Seminarski iz Investicija

Visoka ekonomska kola strukovnih studija Pe - Leposavi

SEMINARSKI RADPREDMET: Upravljanje investicijama TEMA: Cost benefit analiza

MENTOR: Dr Violeta Mihajlovic

STUDENT: Aleksandra Dragovi Br. indeksa: 113/08

Cost - benefit analiza

Graanica 2011

Sadraj

Aleksandra Dragovic

strana ~2~


UvodU ovom radu e biti govora o analiza koristi i trokova tj. cost-benefit analizi. Najpre treba rei da je to ve relativno stari postupak ekonomske znanosti koji se ve davno primenjuje u praksi razvijenih zapadnih zemalja pri oceni meusobno razliitih projekata, a i u naoj literaturi pojavio se kao pojam ve 30.-tih godina prolog veka, iako se takve analize nisu ba esto radile. U pitanju je postupak kojim se prosuuju drutvene koristi i drutvene tete, koje e se predvidivo pojaviti ostvarenjem nekog projekta. Najpre treba rei da je to ve relativno stari postupak ekonomske nauke koji se ve davno primenjuje u praksi razvijenih zapadnih zemalja pri oceni meusobno razliitih projekata, a i u naoj literaturi pojavio se kao pojam ve 30.-tih godina prolog veka, iako se takve analize nisu ba esto radile. Cost-benefit analiza koristila se pre svega kod ulaganja u javne i infrastrukturne objekte, ali se sve ee koristi i kod ostalih projekata u sluaju postojanja znatnije drutvene koristi i tete. Filozofiju cost-benefit analize moda najbolje definira tzv."Paretov napredak" nazvan prema talijanskom ekonomistu Vilfredu Paretu. Naelo Paretovog napretka zasniva se na pretpostavci da u dananjem savremenom drutvu nije mogue realizovati bilo kakav projekat koji nikome nee naneti tetu. Stoga su ekonomisti za projekte koji su bili predmet cost-benefit analize, uveli pojam potencijalnog Paretovog napretka prema kojem se isplati ulagati u svaki projekt kod kojeg su koristi onima koji ih uivaju vee od trokova onih kojima su ti trokovi prouzrokovani. Za projekte koji ostvaruju koristi i kompenziraju trokove koje uzrokuju moe se rei da su ostvarili potpuni Paretov napredak. Ti se trokovi i koristi mogu opisati kao ona vrsta koristi i trokova koji terete iru ili uu drutvenu zajednicu, pa i budue generacije. U tom kontekstu analiza koristi i trokova vaan je deo procesa procene uticaja na okolinu i to na nivou pojedinanih projekata i neophodna podrka odluivanju u postupku procene uticaja zahvata na okolinu. Cost-benefit analiza pokuava praktino da doprinese reavanju jednog od osnovnih ekonomskih problema - optimalnom rasporedu resursa tako to procenjuje ukupnu drutvenu vrednost pojedinih ekonomskih projekata, tanije njihov doprinos ukupnom drutvenom blagostanju i time prua neophodnu informaciju donosiocu odluke kome je u interesu ukupno drutveno blagostanje.

Aleksandra Dragovic

strana ~3~


1. Cost benefit analiza 1.1. Cost-benefit analiza - osnoveCost-benefit analiza predstavlja ekonomsku analizu kojom se uporeuju i vrednuju sve prednosti i svi Cost-benefit analiza je vana je nedostaci nekog privrednog poduhvata ili projekta analiza donoenje ispravne odluke i za zom trokova (cost) i koristi (benefit). Da li e investici- korekciju projekata. oni projekat investitoru donositi predvienu dobit, sagledava se Cost-benefit analizom. Pre-ciznije i jasnije, ova metoda podrazumeva pogled na projekat sa aspekta trokova koje on iziskuje i koristi koje od istog investitor ima. Teorija cost benefit analize vuce korene jo iz 19. veka i mnogi teoreticari je vezuju za ekonomiju blagostanja. Za utemeljivaca CB analize se smatra Jules Dupoit koji je jo 1844. godine govorio o CB analizi i o koristima i trokovima javnih investicija. Prakticno primena CB analize pocinje dosta kasnije i vezuje se za tridesete godine XX veka kada je u SAD dolo do razvoja javih projekata, bila je vezana za projekte koricenja vodnih resursa, tako da je 1936. godine usvojen Zakon o kontroli poplava koji je propisivao odredene standarde i principe u oceni projekata vodnih resura. Do II svetskog rata i nakon njega u SAD se dosta radilo na razvoju teorije I primene CB analize. Tokom 1950. jedan poseban komitet izdao je tzv. "Zelenu knjigu" koja se odnosila na standarde i kriterijume u oceni projekata vezanih za razvoj I uredenje reka. Slicne probleme obradivao je i dokument pod nazivom Budget Circular A-47 koji je izdat 1952. godine. Veoma je interesantan i izvetaj grupe konsultanata pozvanih od strane nacionalnog biroa za standarde i kriterijume u oceni projekata razvoja reka i vodnih resursa, koji je nazvan konsultantski izvetaj i izdat je 1961. godine. U Velikoj Britaniji CB analiza je pocela znatno kasnije i to pre svega za transportne projekte. Poznata je studija koja je radena za izgradnju novog metroa u Londonu gde je koricena CB analiza. Takodje i kod analize i utvrdivanja lokacije treceg aerodroma u Londonu tzv. Roskill komisija je koristila CB analizu. U Francuskoj je CB analiza koricena kod ulaganja u puteve i kod projekata vodoprivrede. Krajem ezdesetih godina pojavljuju se u SAD radovi koji povezuju CB analizu sa teorijom blagostanja. Ovo povezivanje ogleda se u: Shvatanju koristi kao bilo koje dobiti blagostanja i trokova kao gubitka blagostanja Konceptu oportunitetnih trokova, tako da se kao posebno pravilo CB analize uzima maksimiziranje razlike izmedu koristi i izgubljenih koristi jednog projekta Nalaenja osnova za ideju maksimiziranja neto koristi u Paretovom pravilu.Paretovo pravilo govori da drutveno blagostanje predstavlja zbir blagostanja pojedinaca, odnosno da se drutveno blagostanje povecava, ako se povecava blagostanje nekog pojedinca, a nijednom pojedincu se ne smanjuje. Od ezdesetih godina primena CB analize je u stalnom usponu. Primenu CB analize pocinju da prihvataju i koriste poznate finansijske institucije kao to je Svetska banka. Poseban znacaj u primeni CB analize ima pojava prirucnika od dva autora, Little i Mirrlees "Manual of Industrial Projects Analysis for Developing Countries" iz 1969. godine izdat od strane OECD. Ovaj prirucnik je kasnije inoviran i on je poznat kao Little Mirrlees ili OECD metod. UNIDO je 1972. godine objavio svoj prirucnik "Guidelines for Project Evaluation", Svetska banka takode izdaje svoj prirucnik 1975. godine koji se dosta oslanja na rane radove Little i Mirrlees a i ovaj prirucnik su pisal L. Squire i Van der Tak i dat je u knjizi "Economic Analysis od Project". Prilikom ocene opravdanosti realizacije jednog investicionog projekta treba uvek imati u vidu i efekte koje projekat donosi drugim organizacijama ili irokoj zajednici.Aleksandra Dragovic strana ~4~


Pojedine investicije su po svojoj prirodi takve da se moraju posmatrati i ocenjivati pre svega sa ireg drutvenog aspekta - saobraajnog, energetskog, odbrambenog, prirodnog,drutvenog i sl, zbog svog velikog doprinosa koji daju zemlji u celini. Ovakvi projekti se na najbolji nain mogu ocenjivati ako se analiziraju i uzmu u obzir ukupni efekti koje donosi posmatrani investicioni projekat. Za sam fokus panje, programa i projekta, koji preovlauju u javnom sektoru, potrebno je analogno sprovesti analizu trokova i koristi. Tu se manifestuju dve veoma bitne razlike,koje preovlauju izmeu analize trokova i koristi i analize profitabilnosti uvoenja novog proizvoda : analiza trokova i koristi je instrument, koji se koristi za donoenje javnih odluka, a iji interes nije u tome da su firme individualno profitno orjentisane, nego, odluke tee ka ostvarivanju optedrutvenih interesa, ova analiza se uglavnom koristi za ocenjivanje politike i programa, iji su tipovi autputa netrini ( npr. unapreenje kvaliteta ivotne sredine ). Cost-benefit analiza je analitiki pristup reavanju problema izbora, koji zahteva definiciju ciljeva i identifikaciju alternativa koje daju najveu korist za date trokove, ili koje daju zadatu korist za najmanje trokova. Pogodna je za procenu rezultata investiranja, naroito ako se radi o investicijama u infrastrukturu (fiziku kao to su saobraajnice i duhovnu kao to je obrazovanje). Zato je cost-benefit analiza veoma koristan alat za dokazivanje kreatorima ekonomske politike, kako kratkorono, tako, naroito, dugorono, za poveavanje obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i njene efektivnosti i efikasnosti. Prednost ove analize jeste u tome to ona odgovorne subjekte usmerava da identifikuju mogue trokove i efekte i da se ne oslanjaju na nepouzdane ocene i svoju linu intuiciju. Njena vodea karakteristika, jeste ekonomska efikasnost. Ta ekonomska efikasnost ukazuje da je promena u nacionalnom dohotku upravo aktivnost kojom se izraava promena blagostanja u drutvu. Svrha cost benefit analize se ogleda u tome da, posmatranje drutvenog cilja kao vaneekonomskog karaktera u izboru investicija, cost benefit analiza prua relevantne informacije o ceni , kao rtvi ostvarivanja ekonomskog cilja. Ako se na kratko pogled baci na znaajne oblasti i aktivnosti, kao to su : zdravstvo, urbana reenja, iskoriavanje vodenih resursa, astita prirodnog bogatstva (ivotna sredina) i uopte, iskoriavanje prirodnog kapitala, neophodno je formirati kriterijume za efikasnu alokaciju resursa. Upravo zbog toga, cost benefit analiza jeste prvi, teorijski i praktini pokuaj, da se sa aspekta drutva sagradi kriterijum investiranja i vrednovanja. Cost-benefit analiza smatra da postoji razlika u doprinosu projekta pojedinanim i ukupnim drutvenim ciljevima, odnosno postoji razlika u efektima od projekta sa pojedinanog i ukupnog drutvenog stanovita. Kod cost-benefit analize treba uzeti u obzir sve koristi i trokove, bez obzira ko ih uiva (dobija). Kao trokove treba uzeti u obzir i izgubljene koristi, a kao koristi i smanjenje trokova. Sve koristi i trokove treba utvrditi, izmeriti i novano izraziti; U primeni cost-benefit analize, kod nesavrenih trita (u nerazvijenim zemljama), treba koristiti ispravljene trine cene (obraunske cene); Cost-benefit analiza je pogodna kod projekata koji donose viestruke efekte koje uiva iri krug korisnika; Cost-benefit analiza doprinosi optimalnoj alokaciji ogranienih resursa. Utvrivanje i vrednovanje trokova i koristi Primenu cost-benefit analize u ekonomskoj analizi projekata posebno preporuuje Svetska banka. Ovaj koncept Svetske banke preporuuje da se pri utvrivanju trokova i koristi za celo drutvo (ekonomska analiza), poe od individualnog uinka (finansijska analiza), i da se ukljuivanjem ili iskljuivanjem odreenih grupa koristi i trokova doe do ukupnih efekata sa stanovita zemlje u celini. Neke od grupa koristi i trokova mogu biti : transferna plaanja, nepredvieni trokovi,Aleksandra Dragovic strana ~5~


prethodni trokovi, eksterni efekti, multiplikacioni efekti, meunarodni efekti itd.

Nakon utvrivanja svih drutvenih koristi i trokova koje jedan investicioni projekat donosi, potrebno je ove koristi i trokove vrednovati i izraziti u novanom obliku. U ovom sluaju moramo pribei odgovarajuem sistemu cena, koji e omoguiti prevoenje raznovrsnih efekata u novane izraze. Za merenje efekata koje donosi projekat, cost-benefit analiza koristi ispravljene trine cene, koje se obino zovu obraunske cene ili cene u senci (shadow prices), i najee se znatno razlikuju od trinih cena. Procedura cost benefit analize (faze) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Definisanje projekata koji e biti analizirani, Definisanje vremenskog perioda na koji e se odnositi analiza, Utvrivanje svih koristi i trokova za pojedine projekte, Izraunavanje svih koristi i trokova u novanom obliku za pojedine projekte, Odreivanje kriterijuma koji e se koristiti u analizi, Odreivanje diskontne stope koja e se koristiti, Izraunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma za svaki projekat, Uporeivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa odreenom merom i meusobno, 9. Dodatni kriterijumi i analize, 10. Konaan izbor - donoenje odluke. Postupak analize trokova i koristi Analiza trokova i koristi ukljuuje merenje, dodavanje i uporeivanje svih koristi i trokova odreenog javnog programa ili projekta. Ona obuhvata etiri osnovna koraka: 1. jasno specificiranje programa ili projekta, 2. kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa, 3. procenu drutvenih trokova i koristi tih inputa i autputa, 4. uporeivanje trokova i koristi. Jasno specificiranje programa ili projekta Kada elimo da pristupimo realizaciji odreenog projekta, neophodno je prvo doneti odluku o samoj studiji projekta, a nakon toga definisati i utvrditi glavne elemente samog projekta. Meu glavnim elementima projekta ubrajamo : utvrivanje mesta, odnosno lokacije za realizaciju projekta, definisanje glavnih grupa koje su ukljuene u realizaciju projekta, utvrditi tok relizacije projekta, vremenski period trajanja projekta, utvrivanje stepena povezanosti i veze projekta sa ostalim programima. Sa ovog aspekta moemo razlikovati dva osnovna tipa javnih ekolokih programa, za koje se najee rade analize trokova i koristi : fiziki projekti koji direktno ukljuuju javni sektor : javna preduzea za tretiranje otpada, projekti obnavljanja obala, spaljivanja opasnog otpada, unapreenja prirodnih stanita, ouvanje poljoprivrednog zemljita itd.Aleksandra Dragovic strana ~6~


regulativni projekti koji se koriste za unapreenje ekolokih zakona i propisa, kao to su standardi kontrole zagaenja, kriterijumi izbora tehnologija, naini odlaganja vrstog otpada, restrikcije u korienju zemljita itd.

Kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa Kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa je svakako drugi korak cost benefit analize, odnosno on je sam pokazatelj trokova i koristi. Za pojedine ekoloke uticaje ne postoji mogunost da se obezbedi nain, na koji e se vriti merenje koliko zaista ljudi vrednuju te ekoloke uticaje. Upravo zbog toga se ekonomski subjekti primoravaju, da novane pokazatelje analize trokova i koristi proiruju procenama takvih neopipljivih uticaja. Procena drutvenih trokova i koristi inputa i autputa Procena drutvenih trokova i koristi inputa i autputa je aktivnost kojom se vri uporeivanje trokova i koristi, od strane istraivaa. U prikazanoj tabeli 1. su predstavljeni rezultati analize trokova i koristi programa smanjenja emisije grupe preduzea za proizvodnju konzervirane hrane. Cela tabela se odnosi na posmatranje koristi i trokova, celokupnog ivotnog veka projekta. Redni broj 1 1. 1.1. 1.2. Elemeti analize 2 TROKOVI : Privatni trokovi Trokovi kapitalne opreme Trokovi poslovanja Trokovi javnog monitoringa i prinude Ukupni trokovi 2. 2.1. 2.2. 2.3. KORISTI : Poveanje rekreacione koristi zbog poboljanja kvaliteta vode Smanjenje teta poljoprivredi Neopipljive koristi Ukupne koristi Uporeivanje trokova i koristi Postoje mnogobrojni postupci, koji se korist za uporeivanje trokova i koristi. U tabeli su prikazani ukupni trokovi, koji iznose 1.236.000 i ukupne koristi, koje iznose 2.278.000 + A . Uporeivanje ova dva podatka e se izraziti oduzimanjem ukupnih trokova od ukupnih koristi. Postupak, oduzimanja ukupnih trokova od ukupnih koristi, se naziva neto korist. ( 2.278.000 + A ) - 1.236.000 = 1.042.000 + AAleksandra Dragovic strana ~7~

Ukupni trokovi u veku trajanja 3 1.140.000 580.000 560.000 96.000 1.236.000

1.896.000 382.000 A

2.278.000 + A


Uporeivanje trokova i koristi se moi prikazati na nain, koliko koristi donosi projekat na svaki dinar trokova. ( 2.278.000 / 1.236.000 = 1.84304.... ) , iz toga sledi odnos 1 : 1.84 . Ekonomska efikasnost i distribucija Kada govorimo o ekonomskoj efikasnosti i distribuciji, kljuno je napomenuti da se cost benefit analiza zasniva na sledeem argumentu, a to je, da je distribucija dohotka optimalna. Distribucija dohotka je optimalna, onda kada je ona vrlo poeljna od strane drutva. U prilog se navode sledei argumenti : Dohodak ukazuje na razlike koje su prisutne u graninoj produktivnosti; Drutvo je u mogunosti da prema svojim potrebama i zahtevima prilagodi distribuciju dohotka; Kao trei instrument, javljaju se razliiti efekti. Trini nedostaci i alokacija resursa Trine nedostatke sumiraemo kao : nemogunost iskljuivanja, nedostatak trinih informacija, ponuda i tranja su izjednaene u nuli i najvia cena po kojoj bi svako hteo da kupi je ispod najnie cene ispod koje bi neko hteo da proda. Sam koncept trinih nedostataka ukljuuje prisustvo : eksternih efekata ( trokova ), drutvena dobra, grane opadajuih trokova. Eksterni efekti Eksterni efekti su efekti koji imaju izraziti uticaj na blagostanje ljudi. Ovi efekti prate pojedinane aktivnosti. Oni su takvi, da pritiu direktno drugima,a ne indirektno preko cena. Osnovne karakteristike eksternih efekata su : eksterni efekti se odnose na pojedine subjekte, a ti subjekti, odnosno lica nisu u mogunosti da utiu, a kamoli da kontroliu stepen prisustva tih eksternih efekata; ona lica, koja stvaraju eksterne efekte, nisu u poziciji da ih unapred predvide, ve su eksterni proizvod jedne aktivnosti. Drutvena kolektivna dobra Kolektivna dobra su dostupna apsolutno svima, i to, bez ikakve naknade. Njihove osnovne karakteristike su : prisustvo neiskljuivosti, nepostojanje rivalstva i takmienja u potronji. Ukoliko posmatramo pojedinca koji koristi drutveno dobro, njegovo korienje se ne iskljuuje od strane drugih. Osnovne karakteristike drutvenih dobara se negativno mogu odraziti na potroaa, tada konkretno mislimo da potroai dolaze u situaciju da potcenjuju svoje preferencije za kolektivnim dobrima. Jedan od glavnih problema kolektivnih dobara jeste u njihovoj ceni. Uz uslov postojanja trinih cena ovih dobara, njihova cena, nee biti pravo olienje spremnosti pojedinca da plati odredjenu cenu za dobro, zbog njihovog zajednikog korienja. Merenje drutvenih trokova i efekata

Aleksandra Dragovic

strana ~8~


Postoje tri oblika merenja kalkulativnih cena, koje ukazuju na oportunitetne trokove : Prvi oblik merenja, posmatrajui dobra kao intermedijarna, je da se unapred ocenjuju granine produktivnosti tih dobara. Npr. hidrauline investicije imaju efekat na bolju poljoprivrednu eksploataciju, proizvodnju elektrine energije i snadbevanje industrije vodom, a mogue je i npr. oceniti produktivnost za one koji koriste irigracionu mreu u vidu dodatne proizvodnje kao posledica irigracije. Drugi oblik merenja kalkulativnih cena se odnosi na utedu u trokovima. Taj oblik utede u trokovima, je i vie nego poeljan. Jer npr. ako bismo izgradili autoput, to bi bio vrlo isplativ investicioni poduhvat, iz razloga to bi ljudi kroz putovanje ( u ovom sluaju autoputem ) do odreene lokacije utedeli kako vreme, tako i novac, nego da putuju kroz naseljena mesta ( to je dui oblik putovanja, a i oveku je potrebno vie novanih sredstava da izdvoji za svoj put ). Trei oblik merenja, se odnosi na indikator ( kvantitet ). Cost - benefit analiza se ne koristi za investicione projekte koji donose samo direktne komercijalne efekte koji se mogu meriti i kvantitivno izraziti, ve, pre svega, za projekte koji donose i znaajne indirektne i nemerljive efekte. Pored toga ona predstavlja metod koji omoguava odluivanje o izboru izmeu razliitih oblika korienja resursa i razliitih projekata, na osnovu utvrivanja ukupnih doprinosa projekata dostizanju ekolokih ciljeva. No, upotreba Cost-benefit analiza zahteva ra-zmatrannje nekoliko znaajnih pitanja: *Koje trokove i koristi treba ukljuiti u Cost-benefit analize? *Koliko ih treba vrednovati? *Kako ih svesti na zajedniki imenitelj koji e omoguiti ispravno poreenje? *Koja su relevantna ogranienja koja se moraju uzeti u obzir prilikom njihovog poreenja"? Pri tome Cost-benefit analiza sagledava sve relevantne faktore koje donosilac odluke uzima u rangiranju moguih alternativa sa stanovita trokova i koristi projekta. Vrednovanje projekata se sastoji iz sledea tri koraka:1 Identifikovanje koliine, kvaliteta i dinamike fizikih inputa i outputa, Utvrivanje odgovarajuih cena za impute i outpute u cilju prorauna odnosnih trokova i koristi, 3.) Iskazivanje trokova i koristi projekta na nain koji olakava komparaciju sa alternativnim projektima.1.) 2.)

Cost-benefit analiza je analitiki pristup reavanju problema izbora, koji zahte-va definiciju ciljeva i identifikaciju alternativa koje daju najveu korist za date tro-kove, ili koje daju zadatu korist za najmanje trokova. Pogodna je za procenu rezultata investiranja, naroito ako se radi o investicijama u infrastrukturu (fiziku - kao to su sao-braajnice i duhovnu - kao to je obrazovanje).

1.2. Primena cost - benefit analizeUopteno za Cost benefit analizu se kae da je to poseban finansijska tehnika, odnosno raunski postupak - posledica ulaganja u neki investicioni ili infrastrukturni poduhvat. S jedne strane zbrajaju se svi prihodi i koristi poduhvata, a s druge strane svi trokovi i gubici poduhvata. Svi prihodi i koristi, trokovi i gubici moraju biti kvantifikovani (bro-jano iskazani) i svedeni na jednako merljivu jedinicu, najee ipak novac. Ukoliko je omer prihoda i koristi i trokova i gubitaka, odnosno koeficijent vei od jedan, dakle ukoliko prihodi i koristi nadmauju trokove i gubitke, re je o finansijski isplativom poduhvatu. Naravno, vredi i obratno. S druge strane, ukoliko je omer prihoda i koristi i trokova i1

Http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/.../ (stranica posecena: 07.07.2011.)

Aleksandra Dragovic

strana ~9~


gubitaka, odnosno koeficijent manji od jedan, dakle ukoliko prihodi i ko-risti nenadmauju trokove i gubitke, re je o finansijski neisplativom poduhvatu. Trokovi i gubici koji su posledica ulaganja u neki infrastrukturni poduhvat ili projekat su jednokratni i izvesni, dok su prihodi i koristi dugoroni i neizvesni. To komplikuje postupak cost-benefit analize, posebno kad se suoavamo samo s koristima koje su posredne i koje pridonose uincima korisnika kao to su putevi, sistemi za navodnjavanje i sl. Dakle, jednostavno je utvrditi trokove i gubitke izgradnje nekog auto-puta, ali nimalo nije jednostavno utvrditi ekonomske koristi za brojne korisnike tog autoputa koji proizlaze iz poboljanih saobraajnih veza. A ak je i nemogue i ne treba kvantifikovati trokove i gubitke koji proizlaze iz devastacije okolia auto-puta, niti prihode i koristi koji proizlaze iz breg i je-dnostavnijeg prevoza. U svakom sluaju, ukoliko su ulaganja vea to je i komplikovanija co-st-benefit analiza jer sagledava i vei broj faktora, dug je ekonomski vek i neizvesnost proje-kta, odnosno rizik je stime vei. Za vee infrastrukturne projekte izrauju se sloenije cost-benefit analize. Projekcije prihoda i koristi, odnosno trokova i gubitaka izrauju se i za preko 20, pa i znatno vie godina. Svi prihodi i koristi, kao i svi trokovi i gubici svode se tehnikom diskontovanja na sadanju vrednost (NPV - net present value) i potom se izraunava cost-benefit koeficijent (NPV prihoda i koristi / NPV trokova i gubitaka). U ovakvom postupku, koji je jedino sa strunog stajalita valjan, kljuan je izbor diskontne (kamatne) stope po kojoj se na sadanju vrednost svode prihodi i koristi, odnosno trokovi i gubitci. Ta je stopa zapravo oportunitetni troak, odnosno poeljna stopa povrata za ulagaa. Cost benefit analiza ee se primenjuje pri oceni uinaka javnih infrastrukturnih projekata kao to su: ceste, kole, bolnice, odlagalita smea, zatita okolia budui da su u njima, za razliku od preduzetnikih projekata, prihodi, a osobito koristi posredni i dugoroni i imaju uinke na druge sektore.2 Prosto reeno, primena ove metode je svuda mogua, stoga to se najvie primenjuje za projekte od javnog znaaja.

2. Razmatranje cost benefit analizeU naoj se praksi cost-benefit analiza vrlo retko primenjuje, jer je re o projektima u kojima presuuje politika. Meutim, sa stajalita utvrivanja razvojnih prioriteta u infrastrukturi cost-benefit analiza je nezamenjiva - valjda emo to jednom shvatiti.

2.1. Sutina i znaajCost-benefit analiza je produkt "ekonomike blagostanja"3 i u osnovi znai procenu svih drutvenih koristi i trokova jednog investicionog projekta i, shodno tome, stepen prihvatljivosti konkretnog projekta.4 Tradicionalan stav ekonomike blagostanja ukazuje da je cilj Cost-benefit analize da utvrdi potencijalna poboljanja u smislu situacije u kojoj je ukupna suma novca koju bi dobitnici od jednog projekta bili spremni da plate da bi osigurali realizaciju projekta, vea od minimalne sume novca koju bi gubitnici bili spremni da prime kao kompenzaciju u sluaju realizacije projekta. Ukoliko su ukupne koristi vee od ukupnih trokova, projekat je drutveno prihvatljiv. Analiza trokova-rezultati primenjivae se u sluaju projekata iji su efekti od znaaja ne samo za investitora ve i za drutvo, kao i kod projekata sa direktnim i indirektnim i merljivim i nemerljivim efektima. Sutina je da se svi trokovi koje izaziva realizacija je2

Cost-benefit analiza treba se upotrebljavati samo u sluajevima gdje nije jednostavno kvantificirati ekonomske koristi za ulagaa. To su, osim veih spomenutih infrastrukturnih projekata i ulaganja u informatiku tehnologiju, savetodavne usluge, restrukturiranje, reinenjering, know-how. 3 Jankovi, N.: O ekonomskoj dobrobiti, Istraivaki izdavaki centar SSO Srbije, Beograd, 1985. 4 Krsmanovi, R: Ocena ekonominosti ulaganja, Poslovna politika, br. 5/89, str. 35-39.

Aleksandra Dragovic

strana ~10~


dnog projekta u drutvu, a ne samo u organizaciji koja preduzima projekat, budu uporedjeni sa ukupnim drutvenim efektima, koji nastaju njegovom realizacijom. Ovo zbog toga to, ono to predstavlja relevantan troak ili korist za preduzee, ne mora imati isto znaenje i za drutvo. Zatim, ova analiza je pogodna kada se radi o ulaganju velikih finansijskih sredstava, najee u opta ili kolektivna dobra. Moglo bi se rei da Cost benefit analiza predstavlja metod za kvantitativno-kvalitativnu analizu efikasnosti investicionih projekata, kroz koje se prelamaju iri dru-tveni interesi. Ona pokuava praktino da doprinese reavanju jednog od osnovnih ekonomskih problema - optimalnom rasporedu resursa tako to procenjuje ukupnu drutvenu vre-dnost pojedinih ekonomskih projekata, tanije njihov doprinos ukupnom drutvenom blago-stanju i time prua neophodnu informaciju donosiocu odluke kome je u interesu ukupno dru-tveno blagostanje. Mada ima miljenja da je Cost benefit analiza efikasna samo u fazi pri-preme projekta i u predinvesticionoj analizi. Meutim, preovladava miljenje da je ona primenjiva i u fazi precizne investicione analize, jer se u svim fazama identifikuju i kvantifikuju, manje ili vie precizno svi trokovi i koristi. To podrazumeva visoku strunost i objektivnost analitiara, to osigurava relativno visok stepen tanosti svih trokova i rezultata. Upotreba Cost-benefit analize kao metoda za ocenu efikasnosti investicija je veoma rasprostranjena u zemljama u razvoju. Njena primena omoguava da se pored finansijskih efekata investicionog projekta, obuhvate i njegovi ekonomski i drutveni efekti. Primenom obraunskih cena, pomou kojih se trine cene pretvaraju u realne vrednosti, koriguju se manjkavosti delovanja trista u tim zemljama (inflacija, nesavrenost trita kapitala i radne snage, precenjenost domae valute itd). Zbog toga je nala primenu u metodologijama za ocenu efikasnosti investicionih projekata Svetske banke, koje su namenjene prvenstveno vrednovanju investicionih projekata zemalja u razvoju. Kako je ve spomenutio, iako srpska metodologija predvia primenu cost-benefit analize u oceni investicionih projekata, u praksi ona nikada nije u potpunosti realizovana. Primenom cost-benefit analize bi se u izvesnoj meri korigovali nedostaci poreske i kreditnomonetarne politike koje su radnu snagu kao obiman resurs uinile skupom, a kapital kao oskudan faktor jeftinim. Ukoliko bi se u narednom periodu omoguilo slobodno delovanje trita, potreba za primenom cost-benefit analize bi se svela na minimum. Ipak sve dok trite u potpunosti ne bude delovalo, u naoj e postojati potreba za primenom ove analize.

2.2. Opravdanost i tehnika primeneIz prethodne reenice proizilazi da je primena Cost benefit analize neophodna iz saznanja da trite esto puta nije pogodan faktor ''skupljanja'' posebnih i optih interesa. Shodno tome, Cost benefit analiza je dopuna tritu kao rasporednom mehanizmu kada su u pitanju oskudni resursi. Jedinstvo pojedinanog i opteekonomskog interesa jeste ta vena i ne-ostvarena tenja ekonomske teorije - kao da ponovo ima izgleda da bude ostvarena, ali na je-dan sasvim drugaiji, gotovo oprean nain: kad to ve ne moe biti automatski, dejstvom slobodnog trinog mehanizma, onda svesnim delovanjem, planiranjem odnosno koordinacijom drave i nacionalnih i meunarodnih finansijskih institucija. Sve eem ponaanju privrednih subjekata u skladu sa Cost benefit analizom doprinosi sve vea povezanost velikih kompanija sa dravnim institucijama, kao i insistiranje meunarodnih institucija i organizacija (Svetska banka, OECD) na primeni Cost benefit analize, bez ega se teko mogu dobiti finansijska sredstva na koricenje.5 Logika Cost benefit analize je jasna, ali je merenje trokova i koristi ekonomskih projekata kao glavni zadatak, ujedno i njen osnovni problem. Neu ovde ulaziti u matemati5

John R. Hansen, Guide to Practical Project Appraisal (Social Benefit-Cost Analysis in Developing Contries) UNIDO, 197

Aleksandra Dragovic

strana ~11~


ku interpretaciju Cost benefit analize, no, treba rei da je polazni uslov definisati bilansnu matricu, ije popunjavanje predstavlja procenu trokova i koristi. Operativni je zadatak konstruisati meusobno iskljuive liste trokova ili koristi (vertikalni deo matrice) i liste svih privrednih subjekata koji podnose te trokove ili koristi i (horizontalni deo matrice) pri realizaciji konkretnog projekta. Poslednja kolona bilansne matrice pokazivala bi ukupne iznose pojedinih vrsta trokova (koristi) koji nastaju za sve privredne subjekte, tj. drutvo u celini, dok bi poslednji red bilansa davao ukupne iznose svih koristi (trokova) koji nastaju kod konkretnog privrednog subjekta. Poslednje polje u bilansnoj matrici (SC, B(D)) u donjem de-snom uglu pokazivae zbir svih koristi (trokova) koji nastaju realizacijom datom projekta za privredu i drutvo kao celinu. Trokovi i koristi C,B, C2B2 C3B3 C4B4 SGB (A1) 2CB (A2) 2CB (A3) SCB (A4) A1 A2 A3 A4 IC,B, ZC,B, IC,B3 SC4B4 ZCBfrrt

Relativizirajui, ovom prilikom, problem merenja svih efekata, zavisno od toga da li se radi o trinim dobrima ije su cene poznate, ili se radi o netrinim dobrima ija cena nije tako egzaktno poznata, vrednovanje trinih i netrinih efekata vri se u toku itavog perioda kada konkretni projekat daje neke rezultate. Tako se dobijaju ukupni trokovi i efekti u svakoj godini eksploatacije projekta, a na osnovu toga i neto efekti kao razlika ukupnih efekata i ukupnih trokova u svakoj grupi: Bo-Co, B 1 - C1 ,...Bn - Cn, gde su B-efekti, C-trokovi, a n-broj godina eksploatacije. Da bi projekat bio prihvatljiv, potrebno je da ispuni uslov: (B1-C1)> 0. Pomenula sam gore diskontovanje tj. prevoenje budue vrednosti u sadanju. S obzi-rom da je vrednost neto efekata funkcija vremena, budui neto efekti se mogu prevrednovati, tj. diskontovati nekom stopom, kako bismo dobili njihovu neto sadanju vrednost. Time se daje ekonomska satisfakcija onima koji se uzdravaju od sadanje u korist vee potronje u budunosti. Na osnovu toga imamo da je: NSV = (Bo-Co) + B1-C1 + B1-C1 + B1-C1+ .... Bn-Cn = 1-r (1-r)2 (1-r)3 (1-r)n gde je r - diskontna stopa NSV- Neto sadanja vrednost Ovde je dobro postaviti ponovo pitanje: ''Zato diskontovanje''? Naime, koncept vremenske vrednosti novca je proizaao iz shvatanja oportunitetnih trokova6 novca prema kome novac nije besplatan, ve on ima svoju cenu i nakon odreenog vremena te stoga se tehnikom diskontovanja budui novani tokovi svode na sadanju vrednost. Ako je vrednost investicionog uloga 1.000.000 eura i daje godinji prinos od 200.0006

Oportunitetni troak uvijek predstavlja neku proputenu korist, neki proputeni prihod, zaradu nastalu zbog donijete odluke o koritenju jedne umjesto neke druge robe, jednog umjesto nekog drugog resursa, na alternativni nain.

Aleksandra Dragovic

strana ~12~


eura za deset godina, njen odnos koristi-trokovi (diskontovanih po stopi od 10%) iznosi 1,25 to znai da na svaku uloenu novanu jedinicu investicije donosi dobit od 0,25 novanih jedinica. Nakon neophodnog svoenja svih trokova i efekata na sadanju vrednost jer u tom trenutku oekuje rezultat korisnosti projekta, primenjuje se jedan od kriterijuma po kojem e se vriti krajnji izbor projekata. Najee se koriste neto sadanja vredno-st koju sam ve pomenuo, cost-benefit racio i interna stopa prinosa. Ako se primeni NSV, projekat je prihvatljiv, ako je NSV vei od nula, tj. ako efekti prevazilaze trokove. Ako po-stoje meusobno iskljuivi projekti bira se projekat sa najveom NSV (gore je dat matema-tiki izraz). Ostale kriterijume nisam detaljnije navodio, da bi rad zadrao jednostavnost.

2.3. Koristi i tete koje razmatra analizaCost-benefit analiza je metod koja omoguava direktno ili indirektno, merenje svih relevantnih trokova i koristi koje se oekuju u budunosti od naimenovanog projekta. Cilj ove metode je identifikovanje alternative koja ima najveu neto korist, odnosno dobit. Ova analiza smatra se objektivnom metodom za lake donoenje odluke o prihvatljivosti ili neprihvatljivosti odreenog projekta te u odabiru izmeu razliitih varijanti ili alte-rnativa projekata. Dakle, drutvo mora biti spremno prihvatiti odreene trokove (tete) u okoliu i na raun okolia za koristi iskazane kroz rast i razvoj privrede, zaposlenosti, reavanja ivotno vanih problema drutva odnosno rasta ivotnog standarda, doprinos prihodu dravnog prorauna koje e osigurati svaki pojedinani zahvat. Procenom uticaja i odabirom najprihvatljivije varijante zahvata nastoje se ti uticaji svesti na prihvatljivu meru. Cost-benefit analiza trebala bi omoguiti jednoznano donoenje odluke da li je drutvo spremno prihvatiti (platiti) nivo trokova (teta) koje e odreeni zahvat uzrokovati za drutvo, ali i pojedinca u odnosu na koristi koje e zahvat osigurati. Ako se radi o izgradnji jednog savremenog puta kao zamena za stari put neprikladnu za poveani promet, treba sagledati koliko e iznositi neposredni trokovi izgradnje tog puta, ali i koliko e teta i koristi za drutvo izazvati izgradnja novog puta. Kao tete usled izgradnje puta mogu se smatrati: trokovi izgradnje puta, trokovi odravanja puta, gubitak u umarskoj ili poljoprivrednoj delatnosti zbog toga to e ako novi put nee vie prolaztiti kroz neka mesta, doi e do smanjenja prihoda trgovine, ugostiteljstva i drugih delatnosti u tim mestima, jer e ih promet putnika zaobii, ekoloke posledice do kojih e doi na prostoru kroz koje e prolaziti novi put izazvane bukom, ispunim plinovima, zagaivanjem otpadom koji e putnici ostavljati za sobom, nezadovoljstvo dela stanovnitva kroz ije e podruje prolaziti nov put zbog naruavanja njihovog mira, ali, takoe, i nezadovoljstvo stanovnitva uz stari put, jer e se sada oseati naputenima i zapostavljenima. Kao koristi od novog puta javie se: - uteda na vremenu putnika zbog veih brzina vonje koje e novi put dozvoliti u usporedbi sa starom cestom, - uteda na gorivu, gumama i trokovima odravanja vozila zbog boljeg kvaliteta novog puta, - manje tete na vozilima u prometnim udesima zbog boljih prometnih karakteristika novog puta i vee sigurnosti vonje, - manji broj ozleenih u prometnim nesreama, a stim u vezi i manji trokovi leanjaAleksandra Dragovic strana ~13~


-

(iz razloga kao pod c), manji broj smrtno stradalih u prometnim nesreama, poveani prihodi privrede i stanovnitva u mestima kroz koji e ili blizu kojih e prolaziti nov put, posredne koristi od zapoljavanja veeg broja ljudi na odravanju novog puta zbog ega dolazi do poveanja kupovne moi stanovnitva kraja kroz koji prolazi novi put.

2.4. Merenje efekata od strane Cost-benefit analizeCost-benefit analiza doprinosi optimalnom rasporedu ogranienih resursa.7 Prvi korak prilikom utvrivanja trokova i koristi predstavlja njihova identifikacija. Bez obzira na vrstu projekta njegova primena e uvek redukovati zalihe ulaznih sredstava koje projekat konzumira, a poveavati zalihe proizvoda koje projekat proizvodi. Bez proje-kta, zalihe ovih ulaznih sredstava i proizvoda za ostatak ekonomije bi bile razliite. Ispitiva-nje ove razlike izmeu dostupnosti ulaznih sredstava i proizvoda sa ili bez projekta je bazi-na metoda identifikovanja njegovih trokova i koristi. U mnogim sluajevima, situacija bez projekta ne predstavlja prosto produetak statusa quo, ve pre predstavlja situaciju koja je oekivana ukoliko projekat nije preduzet, jer se realizacijom projekta u svakom sluaju oekuje neki rast u proizvodnji i trokovima. Neki projekti, kao to su oni koji ukljuuju modernizaciju opreme i ouvanje zemljita, kao svoj primarni cilj imaju spreavanje rasta buduih trokova ili spreavanje smanjenja koristi. Zbog toga, situacija bez projekta mora da ukljuuje ovaj rast u trokovima i smanjenje u dobiti da bi u potpunosti reflektovala poboljanja koja su rezultat projekta. Za merenje efekata koje donosi projekat, cost-benefit analiza koristi ispravljene trine cene, koje se obino zovu obraunske cene ili cene u senci i najee se znatno razlikuju od trinih cena. Obraunske cene predstavljaju nain ispravljanja distorzija i nepravilnosti koje postoje kod trinih cena, bilo zbog nesavrenog trita, slabije ekonomske politike zemlje, postojanja monopola ili drugih razloga. Pri odreivanju obraunskih cena treba najpre definisati obraunsku jedinicu mere ili numeraire. Obraunska jedinica mere slui da se pomou nje jednobrazno izraze svi inputi i outputi projekta, i ona omoguava sabiranje razliitih, odnosno nesamerljivih veliina. Postoje dva osnovna pristupa u oceni projekata u odreivanju obraunskih cena. To su Little-Mirrleesov metod (koji je prihvatila i Svetska banka) i UNIDO metod. Little-Mirrleesov metod polazi od svetskih cena kao osnove za utvivanje obraunskih cena. Trine cene koje slue kao polazite za odreivanje ispravljenih (obraunskih) cena, su sadanje i oekivane cene na domaem i stranom tritu, to proizilazi iz injenice da se planiranje investicionog projekta odnosi na budunost. U tom smislu domae cene su cene koje se plaaju na domaem tritu, a cene na stranom tritu su, ili uvozne ili izvozne cene roba i usluga. Neki inputi za projekat su iz uvoza, jer domaa proizvodnja ne moe da zadovolji traene kapacitete. UNIDO metod koristi domae cene kao osnov za odreivanje obraunskih cena. Kod ovog metoda obraunske cene se odreuju na osnovu karakteristika domae tranje, odnosno na osnovu ocena veliine spremnost da se plati za odreenu robu ili uslugu. Diskontna stopa predstavlja stopu koja pokazuje stav drutva prema izboru izmeu sadanjih i buduih vrednosti. To znai da se uzdravanjem od potronje u sadanjosti omoguava vea potronja u budunosti, pa je diskontna stopa upravo odraz spremnosti drutva da rtvuje sadanju u korist budue potronje. Ta stopa bi trebalo da bude odreena nivoom potronje i visinom stope rasta jedne privrede.7

Http://www.puo.mzopu.hr/UserDocsImages/Prezentacija2_2009.pdf (stranica poseena: 10.07.2011.)

Aleksandra Dragovic

strana ~14~


3. Primer cost benefit analize 3.1. Primer 1 - Cost-benefit analiza u preduzeuCost-benefit analiza je metod koji se koristi kod donoenja investicionih odluka kojima se vri uticaj na razvoj ire drutvene zajednice - odreenog regiona, privrede, zemlje u celini. Cost-benefit analizu treba primenjivati za ocenu onih projekata koji donose znaajne drutvene efekte, tj. efekta koji su znaajni ne samo za pojedinanog investitora, ve i za iru drutvenu zajednicu. Cost-benefit analiza se ne koristi za investicione projekte koji donose samo direktne komercijalne efekte koji se mogu meriti i kvantitivno izraziti, ve, pre svega, za projekte koji donose i znaajne indirektne i nemerljive efekte. Primer, Cost-benefit analize moe se videti na prostom primeru jednog preduzea. Naime, rukovodstvo preduzea odluio se za poboljanje produktivnosti i uinaka svojeg rada, to nije mogue bez primene novog prodajnog informacionog sistema, odnosno informatiko-komunikacione tehnologije. Procenjeni troak primenjeni novog informacionog sistema (raunara, printeri, software, instalacija, obuka) iznosi 200.000 eura. Procenjene koristi odnosno poboljanje marketinkih, komunikacijskih, uslunih i strunih vetina i znanja prodajnog osoblja/ iznose 300.000 eura na godinjem nivou. Iz navedenog, jednostavnog primera proizlazi da je re o finansijski isplativom poduhvatu, jer su koristi znatno vee od trokova - 100.000 eura, a cost-benefit koeficijent iznosi 2 (200.000/ 100.000). Vreme povrata ulaganja za spomenuti poduhvat iznosi oko 8 meseci (100.000 eura / 200.000 EUR = 0,5), to znai da se taka pokria dostie za 6 meseci. Vreme povrata u svakom poduhvatu vrlo je vano i u novije vreme glavni je kriterijum rasporeda ulaganja. Krae vreme povrata privlai, a due odvlai ulagae.

3.2. Primer 2 - Cost Benefit analiza u bankarstvuImajui u vidu sutinu Cost benefit analize, kao i teoriju ekonomije obima u bankarstvu, namee se pitanje definisanja njihovog odnosa. Milljenje je da bi Cost benefit analiza bila pogodan analitiki instrument u proceni opravdanosti osnivanja novih bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija, kao i opstanak ve postojeih. Iz navedenih injenica proizilazi mogunost primene Cost benefit analize u okviru teorije ekonomije obima, a u cilju definisanja optimalne veliine banke. Koristei Cost benefit analizu, moe se doi do odgovora o veliini banke, ne samo s aspekta pojedinane banke ili grupe banaka i njihovih vlasnika i komitenata, nego i s aspekta itave privrede i drutva. Cost benefit analiza moe da da odgovor da li je s drutvenog aspekta opravdanija koncentracija ili centralizacija bankarstva, do kog nivoa je poeljna konkurencija ili saradnja u okviru bankarstva, da li e se reorganizacija odvijati kroz poveanje broja samostalnih banaka ili poveanjem broja poslovnih organizacionih delova, koji su kriterijumi za definisanje "velike" ili "male" banke (struktura aktive i pasive, broj poslovnih jedinica u zemlji i inostranstvu, broj komitenata, broj rauna, broj zaposlenih itd.). Rezultati Cost benifit analize treba da odgovore na pitanje koliko se novom bankom, ili rastom postojee banke poveavaju mikro neto efekti u odnosu na komitente (kvalitet bankarskog servisa) i na osnivae (visina profita), kao i makro efekti u odnosu na veu ili manju racionalnost korienja finansijskih resursa u nacionalnim okvirima. Klasina teorijska interpretacija kriterijuma neto sadanja vrednost, treba da omogue drutveno racionalnu odluku o nainu reorganizacije i transformacije bankarskog sistema, o tempu rasta i pravcu restruktuiranja itavog finansijskog sistema jedne zemlje. Polazei od prirode bankarskog poslovanja i osetljivosti ekonomskog sistema svake zemlje na neizvesnost i rizik bankrotstva u bankarstvu, Cost benefit analiza treba da preAleksandra Dragovic strana ~15~


dstavlja teorijsko-analitiku osnovu u izradi elaborata o drutveno-ekonomskoj opravdanosti osnivanja ili irenja postojee banke, od strane zainteresovane banke, kao i jedan od kriterijuma kojima bi se rukovodili finansijski i dravni kontrolni organi koji nadziru funkcionisanje bankarskog sistema, prilikom razmatranja navedenih elaborata. Jer, ono to je eventualno korisno za odreenu banku i njene osnivae i komitente, ne mora da bude korisno i za privredu i drutvo u celini, pogotovu ako se poveava neizvesnost i rizik bankrotstva u bankarstvu.

Aleksandra Dragovic

strana ~16~


Zakljucak

Cost benefit analiza - analiza isplativosti ulaganja u kojoj se uporeuju sadanje vrednosti ulaganja (trokova) i koristi. Cost-Benefit analiza je procena relativne vrednosti promena na postojee ili predloene situacije ili projekte. Analiza metodoloki ispituje trokove, koristi i rizike svih opcija, da bi se odredili trokovno najdelotvorniji naini postizanja zadatih ciljeva. Cost-benefit analiza, uopteno reeno, bavi se utvrivanjem i usporeivanjem sadanje vrednosti svih oekivanih trokova i koristi nekog projekta, radi procene opravdanosti ulaganja u njegovu realizaciju. Cost-benefit analiza se najvie koristi kod ocene onih investicionih projekata koji zahtevaju velika ulaganja finansijskih sredstava i donose efekte od znaaja za mnoga podruja drutvene i privredne delatnosti: investicioni projekti u saobraaju (putniki, elezniki, vazduni, vodni), investicioni projekti u krupne energetske objekte, investicioni projekti u poljoprivredi, ocena projekata u vanprivredi (obrazovanje, zdravstvo i dr.) Cost-benefit analiza smatra da postoji razlika u doprinosu projekta pojedinanim i ukupnim drutvenim ciljevima, odnosno postoji razlika u efektima od projekta sa pojedinanog i ukupnog drutvenog stanovita. Kod Cost-benefit analiza treba uzeti u obzir sve koristi i trokove, bez obzira ko ih uiva (dobija). Kao trokove treba uzeti u obzir i izgubljene koristi, a kao koristi i smanjenje trokova.Sve koristi i trokove treba utvrditi, izmeriti i novano izraziti. Cost-benefit analiza je pogodna kod projekata koji donose viestruke efekte koje uiva iri krug korisnika. Bilo kako bilo, Cost-benefit analiza sagledava trokove realizacije odreenog projekta u odnosu na koristi koje on prouzrokuje sa stanovita ireg drutvenog interesa. Ove koristi je potee utvrditi s obzirom da se odnose na projekte koji su od javnog interesa, za razliku od obinih preduzetnikih poduhvata. S druge strane, trokove je relativno lake utvrditi. Oito je onda zbog ega se ova metoda koristi za javne infrastrukturne projekte. Poto projekat traje dugo, da bi se izraunala sadanja korist od istog putem ove me-tode, mora se vriti diskontovanje odnosno prevoenje buduih na sadanje vrednosti tro-kova i koristi.

Aleksandra Dragovic

strana ~17~


Literatura1.

Benkovi S.: Cost - benefit analysis - shadow pricing by LM and UNIDO method, Jankovi, N.: O ekonomskoj dobrobiti, Istraivaki izdavaki centar SSO Srbije, Krsmanovi, R: Ocena ekonominosti ulaganja, Poslovna politika br. 5/89, str. 35Rodi, J.: i Filipovi, M.: Postpone finansije, Asimex, Beograd, 2006.

Construction and construction management, Budapest, 2000.2.

Beograd, 1985.3.

39.4.

Vebografija1.

Http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/.../ Http://www.fb.bg.ac.rs/download/ucila/kriznimen-hrest.pdf Http://www.puo.mzopu.hr/UserDocsImages/Prezentacija2_2009.pdf

(stranica poseena: 07.07.2011.)2.

(stranica poseena: 09.07.2011.)3.

(stranica poseena: 10.07.2011.)

Aleksandra Dragovic

strana ~18~

Documents

Seminarski iz Investicija