ЈАВНА УСТАНОВА

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР „ ЈОВАН ЦВИЈИЋ“

МОДРИЧА

МАТУРСКИ РАД ИЗ БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА

ТЕМА: САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ НА БАНКАРСКОМ ТРЖИШТУ

Ментор: Ученик:

Владенко Ковачевић, проф. Драгана Глигоревић, IV-5

Модрича, школске 2014/2015. године

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ

УВОД

НОВАЦБАНКЕ И БАНКАРСТВОФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕФИНАНСИЈЕ

ЗАКЉУЧАКЛИТЕРАТУРАМИШЉЕЊЕ МЕНТОРА И ОЦЈЕНА МАТУРСКОГ РАДА

УВОД

Новац је својервсна роба за коју се може купити свака друга роба. Новцем се

распоређују и размјењују сви други производи људског рада. Уобичајена дефиниција

новца каже да је новац обрачунска јединица, спремник вриједности, те средство

1

размјене. Из тога слиједи да новац има три основне функције. Основне функције новца

су: као средство размене, као јединица за рачунање и као складиште вредности. Новац

као средство размене избегава различито вредновање робе код трампе, па тиме

олакшава размену, смањује трансакционе трошкове и подстиче специјализацију. Новац

као јединица за рачунање смањује број цена потребних у економији, па тиме и

трансакционе трошкове. Новац као складише вредности пружа једну алтернативу, која

је боља од чувања неких роба које током времена губе вриједност (намирнице итд),

мада и сам новац може, у време инфлације, да губи вриједност.

У старим временима користили су се племенити метали (злато, сребро). У

новије вријеме замијенио их је папирни новац, чиме су избјегнути трошкови

транспорта метала. Током XX века чекови су дјелимично потисли готов новац. У

најновије време развија се електронски начин плаћања, гдје рачунари још више

потискују папирни новац, што још више смањује трансакционе трошкове и повећава

ефикасност пословања.

Држава одавно уређује новчане ствари, понекад на добро, понекад на зло. Стога

је монетарна економија једна од централних области економске науке, чије су основне

теме новчана маса и каматне стопе. Утичући на ове величине, државна централна

банка пресудно или битно утиче на инфлацију и економску активност.Валута је ријеч

италијанског поријекла која означава новчану јединицу неке земље. У валуту спада

папирни и ковани новац који издаје држава или банка и у оптицају служи као средство

размене и законско средство плаћања. Свака држава обично има своју валуту.

I НОВАЦ

Функција новца као мјере вриједности састоји се у томе што новац пружа своју

употријебну вриједност за изражавање вриједности друге робе. Уз помоћ новца робе

постају међусобно мјерљиве. Да би се изразила вриједност неке робе у новцу није

2

потребно стварно присуство новца, већ новац ту функцију иако није физички присутна

одређена количина новца. Новац функцију мјерила вриједности остварује преко

мјерила цијене. Мјерило цијене је техничка мјера преко које новац врши функцију

мјерила вриједности, на примјер, ако злато има функцију новца онда један грам злата

као јединица мјере вриједности представља мјерило цијене. Мјерило цијене пружа

могућност да се вриједност робе изрази у новцу. Вриједност робе изражене у новцу

представља цијену робе.

Новац као прометно средствоврши функцију тако што се појављује као

посредник у размјени. Прије појаве новца, размјењивала се једна количина робе за

другу количину робе, то јест вршила се трампа (роба за робу – Р-Р). Претварање робног

облика вриједности у новчани и поновно претварање новчаног облика у робни облик

вриједности назива се метармофоза робе. Метармофоза робе се састоји из двије фазе –

прва се односи на продају, а друга на куповину. Продаја је много тежа фаза од

куповине зато што је много теже наћи купца за произведену робу него ли купити робу

уколико посједујете одређену количину новца. За вршење ове функције потребно је

стварно присуство новца. За обављање ове функције новац се стално налази у

прометној области. То стално кретање новца из руку једног власника у руке другог

власника назива се оптицај новца. Новац који се добије за продану робу не мора одмах

бити употријебљен за куповину нове робе. Ако се новац из оптицаја чува, то јест

гомила онда се може рећи да се новац претвара у благо. Постоји више разлога због

којих се развила ова функција начина,а то су:

1) Новац добијен од продане робе произвођач у многим случајевима чува због

економске сигурности. То обично чини, да набави храну и намирнице за случај рата,

суше и томе сличног.

2) Новац се издваја у амортизационе фондове

3) Новац се издваја у акумулациноне фондове

Чувањем новца у банци, новац не врши ову функцију, јер је уложен у штеднњу.

Новац као средство плаћањапојављује се када се куповина и плаћање робе не

врши истовремено. Продавач продаје купцу робу на кредит уз обавезу да је плати

после одређеног рока, па се због тога продавач јавља као повјерилац, а купац као

дужник. У тренутку купопродаје новац врши само функцију мјере вриједности, па због

тога и није реално пристуан. Када дође вријеме да се плати роба узета на кредит новац

мора бити реално присутан јер тада врши услугу средства плаћања.

3

Свјетски новацје функција коју новац врши у међународним економским

однносима на свјетском тржишту. Улогу свјетског новца врше племенити метали,

углавном злато и због тога држава мора имати извјесне количине злата у својим

трезорима. Свјетски новац врши исте функције као и новац у унутрашњем промету,

али најважнија му је функција средства плаћања. У међународном промету исплате се

не врше после сваке куповине. Дуговања и потраживања између појединих земаља

обично се компензују односно пребијају, а затим се разлике плаћају у злату или некој

страној валути. Зато је најважнија функција свјетског новца функција средства

плаћања то јест да покрије разлике између увоза и извоза. Плаћање у савременом

међународном робном промету врши се преко овлаштених националних банака.

Камата је цијена позајмљеног новца, што нам говори да је везана за зајмовани

капитал. Али камата је ирационални облик цијене, јер она није једнака вриједности

која се позајмљује, већ је само њен дио. Камата је цијена за одрицање ликвидности.

Према овој теорији власник расположивог новца се за одређено вријеме одриче од

потрошње или употребе свог расположивог новца позајмљујући га другом субјекту на

одређено вријеме. Таквим потезом он смањује своје резерве ликвидности, а за то

вријеме на које је позајмио капитал добија накнаду у облику камате.

Слика .1 Ковани новац

II БАНКЕ И БАНКАРСТВО

Наука о банкарству је дисциплина која научном методом објашњава посебан

аспект монетарних фактора и монетарних трансакција. Банкарство се бави

истраживањем улоге, значаја и пословања банака као значајних институција

финансијских и економских система земље. Она има задатак да испитује и прати општа

4

економска кретања која се испољавају функционисањем банака у банкарском систему.

Проучава функције и улоге банкарског система, банкарско пословање, а нарочито

односе, процесе и пословне трансакције који се јављају по основу стварања и

кориштења новца преко банака. Банкарство као научна дисциплина развило се другом

планином XIX вијека. Савремена схватања посматрају банку као специфично

предузеће које послује са новцем, због чега има већи друштвени значај у односу на

друга „обична“ предузећа. Осим овога приступа (микроекономског), банкарско

пословање се третира као цјелина економсих, финансијских и монетарних мјера којима

се банкарски систем ставља у функцију очувања стабилности националне валуте,

снабдијевања потребном количином новца и кредита, ефикасног платног промета...

(макроекономски приступ)

Стварање и развој банака омогућила је појава кованог новца. Међутим, како

је ковани новац постојао и прије нове ере, ипак се не може рећи да су банке у

данашњем смислу ријечи увијек постојале. Банке су се развијале кроз неколико фаза. У

првој фази долази до појаве хипотекарних и комерцијалних кредита у старом Риму. У

другој фази се појављује прва банка у историји банкарства, почетком петнаестог вијека

у Ђенови. Такођер се 1609. године оснива прва модерна банка, банка града

Амстердама. У трећој фази долази до одвајања новца од металне подлоге, појављују се

обвезнице... У четвртој фази долази до оснивања банака као дионичких друштава са

релативно великим властитим капиталом.

Банка, прва асоцијација на ову ријеч је мјесто чувања новца. У оквиру бројних

финансијских институција, у свим финансијских системима, банке имају главну улогу.

Банка представља организацију која прима новчана средства и користи та средства за

свој рачун у вршењу послова, давања кредита и за друге финансијске

операције.Постоји више врста банака.

Централна ( емисиона) банка према свом обиљежју јесте једниствена

емисиона банка, или банка банака. Њена улога, функција и одговорност у области

кредитно-монетарне, емисионе и девизне политике и регулисање новчане масе у

оптицају, произилазе из права и овлаштења које држава законом преноси на њу као

монетарну институцију те државе. Основно право ове централне монетране

институције јесте да одређује укупност односа у кредитно-монетарној сфери државе.

5

Стога, оваква институција има обиљежје националне банке, па се, по правилу,

припадност одређеној држави истиче у њеном називу.

Депозитне (комерцијалне) банке су најраспрострањенији облик банкарског

организовања, са примарним послом да прибављају средства из депозита и улога на

штедњну, и да их усмјеравају за одређене комерцијалне аранжмане (кредите)

приватних субјеката. Стога се ове банкарске институције и називају комерцијалним

банкама.

Универзалне банке (банке општег типа) баве се свим пословима из области

банкарског пословања у обиму и ширини самом величином банке и њеним

потенцијалом. И код ових банака депозитни посао представља примарни банкарски

посао за који се везују и сви други банкарски послови у одређеној величини.

Специјализоване и гранске банке баве се само појединим врстама банкарских

послова са свим обиљежјима пословне специјализације. У овој групи банака посебно

се разликују банке које се баве: инвестиционим пословима, извозним пословима,

увозним пословима, девизним пословима, пословима хартија од вриједности и другим

специјализованим банкарским пословима. Слично специјализованим банкама и

гранске банке обављају све или само неке банкарске послове за потребу појединих

дјелатности, привредних грана, за одређену производну групацију предузећа или

њихово удружење, односно асоцијацију. Ове банке се код нас обично познају по

атрибутима: „инвестициона“, „привредна“, „извозна“ и слично.

Пословне банке се, по правилу, развијају у земљама тржишне економије и

најчеће се баве кредитирањем развоја на основу депозита са другим роком.

Штедно-кредитне организације по својој основној друштвеној улози

припадају кругу банкарских и финансијских институција, иако не испуњавају

примарни услов банкарске активности креирања новчаних средстава. У зависности од

постављених циљева и структура послова које ће обављати штедно-кредитна

организација.

Банкарски послови у банкарској литератури групишу се различито, што је

резултат различитих схватања појединих аутора. У литературиј банкарски послови се

најчешће сврставају према њиховим заједничким особинама на: активне, пасивне и

неутралне банкарске послове.

6

Активни банкарски послови су они послови код којих се организација јавља

као повјерилац свог клијента (дужника). У оквиру активних банкарскх послова

разликују се: уговор о кредиту, ломбард, реломбард,есконт и реесконт

Уговор о кредиту је писмена исправа којом се банка обавезује да ће

кориснику кредита ставити на располагање одређени износ новчаних средстава, на

одређено или неодређено вријеме, за неку намјену или без намјене, уз истовремену

обавезу корисника да врати добијени новац уз уговорену камату, у вријеме и на начин

утврђен уговором.

Ломбард је давање кредита уз залог. Уговором о ломбарду банка даје

повјериоцу кредит, с тим што је повјерилац дужан да код ње депонује покретне ствари

као обезбјеђење да ће узети кредит вратити у року. Ствари које се дају у залог при

ломбарду мого да буду: вриједности, драгоцијености, ускладиштена роба, као и нека

потраживања клијената, с тим што при томе сва права клијента у вези са

потраживањем пренесе на банку. Код залагања робе клијент преноси на банку варант

(дио складишнице).

Реломбард је посебна врста уговора о ломбарду. Он се састоји у томе пто банка

која је дала кредит комитенту залогу ствари примљене од њега преноси на другу банку

и од ње добија новчана средства, тј. сада банка обавља ломбардовање. У том случају

комитент узета средства враћа оној банци код које се у залогу налазе његове ствари.

Есконт је продаја одређених хартија од вриједности њеном кориснику пре

његове доспјелости за наплату, уз одбитак припадајуће камате од дана есконтовања до

дана доспјелости. Хартије од вриједности обично су: менице, чекови, варанти,

упутнице и друго.

Реесконт представља посебну врсту уговора о есконту. Код реесконта као

уговорне стране јављају се двије банке, с тим пто је једна од њих она банка која је већ

закључила уговор о есконту, односно она је власник хартије од вриједности по том

основу, а друга банка купује те хартије од банке која је обавила есконтовање. Наиме,

код реесконта препродају се хартије од вриједности између двије банке за

потраживања која нису доспјела, при чему банка која је обавила есконтовање продаје

хартије другој банци, те обезбјеђује себи потребна средства.

Пасивни банкарски послови су послови код којих се банка јавлја као дужник

у односу на своје повјериоце. У пасивне банкарске послове спадају: емисиони послови,

7

издавање обвезница, издавање заложница, издавање благајничких записа, идзавање

потврда о депонованим средствима и улог на штедњну.

Емисиони послови подразумијевају послове у оквиру којих овлаштена банка

овавља емисију новвчаница, кованог новца и хартија од вриједности.

Обвезница је писмена исправа којом се њен издавалац обавезује да ће лицу

назначеном на обвезнци, или доносиоцу, исплатити одређеног дана износ наведен у

обвезници, односно износ ануитетског купона.

Банкарска заложница је писмена исправа коју банкарска организација,

хипотекарна банка, издаје клијенту када му на основу његових непокретних средстава

одобрава кредит.

Благајнички запис је краткорочни папир и средство регулисања количине

новца у оптицају и за регулисање ликвидности банака. Краткорочност разликује

благајнички запис од обвезнице.

Потврда о депонованим средствима је писмена исправа о депонованим

средствима без намјене код банке, са роком враћања дужим од једне године. Потврду о

депонованим средствима издаје банка која је примила новчана средства.

Улог на штедњу је уговор којим лице које располаже новчаним средствима

(улагач) предаје ова средства на чување банкарској организацији, уз њену обавезу да

му их чува и на његов захтјев исплати у жељеном износу, као и да му за кориштење

тих средстава исплати уговорену камату.

Оснивање банака- Банка се оснива као акционарско друштво оснивачким

актом и обезбјеђењем средстава за оснивачки капитал банке. Банку могу основати

домаћа и страна правна и физичка лица. Банка се не може основати као једночлано

акционарско друштво. За оснивање банке потребно је да постоје најмање два оснивача.

Платни промет представља све врсте плаћања између различитих субјеката.

Уколико се овај промет одвија путем банака тада се ради о платном промету путем

банке што представља неутрални посао банке. Из овакве дефиниције платног промета

произилази и његова подјела на готовински и безготовинси платни промет.

Интрументи платном промета су налог за уплату, налог за исплату, налог за пренос и

налог за наплату.

8

Банкарска гаранција је банкарски услужни посао којим банка гарантује

повјериоцу да ће дужник уредно извршити своју овавезу тј. да ће повјериоцу измирити

обавезу о доспјелости ако то дужник не учини. Банка се код ових послова појављује у

улози јамца. У теорији постоје друга мишљења према којима је банкарска гаранција

једнострано-обавезни уговор између банке и корисника гаранције, јер обавеза настаје

само за банку.

Кредит је један од најзначајнијих банкарских производа, како данас тако и у

прошлости. По дефиницији, кредит је дужничко-повјерилачки однос заснован на

уступању права располагања новчаним средствима од стране комитента (кредитора,

зајмодавца, банке) дужнику (кориснику кредита, зајмопримцу) на одређено вријеме и

под одређеним условима (вријеме отплате, камате, покриће и слично).

Кредитна политика банке треба да представља оквир кредитне активности

банке, који је састављен од јасне свакодневне оперативне процедуре. Оно на чему

треба да се заснива кредитна политика јесте максимизација профитабилности кредитне

активности у оквиру ризика прихватљивог за банку. Да би се то могло постићи

потребно је да банка има одговарајући стручни кадар, који ће бити гаранција за

одговарајући ниво квалитета кредитног портфолија и одржавање нивоа кредитних

губитака са обимом раста кредитне активе.

Обавезна резерва представља износ средства које су банке у обавези да положе

на рачуне које је централна банка прописала за ову намјену. Обавезна резерва је

инструмент монетарне политике који централна банка користи у мањем или већем

обиму, у зависности од услова конкретног финансијског система. Степен

рестриктивности монетарне политике примјеном овог инструмента одређен је стопом

обавезне резерве, која може бити јединствена или диференцирана, као и базом на коју

се стопа примјењује.

Финансијски систем је један од најважнијих подсистема у оквиру привредног

система, и сам састављен од више елемената који омогућују несметан ток

финансијских средстава у једној друштвено-економској заједници. Финансијски

систем представља механизам и водич, односно систем канала којим се врши трансфер

финансијских средстава између реазличитих група и субјеката у привреди. Обавља

огроман број функција у привреди: функцију штедње, функцију благостања,

ликвидносну функцију, кредитну функцију, функцију плаћања, функцију заштите од

9

ризика, макроекономску функцију и остале. Најважније особине финансијског система

су динамичност, отвореност и комплексност.

III ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ

Финансијска тржишта се могу посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем

смислу, финансијска тржишта постоје свуда гдје се обављају финансијске трансакције.

У ужем смислу, могу се дефинисати као организована мјеста на којима се сусрећу

понуда и потражња за различитим облицима финансијских инструмената. Финансијска

тржишта представљају најзначајнији фактор укупног економског и привредног система

у земљама са развијеном тржишном привредом. Она омогућава нормално одвијање

10

привредниг односа. Према типу финансијске активе имамо четири врсте финансијских

тржишта: тржиште новца, тржиште капитала, девизно тржиште и тржиште

финансијских деривата.

Финансијски инструменти су: акције, опције, обвезнице, благајнички записи,

хипотеке, варанти, фјучерси, комерцијални записи и слично. Акција представља једно

од следећа два значења:

а) Удио који сваки учесник у акционарском друштву има у имовини друштва (његов

основни удио)

б) Исправа помоћу које њен власник стиче право учешћа у расподјели добити

акционарског друштва (дивиденде)

Обвезница је документ којим издавач (дужник) признаје да има финансијску

обавезу ка повјериоцу, а служи повјериоцу као доказ за то и средство прикупљања

наплате. Дужник је касније обавезан да измирује своју обавезу, тако што враћа

позајмљени износ, са каматом или другачије, у складу са почетним условима.

Хипотека је заложно право на непокретности, које овлаштава повјериоца да,

ако дужник не исплати дуг и доспјелости захтјева наплату потраживања обезбјеђеног

хипотеком из вриједности непокретности. Хипотека је једини начин залагања

непокретних ствари, који изузетно погодује правном промету. За дужника је повољан,

зато што је то најјефтинији начин да дође до неког кредита.

Варанти су финансијски инструменти који се најчешће емитују заједно са

обвезницама и преференцијалним акцијама и омогућују њиховом имаоцу да у

одређеном периоду времена купи одређени износ акција, по одређеној цијени која је,

готово без изузетака, виша од тренутне тржишне цијене акције.

Фјучерс представља обавезу да се купи или прода одређена роба или

финансијска актива као што су нпр. жито, злато или хартије од вриједности одређеног

дана, по унапријед одређеној цијени. Фјучерс уговор, као и термински уговор,

представља споразум између двије стране о куповини или продаји активе у познато

будуће вријеме за познату цијену. Постоје три врсте (варијанте) фјучерс уговора:

а) Каматно-стопни фјучерс (Који се котирају према каматним индексима)

б) Валутни фјучерс (Котирају се према валути из уговора)

в) Фјучерски акцијских индекса (Који се котирају према предметном индексу)

Неке од главних одлика фјучерса су:

11

а) Испорука се не врши тачно у дан, већ у току мјесеца

б) Њима се регуларно тргује на берзи фјучерса и цијене се редовно објављују у дневној

штампи

в) Купац и продавач фјучерса заклључују посебне уговоре са клириншком кућом, којој

морају да уплате прописани иницијални депозит (маргину)

г) Испорука и плаћање гарантују клириншка кућа

д) Најчешће не долази до стварне испоруке, већ се само исплаћује разлика у цијени, тј.

пребијање салда.

Фјучерски имају вишеструки значај у управљању ризиком, за савлађивање проблема у

финансирању, макроеконосме аспекте (стабилност цијена) и слично. Постоје робни и

финансијски фјучерси.

Опције представљају посебан тип финансијских инструмената. Организована

трговина опцијама почела је 1973. године у Чикагу и од тада трговање опцијама

доживљава велики развој. Опција подразумијева право, али не и обавезу, да се купи

односно прода одређена актива, по унапријед договореној цијени у оквиру одређеног

времеснког периода. Ова специфичност опције, која купцу оставља могућност не

реализовања опционог уговора, сврстава је у категорију која се означава појмом

„условна права“. Цијена опције која се плаћа да би се ово право стекло назива се премија.

Своп је финансијски уговор који обавезује једну страну да замјени скуп исплата

које посједује за други скуп исплата које посједује друга страна. Свопови се често

користе код хеџинга, како би се умањио одређени ризик, на примјер, каматни ризик, а

користе се и у шпекулативним радњама. Већином свопова тргује се на ванберзовском

тржишту, мада се одређени типови свопова могу наћи и на трговању на тржиштима

фјучерса. У пракси се најчешће користе сљедеће врсте своп аранжмана:

а) Своп камате стопе

б) Валутни своп

в) Акцијски своп

г) Робни своп

Комерцијални записи су дужнички вриједоносни папири које издају предузећа

у сврху прибављања краткорочних средстава, ради обезбјеђења ликвидности у

условима поремећаја у приливима и одливима средстава.

12

Тржиште новца чини дио финансијског тржишта, и као његов важан сегмент,

представља високоспијализовани облик куповине и продаје новца, осталих ликвидних

средстава и краткорочних хартија од вриједности. Цијена новца је камата. Тржиште

новца тргује дневним, терминским новцем и краткорочним хартијама од вриједности, у

зависности од начина и услова пословања разликујемо примарно и секундарно

тржиште новца.

Форворд уговор или термински уговор је проста изведена хартија од

вриједности, односно уговор о купопродаји одређене финансијске активе по унапријед

одређеној цијени, гдје ће испорука активе и коначно плаћање извршити одређеног дана

у будућности.

Тржиште новца и капитала је облик тржишта на коме се новчана средства

траже и нуде дугорочно. То је специјализовано тржиште на коме се тргује дугорочним

новчаним средствима – капиталом и дугорочним хартијама од вриједности. Тржиште

капитала представља институционализован организован простор са свим потребним

елементима за његово функционисање, у тачно одређеном времену, као и правила и

узансе понашања учесника. За разлику од тржишта новца, тржиште капитала мора

бити, и јесте, институционализованог карактера у свим земљама тржишне привреде.

IV ФИНАНСИЈЕ

Финансије представљају својеврсну умјетност и науку управљања новцем.

Сама појана финансија је везана прије свега за новац и новчана плаћања, аналогно

овоме финансије ће постојати докле год постоји и новац. У погледу финансијске

активности финансије се дијеле на монетарне, пословне, међународне, банкарство,

осигурање и фискалну економомију.

13

Међународне финаисије представљају све врсте плаћања и преноса

финансијских средстава између правних и физичких лица различитих земаља.

Пословне финансије са макроекономског приступа представљају подстистем

укупног финансијског система земље.

Инфлација се дефинише као општи пораст цијена. Инфлацију мјеримо општом

стопом инфлације. Стопа инфлације преставља процентуалну промјену општег нивоа

цијене. Општи ниво цијена мјери се израдом одговарајућих индекса цијене. Фактори

који се идентификују као основни узрочници инфлације сврставају се у двије групе:

а) Монетарни (Основни узрок је експанзија новчане масе)

б) Немонетарни ( Високи трошкови пословања, раст личних доходака...)

Девизни систем је скуп начела и законских прописа, мјера и инструмената који

се регулишу услови плаћања са иностранством. Девизни систем може бити либералан

и регулисан. Ово зависи од стања у коме се налази национална привреда. Разлика

између ових система је у томе што је у либералном девизном систему субјектима у

пословању с иностранством остављена већа слобода у пословању и располагању

девизним средствима, док су у регулисаном систему ова права више или мање

ограничена.

Девизно тржиште је тржиште за размјену валута које је распрострањено у

цијелом свијету. Девизно тржиште је најликвидније и највеће финансијско тржиште на

свијету. Примарна сврха девизног тржишта је да помогне интернационалном трговању

и нвестицијама, допуштајући појединцима, предузећима и владама да претворе једну

валуту у другу. Дефизно тржиште има велики значај у функционисању финансијског

система једне земље. Оно представља везу националне привреде са међународним

окружењем. Основна сврха постојања овог тржишта је у томе да омогући несметано

обављање међународног платног промета и одржавање међународне ликвидности

земље. На њему се, преко цијене домаће валуте ( девизног курса), најбоље види

ефикасност једне националне економије.

Златни стандард постоји кад монетарне власти посједују довољно златних

резерви за промијенити у злато сав новац који је издан у оптицај по обећаном течају.

Златни стандард ограничава моћ владе за инфлацијом цијена кроз прекомјерно

издавање папирнате валуте. Након другог свјетског рата, договорима постигнутим на

Конференцији у Бретон Вудсу 1944. године, ступио је на снагу задњи Златни стандард

14

по којем су многе земље везале течај својих валута за Амерички долар. Сједињене

Америчке државе су тада обећале фиксну цијену злата од тридесет пет долара по унци.

Посљедично, све валуте везане за течај долара су тиме добиле фиксну вриједност у

златном смислу. Златни стандард је укинут 1971. године, од стране предсједника

Ричарда Никсона. Овиме су модерне свјетске валуте изгубиле материјалну подлогу, а

средишње банке од којих су многе у приватном власништву, добиле теоријску

могућност издавања новца у неограниченим количинама.

ЗАКЉУЧАК

Новац је својервсна роба за коју се може купити свака друга роба. Новцем се

распоређују и размјењују сви други производи људског рада. Уобичајена

дефиниција новца каже да је новац обрачунска јединица, спремник вриједности, те

средство размјене. Функције новца су: новац у функцији мере вредности, средство

промета, новац као благо, средство плаћања и светски новац. Стварање и развој

15

банакаомогућила је појава кованог новца. Наука о банкарству је дисциплина која

научном методом објашњава посебан аспект монетарних фактора и монетарних

трансакција. Банкарство се бави истраживањем улоге, значаја и пословања банака

као значајних институција финансијских и економских система земље. Она има

задатак да испитује и прати општа економска кретања која се испољавају

функционисањем банака у банкарском систему.Банка представља организацију која

прима новчана средства и користи та средства за свој рачун у вршењу послова,

давања кредита и за друге финансијске операције. Финансијска тржиштасе могу

посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу, финансијска тржишта

постоје свуда гдје се обављају финансијске трансакције. У ужем смислу, могу се

дефинисати као организована мјеста на којима се сусрећу понуда и потражња за

различитим облицима финансијских инструмената. Финансијска тржишта

представљају најзначајнији фактор укупног економског и привредног система у

земљама са развијеном тржишном привредом. Финансијски инструментису: акције,

опције, обвезнице, благајнички записи, хипотеке, варанти, фјучерси, комерцијални

записи и слично. Финансијепредстављају својеврсну умјетност и науку управљања

новцем. Сама појана финансија је везана прије свега за новац и новчана плаћања,

аналогно овоме финансије ће постојати докле год постоји и новац. У погледу

финансијске активности финансије се дијеле на монетарне, пословне, међународне,

банкарство, осигурање и фискалну економомију. Главни закључав који можемо

извући из овог рада, је то да су новац и банке саставни дио данашњег свијета. Све

се одређује преко новца и све се врши преко њега. Но све више губимо "класични

новац", а све више се користи виртуални.

ЛИТЕРАТУРА

Предраг Мацура,Маркетинг, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2009

године.

Др. Момчило Милисављевић, Центар за издавачку делатног економског факултетау Београду,

Београд

Интернет страница: studenti.rs, доступна 30.3.2015

16

Интернет страница: bs.wikipedia.org, доступна 30.3.2015

17

Мишљење ментора и оцјена матурског рада

I МИШЉЕЊЕ:

II ОЦЈЕНА РАДА:

III ОЦЈЕНА НА ОДБРАНИ РАДА:

18