1Saobraajni terminali-ELEMENTI AUTOBUSKE STANICE I

NJIHOVO PROSTORNO DIMENZIONISANJE-

Peto predavanjeDoc.dr Marko SubotiDoc.dr Marko Suboti, dis, dis

alteri za informacije

Stvaranje reda pred alterom je mogue, pa ono moe da se planira upravno na alter ili bono. Duina potrebna za stajanje etiri oveka u redu iznosi oko 2,00 m

alteri za kupovinu karata

Potrebno je za sve altere obezbediti dovoljno prostora za pristup, kao i prostor za izlazak. Uzimajui u obzir mogunost stajanja u redu putnika sa prtljagom, potrebno je raunati sa minimalnom potrebnom irinom po jednom alteru od 1,5 m. Red moe da se formira upravno na alter ili u sluaju malih autobuskih stanica sa malim brojem altera neposredno uz bonu stranu altera.

Iza altera, u delu gde borave biletari, potrebno je obezbediti prostor za smetaj radnog stola kao i prostor za kretanje. U tu svrhu potrebno je obezbediti minimalno 2,10 m.

Neophodne mere potrebne za dimenzionisanje radnog prostora biletara

Hol putnike zgrade

Prednost ekanja u holu stanice se sastoji u tome to je udobno i kombinovano sa ostalim sadrajima koji se tu nalaze .

Organizovanje prostora za sedenje moe biti izvedeno na razliite naine, sa stolom i bez stola izmeu, sa prostorom za odlaganje prtljaga i sl. Tako, na primer, prostor za sedenje moe biti dat na nain gde za sedenje treba predvideti irinu od 0,9 m, a po jednom mestu za sedenje po irini prostor od 0,70 m .

Mogue optereenje peake komunikacije i potrebne irine za kretanje

Prostor za kretanje korisnikaPostoje razliite gustine putnika koji se pojavljuju i za koje je potrebno obezbediti odreeni prostor za kretanje. Srednji tok kretanja putnika meri se u broju putnika na jedan metar irine u jednoj minuti (P. M. M.). Potrebna irina prostora za kretanje je razliita i zavisi od srednjeg toka koji se pojavljuje.

Toalet

Potreban prostor za organizaciju toaleta

Broj izraunatih toaleta potrebno je podeliti na enski i muki deo. Za muki toalet potreban je deo sa kabinama, deo sa pisoarima i pretprostor za pranje ruku. Za enski toalet treba predvideti deo sa kabinama, iji broj mora da bude vei od mukog dela kao i pretprostor za pranje ruku.

2Garderoba

Organizacija prostora garderobe

Visina na koju se stavlja prtljag u momentu predaje treba da je 0,45 m sa slobodnim otvorom za komuniciranje. Prostorija za ostavljanje prtljaga zavisi od izraunatog kapaciteta, s tim to se uzima da se prtljag smeta u etiri reda, a raspored polica treba da bude takav da se prostorija na najbolji nain iskoriava.

Ostalo

Mogui raspored stolova u kafanskom prostoru

Kod ovog rasporeda dobija se povrina od 0,60-0,70 m2 po korisniku

Kiosk sa etiri radna mesta

Peroni se sastoje iz dva dela: autobuskog i peakog.

Autobuski deo perona se sastoji od prostora za manevrisanje autobusa prilikomulaska i izlaska i mesta gde se zaustavlja autobus.

Peaki deo je uzdignut u odnosu na autobuski deo i slui za sakupljanje, ukrcavanje i iskrcavanje putnika iz autobusa.

ema autobuskog i putnikog dela perona

Autobuski prostor Peroni - mesta gde se obavlja kontakt izmeu putnika i autobusa kao i kontakt izmeu

autobusa i autobuske stanice. To su mesta gde se zapoinje ili zavrava putovanje.

Pozicija autobusa na peronu

1. sluaj: autobus prednjim prepustom zauzima putniki deo perona

2. sluaj: autobus se zaustavlja na poetku putnikog dela perona

Prilikom prostornog dimenzionisanja perona mora da se vodi rauna da se zadovolje zahtevi korisnika perona: vozaa i putnika.Zahtevi vozaa:

da su lako pristupani, komotni za manevrisanje i pregledni. za izlaz sa perona - da postoji poseban prostor za manevrisanje i posebanprostor za kretanje autobusa.Zahtevi putnika su usmereni na bezbednost i komfor. bezbedan prilaz prednjim i zadnjim vratima kao i bezbedno kretanje oko autobusa. Putniki deo perona treba da bude pokriven, nadstrenicom ili potpuno. Peroni treba da imaju klupe za sedenje, pristup toaletu i, po mogunosti, pristup prirune prodavnice (kioscima). posebno oblikovani ivinjaci.

Kod prolaznih perona, dolazak i odlazak je hodom unapred bez manevrisanja. Kod neprolaznih perona autobusi dolaze na peron hodom unapred, a izlazaksa perona je hodom unazad.

Peroni

Popreni presek perona

Perone je potrebno dimenzionisati tako dau momentu kada dva ili vie autobusa stojejedno pored drugog moe neometano dase ulazi i obavlja manipulacija utovaraprtljaga, na bonim stranama autobusa.

Nosei stubovi nadstrenice na peronu moraju se tako rasporediti da ne ometajuulazak i izlazak putnika i autobusa, niti manipulaciju oko utovara prtljaga u autobuse(odmaknuti od ivinjaka na najmanje 2,0 m)

Peroni

Deo perona koji se nalazi ispred autobusa trebada ima dovoljnu irinu da prihvati sve putnikekoji se kreu ili ekaju na polazak autobusa, raunajui u maksimumu sa 50 putnika poautobusu.

3Peroni mogu biti:

1. pravolinijski, 2. testerasti, 3. zupasti i 4. eljasti.

Prilikom dimenzionisanja perona potrebno je po irini ostaviti prostorza: peron, manevrisanje i kretanje autobusa. Ukoliko nedostaje prostorpo irini, mogue je prostor za manevrisanje i prostor za kretanjeobjediniti.

Ukoliko se predvia postavljanje nadstrenice na peronu, mora da se vodi rauna o visini iste, kako ne bi dolazilo do oteenja autobusa i nadstrenice. Stubovi nadstrenice moraju biti odmaknuti od ivinjakana najmanje 2,0 m

Podela perona (Tipovi perona ) Pravolinijski peron

Ova vrsta perona omoguava pogodno ukrcavanje i iskrcavanje putnika, a manje je pogodan za prtljag, jer je neophodno, da bi se prilo drugojstrani autobusa, sii na kolovoz gde se kreu autobusi. Princip nailaskana peron i odlaska sa njega je hodom unapred.

Testerasti peron tipa (a)

- omoguava neometan i bezbedan ulazak putnika na prednja vrata. Ulazak nazadnja vrata i prilaz prtljaniku zahteva silazak na kolovoz, to je nepovoljnozbog smanjene bezbednosti putnika. - zahteva najmanju duinu u odnosu na druge tipove testerastih perona.- potreban je relativno veliki prostor za smetaj autobusa i prostor zamanevrisanje to je unekoliko i nedostatak, naroito kod autobuskih stanicagde ovaj prostor nedostaje.

- prednja i zadnja vrata su pristupana putnicima. - prilaz levoj strani autobusa je sa kolovoza, to je nepovoljno, naroito kadasa te strane susedni autobus ulazi ili izlazi. - potrebna je vea duina za smetaj jednog perona, a manja irina kolovoza.

Testerasti peron tipa (b)

- moe da se koristi za perone u odlasku i za perone u dolasku.

- za smetaj jednog perona potrebno je relativno velika duina, pa je to razlog to se ree koriste.

Testerasti peron tipa (c)

autobusi su opkoljeni sa svih strana peakim delom perona, to pruapotpunu zatitu putnika. vozako osoblje ih nerado prihvata, jer se trai odreena panja zaprilaz peronu. Meutim, to je i povoljno, jer se tako na najbolji nain titeputnici.

Testerasti peron tipa (d)

4Tamo gde nema uslova zasmetaj perona pod uglom, uvode se peroni koji susmeteni pod pravim uglom u odnosu na pravac kretanjaautobusa. Na ovaj nainmogue je smestiti vei brojperona po duini.

Potrebno je obezbediti velikiprostor za manevrisanje.

Zupasti peron

- obuhvata autobus sa svihstrana, to obezbeujemaksimalnu bezbednostputnika.

eljasti peron

Postoje i drugi tipovi perona, naroito kadpostoji kruna linija po kojoj se postavljajuperoni. Meutim, bilo koji od njih moe da se uvrsti u neki od datih osnovnih tipova perona.

Organizacija perona zavisi od:

mogunosti lokacije potrebe za smetajem odreenog broja perona i mogunosti prilaza lokaciji sa saobraajnice kojom dolaze i odlazeautobusi.

Pri organizaciji perona mora se voditi rauna:

da tokovi putnika po njemu ne budu dugaki. Duina kretanja od putnike zgrade do najudaljenijeg perona ne sme da bude vee od 150 m da nema presecanja tokova putnika i autobusa.

Organizacija perona u okviru lokacijeNajee se primenjuje kod malih autobuskih stanica, sa malim brojem perona, kao i kod dugakih i uzanih lokacija.

Tip A

Tip B

Poveanjem broja perona lome se pravci za smetaj perona, ime se i dobija organizacija perona tipa B

Tip C

Dalje "lomljenje" pravca proizilazi iz zahteva za smetaj veeg broja perona to iziskuje veu lokaciju, kako po irini tako i po duini.

Lokacija za ovaj tip organizacije perona mora da bude ira od prethodne. Kod ovakve organizacije perona mogue je na bolji nain razmestiti perone za dolazak i odlazak, kao i organizovati ostale elemente autobuskog prostora - parkinga.

Tip E

Kod lokacije koje su iroke i kratke.Ovaj tip organizacije perona omoguava, ako je potrebno, razdvajanje prigradskog i meugradskog saobraaja. Problem ovog reenja je u tome, moe biti prostor za smetaj perona za dolazak.

Tip F

Izbegnut je nedostatak koji je uoen kod tipa E -nedostatak prostora za smetaj perona za dolazak.

Zahteva veu lokaciju nego to je to bio sluaj kod prethodnog tipa.

Tip D

Kod velikih autobuskih stanica, gde je potrebno smestiti vei broj perona, neophodno je ii na viestruko lomljenje krive po kojoj se smetaju peroni, kako bi se putnika kretanja to vie smanjila.

Tip H

- na relativno malom prostoru postie se veliki kapacitet.

Tip G

Problemi nastaju u konfliktu izmeu kretanja putnika i autobusa. Taj konflikt se moe izbei ukoliko se kretanje putnika denivelie u odnosu na kretanje autobusa, gore ili dole, to opet nije rado prihvaeno od strane putnika. Postoji jo jedan problem, a to je dobro informisanje putnika o mestu polaska autobusa, gde postoji mogunost greke u izboru ostrva sa kojeg polazi traeni autobus. Ako lokacija dozvoljava, moe se putnika zgrada pomeriti iznad ili ispod perona

5kod putnikih zgrada koje su denivelisane ili kod onih gde je prilaz denivelisan

Omoguava znatnu utedu u prostoru, a mogue je smestiti i veliki broj perona.

Ovakav razmetaj perona je povoljan i za njihovo razvrstavanje po pravcima, ili za organizaciju meugradskog, prigradskog i tranzitnog saobraaja i sl.

Ostaje kao nedostatak to to putnici moraju da se kreu vertikalno bilo gore bilo dole da bi doli do perona.

Tip I

KRITERIJUMI ZA RAZMETAJ prostornih celina i elemenata sadraja

Opti princip razmetaja prostornih celina autobuske stanice

Stanini predprostor

U neposrednoj blizini ulaza u putniku zgradu potrebno je obezbeditistajalite za linije JGP, kao i taxi vozila.

Front ispred ulaza u putniku zgradu slui samo za pristajanje vozilaradi iskrcavanja odnosno ukrcavanja putnika i prtljaga.

Stajalita taxi vozila treba smestiti u neposrednoj blizini izlaza, odnosno u blizini perona za dolazak.

Parkiralite putnikih vozila organizuje se u neposrednoj blizini ulaza u putniku zgradu. Treba teiti da peako kretanje od parkirali{ta do ulaza u putniku zgradu bude to manje, a nikako vee od 200 m.

Kod velikih autobuskih stanica gde se predvia izgradnja parking garaa potrebno je teiti da parking garaa bude naslonjena uzputniku zgradu.

Putnika zgrada

Osnov za razmetaj: detaljna distribucija korisnika i ema intenziteta tokova korisnika

Manje stanice Na obodu hola treba smestiti: altere za prodaju karata, garderobu, ugostiteljstvo, prodavnice, usluge i dr. Hol je i prostor u kome se smeta organizovana povrina za ekanje, a slui i kao prostor za komuniciranje izmeu ulaza i izlaza prema peronima.

Vee stanice

u nekoliko nivoa, iznad ili ispod nivoa perona.

Putnika zgrada

Treba da prihvati putnike i ostale korisnikeautobuske stanice sa staninogpretprostora i da im prui sve uslugeneophodne za odlazak na put, a zatim dase omogui prilaz autobuskom prostoru, odnosno peronima za polazak. S drugestrane, i putnicima u dolasku trebaomoguiti prilaz putnikoj zgradi, ali ne i direktan prolaz kroz nju.

Osnov za razmetaj elemenata putnikezgrade je opta i detaljna distribucija i intenziteti kretanja korisnika premapojedinim elementima.

ema kretanja kategorije putnika u odlasku

alteri za informacije na osnovnom toku ulaz u putniku zgradu izlaz na perone

Sadraji sa sedenjem sa pogledom na perone za polazak Garderoba sa pristupom iz zgrade i spolja (putanja kretanja putnika u

dolasku) Kiosci sa mogunou pristupa iz hola i spolja (sa perona za polazak) Sadraji koji zahtevaju snabdevanje: u to blioj prostornoj vezi sa

ekonomskim dvoritem Podstanica centralnog grejanja sa pristupom spolja Toalet ?

Ako je stanica sa vie nivoa

u nivou prizemlja (perona) osnovni elementi sadraja na viim (niim) nivoima pratei elementi sadraja sa veim vremenom

opsluivanja

Putnika zgrada

6 Poeljno je da slubene prostorije imaju poseban ulaz, odvojen odputnikog. Ako ne postoji prostor po obodu hola, onda jenajpogodnije da se slubene prostorije smeste na spratu.

Slubene prostorije vezane za rad alterske slube za prodajukarata mogu biti u sastavu altera, ili na nekom posebnom mestu, to zavisi od tipa stanice i organizacije koja rukovodi njenim radom.

Dispeerski centar: u putnikoj zgradi sa pogledom na ulaznu-izlaznu rampu ili u zoni ulaza (ulaza i izlaza ukoliko su objedinjeni)

Soba otpravnika sa pristupom i sa perona Soba za vozae u kontaktu sa sobom otpravnika ...

Putnika zgrada sadraj za zaposlene

Autobuski prostor Ulaz i izlaz autobusa iz autobuske stanice zavisi od mogunosti prilaza lokaciji autobuske stanice, razmetaja ostalih elemenata i organizaciji kretanja autobusa u okviru autobuskog prostora. Mogu biti na istom mestu, ili pak razdvojeni.

sva kretanja u okviru autobuskog prostora treba da budu jednosmerna

da nema meanja autobuskog saobraaja sa ostalim vidovima saobraaja ili peakim kretanjima.

U neposrednoj blizini ulaza u autobuski prostor treba da se nalaze peroni za dolazak.

Peroni za dolazak treba da imaju neposrednu vezu, s jedne strane, sa autobuskim pretprostorom.

U nastavku perona za dolazak, ali odvojeno od njih, treba da se nalaze peroni za polazak, a takoe i veza sa parkingom autobusa.

Sa parkiralita autobusa, ulivanjem u osnovni tok, treba da se omogui direktan pristup peronima za polazak (svakom peronu za polazak).

Ako se predviaju: objekata za negu, stanica za snabdevanje goriom i sl. te objekte treba smestiti u okviru parkiralita, ili na mestima koja su izdvojena od glavnog toka kretanja autobusa

Ekonomsko dvorite

Pristup vozila za snabdevanje elemenata sadraja putnike zgrade sa spoljne (pristupne) saobraajnice (ne sa autobuskog prostora)

Moe biti organizovano i u podzemnom nivou putnike zgrade

PRIMERI AUTOBUSKIH STANICA

LEGENDA:1. Ulaz - izlaz2. Kontrolno-informativnicentar3. Peroni za dolazak4. Peroni za odlazak5. Parkiralite za autobuse6. Putnika zgrada7. Parking put. automobila

Autobuska stanica Ljig

LEGENDA:1. Hol; 2. Biletarnica; 3. Blagajna; 4. Kafana; 5. Kujna; 6. Skladi{te hrane; 7. Skladi{te pi}a; 8. Sanitarne prostorije osoblja; 9. Separe; 10. Ulazak u WC; 11. Direktor; 12. Slu`bene prostorije; 13. Me{ovita prodavnica; 14. Snek-bar; 15. Kiosk

Autobuska stanica Ljig putnika zgrada

7Autobuska stanica uprija

LEGENDA:

1. Ulaz-izlaz2. Rezervni ulaz u autobazu3. Parking slubenih vozila4. Upravna zgrada5. Zgrada autobuske stanice6. Peroni za dolazak

7. Peroni za odlazak8. Parking autobusa9. Peaki plato10. Stanica JGP11. Taxi12. Parking putnikih vozila13. Kontrolno-informativni centar... Ograda

1. Parkiralite putnikih automobila 4. Putnika zgrada2. Taxi stanica 5. Peroni3. Stanica JGP 6. Parkiralite za autobuse

Autobuska stanica Valjevo