Reparatura proteze

Samir Burdovi III-3

Proteza ima funkcionalnu, estetsku I fiziku vrednost. Ona ini jedinstvenu konstrukcijsku celinu koja je uklopljena prema ivom tkivu u ustima. Izraena je tako da svojim spoljanjim stranama i gingivalnom povrinom sa sluzokoom ostvaruje intiman dodirni odnos.

Ukoliko totalna proteza iz bilo kojeg razloga ne lei dobro, ili funkcionaln o ne zadovoljava ili ne ini konstrukcijs ku celinu, tj. Ako je prelomljena, napukla ili

Reparature totalnih proteza su: podlaganje totalne proteze dodatak dela prelom dodatak ispalog zuba zamena polomljenog zuba u protezi

Podlaganje totalne proteze

Podlaganje proteze je u stvari dodavanje novog akrilata na gingivalnu stranu proteze. Pre samog dodavanja akrilata, proverava se okluzija i artikulacija izmeu zuba. Uslove za podlaganje proteze ili zamenu njene baze ine dobra okluzija i uravnoteena protetska artikulacija.

Indikacije za podlaganje proteze

Posle dueg korienja proteza se pomera. Usled atrofije, odnosno resorpcije, nastale su promene na bezubom grebenu.

Kada je imedijatna proteza u ustima, posle kraeg vremena nastaje prazan prostor izmeu proteze i grebena. Proteza se ne adaptira dobro jer je nastao prostor usled povlaenja gingive u toku zarastanja rane i zbog resorpcije tkiva.

Ako je pacijent dobio privremenu protezu, otisci su uzeti preko nedovoljno zaraslih rana, pa usled nedovrenog oporavka gingive nastaje prazan

Nepotpun ili oteen ventilni rub pri izradi proteze ne prijanja uz tkivo.

Na nekim mestima sa gingivalne strane proteza ima upljikavu, poroznu povrinu, koja je neravna i higijenski ne zadovoljava.

Vie puta popravljen prelom baze, pa nepani deo proteze ne lei ravnomerno u funkciji i najee zbog torusa palatinusa, te je potrebno izraditi novu

Poto se ustanovi da proteza ne lei dobro i da funkcionalno ne zadovoljava, metodom podlaganja se moe uraditi na 2 naina: u ustima pacijenta na direktan nain u laboratoriji na osnovu otiska uzetog zajedno sa totalnom protezom, a to je indirektan nain

Direktna metoda : pre nego to se pone sa podlaganjem proteze, njene spoljanje strane i zubi se prekriju ploama razmekanog ruiastog voska. Na taj nain su zatiene sve povrine, kako se viak akrilata ne bi razlio i vezao jer se teko odstranjuje pri obradi proteze. Pripremljena gingivalna strana prekrije se tankim slojem autoakrilata, proteza se unese u usta i u poloaju centrine relacije akrilat se polimerizuje. Zatim se proteza izvadi iz usta, skida se vosak, spoljanje povrine obrade i poliraju na uobiajen nain.

Indirektan metod : podlaganje se izvodi na osnovu funkcionalnog otiska koji je uzet sa protezom koja slui kao individualna kaika, i na kojoj se izvri podlaganje. Prvo se postavlja termoplastina ili elastina masa radi postizanja adaptacije uz sluzokou. Zatim se uzima funkcionalni otisak u poloaju centrine relacije. Na taj nain se otisna masa pravilno rasporedi po celoj gingivalnoj povrini i po rubovima proteze. Viak mase se vestibularnih strana i zuba odstrani se posle vaenja otiska iz usta.

Na osnovu funkcionalnog otiska, izradi se radni model. Zatim se odstrane votana manetna i zatitna traka, a model zajedno sa protezom uloi se u polovinu kivete sa gipsom. Drugim nainom se funkcionalni otisak, proteza sa otisnom masom, kivetira tako da se zubi i vestibularne povrine proteze nalaze u kiveti sa gipsom. Rubovi i gingivalna povrina, koji su prekriveni otisnom masom, ne prekrivaju se gipsom.

Dalji postupak kod oba navedena naina je sledei. Posle nalivanja u drugu polovinu kivete, pod presom, gips se stegne tako da su ivice obe polovine u potpunom povrinskom dodiru. Posle dranja kivete 2-3 minuta u kljualoj vodi, odstrani se otisna masa, tako da cela povrina proteze i gipsa budu iste. Povrine gipsa se premau izolacionim sredstvom, a zatim se nanosi i pravilno rasporedi akrilat po celoj povrini proteze. Postupno presovanje u fazama, proces polimerizacije, oslobaanje proteze iz kivete, obrada i poliranje rade se na uobiajen nain.