Seminarski iz televizije.pdf

Univerzitet u Prištini

Fakultet Tehničkih Nauka

Seminarski rad Predmet: Televizija

Tema : Slanje signala preko IPTV

Mentor: Student:

Prof. dr Mile Petrovid Aleksandar Kalanj 13/08

Kosovka Mitrovica 2013

Televizija Slanje signala preko IPTV

Aleksandar Kalanj 13/08 Page 2

Sadržaj:

1. Uvod………………………………………………………………………………………………………………………………3

2. IPTV servisi i zahtevi za protokom……………………………………………………….….………………………5 3. H.264/MPEG-4AVC- STANDARD, IPTV……………………………………………………….……………………7

4. Prednosti i mane H.264/MPEG-4 AVC………..…………………………………………………………………..8

5. Generička IPTV mreža…………………………………………………………………………………………………….8 6. Transportne mreže za IPTV distribuciju………………………………………………………………………….9 7. Pravci razvoja optičkih transportnih mreža…………………………………………………………………..13 8. Interes velikih telekomunikacijskih kompanija za novim CODEC-om…………….………………14 9. Stanje na IP tržištu…….………………………………………………………………………………………………….15 10. IP video preko XDSL-A………….……………………………………………………………………………………….18 11. DIGITAL TV sa naprednom obradom…….………………………………………………………………………18 12. IPTV funkcionalnost u ACCESS-U………..…………………………………………………………………………19 13. Zaključak………………………………………………………………………………………………………………………20 14. Literatura……………………………………………………………………………………………………………………..21



1. Uvod:

Internet protokol televizija (IPTV) je sistem kroz koji se pružaju usluge za Internet

Televiziju putem komutacije mrežne infrastrukture, arhitekture i umrežavanja Internet

protokola. Na primer širokopojasnim mrežama se pristupa Internetu, umesto da se

isporučuju kroz tradicionalne radio frekvencija emitovanja, satelitski signal, i kablovske

televizije (CATV) formate. IPTV je jedno od novijih dostignuća iz oblasti primene

telekomunikacija u televizijske svrhe. Razvojem telekomunikacija, a posebno tehnika

prenosa došlo je do mogućnosti da se preko standardnih telefonskih struktura prenosi

veliki broj podataka. Tako je razvijen i ADSL , koji je iskorišćen kao IP struktura za

prenos IPTV-a. Time je stvorena mogućnost prenosa digitalnog TV signala do velikog

broja domaćinstava preko telefonske parice, što ranije nije bilo moguće.

Osim ADSL-a, IPTV se kasnije zbog svojih prednosti (dvosmerna komunikacija) počeo

koristiti i na drugim mestima gde je razvijena IP struktura, nezavisno da li je u pitanju

ADSL, kablovski internet, bežični, 3G.

Pre nego što se video signal propusti kroz sistem, potrebno je izvršiti njegovu

kompresiju. Najčešće primenjivan postupak za kompresiju u ove svrhe je H.264. Zatim

se vrši prikupljanje velikog broja TV kanala, i njihovo prosleĎivanje do sistema servera,

odakle preko DSLAM-a, dolazi do domaćinstava. Da bi primili ovakav signal u

domaćinstvu se pored modema mora instalirati i tzv. set-top-boks , odnosno digitalni

prijemnik koji dekoduje video signal i reprodukuje u analognoj formi.

Pored signala TV stanica, ovaj sistem omogućuje i mnoge druge pogodnosti.

video na zahtev (VOD) - predstavlja mnogo prefinjeniju verziju video kluba.

Korisnik je u mogućnosti da iz fotelje traži filmove u bazi operatera i direktnom

kupovinom pusti film u istom trenutku

elektronski vodič - omogućuje korisniku da pregleda programe svih kanala.

Tačnost vodiča zavisi od tačnosti programske šeme koja se dostavlja telekom

operateru

snimanje programa - omogućuje da korisnik snimi odreĎen sadržaj u slučaju da

je sprečen da gleda isti, a naknadno ga reprodukuje.

živa televizija - sa ili bez interaktivnosti se odnosi na trenutni prikaz TV;

IPTV se razlikuje od opštih zasnovanih na Internetu, ili veb-baziranih

multimedijalih, usluga svojim standardnim tekućim procesom (na primer, Evropski

institut za telekomunikacione standarde), i preferencijalnoj primeni scenarija u bazi

pretplatnika telekomunikacionih mreža sa brzim pristupom kanalima u krajnje korisnike



prostora preko set-top-boksa, ili druge opreme.

U Srbiji je 15. oktobra 2008. zvanično počeo sa radom prvi IPTV, a provajder je

Telekom Srbija.

Istorijski gledano, postoji više različitih definicija termina IPTV. Zvanična definicija

odobrena od strane MeĎunarodne unije za telekomunikacije, fokusne grupe za IPTV

(ITU-T-FG IPTV), je: „IPTV je definisan kao multimedijalni servis, kao što su televizija /

video / audio / tekst / grafika / podaci koji se isporučuju preko IP mreže, koji obezbeĎuju

potreban nivo kvaliteta usluga i iskustva, sigurnosti, pouzdanosti i interaktivnosti.“

Drugu zvaničnu i detaljniju definiciju IPTV dala je Alijansa za telekomunikacije i

industrijska rešenja, IPTV istraživačka grupa 2005: „IPTV je definisan kao sigurna i

pouzdana isporuka zabave, videa i srodnih usluga pretplatnicima. Ove usluge mogu da

uključuju, na primer: TV programe uživo, video na zahtev i interaktivnu televiziju (ITV).

Ove usluge se mogu isporučiti agnostički, paket uključuje mrežu koju koristi IP protokol

za transport audio, video i kontrolnih signala. Za razliku od videa preko Interneta, sa

primjenom IPTV mrežna bezbednost i performansa obezbeĎuju vrhunski doživljaj

zabave.“

U komercijalna okruženja IPTV ima široko rasprostranjenu (TV programi uživo, video

kanali, i video na zahtev) materijala preko LAN ili VAN IP) mrežnu infrastrukturu, sa

kontrolisanim kvalitetom signala.

Vodeće telekomunikacione kompanije u domenu fiksne telefonije susreću se sa

sve većom konkurencijom pa je jasno da sve to vodi povećanju obima usluga. Deo

njihovog kolača na tržištu su uveliko preuzele kablovske televizije koje uz standardnu

ponudu ( TV programi, video-on-demand) nude i permanentni priključak na internet i

VoIP. Druga vrsta konkurencije je ta što se korisnici sve više okreću mobilnim

telefonima i zamenjuju standardne fiksne linije.

U ovakoj situaciji telekomunikacione kompanije moraju u svoju mrežu uvesti

nove tehnologije kako bi zadržale vodeću poziciju kao provajderi usluge pristupa

Internetu i da pomoću tih novih tehnologija, širokopojasnim internetom (xDSL) ponude

nove usluge s kojima će se takmičiti sa konkurencijom. Nova usluga koja bi mogla vratiti

poljuljane pozicije na tržištu je naravno IPTV. Preduslov je primena novog standard u

video kompresiji H.264/MPEG-4 AVC (Advanced Video Coding). Zajedno sa

širokopojasnim Internetom, odnosno xDSL-om.



2. IPTV servisi i zahtevi za protokom

IPTV postaje zajednički imenitelj za sisteme kod kojih se televizija i/ili video signali distribuiraju do rezidencijalnih pretplatnika preko širokopojasne veze. Vodeći svetski telekomunikacioni provajderi koriste IPTV kao novu mogućnost za zaradu na lokalnim tržištima. IPTV je takoĎe ključni element sistema triple play, gde su objedinjeni video servis, prenos podataka i glas u jednom paketu. Od IPTV servisa se očekuje da će rasti brzim tempom u narednih nekoliko godina, kao i širokopojasni pristup. Najveći broj rezidencijalnih korisnika pristupa širokopojasnim servisima preko provajdera internet servisa. Tipično se pretplatnička veza uspostavlja bakarnim paricama preko digitalne pretplatničke linije ADSL, ili savremenije verzije ADSL2. Pretplatnički saobraćaj ima svojstvo da bude eksplozivan (bursty). Multipleksiranje pretplatničkog saobraćaja vrši se pomoću DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer). Multiplekser može da se nalazi na centralnoj ili na udaljenoj lokaciji. Saobraćaj se preusmerava ka provajderima internet servisa preko transportne infrastrukture zasnovane na internet protokolu. Brzina veze lokalne petlje varira zavisno od uslova, udaljenosti pretplatnika od lokacije multipleksera, kao i tipa korišćene xDSL (Digital Subscriber Line) tehnologije.

Razvoj tehnologija kao što su VDSL (Very High speed Digital Subscriber Line) i VDSL2 omogućio je veće protoke signala u iznosima od nekoliko desetina Mb/s na kraćim udaljenostima pretplatnika. Pri ovim protocima, lokalni provajderi telekomunikacionih servisa imaju mogućnost uvoĎenja video servisa kako bi povećali svoje prihode i svoju ponudu učinili kompetitivnom naspram kablovskih operatora. MeĎutim, digitalni video saobraćaj ima tendenciju ka većim protocima, npr. 2 Mb/s za TV standardne rezolucije (Standard Definition – SDTV), i 8 Mb/s za TV visoke rezolucije (High Definition TV - HDTV), što obično rezultira i većom prosečnom pretplatom. Kapacitet transportne mreže mora biti pojačan i projektovan tako da podrži veće prosečne protoke ka korisniku, kada se video servisi nude preko xDSL linije. Rezidencijalni širokopojasni pristup preko xDSL tehnologije ima za cilj podršku pristupu internetu i web-baziranim servisima. Novije xDSL platforme mogu da podrže veće protokom za individualne rezidencijalne pretplatnike. Ovo otvara mogućnost za nove izvore prihoda lokalnim provajderima servisa koji mogu da iskoriste svoje postojeće bakarne infrastrukturne petlje.

Čitava paleta novih servisa može biti ponuĎena korisnicima, uključujući elektronski programski vodič (Electronic Programme Guide - EPG), digitalnu TV (DTV), servis ”plati-pa-gledaj” (”pay per view” - PPV), video na zahtev (Video on Demand - VoD), integrisane TV servisi (caller ID, web portal, pauziranje TV programa uživo, digitalna muzika, roditeljski nadzor), sistem za hitno uzbunjivanje zasnovan na IP, kao i mrežni personalni video rekorder (Network–Personal Video Recorder - N-PVR). Prenos televizijskog/video signala u svojoj nekomprimovanoj formi zahteva veoma veliki propusni protok koji je izvan protoka koji podržavaju savremene VDSL tehnologije. MeĎutim, došlo je do značajnog napretka (stepen video kompresije veći od 50:1) u protekloj deceniji u razvoju i implementaciji komercijalnih tehnologija za video kompresiju. Tehnologija video kompresije na bazi standarda MPEG-2 se koristi u kablovskom, digitalnom satelitskom i većini desktop video prenosa. Poboljšana video



kompresija u okviru standarda MPEG-4 nudi dodatne pogodnosti pri kompresiji video signala koje omogućuju prenos TV signala visoke rezolucije. Tabela 1 pokazuje protoke komprimovanog televizijskog video prenosa, na osnovu MPEG standarda. Tabela 1. Protoci komprimovanog videa za pojedine standarde

Standardi za video kompresiju

TV video rezolucija Protoci komprimovanog videa

MPEG-2 SDTV 2,5-3,5 Mb/s

HDTV 16-19 Mb/s

MPEG-4 SDTV 1,5-2 Mb/s

HDTV 6-8 Mb/s

Televizijski video prenos je veoma asimetričan, pri čemu se većina saobraćaja

odvija u gradskim područjima. Tehnologija xDSL podržava asimetrične brzine prenosa podataka, sa većim kapacitetom od centralne lokacije ka pretplatnicima. Pristup internet i web-baziranim servisima takoĎe ima tendenciju da ima veći odlazni saobraćaj ka rezidencijalnim korisnicima. Ukupni odlazni saobraćaj može da se izračuna na osnovu odreĎenih pretpostavki o tome koje programe korisnik želi da gleda, kao i pristupa internetu, zbog toga što su još uvek ograničeni podaci o stanju na terenu u pogledu novih video i web-baziranih aplikacija. Pored toga, velike brzine i eksplozivnost saobraćaja imaju tendenciju da budu veoma promenljivi zavisno od doba dana, kao i uslova na lokalnom tržištu telekomunikacionih usluga. U slučaju odlaznog xDSL saobraćaja ka pretplatničkim domovima sa protokom od 15 do 25 Mb/s, može se planirati dva do pet SDTV kanala i jedan ili dva HDTV kanala, uz istovremeni prenos podataka. Saobraćaj generisan od strane pretplatnika se sastoji, pre svega, od izbora programa i kontrole saobraćaja, što čini mali deo propusnog opsega komprimovanog videa (ne računajući podatke drugih aplikacija). Zbog toga se pri analizi zahteva propusnog opsega i poreĎenju troškova transportnih tehnologija koristi odlazni saobraćaj.

Unikast saobraćaj značajno varira zavisno od biznis modela provajdera servisa. Neki provajderi mogu da izaberu da obezbede, pre svega, emitovanje televizijskih kanala, dok drugi mogu da se odluče više za personalizovane video servise, na primer za video na zahtev ili mrežni personalni videorekorder. Dakle, pri analizi modela transportne mreže treba uzeti u obzir miks difuzije i unikast video servisa. Pored toga, za složenije mreže zasnovane na optičkim topologijama, treba pretpostaviti Ethernet vezu izmeĎu centralne lokacije i multipleksera od 1 Gb/s, uz miks difuzije i unikast video servisa. Sledeća generacija SONET/SDH sistema podržava Ethernet. Pored toga, SONET/SDH omogućava efikasnu difuziju video saobraćaja ka svim čvorovima u okviru prstena. Ove funkcije obezbeĎuju atraktivna ekonomska svojstva mreže koja proističu iz efikasnosti propusnog opsega, fleksibilnosti i jednostavnijih operacija. Usled ograničenja raspoloživosti optičkih vlakana, moguća je kombinacija sa WDM tehnologijom.



3. H.264/MPEG-4AVC- STANDARD, IPTV

Zahtevi za novim i naprednijim standardom za video kompresije moraju uključiti

Mpeg-2 i H.263 standarde i podići ih na viši nivo. Oni su bili upućeni radnoj grupi

sastavljenoj od predstavnika ITU-T i ISO/IEC pa su nastali sledeći standardi H.26x i

MPEG-x. rezultat njihovog rada je standard pod nazivom H.264, takoĎe nazvan i

MPEG-4 part 10 ili MPEG-4 (AVC- Advanced Video Coding). U tabeli niže dat je

sažetak razvoja standard i njihovih namena. MPEG-2 je video codec koji je standard za

digitalni video broadcast već duži niz godina za aplikacije koje zahtevaju za prenos širi

propusni opseg. MPEG-2 zahteva minimum 4Mbps propusnog opsega što je moguće

dobiti preko koaksijalnog kabla i satelitskim linkom za broadcast prenos digitalnog

videa.

MPEG-4 Simple Profile (SP) i Advanced Simple Profile (ASP) standardi su

razvijeni za emitovanje videa preko Interneta. MPEG-4 nudi softverska rešenja

kompresije i dekompresuje video sadržaja za prenos preko mreže čija propusnost varira

i puno je manja od one preko koje se prenosi MPEG-2 video signal. Rezultat MPEG-4

standarda u početku nije bio ono što su gledaoci očekivali na TV-u (slika je bila

“zrnasta”), ali dovoljno da ponudi i pokaže nove interesantne usluge i da pojača utisak o

potencijalu koji ima internet.

Tabela 1: Prikaz standarda

H.264/MPEG-4 AVC stavlja naglasak na potrebu za većom kompresijom što

naravno vodi na smanjenje potrebnog propusnog opsega za prenos, ali i da pritom

zadovolji potrebe za kvalitetom broadcast prenosa koji ima MPEG-2 standard kao i što

ima usluga Video-on-demand i HDTV-a. H.264 zadovoljava potrebe za kvalitetom

broadcast emitovanja i Internet streaming-a smanjujući širinu potrebnog opsega za

otprilike polo od širine koja je bila potrebna da se prenese MPEG-2, al ii dalje bez

gubitaka u kvalitetu kakvu možemo videti kod MPEG-2 standarda.

Standard Organizacija Namena

H.261, H.263, H.263+, H.263++

ITU-T Video telefonija, video konferencije

MPEG-1, MPEG-4 SP/ASP ISO/IEC JTC1 DVD, Video-on-demand, digital video broadcast preko kabla/satelita, video streaming internetom i wireless-om, IPTV

H.262 /MPEG-2, H.264/MPEG-4AVC

Joint Video Team (JVT) osnovan od ITU-T i ISO-IEC JTC1

Video-on-demand, digital video preko kabla/satelita/DSL-a, video streaming preko internet i wireless-a,IPTV



Koristeći H.264/MPEG-4 AVC i hardware koji omogućuje H.264 kompresiju,

transport i dekompresiju, telekomunikacione kompanije mogu podići svoje prihode sa

novim interesantnim uslugama kao što su Video-on-demand (VOD), HDTV prenos i

interaktivna TV. Sve ovo ukazuje na značaj IPTV-a preko xDSL-a.

4. Prednosti mane H.264/MPEG-4 AVC

H.264 je prekretnica za prenos video signala preko DSLa,a koji: Udvostručuje efikasnost kompresije, smanjuje širinu propusnog opsega (bandwith) za polovinu onoga koji je bio potreban kod MPEG-2 standarda za prenos high-quality video signala.

• Omogućuje prenos više sadržaja preko već postojeće infrastrukture jer isti sadržaj nakon što je izvršena kompresija sa H.264/ MPEG AVC-om troši manje bandwith-a. • Smanjuje troškove prenosa jer ista informacija dolazi duplo brže (jer je fizički manja, a kvalitet ostaje sačuvan). • Smanjuje troškove investicije jer je hardware potreban za H.264/AVC sastavljen od komercijalnih komponeti koje se mogu nabaviti u prodavnicama, tj. Za njegovu realizaciju nije potrebno projektovati posebni signal-procesing hardware. • UgraĎeni NAL (Network Abstraction Layer) će omogućiti veliku fleksibilnost u prenosu, bilo da se radi opaketskim mrežama ili bit- streams mrežama, omogućavajući laku nadogradnju na postojeća MPEG-2 rešenja. • Broj usluga traženih preko DSL do udaljenosti na kojima do sada nije mogao ponuditi više usluga i zahteva sada raste: tako dva video signala standardnog kvaliteta mogu biti prenošena preko jednog xDSL-a širine 1.5 Mbps. Korisnici mogu gledati (a operatori naplaćivati) dva vido-ondemand zahteva. • Više se sadržaja može preneti na šire područje, odnosno do većeg broja korisnika. Sa MPEG-2 se moglo pokriti područje od oko 810 m2 po Reginalnom Office-u, dok H.264/MPEG-4 AVC omogućuje da se pokrije područje od oko 1440m2. • Veća pokrivenost se ne mora postići implementacijom skupih pojačavača ili podizanjem novih regionalnih centara • H.264/MPEG-4 AVC codec može biti implementiran na standardizovanu opremu pa nema potrebe za posebnom procesorskom opremom.

5. Generička IPTV mreža

Generički IPTV sistem prikazan je na Slici 1. Različiti video sadržaj dolazi od video headenda. Video strimovi se zatim prikupljaju koristeći middleware kontrolu za distribuciju pretplatnicima. Video se dalje prenosi do različitih lokacija preko metro optičke transportne mreže. Od centralnih lokacija video strimovi se distribuiraju do multipleksera pomoću pristupne optičke mrežne infrastrukture. Funkcionalni elementi generičke IPTV mreže biće opisani u nastavku ovog rada.



Slika 1. Generička IPTV mreža

Sadržaj i izvor. Video sadržaj može doći iz više izvora: (a) prethodno komprimovani video sadržaj može da se prenosi preko satelita za distribuciju na mreži; (b) analogni video može da se prenosi radiodifuzijom; (c) MPEG-formatirane filmske datoteke mogu da se memorišu na lokalnom VoD serveru; i (d) video trake ili živi sadržaj može doći iz lokalnih javnih, obrazovnih ili vladinih ustanova. Prethodno formatirani sadržaj može takoĎe da dolazi iz drugog headenda (na primer, od regionalnog ka lokalnom headendu), naročito ako se lokalni oglas ubaci u video protok pre slanja lokalnim pretplatnicima. Headend. Headend prima signale iz izvora video sadržaja, koduje ih i prenosi ka odlaznoj transportnoj mreži. Headend može da opsluži VoD servere, middleware (posredničke) servere, EPG servere i da podrži operativne sisteme provajdera servisa.

Middleware. Middleware obuhvata prezentaciju i upravljanje signalima. Ima zaduženje da obezbedi dosledno pakovanje, rezervisanje, obezbeĎenje, usluge praćenja i obaveštavanja; poravnanje i upravljanje naplate sadržaja, kao i interfejs sa drugim mrežnim elementima i infrastrukturu provajdera servisa.

IP video. Oprema korisnika obično uključuje xDSL modem i obezbeĎuje Ethernet interfejs za povezivanje na set-top box (STB). STB zatim povezuje TV prijemnik startovanjem video middleware softvera. Integrisani kućni gateway može da kombinuje DSL modem i STB funkcionalnost. 299

6. Transportne mreže za IPTV distribuciju

Trenutno dominantna tehnologija optičkog prenosa u svetu je SDH/SONET, koja obezbeĎuje pouzdan i široko rasprostranjen prenos digitalnih signala po optičkim



vlaknima. Ovaj metod prenosa se već više od dve decenije koristi na telekomunikacionom tržištu. U početku je bio prvenstveno namenjen prenosu govora, a danas se u velikoj meri koristi i za prenos podataka. Sve doskoro, najveći protok ostvaren u transportnoj mreži bio je 10 Gb/s. Danas operatori počinju da implementiraju protoke od 40 Gb/s. MeĎutim, naredne generacije optičkih transportnih mreža neće biti konekciono, već beskonekciono orijentisane. Nagoveštaj takvih tehnologija, koje su paketski orijentisane, predstavlja vrlo prisutan 10 Gb Ethernet, koji u principu ne obezbeĎuje potpunu meĎuoperativnost sa SDH. Tačnije, mreže nove generacije baziraće se na internet protokolu i kroz tako unificiranu mrežnu platformu podržavati prenos govora, podataka i video signala. Iako je Ethernet tradicionalno tehnologija lokalnih mreža, njegov permanentni razvoj doveo je do penetracije Etherneta do nivoa regionalnih i gradskih mreža, dok su poslednja istraživanja i potreba za standardizacijom doveli do razvoja 100 Gb Etherneta, koji bi u bliskoj budućnosti mogao da postane tehnologija izbora i ozbiljan konkurent ostalim tehnologijama koje se primenjuju u transportnom delu mreže (Slika 2). Standardizacija 40 Gb i 100 Gb Etherneta završena je u junu 2010. Godine .

Slika 2. Transportne mreže za IPTV distribuciju

Iako je pitanje standarda od značaja za efikasnost, kvalitet i pouzdanost prenosa, protok signala duž jednog optičkog kanala limitiran je brzinom rada elektronskih komponenti koje se primenjuju u optičkim predajnicima i prijemnicima. MeĎutim, tehnika multipleksiranja po talasnim dužinama (WDM) omogućila je da se jednim optičkim vlaknom prenosi od nekoliko do nekoliko desetina ili stotina kanala, pri čemu je svaki od njih uspostavljen na različitoj talasnoj dužini. Postojeći WDM sistemi već duže vremena koriste i do 80 kanala. MeĎutim, poslednjih godina, pojavili su se sistemi koji podržavaju prošireni spektar talasnih dužina, koji obuhvata do 192 talasne dužine.



Primenom standardnih sistema koji obezbeĎuju bitske protoke od 10 Gb/s po kanalu (talasnoj dužini) omogućena je brzina prenosa signala čiji red veličine dostiže ili prevazilazi 1 Tb/s. Pri tome se ovakav prenos može ostvariti na rastojanjima koja prevazilaze nekoliko hiljada kilometara, što ukazuje na izuzetno veliki proizvod bitskog protoka i rastojanja koji se može postići u transportnim mrežama. U nastavku rada će biti opisane neke optičke transportne mrežne tehnologije koje se mogu koristiti za distribuciju IPTV sadržaja. Ethernet preko SONET/SDH

Kako se očekuje da će Ethernet u budućnosti postati ozbiljan konkurent ostalim tehnologijama koje se primenjuju u transportnom delu mreže, kombinacija Etherneta i SDH tehnologije predstavlja potencijalno najekonomičnije rešenje za ostvarivanje regionalnih telekomunikacionih mreža U mnogim tehnologijama sledeće generacije za optički prenos dominira SONET/SDH, kako u javnim, tako u velikoj meri i privatnim telekomunikacionim mrežama. Optička vlakna omogućavaju da se izgradi efikasna topologija sa prstenom. Ethernet komutacija, kao i interfejs standardi, daju provajderima servisa priliku da ponude nove digitalne video servise, korišćenjem SONET/SDH mreža. Ova tehnologija omogućava efikasno transportno rešenje za digitalni video usklaĎivanjem postojeće optičke transportne infrastrukture.

Slika 3. Ethernet preko SONET ”drop and continue” Pored aplikacija tipa point-to-point, difuzne aplikacije za video distribuciju preko SONET/SDH mogu biti efikasno podržane pomoću funkcije ”drop and continue”. Imajući u vidu kapacitet, SONET/SDH mreža može da se koristi za prenos video signala



sa lokacije headenda provajdera TV servisa prema udaljenim čvorovima. Kod ove aplikacije, dolazni video signal se multiplicira ka više izlaznih portova i šalje ka nekoliko distribucionih čvorova. Kao što je prikazano na Slici 3, funkcija ”drop and continue” kod

SONET/SDH se koristi za izdvajanje video signala iz glavnog prstena i usmeravanje ka drugim prstenovima i distribucionim čvorovima, zadržavajući video signal koji prelazi kroz glavni transportni prsten. Difuzni video ulaz sa video čvora se prenosi po prstenu i zatim vodi ka centralnim lokacijama, što je ilustrovano na Slici 3. Na strani headenda, digitalni video se uključuje u jednosmernu putanju komutiranog prstena. U posrednim čvorovima, video ide u oba smera sve dok ne stigne do zapadnog i istočnog suseda, što je pokazano na Slici 3.

Ethernet preko optičkog vlakna (Ethernet over Fiber - EoF)

Konfiguracija EoF je tipa point-to-point Ethernet veze, čime se proširuje u meš Ethernet mreže komutatora. Kod EoF rešenja, saobraćajni inženjering se postiže kroz rezervisanje veza izmeĎu Ethernet komutatora. Neke EoF mreže, meĎutim, nude samo ”best-effort” servise, gde nivo pretplate ograničava performanse prenosa paketa. U tom slučaju se povećava džiter po putanji. Ove mreže mogu da se prepoznaju po nedostatku nivoa ugovaranja servisa od strane operatora. Ključne prednosti EoF tehnologije su niže cene, i protok od 10 Mb/s do 1 Gb/s. Nedostaci EoF su što njena oporavak traži više vremena, kao i veće kašnjenje i džiter koje može prouzrokovati baferovanje saobraćaja, jer prolazi kroz više Ethernet komutatora. Novije generacije EoF mreže posebno tretiraju pitanja kašnjenja, džitera i robusnosti u pogledu vremena oporavka. Telekomunikacioni operatori danas postaju sve više zainteresovani za korišćenje MultiProtocol Label Svitching (MPLS) tehnike saobraćaja unutar jezgra EoF mreže, zbog ponude point-to-point i multipoint-tomultipoint servisa kroz virtualne privatne LAN servise. Ovaj pristup ima potencijal da obezbedi smanjeno kašnjenje i smanjeno vreme oporavka. Još jedno potencijalno rešenje koristi Ethernet preko SONET u jezgru mreže sa tehnologijom EoF u pristupnim prstenovima, zbog dokazane pouzdanosti SONET tehnologije. Kada EoF uključi navedene pogodnosti u svom jezgru, postaće atraktivna za poslovne korisnike. MeĎutim, uprkos ovim poboljšanjima, i dalje EoF ne nudi mali džiter. Ethernet mreža sa agregacijom linkova Agregacijske mreže osiguravaju nivo transportnih servisa izmeĎu čvorova pristupne mreže i ivičnih čvorova core mreže. Agregacijska mreža mora biti fleksibilna za uvoĎenje novih servisa, proširenja i promene paketa servisa kod krajnjeg korisnika, a istovremeno podržava nekoliko poslovnih modela: agregaciju maloprodajnih usluga za rezidencijalne i poslovne korisnike, usluge meĎusobnog povezivanja, kao i servise tipa peer to peer. Mreža sa agregacijom linkova ima važnu ulogu u isporuci širokopojasnih servisa rezidencijalnim i poslovnim korisnicima. Opslužni čvorovi mogu da se smeste bilo gde, nezavisno od transportne topologije. To može da bude bliže ivicama core mreže, ili bliže korisniku, što omogućuje smanjenje ukupnih troškova.



7. Pravci razvoja optičkih transportnih mreža

Tehnologija optičkih transportnih mreža (OTN), standardizovana od Pravci razvoja optičkih transportnih mreža Tehnologija optičkih transportnih mreža (OTN), standardizovana od strane MeĎunarodne unije za telekomunikacije ITU-T kroz preporuke G.872 (Architecture of Optical Transport Networks) i G.709 (Network Node Interfaces for the Optical Transport Networks) krajem 1990-tih i početkom 2000-tih godina, smatra se jednim od najznačajnijih standarda i solucija za prenos podataka, govora i video signala u optičkim komunikacionim mrežama. Najnovijom preporukom G.709, verzija 3, iz decembra 2009. godine standardizovane su unapreĎene mogućnosti za buduće optičke transportne mreže,uključujući tu i Ethernet povećanim brzinama (40 GbE i 100 GbE), prvenstveno kroz 302 specifikaciju novih ODU (Optical channel Data Unit) i OTU (Optical channel Transport Unit) jedinica, novog mapiranja za CBR (Constant Bit Rate) saobraćaj, kao i novu generičku proceduru mapiranja (GMP, Generic Mapping Procedure) ODU jedinica nižeg reda u ODU jedinice višeg reda [8]. Osim toga, ODU jedinice se mogu direktno mapirati u OTU optičke kanale (talasne dužine). Različite mogućnosti mapiranja ODU jedinica obezbeĎuju maksimalnu fleksibilnost za efikasan prenos podataka kroz OTN. Za 100-Gb Ethernet standardizovane su nove ODU4/OTU4 jedinice. TakoĎe su specificirane i nove veličine slotova za prenos podataka brzinama od 1,25 Gb/s (ODU0 jedinice), kako bi se efikasnije mapirali GbE tokovi (prethodne verzije G.709 preporuke su specificirale minimalnu granularnost od približno 2,5 Gb/s – ODU1 interfejsi). Preporukom G.709 v3 dodatno su specificirani i fleksibilni kontejneri (ODUflex), koji omogućavaju mapiranje korisničkih signala sa proizvoljnim protokom, podržavajući istovremeno i CBR (TDM) saobraćaj kao i paketski/frame (IP i MPLS/ Ethernet), bazirani saobraćaj sa promenljivim protocima. Za razliku od klasičnih ODU jedinica, kao što su ODU1, ODU2 i ODU3, koje imaju fiksnu veličinu za mapiranje korisničkih signala, ODUflex kontejneri podržavaju mapiranje različitih binarnih protoka, Ethernet signala i drugih korisničkih signala sa protocima manjim od 1,25 Gb/s (ODU0), obezbeĎujući tako visoku efikasnost u prenosu signala. Standardizacijom ODU0 i ODUflex kontejnera omogućen je efikasan prenos Ethernet i IP/MPLS paketskog saobraćaja, čime OTN postaju optimizovane za paketski prenos isto kao što su i SDH/SONET mreže bile 1990-tih godina optimizovane za TDM prenos E1/T1 saobraćaja. Maksimalni protoci koji su trenutno podržani u OTN po jednom optičkom kanalu su neznatno veći od 100 Gb/s, što je pogodno za prenos trenutno maksimalnih 100 Gb Ethernet tokova. U cilju podržavanja još većih protoka, trenutno su u toku aktivnosti na standardizaciji OTU5 jedinica, čiji će kapaciteti zavisiti od maksimalnih binarnih protoka koje budu zahtevali budući korisnički signali. To će najverovatnije biti Ethernet tokovi sledećeg višeg hijerarhijskog nivoa, meĎu kojima se kao kandidati trenutno razmatraju 400 GbE, 1 TbE ili potencijalno još veći protoci. Od budućih OTN mreža se očekuje da budu sposobne da omoguće prenos signala ovako velikim protocima na potencijalno velikim udaljenostima, čak i do nekoliko hiljada kilometara. To će zahtevati efikasno prevazilaženje trenutno prisutnih ograničenja u prenosu optičkih signala, kao i značajne tehnološke napretke u opremi. Inovativne tehnike koje se trenutno razvijaju sa ciljem da omoguće realizaciju 100 GbE, kao što su napredne



modulacione tehnike (npr. DP (Dual Polarization) – QPSK (Quadrature Phase Shift Keying)), digitalni koherentni prijemnici i napredne tehnihe za korekciju grešaka (FEC, Forward Error Correction) nagoveštavaju da će taj cilj biti dostignut. Standardizacione aktivnosti za OTU5 interfejse se trenutno razmatraju na različitim standardizacionim skupovima i akademskim konferencijama, da bi se očuvao korak sa industrijskim inovacijama.

8. Interes velikih telekomunikacijskih kompanija za novim CODEC-om

Činjenica je da nema velikog broja korisnika koji može uživati u blagodatima

širokopojasnog interneta kojim je moguće slati MPEG-2 komprimovane multimedijalne saržaje visokog kvaliteta, a za čiji prenos je potreban bandwith od 4 do 8 Mbps. Ali činjenica da zbog ograničene udaljenosti do koje može ići xDSL (sl. 1) signal bez većih gubitaka od centrale do korisnika, ograničava broj korisnika koji mogu na odreĎenoj udaljenosti koristiti DSL (DSL loop lenght).

Slika 1 Prikaz odnosa brzine prenosa / udaljenost

Većina korisnika danas koristi xDSL do maksimalne vrednosti propusnog opsega sa kojom je moguće gledati video streaming sa Interneta koji je komprimovan MPEG-4 ASP codecom, ili MPEG-2 codecom. U SAD-u operatori kablovske televizije preko svoje infrastrukture uveliko nude usluge kao što su VOIP, videoon-demand i pristup Internetu. Iskustvo pokazuje da se korisnicima dopalo to što većinu usluga mogu dobiti od strane jednog operatera, i po nižoj ceni od usluge operatora telefonije. Sledeća opasnost po velike telefonske kompanije je pojava wireless tehnologije koja korisnicima pruža mogućnost da budu dostupni u svakom trenutku i da time dobiju svoju ličnu telefonsku liniju. Sve to uzrokuje gubitak tržišta za telefonske kompanije koje nude pristup Internetu, širokopojasni Internet i telefonske usluge. Da bi povratili izgubljeno tržište telefonskim kompanijama je potrebna nova tehnologija. Povratak im nudi novi



H.264/MPEG-4 AVC codec, koji će zajedno sa širokopojasnim Internetom, xDSL-om, ponuditi veći broj usluga i omogućiti dominaciju na tržištu.

9. Stanje na IP tržištu

Domaćinstva postaju sve više digitalna sa svakim novim tehnološkim razvojem. Na

to utiče potrošačka kultura koja u svojoj ekspanziji nudi digitalne zabave i imamo razne ureĎaje kao što su MP3 playeri, set-top boxes ( STB- koji omogućuju pretvaranje podataka sa mreže u signal pogodan za prikaz na televizoru), personalni video rekorderi (PVR -ureĎaji s veliki kapacitetom za memorisanje raznih video i audio sadržaja sa TV ili bilo kojeg drugog izvora multimedije), digitalne kamere, fotoaparati i HDTV. Osim toga svi se ti ureĎaji povezuju u lokalnu bežičnu mrežu sa ostalim ureĎajima u kući kao što su PC-i ili laptop-ovi i ostali elektronski ureĎaji. Danas većina domaćinstava u svetu koriste Internet da bi razmenjivali fotografije, muziku, filmove i komunicirali s rodbinom i prijateljima. No da bi sve te potrebe koje nam omogućuje Internet bile dostupne istovremeno (realtime) potreban nam je širokopojasni Internet, odnosno xDSL, a korak ka potpunoj integraciji Interneta u digitalnu kuću je IPTV kao sledeći korak u razvoju digitalne kuće. Očekuje se da će IP video, dostupan na TV-u, STB (settop boxes) i PC-ima biti u budućnosti glavni deo kućne zabave. Po istraživanju kompanije Multimedia Reasearch Group očekuje se da će broj korisnika IP videa širom sveta učetvorostručiti sa današnjih 2 miliona korisnika u 2004. na 8 miliona do kraja 2006. (za samo dve godine) sl. 2. Ovakav porast korisnika ukazuje na značajan trend rasta IP video usluge, pa se sa pravom prognozira da će mu tržišni prihodi porasti na milijardu $ u istom vremenskom razdoblju, što telefonskim kompanijama daje dobre razloge za ulaganje opremu potrebnu za H.264/MPEG-4 AVC.

Slika 2 Prikaz broja korisnika IP videa od 2002 do 2006 godine i prihoda ostvarenih u tom periodu

H.264/MPEG-4 AVC smanjuje na pola zahteve za prenos full-screen DVD-kvalteta video do korisnika, a takoĎe smanjuje zahteve za širinom opsega za prenos standardnog televizijskog digitalnog signala na 700 kbps - što omogućuje istovremen prenos videa DVD - kvaliteta i digitalne televizije. Dakle potreban bandwith će nam osigurati xDSL tehnologije (posebno VDSL-1 i VDSL-2). Koristeći novu platformu na H.264/MPEG-4 AVC-u na pristupnom delu infrastrukture gde se nalaze PC ili STB (settop boxes), telekomunikacione kompanije mogu preko svoje,



već postojeće, infrastrukture ponuditi uslugu kao što su video-on-demand, lokalnu, nacionalnu i televiziju s posebnim sadržajima, on-line igranje, skidanje muzike kao i interaktivnu televiziju. Dakle

Slika 4 Prenos IP videa preko xDSL tehnologije

Dakle sa brzom implementacijom xDSL tehnologije telekomunikacione kompanije

dobijaju ponovo veliku prednost u ponudi i pružanju usluga, pogotovo uslugom kao što je IPTV koju sada mogu ponuditi i većem broju korisnika jer je xDSL propusnost od 1.5 Mbps dostupna na većoj udaljenosti (na slici DSL loop lenght 1ft približno 30-ak cm), za razliku od operatera kablovske televizije. Iako pristup Internetu preko kablovske televizije i satelita uzima deo Internet tržišta telekomunikacionim kompanijama, xDSL je i dalje vodeća širokopojasna tehnologija čiji broj korisnika širom svijeta i dalje raste. Tako prema „DSL Forumu" (www.dslforum.org) 55 miliona Internet korisnika širom sveta koristi xDSL, a od toga ih je 25 miliona xDSL počelo koristiti u razdoblju od septembra 2002. do septembra 2003. Trend rasta broja korisnika se očekuje i dalje, pa je prognoza da će so kraja 2006. Dostići brojku od 100 miliona korisnika.



Slika 4 Prikaz trenda rasta ADSL korisnika u svetu

Na taj način korišćenjem H.264/MPEG-4 AVC smanjuje se broj potencijalnih

barijera pri pružanju usluga većem broju korisnika, pa telekomunikacione kompanije sada mogu ponuditi puno širi spektar usluga nego njihova konkurencija tj. kablovska televizija.

Slika 5 Kablovska televizija



10. IP video preko XDSL-A

Slično kao za MPEG-2, tako je i za H.264/MPEG-4 AVC potrebna odgovarajuća oprema za kompresiju i dekompresiju kako bi se video signal pripremio za prenos i čitanje na strain korisnika (kao što su STB-i ili PC-i). Prenos sadržaja komprimovanog H.264/MPEG AVC codecom kompatibilan je s načinom prenosa MPEG-2 sadržaja, što pojednostavljuje nadgradnju i prelaz, kompanijama koje su već uložile u MPEG-2 opremu, MPEG-2 na H.264/MPEG-4 AVC standard koristeći prenos preko TCP/IP i wireless-a. H.264/MPEG-4 AVC je idealan za, ali ne i ograničen, na video uslugu preko xDSL-a. H.264/MPEG-4 AVC encoder sistem u glavnom delu prebacuje čisti video signal primljen od ISP-a u komprimovan video H.264/MPEG-4 AVC stream. Komprimovani video može ostati na streaming serveru ili može biti poslan do nekog regionalnog video server (Regional Office) od kojeg bi se mogla pružati video-ondemand usluga, a takoĎe ti podaci mogu biti odmah distribuirani do korisnika kao tipa program u živo. H.264 je podeljen u dva posebna sloja, Network Abstraction Layer (NAL) i Video Coding Layer (VCL). NAL je odgovoran za pakovanje i enkapsuliranje komprimovanih podataka na odgovarajući način zavisno od karakteristika mreže kroz koju će podaci biti poslani ili korišteni. Dok je VCL deo odgovoran za generisanje odgovarajućeg video prikaza video podataka. Dakle, NAL rešava zahteve mreže kroz koju će podaci biti distribuirani i tako omogućuje da VCL nivo bude nezavisan od vrste mreže kroz koju će podaci biti distribuirani. H.264/MPEG-4 AVC podržava obe vrste usmerenih IP i ne-IP mreža (žičnih i wireless) kao i njihove transportne mehanizme kao što su npr. RTP (real time protokol) i MPEG-2 transportni stream. Kada video podaci stignu na korisnički deo mreže, oni se usmeravaju do klijenta preko xDSL modema i korisničke lokalne mreže bilo wirelessom ili ethernetom. STB ureĎaj dekomprimuje video stream i prikazuje ga na TV-u, dok bi na PC-u to radila neka od aplikacija (Real Player, Windows Media Player i sl.).

11. DIGITAL TV sa naprednom obradom

Nove tehnologije pružaju potpun spektar IP-a za Digital TV aplikacije. Njihov Video IP obuhvata digitalne video dekodere za HD i SD rezoluciju MPEG2, kao i sledeću generaciju multistandardnih HD i SD dekodera koji podržavaju H.264, MPEG4, VC-1 (WMV9) i MPEG2. META jezgro omogućava efikasna sistemska rešenja za potrebnu obradu u Digital TV aplikacijama. Ovo obuhvata obradu zvuka preko DSP mogućnosti META jezgra. TakoĎe su omogućene osnovne TV funkcije, kao što su korisnički interfejs i operativni sistem. Interesantna je usluga koju pruža mobilni video koji po kvalitetu odgovara DVD standardu. U “srcu” ovog rešenja mobilnog videa se nalazi familija MVDA multistandardnih akceleratora za video dekodiranje i familija MVED multistandardnih akceleratora za video kodiranje/dekodiranje. Sa multistandardnim kodiranjem i dekodiranjem, podrškom brzine prenosa do 10 Mbita u sekundi i programibilnom rezolucijom do 720x576, IP mobilnog videa kompanije Imagination Technologies omogućava izuzetan kvalitet slike. Dodajte tome napredne mogućnosti iskorišćavanja energije i smanjivanje opterećenosti procesora izmeĎu 80-90% i dobićete idealan izbor za mobilne multimedijalne i TV ureĎaje.



12. IPTV funkcionalnost u ACCESS-U

Primena IPTV servisa izmeĎu ostalog podrazumeva uaccess-u postojanje sledećih funkcionalnosti: 1.Posedovanje odnosno dostupnost sledećih vrsta pristupnih medija: a. FTTH, PON ili EFM (active ethernet)

b. Copper access – VDSL2, ADSL2+ 2.Skalabilnost mrežne arhitekture kroz posedovanje:

a. BRM - Bridged or routed multicast b. DHCP šema i management

3.IGMP za podešavanje kanala: a. podešavanje brzine protoka b. varijabilnost performansi sistema c. bezbednost sadržaja

4. Miksovanje unicast-a (VoD, nPVR) i multicast-a(IGMP) a. upravljanje propusnim opsegom b. upravljanje i davanje prioriteta

Za primenu IPTV servisa ova kompanija je razvila FTTH (Fibre to the home) rešenje. Ovo rešenje je u većini Evropskih zemalja još uvek skupo, dok je primena prvih triple play izvršena korišćenjem PON sa usmerenim lambda-ma za TV i CPE konverzijom u RF preko kabla. Za kreiranje IPTV preko FTTH bitna je i primena Ethernet-a u skladu sa IEEE 802.3ah EFM standardom. Primena IPTV preko bakrnog dela mreža podrazumeva postojanje odgovarjućih ADSL2+ ili VDSL2 portova sa propusnim opsegom do 70Mbps.



13. Zaključak

U ovom radu su razmotrene optičke transportne tehnologije za distribuciju IPTV

video sadržaja u okruženju provajdera servisa. Predstavljene su moderne tehnologije, kao što su Ethernet preko SONET/SDH, Ethernet preko optičkih vlakana, zajedno sa varijacijom koja uključuje agregaciju linkova, kao i neke tehnologije sledeće generacije. U slučaju difuznog video i unikast saobraćaja, SONET/SDH i Ethernet preko optičkih 303 vlakana pokazuju niz atraktivnih svojstava. Trendovi razvoja u ovoj oblasti potvrĎuju uključivanje razmotrenih tehnologija u regionalnu optičku transportnu mrežu. Pri tome je težište na prenosu video signala od centralne lokacije ka pretplatnicima IPTV sadržaja. Sve u svemu, Ethernet preko SONET/SDH može da obezbedi u bliskoj budućnosti ravnotežu imeĎu ekonomskih faktora i pouzdanosti. To je atraktivno rešenje za prenos video signala, kako u core, tako i u pristupnim IPTV distributivnim mrežama. Tokom vremena, kako se unikast video saobraćaj povećava, mreža može da evoluira u susret potrebama mešovitog saobraćaja. Iako su optičke mreže zasnovane na SONET/SDH standardu trenutno dominantna tehnologija u mrežama velikog broja telekomunikacionih operatora, one su u osnovi veoma neefikasne i neekonomične da podrže stalno rastući saobraćaj u mreži (prvesntveno kao posledica eksponencijalnog rasta internet saobraćaja), koji je u osnovi bursty karaktera, paketski baziran i sa različitim granularnostima zahtevanim od strane pojedinačnih korisnika. Kao jedna od idealnih solucija koja bi mogla efikasno da zameni postojeće SONET/SDH transportne mreže, poslednjih godina od strane ITU-T istraživačke grupe SG15 ubrzano se radi na standardizaciji tehnologije optičkih transportnih mreža (OTN), koje će podržati napredne servise sa izrazito velikim zahtevanim propusnim opsezima, kako sa konstantnim tako i sa varijabilnim protokom. OTN će proširiti prednosti SDH/SONET mreža povećanjem optičkih transmisionih kapaciteta i rastojanja na kojima se može ostvariti prenos optičkih signala (implementacijom WDM multipleksera i optičkih pojačavača). Buduće OTN mreže će u kombinaciji sa WDM tehnologijom omogućiti direktno i fleksibilno mapiranje mnoštva korisničkih signala (baziranih na različitim protokolima (IP, Ethernet, SONET/SDH ili OTN) i digitalnim protocima), na pojedine talasne dužine. OTN tehnologija se trenutno pozicionira kao ekonomski efikasna i pouzdana tehnologija sa virtuelno neograničenim transportnim kapacitetima, što će je evidentno učiniti pobedničkom transportnom tehnologijom u mrežama većine telekomunikacionih operatora, danas i u budućnosti.



14. Literatura:

1. D.Gvozdić, “Trendovi razvoja optičkih telekomunikacionih sistema”,

Telekomunikacije, broj 2, januar 2009. 2. R.Jain, „I want my IPTV“, IEEE Multimedia, Vol.12, No.3, pp 95-96, July-

September 2005. 3. M.L. El-Sayed, Y. Hu, S. Kulkarni, N. Wilson, “Comparison of transport

technologies for IPTV distribution,” Bell Labs Technical Journal, Vol.11, No.2, pp. 215-240, 2006.

4. I.Reljin, A.Samčović, “Razvoj multimedijalnih servisa u širokopojasnom okruženju”, XXVII Simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju PosTel 2009, str. 277-286, Beograd, 15-16. decembar 2009.

5. P.Ivaniš, D.Drajić, “Simulacioni model optičkog transportnog sistema i njegova primena na dizajn efikasnih zaštitinih kodova”, Infoteh-Jahorina, Vol.8, Ref.B-I-7, str. 108-112, mart 2009.

6. M. Carroll, J. Roese, T. Ohara, “The Operator’s View of OTN Evolution”, IEEE Communication Magazine, Vol. 48., No.10, pp.46-53, Sept. 2010.

7. Mario Rainville and Amir Segev; MPEG-4 AVC;broadcastengineering.com/ mag/broadcasting_mpeg_avc/index.htm, oktobar 2003. 8. Dr. D.Vatolin, Dr. M.Smirnov, A.Ratushnyak, V.Yoockin; Second annual MPEG4-AVC/H.264 codecs comparison;2005. 9. [Neil Brydon; Modulus' MPEG-4 AVC solution;broadcastengineering.com/ mag/broadcasting_mpeg_avc/index.htm, 2004. 10. “Offers IPTV information and news on the evolving technologies of internet protocol television including IPTV hardware, software, and services”. IPTV News.net (Sep 15, 2006) 11. “Microsoft TV IPTV Edition”, http://www.microsoft.com/tv/IPTVEdition.mspx (april 2006)“ 12. http://en.wikipedia.org/wiki/IPTV 13. http://www.studiofaca.com/clanki/ostalo/wi-fi-prenos-iptv-signala/ 14. http://www.saga.rs/fileadmin/Content/saga.rs/Downloads/Zivko_Bojovic-IPTV.pdf

http://en.wikipedia.org/wiki/IPTV

http://www.studiofaca.com/clanki/ostalo/wi-fi-prenos-iptv-signala/

Documents

Seminarski iz televizije.pdf