Seminar Ski Rad 1

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET

DOBOJ

Seminiarski rad iz

Saobraćajnog prava

Tema:Vozila

Mladen Mihalović 61/90 ,

Magdalena Milicevic 6/09 Mentori:

Danijela Maksimović 261/09 dr Dragan Jovanovic doc

Bojan Popović 63/09. Asistent: Brankica Popovic

Saobracajni fakultet Doboj

SADRZAJ

1.VOZILA……………………………………………………………………..2

2.1 Tehnicke karakteristike…………………………………………..6

2.2 Uslovi koje vozila moraju ispunjavati………………………7

2.3 Individualizacija motornog vozila usaobracaju………10

3.Tehnicki pregledi motornih I prikljucnih

vozila…..12

4.Literatura……………………………………………

13

1


2


1. Vozila Vozilo kao sredstvo namenjeno za kretanje po putu odnosno za prevoz lica I stvari moze

se posamtari sa pravnog ,tehnickog I ekonomskog stanovistva.Glavni problemi vozila ticu se ,

pre svega ,upravno-pravnih I imovinsko pravnih odnosa I regulisanu su normama

medjunarodnog I unutrasnjeg prava.Relativno veliki broj normi normi odnosi se direktno ili

indirektno na vozila.

Konvencije o saobracaju na putevima ne daje defeniciju vozila nego daje definiciju

pojedinih vrsta vozila na putevima (Sl.glasnik SR br.41/09) daje sledece definicije vozila :

- vozilo je sredstvo koje po konstrukciji ,uredjajima,sklopovimma, I opremi namenjeno I

osposobljeno za kretanje po putu.

-bicikl je vozila sa najmanje dva tocka koje se pokrece snagom vozaca,odnosno

putnika ,koja se pomocu pedala ili tucuca prenosi na tocak,odnosno tockove.

-motorno vozilo je vozilo koje se pokrece snagom sopstvenog motora , koje je po

konstrukciji ,uredjajima ,sklopovima I opremi namjenjeno I osposobljeno za prevoz lica

odnosno stvari za obavljanje radova , odnosno za vucu vucu prikljcnog vozila osim sinskih

vozila

-moped je motorno vozilo sa dva tocka cija je najveca konstruktivna brzina bez obzira na

nacin prenosa ne prelazi 45 km/h,pri cemu radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa

unutrasnjim sagorevanjem ne prelazi 5 ,ili sa motorom cija najveca trajna nominalna snaga

ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektricni pogon.

-laki tricikl je motorno vozilo je motorno vozilo sa tri tockacija najveca konstruktivna

brzina ,bez obzira na nacin prenosa ,ne prelazi 45 km/h,pri cemu radna zapremina motora

kada ,kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorijevanjem sa pogonom na benizn ne prelazi 5

, ili cija najvece efektivna sanga motora neprelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa

unutrasnjim sagorijevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili cija je najveca trajna

nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektricni pogon.

3


Motocikl je motorono vozlilo sa dva tocka ili sa tri tocka asimetricno rasporedjena u

odnosu na srednju poduznu ravan vozila (motocikl sa bocnim raspordejenim sjedistem),cija je

najvece konstruktivna brzina bez obzira ba bacin prenosa prelazi 45 km/h ili sa motorom cija

radna zapremina motora prelazi 5 , ili sa motorom cija njaveca trajna nominalna snaga 4 kW

kada vozilo ima elektricni motor.

Teski tricikl je motorno vozilo sa tri tocka simetricno rasporedjenih u odnosu na srednju

poduznu ravan vzila cija najveca konstruktivna brzina bez obzira na nacina prenosa prelazi 45

km/h ili sa motorom cija je radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrasnjim

sagorijevanjem sa pogonom na benzin prelazi 5 , ili cija najveca efektivna snaga motora

prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorijevanjem sa drugom vrstom

pogonskog goriva ili cija je najveca trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima

elektricni pogon

Laki cetvorocikl je motorno vozilo sa cetriri tocka cija masa ne prelazi 350 kg sto ne

ukljucije masu baterije vozila sa elektricnim pogonom cija najveca konstruktivna brzina bez

obzira na nacina prenosa ne prelazi 45 km/h pri cemu randa zapremina motora kada vozilo ima

motor sa unutrasnjim sagorijevanjem sa pogonom na benzin ne prelazi 5 , ili cija najveca

efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorijevanjem sa

drugom vrstom pogonskog goriva ili cija je najveca trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4

kW ako vozilo ima elektricni motor.

-teski cetvorocikl je motorno vozilo prvenstveno namjenjeno za prevoz lica cija masa ne

prelazi 400 kg odnosno 550 kg za teretna vozila sto ne ukljucuje masu baterije vozila sa

elektricnim pogonom I cija najveca efektivna snaga motora veca od 15 kW

Vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz lica,cija je

masa veca od 400 kg ,I cija najveca efektovna snaga ,odnosno najveca trajna nominlana snaga

motora veca od 15 kW

Putnickio vozilo je vozilo za provoz putnika koje ima najvise 9 mesta za sjedenje

ukljucujuci I mjesto za vozaca

4


Autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima vise od devet mjesta za sjedenje

ukljucujuci I mjesto za vozaca

Trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja elektricnom energijom

Teretno vozilo je motorno vozilo sa najmanje cetiri tocka ,koje je namenjeno za prevoz

tereta ,odnosno vrsenje rada na nacina da se vozilom prevoziti nikakav drugi teret odnosno za

vucu prilljucnih vozila ,cija je masa veca od55 kg,I cija najveca efektivna snaga ,odnosno

najveca trajna nominlana snaga motora je veca od 15 kW

Skupa vozila je sastav vucnog vozila I prikljucnog,odnosno prikljucnih vozila koji u

saobracaju na putu ucestvuju kao jedna cjelina.

Turisticki voz je skup vozila koji cine vuzno vozilo I prikljucna vozila namenjen za

prevoz putnika u parkovima ,hotelsko-turistickim I slicnim naseljima,na povrsini na kojoj se ne

obavlja saobracaj I putu na kome se saobracaj obavlja u turisticke svrhe I ija konstruktivna

brzina ne prelazi 25 km/h

Radna masina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvodjenje odredjenih

radova(kombajn,valjak,grejder,utovarivac,rovokopac,buldozer,viljuskar, itd.) I cija konstruktivna

brzina ne prelazi 45 km/h

raktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine I koje je prvenstveno namenjeno

za vucenje,guranje,nosenje ili pogon izmjenljivih prikljucaka za izvodjenje prvenstveno

poljoprivrednih sumskih ili drugih radova I za vucu prikljucnih vozila za traktor

Motokulti vator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-uprvljackog I tovarnog

dijela,koji su konstruktivno razdvojeni,a u saobracaju na putunucestvuju iskljucivo kao jedna

cjelina,ciji pogonski dio prema konstrukciji ,uredjajima,sklopovima I opremi je namenjen I

osposobljen za guranje,vucenje,nosenje ili pogono izmjenlljivih prikljucaka za izvodjenje

poljoprivrednih radova ,cija najveca konstruktivna brzina nije veca id 30 km/h I cija snaga

motora nije veca od 12 kW

5


Prikljucno vozilo je vozilo koje po konstrukciji ,uredjajima,sklopovima I opremi

namenjeno I osposnobljeno da bude vuceno od drugog vozila,a sluzi za prevoz putnka ,odnosno

stvari,odnosno za obavljanje redova

Prikljucno vozilo za traktor je prikljucno vozilo koje je namenjeno da bude vuceno

iskljucivo od traktora

Prikljucak za izvodjenje radova je izmjenjivo orudje koje sluzi obavljanju

poljoprivrednih,sumskih ili drugih radova,I koje se u svrhu izvodjenja radova postavlja ili

prikljucuje na motorno vozilo.

Tramvaj je sinsko vozilo namjenjeno prvenstveno za prevoz putnika,koje se krece po

sinama,I koje radi napajanja elektricnom energijompovezano na elektricni vod

Vojno vozilo je je svako borbeno I ne borbeno vozilo ili drugo vozilo koje je registrovano

po posebnim propisima ministarstva nadleznog za poslove odnrane,kao I svako drugo obelezeno

vozilo dok se ,po osnovu izvrsavanja materijalne obaveze,nalazi na koriscenju u jedinicama I

usatnovama ministarstva nadleznog za poslove odbrane I Bojske Srbije

Registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstvaeni registar vozila za koje je

zadata saobracajna dozvola,registarske tablice I registraciona naljepnica

Masa vozila je masa praznog vozila sa svim punim rezervoraima I propisanom opremom

Nosivos vozila je masa do koje se vozilo moze opteretiti prema dekalaraciji

proizvodjaca,pri cemu se u tu masu racuna I vertikalno opetecenje koje vozilo prima od

prikljucnog vozila

Njaveca dozvoljena masa vozila je zbir mace vozila I nosivosti vozila

Ukupna masa vozila je masa vozila I masa kojom je vozilo optereceno

Najveca dozovoljena ukupna masa vozila,odnosno skupa vozila je najveca masa

operecenog vozila,odnosno skupa vozila,koji je nadlezan drazavni organ propisao kao

dozvoljenu

6


Najveca dozvoljena masa skupa vozila je zbir najvecih dozvoljenih masa vozila koje cine

skup,umanjen za vertikalno opterecenje koje vozilo prima od prikljucnog vozila.

Ukupna masa skupa vozila je masa opterecenog skupa vozila (lica I teret)

Osovinsko opterecenje je dio ukupne mase vozila u hotizontalnom polozaju kojim

njegova osovina opterecuje kolovoz.

2.1 Tehnicke karakteristike

Prema tehnickim karakteristikama vozila su podijeljena ili grupama ili na vrste I

kategorije.Ovo grupisanje ima svoj znacaj narocito kod utvrdjivanja uslova koje vozilo u

saobracaju mora ispunjavati,uslove kohe vozac mora ispuniti da bi mogao upravljati tim vozilom

u saobracaju,osiguranja vozaca I robe ,odnosno putnika,regulisanja uguvuorenih odnosa,naknade

za puteve itd..

Medjunarodna konvencija ne ulazi u svojinska prava,nego propisuje tehnicke uslove koje pre

svega motorna vozila moraju ispunjavati u saobracaju.Takvu potrebu namtnuli su pre

svega,interesi bezbjedjednosti saobracaja jer je motorno vozilo znacajan faktor bezbjedonsti

saobracaja.Unutrasnjim (nacionalnim)zakonodavstvom mogu se propisati stroziji uslovi od onih

koje je predvidjela konvencija Medjutim ,zemlje potpisnice Konvencije ne mogu traziti da

strana vozila u medjunarodnom saobracaju ispunjavaju te uslove predvidjene unutrasnjim

propisim.One su obavezne prihvatiti ,odnosno dozvoliti ucesce u saobracaju ,stranim motornim

vozilima ukoliko ispunjavaju uslove predvidjene Konvencijom,bez obzira sto eventuano ne

ispunjavaju sve uslove propisane unutrasnjim propisima te zemlje

Drumsko vozilo se ne smatra sastavnim dijelom teritorije na kojoj zemlja registracije

vozila ima suverinitet,analogan drzavnoj pripadnosti broda ili aviona.Drzavna pripadnost broda

ili aviona stvara direktnu vezu izmedju njih I drzave ciju pripadnost imaju bez obzira na

vlasnistvo.Povreda drzavne pripadnosti broda ili aviona samtra se direktnom povredom

7


suvereniteta drzave kojoj pripadaju. Kod drumskih vozila postoji odnos izmedju vlasnika I

drzave ,a nema direktnog odnosa izmedju vozila I drazve kod koje je ono registrovano.

Ima vise razloga zbog koji drumskom vozilu,za razliku od broda I aviona nije priznata

drzavna pripadnost.Zbog velicine vozila,njegovih karatkteristika povrsine koji koristi za kretanje

itd.,preovladavao je interes suverenosti nad pravom drzave u kojoj je vozilo

registrovano.Naime,drumska vozila su relativno mala I ne predstavljaju samostalnu cjelinu.Ovo

vozilo je uvjek u stvarnoj vezi sa teritorijom I od nje se nemoze odvojiti .Pored toga,drumsko

vozilo se uvjek nalazi na teritoriji neke drzave za razliku od broad ili aviona(Slobodno

more,vazdusni prostor).Ovakav pravni rezim drumskog vozila na stranoj teritoriji utice na pravni

tretman vozila,odnos I ovlascenja nadleznih organa drzave na cijoj se tritoriji nalazi prema vozilu

I vozacu,kontrolu saobracaja,pregled vozila itd.

Sa stanovistva imovinskog prava,vozilo je tjelesna,pokretna nedeljiva stvar.Po pitanju

vlasnistva ,prava koriscenja I drugih prava nema specificnosti koje ih u pravu izdvajaju od

drugih stvari istih karakteristika.Vozilo se moze nalaziti u suvlasnistvu.Posto se radi o nedeljivoj

stvari suvlasnici su idealni vlasnici.Pretpostavlja se,dok se suprotno ne dokaze svaki suvlasnik

ima jednake dijelove suvlasnistva.Za upravljanje vozilom,deobu dobiti,snosenje troskova I

razvrgnuca suvlasnistva primjenjuju se nacela gradjanskog prava.38

2.2 Uslovi koje vozila moraju ispunjavati

U saobracaju mogu ucestvovati samo ona vozila koja ispunjavaju propisane uslove.Ovi

uslovi nisu isti za sva vozila nego zavise od vrste I kategorije vozila odnosno njegovih vozno-

dinamickih karakteristika.Sto je pogonska znaga brzina kretanja,dimenzije I najveca dozvoljena

tezina vece,to sup o pravilu propisi I uslovi stroziji.Drugim rijecima.zahtjevi koji se pred

vozilo ,u pogledu uslova postavljaju zavise od opasnosti (rizika ) koju to vozilo unosi u

saobracaj.Najveci rizik unose motorna vozila pa su I zahtjevi koji se postavljaju u pogledu

tehnickih uslova koje ova vozila moraju ispunjavati najveci.

Motorno vozilo ima karakter opasne stvari.Za njegov pogon koristi se relativno velika

energija.Zahvaljujuci tome ono se krece relativno velikim brzinama I to na ogranicenom prostoru

8


(putu) koji je,kako smo ranije istakli,dostupan velikom broju ucesnika u saobracaju.Da bi se

obzbjedili uslovi zauredno I relativno bezbjedno odvijanje saobracaja,neophodno je,pored uslova

koje moraju ispunjavati putevi I pojedine kategorije ucesnika u saobracaju,propisati I uslove

koje moraju ispunjavati vozila a posebno motorna vozila.

Ispitivanje vozila.Motorna I prikljucna vozila se nemogu pustiti u promet a to znaci ne

mogu se pojaviti na trzistu,a time ni u saobracaju,bes odgovarajuceg odobranje(atesta).Ovom

odobrenju predhodi ispitivanje u toku koga se utvrdjuje da li ova vozila ispunjavaju propisane

uslove.Ispitivanju podlijezu sva motorna I prikljucna vozila bez obizra da li se serijski ili

pojedninacno proizvode ili prepravljaju.Pored vozila ispitivanju podlijezu I rezervni dijelovi koji

su znacajni sa aspekta bezbjednosti saobracaja odnosno koji predstavljaju akrivne elemente

bezbjednosti vozila,kao sto su: dijelovi uredjaja za upravljanje,zaustavljanje,spajanje vucnog I

prikljucnog vozila,osvetljenje,davanje svjetlosnih znakova I sl.

Svako motorno vozilo ili prikljucno vozilo,koje se pojedinacno proizvodi ili prepravlja

mora biti ispitano (atestirano).Medjutim,vozila koja se serijski prozivode ne moraju

pojednicano biti ispitana,nego dovoljno je ispitati nekoliko vozila iz serije ako ispunjavaju

odobrenje vazi za sva ostala vozila iz te serije koja su proizvedena po istoj dokumentaciji.

Izmjena tehnickog stanja vozila.U praksi se cesto ne pravi dovoljnojasna razlika izmedju

izmjene tehnickog stanja I prepravke vozila.Ova razlika nije formalne ili terminoloske nego I

sustinske prirode.Kod izmjene tehnickog stanja nije potrebno vrsiti ispitivanje(atestriranje)vozila

dok kod prepravke jeste.Ako se u staro vozilo (npr. ‘’Zastava 101’’) ugradjuje nov motor

proizveden za isti tip vozila onda je to izmjena tehnickog stanja,vozilo ne treba zbog toga

ispitivati,nego samo na osnovu isprave (racuna) izvrsi promjena u saobracajnoj

dozvoli,Medjutim ako se u to vozilo (‘’Zastava 101’’) ugradjue motor proziveden za drugi tip

vozila (npr ‘’Mercedes’’) onda je to prepravka I u postupku ispitivanja mora se utvrditi kako je

ugradjivanje izvrseno ,da li je uredjaji I dijelovi na vozilu mogu podnijeti sile koje prozvodi novi

motor(mjenjac,diferencijal I dr.) itd.

Homologacija1 opreme I dijelova motornih vozila.Potreba izjednacavanja izrade I

kvaliteta dijelova,uredjaja I opreme za motorna vozila na medjunarodnom planu,doprinijela je da

1 Postupak obaveznog atestiranja u ovom slucaju opreme i djelova mtornog vozila

9


se zakljuci Sprozaum o jednoobraznim uslovima za homologaciju I uzajamno priznavanje

homologacije opreme I dijelova motornih vozila ,oznake homologacije I sproveode postupak

medjusobnog priznavanja odobrenih homologacija.Najmanje dve drzave potpisnice mogu

izgraditi nacrt pravilnika o uslovima homologacije odredjenog uredjaja ili opreme motornih

vozila I dostaviti ga drugim drzavama preko Generalnog sekretara UN.Nacrte pravilnika

razmatra grupa eksperata za konstrukciju vozila (WP 29)evropske ekonomske komisije (ECE) I

prepopurucuje ih vladama radi prihvatanja.Drzava moze prihvatiti ili ne prihvatiti predlozeni

pravilnik.Do sada je donijeto preko 100 pravilnika o jednobrazim uslovima za hmogolaciju

pojednih dijelova I opreme za motorna vozila.Srbija (ranije Jugoslavija) je ratifikovala najveci

broj ovih pravlinka dok se jedan broj nalazi u postupku ratifikacije.

Prema navedenom sporazumu postupak obaveznog atestiranja (homologacije) odnosi se

na odrenjenje bitne-vitalne katakteristike (uredjaji I dijelovi) vozila.ispitivanju I postupku

homologacije ne podlijezu sve nego samo one karakteristike koje su bitne za bezbjednost

eksploataciju motornog vozila u saobracaju.Motorno vozilo je slozen proizvod,a ovi procesi o

homologaciji ne odnose se na njega kao sjelinu u eksploatacaiji nego samo na odredjenje

uredjaje I dijelove.Moglo bi se desiti da I pored ispitanih dijelova I uredjaja u montazi nastane

greska.

Ne samo pri ukljucivanju u saobracaj nego I u toku eksploatacije vozilo mora ispunjavati

propisane uslove.porpisima su predvidjeni instrumenti koji obezbjedjuju da se I u toku

eksploatacije vrsi selekcija vozila ukoliko prestanu ispunjavati potrebne uslove.

Jedna od mjera druzstvene intervencije kojom se to postize je I tehnicki pregled.Redovan

tehnicki pregled motornih I prikljucnih vozila vrsi se periodicno (za vecinu vozila jednom

godisnje ,a za neka svakih 6 mjeseci).Pored toga vozilo se moze uputiti I na vanredni tehnicki

pregled,ako se osnovano posumnja u tehnicku ispravnost za bezbjednost znacajnih uredjaja I

sklopova,ostenja u saobracajnoj nezgodi itd,.U okviru kontrole saobracaja vrsi se I kontrola

tehnicke ispravnosti vozila I u zavisnosti od utvrdjenog stanja preduzimaju se propisane

mjere.Jedna od ovih mjera je I iskljucivanje vozila iz saobracaja u koliko zbog tehnicke

neispravnosti ugrozava ucesnike ucesnike u saobracaju.

10


Kada je rijec o uslovima koje motorna vozila moraju ispunjavati u saobracaju,treba imati

u vidu da danas postoje ozbiljni zahtjevi za dalje poboljsanje bezbjednosti saobracaja,ustedu sve

skuplje enrgije I smanjanje emisje stetnih gasova I buke.Ovi zahtjevi su doprinijeli razvoju novih

tehnologioja I tehnickih propisa sto je,izmedju ostalog,uslovilo I smanjenje tezine vozila.To je

izazvalo aktuelnu polemiku o performansama,trajnosti.isplativosti I prilagodiljivosti ovih vozila

nekim uslovima savremenog saobracaja

U uskoj vezi sa bezbjednoscu vozila je I teret koji se na vozilu prevozi.Vrste I domasaji

opasnosti tereta u saobracaju mogu biti razlicite.Jednu vrstu cine tereti koji sami po sebi nisu

opasni (po svojim svojstvima),ali to postaju u saobracaju zbog toga sto nisu pricvrsceni,pravilno

slozeni,rasporedjeni ili je vozilo preoptereceni itd.Drugu vrstu cine tereti koji po svojim

svojstima inace predstavljaju povecanu opasnost za okolinu bez obzira gdje se nalaze.Radi se pre

svega o opasnim materijama cija se opasnost u saobracaju moze jos vise potencirati.

2.3 Individualizacija motornog vozila u saobracaju

Po medjunardonim I unutrasnjim propisima svako motorno vozilo u saobracaju mora biti

individualan.Individualizacija se sastoji od registracije,registarskih oznaka,oznaka za

identifikaciju a u medjunarodnom saobracaju I o od oznaka za raspoznavanje drzave u kojoj je

vozilo registrovano.

Registracija vozila.Najvaznija pravna posledica registracije je da ona daje pravo ucesca

sa registrovanim vozilom u saobracaju.Za registrovano vozilo izdaje se isprava o registraciji

(saobracajna dozvola)I spoljne oznake (registarske tablice).Isprava o registraciji je dokument

ponovazan za ucesce I u medjunaradnom I u unutrasnjem saobracaju.U ovu ispravu podaci o

vozilu mogu se upisivati iz fabricke dokumentacije ili iz odobrenja za pustanje vozila u promet

(atesta)koji se izdaje posle izpitivanje vozila.Izmjena podataka u ispravi o registraciji vrsi se na

osnovu iste dokumentacije.To iskljucuje mogucnost impovizacije I zloupotreba.

11


Registarski broj vozila.Konvecnija o soaobracaju na putevima predvidja da registarski

broj vozlia mora biti sastavljen od brojeva ili brojeva I slova.Brojevi moraju biti arapski,a slova

- velika slova latinice.Mogu se upotrebiti drugi brojevi I slova,ali onda registarski broj mora biti

ponovljen arapskim brojevim ili velikim slovima latinice.Da se ne bi stvarao dvostruku sistem

registracije (medjunarodni I unutrasnji)Unutrasnje pravo je uskladjeno sa

medjunarodnim.Zahvaljujuci tome registarske oznake jednoobrazne za medjunarodni I

unutrasnji saobracaj.

Evidencija registarske oznake .O registrovanim vozilima vodi se odgovrajuca

evidencija.Izmedjuostalog,u ove evidnecije se upisuje se vlasnik vozila. Posto se radi o javnim

evidencijama postavlja se pitanje prvanog efekta tog upisa.Da li ova evidencija ima konstituivan

karakter ,pogotovo sto postoji obaveza podatka prijavi (pa I podaci o vlasniku) I da se zahtjevu

priloze isprave kojima se to dokazuje.Da bi ova evidencija imala konstituivan karakter morao bi

postojati izricit propis koji kod nas za sada ne postoji.Medjutim nemoze se reci da ova evidencija

nema znacaja za utvrdjivanje kome vozilo pripada.Upis u ovu evidenciju ima prezumptivan

karakter, a to znaci da ce se ,dok se suprotno ne dokaze,smatrati da je vlasnik vozila lice koje je u

nju upisano.Radi se o oborivoj pretpostavki .Podatke u ovim evidencijama moze pobijati svako

ko za to ima pravni interes.

Oznake za identifikaciju.Oznake za identifikaciju morotnih I prikljucnih vozila

obuhvataju :marku ili onzaku proizvodjaca vozila,fabricki broj prozivodnje ili serijski broj

fabrike na sasiji ili na karoseriji(ukoluko vozilo nema sasiju).Slova I brojevi od kojih je

sastavljena oznaka za identifikaciju moraju biti postavljeni na vidnim mjestima,lako citljivi I

takvi da ih je tesko menjati ili unistiti. Prema konvenciji ova oznaka treba biti napisana iskljucivo

latinicom ili engleskim kurzivom I arapskim brojevima ili treba biti ponovljena na ovaj nacin.

Znak za raspoznavanje drzave u kojoj je vozilo registrovano :svako vozilo u

medjunarodnom saobracaju treba da nosi na zadnjem dijelu,pored registarske oznake I oznaku

zemlje u kojoj je registrovano.Ova oznaka sastoji se od jednog do tri slova pisana velikim

slovima latinice,crnom bojom na bijeloj plozi elispastog oblika.Znak za raspoznavanje drzave u

kojoj je vozilo registrovano nemoze biti ukljuceno u registarski broj niti postavljen tako da se

moze pomjesati sa ovim brojem ili naskoditi njegovoj citljivosti.Nacionalna pripadnost vozila

znacjana je radi utvrdjivanja domena primjene pojednih medjunarodnih konvencija ili drugih

12


medjunarodnih ugovora.u medjunarodnom saobracaju vazno je da li vozilo ima nacionalu

poripadnost jedne od drzava potpisnica konvencije ili nekog drugog multilateralnog ili

bilateralnog ugovora.

23. Tehnicki pregledi motornih I prikljucnih vozilaRadi provjeravanja tehnicke ispravnosti motornih I prikljucnih vozila, obavljaju se

tehnicki pregledi tih vozila. Tehnicki pregled vozila može da bude redovni ivanredni.

Na tehnickom pregledu utvrduje se da li motorno ili prikljucno vozilo ima propisane uredaje i

opremu i da li je u ispravnom stanju, te da li ono ispunjava i druge propisane uslove

za ucestvovanje u saobracaju. O izvršenom tehnickom pregledu motornih i prikljucnih

vozila vodi se evidencija.

Novoproizvedena motorna i prikljucna vozila vlasnici su dužni da odvezu na redovan

tehnicki pregled u toku mjeseca u kojem istice rok od 24 mjeseca od dana prve registracije.

Vozila stara dvije i više godina vlasnici su dužni da odvezu na tehnicki pregled svakih 12

mjeseci. Rok važenja redovnog tehnickog pregleda oznacava se

posebnim znakom-naljepnicom.

Redovni tehnicki pregled vozila obavlja se jedanput godišnje, a za odredena motorna i

prikljucna vozila svakih šest mjeseci, osim ako ovim zakonom nije drugacije uredeno. Odobrenje

za rad, nadzor nad radom stanica tehnickog pregleda motornih i prikljucnih vozila izdaju i

sprovode entitetska i kantonalna ministarstva i ministarstvo Brcko

Distrikta Bosne i Hercegovine, nadležna za saobracaj. Nadležni organi iz stava (2) ovog clana

dio poslova iz svoje nadležnosti mogu da prenesu na odgovarajuce strucne

institucije. Bliže odredbe o sadržaju i nacinu obavljanja tehnickih pregleda, evidencijama koje se

vode i obrascima koji se izdaju, uslovima koje moraju da zadovolje ovlašcene organizacije za

obavljanje tehnickih pregleda, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadležnim

za unutrašnje poslove.

LITERATURA

2 Clan 215. ,216. ,217. ,218. ,219

13


1.Propisi o ublasti saobracaja dr Dragan

Jovanovic

dr Milan Ilic

2.Zakon o osnovama bezbjednosti saobracaja

na putevima(sluzbeni glasnik)

14

Documents

Seminar Ski Rad 1