1.0 UVOD

Stres kao pojavu susrećemo u svakodnevnom životu i radu, i brojna istraživanja ukazuju da se veliki broj ljudskih resursa, a posebno menadžment kompanije, svakodnevno susreće sa stresom. Razlog zašto je ova teme interesantna za ovo istraživanje je sam fenomen stresa koji predstavlja pojavu novijeg datuma. On se danas smatra jednim od najvažnijih uzroka mnogih radnih i organizacionih problema, srčanih ali i mentalnih bolesti. Posebno se stresnim smatra menadžerski posao, pa se uz njega sve više veže pojam ''menadžerska bolest''. Ističe se kao jedan od najznačajnijih uzroka srčanih bolesti, u kojima na stres otpada oko 50% smrtnog ishoda.

Pod stresom podrazumevamo neku spoljnu silu (stresore) iskazane u vidu agenasa, stimulatora, podsticaja koji izazivaju promenu energije i uzbuđuju receptore, dovodeći ljudski EGO u stanje neprijatnosti, uzbuđenja ili potištenosti. Stres je umni i fizički napor koji pojedinac oseća kao rezultat uticaja okolnih činilaca.

Stresori, tj. spoljna sila ili događaji izazivači su stresa i uvek dovode do određene stresne reakcije. Stresori se još nazivaju i izazivači stresa, koji prouzrokuju stres. Stresori se nalaze u našem radnom i životnom okruženju, i isključivo deluju na pojedinca odnosno grupu..

Za organizacioni menadžment i upravljanje ljudskim resursima, posebno značenje ima stres na radu. Osim toga teško je razdvojiti radni i privatni život, tako da sve ono što se dogodi na radu deluje i izvan njega, ali i obrnuto. Kada se ljudski resursi susretnu sa stresorima, onda se njihovo ponašanje, reakcija ispoljava kroz tri međusobno povezane faze: faza alarma, faza otpora i faza iscrpljenosti.

Predmet ovoga istraživanja je uticaj stresora na radnom mestu, kako na zaposlene utiču razne sutuacije, prevelike obaveze, nedostatak novca itd. Zatim povratno kako zaposleni reaguju u pojedinim situacijama i kakve posledice stres ostavlja na njihov organizam. Istraživanje je sprovedeno u JKP“VODOVOD I KANALIZACIJA“ u Novom Sadu, metodom upitnika. U istraživanju je učestvovalo 40 ispitanika koji su odgovarali na pitanja u anketi bez spoljnjih uticaja u vidu prisile, kontrole itd.

Prvi deo rada opisuje osnovne definicije vezane za stres na radnom mestu. Analizirajući funkcije stresa, klasifikaciju, psihološka shvatanja o nastanku.

Dragi deo rada ukazuje na problem, predmet i cilj istraživanja. Treći deo rada navodi glavnu hipotezu od koje se polazi i pomoćne koje se javljaju u toku istraživanja.

Četvrti deo rada opisuje metodologiju istraživanja pomoću uzorka ispitanika, varijabli, metoda koje se primenjuju u istraživanju do samih postupaka i toka istraživanja. Poslednji deo predstavlja anketu i obrađene podatke koji su prikupljeni anketiranjem. Podaci su obrađeni pomoću primene aritmetičke metode u cilju dobijanja srednjih vrednosti. Informacije su deskriptivno analizirane i prikazane.

1

1.1 TEORIJSKO RAZMATRANJE PROBLEMA

Predmet ovog istraživanja je stres koji se definiše kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršavanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost. Stres potiče od engleske reči stress, sto znaši udarac. Stres je svaka promena u spoljašnjoj sredini ili u ljudskom telu, koja utiče na pojedinca, pozitivno ili negativno. Može se definisati i kao odbrambeni odgovor organizma na napad iz spoljašnje sredine.

Savremeni način života pun je napetih situacija za koje se pre nije ni znalo. Spisak stresnih situacija je beskonačan. Poznati su nam “Sresori” iz spoljašnje sredine: loše vreme, loše vesti, loše društvo, pritisak da se ispune obaveze, nedostatak para, čekanje za prevozom. Unutrašnji stresori su: temperatura, bolest itd. Sres započinje već sa mislima i emocijama, da bi se zatim posledice prenosile na telo. Naše telo uvek reaguje na stres i to je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz tri faze:

U fazi alarma ljudski resursi će reagovati zaplašeno sa visokom dozom emocionalne napetosti, uznemirenosti i naboja, praćeno destruktivnim ponašanjem, uključujući i nagle poremećaje u metabolizmu i preteranom znojenju. Ova faza je akutnog karaktera i traje relativno kratko, jer joj se suprostavljaju različiti odbrambeni mehanizmi koji se aktiviraju u momentu nastupa stresne situacije.

Faza otpora: u ovoj fazi kod ljudskih resursa se aktiviraju različiti odbrambeni mehanizmi u cilju oslobađanja psihičke napetosti, straha, nesigurnosti i iskazanih trauma. Posebno značajnu ulogu igra mehanizam identifikacije koji služi da se donesu pravilna i razumna rešenja, da se ljudski resursi prilagode nastaloj situaciji, i da svoju pozitivnu energiju usmere na razbijanje eventualnih psihotrauma. U ovoj fazi posebno je značajna podrška menadžera svih nivoa koji svojim savetima i lepim rečima mogu mnogo pomoći ugroženim ljudskim resursima kako na planu ''emocionalnog pražnjenja'' tako i na planu vraćanja psihofizičke stabilnosti. Kada je reč o suprostavljanju raznim stresorima, proisteklim iz prirode i karaktera radne sredine, tada moramo razlikovati dve grupe ljudskih resursa: psihički stabilne i otporne, tzv. ''antistresne'' i psihički nestabilne i manje otporne resurse. Ukoliko su ljudski resursi psihički stabilniji, uravnoteženiji i tolerantniji, oni će pokazivati veću šansu da savladaju nastalu stresogenu situaciju i obrnuto. Ukoliko ljudski resursi pokazuju slabu psihičku otpornost, netoleranciju na razne stresogene, osećajući se potištenim, obeshrabrenim, iscrpljenim, njihove šanse da savladaju stresogenu situaciju su daleko manje.

Faza iscrpljenosti- u ovoj fazi opada uzbuđenje i sposobnost pružanja otpora, ljudski resursi se predaju sudbini, bez motiva ne samo za rad, već i za život, razmišljajući čak i o suicidnom ataku na samog sebe, što sve pogoduje stvaranju ozbiljnih psihosomatskih poremećaja, koji često dovode do razvoja bolesti uključujući njen smrtni ishod.

Više je nego jasno da se stres ne može sasvim izbeći iz života i rada kompanije. Međutim, veoma je bitno da menadžment kompanije i svaki zaposleni zna da umanji intenzitet i štetne posledice raznih stresora kako u okviru svog radnog mesta tako i kompanije. Postoji 5 strategija u upravljanja stresom: lična strategija, organizaciona strategija, promene životnog stila ljudskih resursa izloženih rizicima stresa, primena fizioloških tehnika i strategija primene saznajnih tehnika.

2

Lična strategija je vezana je za pojedinca i podjednako se odnosi na sve ljudske resurse u kompaniji. S tim da ljudski resursi nisu podjednako otporni na stresne situacije, što zavisi od niza faktora, kao što su: karakter ličnosti, pol, životno doba, IQ, ekonomska i porodična situacija i slično. Stabilni i uravnoteženi ljudski resursi po pravilu su otporniji i daleko lakše podnose delovanje raznih stresora, od psihički nestabilnih i neuravnoteženih.

Organizaciona strategija je vezana za kompaniju, njen menadžment i strukturu, u smislu da ta menadžment struktura bude što više decentralizovana i približena neposrednim ljudskim resursima, kako bi osetili deo kompanije, deo menadžmenta, a dele njihovu sudbinu, a ne da je kompanija i njena menadžment struktura otuđeni centar moći, koji često nepromišljenim potezima mogu  dovesti do nastanka stresne situacije, kako u oblasti odlučivanja tako i u oblasti realizacije biznis plana, pristrasnog promovisanja i nagrađivanja ljudskih resursa. Pored decentralizacije odlučivanja, kompanija može  mnogo da učini na prevenciji od stresa kroz promene u prirodi posla, u smislu da je novozaposlenim ljudima jasno i precizno utvrđena priroda i karaktar radnih obaveza, jasno definisani poslovi, utvrđena odgovornost, kako bi jasno znali šta rade, kako rade i kome odgovaraju. U uskoj vezi sa definisanjem prirode posla je i pravilna procena radnog učinka, i pravedno nagrađivanje koje bez sumnje smanjuje  nezadovoljstvo, napetost, a time i mogućnost pojave stresa.

Promene životnog stila ljudskih resursa izloženih rizicima stresa u prvom redu reč je o upražnjavanju fizičke aktivnosti i vežbanja, gde se unose nove navike u filozofiju života, što zahteva dosta volje, truda i ‘’samodiscipline’’. Kroz fizičke aktivnosti zaboravljaju se stresne situacije koje su preživljene, a preostala pozitivna energija usmerava se na jačanje sopstvenog imuniteta, kako bi se eventualni stresni izazovi lakše prevazišli i ublažili. Menadžment kompanije, sindikat i služba zaštite na radu trebaju obezbediti objekte za vežbanje u kojima bi se sprovodio ‘’program zdravlja’’. Za sve zaposlene. Taj program bi bio sastavni deo biznis plana i sprovodio bi se pod direktnim nadzorom: lekara, profesora za sport i rekreaciju, inženjera zaštite na radu i slično. Promene u načinu ishrane, gde brojna medicinska istraživanja dokazuju da se pravilnom ishranom uz više voća i povrća, manje soli i masnoća znatno povećava otpornost organizma na izazove stresa i stresne situacije.

Od fizioloških tehnika kojima se ljudi suprostavljaju stresu, najvažnije su meditacija i odmaranje. Cilj ovih tehnika je da pomognu ljudskim resursima u suprostavljanju stresu putem opuštenosti, gde se zaboravlja i ‘’šef’’ i ‘’menadžer’’ i ‘’kompanija’’ i misli se okreću sasvim drugim stvarima i vrednostima (očuvanje zdravlja, porodice itd.). Zabava, igra i dokolica su  specifične psihičke tehnike koje čovek vrši bez prinude, slobodno  po sopstvenoj volji i zadovoljstvu, radi uživanja i relaksacije. Kroz ove tehnike ljudski resursi se aktivno odmaraju, što doprinosi njihovom ‘’emocionalnom i duševnom pražnjenju’’, zaboravljajući pri tome neprijatne stresne situacije proistekle iz prirode i karaktera ljudske radne delatnosti. Kroz telesnu zabavu (sport) i duhovnu zabavu (film, pozorište, TV) ljudski resursi u njima nalaze ‘’emocionalni odušak’’ i svežinu kao branu za  lakše eventualno suprostavljanje budućim stresnim izazovima.

Primena saznajnih tehnika polazi od poznate maksime ‘’Pojedinac ne može da izmeni svet oko nas ali može da izmeni svoje reagovanje na njega’’. To znači da ljudi moraju drugačije razmišljati o stresu, u pravcu prihvatanja pozitivnog načina mišljenja i shvatanja da se ne treba previše brinuti, frustrirati i sekirati za mnoge pojave koje ne

3

možemo izmeniti, a posebno ne o ‘’sitnicama’’ koje nas svakodnevno izazivaju i iritiraju. Treba stvoriti jak ‘’kočioni sistem’’ koji će reakcije ljudu na stresne izazove ublažiti ili pak držati pod kontrolom. U vezi sa primenom saznajnih tehnika je i potreba da menadžment kompanije uključi spoljne konsultante, eksperte kako bi se ljudski resursi edukovali i upoznali sa štetnim posledicama stresa na koji način najlakše mu se suprostaviti. Program upravljanja stresom, menadžment organizacije mora da shvati kao jednu prevenciju i opštu korisnost za dobrobit svih zaposlenih, jer eventualni apsentizam i fluktuacija kao posledica dejstva raznih stresora daleko su skuplji od bilo kakve prevencije, edukacije i programa preventivnog delovanja.

1.2 DEFINICIJA

Termin stres je, kako u nauci tako i u svakodnevnom životu, bio u toliko širokoj upotrebi da je poprimio veliki broj značenja i oblika. Mnoge naučne discipline su proučavale različite aspekte stresa, od bioloških nauka kao što su fiziologija, biohemija i neurofiziologija; preko psihologije sa svojim disciplinama: kliničkom psihologijom, mentalnom higijenom, razvojnom psihologijom, socijalnom psihologijom, i drugim; do društvenih nauka kao što su antropologija i sociologija. Nije iznenađujuće što je pojam stres u ovim naučnim disciplinama korišćen u različitim značenjima, doprinoseći tako konfuziji oko njegove definicije.

Međutim, čak i da je pojam stres nejasno ili kontradiktorno definisan u većini slučajeva, on ipak usmerava pažnju naučnika na određen broj interesantnih i važnih fenomena. Postojanje velikog broja različitih definicija može se posmatrati kao indikator značaja ovog pojma. Posmatrana u širem kontekstu, činjenica da se studije stresa izvode na različitim nivoima analize može da uliva nadu, a ne očajanje. Iako to donosi određene teškoće za definisanje stresa sa jedne strane, sa druge stres predstavlja tačku u kojoj se susreće veliki broj naučnih disciplina i obezbeđuje izvanrednu priliku za interdisciplinarnost i integrisanje.

Teško je pronaći jednu definiciju stresa koja je sveobuhvatna. Možemo reći da je stres reakcija organizma nastala kao odgovor na potrebu za stalnim prilagođavanjem promenama u sredini ili stanje koje se javlja kada osoba opaža da zahtevi nadmašuju lične i socijalne resurse koje je osoba u stanju da mobiliše. Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Stres je svaka promena u spoljnoj sredini ili u našem telu koja utiče na nas – pozitivno ili negativno. Neki kažu da je stres sve ono što nas izbacuje iz stanja mirovanja ili ravnoteže.

Stres se može definisati u najširem smislu od: gužve, što ugrožava fizički i mentalni integritet i raznim biološkim povredama (glad, žeđ, bolest), fizički (zemljotres, požar, ekstremne temperature okoline), psihološki (strah od neuspeha i negativna očekivanja) i socijalna faktori (porodica sukobe, ili na poslu, nezaposlenost). Stres je pritisak, što izaziva različite fizičke i mentalne zdravstvene probleme.

4

1.3 SRODNI POJMOVI

Postoji par sinonima koji su slični i koji se često zamenjuju stresom. to su pojmovi trauma i  kriza  u tolikoj meri da ih pojedini autori sasvim izjednačavaju. Normalno je da među njima postoji velika razlika i pojam stres je prvobitno definisan kao nespecifičan odgovor organizma na ugrožavajuće stimuluse iz spoljašnje i unutrašnje sredine tako da je danas teško reći šta stres jeste a šta nije.

1.4 FUNKCIJE STRESA

Stres nema posebnu funkciju, a ako govorimo o funkcijama onda ih možemo sagledati iz ugla posledica koje prouzrokuje stres. Postoje dve kategorije koje se odnose na posledice stresa. Prvu kategoriju čine reakcije na težak stres i poremećaji prilagođavanja, dok se u drugoj nalaze psihotični poremećaji i trajne promene ličnosti. Stres može da utiče pozitivno i negativno na pojedinca. Prednost stresa je što podstiče zaposlenog da da sve od sebe, da postiže maksimalne rezultate. Negativna strana stresa ogleda se u prinudi, ograničenjima i zahtevima. Prinudama se smatraju svi stresori.

1.5 KLASIFIKACIJA STRESA

Jedna od klasifikacija koja je zastupljena u literaturi je podela stresova na fizičke i sociokulturne. Kategorija fizičkih stresova ima širok raspon. Ona obuhvata stresove povezane sa događajima koji uključuju neposrednu opasnost po život (poput požara, automobilske nesreće itd.), pa sve do onih povezanih sa nepovoljnim uslovima sredine kao što su zagađenost, buka i sl. Kategorija sociokulturnih stresova je još kompleksnija. Sociokulturni uslovi i zbivanja mogu biti stresori koji predstavljaju okolnosti koje pogoduju pojavi drugih stresnih događaja ili pojačavanju stresogenosti postojećih uslova. Klasifikacija stresa po intenzitetu je:

Traume. To su su veoma opasni, ugrožavajući događaji, koji izlaze iz domena uobičajenih ljudskih iskustava. Ovde spadaju događaji kao što su ratovi, prirodne i tehnološke katastrofe, saobraćajne nesreće i sl., pri čemu postoji di-rektna pretnja za život osobe ili njenih bližnjih i/ili viđenje različitih strahota (pogibije, unakaženih ljudskih tela i sl.). Traume mogu biti i individualni do-gađaji kao što su silovanje i druge vrste napada.

Životni događaji. U pitanju su situacije čiji je intenzitet ugrožavanja manji nego kod traumatskih događaja. Ovde ne spadaju situacije koje predstavljaju neposrednu opasnost po život. Ovu kategoriju čine događaji kao što su smrt bliske osobe, razvod, dijagnostikovanje teške bolesti i sl.

Hronično opterećenje. Ovaj termin se odnosi na situacije čiji je intenzitet pret-nje manji nego kod traumatskih i životnih događaja. Međutim, u poređenju sa prethodnim kategorijama, ovde spadaju događaji čije je trajanje po pravilu duže. Za razliku od životnih, događaji ove kategorije nemaju jasan početak i kraj.

5

Bračni problemi su, npr. hronično opterećenje, a razvod je životni događaj. Često se dešava se da hronično opterećenje vodi životnim događajima i obrnuto. Još neki primeri za situacije koje predstavljaju hronično opterećenje su: problemi na poslu, problemi u roditeljstvu, problemi u usklađivanju većeg broja socijalnih uloga itd.

Dnevni mikrostresori. Radi se o događajima veoma malog intenziteta pretnje. Ovakvi događaji su, međutim, u odnosu na ostale stresogene uslove, daleko učestaliji. U ovu kategoriju spadaju događaji kao što su svakodnevne gužve u autobusu, gužve u saobraćaju, čekanje u redu i sl. Upravo učestalost, tj. ponavljanje ovakvih događaja, daje im stresogeni potencijal. Dnevni mikrostresori se često javljaju u sklopu tekućeg životnog događaja ili hroničnog opterećenja.

1.6 PSIHOLOŠKA SHVATANJA O NASTANKU I RAZVOJU STRESA

U svakodnevnom životu često nastaje nesporazum zbog toga što se izraz „stres“ upotrebljava u jako puno različitih značenja. Na žalost, ako se među laicima pod stresom podrazumeva puno različitih pojava, onda se može reći da u stručnim krugovima haos postaje još otprilike duplo veći. Danas se termin „stres“ smatra jednim od najviše zloupotrebljavanih psiholoških izraza. Stres je prisvojio područje koje je ranije bilo pokrivano pomoću niza drugih pojmova, uključujući anksioznost, konflikt, frustraciju, emocionalne poremećaje, traumu, alijenaciju i anomiju. Stres se danas spominje u mnogobrojnim naučnim disciplinama: psihologija, psihijatrija, fiziologija, biologija, sociologija, antropologija, menadžment.

Pod stresom se kroz istoriju i u okviru različitih naučnih disciplina podrazumevalo sve i svašta – prvo se o njemu pričalo kao o spoljašnjoj situaciji koja je na neki način neprijatna, neugodna, opasna, preteća i sl., zatim su se pod stresom podrazumevale razne reakcije ljudi na neprijatne događaje, da bi se na kraju stiglo do savremenog shvatanja stresa kao odnosa između osobe i okoline koji ima svoje specifičnosti. Nakon što je stres bio određivan prvo isključivo kao draž, a zatim jedino kao reakcija, mnogobrojni istraživači su počeli da predlažu da se termin „stres“ u potpunosti napusti, jer on više uopšte nije koristan.

Pod psihičkim opterećenjem podrazumeva se celokupnost uticaja koji iz radne okoline deluju na zaposlenu osobu. Organizacija rada, radna okolina, ali i socijalni odnosi mogu značajno uticati na psihička opterećenja zaposlenih. Individualno i neposredno delovanje ovih opterećenja predstavlja određene psihičke zahteve na osobe koje su im izložene.

To se odražava na pažnju, prisustvo, misaoni učinak, pamćenje, osećanja i osetljivost. Psihički činioci, koji pri obavljanju poslova pospešuju dobro raspoloženje su pohvala priznanje, naizmenični rad, fleksibilnost radnog vremena, premije, mogućnost odlučivanja i učestvovanja u odlučivanju, ugodna okolina i dobra radna atmosfera. Faktori koji sputavaju zaposlenu osobu su stalna napetost, vremenski tesnac,

6

izolovanost, konflikti, mobbing i nelagodna radna atmosfera. Svi faktori psihičkih opterećenja mogu proizići iz:

socijalnih odnosa radnih zadataka (sadržaja poslova), organizacije rada i radne okoline.

Čovek kao socijalno biće traži kontakte i komunikaciju takođe i kad je zaposlen, dakle pri radu. Ovu potrebu on ne može zadovoljiti na izolovanim radnim mestima. Аli i stalni socijalni kontakti kao što su na primer, poslovi na šalterima, reklamacijama ili u Call - centrima, mogu negativno uticati na dobro psihičko stanje radnika. Isto tako, na psihičko raspoloženje može se negativno odraziti osećaj zaposlenih da su za vreme rada pod stalnom kontrolom.

Dalji aspekt socijalnih odnosa je i radna atmosfera. Ona opisuje vladajuću socijalnu strukturu i unutrašnje personalne odnose. Obrasci ponašanja kroz organizaciona pravila, birokratizacije i strogo ponašanje po uputstvima i pravilima, upečatljivo se odražavaju na radnu atmosferu. Loša radna atmosfera može negativno uticati na radno raspoloženje i prouzrokuje stres ili pojačani psihički zamor. Bitan sastavni deo radne atmosfere je takođe način komunikacije i ponašanje pretpostavljene osobe. Pozitivno i konstruktivno ponašanje pretpostavljenog motiviše saradnike na aktivnost za postizanje ciljeva preduzeća, ili grupe. Rukovođenje ima uspeha pretežno kroz komunikaciju.

Loša radna atmosfera i loše ponašanje pretpostavljenog mogu doprineti nastanku mobbinga. Mobbing stvara konflikte na radnom mestu među kolegama ili među pretpostavljenima i zaposlenima, kod kojih je pogođena osoba podređena i sistematski napadana od jedne ili više osoba, često kroz duže vreme i to sa ciljem ili sa efektom isključenja iz radnog odnosa. Takvi napadi stvaraju osećaj diskriminacije. Znaci mobbinga:

odnosi se na određenu osobu ili grupu, napada se dostojanstvo lica ili grupe, odvija se redovno ciljano i sistematski kroz duži vremenski period.

Konflikti se teško mogu izbeći. Hoće li oni eskalirati, često zavisi o osobinama pretpostavljene osobe. Znaci stresa pri radu po kojima prepoznajemo da smo mi ili drugi ljudi pod stresom mogu se svrstati u dva nivoa:

1.lična nivo koja se manifestuje:

promenama u ponašanju (pojačano konzumiranje alkohola, pušenja, nepažnja pri radu - sklonost povređivanje, nasilje, pojačanje / slabljenje apetita),

kognitivnim i emocionalnim smetnjama (teškoće sa spavanjem, seksualne teško-će, slabija koncentracija, pamćenje i motivacija za rad, promene raspoloženja, teškoće u odnosima sa drugim ljudima - na poslu i u porodici),

telesnim / zdravstvenim smetnjama (glavobolja, srčane bolesti, visok krvni priti-sak, napetost u grudima, vratu, leđima, probavne smetnje i dr);

2. organizaciona nivoa koja se manifestuje:

7

izostancima s posla, napuštanjem posla, nepoštovanjem rokova i trajanja odmora, smanjenjem produktivnosti, greškama u radu manjenjem zadovoljstava poslom, morala i «odanosti» preduzeću.

2.0 PREDMET, PROBLEM I CILJ ISTRAŽIVANJA

PREDMET ovoga istraživanja je dobijanje informacija vezanih za stres zaposlenih u organizaciji. Istraživanje je sprovedeno u JKP“ VODOVOD I KANALIZACIJA“ u Novom Sadu.

PROBLEM ISTRAŽIVANJA: Da li su zaposleni pod stresom? Koji faktori utiču na stres? Da li među faktore možemo navesti: Prevelika očekivanja od predpostavljanih na poslu u pogledu količine izvršenja radnih zadataka? Preteški i komplikovani radni zadaci? Nedovoljna plata? Loši međuljudski odnosi? Produženo radno vreme? Nekorektno ponašanje menadžera prema podređenim kolegama? Problemi kod kuće?

Cilj istraživanja je dobijanje jasnije slike u pogledu stavova i mišljenja zaposlenih u preduzeću u pogledu stresa. Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do saznanja o faktorima koji utiču na stres zaposlenih. Dobijene podatke treba iskoristiti u svrhu smanjenja stresogena u cilju povećanja produktivnosti zaposlenih u organizaciji.

3.0 HIPOTEZA

Istraživanje o stresu na radnom mestu u JKP”VODOVOD I KANALIZACIJA” se realizovalo na osnovu metode ankete, odnosno upitnika. U anketi su navedena pitanja na koja su zaposleni odgovorili. Na osnovu odgovora zaposlenih izvršena je analiza i donešen zaključak vazan za postojanje stresa na radnom mestu. Postojanje stresa zavisi prvenstveno od pola ispitanika, godina života, stila života itd. Pitanja u upitniku su koncipirana tako da ukaže na postojanje stresa a koji se manifestuje odgovarajućim ponašanjem.

Upitnici su dodeljeni zaposlenima koji su birani metodom slučajnog izbora u cilju dobijanja reprezentativnog uzorka koji je obezbedio ravnomernu pokrivenost preduzeća. Anketiranjem je obuhvaćeno 40 zaposlenih, od 25 do 55 godina, muškaraca i žena u podjednakom odnosu.

Na ovaj način, se dobija visoko reprezentativno anketno istraživanje. Osim toga, validnost podataka i relevantnost statističkih obrada (čak i kada se radi o odgovorima sa niskim procentima) omogućio je relativno obiman uzorak, znatno obimniji nego u standardnim istraživanjima sličnog tipa.

Anketa predstavlja obrazac sa postavljnim pitanjima vezanih za problem istraživanja. Anketa se popunila bez opterećenja, prisile i pritiska od strane drugih osoba. Ispitanik je

8

lice koje popunjava upitnik a ispitivač lice koje vrši postupak istraživanja. Ispitanik nije obavezan da napiše svoje lične podatke: ime, prezime, adresa...

4.0 METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Metodologija je postupak primene izabranih metoda odgovarajućim redosledom. Metod koji se primenjuje u ovome istraživanju je upitnik ili anketa. Metodologija se odnosi na terensko prikupljanje podataka od strane zaposlenih u organizaciji. Izabrana metodologija je takava da se ispitanici biraju po principu slučajnog izbora vodeći računa da uzorak bude sastavljan od zaposlenih različite starosne dobi, pola, obrazovanja, različitog radnog mesta, različitom mesta stanovanja, (i ostalih parametara koji se smatraju važnim za ovo istraživanje).

4.1 UZORAK VARIJABLI

Ovo istraživanje sadrži dve varijable, jednu zavisnu i jednu nezavisnu:

1. varijabla predstavlja faktore stresa,odnosno stres, kao zavisnu varijablu,

2. varijabla zaposleni u preduzeću, predstavlja nezavisnu varijablu.

Prva varijabla se odnosi na faktore koji stvaraju ili smanjuju stres. Stresogeni su zavisni od mnogih faktora među kojima su: zahtevni zadaci na poslu, problemi u porodici, mala plata itd. Stres se povećava ili smanjuje od očekivanja i zadovoljstva samih zaposlenih u preduzeću. Ako od zaposlenog se očekuje izvršenje radnih zadataka koje on nije u mogućnosti da ispuni taj zaposleni će biti pod pritiskom i stresom. Ako zaposleni ima porodični problema neće biti skoncentrisan na posao jer će biti pod stresom i brigom.

Druga varijabla je nezavisna jer odstaje nepromenjena bez obzira na veličinu stresa u organizaciji. Na broj zaposleni ne utiče stres jer je stres svakodnevna pojava i nema veliki uticaj na određenje broja zaposlenih u organizaciji, dok karakter zaposlenog utiče na veličinu i snagu stresa.

4.2 UZORAK ISPITANIKA

Uzorak koji je analiziran predstavlja grupu od 40 zaposlenih osoba koje su nasumično odabrani. U uzorku su obuhvaćeni zaposleni različite starosne dobi od 25 godina do 55 godina, različitog obrazovanja, različitog radnog mesta, različitog mesta življenja. U anketi su učestvovali muškarci i žene u jednakoj proporciji. U uzorku su obuhvaćeni zaposleni koji su bili na poslu za vreme pause za doručak, a u dogovoru sa direktorom preduzeća. Na način dok su zaposleni sedeli na mestima u Sali za doručak podeljeni su upitnici na koje su zaposlenici odgovarali. Uzorkom se nastojalo obuhvatiti što širu i raznovrsniju grupu koja bi predstavljala reprezantivni deo svih zaposlenih.

9

4.3 METODE ISTRAŽIVANJA I INSTRUMENTI ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA

Metoda ili instrument koju se koristio u ovome istraživanju je Upitnik, u koji su tačno navedena pitanja koja ukazuju na problem istraživanja. Kroz pitanja se nastojao doći do pouzdanih odgovora o stresu zaposlenih na radnom mestu. Podaci se statistički obrađuju primenjujući aritmetički sredinu kao metod izračunavanja. Ovo istraživanje može se primeniti da bi se došlo do kvalitetnih informacija koje se mogu iskoristiti u pravcu smanjenja faktora koji direktno utiču na postojanje i povećanje stresa kod zaposlenih u organizaciji. Upitnik može pomoći da ukaže tačno na problema zbog kojih su zaposleni pod stresom.

Upitnik je obrazac kojim se pismenim putem traže neke informacije za koja se smatra da mogu biti od koristi za istraživanje. Osnovna razlika između razgovora i pismenog upitnika jeste u dobijanju obaveštenja bez posredstva lica koje vodi razgovor.

Popunjavanje upitnika je postupak u kojem određena osoba pismeno odgovara na pitanja koja se odnose na činjenice koje su im poznate ili na pitanja u vezi s njihovim ličnim mišljenjem. Primenjena tehnika anketiranja uslovljava primenu upitnika kao instrumenta istraživanja. Upitnikom su prikupljeni podaci i mišljenja o određenim činjenicama koje su neophodne za istraživanje projekta.

Primenjeni upitnik za studente sadrži:

- uputstvo za rad,- podatke o ispitanicima (ime i prezime, godina rođenja, polna pripadnost),- pitanja.

Kako bi se izbegli neiskreni odgovori lice koje popunjava upitnik može biti anonimno. Pitanja u upitniku mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. Važno je da pitanja budu jasna, ne dvosmislena i ne smeju biti sugestivna.

4.4 POSTUPCI ZA OBRADU PODATAKA

Postupak koji se primenjuje u obradi podataka je aritmetička sredina. Aritmetička sredina predstavlja srednju vrednost rezultata ispitanog uzorka. Srednja vrednost se odnosi na odgovor ili tvrdnju koja predstavlja prosečan odnosno najzastupljeniji odgovor celog uzorka. Prosek predstavlja odgovor koji su ispatanici najčešće zaokružili u upitniku.

10

5.0 REZULTATI

Nakon adekvatno sprovedene ankete, pristupilo se utvrđivanju i analizi dobijenih rezultata, pri čemu su rezultati pokazali sledeće:

Prvi deo ankete odnosi se ne neke opšte podatke o ispitanicima koji su zaposleni u JKP ''VODOVOD I KANALIZACIJA'', Novi Sad i prema tim podacima došalo se do sledeće strukture i odnosa među ispitanicima:

Što se tiče pola ispitanika – odnosa muškaraca i žena, odnos je:

Od ukupno 40 ispitanika, koliko ih je bilo u odabranom uzorku, muškaraca je bilo 24, odnosno 60%, a žena 16, odnosno 40%, što znači da polnu strukturu ispitanika u većem procentu čine muškarci.

Što se tiče starosne strukture, ona je sledeća:

Dobijeni podaci ukazuju da starosnu strukturu ispitanika većinom čini grupa 35-45 godina koja zauzima 53% ispitanika. Grupa 25-35 godina zauzima 25%, dok grupa 45-55 godina zauzima 22%.

11

0

5

10

15

20

25

POLNA STRUKTURA ISPITANIKA

MUŠKARCI

ŽENE

0

5

10

15

20

25

STAROSNA STRUKTURA ISPITANIKA

25-35 35-45 45-55

5.1 NA ČITAVOM UZORKU

1)

Za poslovnog čoveka stres je svakodnevan, jer se pred njega stalno postavljaju prekomerni zahtevi, psihički ili fizički, na koje telo reaguje. Stoga, postavljanjem ovog pitanja, anketirani ispitanici su u većini potvrdili ovu tvrdnju, odnosno pozitivno odgovorili na ovo pitanje 77,5% i 12,5%, dok je samo 10% ispitanika negiralo ovu tvrdnju.

2)

Na ovo pitanje neki od zaposlenih ispitanika su dali pozitivan odgovor, neki negativan, ali većina ispitanika nije imala definisan odgovor, odnosno nije bila sigurna, što se vidi i na osnovu izračunate aritmetičke sredine.

3)

Mnogi ljudi pokušavaju posledice stresa na poslu ublažiti na neprikladan ili čak štetan način te konzumiraju nikotin, kofein, alkohol ili sredstva za umirenje. Na ovu tvrdnju nasumice odabrani ispitanici su negativno odgovorili u većini (47,5% i 22,5%), samo 7,5% je potvrdilo ovu tvrdnju, dok 22,5% nije sigurno u njenu tačnost.

4)

12

Dugotrajno delovanje stresa može dovesti i do nesanice, hroničnog umora pa čak i do depresije. Većina ispitanika je pozitivno odgovorila na ovo pitanje, odnosno potvrdila da se stres na poslu odražava na njihov san.5)

Kao što se vidi i na osnovu izračunate aritmetičke sredine, skoro svi ispitanici, zaposleni u JKP ''Vodovod i kanalizacija'' su negirali ovu tvrdnju (25% i 55%).

6)

Osobe pod stresom osećaju se kao naduvani balon koji će svakog trenutka da pukne. Pod uslovima stresa čovekov mozak proizvodi "stresne" hormone, jer datu situaciju prepoznaje kao preteću i na taj način priprema organizam na borbu i akciju. Taj psihički pritisak ponekad je teži od fizičkog rada, te je potrebno osloboditi ga se. Na ovo pitanje većina ispitanika je pozitivno odgovorila, odnosno potvrdila da stres za njih predstavlja preopterećenje.

7)

Situacije u radnom okruženju ipak se ne mogu podeliti na stresne i one koje to nisu, iz razloga što je nastanak stresa uslovljen procenom pojedinca. Tako situaciju, koja kolegi izgleda sasvim bezazleno, neko može interpretirati kao vrlo zahtevnu i rizičnu i stoga kos njega može izazvati visok nivo stresa praćen fiziološkim i emocionalnim reakcijama. Stoga, odgovor većine ispitanika na ovo pitanje je pozitivan i to 52,5% i 22,5%.

8)

13

Preveliki pritisak na radnom mestu uzrok je i okidač mnogih oboljenja. Poslovni ljudi ne shvatju da su se preforsirali, da trebaju "stati na loptu", da im njihov organizam daje znak da nešto ne rade kako valja. Ne shvataju da bi mnoge njihove tegobe, mnogi problemi i možda svi simptomi nestali ako bi oni smanjili tempo. Stoga, na ovo pitanje anketirani zaposleni su pozitivno odgovorili u većini i to 47,5% i 32,5%, dok je negativan odgovor dalo 12,5% i 7,5% ispitanika.

9)

37,5% i 15% dalo je pozitivan odgovor na ovo pitanje, 20% i 12,5% dalo je negativan odgovor, dok 15% nije bilo sigurno u ovu konstataciju, što znači da je vićina ispitanika potvrdila ovu tvrdnju.

10)

Kao i što sama aritmetička sredina pokazuje, većina ispitanika je potvrdila ovu tvrdnju, odnosno dala pozitivan odgovor (35% i 42,5%), dok se preostali deo ispitanika nije složio sa ovom konstatacijom ili nije bio siguran u odgovor.

11)

Svuda oko nas su tzv. stresne situacije koje negativno djeluju na nas. Stres se ne može izbeći, jer niko ne može živeti pod staklenim zvonom, ne sarađujući sa drugima i živeći samo po svojim željama. Na ovo pitanje negativan odgovor je dala većina ispitanika 40% + 12,5%, pozitivan odgovor je dalo 20% + 15%, dok 12,5% nije bilo sigurno.

12)

14

Određeni nivo stresa deo je svakodnevnog života i s njim se susreću svi ljudi, no ukoliko je čovek izložen povećanim zahtevima na poslu, kratkim rokovima za izvršenje zadataka, te u radnoj sredini u kojoj vladaju loši međuljudski odnosi, tada se nivo stresa na poslu može znatno povećati. Većina ispitanika zaposlenih u ovom preduzeću se složila sa ovom konstatacijom.

13)

Na ovo pitanje ispitanici su dali različit odgovor, neki potvrdan, neki odričan. Na osnovu aritmetičke sredine koja je dobijena ovim istraživanjem može se zaključiti da ipak preovlađuje negativan odgovor.

14)

Poslovni ljudi i svi koji su izloženi razornom delovanju stresa trebali bi upoznati svoj sopstveni način reagovanja na stres i u svoj repertoar ponašanja, uključiti ponašanja koja su delotvornija od onih koja su ih dovela u stres. Potrebno je istaći da svaki čovek u sebi samome nosi rešenje samo što ga često ne prepoznaje. Ovo pitanje izazvalo je podeljeno mišljene kod isputanika, u smislu jednakog broja i pozitivnih i negativnih odgovora, ali većina ispitanika nije bila sigurna u ovu konstataciju, što se može uočiti i na osnovu dobijene aritmetičke sredine.

S’obzirom na izračunate aritmetičke sredine za svako pitanje posebno, moguće je izračunati i prosečnu aritmetičku sredinu, što se može prikazati na sledeći način:

(3,43 + 3,10 + 2,15 + 3,53 + 2,03 + 4,00 + 3,68 + 3,80 + 3,23 + 3,95 + 2,90 + 3,50 + 2,85 + 3,05) / 14 = 45,20 / 14 =3,23

Prosečna aritmetička sredina od 3,23 ukazije na to da su u pogledu postavljenih pitanja u upitniku nasumice izabrani ispitanici – zaposleni u JKP ‘’Vodovod i kanalizacija’’ u Novom Sadu dali podeljeno mišljenje, ali su se u većem broju slučajeva složili sa ponuđenim konstatacijama.

15

6.0 DISKUSIJA

Stres znači udarac, a predstavlja reakciju organizma do koje dolazi zbog promene u našim životnim okolnostima ili pak zbog potrebe za novim oblikom prilagođavanja. Stres kod ljudi izaziva fiziološke reakcije npr. promenu krvnog pritiska, osećanje straha i bespomoćnosti, reflektuje se u ponašanju, a može delovati i na promene u kognitivnom funkcionisanju, npr. smanjenju efikasnosti u rešavanju problema.

Pitanje stresa na radnom mestu jeste nešto o čemu se u svetu već odavno jako puno govori, dok kod nas ovom problemu nije poklonjeno dovoljno pažnje. U procesu

16

tranzicije koji nas vodi na trasu koja sledi evropske smernice, mora će se u narednom periodu značajno više pažnje posvetiti tim do sada zanemarivanim problemima.

Simptomi stresa su različiti: depresivna, a ponekad i neurotična stanja, stanja hroničnog umora, nanaspavanosti, zamorljivosti i slabosti koncentracije. Izbegavanje štetnog delovanja dugotrajnog stresa na telesno i psihičko zdravlje moguće je ako se nauči efikasno suočavati sa stresnim situacijama na poslu, a posledice stresa u tom slučaju mogu biti i pozitivne.

Na osnovu izvrženih istraživanja koja su sprovedena na nasumice izabranom uzorku od 40 zaposlenih radnika u JKP ‘’ Vodovod i kanalizacija’’, može se zaključiti da su rezultati zadovoljavajući i očekivani.

Većina ispitanika se slagala sa ponuđenim tvrdnjama u upitniku, što upućuje na zaključak da su u ovom preduzeću zaposleni izloženi stresu ali ne u preteranoj meri. Oni smatraju da oni koji su stalno pod velikim pritiskom – bilo da rade u fabrici, kancelariji ili na terenu, veću količinu stresa najčešće izazivaju neki nerazumni zahtev nadređenih, nedostatak komunikacije sa kolegama, briga o tome da li će zadržati radno mesto, kao i stavljanje u noćne smene i dobijanje manje plate koja ne odgovara onome koliko zapravo rade. Stoga, najčešći psihički simptomi „stresnih radnika”su loše pamćenje, strepnja, napetost, tuga, razdražljivost, impulsivnost, brze promene raspoloženja, slaba pažnja i otežana koncentracija.

Kao posledica brzog života koji živimo stres je postao deo naše svakodnevice i svako od nas ga različito tumači i kao uzroke stresa vidi različite faktore. Stoga, moje mišljenje je da se sa stresnim situacijama treba efikasno suočavati, odnosno naučiti izboriti sa njima.

Uspešno suočavanje sa stresom na poslu sastoji se od usvajanja metoda koje pomažu da se stres izbegne ili pak smanji njegovo štetno dejstvo. Neki od predloga koji bi mogli pomoći pri uspešnom suočavanju sa stresom na radnom mestu su:

•  postaviti realne kratkoročne i dugoročne ciljeve rada,•  ne prihvatati i ne postavljajti nerealne rokove za završetak radnih zadataka, •  odrediti prioritetne obveze i iz dnevnog rasporeda izbaciti sve što nije hitno, •  izbegavati izvore stresa i ne upuštati se u žučne diskusije, rasprave i polemike s kolegama,•  u slobodno vreme baviti se nekom aktivnosti koja opušta,•  redovno vežbati, •  pokušati ići na spavanje i buditi se u približno isto vreme, •  naučiti neku od tehnika opuštanja, •  razmišljati pozitivno, •  i konačno, ne zaboraviti da od samog čoveka zavisi hoće li neka situacija biti stresna ili će predstavljati izazov u ličnom i profesionalnom razvoju.

17

7.0 LITERATURA

(1) Andevski M., Kundačina M., (2008.), Praktikum iz metodologije, Novi Sad

(2) Todorović Dejan, (2008.), Metodologija psiholoških istraživanja, Beograd

(3) Štangl Šušnjar Gizela, Zimonji Veronika,(2005), Menadžment ljudskih

resursa,Novi Sad

18

(4) Fajgelj Stanislav,(2007), Metode istraživanja ponašanja, Centar za primenjenu

psihologiju, Beograd

8.0 PRILOZI

UPITNIK

1.Pol      M        Ž

2.Godina rođenja:

19

3.Mesto rođenja:  grad    varoš   selo

4.Radno iskustvo: 0- 5   5- 10  10- 15 15- 20   preko 20

5. Broj firmi u kojima ste do sada radili: 0- 2   2- 5   preko 5

6.Stepen stručne spreme:

Bez škole Osnovna škola  Srednja škola Viša škola  Fakultet  Master Magistratura  Doktorat                   

Za svaku dole navedenu tvrdnju treba da odlučite u kojoj meri se sa njom slažete i obeležite jedan od ponuđenih odgovora:

1-Sasvim netačno

2-Uglavnom netačno

3-Nisam siguran/na

4-Uglavnom tačno

5-Sasvim tačno

Na ove tvrdnje ne postoje tačni ili netačni odgovori.Ono što nas interesuje je Vaše lično mišljenje o iznetim tvrdnjama.

    Sasvim

netačno

Uglavnom

netačno

Nisam

siguran/a

Uglavnom

tačno

Sasvim

tačno

1. U toku dana se često osećam umorno. 1 2 3 4 5

2. Imam problem da se uveče i za vikend isključim iz svega i opustim.

1 2 3 4 5

3. Pijem više alklohola nego pre kako bih se opustio/la.

1 2 3 4 5

4. Teško zaspim i budim se u toku noći. 1 2 3 4 5

5. Teško se koncentišem i gubim nit u toku razgovora.

1 2 3 4 5

6. Osećam se preopterećenim/nom kao da mi stalno “nešto visi nad glavom”.

1 2 3 4 5

7. Reagujem razdražljivo kada nešto nejde po planu ili kako sam očekivao.

1 2 3 4 5

8. Patim od želudačnih problema, glavobolja i ubrzanog lupanja srca.

1 2 3 4 5

9. Često imam osećaj da sam žrtva. 1 2 3 4 5

10. Zvonjava telefona me nervira više nego ranije. 1 2 3 4 5

11. Udaljavam se od kruga prijatelja i izbegavam društvene susrete.

1 2 3 4 5

12. Osećam se istrošeno i kao da imam ogroman teret na leđima.

1 2 3 4 5

20

13. Često sebe uhvatim pri agresivnim mislima koje su usmerene na druge.

1 2 3 4 5

14. Imam osećaj da ću izgubiti kontrolu nad sobom i vlastitim ponašanjem.

1 2 3 4 5

21