transcendirano, nadiđeno;morate otići izvan samog sebe.

Ne pokušavajte da budete slobodni,jer to može biti suptilna motivacija ega.Pokušajte da budete slobodni od ega - jerčak i oslobođenje može da postane motiva-

34 Praznina ili čistina koja se otvara nestankom ega.

cija za ego, ali onda nećete nikada biti slo-bodni jer ego je stega, robovanje. Slobodaneće biti vaša; sloboda će biti tu samo kadavi niste.

Dozvolite ovom osećanju "ja" daiščezne, i ne treba da radite ništa drugo.Samo dozvolite njemu da iščezne... jer je totako lažna stvar, koja mora neprekidno dase stvara; samo onda ona ostaje. Moratesarađivati s njom svakog trenutka. To je baškao biciklista koji nastavlja da okreće peda-le na bicikli; ako stane, bicikla će stati.Bicikli treba neprekidno okretanje pedala.Egu treba neprekidna saradnja. Vama netreba da radite ništa protiv toga; jednostav-no postanite pažljivi, budni i ne sarađujte.Budite budni, nastavite da posmatrate kakose ego ponovo pojavljuje, kako su suptilninjegovi putevi. Samo posmatrajte, ne sara-đujte - to je dovoljno: ego umire od gladi;bicikla se zaustavlja. Bez vašeg okretanjapedala, to se ne može nastaviti.

Kada dođete kod mene i pitate mekako da zaustavite ego, vi ste kao biciklistakoji nastavlja okretati pedale i da viče pita-jući ljude na svom putu: "Kako da se zaus-tavim?" A nastavlja okretati pedale. Neokrećite pedale. Bicikla ne može nastaviti

sama od sebe; vaša pomoć je potrebna.Vaš jad postoji zato što ga vi poma-

žete. Vaša patnja postoji jer ste vi u njenojpozadini, hranite je. Vaš pakao postoji svašom saradnjom. Jednom kada razumeteto, saradnja se rastvara; više niste deo celejadne igre; stojite sa strane i posmatrate.Iznenadna eksplozija - više nema nikakvogega, više nema nikakve bicikle, nikakvogokretanja pedala. To je trenutak kada jemost pređen.

Drugo pitanje:Vi ponekad kažete da majstor i uče-

nik, kao i dvoje ljubavnika mogu da se sus-retnu samim bićem prema biću. A ponekadkažete da smo totalno sami, i da je nemogu-će ikada da se bude zajedno. Da li je željada se susretne drugi - bićem prema biću,fikcija uma koji mora da bude ostavljen?Molim da objasnite ako možete.

Da, teško je to objasniti. Sva objaš-njenja su teška, jer na prvom mestu prob-lemi su lažni. Kako da objasnimo problemkada je lažan? Vi tražite nešto apsurdno;objašnjenje postaje teško. Stoga je to tako -sve probleme je teško objasniti. U stvari,

kada razumete, ne postoji problem; kada nerazumete, postoji problem. Dakle problemne može biti rešen; i ja ovde ne pokušavamda rešim vaš problem. Ja uopšte nisam sau-česnik u vašoj ludosti. Ja pokušavam davam dam razumevanje, ne pokušavam darešim vaše probleme. Oni ne mogu bitirešeni, jer su apsolutno apsurdni.

Svi vaši problemi su nalik osobikoja ima žestoku groznicu - četrdeset i dvastepena - i pokušava da pita besmislenestvari. Osoba kaže: "Zašto ova stolica leti uvazduhu?" Njena groznica mora da se sma-nji, to je jedini način. To je ono što jaradim, radi toga je sav moj napor: da sma-njim vašu groznicu. Ako razumete, kada segroznica smanji, više stolica ne leti. Ondazapočinjete da se smejete sebi, na to kakoste bili glupavi.

To je teško, gotovo je nemogućeobjasniti, jer na prvom mestu, šta god dapitate biće nešto apsurdno. Ne možete pos-taviti pravo pitanje, jer ako možete postavitiispravno pitanje, nije potrebno da ga pitate.Ispravno pitanje uvek nosi ispravan odgo-vor u sebi - jer prava stvar je da se budepotpun. Ako budete pravi i potpuni u svompitanju, vi ste već razumeli. Međutim, ipak

ću pokušati; pokušaću da vam malo spustimgroznicu. To nije neko objašnjenje.

Vi ponekad kažete da majstor i uče-nik, kao i dvoje ljubavnika mogu da se sus-retnu s bićem prema biću. A ponekad kažeteda smo totalno sami, i da je nemoguće ika-da da se bude ujedno.

Istinito je i jedno i drugo. Mi smoapsolutno sami i nemoguće je da se budeujedno, neprekidno jedno s drugim - to jesasvim istinito. Druga tvrdnja je apsolutnoistinita kao i ova: da se dvoje ljubavnikamogu sresti kao biće sa bićem, majstor iučenik se mogu susresti kao biće sa bićem.Protivrečnost nastaje jer nemate nikakvoiskustvo o tome.

Kada se dvoje ljubavnika susretnu,nema dvoje ljubavnika - samo ljubav posto-ji. Dvoje su nestali, ljubavnici su nestali,ako su ljubavnici tu, ljubavi ne može biti.Kada su dvoje ljubavnika tu, nema ih višedvoje i nema više ljubavnika; samo ljubavpostoji. Dvoje su postali baš kao dve obalereke; u stvari reka teče i dodiruje obe obale.Bez reke obale su same, razdvojene, nemogu se susresti. Kada reka teče obale sesusreću kroz reku, u reci.

Kada se majstor i učenik susretnu,

nema majstora ni učenika. Nema ih dvoje;dualnosti više nema. Opet čovek postoji usvojoj totalnoj usamljenosti, u svojoj total-noj samoći. Dvoje se ne mogu susresti, aliako dvoje nestanu onda postoji taj trenutak.

To je teško, kako to nazvati. Ako tonazovem trenutkom susreta, vi ćete pogreš-no razumeti, jer svi sastanci pretpostavljajuegzistenciju dvoje. Ako to ne nazovem sas-tankom, meni će biti nemoguće da to nazo-vem bilo kao drugačije. Ovo je nevolja sjezikom. Ali vi možete razumeti; ako meslušate saosećajno - a ne postoji drugi načinda se sluša - ako ste sa mnom u jakoj sim-patiji, ne pokušavajući da raspravljate prob-lem sa mnom, nego radije pokušavate daosetite moju teškoću u izražavanju onogašto se ne može izraziti, jake simpatije, to jepoverenje, onda možete razumeti. Onda rečineće izdati, onda one ne postaju prepreka.Onda one postaju pokazivači, onda onemogu imati određeni značaj - ne značenje,značaj - jer možete kroz njih imati letimičanuvid.

Vi znate da su one grube, sve reči sugrube, jezik je grub - tišina je suptilna -inače ako možete razumeti saosećajno, udubokom poverenju, onda reči takođe nose

nešto od kvaliteta tišine.Slušajte me: dvoje se ne mogu sus-

resti - to nije moguće; i dvoje se mogu sres-ti, onda kvalitet dvojnosti iščezava. Kadakažem susretanje "bića prema biću" mislimda sada ne postoji niti ljubavnik, niti volje-ni... oni se gube, iščezavaju, nešto drugokao jedinstvo prodrlo je u njihova bića. Utoj dubokoj tišini ljubav postoji, ne ljubav-nici.

Kada su učenik i majstor zajedno,ako je učenik spreman da bude izgubljen...Jer majstor je onaj koji je već izgubljen,koji je jedna praznina. Ako je učenik takođespreman da plovi sa prazninom majstora -bez ikakvog zahtevanja, bez ikakve želje,jer one vam neće dopustiti da iščeznete -bez sumnje, bez kolebanja - ako je učenikspreman da postane deo ove praznine, praz-nina okružuje oboje. Ona postaje obuhvat-na. U oblaku te praznine oboje se gube; toje susretanje između "bića i bića". To nijeuopšte susret, jer nema dvoje da se sretnu.

To izgleda kontradiktorno kada jed-nom kažem da ste potpuno sami, a drugi putkažem da postoji mogućnost susreta. Kadaće se ta mogućnost otvoriti? Kada ne poku-šavate da susretnete drugog, samo onda.

Ako pokušavate da susretnete drugo biće sabićem, sam napor će pokvariti čitavu stvar -jer ko će uložiti napor? Ako ulažete naporda susretnete neko biće s bićem, da se ras-tvorite, sam napor da se stopite biće barije-ra; sam napor da se susretne, želja da sesretne, stvoriće nesklad.

Zbog toga kažem da ste vi potpunosami. Ne pokušavajte da susretnete drugo-ga. Samo budite totalno sami, i ako je drugitakođe apsolutno sam, biće susreta - a da sevi niste pripremili za to, da niste načinilineki napor, da niste manipulisali s tim. Toje tako neizmerno da ne možete manipulisa-ti s tim. Tako je veliko da ga ne možeteobuhvatiti. Možete samo dozvoliti tome davas uhvati. Možete samo dozvoliti da vas toposeduje.

Za Bogom se ne može tragati.Možete samo dozvoliti Bogu da vas pose-duje. Možete samo dozvoliti njemu da tragai traga za vama. Ljubav ili Bog, vrlo suveliki fenomeni. Vi ste vrlo mali. Akopokušate, nećete uspeti; u samom vašemnaporu je neuspeh. Ne pokušavajte.

Budite samo kristalno jasni i otvore-ni u svojoj usamljenosti, nevini u svojojsamoći, staloženi, ukorenjeni, usredsređeni.

Iznenada nešto skoči u vama i vi više nistetu. Most je iščezao; ega više tu nema. Poprvi put, uvek vas to ostavlja nesvesnim,neobaveštenim. Kada majstor uskoči u uče-nika, ili ljubavnik u voljenu, ili voljena uprijatelja - kad god se to dogodi vi ste osvo-jeni, nesvesno posednuti, neobavešteni. Toje uvek iznenađenje. Ne možete verovati dase to moglo dogoditi. To je najneverovatni-ja, nemoguća stvar, ali to se događa.

Treće pitanje:Ako je život blažena kosmička igra,

zašto onda sva bića pate?Molim vas da zaboravite na sva

bića. Vi ih ne znate. Ja ne patim. Možda vipatite, ne govorite o drugim bićima. Vi čaki ne znate sebe. Kako možete znati druge?Samo govorite o sebi, jer su stvari inačepreviše komplikovane. Kada počnete govo-riti o svima, učinićete sebi gotovo nemogu-ćim da razumete stvar. Samo vi to možetesebi da učinite. Kažite samo ovo: "Zašto japatim? Ako je život blažena kosmička igra,zašto onda ja patim?" - samo toliko ćedelovati. Zaboravite na sva bića - to nije ninajmanje vaš posao. Ako ona žele da pate,pustite ih da pate. Vi, molim vas, odlučujte

samo za sebe. Čak je i to previše, i nijelako.

Zašto patite? Zato što vi jeste. Bitiznači patiti; ne biti znači ne patiti. Ego pati.Celina je kosmička igra; to je lepo. To jeveliko slavlje - iz trenutka u trenutak, kreta-nje prema višim i višim vrhovima. Vi patitezato što niste deo toga. Ego nikada nije deoceline; ego pokušava da bude odvojen. Egopokušava da ima svoje sopstvene planove,da ima svoje vlastite ideje, da ima svojesopstvene ciljeve.35 Zbog toga vi patite.

Ako postanete deo celine, nema pat-nje. Iznenada započinjete da plovite sa stru-jom. Više se ne krećete uzvodno, protivstruje. Više čak i ne plivate, jer onda takođepostoji napor. Samo plutate sa strujom; gdegod ona vodi, tamo je cilj. Odbacili ste pri-vatne ciljeve; prihvatili ste sudbinu celine.Onda živite lako, umirete lako. Ne postojiotpor.

Otpor je patnja - a vi ne možetepobediti celinu. Stoga uvek kada se opiretesvom neuspehu (da pobedite celinu), vipatite. To je frustracija zbog neuspeha;onda postajete bespomoćni i beznadni, i

35 To je opis Lucifera u judeo-hrišćanskoj religijskojmisli.

svuda osećate, kao što kaže izreka: "Čoveksnuje a Bog određuje." Nigde ne možetenaći gluplju izreku.

Bog nikada ne rešava niti određuje,međutim onog trenutka kada ste vi imalinameru ili tražili nešto, stvorili ste nevoljuza sebe jer svi predlozi i planovi su privatni.To znači da Gang ne želi da se ulije u Ben-galski zaliv, nego u Arabijsko more. Ona ćemorati de se ulije u Bengalski zaliv, celinaje tako već naumila. Sada Gang traži:"Želela bih da se ulijem u Arabijsko more,"a kada ne uspe u tome da se kreće premazapadu, i nastavlja osećati da su svi naporibesplodni i da mora da se kreće prema isto-ku; tako se javlja ideja u umu da čoveknamerava, a Bog rešava. Zašto bi Bogmario da određuje? Bog nikada nije ništaodređivao, ali onog trenutka kada vi neštonaumite, vi ste stvorili situaciju da to takoizgleda.

Pokušajte da živite bez cilja, i ondaćete videti da patnja iščezava. Pokušajte daživite bez svog ega, i više nema patnje. Pat-nja je stanovište, načelni stav; to nije aktiv-nost. Vi se razbolite; odmah započinjete dase borite s bolešću; patnja se javlja. Akoprihvatite to, patnja iščezava. Onda vi znate

da Bog želi to; mora biti neke stvari u tome.Mora da je to bilo potrebno za vaš rast. Toje ono što se desilo na krstu sa Isusom; baštrenutak pre nego što je ubijen, ceo ljudskium se pojavio u njegovom biću. Pogledaoje u nebo i rekao: "Šta je ovo? Šta pokuša-vaš da učiniš? Zašto si me ostavio samog?"Ljudski um.

Isus je divan. On je čovek, on jeBog, i jedno i drugo - sa svim slabostimačovečanstva i sa svim savršenstvom Boga;mesto susreta, gde most iščezava i cilj sepojavljuje, poslednja tačka gde most presta-je. On je bio ljut. Žalio se. Govorio je:"Izdao si me." U ovom zadnjem trenutkusvako očekuje čudo - čak i Isus mora da jeduboko u sebi očekivao čudo - da će krstiščeznuti, anđeli će se spustiti, a čitav svetće znati da je on jedinorodni sin Božiji. Egovapi: "Zašto si me izdao? Zašto me prisilja-vaš da trpim ovo? Tvoj sin je raspet - gde siti?"

U tom trenutku, neverovanje je ušlou njegov um. Ja kažem da je to lepo - topokazuje da je Isus oboje, sin čovečiji i sinBožiji. A to je lepota Isusa i njegova privla-čnost. Zašto je tako veliki deo čovečanstvapostao hrišćanski? Ako pogledate u Budu,

on jednostavno izgleda da je Bog, bez ikak-ve slabosti ljudskih bića. Ako pogledate uMahavira, on izgleda sjajno, apsolutnosavršeno. Ako pogledate u Krišnu ne može-te naći ni jednu jedinu stvar koja u vamamože stvoriti neverovanje. Međutim Hristje nežan i nesiguran, strepi sa svim njego-vim sumnjama, nesigurnostima, oklevanji-ma, sklon je svim manama ljudskog uma. Aonda nastupa iznenadna eksplozija, i onviše nije obično ljudsko biće.

U poslednjem trenutku on je bioIsus sin Josipa i Marije; sve sumnje su seprobudile - prirodno. Ne kažem ništa protivnjega - prirodno, apsolutno prirodno, totreba da bude tako. Međutim, tada je onrazumeo stvar: "Šta ja radim? Nije se meneBog odrekao, to sam bio ja koji sam seodrekao njega. Moja očekivanja nisu ispu-njena." U bljesku svetla on je neočekivanoshvatio: "Ja sam prionuo uz moj ego. Jatražim čuda. Tražim da budem izbavljen!Ko sam ja, i zašto bi celina marila zamene." Osmeh mora da se pojavio na nje-govom licu, oblaci su iščezli, on se opustio.I on je rekao: "Neka bude volja tvoja.Molim te, ne brini o meni. Ne slušaj mojglupi um. Ko sam ja da predlažem šta bi

trebalo da se uradi? Ko sam ja da očeku-jem? A kada si ti tu, zašto bih ja brinuo otome?"

U tom popuštanju otpora, Isus jepostao Hrist. Nije više sin Marije i Josipa,postao je sin Božiji. Učinjen je boljim, pre-obražen, transformisan je; novo biće jerođeno koje potpuno prihvata Božansko.Sada nema problema. Ako Bog želi da onbude raspet, to je način kakve će stvari biti -i to je čudo. I u stvari, krst se pokazao kaočudo. Hrišćanstvo postoji zbog krsta, nezbog Hrista. Da je bio izbavljen tog dana,sećali bismo ga se kao velikog čarobnjaka,ili nešto slično tome. Međutim u toj dubo-koj predanosti, gde sve zamerke iščezavaju,susretanje bića s bićem se desilo: on je doz-volio Bogu da ga zaposedne. Na taj način -kroz smrt, kroz predavanje - on je vaskrsao.On više nije isto biće - potpuno novo, ušaoje devičanski kvalitet. Staro je otišlo, novoje rođeno, a između to dvoje nema konti-nuiteta.

Vi me pitate, ako je život blaženakosmička igra, onda zašto postoji patnja?Postoji patnja jer još niste deo kosmičkeigre. Vi imate svoju sopstvenu malu dramu,i želite da je igrate. Vi niste deo celine,

pokušavate da stvorite svoj vlastiti malisvet. Svaki ego stvara svoj vlastiti svet, toje problem.

Lebdite sa celinom i patnja nestaje.Patnja je simptomatična; ona samo pokazu-je da se vi morate boriti sa celinom, sa svi-me; to je sve. Vi ne patite zbog svojih vlas-titih grehova počinjenih u prošlosti; vi pati-te zbog grehova koje neprestano činiteupravo sada. Greh je jednostavno: boriti se,ne prihvatati.

Reč "greh" je lepa. Ona dolazi izkorena koji znači "odvojiti se, podeliti."Sama reč "greh" dolazi od korena kojioznačava podelu, razdvajanje; vi ste razje-dinjeni, to je jedini greh. Jednom kada steujedinjeni greh iščezava. Celo hrišćanstvozavisi od koncepta greha - od toga što ječovek razdvojen od Boga, tada je on greš-nik. Baš je suprotan koncept Patanjđalija -oprečan, ali komplementaran. On insistirana jogi, da se neprekidno bude spojen zaje-dno. Greh i joga; greh znači da se bude raz-dvojen; joga označava da se ponovo bezprekida bude ujedinjen. Ako ste opet ujedi-njeni bez prekida sa celinom, nema patnje.Što se više udaljavate od celine, više patite.Što vi više jeste, više ćete patiti.

Četvrto pitanje:Ponekad se oseća da ste vi jednos-

tavno samo san....

To je istina. Sada morate profinitiosećanje, tako da ponekad možete osetiti daste vi sami san. Nastavite da produbljujeteosećanje. Dolazi trenutak kada saznajete dasve što jeste, jeste san. Jednom kada znateda sve što postoji jeste san, vi ste oslobođe-ni.

To je značenje hindu konceptamaye. On ne kaže da je sve nerealno; jedno-stavno kaže da je sve san. To nije pitanjerealnog i nerealnog. Kako ćete definisatisan - realan je ili nerealan? Ako je nerealan,kako onda uopšte može postojati? Ako jerealan, kako onda može iščeznuti tako lako?Otvorite svoje oči i više nije tu. San morabiti negde između realnosti i nerealnosti.Mora imati nešto od realnosti, a takođe inešto od nerealnosti. Zato što postoji onmora biti realan. San je most - nije ni naovoj obali ni na onoj obali, niti ovde nititamo.

Ako uzmete san kao realan, vi ćetepostati ovozemaljski. Ako uzmete san kaonerealan počećete da bežite prema Himala-

jima, postaćete nesvetovni. Obe tačke gle-dišta su ekstremne. San je baš u sredini: onje nerealan i realan, oboje. Nije potrebnobežati od njega - on je nerealan. Nije potre-bno ni vezivati se za njega - on je nerealan.Nije potrebno posvetiti ceo vaš život sno-vima - oni su nerealni. Nije potrebno odbi-jati ih - jer kako možete odbiti jednu nere-alnost? Oni nisu vredni toga.

Tako je nastao moj konceptsannyase: vi živite u snu znajući ga, znajućida je to san. Vi živite u svetu znajući ga,znajući da je on san. Onda vi živite, ali svetne živi u vama. Vi se krećete u svetu, ali sesvet ne kreće u vama. Vi ostajete izdvojeni.Zapravo, uživate više u svetu - zato što jesan, vi nemate ništa da izgubite. Onda steoslobođeni krivice. U stvari započinjete seigrati kao dete - jer je to san! Možete uživa-ti u njemu; možete se naslađivati u njemu.Nema za šta da se osećate krivim. Životslavljenja, život odricanja u svetu; živeti aipak biti izdvojen; jer kada znate da je neštosan, možete uživati u tome bez krivice,možete se udaljiti od toga bez problema.

Vi odete u bioskop, odete da gledatefilm; to je sve san. Za tri sata uživate utome. Onda se svetla upale - sećate se da je

to bila samo gluma, igra svetla i senke naplatnu. Sada je platno prazno. Vi dođetekod svoje kuće; zaboravljate na to. Ceo svetje bioskop na neizmernom platnu. Kadarazumete, vaše oči su otvorene. Vi znate daje to san - ništa nije nepravilno da se uživau njemu, bio je lep san, ali sada ste kodkuće.

Ovo je teško. Da se bude svetovan imaterijalista je lako, jer tada svet uzimatekao realan. Lako je postati i pustinjak naHimalajima, jer tada svet ostavljate i napuš-tate kao nešto nerealno. Ali da se živi urealnosti, znajući je dobro da je to nerealno,znajući da je to san, to je najteža stvar nasvetu - ali prolazak kroz tu najtežu stvarpomaže vam da rastete.

Svetovni ljudi su lukavi i oštroumni,ali nisu inteligentni; nesvetovni ljudi sujednostavni, ali nisu inteligentni. Oni ljudikoji žive na tržištu su vrlo vešti, ali nisuinteligentni; a oni ljudi koji su napustili sveti preselili se u hramove i na Himalaje - onisu jednostavni, nisu lukavi, ali takođe nisuni inteligentni; jer inteligencija raste samokada se krećete u svim vrstama situacija -ali svesno. Prolazite kroz pakao, ali sa pot-puno svesnim umom, onda inteligencija

raste. Inteligenciji treba izazov da raste.Ako ostavite izazov, vi jednostavno trulite,propadate; ne rastete. Zbog toga ja insisti-ram: budite u svetu, ali ne budite od sveta.

Peto pitanje:Kako to da sam još izgubljen?

Niko vam ne može odgovoriti na topitanje. Vi ste izgubljeni; morali ste to zna-ti. Mora da ste igrali skrivalice ili žmurke.Ja znam da vi znate. Želite da budete izgub-ljeni, zbog toga ste izgubljeni. Onog trenut-ka kada odlučite da ne budete izgubljeni,niko vam ne brani, niko vam ne zaprečavaput. Ali vi biste želeli da imate malo višesna; čitava vaša molitva je: "Bože, dopustimi da budem prosvetljen, ali ne sadaodmah." To je vaša molitva: "Dopusti mi dabudem probuđen, ali sačekaj još malo."

To se dogodilo na Cejlonu. Jedanveliki mistik je umirao; bio je majstor mili-onima ljudi. Znajući da on umire, svi su seoni sakupili. Celog svog života - a bio je todug život, živeo je gotovo sto godina - učioje o prosvetljenju. Onog dana kada je treba-lo da umre, izašao je iz svoje kolibe na pos-lednji darshan, i rekao: "Sada je odlazim.

Ima li nekog ko je spreman da ide samnom? Danas ja neću podučavati; danassam spreman da vas povedem sa sobom.Ako je neko spreman, neka ustane."

Ljudi su započeli da gledaju jedni udruge... hiljade i hiljade ljudi, ali niko nijeustajao. Majstor je čekao, pa je onda rekao:"Postaje kasno i ja moram otići. Treba li damislim da je bilo uzaludno što sam vamcelog svog života govorio o prosvetljenju?A sada vam ga dajem! Ne treba da učinitenikakav napor; mogu da vas povedem sasobom. Da li je neko spreman?"

Jedan stariji čovek je stao neodlučnoi rekao: "Čekajte! Molim vas, kažite mikako da se bude prosvetljen, jer vi odlazite,a ja još nisam spreman da vas sledim. Mno-go stvari treba da se urade u svetu. Sin mi jeupravo krenuo na univerzitet, ćerka treba dami se uda, žena mi je bolesna, i neko morada se stara o njoj... Kada se sve završi, ja ćutakođe doći. Stoga molim vas samo mi daj-te metod."

Majstor se nasmejao i rekao: "Čita-vog života sam davao metode. Zašto seskrivate iza metoda? Ljudi uvek tražemetode, jer u metodi možete lako odlagati,jer metoda treba da se sprovede, uradi - ona

traži vreme. A od vas zavisi da li ćete raditiili nećete, hoćete li je sprovoditi neodlučnoili odložiti. Metod je trik. Kada tražitemetod, tražite nešto za šta ćete se držati,tako da to možete odložiti; jer metod trebada se obavi."

Svuda u svetu su postojale dve ško-le. Jedna škola kaže prosvetljenje je iznena-dno; druga kaže prosvetljenje je postepeno.Ljudi koji kažu da je prosvetljenje iznenad-no, nikada nisu previše slušani. Oni nemajumnogo sledbenika, jer kako možete biti stim ljudima? Oni kažu da se to može desitiupravo sada ako ste spremni. Ljudi su uveksledili drugi, postepen put, jer sa postepe-nim putem imate dovoljno prostora daodlažete, dovoljno vremena. Nema hitnostii nema nužde. Nije pitanje o ovde i sada.Sutra, sutra će se pobrinuti, i drugi život,sledeći život... vi možete nastaviti da idetedalje.

Majstor je spreman da povede sva-koga, ali niko nije spreman da ide. A vi mepitate: "Kako to da sam još uvek izgubljen?"Vi znate. Ako vam to kažem direktno dasada postoji mogućnost - možete iskočitivan iz svoje izgubljenosti - odmah ćete mepitati kako. Pitaćete za metod.

To je baš kao kada je vaša kuća upožaru, a neko vam kaže: "Izađi van, kućaje u požaru. Izgorećeš." Ako zaista vidite davam je kuća u požaru, ako vam je plamenvidljiv, nećete pitati kako. Hoćete li pitatikako da izađete napolje? Skočićete, skoči-ćete sa balkona, iskočićete kroz prozor,skočićete bilo gde - naći ćete put. Nije pita-nje kako ćete naći pravi put - svaki put jepravi. Nije pitanje propisnog ponašanja, dačovek treba da izađe kroz prednja vrata.Kada je kuću zahvatila vatra vi skačete saprozora. Vi riskirate svoj život, jer akoostanete za trenutak duže vi ćete izgoreti.Bolje je skočiti s trećeg sprata i biti oboga-ljen za ceo život nego izgoreti. Vi ćeteiskočiti iz toga.

Ali ako kažete: "Da, znam da jekuća u vatri, ali ću konsultovati svete spise ipitati gurue, potražiti metodologiju kako daizađem iz nje." Šta će to pokazati? To ćepokazati da niste svesni da je kuća zapalje-na. Možete se mentalno složiti sa osobomda je kuća zapaljena, ali dole ne vidite udubini nigde vatru. Udobno vam je u tojkući; vatru još niste iskusili.

Buda je napustio svoju palatu. Nje-gov stari sluga, njemu vrlo veran, ime mu je

bilo Chhanna, izveo ga je izvan grada, vanglavnog grada, ne znajući gde on ide. Onda,kada je bio izvan kraljevstva, Buda je reka-o: "Uzmi moje ukrase, moju vrednu odeću."Odsekao je kosu, svoje lepe kovrdže, irekao je: "Uzmi sve ovo. Daj sve to mojojženi. Ja se odričem sveta."

Počevši da plače i jadikuje, Chhannaje rekao: "Šta to radite? Vi ste mladi. Neznate svet onoliko koliko ga ja znam. Svakoželi da ima palatu, svako želi da postanekralj, a vi imate kraljevstvo i napuštate ga!Nemojte me pogrešno razumeti, ali verujemda se ponašate glupo. Ja sam star čovek,stariji od vašeg oca. Poslušajte me! Vratitese natrag. Jeste li ludi? Šta to radite?"

Buda je rekao: "Chhanna, ti nemožeš videti da palata nije ništa drugo doplamteća vatra, ne možeš videti da je celokraljevstvo u vatri. Ja ga ne napuštam, jabežim! Ja ga se ne odričem, samo pokuša-vam spasti sebe, to je sve."

Chhanna se osvrnuo i pogledao nat-rag. Nigde nije mogao videti vatru - kra-ljevstvo je bilo apsolutno mirno. Bila jeponoć, noć punog meseca, svi su čvrstospavali... pitao se: gde je vatra? U spavanjune možete videti to, samo kada malo počne-

te da se budite.Stoga ne pitajte me zašto ste još

izgubljeni. Tako vi želite da bude. Želite dabudete izgubljeni, zbog toga ste izgubljeni.Ako ne želite da to budete, ne postavlja sepitanje - odmah, baš tog trenutka, bićeteizvan toga. A dobro je to da vas niko nemože izvesti iz toga, zbog toga je vaša slo-boda netaknuta. Vi želite nastaviti igru?Onda nastavite. Ako ne želite da nastaviteigru, iskočićete iz nje. Niko vam ne ometastazu; niko vam ne blokira put.

Onog trenutka kada odlučite, onogtrenutka kada odluka sazri, tog trenutkakada vi postanete zreli u svesti i vidite čita-vu njenu lažnost, bićete izvan nje - istog togtrenutka. Neće čak nijedan trenutak više bitipotreban. To nije pitanje vremena; to jepitanje razumevanja.

Šesto pitanje:Ja osećam da sam u čistilištu, u

predvorju pakla; ni u ovom svetu niti uonom, niti sam pas niti čovek. Kako iskora-čiti iz toga?

Ako iskoračite iz toga, vi ćete posta-ti pas. Ako ste izgubljeni, potpuno izgub-

ljeni - niko nije ostao ko bi iskoračio iz toga- vi ćete postati Bog. Stoga ne pitajte mekako da iskoračite iz toga. To ego pita kakoda iskorači iz toga. Vi ste u čistilištu. Lepo,dobro. Postanite malo više izgubljeni - pos-tanite predvorje pakla. Postanite malo višeizgubljeni! Vi ste malo izgubljeni: pola psaje izgubljeno.

U Indiji mi imamo lepe alegorije očitavom dometu čovečanstva. Jedna od naj-simboličnijih i sadržajnijih priča je o inkar-naciji Boga poznatog kao Narsiha - polačovek, pola lav. Jedna od inkarnacija hindubogova je Narsiha - pola čovek, pola lav.Ovo je stanje čistilišta, ili predvorja pakla.Kada započnete osećati da ste pola pas, apola čovek; kada započnete osećati da nisteni bog ni pas, sve je izgubljeno, granice suzamagljene; kada vi osećate sebe na sredinimosta; to je Narsiha stanje: poja čovek,pola lav.

Ako pokušavate da izađete iz toga,bićete potpuni lav, jer ćete onda biti višezgusnuti. Vi ćete pasti natrag. Izaći iz toga,znači ispasti iz toga, pasti natrag. To nećebiti progres, rast. Nije potrebno. Postanitesve više i više izgubljeni. Zašto ste tolikouplašeni od čistilišta? Zato što se osećate

pomalo izgubljeno, identitet više nije jasan;ne možete savršeno videti svoj vlastiti lik,granice su nejasne; lice vaše više nije fiksi-rano. Život vam je postao više fluidan. Onviše nije kao kamen. Više je kao voda, bezikakvog oblika, bezobličan. Vi ste uplašeni.

Onaj ko je uplašen u vama jeste pas,jer ako odete nekoliko koraka više, pas ćebiti potpuno izgubljen.

Prvo, kada čovek krene na putova-nje, on je kao zamrznuta voda, leden, hla-dan, poput kamena. Kada se kreće, zaleđe-nost se topi, led postaje voda. To je stanjepredvorja pakla, stanje Narsiha, pola puta.Ako idete dalje napred, vi ćete ispariti. Nesamo da ćete biti tečna voda, vi ćete postatiisparavanje. Više nećete biti viđeni; jednos-tavno ćete iščeznuti. Ako se uplašite išče-zavanja, pašćete nazad. Pokušaćete da sezaledite ponovo, tako da možete zadobitioblik, formu, ime - nama-rupa - ime i oblik.Hindusi imaju naziv za takav svet: nama-rupa - svet imena i obličja. Onda ćete imatineki identitet; znaćete ko ste.

Samo pas zna ko je on - sve je ure-đeno, opušteno. Ako se krećete na stazi, sveje postalo poremećeno - planine više nisuplanine, reke više nisu reke. Nastaje velika

pometnja, haos; ali zapamtite samo iz haosarađaju se razigrane zvezde. Zapamtite,samo iza haosa se Bog nalazi. Onda, trećistupanj: ispariti, iščeznuti potpuno bezostavljanja traga iza. Ne preostaje čak niotisak stopala. Vi niste nigde. Postali steništa - a to je stanje koje ja nazivam stanjemBoga.

Zbog toga ne možete videti Boga.Nastavljate da tražite i tražite; bićete izgub-ljeni jednog dana, a to će biti način kako seBog nalazi. Bog neće biti nađen. Nećetesresti Boga stojeći negde, jer ko će sresti?Ako ste još tu da susretnete, Bog nijemoguć. Kada više niste tu, ko će susresti?Vi nećete susresti Boga kao jedan objekat.Vi ćete ga susresti kao vašu najunutarnijusrž. Ali to je samo moguće kada se vi isto-pite, postanete tečni kao voda, i onda ispari-te - postanete oblak koji se kreće na nebu,bez adrese, nemate ime, nemate oblik,oblak nepoznanja, nepoznatog boravišta.

To je opasnost jer je to potpunasmrt. To je umiranje za čitavu prošlost. Svešto jeste mora da bude napušteno, razapeto.Umreti pre smrti, to je jedini način da sepostane Bog. Ne plašite se stanja čistilišta;inače možete pasti natrag. Kristalisaćete se

opet kao led. Imaćete nama-rupa, ime ioblik, identitet, ali ste sve propustili, pro-mašili.

Sedmo pitanje:Ako postoji pozitivno zbog negativ-

nog i svetlost zbog tame, kako čovek možebiti gospodar i, iznad svega, ostati takav ada ne bude rob?

Postoji način: vi postajete gospodarsebe. Onda ste rob i gospodar. Onda ste uizvesnom smislu rob - vašeg tela, vašihčula, vašeg uma - a u određenom smislu stegospodar - vaše svesti, budnosti. Gde god jegospodar, tu je i rob.

Do sada ste pokušavali da budetegospodar stvarajući robove oko sebe. Svakopokušava to, da postane gospodar a danekoga stvori robom. Suprug pokušava dapostane gospodar i prisiljava suprugu dapostane rob, a žena takođe pokušava svojimsopstvenim stilom, ženskim načinima dapostane gospodar i prisiljava supruga dapostane rob. Suptilna politika se nastavlja.Svi vaši uzajamni odnosi su suptilni manev-ri: kako prisiliti drugoga da postane rob,tako da vi možete postati gospodar. Čitav

napor je politika. Ja nazivam um političkimjer pokušava sam da postane gospodar, apokušava i da prisili druge da postanurobovi.

Religija je totalno drugačija dimen-zija: vi ne prisiljavate nikoga drugog dapostane rob; i pored toga postajete gospo-dar. Postajete oboje. Vaše telo, vaši grubidelovi, vaš elemenat zemlje, postaje rob;vaš element neba postaje gospodar. Buda jeoboje; gospodar - sjajan; i rob - sjajan. Toje značenje vašeg vlastitog roba i vašegvlastitog gospodara; onda nema konflikta,jer telo je vaša senka. Jednom kada kažete:"Ja sam gospodar," telo vas sledi. Ono morada sledi; prirodno je za njega da sledi.

U stvari, zapravo kada se telu doz-voli da postane gospodar i vi postanete rob,to je vrlo neprirodno stanje stvari. To je kaoda vas senka vodi. Vi ćete pasti u jarak jersenka nema svest; senka ne može biti sves-na. Senka je nepostojeća, zaista. Vaše telovas vodi: to je patnja. Kada vi vodite svojetelo, patnja nestaje, počinjete se osećatiblaženo, kod kuće, spokojno.

Da, suprotnost je svuda. Ako jesvetlost tu, tama je tu. Ako ljubav postoji,mržnja postoji. Ako gospodar postoji, rob

mora postojati, inače kako je moguć gospo-dar? Stoga najveća stvar koja se možedogoditi čoveku jeste da on postane oboje -gospodar i rob zajedno. To najveća mogućaharmonija.

Osmo pitanje:Da li je želja da se ostane blizu vas,

da se ne ode daleko od vas, takođe ropstvo?

Zavisi, jer ropstvo nikada nije usituaciji, ono je u gledištu, stavu. Ako želiteda odete, a ne možete, onda je to ropstvo.Ako ne želite da odete, pitanje se ne javlja.Obrnuto je takođe istina: želite da budeteovde blizu mene, a ne možete; onda jeodlaženje takođe ropstvo. Ako želite dabudete blizu mene i možete biti, nema prob-lema; pitanje se ne javlja. Ropstvo i slobodasu odnos prema nečemu, gledišta. Oni nisusituacije.

Da li me sledite? Ako želite biti bli-zu mene a neka unutrašnja opsesija nastav-lja da vas prisiljava: "Odlazi! Nemoj bitiovde", vi biste želeli da budete ovde, alineki demon iznutra nastavlja da vas prisi-ljava: "Odlazi!" To je robovanje, odlaženjeje ropstvo. Ako želite da odete, a neki strah

u vama nastavi da insistira: "Ne odlazi! Akoodeš izgubićeš kontakt, izgubićeš majstora,kontakt sa majstorom... ne odlazi!" Određenstrah nastavlja da vas prisiljava da budeteovde, a vi želite da odete - onda je to rops-tvo.

Dakle, šta je ropstvo? Robovanje jenešto što vi morate da uradite kao jednuopsesiju, kao prinudu; nikada niste želeli toda činite, a morate da učinite to. Morate daidete protiv sebe, onda je to ropstvo - štagod da je to. Ako samo plovite, to je onošto ste uvek želeli da činite i radite to sasvojim celim srcem i celim bićem, to jesloboda. Dozvolite da sada to utvrdim iakoje paradoks: ako ste slobodni kad je opsesi-ja, u vašoj slobodi je ropstvo; ako ste rob satotalnim prihvatanjem, u vašem ropstvu jesloboda. To zavisi. To je odnos, stav, nijesituacija. Stoga samo vi možete znati otome, šta je u pitanju.

Ako želite da odete, jednostavno idi-te, otplovite. Ne stvarajte nikakvu nevolju.Ako želite da budete ovde, budite ovde. Nionda ne stvarajte nikakvu nevolju. Ali vi stezbunjeni, uvek ste u konfliktu. Vi nistejedan, vi ste mnoštvo - to je nevolja. Jedandeo vas želi da bude ovde; drugi deo vas

želi da ode. A kada odete, jedan deo vasopet želi da se vrati. I to se produžava.

Morate odlučiti nešto u sebi. Morateodbaciti konflikt, mnoštvo. Morate bitijedan. U vašem jedinstvu je sloboda; u sta-nju vašeg rascepa je ropstvo. Kada stejedinstveni, niko vas ne može načinitirobom - niko! Možete biti bačeni u zatvor,možete biti okovani lancem, ali ne možetebiti učinjeni neslobodnim. Vaše telo možebiti okovano; vaša duša će lebdeti visoko.Za nju neće biti problema. Kako može vašamolitva biti u ropstvu? Kako vaša meditaci-ja može biti u ropstvu? Kako vaša ljubavmože biti u ropstvu? Kako može vaš duhbiti u ropstvu? U stvari, sama definicijaduha je ono što ne može biti prisiljeno dabude rob.

Ali vi nemate jedan duh u sebi. Viste mnoštvo, gomila, tako mnogo ljudi unu-tra, bez sloge. To je nevolja. Ako ste ovde,vi ćete osećati ropstvo; ako odete vi ćete seosećati u ropstvu. Gde god da odete nosiće-te svoj unutrašnji konflikt sa sobom. Stoganije pitanje da se bude blizu mene, ili dale-ko od mene; to uopšte nije pitanje. Pitanjeje da se bude ovde kao jedinstvo, ili da sebude udaljen isto tako u jedinstvu.

A ja ne kažem ništa, da treba dabudete ovde i da treba da odete daleko - janemam "trebalo bi." To je do vas. Akomožete ploviti sa mnom, plovite. Ako mis-lite da otplovite od mene lepo, otplovite. Neposvećujte mi nikakvu pažnju, samo posve-tite svu vašu pažnju svom unutrašnjembiću. Kad god ono može ploviti lako, kadgod ono može imati svoje kretanje bez ika-kve prepreke, dopustite da to bude vaš cilj.

Deveto pitanje:Kako čovek može naučiti da prepoz-

na nerealne probleme kao nerealne?

Nije potrebno učiti prepoznavanje,jer svi problemi su nerealni. Problemi kaotakvi su nerealni. Kada ste vi realni, prob-lemi nestaju. Kada ste vi nerealni, javlja senjih hiljadu i jedan.

Obično je uvek bio slučaj da, kadgod bi čovek došao kod Bude, on rekao bi:"Molim te, za jednu godinu ne postavljajnijedno pitanje. Godinu dana ostani tih samnom, kreći se sa mnom. Dozvoli mi daradim unutar tebe. Samo otvori svoja vrata ipusti da sunčevi zraci uđu unutra. Za godi-nu dana nema problema, nema pitanja;

ostani ćuteći, meditiraj. Posle jedne godinemožeš pitati."

Izvestan čovek, veliki tragalac,došao je jednog dana. Njegovo ime je biloMalingputta, veliki brahmanski učenjak; sapet stotina učenika je došao kod Bude.Naravno, imao je mnogo pitanja, problemai problema. Buda je pogledao u njegovolice i rekao: "Malingputta, ovo je uslov -ako ga možeš ispuniti, samo onda ja timogu odgovoriti. Svuda oko tvoje glavemogu videti slojeve i slojeve pitanja. Čekajjednu godinu. Meditiraj, budi tih. Kada sezaustavi tvoj unutrašnji dijalog, kada višene brbljaš u glavi, onda pitaj sve i ja ću tiodgovoriti. Ovo ti obećavam."

Malingputta je bio malo zabrinut -jedna godina, samo da ćuti, a onda će ovajčovek odgovoriti; a ko zna da li će ti odgo-vori biti ispravni ili ne? Tako može bitipotpuno izgubljena jedna godina. Njegoviodgovori mogu biti baš apsurdni. Šta daradi? Bio je zbunjen. Ustručavao se da nap-ravi sporazum; to mu je bilo opasno.

A onda je drugi Budin sledbenik,Sariputta, počeo da se smeje (on je upravosedeo sa strane) - glasno, ludo se smejao.Malingputta je još više bio zbunjen, rekao

je: "U čemu je stvar? Zašto se smeješ?"Sariputta je rekao: "Ne slušaj tog

čoveka. On je varalica. Mene je takođe pre-vario. Kada sam došao - ti imaš samo petstotina sledbenika - ja sam imao pet hilja-da." On je bio veliki brahmin, dobro poznatsvuda u zemlji, veliki učitelj. "Ti moždaimaš nekoliko hiljada pitanja - ja sam imaomilione. Ovaj čovek me je spotakao; rekaoje: 'Čekaj godinu dana. Budi tih, meditiraj ionda pitaj, pa ću ti odgovoriti.' Posle godinudana nije ostalo nikakvo pitanje; stoga ganisam pitao, i on mi nije nikada odgovorio.Ako želiš da pitaš, pitaj odmah sada! Biosam u istoj igri. On me je obmanuo, napra-vio ludim."

Buda je rekao: "Držaću se svog obe-ćanja. Ako pitaš ja ću ti odgovoriti. Ako nepitaš, šta ja mogu uraditi?"

Tokom jedne godine Malingputta jemeditirao, i meditirao... postao ćutljiv i tih...unutrašnji dijalog je iščezao, unutrašnjegbrbljanja nije više bilo. Potpuno je zabora-vio o godini, da je godina okončana. Komari za to? Kada pitanja više nije bilo, kobi brinuo za odgovore? Jednog dana, neo-čekivano, Buda je pitao: "Malingputto, ovoje zadnji dan godine. Ovo je dan kada si ti

došao ovde pre godinu dana. Obećao sam tida ću biti spreman da ti odgovorim na sva-ko pitanje koje postaviš. Sada sam spre-man! Da li si ti spreman?"

Malingputta je počeo da se smeje,pa je odgovorio: "I mene si obmanuo. OnajSariputta je bio u pravu. Sada nema pitanja;ne mogu naći nijedno. Što više ulazim unut-ra, više nalazim da nema pitanja. Dakle, štamogu da pitam? Nemam ništa da pitam."

U stvari, ako ste nestvarni ima pita-nja i problema. Oni dolaze iz vaše nerealno-sti - vaš san i vaše spavanje ih stvaraju.Kada postanete realni, stvarni, autentični,tihi, celoviti - oni nestaju.

Ovo je moj zaključak: da postojistanje uma, gde samo pitanja postoje, i pos-toji stanje uma, gde postoje samo odgovori,a ona nikada ne postoje zajedno. Ako jošuvek pitate, ne možete primiti odgovor.Mogu da vam ga dam, ali ga vi ne možeteprimiti. Ako je pitanje ostavljeno, odbačenounutar vas, nema potrebe da vam dajemodgovor; već ste ga primili. Ni na jednopitanje se ne može odgovoriti. Mora da sepostigne stanje uma koje je bez pitanja.Nepitajuće stanje uma je jedini odgovor.

Tome služi meditacija: da odbaci

pitanja, da odbaci unutrašnje brbljanje.Kada se unutrašnji dijalog zaustavi, besko-načna tišina... U toj beskonačnoj tišini, sveje odgovoreno, objašnjeno - ne verbalno,jednostavno jasno. Nijedan problem ne pos-toji. Problem je bio odnos, stav neurotičnoguma. Sada uma više nema tu, neuroza jenestala... ne postoje pitanja. Sve je jednos-tavno. Postoji misterija, ali ne postoji prob-lem. Ništa nije objašnjeno, ali ništa i neostaje da bude objašnjeno. Sve je misterija,veliko čudo vas okružuje; gde god pogleda-te, dubina u dubini otvara se u misteriji. Neda vi imate odgovor! Ne, vi nemate pitanje,to je sve. Kada nemate pitanje, čitav život jedostupan u njegovoj totalnoj misteriji - i toje odgovor.

Ne pitajte kako čovek može naučitida prepozna nerealne probleme kao nereal-ne. Kako možete prepoznati nerealne prob-leme? Vi ste nerealni. Kako ste to, vi jošniste. U vašem odsustvu, javljaju se svevrste problema. Kada vi postanete prisutni,oni nestaju. Svesnost je bez problema i bezpitanja. Nesvesnost je sa pitanjima i prob-lemima - i to beskonačnim pitanjima, bes-konačnim problemima. Niko ih ne možerešiti. Čak i ako vam ja odgovorim, vi ćete

stvoriti više pitanja iz odgovora. To nećebiti jedan odgovor, to će jednostavno bitiizgovor da se postave više pitanja. Ostaviteunutrašnje brbljanje, a onda vidite. U zenuimaju izreku da ništa nije bilo skriveno odsamog početka, sve je jasno, ali vaše oči suzatvorene.

Deseto pitanje:Vi ste ludi! Vi me dovodite do ludila.

Prvi deo ove tvrdnje je apsolutnoistinit, ja sam lud, ali drugi deo ipak još nijeistinit. Možda vas dovodim do ludila, aliniste sasvim dovedeni, jer ste još mnogorazumni - to je vaša nevolja. Malo višeludosti, i stvari će biti drugačije. Vi ste pre-više fiksirani u takozvanom zdravom razu-mu. Morate biti izbačeni iz toga.

Pogledajte. Isus je izgledao lud lju-dima kada je bio živ. Buda je izgledao lud.Oni su bili ludi u smislu da su odricali raz-boritost društva. Zaista je to ludost ostavitikraljevstvo i pobeći iz njega - svako ideprema palati, a Buda je napušta. Ludo. Anagnao je i mnoge ljude da polude.

Uvek je to bio posao Bude - da nate-ra ljude u ludilo - jer društvo vas je načinilo

tako mnogo razumnim, da ste u svojojzdravorazumnosti gotovo ludi. Vi ste posta-li tako obični, tako ukorenjeni, šablonski,bajati i samo mislite o tako glupim stvari-ma; ali zato što celo društvo misli, oni surazboriti napori... Na primer, čovek nepre-kidno misli o novcu, i vi ga nazivate pame-tnim i razboritim. On je umobolan, jer zais-ta, kako može pametna osoba misliti nepre-kidno o novcu? Postoje veće stvari da bi seo njima mislilo. Neko drugi neprekidnomisli o prestižu, moći, uvek tražeći ljudskoodobravanje: lud - jer zaista razborita osobaje tako srećna sama sa sobom, zašto bimarila šta drugi kažu o njoj? Ona živi svojvlastiti život i pušta druge da žive njihovevlastite živote. Ona se ne upliće ni u čijiživot. Ne dopušta nikome da se meša u njenživot.

Velike stvari su moguće, a vi nas-tavljate da sakupljate kamenje. Velike stvarisu moguće - Bog je moguć - a vi nastavljateda mislite u terminima novca, snage, presti-ža. Gubite čitav svoj život u apsolutnobesmislenim stvarima, a mislite da stepametni. Vi niste pametni. Zapravo čitavodruštvo je tako ludo da, ako želite da budeterazumni, vi morate biti ludi. Inače, otići

ćete daleko od društva.Sve prosvetljeni, Buda, Hristos,

pokušavali su da vas dovedu do ludila.Pokušavali su zapravo da vas učine zaistaduševno zdravim i razumnim, ali to jeizgledalo kao ludilo. Kada je Isus rekaosvojim sledbenicima: "Kada vas neko pljes-ne po licu, pružite mu i drugi obraz," to jesavršeno ludo. Ko će poslušati tog čoveka?Šta on govori? On kaže: "Ako vam nekouzme kaput, dajte mu takođe i košulju."Ludo. Inače on kaže da nije vredno brinutise o tome. Neko uzme vaš kaput; moždanije neučtiv - želi takođe vašu košulju, ali jene može uzeti - učtiv je čovek. Dajte musvoju košulju takođe, tako pustite da se tastvar okonča. Neko vas ošamari po licu;možda još malo nasilja potajno okleva unjemu; dopustite mu da se oslobodi toga.Dajte mu takođe drugi obraz, tako da on stim okonča i bude slobodan - a vi ste takođeslobodni. Inače on će se vratiti natrag. Sto-ga pustite da se to završi i zatvori. On govo-ri apsolutno razumno, ali izgleda ludo.

Da, ja vas dovodim do ludila. Ja samlud - to je sigurno - ali drugi deo je nesigu-ran. Vi još uvek prianjate uz svoju razbori-tost, ali ću nastaviti ulažući sve moguće

napore. Ako nastavite da visite oko mene,jednog dana, vi ćete pasti. Moraćete da sepredate ludosti, to je razlog zbog čega pos-toji religija. Da se postane lud u takozva-nom razumnom svetu, jedini je put da sepostane pametan, jer svet je lud.

Jedanaesto pitanje:Zašto Mahavira, Buda i Radžniš ne

pevaju i ne igraju fizički?

Oni to rade sve vreme, ali vam trebadobro oko da to vidite.

Nikada ne postavljate pravo pitanje.Ljudi stalno pitaju: "Gde je Bog skriven?"Nikada ne pitaju da li su njihove oči otvo-rene ili ne. Oni pitaju: "Gde treba da gatražim?" Nikada ne pitaju: "Kako treba dapostanem dostupan njemu, tako da može dame potraži?"

Pitate zašto Buda, Mahavira, Radž-niš ne plešu. Oni plešu sve vreme. Čitavonjihovo biće pleše, ali vam trebaju nekedruge oči da to vidite. Nemate prave oči.Stvorite ih.

Dvanaesto pitanje:Da li biste želeli da promenite svoje

staro obećanje nečim ovakvim: "Došao samne da podučavam nego da učinim da sesmejete. Smeh i predanost će se dogoditi... inije nužno sada ništa obećavati."

Ovo mogu lako potpisati. Ovo jesavršeno istinito - i bolje je nego prvo.

Kraj šeste knjige