A KAPELA (it. a cappella) Izvoenje pevakih numera bez instrumentalne pratnje. ACTOR PRIMARIUM PARTIUM (lat.) Nosilac glavne role u teatru staroga Rima, nakon ustanovljavanja kategorizacije glumaca, po kojoj glumci dobijaju posebne statuse i pozicije u odnosu na znaaj koji imaju u pozorinoj trupi. AD SPECTATORES (lat. - upueno gledaocima) Interaktivan odnos glumca i publike. Direktno obraanje glumca publici tokom predstave, kojim se rui iluzija. ADAO (it. Adagio - blago, lagano) Muziki znak za lagani tempo. Poz. - vrsta ili deo baleta u kojem dolazi do izraaja odnos izmeu partnera (uglavnom parova), uz esto korienje "podr-ki" koje baletski igra prua svojoj partnerki, balerini. ADAPTACIJA (lat. adaptio - prilagoavanje, podeavanje, primena) Poz. - prilagoavanje, preureenje, prerada dramskog teksta za novo scensko izvoenje, ako je u pitanju ranije napisano i ve izvoeno dramsko delo. To je najee prilagoavanje dramskog teksta novom vremenu: - skraenjem-trihovanjem, koje mora da bude vrlo veto da se ne bi uticalo na osnovnu ideju, sutinu dramske radnje i osnovnu poruku, - prilagoavanjem izraza i rei savremenoj terminologiji - to se najee odnosi na dela napisana ili prevedena u ranijim epohama (npr. grke tragedije, ekspir, Molijer, od stranih, Kosta Trifkovi, Sterija, od domaih autora), - potpunim preureenjem teksta, kojem savremeni reditelji esto pribegavaju, tako da se nekada deava da nedovoljno upueni gledalac ne prepozna originalno delo; takav poduhvat se najee naziva novim itanjem dela. Adaptacijupreureenje-prilagoavanje uglavnom vre dramaturzi i reditelji. AFEKT (lat. affectus, afficere - uticati na nekoga ili neto) Intezivno, skoro nekontrolisano izraavanje duevnog stanja, uzbuenje, razjarenost. esta pojava u dramskim sukobima. AFEKTACIJA (lat. affectio - delovanje) Izvetaenost i prenemaganje. Neprirodan nain scenskog izraavanja. AFEKTIVNO PRISEANjE (en. affective memoru) Tehnika, koju je sprovodio i u svom Metodu elaborirao Stanislavski, kojom se na sceni ponovo stvaraju emocije putem mentalnih prizivanja linog iskustva iz ivota glumca interpretatora. AFI(A) (fr. affiche - oglas, javna objava, prilepljena, prikovana cedulja) Informativni pozorini plakat (lista, letak). Osnovna informacija o predstavi, posebno odtampana, sa svim relevantnim podacima (mesto i vreme izvoenja, autori, podela uloga i dr), koja se postavlja na vidna mesta, na za to odreeni prostor (pano, ramovi, izlozi...). Najee na proelju zgrade ili u holu pozorita. AGON

(gr. agon - borba, nadmetanje, takmienje) Javna pozorina nadmetanja u staroj Grkoj na kojima su se takmiili autori, horezi i glumci, i na kojima su se dodeljivale nagrade. Agonom se naziva i deo starogrke drame, a posebno staroatike komedije, posveen borbi reima izmeu zastupnika dvaju oprenih miljenja; obino je svakog podravala po jedna polovina hora. AKADEMIJA (gr. akademia, od linog imena Akademos) 1) Naziv za visoku naunu i umetniku ustanovu. 2) Visokoobrazovna umetnika institucija. Ime je dobila prema gaju posveenom antikom heroju Akademu, koji se nalazio u blizini Atine, i u kojem je poznati filozof Platon osnovao svoju kolu. AKCEN(A)T (lat. accentus - naglasak) Posebno naglaavanje. Gramatiki - naglaavanje, posebno isticanje glasa, sloga ili rei. U scenskoj radnji (kol.) - isticanje pojedinih delova i elemenata predstave u odnosu na druge. AKCIJA (lat. actio, en, fr. action - delovanje, radnja) Jedno od najznaajnijih izraajnih sredstava u pozorinoj predstavi. Radnja, delanje na sceni. AKROBATA (gr. akrobates - idem na prstima) Veti scenski izvoa koji svoje izraavanje zasniva na vratolomnim takama. Najee se pojavljuje u cirkuskim, varijetetskim predstavama i mjuziklima. AKT (lat. actus, en. act, fr. acte - delo, radnja) Javna radnja, rasprava, pretres. U pravnoj terminologiji uredba, odluka, spis. Poz. - deo pozorine predstave, in. AKTER (lat. actor, fr. acteur - izvrilac, glumac) Uesnik u scenskoj radnji, scenski prikaziva, tuma, predstavlja. U pozoritu: glumac, operski peva, baletski igra, statista... AKTIVIZAM (en.activism) Grana ekspresionizma po kojoj drama ima zadatak da se bavi traenjem realnih reenja za drutvene probleme. AKTIVNI PROSTOR ZA IGRU (en. Asting area) Aktivni prostor za scensku igru. Mesto gde se odigrava predstava. Moe da bude omeeno sa scenskim zavesama, panoima ili svetlosnim parkom. AKTOVKA (lat. actus - radnja) Pozorini komad u jednom inu, jednoinka. AKTRISA (fr. actrice) Glumica, pozorina umetnica. AKTLUS (nem. Aktschluss) Zavrna radnja scenskog ina, zavretak ina. AKUSTIAN (gr. akuo - ujem) Koji je podesan za primanje i prenoenje zvuka, sagraen tako da se zvuci sa svakog mesta jasno i glasno uju. Za izvoenje predstava od izuzetnog je znaaja akustinost dvorane, tj. prostora u kojem se predstava igra. AKUSTIKA gr. akustikos, akuo - ujem, sluam) Nauka koja prouava zakonitosti zvuka. ALEGORIJA

(gr. allegoria) Slikovit govor, nain izraavanja u kojem se misli i pojmovi ne iskazuju reima koje ih direktno oznaavaju. Vrlo vaan oblik umetnikog izraavanja; u pozoritu se najee koristi u komediji i satiri. ALEGRO (it. allegro - veselo, brzo, ivo) 1) Oznaka za brzi tempo u muzici; 2) muziki komad koji treba izvoditi brzo, ivo, veselo. ALEKSANDRINAC Stih tipian za francusku klasinu knjievnost. Dvanaesterac, sa pauzom (cezurom) posle estog sloga. Dobio ime po francuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz XII veka. ALMANAH (arap. al-manakh - kalendar, godinjak) Zbornik radova koji se izdaje godinje. Poz. povremena publikacija, tampani godinji pregled pozorinih aktivnosti. ALT (lat. altus, it. alto - visok) Muziki - drugi glas, vii srednji glas koji interpretira niske tonove; operska pevaica iji glas ima ovakve karakteristike (v. mecosopran). Javlja se i u nazivima nekih instrumenata (altsaksofon, altflauta itd). ALTERNACIJA (lat. Alternacio - smenjivanje, odmenjivanje) Zamena. Izbor izmeu vie mogunosti. Poz.- dva ili vie aktera koji tumae istu ulogu. Podrazumeva zamenu aktera drugim (u sluaju bolesti i druge spreenosti izvoaa), ili istovremeno pripremanje dva ili vie aktera da istu ulogu u predstavi naizmenino izvode (obino u baletskim i operskim predstavama). ALTERNATIVNO POZORITE (lat. alternativa - izmeu dve mogunosti) Pozorite koje ne potuje ustaljene konvencije. Uglavnom se bavi istraivanjima u obasti pozorine estetike i produkcije. AMATER (lat. amator, fr. Amateur - koji voli) Ljubitelj. Osoba koja se nekom delatnou (naukom, umetnou, zanatom...) bavi iz ljubavi, a ne profesionalno, bez odgovarajueg obrazovanja i bez materijalnog interesa. Poz. - u vreme nastanka profesionalnih trupa i pozorita, amateri su bili jedina baza i kola. I danas su amateri znaajni za pozorinu delatnost, jer se tu ponekad otkrivaju talenti, te tako amaterske druine i pozorita (deja i omladinska), postaju rasadnici za budue profesionalce; amaterske druine i danas omoguavaju skoro jedine kontakte publike s pozoritem u krajevima u kojima ne postoje profesionalna pozorita (v. diletant). AMATERSKO POZORITE Neprofesionalno pozorite, koje svoj rad bazira na amaterskom radu. Osniva se sa ciljem zadovoljenja kulturnih potreba odreenih populacija koje se organizuju: a) po mestu stanovanja (gradska, seoska...) b) po obrazovnim institucijama (kolska, studentska...) v) po radnom mestu, g) po stalekim udruenjima, d) po nacionalnoj pripadnosti, ) u kulturnoumetnikim drutvima, e) u crkvenim i verskim zajednicama... AMFITEATAR (gr. amphi-theatron - polukruna pozornica) Graevina sa polukrunim stepenastim gledalitem i obino krunim scenskim prostorom za izvoae. Nastaje u staroj Grkoj, prvo adaptlcijom prirodnih padina za gledalite, gde su sedita stepenasto poreana oko zaravni koja je kori-ena kao scena, a kasnije vrlo struno graenih objekata (prvo drvene, a zatim kamene konstrukcije), namenjenih za scensko izvoenje. Iz amfiteatara

od stare Grke, preko Rima i renesanse, nastale su: - pozorine scene, - sportske hale, igralita, - dvorane: koncertne, kongresne, sportske, u visokoobrazovnim ustanovama, sluaonice (amfiteatri). ANGAMAN (fr. engagement - obaveza, obavezanost) Unajmiti, zaposliti, angaovati, napraviti ugovor, tj. uspostavljanje poslovnog odnosa izmeu poslodavca i izvoaa. U pozoritu postoje: - stalni angaman (stalno zaposlenje, stalni radni odnos) - angaovanje po sezoni (sklapanje ugovora za jednu ili vie sezona), - angaovanje "po projektu" (sklapanje ugovora samo za jedan projekat-predstavu), - privremeno - povremeno angaovanje (sklapanje ugovora po potrebi). ANGAOVANA UMETNOST (fr. engager - angaovati, preduzeti) Aktivan stav umetnika i njihovih dela prema drutvenoj i politikoj stvarnosti, u drutvenoj sredini. Ima kritiki odnos prema aktuelnosti, snanu volju za promenama i energiai odnos prema onome to te promene koi ili zaustavlja. ANSAMBL (fr. ensemble - skup, celina, grupa, zajednica) Skup umetnika u jednoj umetnikoj grani. U scenskoj delatnosti poznajemo sledee ansamble: u dramskoj: - dramski - glumaki ansambl (svi glumci u pozoritu), - ansambl predstave, - ansambl trupe, u operskoj: solistiki ansambl (solisti, prvaci) hor u baletskoj: - baletski ansambl (hor, solisti, prvaci), - baletska trupa i sl. u muzikoj: - ansambli po veliini (simfonijski, operski, kamerni...) - ansambli po vrsti instrumenata (guda-ki, duvaki, udaraki...). Van pozorita kao institucije, takoe postoji veliki broj scenskoumetnikih ansambala (muziki, igrako-plesni, dramski, profesionalni, amaterski...). ANTAGONIST (gr. antagonistes protivnik, suparnik, takmac) Poz. - druga glavna linost u drami, koja se suprotstavlja protagonisti (Jago - Otelo). esto termin za partnera u predstavi. ANTIKI (lat. anticus, antiquus stari, starinski) Koji potie iz starog veka, naroito iz doba starih Grka i Rimljana. ANTIKO POZORITE Pozorina delatnost u staroj Grkoj, gde su postavljeni temelji teatru kao posebnoj drutvenoj i umetnikoj delatnosti i svim njenim osnovnim elementima. Nastali su: a) Pozorite - kao posebna drutvena i umetniko-scenska delatnost, b) Pozorino delo drama, kao poseban oblik knjievnosti, u okviru koje se izdvajaju podvrste: tragedija, komedija, satira, mim... e)Pozorini stvaraoci - dramski pisci, glumci, prvi pozorini teoretiari, or-ganizatori... v) Pozorine graevine - amfiteatri sa jasno izdvojenim delovima (gledalite, orkestar, scena), namenjeni uglavnom pozorinim dogaanjima. ANTIDRAMA (gr. anti - protiv, prema, umesto; drama - radnja) Dramsko delo koje ne potuje osnovna klasina pravila pisanja drame. Nastaje u Parizu pedesetih godina 20. veka, sa Beketovim komadom ekajui Godoa, a oznaava avangardne komade Beketa, Joneska i dr.). ANTIDRAMATIAN Nedramatian. Koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima. ANTIKLIMAKS

(gr. Anti; klimax - stepenice) Nizanje sve slabijih i slabijih sukoba u dramskoj predstavi, gotovo do smirenja (suprotno od klimaksa). ANTIMASKA (en. anti-masque, ante-masque ili antic-masque) Maska grotesnog ili kominog karaktera, nasuprot sveanoj maski. ANTINOMIJA (gr. antinomia - protivrenost zakona sa samim sobom) Poz. - oznaava zaotrenu dramsku situaciju, kada su razlozi apsolutno isti po intenzitetu, a deava se da strane promene mesto i preuzmu argumente onog drugog. Najvie je ima u antikoj tragediji (Eshil, Sedmorica protiv Tebe, scena izmeu Menelaja i Agamemnona). ANTITALENAT (gr. anti, tdlanton; lat. talentum - darovit, prirodno obdaren) Nedarovitost. Neposedovanje dara. Onaj koji nema prirodnog dara za umetnost. APARTE (fr. d part - razgovor nasamo; govor za sebe) Monolozi ili replike koje glumac govori publici, pri emu se smatra da akteri na pozornici to ne uju; njegova primena bila je poznata ve u antikoj tragediji, javlja se u pozorinim komadima sve do XX veka, u novijim dramama se retko pojavljuje. APLAUZ (lat. applausus) Tapanje, pleskanje u znak odobravanja. Izraavanje zadovoljstva i pozdravljanje dobrog izvoenja umetnika u predstavi, pljeskanje rukama - to je vrlo znaajan podsticaj akterima predstave. Aplauz moe da se inicira i "diriguje" - v. klaka. APOTEOZA (gr. arb, predmetak u sloenicama sa znaenjem od, raz; theos, bog) Uzdizanje nekog junaka ili znaajne osobe do veliine boga, velianje, oboavanje. esto je sveani zavrni prizor u operama i baletima. APMINK (nem. Abschminken) Skidanje minke posle izvoenja predstave ARABESKA (it. arabesco) Figura u baletu sa ravnoteom tela u osloncu na jednoj nozi i razliitim poloajima ruku ARANIR-PROBA (fr. arrangeur, ureiva, prireiva) Rasporedna proba, uvebavanje dela u slobodnom prostoru (v. mizanscenska proba). ARANMAN (fr. arrangement - ureivanje, red, raspored) Muz. - obrada, udeavanje. Poz. - ureivanje scene, scenski aranman. ARENA (lat. arena, borilite posuto peskom) Prostor u sredini objekta za scensko i sportsko izvoenje (amfiteatar, cirkus, dvorana, stadion.,.) gde se odvija predstava, takmienje, borba, spektakl i sl. ARHONT (gr. drchon) Visoki poglavar u starogrkom drutvu. Arhonti su bili najei pokrovitelji pozorinog ivota u arhajskoj Grkoj. ARIJA

(it. aria, fr. air - melodija, nain pevanja, lirska pesma koja se peva) Zaokrueni deo iz muzikoscenskog dela koji peva samostalno izvodi uz muziku pratnju (najee u operi). Postoje i koncerti na kojima se izvode samo arije iz razliitih operskih komada. ARIJERSCENA (fr. arrierescene zadnji deo pozornice.) ARIJETA (it. arietta) Mala arija. ARIOZO (it. arioso - u vidu arije, pevajui) Kratak melodini komad koji se umee u reitativ. ARLEKIN (it. arlecchino, lakrdija, aljivina) Stalni lik italijanske komedije del'arte u drugoj polovini XVI veka. Prevrtljivac, vrdalama, ovek koji esto menja miljenja (v. komedija del arte) ARTIKULACIJA (lat. articulatio) Pravilno nametanje govornih organa pri izgovaranju - oblikovanju glasova. Razgovetno, pravilno izgovaranje rei i slogova. Izuzetno kvalitetno, dobro uvebano, a samim tim i besprekorno glasovno izvoenje na sceni. Odnosi se na izgovaranje ili pevanje rei na pozornici, tako da se moe razlikovati svaki slog i glas. Kol. - precizno, jasno, diferencirano izraen svaki pokret i svi ostali elementi uloge (pa i reije, scenografije i drugih elemenata predstave). ARTIST(A) (ital. artista, fr. artiste) Umetnik, izvoa scenskih vetina (cirkuski akrobata, pantomimiar, glumac, maioniar-opsenar...). ARTIZAM ASISTENT (lat. assistens) Prvi saradnik, pomonik. U pozoritu struno i obrazovano lice koje radi kao prvi saradnik - pomonik pojedinih autora pri realizaciji predstave (asistent reditelja, asistent koreografa, asistent scenografa, asistent kostimografa i sl). ATELANA (lat.) Vrsta komedija iz starog Rima koja svoj rad bazira na improvizaciji (potie iz grada Atela u Kampanji). Likovi su tipizirani, tako da su po mnogu emo daleka pretea Komediji del arte. ATMOSFERA (gr. atmos - vodena para; sphaira - lopta). Vazduni omota koji se nalazi kod planete Zemlje. Fig. - sredina u kojoj ovek ivi i razvija se. Kol. - ugoaj, raspoloenje. Poz. (kol.) - ugoaj koji se stvara u procesu realizacije predstave, raspoloenje koje stvaraju izvoai na pozornici uz ton, rasvetu i elemente opreme. Vrlo je vano za odnos umetnika i publike. AUDICIJA (lat. auditio - uvenje, sluanje) Probno ispitivanje, predstavljanje. U pozoritu: zakazan probni nastup umetnika pre angaovanja - uglavnom javnim pozivom (a moe i po posebnom, pojedinanom pozivu). Odvija se najee pred odgovarajuom umetnikom komisijom (nekada samo pred rediteljem i producentom i sl). Audicija se najee vri za angaovanje po projektu i u pozoritima koja nemaju stalno angaovani ansambl. Na filmu i televiziji je to najei oblik izbora umetnika. U poslednje vreme za ovu delatnost ustalio se izraz engleskog porekla kasting.

AUDITORIJUM (lat. auditorium - sluaonica, uionoca) Populacija kojoj se obraa umetnik ili umetniko delo - sluaoci, gledaoci. Poz. - publika. AULEUM (lat.) U pozoritima starog Rima drvena zavesa ispred scene koji se pred poetak predstave sputa na zemlju te na taj nain omoguava pogled iz gledalita na scenu. AUTO SACRAMENTAL (p. auto sacramental - sveti in, lat. sacramentum - sveta tajna) panska vrsta drame u jednom inu, religiozne ili svetovne tematike, alegorijsko-simbolikog karaktera, koja je pri-kazivana u okviru crkvenih praziika. U njima su pored likova iz svakodnevnog ivota predstavljani i alegorijski likovi. AUTOGRAM (gr. autogramma - svojeruni potpis) Potpis koji svojom rukom istaknuti umetnik daje svom oboavaocu na fotografiji, ulaznici ili nekom drugom predmetu. Na tritu antikviteta i kolekcionih predmeta ovakvi potpisi mogu dostii veoma visoku cenu. AUTOPENETRACIJA (gr. autos - sam; lat. penetratio - prodiranje, otroumnost, sposobnost shvatanja sutine stvari) Poz. - potpuno razotkrivanje glumca u toku igre. Pronalaenje lika u sebi i njegovo oslobaanje. AUTOR (lat. augere, auctor, fr. auteur - tvorac, zaetnik) Tvorac, kreator originalnog umetnikog ili naunog dela. AUTORIZOVAN PREVOD (kol.)Prevod dela na strani jezik, koji je autor ili njegov ovlaeni predstavnik odobrio (prevodilac dela je takoe autor, tj. njegov prevod je takoe autorsko delo). AUTORSKA TANTIJEMA Visina nadoknade koju autor dobija na ime nadoknade za ustupanje prava na korienje njegovog dela. Definie se posebnim ugovorom. Moe da bude putem otkupa, kada korisnik dela (npr. pozorite) otkupljuje pravo na korienje dela (npr. drame) od autora i za to odmah isplati ukupni iznos. Kao i putem procenta, kada korisnik (pozorite) uplauje svakog meseca procenat (kree se od 3% do 15%) od prihoda predstave autoru (dramskom piscu). Mogua je i kombinacija ova dva principa. B. tantijema AUTORSKI HONORAR (lat. augere, austor - tvorac, zaetnik; lat. honorarium - novana nagrada) poz. - visina nadoknade koja se usplauje umetniku za njegov rad, delo, uslugu, izvoenje. Definie se ugovorom koji sklapaju poslodavac i umetnik-autor. AUTORSKI TIM POZORINE PREDSTAVE (kol.) Sainjavaju ga kreativni pozorini umetnici koji su posebno obrazovani i osposobljeni za odreene segmente (poslove) u realizaciji pozoripe predstave. Autorski tim se formira posle odabira pozorinog komada za izvoenje, a bira ga producent koji moe da bude: upravnik ili direktor drame, opere ili baleta (u institucionalnom pozorptu), tj. ieue-ralni menader ili samostalni producent (u nezavisnom projektu). Prvo se bira reditelj, koji potom i sam aktivno uestvuje u izboru ostalih lanova tima. Autorski tim predstavlja integrisanu, kooperativnu i harmoninu umetniku grupaciju sa slinim estetskim tenjama, a sa ciljem realizacije jednog umetnikog dela - pozorine

predstave. Autorski tim sem reditelja i producenta sainjavaju jo i scenograf, kostimograf, dramaturg, koreograf, kompozitor i dr. (v. kreativni tim). AUTORSKI UGOVOR (kol.) Autorski ugovor ili ugovor o autorskom delu definie prava autora umetnikog dela u toku eksploatacije dela. Nastao je kao zakonski oblik zatite autorskih prava, a pravi se prema posebnim zakonskim odredbama. Sem uobiajenih stavki koje treba da sadri ugovor, u njemu o autorskim pravima mora posebno i jasno da se navede vrsta umetnikaautora, to je vrlo vano prilikom obraunavanja poreza (pisac, kompozitor, reditel., glumac, peva, scenograf, i sl), zbog razliitosti poreskih stopa. AUTORSKO DELO (kol.) Originalno delo nekog autora. U pozoritu moe da bude pisano, izvorno delo (drama, opera, balet, opereta), ili scensko delo (reija, koreografija, scenografija, kostimografnja i sl). AVANGARDA (fr. avant-garde - prethodnica) Isprva, termin koji oznaava nove, eksperimentalne pravce i pokrete u umetnosti dvadesetog veka. Kasnije postaje pojam koji znai - svaki novi umetniki pravac. AVANSCENA (fr. avant-scene) Termin retko u upotrebi (ee se koristi u Hrvatskoj i BiH). V. proscenijum. BAHUS BAHUS (gr. Bakchos, lat. Bacchus) Bog vegetacije i plodnosti u Staroj Grkoj, sin Zevsa i Semele (v. Dionis) Dionizos, posebno poznat kao bog vina i ekstaze. Iz kulta boga Bahusa nastalo je pozorite. BALADA (it.) Popularni muziki oblik nastao u XIV i XV veku u Francuskoj i Italiji, pisan na svetovni tekst, vieglasna kompozicija sa pripevom. Popularna u i sadanje vreme. BALERINA (it. ballerina) Baletska igraica, plesaica umetnike igre - baleta. BALET (fr. ballet, ital. balletto - umetniki ples) Scenska umetnost iji se sadraji (misli, oseanja, sukobi, prie...) izraavaju igrom, mimikom, pokretom i ritmikim kretnjama najee usklaenim sa muzikom i (ili) drugom zvunom podlogom. 1) posebna grana scenske umetnosti; 2) autorsko umetniko delo nekog kompozitora namenjeno za izvoenje na sceni, kao podloga za umetniku igru. BALET-MAJSTOR (fr. balett nem. Meister) Autor koreografskog dela baletskih predstava, ili plesnih prizora u operama, operetama i dramama. U pozoritima postoje i baletmajstori-pedagozi koji se ne bave koreografijom, ve vre s izvoaima obavezne vebe i razrauju pojedine delove igara. Prvi igra i voa baletske trupe. BALETSKI IGRA Posebno obrazovan igra-umetnik sa vetinom izvoenja baletskih predstava. Baletski igra moe da bude: - prvak baleta, zasluni umetnik sa iskustvom, koji se potvrdio u velikom broju glavnih i solistikih baletskih uloga, - solista baleta, baletski umetnik koji izvodi (utlavnom manje) solistike uloge - lan baleta, lan baletskog igrakog ansambla. BALETSKI SCENARIO

Predloak za balet. Moe biti sastavljen od verbalnih elemenata, ali i kombinovan s posebnim oblikom notacije zapojedine baletske korake ili figure. BALKON (it. balcone) Istureni prostor sa spoljne strane zgrade. Poz. - deo gledalita vdnad partera (galerija), obino iznad loa u parteru gledalita, nasuprot pozornici i sa strane, sa seditima u jednom ili nekoliko redova. BANDA (it. banda - eta, odred) Raniji naziv za putujuu pozorinu ili muziku trupu. BARD (eng. bard, kelt. bardd) Pesnik-peva kod starih Gala i Kelta, pevao uz pratnju harfe u slavu bogova i heroja. Poz. (kol.) - potvreni i uvaeni umetnik, bard tume. BARITON (gr. barys - jak; tonos - ton) Muziki instrument sa icama, eufonijum (u vojnim orkestrima). Srednji muki glas, izmeu tenora i basa. BAROKNA DRAMA Dramska dela iz XVII i delimino XVIII veka sa karakteristikama baroknog stila. Osobenosti su im fantastine zauujue slike. BAS (it. basso, gr. basson - komparativ od dubok, dublji) Muki glas koji peva najnie "najdublje" partije. BEKI PUKI IGROKAZ Dramska vrsta nastala u predgradskim pozoritima Bea krajem osamnaestog do sredine devetnaestog veka. Izraavajui se kroz pesmu i igru, satirikim pristupom tretirali su aktuelna lokalna drutveno-politika dogaanja. BEKSTEJD (en. backstage) Prostor iza scene. Kol. - zbivanje u pozoritu koja se odvijaju van domaaja javnosti. BELKANTO (ital. bel canto) Lepo pevanje, izuzetno usavreni stil pevanja. Muziki pravac koji tei virtuoznosti u izvoenju. BENER (eng. banner) Posebno dizajnirani reklamni pano od platna koji se postavlja na fasade pozorita. BIJENALE (lat. biennis - dvogodinji) Smotre, revije i festivali iz oblasti kulture koji se odravaju svake drute godine BILBORD (eng.billboard) Posebno postavljeni panoi koji slue za isticanje reklamnih poruka. esto su vlasnitvo marketinkih agencija koje ih iznajmljuju. Pozorita ih koriste radi prezentacija svojih programa, najee premijera. BILET (fr. billet - pisamce, cedulja) Ulaznica, karta. BILETAR (fr. billetier) Prodavac ulaznica za pozorine predstave. Posebno obrazovan slubenik koji mora da poseduje sposobnosti za rad sa novcem, komunikativnost, fleksibilnost,

snalaljivost... i dobro poznavanje celokupnog repertoara pozorita, uz umee da na pravi nain preporui predstavu potencijalnom gledaocu. BILETARNICA (fr. billet - pisamce, cedulja) Prodavnica ulaznica. Poz. - mesto na kojem se ulaznice za pozorine predstave distribuiraju, rezerviu, prodaju, najee na ulazu u pozorite. U novije vreme opremljena telefonima, kompjuterom koji je povezan sa drugim slubama unutar pozorita (marketing, protokol, finansijska sluba...), a po mogunosti i sa drugim biletarnicama u gradu, informativnim tablama, elektronskim displejem za publiku i dr. Na 6iletarnici publici treba da bude dostupan tampani i druti informativni materijal o repertoaru, predstavama i ostalim relevantnim podacima o pozoritu. BILTEN (fr. bulletin; ital. hulletino) Dnevno saoptenje, letak, cedulja. Pozorine dnevne novine manjeg o6ima koje izdaju pojedini pozorini festivali tokom svog trajanja, a iji sadraj prati tok festivala iz dana u dan. BINA (nem. Buhne - pozorite, pozornica, scena) Posebno ureen i opremljen prostor kojem se izvodi predstava ili neki scenski dogaaj. BIOMEHANIKA (gr. Bios, mechanike) Nauka o mehanikim procesima na i u ivim biima. Biomehaniki organizam. Poz. - glumaki sistem vebi koje glumci svakodnevno primenjuju kako bi pripremili svoje telo za svaki potencijalnn zadatak na sceni. Ustanovio ga je sovjetski reditelj i glumac Vsevolod Mejerhold. BIS (lat. bis - dvaput, jo jednom, ponovo) Poz. poziv na ponovni nastup umetnika. Publika uz aplauz i uzvike odobravanja i uzvikivanjem "jo", "bravo" ili "bis" zahteva ponavljanje nekog dela umetnikog programa (najee u operi, opereti, mjuziklu, varijeteu...). BIZARNO (fr. bizarre - neobian, osoben) Karakteristike i svojstvo umetnikih dela koja ne potuju ustaljenu normu, kodekse ponaanja i izraavanja, esto na granici dobrog ukusa. BLUETA (fr. bluette - varnica) Naziv (figurativno) za kratak, aljiv ili satirian pozorini komad (dramski ili muziki) koji ne poseduje vee umetnike vrednosti, BOJA ZVUKA Kvalitet zvuka kojim se pravi razlika izmeu razliitih iistrumenata, glasova i ostalih izvora zvuka. BOLjOJ BALET Najznaajiji ruski baletski ansambl sa svetskom reputacijom. Osnovan 1776. godine, a od 1825. godine prelazi u moskovski Boljoj teatar po kome i nosi dananji naziv. BOLjOJ TEATAR Najznaajniji pozorini centar u Moskvi. U Boljom teatru (ije ime znai veliki) imaju: operske, baletske, pozorine i koncertne predstave i projekte. Po svojim predstavama ima svetsku reputaciju. Osnovan je 1776. godine od strane carice Katarine II. Kompleks u sadanjem konceptu izgraen je 1825. godine nakon poara, a obnavljan je 1853, kao i poetkom ovog veka. BOMBAST

(eng, nem. Bombast, gr. bombyx - preterana kienost u govoru; zujanje, buka) Preterano kitnjast, napadan, prenaglaen oblik govornog ili pisanog izraavanja. BRAVO (it. bravo - odobravanje) Uzvik oduevljenja, odobravanja i podrke izvoau od strane publike. BRAVURA (fr. bravoure, it. bravura) Izuzetno veto, struno, usleno, virtuozno izvoenje nekog umetiikog dela. BRODVEJ (en. Broadway) Ulica u Njujorku u kojoj i oko koje se nalazi veina znaajnih komercijalnih pozorita u Njujorku; otud Brodvej postaje simbol poput Vest Enda i aftsberi avenije, koji odvaja komercijalno od eksperimentalnog pozorita, esto nazivano i Of- Brodvej (eng. Off-Broadway). BUDET (eng, fr. budget, lat. bulga - kona kesa, novanik) 1) Zakon kojim se predvia, planira, odobrava i rasporeuje sav prihod i rashod na nivou drave, grada, regije, ustanove i sl. za period od godinu dana; 2) unapred predvien proraun prihoda i rashoda. U pozoritu razlikujemo: - budet pozorita, celokupno materijalno stanje pozorita za kalendarsku godinu, - budet sezone, finansijska opcija pozorita za sezonu, - budet projekta, ukupni trokovnik za jedan projekat, na primer pozorinu predstavu. BUFO (ital. buffo - smean, komian) Peva kominih uloga u italijanskoj operi. Poseban oblik pozorine umetnosti nastao u srednjem veku, a razvio se u renesansi. Bazira se na kominim, veselim i aljivim temama, najee je re o vrsti opere - opera bufo. BUFON (ital. buffone) aljivina, lakrdija, dvorska budala, komiar. BUFONERIJA (fr. buffonnerie - lakrdija, ala, laka komedija) Vesela igra pisana u stihu, koja se izvodila u Italiji za vreme karnevala i drugih sveanosti, na otvorenom prostoru. Ovaj oblik scenskog izraavanja bio je poznat u petnaestom i esnaestom veku i u naim krajevima, naravno pod uticajem koji je iz Italije dolazio preko Dubrovnika. BULEVARSKA DRAMA (fr. Boulevard - etalite, iroka lepa ulica sa drveem) Drama koja potie sa pariskih bulevara iz devetnaestog veka. U savremenoj dramskoj terminologiji, ovaj termin se odnosi na komade koji imaju komercijalni karakter. BULEVARSKA POZORITA Termin nastao u Francuskoj, kada je tvorac regulacionog plana Pariza, austrijanac Hausman, sruio gradske zidine i izgradio tzv. velike bulevare, na kojima su se dizala brojna pozorita, koja su popularno nazivana bulevarima zloina. Danas se odnosi na raznorodna privatna i samofinansirajua pozorita irom Evrope, Amerike, Kanade i Australije; ija se organizacija i repertoarska politika zasnivaju na komercijalnim osiovama. BUNRAKU Tradicionalno japansko pozorite lutaka. BURGTEATAR

(nem. Burg - zamak, dvorac, cela tvrava; gr. theatron - pozorite, pozornica) Beko kraljevsko pozorite, osnovano 1776. Njegov znaaj je, izmeu ostalog, i u tome to prvi ustanovljava organizacionu strukturu koja se bazira na tri sektora: umetniki, administrativni i tehniki, a to je posluilo kao uzor za veinu institucionalnih pozorita u Evropi. Naa pozorita su takoe organizovana po ugledu na Burgteatar. BURLESKA (nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesaue - ala, lakrdija) aljivi, parodini i veseli muziko scenski komadi. Odlikuju se preteranou kominih efekata i grubou karikiranja likova i situacija. Ponekad se ovaj izraz upotrebljava kao sinonim za svaku vrstu preterivanja prilikom scenskog prikazivanja. BUTO DRAMA Tradicionalni oblik dramskog stvaralatva u Japanu. Svoje scensko izraavanje bazira na pokretu i simbolici. Pozorita koja neguju ovu vrstu drame nazivaju se buto teatri.

VARIJACIJA (lat. variatio - menjanje, promena) Muz. - delimino odstupanje od jedne teme. Razliiti pristupi istoj temi, sadraju, delu... Razliito prilaenje iste uloge ili parture. U baletu posebna igraka deo-nica. U operi posebna muzika deonica. VARIJETE (fr. variete) Zabavnomuzike igrake trupe ili pozorita iji program se bazira na lakoj muzici, pesmi, plesu, onglerskim vetinama, gimnastikim egzibicijama. Stil izvoenja je visokoestetizovan, esto i erotizovan, u bogatoj scenografiji i kostimima, sa scenskim efektima i sl. VEDETA (lat. videre, fran. vedette, ita. vedetta) Istaknuti, slavni scenski umetnik, zvezda. VERISTIKA OPERA Operska dela nastala pod uticajem umetnikog pokreta verizma (italijanski naziv za naturalizam). P. Maskanji, Kavale-rija Rustikana VERIZAM (it. vero, verisimo, lat. versus -istinit) Umetniki pokret koji se zasniva na izrazitom naturalizmu poreklom iz Italije. Nastao krajem devetnaestog veka kao reakcija na romantizam, sa ciljem da prikae istinit ivot, sa svim njegovim runim i lepim stranama. VERTEPSKA DRAMA (rus.) Poseban oblik crkvene drame. Kod nas je poznata u Vojvodini, a preneta je iz Rusije, tridesetih godina osamnaestog veka. Obrauje biblijske teme, a izvode je najee aci, uz pomo svetenika i uitelja. VESTEND (en. West End) Kvart u Londonu u kojem se nalaze komercijalna pozorita koja funkcioniu po istom principu kao njujorka pozorita na Brodveju. Svoj reperoar baziraju na mjuziklima i savremenim dramama, po principu star sisetma (angaovanje velikih zvezda u projekte). Uz Brodvej, Vest End je sinonim za komercijalnu pozorinu produkciju. VETINA

Posebna sposobnost za stvaranje korienjem intelekta, znanja, fizike i tehnike spretnosti. Ovladavanje tehnikama i pravilima za proces stvaranja. Zanatska strana umetnosti. Uz talenat i znanje, vetina ini osnov umetnikog stvaranja. VIDLjIVOST SCENE (en. sight line) Granica vidljivosti scene sa bilo kog sedita u pozoritu. Mora se uzeti u obzir prilikom izrade scenografije i reiranja mizanscena, kako bi svako u gledalitu bio u stanju da vidi sve scene od vitalnog znaaja za predstavu. VIRTUOZ (nlat. virtuosis, it. virtuoso) Vrhunski vetak, ovek koji je u nekoj vetini ili umetnosti postigao savrenstvo. Umetnik koji izuzetno dobro vlada tehnikom izraavanja. VIEGLASJE Vieglasno pevanje. Vieglasje nastaje onda kada se jednoj melodiji u isti as suprotstavi bar jo jedna druga melodija, koja se, ako ne potpuno, a ono barem delimino razlikuje od prve. VISOKA KOMEDIJA Posebna vrsta urbane komedije. Bazira se na humoru koji je naglaeno intelektualan. Osnovni cilj joj je ne samo humor i zabava, ve i kritika drutvenog stanja. Rodonaelnik ovih komedija je francuski komediograf Molijer. VIZUELNI INDENTITET Vizuelna osobenost koju ustanovljava i neguje odreena institucija. U pozoritu, skup estetskih likovnih normi koji moraju da prate zadati pravac u realizaciji likovnih vizuelnih elemenata za potrebe pozorita: program, plakat, letak, bilbord, spot i sl. VLASULjA Vetaka kosa, umetak kose ili ela koju nose izvoai u pozoriiim predstavama VLASULjAR Majstor koji izrauje vetaku kosu, i druge predmete od vlasi (dlaka). Vlasuljar je jedno od specifinih zanimanja u pozoritu, koje trai posebne strunjake-majstore, obrazovane i obuene za izradu vlasulja-perika, vetakih brkova, brade, obrva, trepavica... Sem zanatske vetine izrade perika, moraju da poznaju specifinosti svakog lika za koji izrauju periku, a to se odnosi na epohu, stil, karakter uloge... i u tom smislu usko sarauje sa kostimografom. VLASULjARNICA Posebno opremljen prostor radionica u kojoj majstori vlasunjari za potrebe predstave i po nalogu reditelja i kostimografa izrauju perike, umetke, tupee, kike, zulufe, brade, brkove i sl. Vrlo esto je to ista prostorija u kojoj se glumci minkaju za predstavu minkernica. VODVILj (fr. vaudeville) Zabavno komina predstava. Prvobitno francuska narodna pesma satirine sadrine, danas je to mali pozorini komad sa kupletima. Karakterie ga gluma koja obiluje zabunama, gestikulacijama i preokretima koji izazivaju komino-zabavne situacije. VOA STATISTA (kol.) Lice koje organizuje, vodi i predstavlja statiste u kontaktima sa organizatorom i rediteljem, u toku priprema i izvoenja predstave. Za potrebe statista vri operativno administrativne i finansijske poslove u saradnji sa odgovarajuim slubama u pozoritu. VOKAL

(lat. vocalis, vox - glas) Glas. VOKALIZA (lat. vocalis) Dugi niz tonova pevan na jednom vokalu; svoje poreklo vue iz gregorijanske muzike. VOLONTER (fr. volontaire, lat. voluntarius) Osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja odreene poslove, dobrovoljac. VOLUMEN (lat. volumen, volvere) Muz. obim, jaina, punoa glasa, muzike. GAF (fr. gaffe) Greka. U pozoritu - nesmotreno izazvana greka u toku izvoenja predstave. GALA (it, fr, p. gala - sveano, sveani ukras, sveana nonja, sveanost) U pozoritu - sveano izvoenje nekog dela - gala predstava, Gala koncert i sl. GALERIJA (nlat. galeria, ital. galleria) Pokriven balkon (u parlamentu). Prostorija koja slui za izlaganje umetnikih dela. U pozoritu - prostor za publiku, deo gledalita na spratu, spratovima, ili iznad partera. GALIMATIJAS (lat. Gallus Mathiae, fr. gallimatias - zbrka u govoru, nejasan govor) Zbrka rei, nerazumljiv, besmislen govor. U pozoritu se vrlo esto koristi u komedijama da bi se neko predstavio smetenim i smenim. Prua izuzetne mogunosti za razigravanje glumcu, ali i trai izuzetnu vetinu i koncentraciju. GARDEROBA (fr. garderobe) Prostor za odlaganje i uvanje odela i kostima. Poz. 1) prostor za odlaganje vika garderobe publike (kaputa, maitila, eira, kiobrana i sl.). Nalaze se u foajeima pozorita, ispred sale - garderoba za publiku; 2) prostor za presvlaenje izvoaa. Nalazi se iza scene. Posebno je opremljen i omoguava akterima predstave (glumci, operski pevai, baletski igrai, statisti) da se pripreme za predstavu. U veim pozoritima postoji kategorizacije garderoba po umetnikoj hijerarhiji (garderoba za: prvake, soliste, za lanove ansambla i sl.) GARDEROBER (fr. garderobiere) uvar garderobe. Poz. 1) lice koje pre predstave prihvata, odlae i uva garderobu gledaocima, a posle predstave im je vraa. Kod nas, u novije vreme, esto privremeno angaovani preko omladinske ili studentske zadruge; ranije stalno zaposleni u pozoritu (kao i danas u veim pozorinim kuama u svetu); 2) lica zaduena za brigu o scenskoj garderobi - kostimima. Uglavnom rade kao tim. Njihove obaveze su: - vode rauna o adekvatnom skladitenju i zatiti kostima, - odravaju kostime tokom procesa igranja predstava, da bi se osigurao konstantan kvalitet i izgled, - pre svake predstave donose odgovarajui kostim za svakog pojedinog izvoaa u njegovu garderobu, pomau izvoaima da se obuku nre predstave, - obezbeuju pomo izvoaima u sluaju bilo kakvih potekoa u vezi sa kostimima i presvlaenjem, - odgovorni su za presvlaenje izvoaa (u garderobi ili neposredno iza scene, ako nema vremena za odlazak u garderobu) tokom tehnikih, kostimskih proba i za vreme izvoenja predstave,

- posle predstave odnose kostime nazad u prostorije za uvanje, na pranje ili hemijsko iene, ili u krojanicu (ako je nuna neka intervencija). GEG (eng. gag - ala, upadica) Poz. - ala sa neoekivanim, paradoksalnim obrtom koji neodoljivo izaziva smeh. Fig. - podvala, prevara, smicalica. Vrlo veto izveden gest, situacija, slika. U pozoritu: efikasan iuspean glumaki izraaj koji doprinosi boljoj ilustraciji scenske radnje kroz fiziki pokret. Kao dramska radnja, geg je brz obrt dogaaja i neoekivana promena stanja u dramskom zapletu. Najee se koristi u komedijama. GENERALNA PROBA (lat. generalis - opti, glavni, nlat. proba - ispitivanje, kuanje, ogledanje) Poslednje probe pred premijeru koje je se u potpunosti odvijaju kao predstava. Generalnim probama se pristupa kad je rad na predstavi zavren, i to je zavrno uklapanje svih elemenata koji ine predstavu. Planove generalnih proba ustanovljava reditelj u zajednitvu sa tehnikim direktorom i autorskim timom, a servisira ih organizator predstave. Na ovim probama proveravaju se svi odnosi u predstavi (odnos izmeu izvoaa, odnos prema mizanscenu, scenografiji, kostimima, svetlu, tonu i dr). Generalnim probama prisustvuje ceo autorski tim (scenograf, kostimograf, dramaturg, lektor, koreograf i dr), jer su one poslednja prilika za eventualne poslednje korekcije. Broj generalnih pro6a zavisi od veliine projekta, broja izvoaa u ansamblu, sloenosti umetnike i tehnike realizacije, kao i operativnih mogunosti pozorita. GENIJE (lat. genius - nia krilata boanstva - aneli; pojedinano boanstvo svakog oveka, stvari ili mesta; fr. genie) Obdarena linost izuzetne originalne snage i vrednosti duha, koja poseduje najvii stepen sposobnosti shvatanja, kombinovanja, stvaranja, prikazivanja... GEST (lat. gestus, nem. Geste) Pokret telom ili rukom prilikom govora; junako delo; delo uinjeno s namerom. Poz. - ilustracija scenske radnje. Ima za cilj pojaavanje scenskog izraza i osnaivanje izgovorenog teksta. GESTIKULACIJA (lat. gesticulatio) Pravljenje pokreta telom pri govoru; naroito rukama i ramenima, ali i drugim delovima tela. Izraavanje u toku predstave, a u okviru scenske radnje, putem gestova koji moraju da budu opravdani, u dramaturkom smislu. GINjOL (fr. guignol) Pozorina lutka koju glumac-animator natie na ruku, i pomeranjem svojih prstiju pomera glavu i ruke lutke (za razliku od marionete, koju glumac pokree koncima). GLAS 1) Zbir zvukova ljudskih govornih organa, govor i pevanje; 2) sposobnost rada govornih organa; sposobnost, dar za pevanje; 3) tip, vrsta pevaa, u zavisnosti od registra tonova koje moe da otpeva. GLEDALAC Poz. - posetilac, konzument pozorinih predstava. Jedan od najbitnijih inilaca pozorita (uz izvoaa i autora dela). On je uz izvoaa drugi ivi uesnik u pozorinoj predstavi. Bez gledaoca pozorite nema svoju svrhu. GLEDALITE

Prostor koji je ureen za publiku i prilagoen za nesmetano praenje predstave. U tradicionalnom evropskom pozoritu nalazi se nasuprot scene i obino je u osnovi pravoutaonog oblika, sa fiksiranim seditima i definisanim rasporedom sedenja. Druti tradicionalni oblik gledalita je amfiteatralan (polukruan, stepenast) obino bez stolica, sa kamenim ili drvenim stepenicama, najee na otvorenim scenama (po uzoru na antiki teatar). U savremenim teatrima scena i gledalite su sve ee drugaije osnove, i nisu striktno diferencirani i postavljeni jedno naspram drugog, odvojeni. GLUMA (od opte slovenskog korena ghlou - smejati se, aliti se, igrati) Oblik umetnikog scenskog izraavanja. Prikazivanje i tumaenje drugih linosti (likova iz dramske knjievnosti ili drugih), na umetniki nain i umetnikim sredstvima (govor, pokret, mimika...) GLUMAC (od opteslovenskog korena ghlou) Umetnik koji se iskazuje kroz scensko izvoenje i umetniku transformaciju, ostvarujui odreene likove. Umetnik na ijem radu se bazira egzistencija svakog dramskog izvoenja i koji svoj umetniki talenat, znanje i vetinu realizuje u pozorinim predstavama. Glumac kao umetnik se pojavljuje u staroj Grkoj kada voa hora i hor stupaju u dijalog. GLUMAKI SALON (kol.) Prostorija koja se nalazi u neposrednoj blizini scene, i u kojoj izvoai pre poetka i u toku realizacije predstave, ekaju na poziv ispicijenta za izlazak na scenu. GOSTOVANjA Pod gostovanjem se podrazumeva izvoenje predstave van matine scene. Pozorina predstava svoj aktivni ivot potvruje igranjem na matinoj sceni i prilikom gostovanja na drugim scenama, ili ueem na smotrama i festivalima. Program gostovanja predstava se posebno priprema, a mnoga pozorita poseduju posebna odeljenja koja se iskljuivo bave ovom organizacijom. Gostovanje u trajanju od nekoliko dana i due (naroito ako obuhvata vie gradova i scena na kojima se igra), zove se turneja. GOVOR 1) Iskazivanje misli i oseanja zvunim jezikim sredstvima (reima); 2) jezik, nareje, argon. Osnovno ovekovo sredstvo komuniciranja. Poz. - jedno od osnovnih izraajnih sredstava glumca. GOVORNA RADNjA Scensko izraavanje putem govora. Scenski izvoa usredsreuje panju na rei likova, podrobno tumaei tekst, teei da se srodi sa tim tekstom. U uem smislu, govorna radnja je neto vie od prostog izgovaranja rei i reenica. GRADACIJA (lat. gradatio - postepenost, stupnjevitost) Nizanje predstava u toku izlaganja po jaini, od slabih ka najjaim, radi privlaenja panje i izazivanja efekta. Poz. - postepeni razvoj i uspon dramske radnje, graenje zapleta koje korak po korak poveava stepen napetosti i postepeno dovodi do klimaksa. GRADSKO POZORITE (kol.) Pozorite iji je osniva grad. Ova pozorita se osnivaju po kulturnom modelu koje ustanovljava drava, sa ciljem demetropolizacije kulture i zadovoljenja kulturnih potreba odreenog grada. Gradska pozorita mogu da budu: - dramska, koja u svom repertoaru neguju klasinu ili modernu dramu; - komedije, koje na svom repertoaru igraju iskljuivo

razne komediografske vrste; - muzika, koja kao osnovne anrove koje prikazuju neguju mjuzikl i operetu; - deja, koja iskljuivo pripremaju i izvode komade za decu; lutkarska, koja svoju dramaturku i izvoaku igru zasnivaju na lutkama, koje vode posebno kolovani glumci - lutkari. Pored ovih, postoje jo neka specifina pozorita (pozorite senki, opere, operete, kabarei i sl), ali ona su ee privatna, vaninstitucionalna. Gradsko pozorite moe negovati i kombinacije anrova (komedijamuziko, deje-lutkarsko i sl.) GRAANSKA DRAMA Vrsta drame ija se radnja razvija u izrazito graanskoj sredini, a moe nastati iz sukoba graanske klase u razvoju s aristokratijom, a i iz konflikta unutar tog samog drutvenog sloja. Nastaje u periodu renesanse, a koreni su joj u srednjovekovnoj pukoj drami, koja za razliku od antike i crkvene drame u centar zbivanja stavlja. GRAANSKO POZORITE U periodu renesanse dvor i plemike porodice postaju osnivai i pokrovitelji umetnosti, pa i pozorita. Najznaajniji rezultat toga je - nastanak Graanskog pozorita, kao temelja sadanjeg pozorita. Graansko pozorite konano postaje stacionarno pozorite (za razliku od putujueg), to znai: - poseduje posebnu zgradu (koju dobija od osnivaa; to je ili neka ve postojea zgrada koja se prilagoava potrebama teatra, ili se gradi nova, namenjena samo pozoritu), - ima stalni, profesionalni glumaki ansambl, - ima redovni repertoar, tj. predstave se igraju odreenim danima u nedelji, a kasnije iz veeri u vee, osnivai i finansijeri im, sem plem-a i dvora, postaju: gradovi, regije, ili drave.Osniva postavlja i upravu. GRIMASA (lat. grimacea fr. grimace - kreveljenje, bekeljenje) Jak izraz lica. Poz. - uvebani izraz i pokret lica, najee kao ilustracija odreenog emotivnog stanja, ili karaktera lika. Jedno od znaajnijih scenskih izraajnih sredstava glumca. GROTESKA (fr. grotesque, it. grottesco) Ekstremno neprirodno izraavanje. Karikaturalno fantastina i iskrivljena slika stvarnosti, koja izaziva komine reakcije, ali moe i da zastrai. Pozorini komad ili scenski prikaz koji preuveliava i karikira odnose i likove u dramskom zapletu do fantastike. Koristi se u svim oblicima scenskog izraavanja (drama, opera, balet). Reditelji i izvoai moraju da imaju istanano oseanje mere prilikom kreiranja groteske, inae vrlo lako mogu da "skliznu" u preterivanje i banalnost. GVOZDENA ZAVESA (kol.) Posebna zavesa koju svako pozorite po zakonskim normama mora da ima; nainjena je od metala ili nekog drugog vatrostalnog materijala, a ima funkciju zatite publike u sluaju poara na sceni. Instalirana je ispred "glavne" zavese i sputa se automatski u sluaju poara.

DEBI (fr. debit) Poz. - prvo javno uee, nastup (umetnika) na sceni, tj. pristupna uloga u predstavi (dramska, operska, baletska...).

DEBITANT (fr. debutant) Scenski umetnik koji prvi put javno nastupa; koristi se i u smislu "debitant u odreenoj ulozi", tj. izvoa koji prvi put tumai neku (obino znaajniju) ulogu. DEJE POZORITE Pozorite koje svoj repertoarski koncept bazira na predstavama za decu. Najee se odnosi na profesionalne teatre, ali postoje i pozorita iji igraki ansambl sainjavaju samo deca, ili deca i odrasli. Deja pozorita mogu da budu i lutkarska. DEKLAMACIJA (lat. declamatio) Umetnost recitovanja, odnosno umetniko govorenje. Vetina izvoenja - izgovaranja odreenog teksta, najee poezije. Ovaj vid vetine se izuava u okviru obuke i obrazovanja glumca. Peorativno: preterivanje u izrazitosti govorenja u besednikom nainu kazivanja. DEKOR (lat. decor, fr. decor -ukras, okvir, ambijent) Poz. - estetski ureen prostor na sceni po strunim nalozima i egzaktnim skicama scenografa, sa ciljem likovnog i primenjenog oblikovanja scene za odreenu predstavu. Odomaen je i izraz scenografija. Stvara utisak o mestu izvoenja dramske radnje (proplanak, trg, dvorite, salon i sl.), pomou odgovarajuih kulisa, nametaja, zavesa, svetla i dr. U poslednje vreme sve ee se kao dopuna ili zamena za dekor koristi laserska rasveta. U modernom teatarskom izrazu dekor esto ne doarava neki odreeni, realni prostor, ve ima simboliku funkciju. DEKORATER (fr. decorateur - koji ukraava ili boji prostorije) Poz. - osposobljen, obuen, kolovan scenski radnik za struno postavljanje dekora - scenografije na sceni, po strunim, umetnikim uputstvima scenografa i tehnikim uputstvima majstora pozornice ili tehnikog direktora. Dekorater pre poetka predstave postavlja scenografiju, vri izmene iste u toku predstave, a po zavretku rasklanja dekor sa scene. DEUS EKS MAHINA (lat. deus eh machina - "bog iz maine") Izraajno pojavljivanje nekog od grkih bogova u starogrkoj tragediji. Uz pomo scenskog mehanizma (mashina), on bi se neoekivano pojavio na sceni u trenutku klimaksa i razreio sukob. Fig. - iznenadni, neoekivani obrt, iznenadna pomo. DIDASKALIJA (gr. didaskalia) Uputstvo, objanjenje. Poz. - ispisani tekst u okviru drame, najee u zagradi ili drugim tipom slova, kojim pisac daje svoje sugestije reditelju i akterima: opisuje ambijent, mesto gde se odvija drama, sugerie nain izgovora fraza ili daje uputstva za vrstu akcije izvoaa i sl, kako da 6i se njegove namere bolje razumele. DIJALOG (gr. didlogos) Razgovor izmeu dva ili vie aktera. poz. - osnovna forma izraavanja dramskog pisca, kojom on daje odnos izmeu dva lika u delu. DIKCIJA (lat. dictio, nain izraavanja) Tehnika, stil govora. Nain izraavanja ili interpretacije teksta na sceni (gluma, govor, naracija, recitovanje i sl.), u zavisnosti od vrste pozorinog dela i njegovog stila. Jedan od osnovnih elemenata glume je dobra glasovna artikulacija. Glumac mora da poseduje dobru dikciju. U pozoritu postoje posebni strunjaci za dikciju, koji uestvuju u kreiranju predstave, vodei rauna o jeziku u operskoj i dramskoj predstavi.

DILETANT (it. dilettante - prijatelj, ljubitelj umetnosti) Prvobitni naziv za neprofesionalne glumce (v. amater), dok u novije vreme ovaj naziv ima peorativni prizvuk - nevet, nedouen. Fig. ovek koji je u nekoj vetini ili struci nedouen, povran, nestruan. DILETANTSKO POZORITE Neprofesionalno, amatersko pozorite. Prvobitni naziv za pozorine trupe (v. amatersko pozorite). DIMERI (en. dimmer) Elektrini ureaji preko kojih moe da se regulie jaina napona i snage elek-trine energije. Koriste se na sceni za potrebe rasvete, tona i drugih tehnikih zahteva. DIONISIJE (gr. Dionysia) Svetkovine u staroj Grkoj u ast boga Dionisa. Odravane u mnogim mestima, a najpoznatije i najstarije su atinske. U okviru njihovih programa prireivala su se velika muzika takmienja i dramske predstave. Uz Olimpiske igre bile su najznaajnije manifestacije stare Grke i dale su izuzetan znaaj razvoju i afirmaciji pozorinih dela. DIREKCIJA (lat. directio - uprava) Telo koje rukovodi odreenom organizacijom. Sainjavaju ga rukovodioci ili voe organizacionih jedinica (odeljenja, radionica, ansambala i sl). Direkcijom rukovodi direktor. U pozoritu su to: direkcija drame, direkcija opere, direkcija baleta, direkcija tehnike, direkcija marketinga i sl. DIREKTOR (nlat. director - upravlja, rukovodilac, upravnik) Najvii rukovodilac odreene celine, organizacije. Odgovoran je za funkcionisanje organizacione jedinice kojom rukovodi. Za svoj rad je odgovoran instituciji koja ga je postavila. U pozoritu je to najee: direktor pozorita (kod nas je odomaen izraz upravnnk pozorita), direktor drame, opere, baleta, direkor tehnike, finansijski direktor, direktor marketinga i sl. DIREKTOR SEKTORA (kol.) Struno ice koje vri organizatorsko upravlja u ulogu u jednom pozorinom segmentu - sektoru (direktor drame, direktor marketinga, direktor tehnike, finansijski direktor...) DIRIGENSKI PULT (kol.) Poseban postament za notnu partituru, sa kojeg dirigent upravlja muzikim ansamblom. DIRIGENT (lat. dirigens - upravlja, upravnik, rukovodilac) Muz. - posebno obrazovan i obuen muziki strunjak koji rukovodi muzikim ansamblima u pripremi i realizaciji muzikih dela (opera, balet, koncertiisl.). DISHARMONIJA (lat. dis-, rp. harmonia) Nesaglasnost, neslaganje, razdor. Muz. Neslaganje tonova, nesklad, pogreai ton (disonancija, kakofonija). Suprotno do harmonije. DISONANCIJA (nlat. dissonantia) Neskladnost, nesaglasnost, ono to razdire. Muz. Odnos izmeu dvaju ili vie tonova ije zvuanje nije zadovoljavajue. Suprodno do konsonancija. DISONANTAN

(nlat. dissonantio) Neskladan, nesaglasan, nesloan, onaj koji unosi razdor. Suprotno od konsonantan. DISPLEJ (eng. display) Elektronski ureaj u vidu table-ploe koji se postavlja na proelju scene preko kojeg se emituju titlovani, prevod teksta opere i drame stranih autora. Emitovanje se vri preko titl maine kojom rukovodi obuena linost. U savremenije opremljenim pozoritima za iste potrebe se koriste kvalitetniji ekrani - plazme, ili mali displeji, ili ekrani na seditima. DITIRAMB (gr. dithjrambos nadimak boga Baha) Vrsta horskih pesama posveenih bogu Dionisu u staroj Grkoj. Smatra se da je iz ditiramba nastala tragedija, jer je dijalogom horovoe i hora u ditirambu nastao dramski odnos a tako i sama antika drama; scenski oblik izraavanja vrlo znaajan za nastanak dramske umetnosti. DIVA (lat. diva) Oboavana, boanska. Poz. - istaknuta, proslavljena scenska umetnica, utlavnom se odnosi na operske umetnice. DIZAJNER Likovno primenjeni umetnik. DIZAJNER SVETLA Posebno obuen strunjak koji realizuje dizajn svetla za odreenu predstavu. Razlikuje se od majstora svetla, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. lan je autorskog tima predstave. Majstor svetla je uglavnom realizator. DIZAJNER TONA Posebno obuen strunjak koji realizuje dizajn tona za odreenu predstavu. Razlikuje se od majstora tona, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. lan je autorskog tima predstave. Ton majstor je utlavnom realizator. DOAJEN (fr. doyen - stareina) Najstariji predstavnik nekog drutva, zajednice, po poloaju ili po godinama. Poz. - po godinama i iskustvu najstariji lan pozorinog ansabla. DOMINUS GREGUS (lat. gospodar stada, voa) Voa pozorine trupe u teatru starog Rima. DONATOR (lat. donator) Darodavac,davalac. Lice ili institucija koje pomae kulturu, nauku i druge neprofitabilne delatnosti i institucije. Donator za svoju pomo ne oekuje nikakvu protivuslugu od institucije kojoj je pomogao. DONATORSTVO Oblik darovanja. Poz. -podrka pozoritu, ili posebnom pozorinom projektu, koja moe da bude novana, ili u odreenoj robi, uslugama, zavetanju, zadubinarstvu i sl, pri emu institucija ili osoba koja se odluila na donatorstvo ne dobija nikakvu protivuslugu od pozorita. DOTIRANO POZORITE Pozorite koje za svoju delatnost prima odreene subvencije iz budeta osnivaa, tj. osnovu finansiranja ovih pozorita ine dotacije. Pripada tzv. budetskim ustanovama.Nasuprot komercijalnog pozorita.

DRAMA (gr. drao - inim, radim, drama - radnja) Poseban pozorini oblik. Scenska vrsta sa ozbiljnim sadrajem. Drama - knjievna vrsta koja pokazuje dogaaje iz ljudskog ivota, kao da se zbivaju u sadanjosti i pred naim oima; lica koja uestvuju, govore i rade svako prema svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti sukob. Drama takoe podrazumeva jedinstvo dramske ideje. DRAMA APSURDA (gr. drama; lat. absurdum - nemogue) Dramski rod nastao sredinom dvadesetog veka. Rodonaelnici ovog anra su Beket, Jonesko, ene, Adamov. Nastaje u posleratnoj klimi, a ima korene u filozofiji egzistencijalizma, iji su bitni postulati: nepostojanost vrednosti, odsustvo komunikacije, dvosmislenost oseanja, otuenost - apsurdnost egzistencije. DRAMA KUHINjSKOG SLIVNIKA (en. kitchen-sink drama) Termin koji je postao popularan sredinom '50-tih godina 20. veka, kao donekle omalovaavajua oznaka za tada aktuelne savremene realistine drame sa radnikom tematikom drame Arnolda Veskera, televizijske drame Aluna Ovena. Manje ili vie opravdano objanjenje bilo je da su se drame ovog anra bilo u fizikom, bilo u psiholokom smislu deavale oko kuhinjskog slivnika. DRAMA S TEZOM (gr. drama; thesis - postavka, tvrdnja) Vrsta dramskog roda u kojem je celokupna struktura drame podreena dokazivanju ili demonstraciji odreene teze: moralne, socijalne, politike, ideoloke. Ove drame uslovljene su aktuelnou, to moe da bude prednost jer tretiranjem trenutnih drutvenih problema lako stiu popularnost, ali i mana, jer gube na vrednosti u kasnijim epohama, tj. prestaju da budu aktuelne. DRAMA U DRAMI Postupak kada pisac u osnovni tok drame ubaci posebni komad u kojem su akteri glavne dramske radnje ili uesnici, ili samo gledaoci. DRAMA U STIHU Poseban dramski rod pisan i izvoen u stihu. DRAMATIAN (gr. drama) Koji se zbiva kao u drami, sa puno radnje, dijaloki... Fig. - ekstremno izraajan, napet, potresan. DRAMATIAR (gr. dramatikos) Dramski pesnik, pisac drame DRAMATIZACIJA (gr. drama) Postupak prerade nekog knjievnog dela (roman, proza, pesma...) u dramsku formu i prilagoavanja za scensko izvoenje. Dramatizaciju najee vri dramaturg, a ponekad i reditelji koji e kasnije to delo i postaviti na scenu. DRAMATURG (gr. drdma, ergon delo, dramaturgos) Pozorini umetnik, umetniki strunjak i (ili) teoretiar za dramska dela. Jedan od najznaajih umetnika u pozoritu (uz glumace i reditelje). Fakulteti i akademije koje obrazuju kadrove za bavljenje pozorinom umetou imaju najee u svom sastavu i katedru dramaturgije. Danas termin dramaturg podrazumeva: - dramaturg - pisac dramskog dela (dramatiar) - dramaturg - koji vri dramatizaciju nekog literarnog dela koje nije dramsko, za scensko izvoenje, ili odgovarajuu adaptaciju drame drutog autora, najee po sugestijama reditelja dramaturg pozorita - struno lice koje predlae repertoar kue.

DRAMATURG PREDSTAVE Posebno angaovani dramaturg za odreenu predstavu koji zajedno sa rediteljem zasniva i delimino ostvaruje celokupnu izvedbenu komponentu predstave, pri emu se njegova funcija ne ograniava samo na knjievno-kritiku pripremu teksta, ve sudeluje i na postavkama za izvoenje DRAMATURGIJA (gr. dramaturgia) Nauka o sutini dramskog stvaralatva, o teoriji drame i dramskoj umetnosti. Posebna disciplina u knjievnosti i pozoritu koja prouava specifinosti dramskog stvaralatva. Posebna oblast u pozoritu koja se bavi strunim i naunim istraivanjem iz oblasti pozorita (teorija drame, reije, glume, odnos umetnikih izraavanja i ustrojstva na sceni i u pozoritu, odnos umetnika i publike i sl.). DRAMATURKA EKIPA (ODELjENjE) Skupina dramaturga pri velikim pozorinim kuama koja se bave istraivakim radom po specijalizovanim oblastima (epohe, posebne estetike, oblasti, nova dela, autori i sl.). Primer NADA NOVA u Narodnom pozoritu u Beogradu, Kraljevsko nacionalno iozorie i Rojal Kort u Londonu, beki Burgteatar. DRAMSKA HRONIKA (engl. chronicle play drama hronika; gr. chronikos - vremenski) Hronika je: 1) letopis, istorija pisana po godinama 2) u urnalistici - rubrika koja prati dnevne dogaaje. Vrsta istorijske drame koja u svojoj osnovi ima karakter hronike odreenog vremena i situacije. DRAMSKA IRONIJA (gr. drama; eironeia; lat. ironia - fina prikrivena poruga) Vid dramskog izraavanja prilikom kojeg likovi u drami stvaraju situaciju koja kod gledaoca postie efekat ironije. DRAMSKA JEDINSTVA Jedno od najvanijih dramskih pravila koja je ustanovio Aristotel - pravilo o jedinstvu radnje, vremena i mesta u dramskoj poeziji, posebno tragediji: "Prema tome kao to se i kod ostalih podraavalakih umetnosti jedno podraavanje vezuje za jedan jedini predmet, tako i tragina pria, kad je ona podraavanje neke radnje, treba da podraava jednu radnju, i to celu." Savremena dramturgija ne potuje ova pravila. DRAMSKA KNjIEVNOST Poseban rod knjievnosti nastao u staroj Grkoj. Osnova ove knjievnosti su dramska dela koja je uglavnom piu za scesko izvoenje, mada postoji i izuzetak DRAMSKA RADNjA Niz meusobno povezanih scenskih dogaaja sa istim ciljem. Dramska radnja ini okosnicu i osnov svakog dramskog dela. Osnovna je pokretaka snaga u drami. Mora da ima svoj poetak, razvoj i svretak. Radnja u drami je u neposrednoj vezi sa linostihma u drami. Njihovi odnosi grade dramsku radnju kroz kompozicione faze: ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Savremena dramaturgija koristi dramske radnje u komotnijem odnosu, tj. ne potuju se ranije ustanovljena i kruto definisana pravila. DRAMSKI JUNAK Nosilac dramske radnje. Njegovu ulogu odreuje pisac, dajui mu lik i karakter DRAMSKI MONOLOG Monolog lika u dramskom delu. Postoji spoljanji i unutarnji monolog. U unutranjem se junak obraa sebi, tj. obraunava se sa sobom, u spoljanjem junak otkriva i iznosi svoje misli, dileme, namere, stavo-ve sabesedniku, sluaocu. Drama koju ini samo monolog naziva se monodrama.

DRAMSKI PISAC Autor koji stvara dramsko delo (v. dramatiar). Neka vea pozorita poseduju svoje kole na kojima, za svoje potrebe, obrazuju ili usavravaju dramske pisce. Naravno, osnovica za svaku vrstu kolovanja dramskog pisca je lini talenat. DRAMSKI UMETNIK Kreativac sa posebnim darom, sposobnostima i vetinama, tj. stvaralac iz oblasti dramskih umetnosti (glumac, reditelj, dramaturg, pozorini producent...). DRAMSKI ANROVI (fr. genre - vrsta, rod, nain pisanja) Vrste i rodovi dramskog izraavanja i stvaralatva. anr zavisi od osnovne karakteistike dela, naina izraavanja i oblika izvoenja. Osnovna podela, defi-nisana ve u staroj Grkoj, bila je na: tragediju, komediju, satirsku igru i mim. Raz-vojem pozorine umetnosti irile su se i grane anrova: crkvena drama, farse, graanska drama i dr. Najee se kae da danas razlikujemo tri osnovna anra: tragedija, komedija i drama u uem smislu, a sve anrove je skoro nemogue nabrojati i stalno se javljaju novi (satira, groteska, komedija situacije, komedija karaktera, drama apsurda, melodrama...) DRAMSKO DELO Autohtono knjievno-umetniko delo koje je napisaio za scensko izvoenje. Moe biti razliitih anrova, od klasine drame, pa do najsavremenijih scenskih oblika. U procesu izbora ono za stavljanje na repertoar, dramsko delo moe da se: - narui kod autora-pisca, - izabere na otvorenom konkursu, - prihvati predlog autora ili reditelja, - prihvati predlog dramaturkog odeljenja. DRAPERIJA (fr. draperie) Zavesa, zastor. Poz. - vrsta dekorativne zavese na sceni. Moe da se koristi za omeivanje scene, a i u okviru scenografije (v. sufita). DRUTVENA SATIRA (lat. satira, satura; satur - sit, zasien) Knjievno delo koje na podrugljiv i duhovit nain osuuje sve negativne osobine nekog drutva, pojedinca, pojave... Vrsta dramskog dela koje ukazuje na socijalne i moralne nedostatke drutvene sredine. U dramskoj umetnosti prisutna je jo od stare Grke u komedijama Aristofana. DUBLER (fr. doubleur) Osoba koje zamenjuje nekog od aktera u izvoenju opasnih scena; kaskader (ea pojava na filmu). DUET (ital. duetto) Muziko pevanje ili sviranje u dva glasa. DUO (lat. duo - dva) Dvoje, par. Poz. - deo predstave, scena u kojoj uestvuju dva aktera, scensko izvoenje u paru. DUODRAMA (lat. duo - dva, gr. drama radnja) Oblik pozorinog izraavanja u kojem uestvuju dva interpretatora, tj. Dramsko delo napisano za dva glumca. DVORANA Prostorija koja je opremljena za javne nastupe. Najee ima gledalite i scenu. Dvoranom se uglavnom nazivaju univerzalne sale u kojima se izvode razni scenski programi i manifestacije. Postoje jo i specijalizovane dvorane koje su opremljene samo

za jedan oblik umetnikog izraavanja: pozorina dvorana, muzika dvorana, plesna dvorana i sl. DVORSKA DRAMA Vrsta dramskih dela koja su se prireivala i prikazivala na dvorovima u doba renesanse. Znaajne su po tome to naputaju do tada vaeu dominantnu biblijsku tematiku. Svoj sadraj baziraju na idejama antikih dela, njihovim obradama i preradama, tako da je vrlo mali deo ovih dela bio originalan. DVORSKO POZORITE Vrsta pozorita nastala na italijanskim dvorovima u doba renesanse. Razvijaju se u okrilju i pod pokroviteljstvom visoke aristokratije (to govori o visokoj duhovnoj svesti ove drutvene strukture toga vremena). Ova pozorita su bila povod pojavi i uzor dvorskim pozoritima irom Evrope, dakle veoma znaajna za razvoj pozorita uopte. Dvorsko pozorite nainilo je i znaajan preokret u dramskom stvaralatvu svog doba (v. dvorska drama). EFEKAT (EFEKT) (lat. efficere, effectus - uspeh, uinak) Dejstvo. Snani scenski akcenat. U umetnikom smislu - atraktivno izvedena scena, dijalog, gest.... U tehnikom smislu efektima se nazivaju odgovarajui svetlosni, tonski, vizuelni ili neki drugi scenski akcenti, koji se obino postiu uz pomo maina i aparata. EFEKAT ZAUDNOSTI (nem. Verfremdungseffekt odnosno V-Effekt) Dramaturko naelo poznatog nemakog pozorinog stvaraoca i istraivaa Bertolta Brehta kojim se glumakom interpretacijom ono poznato pretvara u nepoznato, zaudno odnosno otuujue. EKIKLEMA (gr.) U pozoritima stare Grke pokretna platforma na tokovima koja se sa ve pripremljenim prizorom izgura na scenu (Eshilov Okovani Prometej). EKLEKTIAN REPERTOAR (kol.) Repertoar pozorita koje svoju delatnost bazira na prikazivanju pozorinih predstava tuih produkcija, tj. bira predstave drugih pozorita i potom ih realizuje na svojoj sceni. EKLEKTIKI (gr. eklego - odabiram: eklektikos - koji odabira) Nestvaralaki, koji od drugih odabira i uzima ono to mu se dopada i to mu odgovara. EKLOGA (gr. eklego - odabiram; ekloge - izabrana pesma) Idilina pastirska pesma. Posebna dramska forma koja se zasniva na idilinim pastoralnim temama. EKSPERIMENTALNO POZORITE (nem. experimentieren - ogled, opit, proba) Pozorite koje svoj rad zasniva na istraivakoj delatnosti u svim pozorinim oblicima. Ova pozorita se repertoarom i njegovim izvoenjem opredeljuju za prikazivanje manje poznatih, savremenih i jo uvek nepotpuno kritiki valori-zovanih dela i to preteno nekonvencio-nalnim izrazima. EKSPOZICIJA

(lat. eh - bivi, nekadanji, raniji; exposhio - izlaganje) Izlaganje, prianje, izloba umetnikih predmeta... Poz - uvodni deo scenskog dela u kojem se gledaoci upoznaju sa osnovnim motivima EKSTAZA (gr. ek - iz; stasis - pomeranje) Vrhunski zanos, ushienje. Najvii stepen ushienosti slian ludilu, sjedinjavanje due sa bogom. Poz. vrhunac dramske radnje, snaan scenski utisak. Najvii oblik scenskog uzbuenja, zanosa. ELEKTRO CUG (kol.) Horizontalne i vertikalne cevi ili lajsne sa strane i iznad scene na kojima se nalaze izvori struje (prikljuci, utikai) za potrebe rasvete i elektro ureaja koji se koriste za realizaciju predstave. ELEOS (gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; saaljenje. ELIZABETANSKA DRAMA Vrsta renesansne dvorske drame u Engleskoj, nastala u vreme vladavine Elizabete I (1558 - 1603). Ovaj dramski oblik razvio se slino renesansnim dramama Evrope, oslanjajui se na srednjevekovnu dramsku tradiciju. ali u osnovi crpei antike ideje i teme. Najznaajniji predstavnici su Kristofer Marlou i Vilijam ekspir EPIKA (gr. epos, fr. epiaue) Pesnitvo koje lagano i opirno prepriava stvarne ili potencijalne dogaaje, teei objektivnosti EPILOG (gr. epilogos) Zavrna re, pogovor. Prvobitno - zavrni govor kojim se neki lik iz drame direktno obraa gledaocima (suprotno prolog). Finalna radnja u pozorinom delu i predstavi, u kojoj se definie autorova poruka, a ponekad i rezimira ceo komad. EPIZODA (gr. epeis-odion umetak, dodatak) Zaokrueni deo neke radnje. Prvobitno: dijaloki deo izmeu horskih pesama u starogrkoj tragediji. Poz. deo dramskog teksta koji je samostalan i zaokruen, bez jae veze sa glavnim tokom radnje. Kol. - manja uloga (epizodna uloga). EPIZODIST (gr.) Scenski umetnik koji tumai manje, sporedne uloge, ponekad i bez rei. EPIZODNA ULOGA Obimom manja uloga u komadu, tj. u predstavi. EPSKO POZORITE Vrsta pozorita koje neguje komade epske narativne forme (v. epika) koji imaju za cilj dvojaku funkciju: pedagoku i politiku. Rodonaelnik ovog pozorinog izraavanja je nemaki reditelj Piskator, a taj princip je razvio i dao mu punu afirmaciju Bertolt Breht. Osnovni zadatak ovakvog pozorita da gledaoca oslobodi emotivnog uea u radnji, kako 6i on mogao da zauzme racionalan (kritiki) stav prema onome to gleda. ESTETIKA (gr. aisthetikos - opaajni) Nauka o ulnom opaanju; ue - nauka o lepom, naroito o umetnosti. U umetnosti, nauka o smislu umetnosti i o umetnikom ukusu. ESTETIKA POZORITA

Teatroloka disciplina koja istrauje podsticaje, preduslove i bitna obeleja scenske kreativnosti, kao i smisao, te znaenje temeljnih aspekata teatarskog ina s estetikih pozicija. ESTETSKA KRITIKA Strogo umetnika kritika koja se dri samo estetske strane i primenjuje samo estetike kriterijume u prosuivanju umetnikog dela. Ona ne razmatra druge vrednosti (moralnu, vaspitnu, religijsku i dr.) koje poseduje umetniko delo. ESTRADA (fr. estrade; lat. via strata - poploan put) Prvobitno - put, drum; potom - uzvienje, podijum, bina, scena. U novije vreme - poseban oblik popularne scenske delatnosti: razliiti oblici zabavne i narodne muzike, zabavni programi nieg estetskog nivoa.... ANR (fr. genre) Rod, vrsta, tip. Nain izraavanja. U pozoritu 1) vrste dramskih komada (tragedija, komedija, drama, melodrama, i dr); 2) vrste pozorinih predstava (drama, mjuzikl, monodrama, pantomima...) ARGON (fr. jargon) Poseban govor neke drutvene grupe, sredine, profesije: aki argon, mondenski argon, ulini argon... Dramski pisci esto koriste razliite argone radi potpunijeg slikanja likova IRI (lat. jurare zakleti se) Posebno tim formiran od strane nekog ovlaenog tela ili drutvene institucije iji je zadatak da vri vrednovanje izvedenih pojedinanih ili kolektivnih dela tj. odbor ili komisija za dodeljivanje nagrada na umetnikim takmienjima, festivalima, konkursima. IRI PUBLIKE Odabrana grupa predstavnika publike koju formira neko ovlaeno telo ili drutvena institucija iji je zadatak da vri vrednovanje izvedenih pojedinanih ili kolektivnih dela u ime korisnika tih dela - publike. ONGLER (fp.jongleur; - aljivina) Srednjevekovni svira koji je bio pratnja trubaduru. Potom lakrdija, pajac, zabavlja vet u bacanju noeva, ili bacanju uvis i hvatanju lopti, baklji, unjeva... Koriste se i u savremenom pozorinom izraavanju. ZAPLET Odnosi koji dovode do odreenih tenzija, kojetee rapletu. Suprotno raspletu. Jedna od osnovnih elemenata drame je uloga zapleta u odravanju panje i interesovanja. Proces u dramskom delu koji kree ka kulminaciji i raspletu iza ega sledi epilog, tj. kraj. ZARZUELA (p. zarzuela) U staroj paniji - pozorini komad u kojem se smenjuju govorne i muzike take, vrsta operete. ZAVESA Prostirka (najee platnena) koja se koristi za odvajanje gledalita (gledalaca) od scene (izvoaa). Zavesa se podie na poetku predstave, a snuta na kraju inova, ali i u toku

trajanja inova prilikom promene scena - slika. Kol. - ima funkciju merenja uspeha i popularnosti predstave (broji se koliko puta prilikom zavretka predstave publika trai dizanje zavese da bi pozdravila izvoae). Postoje jo i zavese - draperije koje slue za omeivanje scene, a koriste se i u scenografske svrhe (v. sufite) ZVUK, TON Sredstvo audio izraavanja. U pozoritu ini osnov za zvuni timung. Uz svetlo, scenografiju i kostime, predstavlja tehniku okosnicu predstave. IDEJA (gr. eidos - vid, oblik, idea) Misao, pojam, osnovna zamisao. Osnovna nit dela, misao vodilja koja moe da izrodi poruku. Osnovna ideja u delu je u izboru teme i nainu obrade, odnosno u autorovom odnosu prema njoj. Odabrana tema treba da ilustruje neki stav, gledite, shvatanje. Tek kada se paljivo analiziraju upotrebljena umetnika sredstva, moe se shvatiti poruka koja proizilazi iz celokupne strukture dela. Poruka se moe osetiti iz naina izgradnje siea, voenja fabule, komponovanja i oblikovanja likova. IDEJNA DRAMA Dramsko delo koje ima tezu. Bavi se najraznovrsnijim drutvenim, moralnim, filozofskim, religijskim, ekonomskim i drugim problemima. U ovim dramama se reenje ne namee, ono se diskutuje, autor se oslanja na gledaoevu saradnju. Idejna drama ima izraenu psiholoku analizu. Rodonaelnik ove drame je Henrik Ibzen. Negovali su je Fransoa de Kirel, Bernard o i Gerhart Haupman. IDENTIFIKACIJA (lat. Indentificatio - poistoveivanje, poistovljenje) Poz. - stanje poistoveivanja, identifikacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku kada doe do pribliavanja i poistoveivanja emocionalnog stanja izmeu junaka i gledalaca i kada gledalac zbivanja iskazana u delu doivljava kao svoja. Izuzetno jaka identifikacija javlja se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja gledaoca i junaka dela. Ovaj proces moe da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne efekte delovanja umetnikog dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za scenu pod identifikacijom se podrazumeva poistoveivanje glumca sa likom. IDILA (gr. eidyllion - sliica) Vrsta umetnikog dela kojim se prikazuje zadovoljan, spokojan ivot u prirodi, na selu, pruajui sliku mirnog i jednostavnog, skladnog, harmoninog i prirodnog" ivota pastira, ribara, seljaka... u skromnim prilikama i okvirima. IGRA Prirodna potreba za izraavanjem radi nje same i radi prijatnosti koja se stvara tom prilikom. Jedna od vanih ovekovih potreba koja mu stvara zadovoljstvo u individualnom i socijalnom smislu. Vezana je za nagonske potrebe unutranjeg ili spoljnjeg izraavanja. Motorna je snaga kreativnosti, te je stoga vrlo znaajna za umetnost. Jedna je od osnovnih elemenata scenskih umetnosti IGROKAZ Dramska vrsta nastala u Hrvatskoj sredinom devetnaestog veka esto u varijanti puki igrokaz. Najee ga obeleava sentimentalno-poetina, ali i politiko-satirina tematika uz pevako-muzike umetke.

ILUZIJA (lat. ilussio - ulna obmana, varka, uobraavanje) ulna obmana pri kojoj se neki predmet uoava drugaije nego to stvarno izgleda. Poz. 1) efekat koji predstava ponekad izazove kod publike - da su zbivanja na sceni "realnost"; 2) slike nastale posebnim scenskim efektima i tehnikom. ILUZIONISTIKA SCENA Scenski oblik koji svoju izraajnost zasniva na vetom doaravanju nestvarnih slika i dogaaja. IMITACIJA (lat. imitatio - podraavanje, ugledanje) Delo uraeno po ugledu na neko druto. U glumi oponaanje razliitih zvukova, glasa, pokreta, manira, najee ljudi i ivotinja, obino sa tendencijom da se postigne komini efekat. IMITATOR (lat. imitator - podraavalac) Lice koje radi po ugledu na nekoga. Neko ko ume da podraava razne tipove ljudi, ivotinja i sl. Imitator je estradni izvoa koji svoju interpretaciju zasniva na kopiranju, podraavanju nekih drutih, obino poznatih javnih linosti. U pozoritu glumci esto koriste imitacije kao pomoni element u svom stvaralatvu, bilo kao interpolirani segment ili inspiraciju za kreaciju nekog lika. IMPOSTACIJA (it. impostare; lat. imponere - nametnuti; nlat. impostus) Poz. - postavljanje glasa glumcima i pevaima. Nain traenja, stvaranja i postavljanja muzikog tona kod pevaa. IMPOSTIRANjE (it. impostare - nametnuti, udariti) Posebnim vebama postignuta tehnika upotrebe glasa koja glumcu i pevau omoguuje korienje irokog raspona jaina, visina, boja... IMPRESARIO (it. impresario) 1) Lice koje pronalazi i preporuuje talentovane, kvalitetne umetnike potencijalnim poslodavcima; 2) lice koje, u ime neke umetnike kue, ugovara nastupe, i stara se o njihovom finansijskom uspehu (predstave, koncerte, priredbe i sl). IMPRESIJA (lat. impressio - utisak, dojam) Dejstvo koje neto (na primer umetniko delo) ima na nekoga (npr. Konzumenta - gledaoca, sluaoca...). IMPRESIONISTIKA DRAMA Dramsko delo koje tei da izazove posebnu atmosferu, oseanja i raspoloenja; malog je obima, sporog odvijanja radnje, sa mnogo pauza i dijalogu blieg kolakvijalnom govoru. Akustiki i vizuelni efekti doprinose upeatljivosti atmosfere. Pogodna za kamerno izvoenje (u malim pozoritima). IMPRESIONIZAM (lat. impressio) Pravac u umetnosti nastao u drugoj polovini XIX veka u Francuskoj; smatra da je zadatak umetnosti to istije i vernije prikazivanje i reprodukovanje ulnih utisaka. IMPROVIZACIJA (lat. improvisatio) Delanje i injenje bez prethodne pripreme. Poz. - slobodno izraavanje na sceni bez posebne pripreme i vrstog koncepta. Osnova nekih pozorinih vrsta, na primer komedije del arte. Nije preporuljiva u tradicionalnim predstavama, ali se danas doputa u nekim komedijama, u kojima se glumci slobodno izraavaju u okviru zadatog rediteljskog koncepta i teksta. (Primer Radovan trei, Duana Kovaevia, kultna

predstava Ateljea 212 sa Zoranom Radmiloviem u glavnoj ulozi). Mnoge alternativne predstave se i danas zasnivaju na improvizaciji. Doputena, esto preporuljiva u toku pripreme predstave. IN MEDIJAS RES (lat. in medias res) U sreditu stvari. Odmah prei na sutinu stvari, bez nekog posebnog uvoda. INKUBACIJA (lat. incubatio) Proces razvoja i sazrevanja. Poz. - vreme koje proe od javljanja prve ideje, do poetka stvaralakog rada na konkretnom delu. Period sazrevanja stvaralake ideje. INSCENACIJA (nem. Inszenierung, lat. in, scaena) Udeavanje pozorinog komada za prikazivanje, postavljanje nekog dela na scenu. U pozoritu je to najee celokupna delatnost reditelja sa saradnicima iz kreativnog tima (dramaturg, scenograf, kostimograf, koreograf, kompozitor) na pripremi pozorinog dela za prikazivanje. INSPICIJENT (lat. inspiciens) Lice koje vri nadzor. Struno lice u pozoritu koje vodi proces prikazivanja predstave na sceni. Stara se da svi uesnici i elementi predstave budu spremni za poetak predstave, a tokom izvoenja kordinira rad svih uesnika (izvoai, scenska tehnika, rasvetljivai, tonmajstori...) i vodi rauna da tehniki kvalitet predstave bude onakav kakav je na premijeri ustanovljen. Stalni je lan ansambla predstave od poetka rada. INSPICIJENTSKA KNjIGA (kol.) Jedan od najznaajnijih dokumenata za pozorinu predstavu. Priprema je ispicijent u toku proba i koristi je u toku realizacije predstave. Sadri sve informa-cije bitne za odvijanje predstave (pozivi uesnicima, promene svetlosnih timunga, audio efekti, mizanscen...) INSPICIJENTSKI PULT (kol.) Komandna tabla koja se obino nalazi iza portala, a svakako sklonjena od gledalaca, sa koje inspicijent, po inspicijentskoj knjizi, vodi predstavu. Pult poseduje tonsku vezu sa tehniko operativnim realizatorima predstave (ton majstor, majstor svetla, dekorateri, pomoni radnici i dr.), sa glumakim salonom gde se nalaze izvoai pripravni za izlazak na scenu, svim prostorijama u kojima se odvija priprema uesnika za scenu (minkernice, garderobe) i drugim de-lovima zgrade (liftovi, bife i sl.). Inspicijenski pult poseduje i video ekran, koji inspicijentu pomae da kontrolie situaciju na sceni. INSPIRACIJA (lat. inspiratio - udisanje) Umetniko, stvaralako nadahnue. Vrlo vaan element u stvaralakom procesu, inicijacija za umetniko stvaralatvo. INSTITUCIONALNO POZORITE Pozorite iji je osniva neki dravni organ (republika, regija, grad, lokalna samouprava). Osniva ustanovljava koncept rada - repertoar, postavlja upravu i finasira ovu vrstu pozorita. Nasuprot neinstitucionalnim pozoritima koja se samostalno osnivaju i finasiraju. INSTRUMENT

(lat. instrumentum) Naprava, sprava, pomono sredstvo za odreenu delatnost, alat. Muzika sprava za stvaranje tonova i interpretaciju zvuka - muzike. INTENDANT (lat, fr. Intendant - nadzornik, nastojnik, upravnik) Termin ee u upotrebi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (v. upravnik pozorita). INTERAKTIVNO POZORITE (lat. inter - meu, izmeu; actio - radnja, dejstvo) Meudejstvo, meuzavisnost. Vrsta pozorine predstave u kojoj gledaoci aktivno uestvuju u predstavi zajedno sa izvoaima. Ovakav nain rada na stvaranju predstave, viestrukih interakcija uvodi pojam interaktivnog pozorita. Najbolji primer je predstava - eksperiment trupe "Skvot teatar" iz Bruklina. Predstava - ritual tretira gledaoca kao uesnika, gledaoca kao izvoaa, koji stvara u interakciji sa profesionalnim izvoaima. INTERKULTURALNO POZORITE Pozorite koje u svom stvarakom opusu koristi mnotvo razliitih pozorinih kultura. Formalno ovo je pozorina teza koja prihvata pozorine modele i tehnologije raznih kultura i transformie ih u "domai materijal". Sublimat razliitosti istoka-zapadatradicionalno-obredno-savremeno-istraivako-plesno i sl. INTERLUDIJUM (lat. interludere; nlat. interludium) Muz. - meuigra. Poz. - meuin, umetak" u okviru pozorine predstave. U dramskoj predstavi ima sve odlike ina, ali esto akcentuje protok vremena, primer su Piskatorove reije. INTERMECO (ital. intermezzo; lat. intermedium - meuigra) Kratka forma koja popunjava pauzu izmeu inova u toku nekog scenskog dogaanja (muziki intemeco, baletski intermeco). Obino komini komad ili kratka komina opera. Radnja esto nema veze sa glavnim komadom. INTERMEDIJALNOST (lat. intermedius) Korienje elemenata vie razliitih vrsta medija prilikom stvaranja nekog dela (pozorite, film, video, laseri...). Vrlo se esto koristi u savremenom pozoritu. INTERPRETACIJA (lat. interpretatio) 1) Objanjavanje, tumaenje (zakona, spisa, utovora) 2) prevoenje stranog pisca. Poz. predstavljanje, prikazivanje, tumaenje (uloga: gluma, pevanje, igra) INTERPRETATOR (nlat. interpretator) Izlaga, izvoa, tuma, prikaziva, objanjavalac nekog dela. Interpretator je u pozoritu izvoa - tuma uloga na sceni (glumac, peva, igra i sl.). INTONACIJA (ital. intonatio) 1) U katolikoj crkvi poetne rei molitve koje izgovara svetenik; 2) davanje tona; sviranje, pevanje; osnovni poetni ton govora, pevanja, muziciranja. U irem smislu, moe da se odnosi i na osnovni smisao, znaaj i karakteristiku nekog dela. INTRAKULTURALNO POZORITE Pozorite koje svoje stvaralatvo bazira na sadejstvu - sublimiranju razliitih pozorinih formi i pozorinim procesom stvara nova autohtona dela uz aktivno ukljuivanje gledaoca u pozorinu radnju. INTRIGA (fr. intrigue, ital. intrigo) Spletka, smutnja. Provokacija. Poz. - v. zaplet.

INTRIGANT (fr. intrigue - spletka) Glumac specijalizovan za ulogu spletkara. INTUICIJA (lat. intueor- sagledam, opazim, nlat. intuitio) Neposredno steeno znanje, a ne putem refleksije ili iskustva. Neposredno sagledavanje, opaanje. Intuicija je u umetnosti rezultat istovremenog radg mate, oseanja i miljenja. Nasluivanje, predoseanje, a to je i bitna osobina umetnikog dela ija se sutina moe samo naslutiti. INVENCIJA (lat. inventio - pronalaenje, izumevanje) Pronalazaki dar. Sposobnost iznalaenja novih ideja, otkrivanja i stvaranja novog. Sposobnost pobuivanja stvaralakih fantazija i motiva. Dovitljivost, duhovitost. Vrlo je vana za umetniku kreativnost i stvaralatvo. IRACIONALNO (lat. irrationalis - nerazuman, nerazloan, protivan razumu, iznad razuma) Pojava koja ne podlee zakonima logike; esto obeleje onoga to je izvan granica razumnog, a u sferi nesaznajnog, oseajnog. Ima udela u procesu umetnikog stvaranja, a jo vie u doivljavanju umetnosti. IRONIJA (gr. eironeia; lat. ironia;) Diskretna poruga, koja se sastoji u kazivanju ije znaenje je suprotno od onog to se zaista misli (kad se krtici kae da je rasipnik, namoru da je veseljak, kukavici da je hrabar...). Ironija je prikriveni nain podsmeha i poruge; esto se koristi u komediji, a pogotovo u satiri. ISPOVEDNI MONOLOG Monolog koji sadri stavove o nekoj pojavi i zbivanju; njime se analizira postupak iz druge line perspektive Govor jednog lika u komadu u kojem on iznosi svoja intimna razmiljanja i emocije (samoanaliza, preispitivanje, samoosu-da, kajanje...). ISTORIJA POZORITA Teatroloka disciplina koja raznovrsnim metodama nastoji da rekonstruie i valorizuje minuli pozorini ivot i analizirajui njegovo znaenje u njegovom vremenu, te njegov uticaj na dalji razvoj pozorita. ISTORIJSKA DRAMA Dramska forma koja svoj sadraj zasniva na istorijskim temama i linostima. U dramaturgiji je prisutna jo od stare Grke. ISTRAIVANjE PUBLIKE Poseban oblik istraivake delatnosti u pozoritu kojom se na organizovan i sistematian nain organizuje istraivanje publike, kako 6i se sagledali njeni stavovi, miljenje, sugestije, struktura i sl. Sem istraivakih vrednosti, rezultati mogu da budu dobra sugestija i potokaz menadmentu pozorita u procesu planiranja. IZDAVAKA POZORINA DELATNOST Pripremanje i objavljivanje tampanih, video, digitalnih i drutih zapisa pozorinih dela. Svako pozorite tampa plakate, programske knjiice i druge materijale informativnog i reklamnog karaktera. Izdavake delatnosti koje deluju u okviru veih pozorita esto objavljuju i obimnija i zahtevnija izdanja vezana za pozorite: teatrografske, teatroloke, istorijske, teorijske i druge naune studije i knjige, asopise, listove, monografije poznatih umetnika te kue, dramske tekstove, i sl. Pored toga, izdaju se i razliiti marketniki materijali: kalendari, posteri i plakati popularnih predstava i umetnika,

razglednice, fotografije, razliiti suveniri... U novije vreme pozorita sve ee izdaju video zapise svojih predstava na razliitim nosaima (VHS, CD, DVD...) IZRAZ Proces i oblik delovanja (scenski izraz, muziki izraz, izraz mimikom i sl). Od umetnikove sposobnosti, naina i snage izraza zavisi njegovo dejstvo na publiku. IZRAAJNOST Jadan od osnovnih oblika umetnikog delanja i delovanja. Svaka umetnika grana ima svoj osnovni oblik izraavanja: gluma - govorom, balet - igrom, opera - pevanjem, dramatiar - pisanjem i sl. IZVOA Neko ko ostvaruje, izvrava, izvodi neku radnju. U pozoritu su to glumci, pevai, igrai. IZVOAKA UMETNOST Umetnika dela koja se javno izvode: drama, opera, balet, koncerti, perforamansi IZVOAKI HONORAR Novana nadoknada, nagrada za pojedini izvreni posao koji je obavio izvoa. Definie se posebnim izvoakim ugovorom. IZVOAKI UGOVOR (kol.) Ugovor kojim se definiu odnosi izmeu umetnika-izvoaa i poslodavca prilikom angaovanja za izvoenje odreenog dela, programa i sl. Ovim oblikom ugovaranja angauju se izvoai najee samo za jednu manifestaciju (npr. angaovanje glumca za izvoenje odreenog programa povodom obeleavanja nekog znaajnog datuma, knjievne tribine i sl.) IZVRNI PRODUCENT (kol.) Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. Voa timova produkcije predstave. Odgovoran da na osnovu utvrenih planova stvori preduslove za to kvalitetniju realizaciju produkcije. On je pokretaka energija i vezivno tkivo u autorskom, tehnikom i producentskom timu pozorinog projekta JAVNA USAMLjENOST Opisni termin koji Stanislavski koristi da pojasni duevno stanje glumca: "Na predstavi, pred oima mnogobrojne publike, vi se uvek moete povui u usamljenost, kao pu u kuicu". (Stanislavski "Sistem") JEDINSTVO Pojam u teorijskoj dramaturgiji koji se odnosi na tzv. Aristotelove propise o jedinstvu vremena, mesta i radnje. JEDNOINKA Drama, opera ili balet, obino manja obimom, ija celokupna radnja se odvija u jednom inu. JEDNOGLASJE Jednoglasno pevanje. Vrsta pevanja kada se u isto vreme uje samo jedan napev, bez obzira da li ga izvodi samo jedan peva ili vie njih zajedno. JEDNOKRATNO IZVOENjE (en. One night stand) Predstava koja se samo jedno vee izvodi u pozoritu ili nekoj drugoj dvorani. Turneja predstava za jednokratno izvoenje jedan je od najnapornijih

oblika pozorinog rada, i esta je utlavnom u zabavljakom anru u mjuziklu i varijeteu. Ova izvoenja se svode samo na igranje bez prateih pozorinih aktivnosti. JEZIK Svojstvo i sredstvo komunikacije koje poseduje i za koje je sposoban samo ovek. Produkt civilizacijskog razvoja. Jedna od bitnih odlika kulture svakog naroda. Znaajna osnova za sveukupnu delatnost jednog naroda, kao i za neke grane umetnosti. Bez knjievnog jezika nema osnove za dramski teatar, jer bez knjievnog jezika nema dramskog teksta, prevoda, prikaza, komentara i sl. JEZUITSKA DRAMA Poseban oblik crkvene drame koji se javlja u doba protiv reformacije (od sredine 16. do 18. veka), a posebno u doba baroka. Religiozni pozorini komadi na latinskom jeziku, koje su prikazivali laici. Autori ovih drama su veinom bili nastavnici retorike u jezuitskim kolama, a izvodili su ih uenici. Teme su bile prevashodno iz Biblije (Starog zaveta), istorije crkve, istorije svetaca i muenika. JOKULATOR (lat. iocultor) Putujui srednjevekovni glumac, koji samostalno kao lutajui umetnik, ili u okviru pozorine druine, prikazuje razliite vetine (gluma, muzika, akrobatika, dresura, igra). JUBILEJ (lat. annus jubilaeus) Obeleavanje, proslava neke znaajne godinjice. U pozoritu npr. 25-godinjica pozorinog umetnika, Jubilarno stoto izvoenje predstave. JUNAK Najee je to glavna linost dela. On nije samo uesnik i nosilac radnje u drame, nego je esto osnovni nosilac preko kojeg se otelotvoruje osnovna ideje dela. Junak (karakter) i radnja dramskog dela su jedno od drugog neodvojivi. Aristotel u svojoj "Poetici" daje prvenstvo radnji dela, a karakter postavlja kao funkciju dramske radnje. Tek ekspira na scenu izvodi junaka sa linom reakcijom, sopstvenim interesom - pa dramski junak postaje sredite dramskog zbivanja. Pojavu psihologije, kao samostalne nauke (druga polovina 19 vek), prati i pojava moderne psiholoke drame, pa junak postaje jo "vaniji", a psiholokom obradom i sve istananiji i dramski interesantniji. Jukak drame najbolje se razvija i otkriva kroz delanje. Ooveeni i uverljiv deluje na gledaoca. KABARE (fr. cabaret, arap. hamarat - krma, gostionica u kojoj se daju i artistike produkcije) Vrsta predstava koja je sastavljena od muziko-scensko-igrakih delova. Izvodi se sa bogatom koreografijom, sloenim pevakim aranmanima, scenskim i vizuelnim efektima i glamuroznom scenografijom, a iji cilj je zabava uz satirian (dramski) i scenski sadraj. Kabareom se nazivaju i pozorita u kojima se izvode ovakve predstave. KABUKI Japansko narodno pozorite (od poetka XVII v), prikazuje istorijske, romantine i ljubavne drame uz muziku pratnju i igru dinamino i zahuktalo. Mukarci igraju i uloge ena i deaka. KABUKI DRAMA Poseban oblik japanske tradicionalne drame. Teme drama su japanska istorija i mitologija prilagoene savremenosti.

KADENCA (it. cadenza, nlat. cadentia - ritam, kretanje po taktu) Muz. - zavrni ton, sputanje glasa na kraju (pesme). U plesu: takt; odmor na poslednjem, naglaenom slogu stiha ili reenice. KAKOFONIJA (gr. kakos - lo, pogrean; rhoneo - zvuni) Neto to ravo zvui, neskladan zvuk, disharmonija. Gram. - lo izgovor. Ako se i upotrebljava, onda uglavnom ima za cilj da izazove neko gaenje ili prezir. U kolokvijalnom jeziku ovaj termin se koristi prilikom loeg predstavljanja ili kritike nekog dela. KALKULACIJA (nlat. calculatio - sraunavanje, proraunavanje) Poz. - predraun, finansijski proraun trokova za odreenu predstavu. Sadri cene svih vanijih elemenata za potrebu realizacije projekta. Kalkulaciju priprema producent projekta u saradnji sa Generalnim menaderom, finansijskim producentom, uz konsultaciju sa rediteljem, scenografom, kostimografom, marketing menaderom i drutim lanovima autorskog i producentskog tima. Svaka stavka budeta mora biti posebno obraena i obrazloena do detalja. KAMERNA PREDSTAVA Kamerne predstave su brojem uesnika, veliinom dekora i drutim tehnikim zahtevima prilagoene izvoenju u malim (kamernim) prostorima. KAMERNA SCENA Termin se odnosi na binu tj. izvoaki prostor male povrine i gledalite skromnog kapaciteta (obino oko 100 gledalaca). Mogu biti u sastavu pozorita koje ima nekoliko scena razliite veli-ine, ili jedina scena u okviru kamernog pozorita. KAMERNO (lat. camera, gr. kamdra - soba, odaja pod svodom) Namenjeno izvoenju u malom prostoru. KANON (gr. kanon; lat.canon -merilo, pravilo, propis, uzor) Jasno definisano pravilo, obrazac ili propis, koji ne trpi nikakve promene. Muz. - vieglasna kompozicija u kojoj melodiju poetnog glasa, u odreenim vremenskim razmacima ponavljaju, imitiraju od poetka do kraja svi ostali glasovi. U kolokvijalnom pozorinom jeziku ovaj izraz se najee koristi za krute, nefleksibilne principe i pravila. KANTATA (it. cantare - pevati) Muzika kompozicija namenjena pevanju, nasuprot sonati koja je namenjena iskljuivo sviranju. KARAOZ (tur. karagdz - crnooki) Predstava sa obojeiim figurama koje, pomou konca, animira skriveni glumac; komiar, maioniar, lakrdija, marioneta. Glavni lik iz turskog tradicionalnog pozorita senki. KARAKTER (gr. charrasso - usecam, urezujem, lat. character - znak, oznaka, distinktivni kvalitet) Zbir svojstva koje neku osobu, pojavu ili predmet odlikuju i razlikuju od drugih. To je skup etikih, moralnih, intelektualnih i duhovnih vrednosti osobe. Po Aristotelu, karakter je ono to izraava odreenu volju, naime ovo to odabira ili izbegava. Mora da bude prilian, veran i dosledan. KARAKTERIZACIJA

(gr. charrasso - usecam, urezujem) U dramskom stvaralatvu - postupak uspostavljanja osnovnih osobenosti i bitnih svojstava odreenog lika u delu. Trajna vrednost komada poiva na njeg