UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD

PREDMET: MAKROEKONOMIJA

TEMA:

Osnovi makroekonomske politike

Mentor: Student:1

Prof. Dr Branko Te{anovi} Mi{a Petrovi} br. indeksa: I-97/2009

Novi Sad, 2011. godina

SADR@AJ

Uvod..........................................................................3

Uloga dr`ave u ekonomiji.........................................4

Osnovni ekonomski zadaci dr`ave...........................6

Makroekonomska politika........................................8

Osnovni ciqevi makroekonomije...............................9

Osnovni instrumenti makroekonomije.......................11

Buxet.........................................................................14

2

Zakqu~ak...................................................................16

Literatura................................................................17

UVOD

U savremenom dru{tvu nije mogu}e zamisliti niti jednu sferu `ivota u kojoj ekonomija ne nalazi svoju primenu. Od izuzetne va`nosti jeste mogu}nost uspe{nog raspolagawa novcem, stvarawe zadovoqavaju}ih prihoda i razumnih rashoda. Prose~an

3

~ovek zna koliko vremena i `ivaca iziskuje raspodela novca u jednom doma}instvu, uspe{na i proporcijalna raspodela prihoda na podmirivawe osnovnih `ivotnih potreba, ra~una, ulagawa u obrazovawe dece, i sli~no. Imaju}i to u vidu, mo`emo samo zamisliti kako takva raspodela novca izgleda na nacionalnom nivou, odnosno, na nivou jedne dr`ave. Ekonomske funkcije dr`ave sa sobom nose preveliku odgovornost, jer odre|uju standard `ivota celokupne nacije, te se moraju sprovoditi krajwe profesionalno i precizno, nepogre{ivo. Zbog toga postoje razli~iti dr`avni organi i razli~iti funkcioneri koji se bave ovim problemima, kao i slo`ene mere (politike) kojima se dr`ava slu`i ne bi li uspe{no kontrolisala i organizovala svoju ekonomiju. O takvim pojavama, merama i situacijama bi}e re~i u ovom seminarskom radu.

4

ULOGA DR@AVE U EKONOMIJI

Sve do po~etka XX veka u ve}ini razvijenih zemaqa vladalo je shvatawe zasnovano na ekonomskom liberalizmu, prema kome bi dr`ava trebalo da ima {to mawu ulogu u regulisawu ekonomije i ekonomskih procesa, to jest da bi ekonomija jedne zemqe trebalo da funkcioni{e na osnovu slobodne ponude i tra`we na tr`i{tu. Ovaj liberalisti~ki koncept imao je restriktivan stav kako prema u~e{}u dr`ave u ekonomskim procesima, tako i u regulisawu tih procesa. Me|utim, razvojem globalnog dru{tva i svih wegovih obele`ja (pa i ekonomskih), ekonomija i wene funkcije postaju znatno slo`enije i raznovrsnije, zahtevaju}i ozbiqnije obezbe|ivawe po{tovawa pravnih normi kojima su ekonomski procesi regulisani, {to je mogla da obezbedi jedino sna`na i objektivna tvorevina zasnovana na vladavini prava-dr`ava.

Jedna od pojava koje su naterale dr`ave da preispitaju svoju uzdr`anost od me{awa u regulaciju ekonomskih procesa i napuste takvu praksu bila je evolucija kapitalizma u vidu imperijalisti~kog {irewa i stvarawa razli~itih oblika monopola. Dr`ava je uvidela ugro`enost tr`i{ta stvarawem ovakvih nepravilnosti i osetila neophodnost wene uloge u regulisawu istih. Drugi faktor koji je u jo{ ve}oj meri uticao na ukqu~ivawe dr`ave u ekonomiju jeste pojava ekonomskih kriza u gotovo ravnomernim vremenskim intervalima (od desetak godina), po~ev od polovine XIX, pa sve do prve tre}ine XX veka, kada je zabele`ena najve}a i najozbiqnija kriza- Velika ekonomska kriza (1929.-1933.). Kako se u ovom periodu pokazalo da ekonomija nije sposobna da sama prevazilazi te{ko}e i nepravilnosti koje su wen sastavni deo, sistem ekonomskog liberalizma do`iveo je kona~an poraz i dr`ava je sebi obezbedila stabilan i trajni polo`aj u procesu regulisawa ekonomskih funkcija.

U trenutku kada je neutralnost dr`ave u ekonomiji prevazi|ena, a liberalisti~ka ekonomska teorija pala u vodu, ose}ala se potreba za novom ekonomskom teorijom koja }e na pravi na~in objediniti

5

novonastale okolnosti. Takvu teoriju dao je Xon Mejnard Kejns (1883.-1946.), pod nazivom Op{ta teorija zaposlenosti, kamate i novca. Kejnsova teorija zasniva se na uverewu da je uloga dr`ave u delovawu tr`i{ta neophodna zarad boqeg funkcionisawa ekonomije u celini. On se zalagao za primenu odgovaraju}ih mera kojima bi dr`ava, putem odre|enih fiskalnih i monetarno-kreditnih instrumenata, preko regulisawa agregatne tra`we uticala na rast ili opadawe proizvodwe. Prethodna ekonomska teorija bavila se, pre svega, problemom raspodele, a ne obimom nacionalnog dohotka. Kejns istra`uje snage koje odre|uju obim, odnosno nivo zaposlenosti i nivo privredne aktivnosti uop{te, kao i obim nacionalnog dohotka koji predstavqa rezultat odre|enog nivoa zaposlenosti i odre|enog nivoa privredne aktivnosti. Daqe, Kejns odbacuje Sejov zakon tr`i{ta (prema kome tr`i{ni mehanizam sam po sebi obezbe|uje punu zaposlenost faktora proizvodwe) i isti~e tvrdwu da ne postoji takav mehanizam koji dovodi do stawa potpune zaposlenosti, ve} da privreda mo`e biti na raznim nivoima zaposlenosti. Zbog toga Kejns isti~e zna~aj dr`avnog intervencionizma, odnosno intervencionisti~ke ekonomske politike.

Kqu~ne odrednice Kejnsove ekonomije jesu slede}e:

1. privreda je u osnovi nestabilna i izlo`ena nepravilnim {okovima, koji proisti~u iz promena grani~ne efikasnosti investicija usled promena o~ekivawa preduzetnika;

2. privredi }e, ukoliko bude prepu{tena sama sebi, biti potrebno mnogo vremena da se vrati u stawe pune zaposlenosti;

3. agregatni (ukupni) nivo dohotka i zaposlenosti odre|en je nivoom agregatne tra`we;

4. dr`avna intervencionisti~ka politika bi trebalo da primat da fiskalnoj u odnosu na monetarnu politiku, jer je ona direktnija, efikasnija i daje br`e rezultate.

6

OSNOVNI EKONOMSKI ZADACI DR@AVE

U savremenoj ekonomiji dr`ava ima mnogo razli~itih uloga. Gotovo da ne postoji oblik tr`i{ne ekonomije u kome dr`ava nema udela. Dr`ava ima nezaobilaznu ulogu u pogledu: formulisawa i primene pravila tr`i{ne privrede, obezbe|ewa funkcionisawa odgovaraju}e institucionalne infrastrukture, korigovawa tr`i{ta u slu~aju neadekvatne upotrebe resursa, aktivnog u~e{}a u investicionoj politici, organizovawa privrednih aktivnosti... Dakle, zadaci dr`ave su razli~iti i mnogobrojni, me|utim kao najosnovniji bi se mogli izdvojiti:

1. obezbe|ewe ve}e efikasnosti tr`i{ne ekonomije;2. ostvarivawe principa pravednosti u raspodeli ostvarenih

dohodaka i

7

3. podsticawe ekonomskog rasta i stabilnosti u ciqu ponovnog dovo|ewa ekonomskog sistema u ravnote`u, to jest obuzdavawem inflacije ili smawivawem nezaposlenosti.

Jedan od najzna~jnijih, ujedno najosnovnijih, zadataka dr`ave jeste da obezbedi {to ve}u efikasnost funkcionisawa ekonomije u celini. Drugim re~ima, dr`ava je du`na da te`i {to ve}em pribli`avawu uslovima savr{ene konkurencije, koja se u praksi ne mo`e potpuno ostvariti, ali svakako predstavqa uzor i ideal savremene ekonomije. Savr{ena konkurencija bilo bi takvo ekonomsko stawe u kome postoji mno{tvo ekonomskih jedinica na tr`i{tu, tako da sve robe i usluge imaju odre|enu cenu na koju ne mo`e da uti~e nijedna od prisutnih ekonomskih jedinica. Dakle, efikasnost jednog tr`i{ta podrazumeva stawe pri kojem nije mogu}e uticati na proizvodwu ili potro{wu tako da se pove}a zadovoqstvo (profit) jedne osobe na {tetu druge osobe. Efikasnost ekonomije ogleda se i kroz ostvarivawe ravnote`e izme|u proizvodwe i potro{we, tro{kova i prihoda, ponude i tra`we.

S obzirom na to da je savr{ena konkurencija samo idealan slu~aj, u praksi on je nemogu}. Prema tome, nije te{ko zakqu~iti da u stvarnoj ekonomiji tr`i{ta odstupaju od ovog idealnog stawa. Ta odstupawa ukqu~uju: postojawe nesavr{ene konkurencije (monopoli), eksternalije i javna dobra.

Monopoli predstavqaju ozbiqne poreme}aje efikasnosti tr`i{ta. Na ovakvim, monopolisti~kim tr`i{tima ekonomski subjekti (kupci i prodavci) mogu da uti~u na cene. Kao posledica nesavr{ene konkurencije javqaju se suvi{e visoke cene ili suvi{e niski nivoi proizvodwe, {to rezultira poreme}ajem ekonomske ravnote`e. Dr`ava igra va`nu ulogu u borbi protiv monopolisti~kih pojava u ekonomiji, koreste}i razli~ita sredstva: uvo|ewe poreza na ekstraprofit, dono{ewe antimopolskog zakona, osnivawe dr`avnih preduze}a, regulisawe cena odre|ivawem minimalnih i maksimalnih cena za odre|enu robu ili usluge i sli~no.

Eksternalije se defini{u kao nedobrovoqni vidovi razmene tro{kova ili koristi, odnosno prelivawe tro{kova ili koristi van dobrovoqne tr`i{ne razmene. U slu~aju prelivawa koristi,

8

ekonomski subjekti donose korist dru{tvu van okvira tr`i{ta (npr. ulagawe u istra`ivawa i razvoj nekog preduze}a ne koristi samo tom preduze}u, ve} celoj ekonomiji i drugim preduze}ima, koja koriste pozitivne rezultate tih istra`ivawa). U slu~aju prelivawa tro{kova, ekonomski subjekti (npr. preduze}a) prave prekomerne tro{kove nanose}i time {tetu {iroj dru{tvenoj zajednici.

Javna dobra predstavqaju proizvode i usluge koje se ne mogu nabaviti na slobodnom tr`i{tu- privatna preduze}a nisu zainteresovana za wihovu proizvodwu jer obi~no tro{kovi wihove proizvodwe nadma{uju dohotke koji se mogu dobiti wihovom prodajom na tr`i{tu (autoputevi, komunalne usluge, javno zdravstvo...). Dr`ava finansira javna dobra putem poreza, carina, taksi koje prikupqa od pravnih i fizi~kih lica.

Drugi zadatak dr`ave sastoji se u ostvarivawu i o~uvawu principa pravednosti, koji se ogleda u ravnomernom (pravednom) raspodeqivawu ostvarenih dohodaka. Sredstva koja dr`ava koristi kako bi raspodelu dohodaka u~inila pravednom su: progresivno oporezivawe, transferna pla}awa, razne vrste subvencija i pomo}i siroma{nijim ~lanovima populacije i sli~no.

Ekonomski rast i stabilnost dr`ava obezbe|uje vo|ewem odgovaraju}e makroekonomske politike.

MAKROEKONOMSKA POLITIKA

9

Mehanizam kojim se na nacionalnom nivou realizuje politika razvoja savremenih tr`i{nih privreda naziva se makroekonomska politika. Sadr`aj makroekonomske politike obuhvata slo`ena pitawa odr`avawa op{te tr`i{ne ravnote`e i stimulisawa privrednog rasta.

Makroekonomsku politiku mo`emo definisati kao aktivnost dr`ave kojom ona u skladu sa zadatim ciqevima uti~e na ekonomsku aktivnost, odnosno, na promenu pona{awa ekonomskih u~esnika u `eqenom pravcu.

Odgovaraju}im instrumentima i merama makroekonomske politike, dr`ava nastoji da aktivnosti privrednih subjekata usmeri u `eqenom pravcu, ~ime se realizuju kratkoro~ni i dugoro~ni dru{tveno-ekonomski ciqevi. U odre|ivawu svojih aktivnosti makroekonomska politika polazi od savremene makroekonomske analize i na wu se neposredno oslawa. Makroekonomska politika podrazumeva posredne metode delovawa na odvijawe privrednih procesa. Svrha wenih akcija nije direktno pomerawe na po`eqne upotrebe, ve} delovawe na subjekte koji raspola`u resursima i donose odluke o pravcima wihovog anga`ovawa. Ukratko, instrumentima i merama makroekonomske politike, dr`ava kreira pona{awe u~esnika u ekonomskom `ivotu, odnosno, ona u uslovima tr`i{nog na~ina privre|ivawa ne limitira slobodu izbora u~esnika u ekonomskim procesima.

10

OSNOVNI CIQEVI MAKROEKONOMIJE

Postoje tri osnovna prioriteta makroekonomske politike, koja se mogu izraziti u vidu pitawa na koja je makroekonomija du`na da odgovori:

1. Kako smawiti nezaposlenost?2. Koji su izvori inflacije i kako kontrolisati inflaciju?3. Kako pove}ati stopu ekonomskog rasta?

Naravno, svaka dr`ava suo~ava se sa razli~itim, sebi svojstvenim ekonomskim problemima, ali tri osnovna, gore navedena zadatka jesu zajedni~ki ciq svake dr`ave.

Nezaposlenost, iako se javqa u svim zemqama sveta, ipak je zastupqeniji problem siroma{nih i nedovoqno razvijenih dr`ava. Javqa se kada se na tr`i{tu rada ponuda i tra`wa za radnom snagom ne poklapaju. Nezaposlenost predstavqa razliku izme|u ponude radne snage i tra`we za radnom snagom, pri ~emu je tra`wa za radnom snagom mawa od ponude, {to dovodi do vi{ka radne snage. Vi{ak radne snage predstavqa radno sposobnu radnu snagu koja `eli da radi, ali iz razli~itih razloga nije anga`ovana u proizvodwi. ^ini se, iz prakse i stvarnog `ivota, da ni{ta ne izaziva ve}e nezadovoqstvo gra|ana kao nezaposlenost, jer to istovremeno zna~i da je neanga`ovana radna snaga ostavqena bez ikakvih prihoda (samim tim i sredstava za `ivot), pa bi se moglo re}i da smawivawe nezaposlenosti predstavqa najva`niji ciq makroekonomske politike.

Inflacija predstavqa pove}awe agregatnog nivoa cena u odnosu na vrednost novca, ili, jednostavnije re~eno, to je pad vrednosti novca, a time i pad kupovne mo}i. Inflacija je neizbe`na i prisutna

11

u svim granama privrede, te bi se pre trebalo te`iti wenom ubla`avawu i dovo|ewu na razuman nivo, nego li potpunom uklawawu. Bore}i se protiv inflacije, dr`ava bi trebalo da te`i uspostavqawu monetarne i finansijske stabilnosti. Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i poverewe u valutu (to jest stabilnost i ne preterana oscilacija vrednosti doma}e u odnosu na strane valute). Finansijska stabilnost se odnosi na ostvarewe zdravog finansijskog sistema u kome su finansijske organizacije (banke) funkcionalne i odgovorno ~uvaju novac svojih klijenata, pravdaju}i wihovo poverewe. Ovu ulogu banke ostvaruju odgovaraju}om monetarnom politikom, koja bi trebalo da bude usmerena na obostranu korist na relaciji banka-klijent.

Tre}i osnovni ciq makroekonomske politike jeste pove}awe stope ekonomskog rasta. Pod ekonomskim rastom se podrazumeva porast proizvodwe, proizvodnih kapaciteta i svih drugih ekonomskih ~inioca tr`i{ta na nivou jedne dr`ave. Moglo bi se re}i da ekonomski rast predstavqa pove}awe ukupnog output-a jedne dr`ave. Do ekonomskog rasta dolazi zbog pove}awa radne snage, kapitalnih dobara, tehnologije i proizvodwe po radniku. Ekonomski rast meri se stopom ekonomskog rasta, koja se izra~unava kada se bruto doma}i proizvod (vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj dr`avi tokom jedne godine, izra`eno u nov~anim jedinicama) podeli sa brojem stanovnika dr`ave.

12

OSNOVNI INSTRUMENTI MAKROEKONOMIJE

Dr`ava ima na raspolagawu niz instrumenata i mera koje mo`e koristiti kako bi postigla pomenute makroekonomske ciqeve. Me|utim, svi instrumenti makroekonomske politike mogu se podeliti u tri glavne grupe:

1. Fiskalna politika;2. Monetarna politika;3. Politika dohodaka.

FISKALNA POLITIKA

Fiskalna politika ima izuzetan zna~aj u podr`avawu dinami~nog privrednog rasta u svim tr`i{nim privredama. Razvojna funkcija

13

fiskalne politike se ogleda, pre svega, u wenom uticaju na formirawe sredstava za investicije. U principu, dva su osnovna na~ina pomo}u kojih je mogu}e merama fiskalne politike stimulativno uticati na privredni razvoj. Prvi na~in podrazumeva direktno formirawe sredstava za investicije pomo}u mera fiskalne politike. On je karakteristi~an uglavnom za ni`e faze razvijenosti. Drugi na~in se odnosi na primenu najraznovrsnijih fiskalnih mera kojima se stimuli{u sklonost {tedwi i investiciona aktivnost pojedinih privrednih subjekata. U te mere ubrajaju se poreske olak{ice za nove investicione poduhvate, sni`avawe poreskih stopa u ciqu ubrzane amortizacije, poreske olak{ice kod osvajawa proizvoda i usluga na temequ savremenih tehnolo{kih promena i drugo.

Delovawe dr`ave na su`avawe poreske osnove uvo|ewem spektra poreskih olak{ica predstavqa pove}awe dr`avne intervencije u privrednim procesima i oblikovawe proizvodnih prioriteta po kriterijumima aktuelnih strategija privrednog razvoja. Vi{im ili ni`im stopama poreza i doprinosa, u okviru fiskalne makroekonomske politike, mogu}e je destimulisati ili stimulisati proizvodwu, promet, potro{wu. Na primer, pove}awem stope poreza na promet odre|enog proizvoda, zbog porasta wegove cene, destimuli{e se wegova prodaja, i obrnuto.

Dr`ava ima svoje prihode i izdatke. Izdaci dr`ave javqaju se u vidu dr`avnih nabavki (nabavka oru`ja, izgradwa infrastrukture, naknade za javni sektor-policiju, vojsku, sudstvo...) i transfernih pla}awa dr`ave (izdaci na dohotke pojedinih grupa stanovni{tva-starije osobe, invalidi, nezapo{qeni...). Glavni prihod dr`ava ostvaruje putem poreza. Oni su, tako|e, i osnovni oblik stvarawa prihoda za podmirivawe dru{tvenih, odnosno javnih potreba. Porez se defini{e kao davawe u novcu koje dr`ava ubire od pojedinaca na osnovu svog suvereniteta, definitivno i bez protivnaknade, u ciqu pokri}a javnih rashoda. Poreski sistem postoji na osnovu dva principa: princip koristi ( prema kojem razli~ite pojedince treba oporezivati srazmerno koristi koju dobijaju od dr`avnih programa-od kori{}ewa puteva, parkova, bolnica, obrazovnih ustanova...) i

14

princip plate`ne sposobnosti (prema kojem iznos poreza koji pla}aju pojedinci treba da bude povezan sa wihovim dohotkom).

MONETARNA POLITIKA

Zna~aj monetarne komponente za nesmetano funkcionisawe tr`i{nih privreda je veliki, imaju}i u vidu ~iwenicu da se priroda monetarnih agregata mewa izuzetnom dinamikom s jedne, kao i da se sam karakter savremenih privrednih sistema neprekidno transformi{e, s druge strane. Izu~avawe tog zna~aja je izuzetno slo`eno ekonomsko pitawe.

Moderna monetarna teorija i politika polaze od stava po kome u nacionalnoj privredi postoji me|usobna uslovqenost kretawa monetarnih agregata, s jedne strane, i realnih privrednih tokova kao {to su zaposlenost i privredni rast, s druge. Slo`ene procese monetarne multiplikacije realizuje centralna banka uz pomo} tri vrste instrumenata: operacijama na otvorenom tr`i{tu, politikom obaveznih rezervi i politikom diskontne stope. Trebalo bi imati u vidu da "finansijska revolucija" koja se ogleda u procesu uvo|ewa novih oblika elektronskog novca umawuje mo} centralne banke u pogledu vo|ewa adekvatne monetarno-kreditne politike.

Veliki je broj kanala uticaja monetarne komponente na realna ekonomska kretawa. Najzna~ajnija su slede}a dva: promena kamatnih stopa i promena koli~ine novca u opticaju.

Monetarnom politikom i wenim instrumentima mo`e se zna~ajno uticati na tokove nov~anog i robnog prometa dru{tvene reprodukcije, na nivo nov~ane mase, na nivo kredita, brzinu obrta novca u opticaju, na obim i strukturu nov~ane tra`we i drugo.

Ekspanzivna monetarna politika pove}ava koli~inu novca u opticaju, pove}ava nov~anu tra`wu, podsti~e rast zaposlenosti i dru{tvenog proizvoda. Restriktivna monetarna politika smawuje koli~inu novca u opticaju i destimuli{e privrednu aktivnost ekonomskih subjekata.

POLITIKA DOHODAKA

15

Politika dohodaka predstavqa skup dr`avnih mera za ograni~ewe nivoa nadnica i cena kao na~in smawewa inflacije. Skup mera koje dr`ava koristi mo`e se kretati od strogog nadzora nadnica i cena do propisivawa smernica za nadnice i cene. Ovaj vid makroekonomske politike je vrlo nepopularan i primewuje se uglavnom u krajwoj meri, kad prethodnim merama fiskalne i monetarne politike nije postignut neki ve}i uspeh.

16

BUXET

Buxet je osnovni dokument za finansirawe dr`avnih funkcija u svakoj dr`avi. U zavisnosti od na~ina definisawa dr`ave, dr`avnih funkcija i obaveza dr`ave, buxet se u teoriji defini{e kao pravni akt ili zakon. Zna~aj buxeta ogleda se i u tome {to buxet nije samo akt za finansirawe dr`avnih funkcija, ve} dr`ava preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i politi~ku, ekonomsku i socijalnu funkciju. Buxet kao dr`avni akt treba da obezbedi finansirawe dr`ave u toku cele buxetske godine. Osnovni ciqevi buxeta se mogu definisati kao odnos prema buxetu koji se mora posti}i i to: buxet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budu}i period, da se za funkcionisawe dr`ave pribave sredstva koja su potrebna za vr{ewe dr`avnih poslova. Buxet ima ekonomsko-finansijski i politi~ki zna~aj. Ekonomsko-finansijski zna~aj se ogleda u slede}em: buxet obezbe|uje i formalan red u dr`avnim finansijama tako {to ure|uje ravnote`u izme|u javnih prihoda i javnih rashoda, buxet treba da obezbedi redovno ali umereno fiskalno optere}ewe, buxet treba da stvori povoqne uslove za emisiju zajmova. Politi~ki zna~aj dr`avnog buxeta je u slede}em: buxet je u osnovi politi~ki i ekonomski program vlade, buxet je mo}no sredstvo pomo}u koga predstavni~ko telo uti~e na rad dr`avne administracije, politi~ki `ivot parlamenta se iskazuje u postupku usvajawa buxeta.

U pripremi buxeta u~estvuju dr`avni organi i organizacije, a wegovo sastavqawe obi~no je povereno dr`avnom organu uprave nadle`nom za poslove buxeta, to jest ministarstvu finansija. Pri pripremi i izradi buxeta osnovno pitawe je planirawe prihoda i rashoda. Prihode treba planirati tako, da se tokom godine obezbedi dovoqno sredstava za podmirewe planiranih rashoda. Kada se buxet pripremi, izvr{ni dr`avni organ (vlada) predla`e predstavni~kom organu (skup{tina) dokument na razmatrawe i usvajawe, tako {to se predlog buxeta dostavqa svim predstavnicima (poslanicima), kako bi se pripremili za raspravu na

17

sednici predstavni~kog tela. Predloge za izmene i dopune buxeta mogu podneti predstavnici predstavni~kog tela, odbori i vlada. Predstavni~ko telo na kraju izglasava buxet, sa eventualnim prihva}enim izmenama i dopunama. Posle izglasavawa, buxet se objavquje u slu`benom glasniku dr`ave, i time usvaja. Nakon dono{ewa buxeta, na po~etku buxetske godine, po~iwe se sa izvr{avawem buxeta.

Buxetskom politikom, sticawem buxetskih prihoda i wihovim raspore|ivawem, mogu}e je uticati na odnose ukupne ponude i tra`we na tr`i{tu. Restriktivna buxetska politika smawuje efektivnu tr`i{nu tra`wu. Pove}awe buxetske potro{we, posebno takozvano deficitarno finansirawe buxeta, direktno uti~e na pove}awe efektivne tr`i{ne tra`we.

Uloga dr`avnog buxeta mo`e da bude izuzetno zna~ajna u situacijama privredne malaksalosti ili recesije, podsti~u}i privredni razvoj direktnim buxetskim investicijama. Dakle, mo`e se zakqu~iti da buxet i buxetska politika imaju direktnog uticaja na razvoj celokupne privrede, tr`i{ta i ekonomskih sistema.

18

ZAKQU^AK

Uzdr`anost dr`ave od vr{ewa uticaja na ekonomski sektor dru{tva bila je mogu}a dok sama ekonomija nije bila dovoqno razvijena. Me}utim, sa dostizawem odre|enog stepena razvijenosti, to jest stvarawem apsolutnog kapitalizma, po kome je svakom pojedincu najva`nije da ostvari {to ve}i li~ni profit, ne obaziru}i se na mogu}u {tetu koju nanosi ostalim u~esnicima ekonomskog `ivota, uloga dr`ave u kontroli me}uqudskih ekonomskih odnosa postala je neminovna.

Ne bih znao kako je to kod razvijenih, jer sam `ivim u siroma{noj dr`avi, ali ~ini se da su ekonomski zadaci dr`ave svakako jedni od najva`nijih u savremenom ~ove~anstvu, jer i najmawa gre{ka u izvr{avawu tih zadataka mo`e dovesti do potpunog kolapsa nacionalne ekonomije i bankrotstva dr`ave. Zbog toga bi ekonomski instrumenti kojima se dr`ava slu`i u izvr{avawu ekonomskih funkcija trebalo da te`e usavr{avawu, makroekonomska politika kojom se dr`ava koristi precizno{}u, a

19

sami dr`avni organi objektivno{}u i pravedno{}u. Tako bi trebalo, me|utim u stvarnosti se ~esto, naro~ito u ekonomskom sektoru dr`ave, te`i zloupotrebi i li~noj koristi, zanemaruju}i op{tu korist ~itave nacije.

LITERATURA

Dr Du{an Jari}, Dr Viktor Radun-Uvod u ekonomiju, Novi Sad, 2007.

Prof. Dr Petar Veselinovi}-Ekonomija, prvo izdawe, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

www.wikipedia.org

20

21

22

23